1

Periklova nadgrobna beseda Govorena na grobu onih koji su pali u prvoj godini peloponeskog rata.1 U njoj T. Gomperc s punim pravom nalazi kvintesenciju filosofije atinskog dravnog ivota i najdragoceniji kamen helenske proze. Tukidid, Istorija peloponeskog rata II 35-46 36. Otpoeu sa naim starima, jer je pravo i dostojno u isti mah da se u ovakvoj prilici odaje pota njihovoj uspomeni.U ovoj zemlji od iskona prebivahu ljudi jednog i istog soja, i oni nam je od kolena do kolena sauvae slobodnu sve do dananjeg dana.Svi oni zasluuju pohvalu, a jo vie nai oevi; jer onome to su sami nasledili dodali su,ne bez napora, svu vlast koju mi danas imamo i ostavili je naem narataju. A tu mo smo mi koji smo sada u jeku svoje muevne snage jo znatno podigli i svoju dravu snabdeli svim,tako da joj ni za rat ni za mir ne treba tue pomoi.Ratna dela kojima je sve to jedno za drugim steeno,ili kojima smo mi sami ili nai oevi hrabro odbili napade Persijanaca ili Helena, prei u mkom, neu da vam ih opirno iznosim, jer su vam poznata. Ali kakvim smo radom toliko uspeli, i kakvim smo politikim i moralnim naelima ovu dravu uinili velikom, to elim da vam najpre pokaem i potom da preem na pohvalu ovih pokojnika, jer smatram da nije neumesno da se to spomene ovom prilikom, i da e za strance biti od koristi da to sasluaju. 37. Mi imamo ustav koji nije graen ni po kakvu kalupu susednih naroda; naprotiv,mi sluimo vie drugima za obrazac nego to bismo se ugledali na druge.I kako dravna uprava nije usredsreena u rukama malog broja, nego u rukama veine,zove se naa vladavina narodna vlada (demokratija).U privatnim poslovima vlada za sve ravnopravnost po zakonu, a to se tie javnog ivota, svako se, prema tome kako se ko u emu odlikuje, bira u dravnu upravu, ne zato to je lan nekoga stalea, nego po svojoj linoj zasluzi.Niko se ne iskljuuje iz dravnih zvanja,pa ni zbog siromatva,koje inae smeta ugledu, ako je samo vrstan da uini to dobro za dravu.I kao to u javnim poslovima vlada u nas naelo slobode,isto tako i u svakodnevnom privatnom saobraaju nema nikakva sumnjienja, nema u nas nikakve srdbe na svoga blinjega ako on to do mile volje uiva; ne pokazujemo prema njemu nikakve oporine, koja, ako i ne donosi teti, ipak vrea oko. Ali, ako tako meu sobom u privatnom ivotu i ivimo neusiljeno, opet se u javnom klonimo svake nezakonitosti, a to naroito iz moralnih pobuda, svugde se pokoravajui vlastima i zakonima, a naroito onima koji su na korist ugnjetenima, i koji, ako i nisu napisani, opet svakoga ko ih kri igou pred celim svetom. 38. S druge strane dajemo duhu obilata odmora od napora, jer smo ustanovili razline igre i sveanosti, a domai ivot ukrasili lepim uredbama,
1

Milo uri, autor prevoda, pie naziv ovog rata malim slovom u skladu sa starim pravopisom.

tako da svakodnevno uivanje svega toga goni svaku sumornost. Osim toga, zbog veliine naega grada uvoze se u nj najrazliitiji proizvodi iz celog sveta, i to ini da su dobra stranih krajeva nama isto tako pristupana i obina kao i plodovi nae vlastite zemlje. 39. Razlikujemo se dalje od svojih suparnika i u svom vojnikom ureenju. Grad na stoji svakome otvoren, mi ne gonimo iz njega strance u strahu da e oni tu neto nauiti ili videti to bi trebalo da ostane skriveno i da e se otud koji od naih neoprijatelja moi okoristiti. Mi se ne uzdamo toliko u kojekakve pripreme i ujdurme koliko u hrabrost koja se ogleda u naim sopstvenim delima. A to se tie naina obrazovanja, dok se drugi ve od mladosti elie u muevnosti napornim vebanjem, mi, ako i ivimo neusiljeno, ipak zato hrabro sremo u opasnosti protiv jednako jakog neprijatelja. Dokaz je ovo: dok Lakedemonjani ne ratuju na nau zemlju svojom sopstvenom snagom, nego udrueni sa svima svojim saveznicima, mi sami upadamo u tuu zemlju i nad neprijateljem, koji se bori za svoje ognjite, gotovo uvek bez velike muke odnosimo pobedu. S naom celokupnom silom nije se jo nikad nijedan neprijatelj ogledao, jer mi se staramo i za mornaricu i u isti mah svoju suvozemnu vojsku aljemo na razliite strane. Pobiju li se neprijatelji ma gde s kojim odeljenjem nae vojske i potuku li samo aku naih, odmah se hvaliu da su sve razbili; budu li pak sami pobeeni, trube da ih je savladala naa celokupna sila. Nama je, razume se, ve uroeno da vie s nekim oseanjem bezbrinosti nego li munim vebanjem savlaujemo opasnosti; na hrabrost nas ne primoravaju zakoni, nego se ona u nama sama od sebe raa. Mi se od njih razlikujemo i u tome to se zbog nevolja koje nas ekaju ne muimo ve unapred, a kad nas one zadese, ne pokazujemo se manje srani no oni koji sebe neprestano mue. U tome na grad zasluuje divljenje, pa jo i u mnogom drugom emu. 40. Mi volimo lepo, ali s pravom umerenouu, i volimo mudrost, ali bez razneenosti. Bogatstvo nam je vie sredstvo za rad nego li za prazno hvalisanje; siromatvo svoje priznavati nije ni za koga sramota, ali je sramotnije ne otimati se siromatvu radom. Jedni i isti ljudi mogu u isti mah da vre i svoje domae i javne poslove; a i drugi koji obrauju zemlju i rade zanate nisu za to nesposobni da proniknu i u dravne poslove. Mi jedini onoga koji ne eli da se mea u dravne poslove ne zovemo prijateljem mira, nego eljadetom od kojega nema koristi. Osim toga, mi sami reavamo o svojim javnim stvarima, ali bar znamo da o njima sudimo kako treba, jer ne smatramo da rei ude delanju; naprotiv, teta nastaje ako pristupimo nunu poslu pre nego smo o tome raspravljanjem unapred dovoljno obaveteni. Jer naa naroita vrlina kojom se odlikujemo od drugih sastoji se u tome to se u nas u svemu to hoemo da preduzmemo s junakim ustalatvom udruuje smotreno razmiljanje. Kod drugih, naprotiv, nepoznavanje opasnosti donosi drskost, a razmiljanje raa oklevanje. Za najvee junake mogu se s pravom smatrati oni koji veoma dobro poznaju i strahote i prijatnosti, ali opet ne prezaju od opasnosti.

Pa i to se dobroinstva tie, razlikujemo se od mnogih i mnogih; ne primanjem, nego davanjem stiemo mi sebi prijatelje. A pouzdaniji je prijatelj onaj koji drugome dobro uini, jer postojanom dobronamernou tei da u onoga koji je primio dobroinstvo podrava oseanje zahvalnosti; dunik, naprotiv, vie je ravnoduan, jer zna da vraanjem dobroinstva nee stei zahvalnost, nego samo vratiti primljeno dobro. I tako samo mi bez ikakva straha inimo dobroinstva drugima, ne iz kakva sebina rauna, neg s pouzdanjem u to to smo slobodni ljudi. 41. Grad na u celini, da sve ukratko reem, jeste rasadnik obrazovanosti vaskolikoj Heladi, i svaki pojedini od nas, kao to se meni ini, ume svima raznolikim poslovima da se prilagodi i sve da radi s najveom ljupkou i okretnou. A da ovo nije samo razmetanje reima, nego suta istina to se ogleda u delima, dokazuje ba mo naega grada, koji smo mi podigli pomenutim svojim osobinama. Jer od svih sadanjih gradova on jedini, u tenji da ogleda svoju snagu, prevazilazi ono to se o njemu dosad ulo; i on jedini ume da odnese pobedu nad svojim neprijateljima, a da ovaj ne osea nikakve ljutine to je podlegao takvu protivniku, i nad svojim podanicima vlada tako da se oni ne mogu aliti da sluuaju nedostojne stareine. Krupnim znacima i nepobitnim dokazima mi smo zasvedoili razvitak svoje snage, da nam se divi sadanjost, a divie nam se i svi potonji vekovi, i ne treba nam ni pohvalnih pesama Homerovih ni koga drugog pesnika, ije e pesme, dodue, za neko vreme uveseljavati, ali e stvarnost docnije uzdrmati miljenje o delima koja oni slave. Svojim pregalatvom prokrili smo sebi put na sva mora i u sve zemlje i svugde postavismo neprolazne spomenike kako svojih poraza tako i svojih pobeda. Za takvu otadbinu, eto, ovi ovde u junakom boju poginue a ne dadoe da im je ko otme, pa se s pravom i od preivelih oekuje da e i oni rado za nju podneti sve napore i opasnosti. 42. Smrt ovih junaka, rekao bih, najoitije dokazuje njihovu muevnu hrabrost, bilo da su je hteli prvi put izneti na videlo ili je potvrditi. Jer pravo je da se i onima koji su inae loiji uzima za dobro njihova hrabrost ogledana u ratu za otadbinu; time to su svojim junatvima zbrisali spomen o svojim manama oni su optem dobru vie koristili nego to su pojedincima naneli tetu. Meu njima nema nijednoga koji bi se, cenei vie uivanja bogatstva, pokazao mekuac, ili se u nadi da e se osloboditi siromatva i jo obogatiti, klonio ispred opasnosti 43. Ali vrednost hrabrosti u borbi protiv neprijatelja, o emu bih, kao to vi takoe znate, mogao nadugo zboriti, ne cenite samo po besednikim reima, nego na snagu svoje drave treba da uperite svoje poglede, pratei je svaki dan u njenu delanju i istinski se za nju oduevljavajui. Pa ako vam se uini da je njena snaga velika, pomiljajte da su je takvom uinili pregaoci koji su znali svoje dunosti i u svemu svom radu rukovoditi se estitou i potenjem, i koji, kad im koje preduzee i nije polo za rukom, ne smatrahu da dravi za to mogu uskraivati svoje vrline, ve joj prinoahu najlepu svoju milotu

44. I zato u vas roditelje palih boraca, koliko god vas je ovde na okupu, manje da saaljevam nego da teim.Ta vi znate kako su oni odrasli posred nepogoda od svake ruke i da su sreni samo oni kojima,kao ovim pokojnicima, padne u deo takva slavna smrt,ili, kao vama, najplemenitija alost, i kojima bi namenjeno da svoj vek i sreno proive i sreno zavre. Dobro znam koliko je teko da vas u tome uverim, jer ete se esto seati njih u srei drugih, kojom ste se nekad i vi sami ponosili. Niko, razume se, ne ali za gubitkom onih blaga kojih nikad nije uivao, nego za onima na koja se navikao. Ali koji su u godinama da se mogu potomstvu nadati treba da su, ipak, jaka duha; jer mnogima e potonji porod uiniti da e pregoreti one kojih vie nema, a drava e imati dvojaku korist, jer se tako ni stanovnitvo ni javna bezbednost nee umaliti. Ta ne mogu dravu podjednako dobro i korisno savetovati oni koji, nemajui od srca poroda kao drugi, ne uestvuju u jednakoj opasnosti.A vi kojima se ivot kloni svom zapadu smatrajte dui deo svog veka u kome ste bili sreni kao dobitak i pomiljajte da on nee ve dugo trajati, i slava ovih pokojnika neka bi bila melem vaem bolu, jer ljubav prema slavi jedina nikad ne stari, i u nemonoj starosti oveka ne veseli, kako neki tvrde, sticanje bogatstva, nego lep glas koji on uiva. A za vas ovde okupljenu decu i brau poginulih junaka vidim ja teku borbu. Jer onoga koga vie nema obino svak hvali: pokazali se vi ma kako hrabri, nee vas ipak jednako ceniti kao ove, nego e vas jo uvek stavljati malo nie od njih. ivi ne vole da gledaju suparnike, i samo onom to im ne stoji vie na putu odaju puno priznanje i potovanje. Treba li da kaem koju i o vrlinama ena to e odsad iveti kao udovice, kratkom napomenom nagovestiu sve: bie velika slava za vas ako ostanete verne zadatku koji vam je priroda odredila, i ako o vama, ticalo se hvale ili prekora, meu mukarcima bude to manje govora. I tako sam i ja,kako zakon iziskuje, u svojoj besedi rekao ono to miljah da e koristiti.Naim pokojnicima odane su, evo,poasti delom,a njihovu decu odsad pa sve dok odrastu vaspitae drava o svom troku,namenjujui time i ovim pokojnicima i njihovim naslednicima koristan pobedni venac kao nagradu.Jer gde se vrlini daju najvee nagrade,tu niu i najbolji graani. A sada, kad svak svojima uini jo poslednju potu suzama,raziite se svojim kuama.