4.

LITURGIJSKO VASPITAWE

Jedno od va‘nih pitawa o kojem se raspravqa u bo-

goslovskim krugovima jeste pitawe bogoslu‘bene simvo-
like i Ikone. Da bismo razumeli osnove pravoslavne arhite-
kture i umetnosti trebalo bi ~itati i na svetoota~ki na~in
poimati dela Svetih Otaca. Takvo jedno delo o simvolici
bogoslu‘ewa jeste i Mistagogija Prepodobnog Maksima
Ispovednika, koje opomiwe savremene bogoslove na
opasnost intelektualizacije „evharistijske eklisiologije“, ili
apstrakcije ru‘i~astog i razvodwenog Hri{}anstva, kao i na
opasnost od kitwaste i slatkore~ive teologije. O odnosu
Evharistije i Ikone, kao i tajni i podvi‘ni{tva, upravo nam
najboqe govori Prepodobni Maksim. Mi }emo ovde obratiti
pa‘wu na principijelni stav Prepodobnog Maksima po
pisawu Liturgijske IKONE i wene simvolike.

Crkva – liturgijski simvol

1. Naziv dela Sv. Maksima Ispovednika – Mistagogija,
govori sam po sebi da se ovde radi o tajnovodstvu, o
nekom rukovo|ewu za razumevawe i o‘ivqewe Sv. Tajne u
na{em ‘ivotu i pam}ewu. Kao {to je Liturgija f£rmakon
¡qanas×aj; – „lek besmrtnosti“, tako da je za autora ovaj
spis „lek protiv zaborava“. Pi{u}i svoje rukovodstvo, Sv.
Maksim sleduje delu Sv. Dionisija Areopagita O Crkvenoj
jerarhiji pri ~emu je izabrao metod svog tuma~ewa Sv.
Tajni kroz Liturgiju. Wegovo tuma~ewe Liturgije je „mawe
uvod u misteriju Liturgije, a vi{e uvo|ewe u Misteriju, sa
Liturgijom kao polaznom ta~kom“1. Sv. Maksim u svom
misti~kom rasu|ivawu polazi od svog kqu~nog stava koji
je najboqe izra‘en u re~ima: „Sveta Crkva nosi Lik i Ikonu
Bo`iju zbog ~ega i poseduje takvo dejstvo. Lik nosi
energiju Prvolika“ (PG. 91, 864). Ovim re~ima on je
nadahnuo Oce Sedmog Vaseqenskog sabora. Zato }emo
se zadr‘ati na ovom Maksimovom delu i u~ewu, o Crkvi
kao liturgijskoj – Ikoni ili Simvolu, govore}i u {irem
kontekstu, gde je u~ewe o ikoni (simvolu) – jedan
elemenat u Slu‘bi te Tajne. Kao veliki tajnovidac i duhovni
starac, Sv. Maksim u svome vremenu stvara „hristolo{ku
1
R. Bornert, Les commentaries Byzantins de la Liturgie Byzantine du VII aux XV siecle, Paris
1996, 92.

75
sintezu“ (Scherwood), koja se ugra|uje u odluku [estog
vaseqenskog sabora. S pravom ga mnogi nazivaju „Ocem
vizantijskog bogoslovqa“ (Schöborn), jer svojom bogo-
slovskom sintezom omogu}uje kasniju (u vreme ikonobor-
stva) odbranu energija Prvolika. Dakle, re~ je o
trijadolo{kom u~ewu Sv. Otaca (Kapadokijaca, Sv. Gri-
gorija Palame, Sv. Marka Efeskog i drugih), o razlici izme|u
su{tine Bo‘ije i energija Bo‘ijih. Ovo je polazna ta~ka u
bogoslovqu Sv. Maksima, kao i u shvatawu u~ewa o Ikoni,
o simvolici Svetog Otkrivewa.

Crkva – Tajna Bogo~oveka

2. Qudima kao ‘ivim Ikonama Qubavi Bo‘ije, u zajednici
sa ‘ivim i li~nim Bogom Avrama, Isaka i Jakova, u
novozavetnom Sabrawu na jednom mestu – Crkva daruje
„jednu, prostu i nerazdeqivu vezu, ~ine}i jedno Telo,
dostojno Samog Hrista“.2 Upravo to evharistijsko Sabrawe
vernih („Corpus Trium“) jeste Ikona Svete Trojice. Sveta
Tajna je simvol i realnost eshatolo{kog o~ekivawa Carstva
Nebeskog, bazirana na Doga|aju Vaskrsewa Hristovog, gde
je Episkop – tïpoj (Ikona) Hrista (Sv. Igwatije Bogonosac).
Ona je simvol budu}ih realnosti. Zato, Sv. Maksim, na
osnovu novozavetnog u~ewa Apostola Pavla i Sv. Jovana
Zlatoustog, propovednika energija (blagodati) Bo‘anskog
^ovekoqubqa3, govori o Crkvi kao Tajni Bogo~oveka. „Sve
bi}e Crkve, wena Liturgija i sve wene sve{tene radwe i
sam Hram u kome se slu‘i i sve{tenodejstvuje, sve to pre-
dstavqa raskrivawe i projavqivawe Velike Tajne Hrista kao
Crkve, kao jedne i jedinstvene Kozmi~ke Liturgije
(Baltazar), u kojoj je ukqu~en sav svet, ceo kosmos, jer je
sve stvoreno da postane jedan sveobuhvatni makran-
tropos, tj. da sve postane Crkva, ali jo{ ta~nije Hristos kao
Crkva, Bogo~ovek kao Crkva“.4 Sveti Maksim govori o
Crkvi, jer ona na planu pogleda na svet, na „aÚnigma
(=enigma, zagonetka)“ zna odgovor, ima odgonetku. Taj
kqu~ simvola i enigme je Hristos, Kome se vizantijski
pesnik divi re~ima: MustÀrion x¸non årā kaÙ par£doxon–
„Tajanstveno ~udo vidim i neverovatno (paradoksalno)“
2
Prep. Maksim Ispovednik, Mistagogija, Tvoreniæ, kw. I, Moskva 1993.
3
Bishop Daniel Kristitch, On Divine Philantheropy from 18, Plato to John Crysostom, Athens
1983.
4
A. Jevti}, Apostolsko–svetoota~ko u~ewe o Svetim Tajnama, Teolo{ki pogledi 1-3,
Beograd 1981, 2-17, 7.

76
(Kozma Majumski).

Bog Logos – Simvol

3. Liturgija kao „Ikona Boga“ jeste ciq celokupnog
bogoslu`benog (nedeqnog i godi{weg) kruga koji se vr{i u
Hramu, ali je istovremeno i kqu~ za shvatawe
bogoslu`ewa i Sv. Pisma, – koje pro`ima to isto
bogoslu`ewe.5 Jo{ pre Sv. Maksima, Sv. Jovan Zlatousti
govori o „skrivenoj Tajni Stvarnosti“. Na ovu misao
nadovezuje se Sv. Maksim, stavqaju}i poseban naglasak
na primenu Tajne u Liturgiji.6 Drugim re~ima, liturgijska
Ikona (Simvol) je kqu~ za razumevawe bogoslu‘bene
simvolike. Po Sv. Maksimu „simvoli~na“ je sama struktura
Tajne.7 „Bog Logos postade telo“ (Jn. 1,14), postav{i
istovetan sa nama po ~ove~anskoj prirodi, postao je Ikona
i „simvol“ Svetotroji~ne Tajne. U Wegovom otkrivenom
„Obrazu“mi vidimo Wegovu skrivenu Li~nost (sr. Jn. 1,18;
Kol. 1,15). Ovo dvoje: Svoju neizrecivu Bo‘ansku
beskrajnost i Svoju istorijsku realnost — On je postavio
(sun-b£llw) sastavio zajedno. Otuda je On, Bog Logos
(Slovo) — na{ liturgijski Simvol, ali ne Simvol o kome treba
spoqa „sozercavati“ (imitatio Christi), niti „su{tina“,
razli~ita od qudske prirode, ve} sam Vaskrsli Gospod
„prepoznat po lomqewu hleba“ (Lk. 24, 35). U Crkvi kao
Simvolu, u tom Bogo~ove~anskom organizmu, ostvaruje
se blagodatno obo‘ewe i spasewe „@ivot u Hristu“ (Sv.
Nikolaj Kavasila i o. Jovan Kron{tatski). Zato nam je i data
„rukotvorena Crkva“, koja po liturgijskoj simvolici, kako
ka‘e Sv. Maksim, „slu‘i obrascem rukovo|ewa“.

Liturgijska simvolika
4. Kao {to vidimo, Sv. Maksim polazi od Tajne Ova-
plo}ewa i od Tajne Evharistije na kojoj je zasnovan
hramovni ~in i wegovi simvoli. Ti simvoli ne samo da nas
podse}aju na duhovnu realnost ve} nas uvode u Tajnu,
odnosno otkrivaju nam tu duhovnu realnost. Simvolika u
Liturgiji nije nekakvo upe~atqivo podse}awe na daleke
doga|aje, nego istinito „oprisutwewe“ davne

5
J. Danielou, The Bible and the Liturgy, Notre dame 1956.
6
Vidi o ovoj temi kod: Hans–Joachim Shulz, Die byzantinische Liturgie, Glaybenszenlnis und
Symbolgestant, Trier 1980.
7
A1an Riou, Le monde et L,eglise selom Maxime le Confesseur, Paris 1973, 107-120.

77
„sada{wosti“.8 U ovom smislu Sv. Oci govore o liturgijskim
simvolima koji svetotajinski javqaju sobom Tajnu (·st×,
·mfa×nei). Me|utim, Liturgija nije sistem simvola koji ne{to
„predstavqaju“ i sad o wima treba „sozercavati“. Tim
simvoli, kako smo u po~etku ovog rada istakli, imaju i
poseduju energije Bo`ije. Va`no je naglasiti da su Ikone
svedoci te Tajne u Liturgiji (one pokazuju Hrista), a da
evharistijski Hleb i Vino nisu simvoli ve} sama Istina
(Hristos se daruje a ne pokazuje u wima). Ta i takva simvo-
lika u Liturgiji je glavni princip bogoslu`benog „hramovnog
delovawa kao sinteze umetnosti“.9 [to se ti~e odnosa koji
smo pomenuli, Evharistije i Ikone, on }e se daqe produbiti
i iskristalisati, izme|u ikonopo{tovalaca i ikonoboraca. Sve
{to }emo daqe govoriti o simvolici dubqe razre{ava ovaj
odnos. Da ne bi prejudicirali temu o kojoj govorimo, ipak u
ovom poglavqu moramo ista}i va`nost izraza meqabolÁ
(promeni hleba i vina), koji su do tog momenta (Epiklize) –
„antitipa“, ili kako ka`e Sv. Maksim – „simvol“. Me|utim,
Sv. Maksim ne polazi od toga qua hleb ({ta je hleb), nego
sa hlebom qua ~ovek. Po{to u Liturgiji u~estvujemo u
proslavqenoj Hristovoj qudskoj prirodi, primaju}i Telo i Krv
Gospodwu, nepodesan je latinski izraz trarssubstantiatio –
„presu{tastvqawe“, za Tajnu Evharistije.

Tajna i simvoli
5. Novija patristi~ka istra‘ivawa nas vra}aju na dubqe
poimawe odnosa izme|u Simvola i Tajne,10 odnosno pozi-
vaju nas na sledovawe Sv. Ocima, Sv. Predawu
eshatolo{kog karaktera. Sveti Oci kada govore o Tajni oni
ose}aju nemo} qudske re~i, iako je ona odraz ~ove~iji na
Bo‘iji poziv (Sv. pismo kao Bogo~ove~anska kwiga), ili
otkrivewsko slavoslovqe re~ima (Liturgija), oni, dakle,
pribegavaju antinomi~nom na~inu izra‘avawa i
simvolima. Razlika izme|u TEOLOGIJE i IKONOMIJE je
otvorila apofati~ki na~in bogoslovstvovawa. Zato su
8
G. Florovski, Elementi Liturgije, Teolo{ki pogledi 3-4, Beograd 1988, 157-166, 162.
U istom broju ~asopisa pogledaj na{u bibliografiju na temu Predawa, odnosno Simvola. Uz
ovaj ~lanak G. Florovskog, {tampani su radovi J. Majendorfa i L. Uspenskog (Mladen Puri},
O Predawu, Teolo{ki pogledi 3-4, Beograd 1988).
9
P. Florenski, Hramovno delovawe kao sinteza umetnosti, Humanitas 3-4, Ni{ 1990, 113-
123.
10
A. [meman, Za ‘ivot sveta, Beograd 1979. Posebno je va‘no poglavqe o Simvolu i Tajni. U
ruskom izdawu, Za ‘izný mira, New York 1983, ovaj deo nije {tampan; sr. A. [meman,
Evharistiæ, Tainstvo Carstva, Moskva 1992 (Paris 1984). Jedan deo koji se odnosi na
simvoliku {tampan u @urnalu Moskovskoy Patrijarhii 10, 1991,71-75.

78
„apofati~ka teologija i pojam simvola, zlatni kqu~evi za
svaki ekumenski dijalog sa Svetom“.11 „Stvarni nosilac
Tajne otkrivewa Boga ad extra jeste Logos kao Simvol na
„putu razboritog poznawa“ (apofaze i katafaze). Na tom
Putu za istinskim „Voditeqem“, kroz Liturgiju, „izgra|uje se
unutra{wi odnos sa Istinom i Dobrom“, i ta tajna prima se
„u neizrecivom }utawu“. Sv. Maksim u ovim re~ima sledi
Sv. Vasilija Velikog, po kome su Sv. Tajne sastavni deo
Dogme, a za wime Crkva, jevan|elskim re~ima uvek
priziva: „Do|i i vidi“ (Jn. 1,46). Hristos je na{a Tajna i
propoved, govori Crkva kroz vekove. Duh Sveti je Onaj koji
uvodi u tu Tajnu, u Jednu i Jedinu Tajnu Ve~eru na kojoj je
uvek slu‘i li~no Hristos. Otuda i povezanost Pedesetnice
(ro|endana Crkve) sa prvom hri{}anskom zajednicom,
Crkvom. Ovu vezu izme|u Tajne Pedesetnice (VIII dan) i
Crkve, potvr|uje pre Sv. Maksima i Sv. Irinej Lionski, re~i-
ma: Ubi Eclesia ibi Spiritus Sanctus et omnis gratia – „Gde
je Crkva – tamo je Duh Sveti i puno}a blagodati“.

Tragawe za Simvolom
6. Kao {to su pre Hrista filosofi tragali za Istinom, za
„Tajnom Hrista“, tako i novija lutawa u svetu „filosofskih
urvina“ (izraz oca Justina Popovi}a) – tragaju za Simvolom.
Pored istinskog bogotra`iteqstva imamo i istra`iva~ki rad
nau~nika, koji kao da vodi boqim i temeqnijim nau~nim
rezultatima o jednoj religiji.12 S jedne strane, to je
napredak u komparativnom izu~avawu religija, ali s druge
strane, kada govorimo o pravoslavnom hri{}anstvu, ono
jeste bogootkrivena religija (ne monoteizam, ni politei-
zam), sa svim wenim elementima, ali je, pre svega i iznad
svega, ‘ivot=Crkva. Kada govorimo o simvolici
bogoslu‘ewa, ta simvolika nije samo „relgiozna“, ili
„natprirodna“ kako stoji u sholasti~kim uxbenicima, ve} je
par exellance otkrivewsko-bogoslovska, liturgijsko-
eshatolo{ka. Svi simvoli su povezani sa Liturgijom.
Liturgijska Ikona (Simvol) ne trpi racionalni (psiholo{ki)
pristup, niti pak pasivan odnos prema Wemu. Nau~ni
eksperiment nad ~udotvornim Ikonama i Mo{tima, kao i
wegovo profanisawe na televiziji, jeste greh i drskost
novog pokolewa, koje ide daqe od „nevernog Tome“. Znati-
11
P.Evdokimov, Luda Qubav Bo`ija, izdawe Manastira Hilandara 1993, 21.
12
M. Elijade, Istorija religijskih verovawa, Beograd 1990; sr. M. Elijade. Sveto i profano, Novi
Sad, 1985. M.Eliade, Symbolism the Sacre, The Arts, New York, 1985.

79
‘eqa tih qudi ide toliko daleko u raskrivawu te Tajne, dok
„Tajna ne terpit ispitanija“. Nasuprot ovome, potrebna je
na{a vernost prema Simvolu, koji se ~uva kao „zalog
spasewa“, kao Svetiwa u riznici Pravoslavqa. Na Wegovu
prvu qubav, „kojom smo poznati“ mi treba da odgovorimo
verom: „Bla‘eni koji ne vide{e a verova{e“ (Jn. 20, 29). On
nas grli Svojim „prisutnim odsustvom“ (A. Blum), kao {to
se majka nagiwe nad kolevkom svoga deteta. U tajni
Bogo~ove~anske Qubavi dubqe shvatamo simvoliku. Ta
„Qubav u Istini“13 ne dozvoqava kompromis po ovom
bogoslovskom pitawu, niti dvosmislene ili diplomatske izja-
ve, {to ne iskqu~uje qubav prema „svetu koji u zlu le‘i“
(1. Jn. 5,19).

Simvolika i Simbolizam
7. Prepodobni Maksim neguje podvi‘ni~ki pristup
prema Simvolu. Razlikuju}i Predawe od qudskih predawa,
on razlikuje Simvol od simbolizma, a time i Crkvu od
religije kao utopije. Wegov pogled na svet i ~oveka je
kompleksan: po svojoj univerzalnosti ne dozvoqava dua-
lizam, niti pak deizam. Na ‘alost, latinsko u~ewe „De
Sacramentis“ o simbolizmu „razlo‘ilo“ je Simvol, odelilo
Tajne od Crkve i time stvorilo „slikoviti simvolizam“ koji je
u podsvesti mnogih. To je vra}awe na helinizam; simvol je
postao simbol (znak, signum), koji mo‘e kolumnirati u
„znaku zveri“... U~ewem o stvorenoj blagodati (gratia
creata) do{lo se do sacer–sacramentes, ~iji su koreni u
u~ewu Filioque, ILI u samom Avgustinovom u~ewu. Takvo
u~ewe porodilo je „Das Heilige“ jednog R. Otoa, ili protes-
tantizam koji ne zna ~ak govoriti o stvorenoj (natpri-
rodnoj) blagodati (zato i ne po{tuje Svetiteqe, Ikone i
mo{ti Svetih) i najzad, kulturu bez liturgijskog Lika ili
Simvola. To je „l’echec foundamental“14 – osnovni neuspeh
n poraz Zapada. Sami rimokatoli~ki teolozi15 – govore o
„razbijawu“ Simvola i stvarawu novih simbola. Kada
nastane rascepqenost onda dolazi redukcionizam koji ima
13
Jeromonah Irinej Bulovi}, Dijalog Istine i qubavi po Sv. Marku, Efeskom (separat), Beograd
1975: sr. Pogledaj dijalog izme|u pravoslavnih i rimokatolika, @urnal Moskovskoy
Patrijarhii, br. 10 za 1991, 61–63; sr. Mitropolit Ioan, Smotrite, ne u‘asaytes..., Pravoslavniy
Sankt Peterburg 11(42), 1995, 5.
14
L.Boyjer, La Vie de la Liturgie, Paris 1956, 366–373.
15
Tomislav Z. [agi-Buni}, Euharistia u `ivotu Crkve kroz povijest, Zagreb 1984. 374/5; sr.
B.Z. [agi, Prirodni elementi u Liturgiji, „Slu`ba Bo`ja“ 1, Makarska 1987, 59-65; sr.
C.Rocchetta, Sacramentaria Foundamentale. Dal „mysterion“ al „sacramentum“, ed.
Nehoniane, Bologna 1989, 37–51.

80
potrebu za stvarawem „nove inkulturacije“. Krajwi rezultat
tog delawa na „sveto“ i „profano“ jeste pijetizam, senti-
mentalizam i psihologizam „raslabqenog ~oveka auto-
nomne etike, kome kao takvom godi intelektualizacija bez
li~nog iskustva i, pod vidom „nau~nog rada“ — izno{ewe
pravoslavnih stavova, kao zamena za mu`estveni odnos.
Kada se izgubi odnos sa Simvolom apostolskog prejemstva
i u~ewa, kao i vera i molitva za „stra{nu nadumnu i
nadrazumnu Tajnu Jedinstva, onda se javqa potreba za
administrativnim centrom la`nog jedinstva. Pravoslavni
centar je u ^a{i liturgijskog Simvola Nebeskog Jerusalima,
dok je qubav i `rtvovawe za Istinu i Dobro, simvol prve-
nstva po ~asti, Mistagogija je rukovodstvo da se prevazi|e
eklisiolo{ka kriza na tom putu jedinstva (L. Uspenski) Pra-
voslavnih“.

Evharistija – Tajna Hrista

8. Hri{}anska simvolika Sv. Otkrivewa, svetoota~kog
iskustva i predawa Crkve dozvoqava bogo~ove~ansko
stvarala{tvo u okviru kanonskih formi. Plod toga je „realna
simvolika“ Svetih: Kirila Jerusalimskog, Germana Cari-
gradskog i Simeona Solunskog. Me|u wima nema protivu-
re~nosti, iako su `iveli u razli~itim istorijskim periodima
Crkve. [ta vi{e me|u wima struji zlatna nit apostolsko-
svetoota~kog Predawa. O ovome govore novija tuma~ewa
Liturgije savremenih Svetogoraca: oca Vasilija i oca
Grigorija. U kontekstu ove problematike, odnosa izme|u
svetotajinskog i svetovrlinskog `ivota, o wihovom me|
usobnom pro`imawu govori Sv. Maksim, a kasnije potvr|
uje odnos izme|u Sv. Grigorija Palame i Sv. Nikolaja
Kavasile. Po Svetim Ocima, Evharistija kao Tajna Hrista,
obuhvata sve simvole „ne izobra`avaju}i“ ve}
projavquju}i i tajnovodstveno uvode}i u Zajednicu Svetih.
Evharistijska Slu`ba je delo celokupnog Domostroja spa-
sewa. Iz Liturgije se rodilo bogoslu`ewe Crkve „kao `iva i
`ivotna filosofija Pravoslavqa, a ne toliko kao obred, kako
ga poima necrkveno saznawe“.16 Povezanost Pravila vere i
molitvenog pravila vidimo i kod Sv. Maksima, koje ukratko
sa`ima S. Averincev: „Univerzalna forma sredwevekovnog
mi{qewa i shvatawa jeste SIMVOL, koji ne poistove}uje
predmet i smisao (paganstvo), niti ih deli (ikonoborstvo,
16
K. Kern, Evharistija, Pari‘ 1947, 29.

81
racionalizam Novog veka), ve} pru`a i jedno i drugo
„nesliveno i nerazdeqivo“.17

Simvol vere
9. Kroz rasu|ivawe o smislu liturgijskog Simvola Sv.
Maksim govori o svetotroji~kom karakteru eklisiologije. On
polazi od Simvola vere i wegovih re~i: „i svega vidqivog i
nevidqivog“. Mi obi~no smatramo da je Simvol vere
teoretska deklaracija na{eg verou~ewa, koja se ~ita ili
poje na evharistijskom kanonu — kao umetnuti akt o veri.
No, to mi{qewe je duboko pogre{no. Kao {to je Molitva
Gospodwa u Liturgiji upu}ena Sv. Trojici, a koju tako|e u
liturgijskom kontekstu (`anru) tuma~i Sv. Maksim, tako se
po wemu Simvol vere kao tajnovodstveno blagodarewe
razvio iz formule Kr{tewa: u ime Oca i Sina i Sv. Duha, koja
se kao tajna sa Miropomazawem (darivawem darova i
energija Duha Svetoga) – obavqa u Liturgiji. Otuda
svetotroji~ki karakter liturgijsko-podvi`ni~kog bogopo-
znawa. Na{a Vera, dakle, „na{la je prvi izraz u liturgi-
~kom, svetotajinskom obredu i formulama, a Simvol vere
je bio interpolarni deo obreda uvo|ewa u Tajnu“.18 Priru-
~nici koji prate do`ivqaj Vere, kao i samo Rukovodstvo Sv.
Maksima, govore o podvigu i kretawu ka Istoku (kroz
Liturgiju). To zna~i kidawe veza sa biolo{kim i socijalnim
na~inom postojawa i okretawe budu}nosti. To je na{a
Vera i Nada — izra‘ena najboqe freskom apostolskog saslu-
‘ivawa Jagwetu Bo‘ijem, pri~e{}e Hristom „uvek u
pokretnom mirovawu“, a ne u „klawawu elementima“
(P.Tillich) – izdvojenim iz Liturgije kao Doga|aja. Evha-
ristijski darovi – koji nisu Ikona ve} sama ISTINA, oni su i
PUT na{eg participirawa; oni su tako|e @IVOT – hrana
Novog @ivota (Jn. 6, 48-58). Krajwi ciq svega je radost i
mir u Duhu Svetome. Sv. Maksim u mistago{ko tuma~ewe
liturgijske simvolike ne ukqu~uje vrhunac Liturgije
(anamneza i epikleza), jer je sva Liturgija tog karaktera,
iskqu~uju}i svako alegorijsko tuma~ewe realnog
pri~e{}a (Jn. 6,56; sr.1. Kor. 11,26), ili pak suprotstavqawe
realnog simvoli~nom.

Liturgija kao doga|aj

17
S. Averincev, Poetika ranovizantijske kwi‘evnosti, Beograd 1982, 127-147.
18
J.H.O. Kelly, D. Early Christian Creeds, London 1960.

82
 10. Tuma~ewem delova Hrama, kroz otkrivawe Svetiwe
u liturgijskom kretawu, Sv. Maksim vidi svu celosnost i
celishodnost Crkve. Rasu|ivawe o Crkvi odnosi se na svet i
~oveka. Ovde je autor Tajnovodstva „na najdubqi na~in
objasnio smisao Crkve, s jedne strane, napreduju}i ka
potpunom sjediwewu sa Hristom pod Wegovim rukovo-
dstvom“.19 „Pravoslavni Hram je slika Boga, kao takav
Ikona je „nevidqivog i vidqivog sveta“ (PG 91, 669C) i
tako|e simvol trodelnog ~ove~ijeg bi}a. U Hramu se
liturgi{e, slu‘i Bo‘ija Slu‘ba, u kome sve{tenstvo i narod,
po prizvawu – op{te u zajedni{tvu, u me|usobnom
darivawu i vaspitawu. Ona kao unutarwa kohezivna sila
ima mo} da otvori ~oveka prema ve~nosti, uva‘avaju}i
wegovu slobodnu voqu, da zbaci masku i time razotkrije
pravo ~ovekovo stawe u kome ~ovek ‘ivi i, najzad ga pri-
ziva na ostvarewe li~nosti, daruju}i mu nebozemnu radost
sa kojom mo‘e da ‘ivi u svetu do slede}e Liturgije. Jer, u
Liturgiji „nam je dobro biti“, kao Apostolima prilikom
Preobra‘ewa Hristovog. Tu se projavquje istinska qubav i
zajedni{tvo. Naravno, tu se daruje i mir kao „nepokretna
postojanost“ (izraz Sv. Maksima), mir koji nije od ovoga
sveta (politi~ki), mir Bo‘iji o kojem su pevali Angeli
prilikom Hristovog Ro‘destva. Taj nebeski mir o kome u
na{e dane govori mirotvorac Patrijarh srpski G. PAVLE
jeste i ma~ Hristov kome ustupa borba, duhovna
„nevidqiva borba“ (Nikodim Svetogorac). Kada se dobije ta
duhovna bitka onda se time pripremamo za novu sinergiju
Liturgijskog Simvola.

Simvolika Hrama
11. Sv. Maksim svojim izlagawem {iri horizonte
qudskog saznawa i priziva onog koji u~estvuje u Liturgiji,
da napreduje u zajedni~koj i li~noj molitvi. Liturgijsko
shvatawe Hrama opomiwe na razliku izme|u hri{}anskog i
mnogobo‘a~kog hrama.20 O razlici me|u hri{}anskim
hramovima danas, mo‘e se govoriti, gde ne mo‘e biti
zajedni~ke molitve pravoslavnih sa drugim predsta-
vnicima monoteisti~kih religija. MISTAGOGIJA upozorava
nove graditeqe i zadu‘binare, da mora postojati veza izme|
u kulta i kulture. Ako nema Logosa kao Liturgijskog
19
D. Staniloje, Iz uvodne studije kriti~kog izdawa Mistagogije na gr~kom jeziku, Atina 1978.
20
M. Pavlovi}, Hram i preobra`ewe, Beograd 1988, 28; sr. M. Tomasovi}, Hri{}anski hram
(separat), Beograd, 1990.

83
Simvola, nema ni Hrama koji govori o toj Tajni, pred kojom
se ~ovek smireno divi.21 U na{e dane, o smislu Hrama Sv.
Save u Beogradu duboko je govorio Mitropolit dr Amfilohije
Radovi}. Ja bih ovde upozorio, bez zilotske krajnosti, na
poku{aj stavqawa „simbola“22 zidara Nove vavilonske Kule
u pravoslavni hram, a time i u ~oveka kao Hram Duha
Svetoga. Sv. Jovan Bogoslov nas upozorava, da se
~uvamo od idola (1.Jn. 5,21), govore}i u 11. glavi svoga
Otkrivewa o merewu Hrama Bo‘ijeg... No, na kraju krajeva,
svako na{e delo pro}i }e i prolazi kroz Sud ve~nosti, tog
„Hrama Ve~nosti“, kroz „Ogwenu reku“ (A. Kalomiros).

Simvolika u Mistagogiji
12. Evharistijsku Slu‘bu koja „pokazuje celinu Bo‘a-
nskog promisla spasewa“,23 Sv. Maksim tuma~i detaqno
(gl. 6-24), ~ije principijelne teze – iznete kratko ovde,
pro‘imaju ne samo celinu ve} i delove Bo‘ije Slu‘be: Mali
vhod za vreme sinaksisa projavquje prvi dolazak
Spasiteqa. Ulazak slu‘a{~eg Episkopa u Oltar i u
Episkopski Presto je Ikona Vaznesewa. Ulazak sve{tenika
koji sa wim slu‘e, simvoli{e ulazak nejevrejskih naroda,
opra{tawe grehova predstavqa sud Bo‘iji koji se otkriva
svakom koji naru{ava voqu Bo‘iju, ukoliko se ona na wega
odnosi. Liturgi~ke pesme izra‘avaju radost koja obuzima
~isto srce i usmerava ga prema Bogu. Prizivawe mira po-
dse}a na ozbiqan ‘ivot sozercawa, kome ustupa mesto
stra{na bura asketizma. ^itawe Jevan|eqa, silazak
Episkopa koji slu‘i sa Trona, otpu{tawe ogla{enih i
pokajnika i zatvarawe vrata Crkve, simvoli{u doga|aje koji
podse}aju na stra{ni Sud, Drugi dolazak Gospodwi,
odvajawe izbranih od prokletih i propast vidqivog sveta.
Zatim, vhod sa Svetim Darovima predstavqa otkrivawe
Ve~nosti. Poqubac mira – jedinstvo svih du{a sa Bogom,
21
L. Hantecoeur, Mystique et Arhitecture, Paris 1954, 287.
Evo wegovih re~i: „Kupola nije ovde obi~na polulopta, nego Nebeski Svod; apsida je istok,
gde }e se Hristos pojaviti kao Sudija. Teofanije prikazane u toj {upqini nemaju samo
pedago{ki ili dekorativni smisao: one su same otkrivawe – objava, jemstvo doga|aja koji ‘ivi
i mrtvi, okrenuti ISTOKU o~ekuju... Gledawe je dodirivawe izdaleka: Mo} Ikona (fresaka) i
arhitektonskih oblika tako|e deluje na vernika“.
22
A. Radovi}, Duhovni smisao hrama Sv. Save na Vra~aru, Vr{ac 1989; sr. J. Trubeckoj,
Poznawe kroz boju, Gradac br. 82, 83, 84, ^a~ak 1988, 117–132. U istom Zborniku
PRAVOSLAVQE I UMETNOST je {tampan ~lanak A. Radovi}a (180-196).
23
V. Loski, Hristolo{ki i pnevmatolo{ki karakter Crkve, Sabornost Crkve I, Beograd 1986,
178–196, 191/2; sr. H. von Barthasar, Kosmische Liturgie, Freiburg 1947,326/7.

84
koje se postepeno ostvaruje. Ispovedawe Vere je velika
blagodarnost izbranih. Svjat, Svjat, Svjat je uzdizawe
qudskih du{a prema horu An|ela koji u nepokretnosti
ve~nog pokreta u Bogu blagosiqaju i slave Jednu i Jedinu
Sv. Trojicu. Molitva Gospodwa simvoli{e na{e sinovstvo u
Hristu, a zavr{na pesma „Jedan je Svet, Jedan je Gospod“
dovodi u na{ um posledwi Vhod tvari u dubinu Bo‘anskog
jedinstva. Crkveni praznici ~ine nas u~esnicima doga|aja
Hristovog zemaqskog ‘ivota u smislu koji nadvi{uje proste
istorijske ~iwenice. Jer mi u Crkvi nismo vi{e posmatra~i
koji motre spoqa, nego smo svedoci prosve}eni Duhom
Svetim“.

Liturgija i askeza
13. Pri kraju svoga spisa Sv. Maksim daje kratak sa‘etak
prethodnog sistematskog izlagawa (PG. XCI, sar. 8–21,
688–97), vra}aju}i se na po~etni lajtmotiv o Crkvi kao
IKONI Bo‘ijoj, uvek i iznova produbquju}i Liturgijsko
Tajinstvo, Sleduju}i drevnom podvi‘ni~kom rasu|ivawu o
tri stepena duhovnog uzrasta (sluga, najamnik i sin)
wegov asketizam zakva{en Liturgijom op{tewa Boga,
~oveka i Hrama — rezultira u tri stepena bogoslovqa:
prirodno, prakti~no i misti~ko. U tom pravcu govore}i, na
osnovu ~ovekovog sastava (telo i du{a), govori o Sv.
Pismu (Stari i Novi zavet). Prave}i razliku izme|u op{teg
(genikÿj), {ireg zna~ewa svakog dela Liturgije i wegovih
pojedina~nih (eЦdtkяj) smislova, na kraju posebne
smislove deli u tri dela: „za one koji su poverovali“
(pisteus£ntwn), „za one koji praktikuju“ (praktikÿn) i „za
one koji ga znaju“ (gnwstikÿn). Sve je dakle ovo u slu‘bi
obo‘ewa ~oveka, i to ~oveka u kome je sve prizvano da
se sabere i ujedini, kako s jedne strane: duh, du{a i telo
(po Ikoni Hrama: oltar, la|a i priprata), tako i s druge stane:
um, voqa i ose}awe (po slici pomenutih logosa delova
Liturgije), prema kojima, ~ovek u tom hramovnom
prostoru i takvom liturgijskom ambijentu dinami~kog
usavr{avawa (koje nema kraja) – postaje Crkva, prvenac
eshatolo{kog nazna~ewa „Prvine ve~nih dobara“.
Maksimovo u~ewe liturgijskog Obraza i simvolike, u svom
bogoslovskom izrazu, kao {to smo videli – pro‘eto je „pre-
fiwenom jelinskom dijalektikom, apofatikom i mistikom“.24
24
V. V. Bi~kov, Vizantiskaja Estetika, Teoreti~eskije problemi, Moskva 1979; sr. V. @ivov,

85
 Bogoslu`bena Simvolika – izvor Vode @ive
14. Zakqu~ak Mistagogije najboqe izra‘ava Maksimovo
bogoslovqe liturgijske simvolike kao posebnog Puta i
na~ina bogopoznawa. Mo‘e se slobodno govoriti o
ontologiji svetoota~ke gnoseologije, koja se gradi na Bogu
Logosu kao Liturgijskom Simvolu, na neslivenom i
nerazdeqivom jedinstvu priroda u Li~nosti Bogo~oveka
Hrista. Liturgijska Ikona i simvolika, kao {to smo „~uli,
videli i sagledali“ (1. Jn. 1, 1-5) svetotajinskog je i
eshatolo{kog karaktera, tako da je Duh Sveti taj koji
nadahwuje sve{tenstvo i verni narod, da u svetlu
svetoota~kog predawa, poima bogoslu‘beni ‘ivot Crkve.
Da je simvolika „izvor vode ‘ive“ i duhovnog preobra‘ewa
stvorenog u bogoslu‘ewu, pokazao nam je u svome, zaista
divnom i neobi~nom traktatu, Sv. Maksim Ispovednik. Na
Mistagogiji i drugim liturgi~kim delima, izgradi}e se svo
bogatstvo Bogo~ove~anskog Predawa „Novog Neba i
Nove Zemqe“, izra‘enog kroz ikonu, arhitekturu, ‘ivopis,
himnografiju, pojawe, besedni{tvo itd. Svaka istina Vere je
prolazila kroz proveru u ‘ivotu, kroz stradawe, tako je i
sam Sv. Maksim ispovedio ovo svoje u~ewe odsecawem
jezika i ruke i skon~ao svoj ‘ivot u izgnanstvu. U vreme
Ikonoborstva, to }e se dogoditi i Sv. Jovanu Damaskinu,
koji }e stradati za Ikonu. Zato smo izabrali ova dva Sveta
Oca, koji nam svojim delom daju snage da izdr‘imo novo
stradawe hri{}anskih naroda od poretka komunizma i
novog svetskog poretka. Pobeda je na strani Istine i
Pravde, odnosno Liturgijskog Simvola i Ikone.

ZAKQU^AK (POSVETA)
Na kraju na{eg sinteti~kog sa‘etka nau~nog rada koji
posve}ujem PODVORJU SRPSKE CRKVE U MOSKVI, a time
davawa patristi~kog priloga ne samo vizantologiji ve} i za
uvo|ewe tajnovodstvene prakse u na{oj Crkvi, moram
li~no priznati bez la‘ne skromnosti, koliko mi nedostaje
raspe}e svog bi}a za shvatawe simvolike i duboka vera
pred Tajnom liturgijskog Simvola. Dugo sam razmi{qao o
svemu re~enom, od rane mladosti prvih do‘ivqaja Liturgije

Mistagogija Maksima Ispovednika i razvitak vizantijske teorije obraza, Hudo‘estvenij jazik

Srednevekovla, Moskva 1982.

86
u Manastiru Pustiwa kod Vaqeva do posledwih u Rusiji,
smatraju}i da su drugi najre~itije iskazali duboku misao
Svetog Maksima i da ja nemam takvog uma i re~i, pisati o
svemu ovome. Ni{ta svoje zaista nisam rekao, ali jedno
znam: sa blagoslovom i poslu{awem pristupio sam, ne
pretenduju}i na iscrpqewe ove teme, bilo analiti~kim ili
kao ovde sinteti~kim putem. Ima ne{to {to se ne mo‘e
iskazati re~ima, {to se bogoslovstvuje u slavoslovqu
Svetoj Trojici ili pobo‘nom }utawu koje govori sve.
Prizivaju}i u molitvama Prepodobnog Maksima, neka nam
svima Raspeti i Vaskrsli Gospod otvori duhovne o~i,
daruju}i nam logosnost, mudrost i razboritost za ~itawe
TAJNOVODSTVA i u~estvovawa u Tajni liturgijskog Simvola.
Wemu jedinom Svetom, u Svetoj Trojici slavqenom, Ocu i
Sinu i Svetome Duhu, neka je slava u vekove vekova.
AMIN.

87