SvetiJovanDamaskin ZatojeBog,unapredznajuisve, stvorioone,kojigreeinekajuse?

(TanoizloenjePravoslavnevere,knjigaIV,glavaXXI)
Bog,poblagostiSvojoj,privodiiznebiaubie,svepostojeeioonome,toebiti, imapredznanje.Itako,akoonikojigree,nebiubudunostidobilipostojanje,ondaseoni nebimogliuinitizlima,(azato)onjimanebibilopredznanja.Jersevienjeodnosika onome,tajeste;apredznanjepremaonome,toeneizmenjivodasedesi. Ali,upoetkupostojanje(uopte),azatimvepostojanjedobrailizla.Akobiza one,kojibipoblagostiBoijoj,dobilipostojanjeubudunosti,toposluilokaopreprekaza dobijanjepostojanja,(uslov)toeseoni,posopstvenojelji,uinitizlima,biondaznaio dabizlopobediloblagostBoiju. Jer sve to Bog stvara, stvara dobrim; svaki po sopstvenom proizvoljenju, izboru, biva dobar ili zao. Iako, ak i Gospod govori: Bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj ovek(Mk.14:21),toOngovori,neporicajuiSvojesopstvenostvorenje,vezlo,kojeje izniklouNjegovojtvorevini,kaoposledicanjenogsopstvenogizborailenjosti.Jerlenjost njenesopstvenevoljejeuinilazanjunekorisnim,dobrodeloTvorca. Tako,akoneko,komesupovereniodcarabogatstvoivlast,upotrebitoprotivsvog dobroinitelja,toegacar,nakon togasmiri,pravednokazniti,akouvidi, daeon do krajadaostaneveransvojimvlastoljubivimzamislima.

OAnelima SvetiJovanDamaskin
(TanoizloenjePravoslavneVere,knjiga2;glava3)
SamOn,SazdateljiTvoracAnelapriveviihiznebiaubieistvoriviihpoSvom obrazu,bestelesnimpoprirodi,slinimnekomduhuinematerijalnomognju,kakogovori BoanstveniDavid:inivetrovedasuTiAneli,plamenognjenidasuTisluge.(Ps. 104:4)opisujuinjihovulakostiplamenost,ivatrenost,ipronicljivostibistrinu,kakooni ele Boga i kako Mu slue njihovo stremljenje ka gornjem i slobodu od svakog vetastvenogpredstave. Tako, Angel jeste sutina, obdarena umom, koja se postojano kree, slobodna, bestelesna,kojaslui Bogu, po blagodatiprimivi zasvojuprirodubesmre;samojedini Tvorac zna oblik i odreenje ove sutine. Bestelesnom i nematerijalnom ona se naziva u poreenju sa nama. Jer se sve u poreenju sa Bogom, jedinim nesravnjivim, pokazuje

grubimimaterijalnim,zatotojesamojednoBoanstvoustrogomsmislunematerijalnoi bestelesno. Itako,Angeljeprirodarazumna,obdarenaumomislobodnomvoljom,kojasemenja poelji,t.j.dobrovoljnoizmenljiva.Jersvetojestvorenojeiizmenjivo;samojejednoto, tonijestvoreno,jesteneizmenjivo,asverazumnoobdarenojeslobodnomvoljom.Itako, Anelska priroda, kao razumna, obdarena je umom, ima slobodu, a kao stvorena izmenjivaje,imavlastiprebivaipreuspevaudobruiuklanjaseodzla. Ona je nesposobna za pokajanje, jer je bestelesna. ovek je dobio pokajanje radi nemoitela.Onjebesmrtannepoprirodi,vepoblagodati:jersvetojeimalopoetakpo prirodi,imaikraj.SamojeBoguvekpostojeiilibolje:Onjeviiodvenosti,jerTvorac vremenasenenalaziuzavisnostiodvremena,negoviiodvremena. Angelidrugesvetlosti,umne,kojesvojusvetlostpozajmljujuodprveibespoetne Svetlosti, nemajui potrebe za jezikom i sluhom, ve bez proiznoenja rei saoptavaju jedandrugomsvojemisliireenja. Dalje,sviAngelisustvorenikrozLogosaidostiglisusavrenstvokrozDuhaSvetoga posredstvom osveenja, po meri dostojanstva i ina, uinivi se priasnicima svetlosti i blagodati. Oni su ogranieni: jer kada se nalaze na nebu, nema ih na zemlji, i kada se Bogom aljunazemlju,neostajunanebu,alisenezadravajunizidovima,nivratima,nirezama, ni peatima. Ker su oni neogranieni. Neogranienima ih nazivamo, jer javljajui se po volji Boijoj dostojnim ljudima, javljaju se ne takvima, kakvi su sami po sebi, ve se preobraavju saobrazno tome, kak ih posmatrai mogu videti. Jer po prirodi i u sopstvenom smislu neogranieno je samo nestvoreno, jer svako sazdanje se odreuje Bogom,Kojigajestvorio. Osveenje oni imaju izvana, a ne iz sopstvene prirode od Duha; prorokuju po blagodatiBoijoj;nemajunudezabrakom,potooninisusmrtni. Poto su oni umovi, to se i nalaze u mestima, koji se postiu samo umom, ne telesnimobrazomopisivanijerpoprirodineprimajuoblikkaotela,itridimenzijeve time,toduhovnoprisustvujuidejstvujutamo,gdeimjepoverenoinemogubitiujedno vremebitiovdeitamoidelovati. Da li su oni ravni po prirodi ili se razlikuju jedan od drugoga, mi ne znamo. Zna samoJedanBog,Kojiihjestvorio,Kojiisvezna.Razlikujulisejednioddrugihsvetloui poloajem; ili imaju stepene saobrazno svetlosti, ili saobrazno stepenu uestvuju u svetlosti,iprosveujujedandrugogpostepenuprednostiinailiprirode?Alijasnoje,da najviiAngelipredajuisvetlostiznanjeniima. Onisumoniispremnizaispunjavanjeboanskevoljeikaorezultatbrzine,uroene im prirodom, odmah se pojavljuju svuda, gde bi poelelo boanska volja; i tite oblasti zemlje,iupravljajunarodimaizemljama,kakoimjepoverenoodTvorcaiupravljajusvim naimposlovimaipomaunam.UopteipovoljiBoijojipoodluciBoijoj,onisuvie nasiuvekubliziniBoga.

Onisutekopokretnikazlu,iakoinenepreklonjivi,alisadaakinepreklonjivi nepoprirodi,vepoblagodatiipoprivezanostisamoJednomDobru. OniposmatrajuBoga,kolikojezanjihmogue,iimajutozahranu. Buduivienas,kaobestelesniislobodniodsvaketelesnestrasti,oni,jednakonisu bestrasni,jerjebestrasnosamoJednoBoanstvo. Primajuoblik,kakavbiimGospodBogpoverioiutomoblikusejavljajuljudima,i otkrivajuimboansketajne. Oni ivenanebesima,iimajusamojednozanimanje slave pesmamaBoga i slue Njegovojboanstvenojvolji. Kako govori Najsvetiji, Sveti i Veliki u bogoslovlju, Dionisije Areopagit, svo bogoslovlje, t.j. boansko Pismo imenuje devet nebeskih sutina. Boanstveni svetenotajnikihdelinatritrojstvenegrupe:prva,kakoongovori,uvekblizuBogaikako mu je predano, nalaze se u najbliem i neposrednom jedinstvu sa Bogom to je grupa estokrilihSerafimaimnogookihHeruvimaijasvetijihPrestola.Drugagrupasadriusebi Gospodstva,SileiVlasti,atreaiposlednjaNaala,ArhangeleiAnele. Neki, naravno, govore, da su dobili bie pre svake tvari slino tome, kako govori GrigorijeBogoslov:presvegaBogjezamislioangelskeinebesnesileitamisaojepostala delo.Drugigovore, dasuoni nastaliposlestvaranja prvog neba.Svi susaglasni,dasu onistvoreniprestvaranjaoveka.JasesaglaavamsaBogoslovom:potojetrebalostvoriti presvegaumnusutinu,azatimoseajnu,aposleveizteidrugesutine,oveka. Oni,kojinazivajuAneletvorcimabilokakvesutine,ustasunjihovogocaavola. Jer, kao tvari, Angeli nisu tvorci. Tvorac svega, Promislitelj i Svedritelj jeste Bog, Jedini nesazdani,opevaniiproslavljeniuOcuiSinuiSvetomeDuhu.

OAntihristu SvetiJovanDamaskin
MoramoznatidatrebadadoeAntihrist. Dodue, svaki onaj koji ne ispovijeda da je Sin Boji u tijelu doao i da je On savreniBogkojijepostaosavreniovjek,ostajuiuztoBogom,(svakikojiBogooveka nepspoveda,nap.prev.)jesteAtnhrist. Pa ipak, naroito i po preimustvu Antihristom se naziva onaj koji treba da doe predkrajsvijeta. Judeji nisu primili Onoga, Koji je bio Sin Boji, Gospoda Isusa Hrista i Boga, a varalicue,kojisamogasebebudeBogomnazivao,ovjekabezakonja,sinapogibli,kojise protiviipreuznosiiznadsvegatosezoveBogilisvetinja,takodaesamsjestiuhram BojikaoBog,tvrdeizasebedajeBog(IISol.2,34). UhramBojitoznaineuna,negoudrevnijudejski.Jeronneedoinama, nego Judejima! Doi e ne radi Hrista, niti za onog koji je Hristov. Zato se a naziva, Atihristom.

Nepostajesamavoovekom,slinoooveenjuGospoda,danebude! nego se raa ovekodbludaiprima svedejstvosatanino.JerBog,znajuiunapredbezonost njegovebuduevolje,doputadaseavounjegauseli.Takoseon,kaotosmogovorili, odbludaraaibivatajnovaspitavaniiznenadapodbunjuje,iustajeicaruje. U poetku svog carevanja, bolje rei tiranijr, on e pritvorno na sebe uzeti liinu (obrazinu)svetost.Kadbudepobijedio,gonieCrkvuBoijuipokazaesvusvojuzlobu. BieposlatiEnohpIlijaTesvianinionieobratitisrcaocevakdjeci,tojestSinagogu Judejsku (tj. Jevreje) Gospodu Isusu Hristu i propovjedi Apostola, a on (Antihrist) e ih ubiti. IdoieGospodsneba,onakokakosugasvetiApostolividelidaidenanebo(DAp. 1.11); savreni Bog i savreni ovjek, sa slavom iSilom,iubiesinapogibli,Duhom usta Svojih. Zato neka niko ne oekuje Gospoda sa zemlje, nego sa neba, kako je On Sam to zapovijedio.

Oavoluidemonima SvetiJovanDamaskin
(TanoizloenjePravoslavnevere,knjigaII,glavaIV)
Iz tih angelskih sila, angel, koji je stajao na elu nadzemnog ina, i kome je Bog poverio uvanje zemlje, nije bio stvoren zlim po prirodi, ve je bio dobar i stvoren za dobro,inijedobiousebeodSazdateljanitrunkezla. Alionnijepodneosvetlostiast,kojemujedarovaoTvorac,veseposlobodnojelji odvratio od onoga, to je saglasno sa prirodom, prema onome, to je protivprirodno i uzgordio se protiv svog Tvorca Boga, poelevi da ustane protiv Njega i prvi je, odstupivioddobra,upaouzlo.Jerzlonijenitadrugo,doliavanjedobra,slino,kaoto je i tama liavanje svetlosti, jer je dobro, duhovna svetlost; a isto tako je i zlo duhovna tama. Itako,buduisazdanodTvorcasvetlimidobrim,jertadapogledaBogsvetoje stvorio, i gle, dobro bee veoma (Post. 1:31) on se po slobodnoj volji uinio tamom. Njimepovueno,sledovalomujeisanjimbilozbaeno,bezbrojnomnotvoanela,njemu potinjenih. Na taj nain su oni, imajui istu prirodu sa Anelima, uinili sebe zlima, po svojojelji,svojomvoljomseuklonivioddobrakazlu. Zatooninemajunivlasti,nisileprotivnekoga,akonedobijudozvoluodBogaucilju domostroja, kako se desilo sa Jovom i kako je napisano u Jevanelju o svinjama (gadarinskim). Pri Boijem poputanju, oni su jaki, primaju i menjaju, kako ele, oblik, saglasnosasvojimnamerama. Ni Aneli Boiji, ni demoni, ne znaju na taj nain budunost, ali ipak mogu da predskazuju; Aneli kada im Bog otkriva i zapoveda da predskau; zato se i dogaa ono,toonigovore.Predskazujuidemoniponekadprozrevajuiuudaljenedogaaje,a

ponekadsamonagaajui,zatooniestoilau.Netrebadaimseveruje,iakooni,kako smorekli,mnogoputagovoreiistinu.Osimtoga,oniznajuiPismo. I tako, svi poroci su izmiljeni od njih, a takoe i neiste strasti; i iako im je dozvoljeno da iskuavaju oveka, oni ne mogu nikoga da prinude; tako od nas zavisi izdrati ili ne izdrati njihov napad; zato je avolu, njegovim demonima i sledbenicima pripremljenneugasivioganjivenomuenje. Trebaznati,dajepadzaanele,istotoismrtzaljude.Kaotoposlepadazanjih nemapokajanja,takojeizaljudenemoguepokajanjeposlesmrti.

OZakonuBoijemizakonugrehovnom SvetiJovanDamaskin
(TanoizloenjePravoslavnevere,knjigaIV,glavaXXII)
Boanstvo je dobro i predobro; takva je i volja Njegova. Jer ono, to Bog eli je dobro. Zakon je zapovest, koja ui tome, da bi mi, prebivajui u njemu, bili u svetlosti; naruavanje zapovesti jeste greh. Greh proishodi od predloga satane i naeg, neprinuenogidobrovoljnogprimanja.Takoseigrehnazivazakonom. Itako,zakonBoiji,ulazeiunaum,privlaigausebeibudinausavest.Anaa savest se naziva takoe i zakonom uma naega. (Sa druge strane) predlog lukavog, t.j. zakongreha,ulazeiudelovenaegtela,kroznjegadelujenanas. Jer,jednomprestupiviproizvoljnozakonBoijiipodavisepredlogulukavoga,mi tompredloguotkrivamopristup(knama),predavinatajnain,samisebegrehu.Odtada se nae telo (ve) lako uvlai u greh. Zato upokojivi se u naem telu, zadah i oseanje greha,t.j.pohotaiulnozadovoljstvo,nazivajusezakonomulanovimanaegtela. Zakon uma mog, t.j. savest, saosea sa zakonom Boijem, t.j. zapovestima i eli ih. Zakon greha, t.j. predlog kroz zakon, koji se nalazi u udovima, ili kroz pohotu, ulnu sklonostipokretikroznerazumnideodue,protivisezakonuumamojega,t.j.savestii iako ja elim zakon Boiji i ljubim (ga), a greh ne elim, porobljava me posredstvom meanja(saudovimamogtela)ikorzprijatnostzadovoljstva,kroztelesnupohotuikroz nerazumnideodue,kakorekoh,laskamiiubeujemedaseuinimrobomgreha. Alinemoizakona,potojebionemoankrozzakontela,BogjeSinaSvogposlaou obliju tela grehovnog (Rim. 8:33). Jer, On je primio telo, ali bez greha; osudio je greh u telu, da se opravdanje zakona ispunjava, ne po onima koji ive po telu, nego po duhu (Rim. 8:4). Jer Duh nam pomae u nemoima naim (Rim. 8:26) i daje silu zakona uma naeg protiv zakona, koji se nalazi u udovima naim. (Tako upravo ima smisao ova izreka):jerneznamozataemosemolitikaototreba,negoSamDuhmolisezanas uzdisanjemneiskazanim,t.j.uinas,oemutrebadasemolimo. ZatojenemoguedaispunimozapovestiGospodnje,osimmolitvomitrpljenjem.