VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

HARTIJE OD VREDNOSTI

Mentor: Prof.Galjak mr Ilija

Student: Vesna Ranitovic 110-016

aak, maj, 2010

SADRAJ
Uvod................................................................................................................3 Pojam hartija od vrednosti...............................................................................4 Vrste hartija od vrednosti................................................................................5 Opste( zajednicke) karakteristike hartija od vrednosti....................................6 Menice.............................................................................................................6 Pojam i vrste menica...................................................................................6 Osobine menice: .........................................................................................7 ek..................................................................................................................9 Akcija .......................................................................................................................11 Obveznica......................................................................................................14 Robne hartije od vrednosti............................................................................17 Konosman..................................................................................................17 Tovarni list................................................................................................17 Skladinica................................................................................................17 Zakljucak.......................................................................................................18 Literatura.......................................................................................................19

Hartije od vrednosti

Strana 2

Uvod
Hartije od vrednosti imaju veliki znacaj u trisnoj privredi. Moze se reci da se privreda ne bi razvila do sadanjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti i da je savremena trina ekonomija nezamisliva bez njih. U savremenom ekonomskom zivotu pojam hartija od vrednosti ima razliito znacenje, tako npr Zakon o obligacionim odnosima hartije od vrednosti definie, Hartija od vrednosti je pismena izjava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom njenom zakonitom imaocu.

Hartije od vrednosti

Strana 3

Pojam hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) arannana.One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj. tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima. Hartije od vrednosti u irem smislu, pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao to su ekovi, menice, skladinice, konosmani i slino. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava, republika lanica, pokrajina, grad, optina, i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova : da je u pisanoj formi da je u toj ispravi sadrano neko graansko (najee imovinsko) pravo da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaanja, kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino. Svaka hartija od vrednosti mora da sadri 5 elemenata: Oznaka vrste hartije od vrednosti Naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti Tano utvrenu obavezu izdavaa hartije od vrednosti Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti Potpis izdavaoca hartije od vredosti Materija iz oblasti hartije od vrednosti je regulisana i meunarodnim propisima, enevskom konvencijom o menicama iz 1930,enevska konvencija o eku iz 1931, Bernska konvencija o prevozu robe eleznicom. U nasem zakonodavstvu materija hartija od vrednosti je regulisana i posebnim zakonom_ Zakon o hartijama od vrednosti.

Hartije od vrednosti

Strana 4

Vrste hartija od vrednosti

Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti mogue je izvriti na vie naina i to: prema vrsti inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, prema vrsti prihoda, prema dospelosti, prema mestu plaanja, prema valuti, prema izdavaocu. Od svih kriterijuma po kojima se vri podela hartija od vrednosti najvaniji su: nain odreivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadrano (inkorporirano) u nekoj hartiji. Prema nainu odreivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti moe da glasi: na ime (retka hartija), na donosioca, po naredbi i moe da bude meovita i alternativna kada se, pored imena naznaenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca. Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja, tano naznaeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po naredbi".Ova hartija ima ogranienu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa prava , mogunosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazaivanja osnova sticanja i slino. Hartija od vrednosti po naredbi je praktino novi oblik hartije od vrednosti kojim se otklanjaju svi nedostaci izraeni kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom to je kod njenog izdavanja ugraena dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj nain izdavalac hartije se obavezuje da e svoju obavezu plaanja izvriti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese. Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored drugih bitnih karakteristika i sastojaka, sadri u sebi oznaenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se odlikuje velikom sposobnou cirkulacije. Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadranog u hartiji, moe biti: stvarnopravana hartija od vrednosti: ona sadri odreeno stvarno pravo na pokretnim stvarima, koje se moe koristiti samo na osnovu te harije kao npr. zalonica, skladinica i slino.

Hartije od vrednosti

Strana 5

obligaciona hartija od vrednosti: ona inkorporira odreenu obligaciju iji je sadraj neko potraivanje, najee izraeno u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti spadaju: ek, menica, obveznica, blagajniki zapis i drugo. hartija sa pravom uea: ona sadri pravo lanstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu. Najtipiniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica.

Opste( zajednicke) karakteristike hartija od vrednosti

Ima vie vrsta i jo vie raznih podvrsta hartija od vrednosti, sve one imaju nekoliko optih, zajednikih karakteristika, a to su: formalnost pravnog posla: hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave inkorporiranost pravnog posla: u hartiji od vrednosti uvek je inkorporirano neko imovinsko stvarno pravo, s tim to pored imovinskog moe biti inkorporirano i neko drugo pravo vezanost inkorporiranog prava za postojanje same hartije kao pismene isprave, bez koje se ovo pravo mne moe ostvariti ni prenositi na druge prenosivost, negocijabilnost, tj. sposobnost hartije od vrednosti da bude predmet pravnog prometa, takoe je opta karakteristika hartija od vrednosti. Treba ukazati da je pojam negocijabilnost jeziki i istorijski iri od pukog ina prenosivosti. U istorijskom razvoju negocijacija je imala potpunije znaenje: pregovaranje, pogaanje, trgovanje, iji je samo zavrni in bio prenos hartije od vrednosti. Danas je u pravnoj terminologiji preovladala identifikacija negacijacije sa prenosom. Ipak to ne znai da prenosu ne predhodi trgovanje

Menice
Pojam i vrste menica
Menica je obligaciono pravna hartija od vrednosti iji je sadraj novano potraivanje. Menica je najvaniji trgovaki efekat. Ona je zamiljena kao jednostrana deklaracija o preuzimanju obaveza. Za postanak menice neophodno je izdavanje jednostrane izjave koja sadri naredbu ili obeanje na plaanje odreene sume novca. Optepoznati znaaj menice u korpusu hartija od vrednosti proistie iz vie razloga: Menica je najstarija hartija od vrednosti - datiraju jo iz antikog doba, a u savremenoj istoriji njen razvoj poinje u XII veku. Menica je stogo formalna hartija od vrednosti i pravo inkorporisano u njoj je apstraktno.

Hartije od vrednosti

Strana 6

Menica je postala najpoznatija hartija od vrednosti, zbog raznovrsnih funkcija koje je imala: najpre funkciju menjakog, zatim kreditnog, obezbeujueg, platenog instrumenta. Menica je hartija od vrednosti iji su oblik, sadraj, prenos i nain ostvarivanja regulisani zakonom, koja predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdavaocu menice upuen drugom licu da u odreeno vreme i na odreenom mestu isplati odreeni iznos novca licu naznaenom u menici ili drugom licu po njegovoj naredbi. Prve menice predstavljale su obeanje plaanja izdavaoca poveriocu to odgovara dananjim vlastima menicama i sluile su kao instrument platnog prometa. Pojavom kredita, menica preuzima funkciju obezbeenja urednog vraanja kredita, ime se udaljava iz sfere platnog prometa. Svi poslovi sa menicom, bez obzira na njenu funkciju, zasnivaju se na pravnim naelima koji je odvajaju od ostalih trgovakih i graanskih poslova.

Osobine menice:
Menice imaju sledee osobine: formalizam da bi bila vaea, menica mora da sadri sve elemente propisane zakonom. Formalizam se ogleda i u vrstama radnji koje se preduzimaju u vezi sa ostvarivanjem prava na hartiji i prava iz hartije apstraktivnost iz hartije se ne vidi razlog preuzimanja trasantove ili trasatove obaveze strogost vai samo ono to je u menici napisano i kako je napisano. Prava iz menice ostvaruju se prema zakonom propisanim uslovima. Menina naela proizilaze iz osobina menice. Najvanija su:

1. Naelo formalnosti propisuje da menica mora biti izdata u zakonom odreenoj

formi i da zakon odreuje njene bite i nebitne elemente. Bitni elementi menice su: oznaka da je menica bezuslovan nalog da se isplati odreena svota novca ime lica koje treba da plati (trasat) oznaenje dospelosti mesto plaanja ime onoga kome, ili po ijoj naredbi, mora biti izvreno plaanje (ime remitenta) datum i mesto gde je menica izdata potpis izdavaoca menice (trasanta)

2. Naelo inkorporisanosti sadrinu menice predstavlja ono to je upisano na

njenom licu, njenoj poleini i produetku, tzv. alonu. Izjave i potpisi proizvode pravna dejstva samo ako su upisani u menicu. Sporazumu uesnika u meninom poslu uinjeni van menice ne proizvode meninopravna dejstva.

Hartije od vrednosti

Strana 7

3. Naelo fiksne obaveze po ovom naelu za dokazivanje postojanja obaveze iz

menice ne mogu se upotrebiti drugi dokazi osim onih koji nedvosmisleno proizilaze iz same menice. Obaveza nastaje momentom potpisa na menici.

4. Naelo strogosti prema ovom naelu, menini dunici su u znatno teem

poloaju nego drugi dunici po bilo kom pravnom poslu, zbog toga to se, prilikom realizacije meninog potraivanja putem protesta, ne ulazi u druge dokaze, nego se injenino stanje konstatuje po naelu pismenosti i fiksne obaveze. Ovo naelo ima materjalno-pravnu i formalno-pravnu stranu. Materjalno-pravna strana ovog naela ogleda se u meninoj apstraktivnosti, te se menina obaveza javlja kao samostalna obaveza, zasnovana na jednostranoj izjavi meninih potpisanika datoj na samoj menici. Formalno-pravna strana ovog naela temelji se na obavezi preduzimanja odreenih procesnih radnji da bi se menina prava mogla ostvariti.

5. Naelo solidarnosti akceptant trasirane menice i izdavalac sopstvene menice

glavni su menini dunici. Ostali potpisanici su tzv. uslovni menini dunici. Glavni menini dunici su obavezni da isplate menicu. Ako menica ne bude plaena o roku dospea, poslednji menini vlasnik, posle protesta, moe je naplatiti od bilo kog drugog meninog dunika. Dunik, koji je isplatio menicu, moe je naplatiti u celini od bilo kog dunika koji se nalaz na listi meninih dunika, sve dok menicu ne isplati glavni menini dunik.

6. Naelo samostalnosti obaveze sutina ovog naela ogleda se u tome to se

svaka menina izjava ceni nezavisno od ostalih izjava. Ovo znai da, ukoliko bi se utvrdilo da je neki od potpisa laan, taj potpis nee vaiti, ali e obaveza ostalih potpisanika ostati. Sve dok postoji jedan ispravan potpis na menici, menina obaveza ostaje na snazi ak ako se i utvrdi da je potpis trasanta laan, bez vidljivih formalnih nedostataka.

7. Naelo neposrednosti ovo naelo ogleda se u pravu da imalac menice moe

izabrati samo jednog ili vie meninih dunika i traiti naplatu menice. Na osnovu ovoga proizilazi da je menica veoma stroga vrednosna hartija koja maksimalno obezbeuje poverioca-njenog imaoca. Menice se mogu razlikovati prema razliitim kriterijumima. Najvanije razlikovanje je ono koje kao kriterijum uzima broj lica koji se javlja u menici. Prema tom kriterijumu razlikuju se: 1. transirana menica kod ove menice izdavalac menice-trasant daje bezuslovni nalog drugom licu-trasatu da isplati iznos upisan u menicu trem licu-remitentu ili licu po njegovoj naredbi u odreenom roku. Moe se umnoavati. Tu postoje tri lica-trasant, trasat i remitent. Ova menica je isprava koja sadri: oznaenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je sastavljena; bezuslovni uput da se plati odreena svota novca; ime onoga kojiv treba da plati; oznaenje dospelosti; mesto gde plaanje treba da se izvri; ime onog kome se, ili

Hartije od vrednosti

Strana 8

po ijoj se naredbi mora platiti; oznaenje dana i mesta izdanja menice; potpis onoga koji je izdao menicu. 2. sopstvena menica predstavlja pismeno kojim se njen izdavalac obavezuje da e u vreme dospelosti platiti remitentu odreenu sumu novca. Ona se ne moe umnoavati. Kod ove menice trasant i trasat predstavljaju isto lice. Ona predstavlja neopozivu izjavu izdavaoca da e meninu sumu isplatiti. Kod ove menice ne postoji akceptiranje menice, ali ni neke druge menine radnje. S obzirom da je menica hartija od vrednosti, jasno je da postoji mogunost njenog prenosa. Menino pravo se prenosi indosamentom. Remitent moe menino pravo preneti na neko drugo lice-indisatara koji time postaje menini poverilac. Svakim prenosom stvara se novi menini poverilac, ali i jo jedan menini dunik, s obzirom da svi menini obveznici solidarno odgovaraju za obaveze preuzete u manici. Sigurnost meninog potraivanja je vei sto je vei broj indosiranja.

ek
ek je obligacionopravna hartija u kojoj izdavalac-trasant daje bezuslovan nalogu trasatu da isplati treem licu ili samom trasantu svotu novca naznaenu u eku iz sredstva transatovog pokria kod trasata. Pod ekom se podrazumeva hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac nalogom obraa drugom licu koji je bankarska organizacija, da o dospelosti isplati ekovni iznos na teret njegovog pokria, zakonitom imaocu eka. ekovi su najznaajniji instrumenti platnog prometa. Trasat kod eka su banka ili finansijska organizacija koje obavljaju poslove platnog prometa. Bitni elementi eka su: oznaenje da je ek, napisano u samoj ispravi bezuslovan nalog da se isplat odreena svota novca i sredstava trasantovog pokria naziv trasata (banke) datum i mesto izdavanja potpis izdavaoca eka (trasanta). Podela ekova vri se najee po dva osnovna kriterijuma: prvi kriterijum polazi diferenciranja imaoca prava iz eka, a drugi respektuje namenu eka. Prema nainu odreivanja imaoca prava iz eka, treba razlikovati sledee: ekovi na ime ekovi po naredbi ekovi na donosioca alternativni ekovi

Hartije od vrednosti

Strana 9

Sa stanovita namene eka, moe se identifikovati vie njegovih vrsta: 1. isplatni ekovi su ekovi kod kojih trasat isplauje ekovnu svotu u gotovom novcu. Isplatni ekovi su esti kod tekuih rauna graana, ali isto tako i u poslovanju pravnih lica ako se radi o isplati zarada ili o drugim isplatama za koje je zakonom doputeno da se vre u gotovom novcu. 2. obraunski ili virmanski ekovi su oni kod kojih se isplata ekovnog iznosa ne vri u gotovom novcu, nego prenosom obraunskim putem sa tekueg rauna transanta na osnovu naloga koji je on uputio trasatu, a u korist tekueg ili iro rauna nekog drugog lica. Na obraunskim ekovima na licu eka mora biti izriita klauzula kojom se ukazuje na obraunsko svojstvo ovakvog eka, kao na primer, ''jedino za obraun'', ''putem prenosa'', ''obraunski ek'' itd. 3. barirani ili precrtani ekovi su takvi ekovi na ijem licu se nalaze dve paralelne linije koje su dijagonalne. Njihova osnovna specifinost je da se ne realizuju isplatom remitentu, nego odgovarajuoj banci koja je naznaena izmeu tih dijagonalnih crta, a koja tada istupa kao punomonik remitenta. Barirani rkovi su esti u poslovnoj praksi kod nas, na primer kod potroakih kredita, da bi se na taj nain ostvarila odgovarajua kontrola od strane banke. 4. dokumentarni ekovi su oni koji se mogu prezentovati trasatu za naplatu samo uz odreenu robnu dokumentaciju kojima se dokazuje trasatu da je korisnik eka predhodno izvrio obavezu iz osnovnog posla. 5. akreditivni ekovi - su oni koje mogu emitovati odreene banke u korist klijenta. 6. putniki ekovi su oni kod kojih se banka javlja u ulozi trasata, a tampa ih samo banka u vidu posebnih knjiica sa unapred odtampanim ekovnim iznosom na okrugle svote. Danas ovi ekovi postaju sve univerzalnije sredstvo plaanja. 7. cirkularni ekovi su oni kod kojih banka izdaje ek svom klijentu koji kod nje ima pokrie na raunu te se na taj nain javlja u ulozi trasanta. Time se omoguuje da klijenti banke, kao ekovni poverioci, naplauju ekovne svote kod korespondenata banke izdavaoca koji se regresiraju kod banke izdavaoca. 8. vizirani ekovi su takvi ekovi kod kojih banka-trasat moe na ek trasanta da stavi klauzulu ''vien'', koja oznaava samo to da se banka uverila da ek ima pokrie za isplatu, ali se ne obavezuje da to pokrie blokira do isteka roka za prezentaciju eka. 9. certificirani ekovi su oni na kojima banka odgovarajuom klauzulom potvruje da ek koji je izdao trasant ima pokrie i obavezuje se da ovo pokrie blokira do isteka roka prezentacije eka na isplatu. 10.potanski ekovi su rezultat otvaranja tekuih rauna u potama po ugledu na bankarske tekue raune, to je omoguilo da se i poste jave i ekovnopravnom poslovanju.

Hartije od vrednosti

Strana 10

Akcija
Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarkog drutva. S obzirom da akcija ulazi u red hartija od vrednosti, to znai da je u nju, inkorporirano odreeno imovinsko pravo i da ono ima odreenu vrednost. Akcije predstavljaju vlasnike korporativne hartije od vrednosti ijom kupovinom se stie vlasnitvo nad delom kapitala akcionarskog drutva. Vlasnitvo nad njima se stie ispunjenjem obaveza u novcu ili pak stvarima ili pravima koe se mogu novano izraziti. Kada se sve uzme u obzir proistie da je akcija kompleksna hartija od vrednosti (i svojinska i obligacijona) a akcionarske odnose treba tretirati na sledei nain: imovina (aktiva) je vlasitvo preduzea, a akcionari su (su)vlasnici preduzea koje ima pravnu formu drutva kapitala-akcionarskog drutva. Akcije su hartije od vrednosti, jer ispunjavaju oba uslova: 1. one su pismene isprave u kojima je sadrano imovinsko pravo pravo na uee u dobiti, koje se izraava kroz dividende 2. prenosivost mogu glasiti na ime, po naredbi i na donosioca, a u naem pravu samo na ime ili na donosioca. Forma akcije propisana je zakonom. Akcije se sastoje iz dva dela: 1. plata akcije 2. kuponskog tabaka koji sadrzi kupone za naplatu dividendi. Plat akcije sadri: oznaku da je to neka hartija od vrednosti, i ta oznaka treba da ukae koja je vrsta akcije u pitanju naziv i sedite emitenta naziv i sedite onoga ko je kupio akciju-kupac, drugim reima da vidimo na koga ta akcija glasi iznos na koji glasi akcija, taj iznos se izraava nominalno broj akcija i ukupan obim emisije akcija prava iz akcije datum i mesto izdavanja oznaka serije i kontrolni broj akcije redosled te emisije faksimil potpis ovlaenog lica peat emitenta. Kuponski tabak sadri: redni broj kupona za naplatu dividende broj akcije po kojoj se dividenda isplauje naziv akcionarskog drutva-emitenta godina u kojoj se dividenda isplauje faksimil potpis ovlaenog lica

Hartije od vrednosti

Strana 11

peat emitenta.

Postoje vie kriterijuma za podelu akcija: I Na osnovu prava koja nam donose vlasnici, delimo ih na: 1. obine akcije - Prilikom formiranja akcionarskog drutva ili komanditnog drutva na akcije, prvo se izdaju obine akcije i njima se formira poetni osnovni kapital drutva. Kada drutvo uspeno posluje vlasnici obinih akcija ostvaruju korist kroz poveanja dividendi i vee cene akcija na tritu, ako se odlue da ih prodaju. 2. prioritetne (povlaene) akcije - Akcionarska drutva izdaju povlaene akcije tek u drugoj emisiji. Vlasnici ovih akcija nemaju pravo upravljanja akcionarskim drutvom. Zbog odricanja od prava upravljanja oni dobijaju fiksnu dividendu i pravo prvenstca isplate dividende. Kod ovih akcija postoje: kumulativne akcije daju akcionaru pravo prvenstva naplate svih neisplaenih dividendi pre isplate dividevdi imaocima obinih akcija, u skladu sa odlukom o emisiji akcija. konvertibilne akcije daje imaocu prioritetne akcije pravo da je moe pretvoriti u obine akcije, ali u skladu sa odlukom o emisiji. participativne akcije daju pravo vlasnicima da naplate tzv. fiksne prioritetne dividende. II Prema nainu oznavanja vlasnitva, postoje dve vrste: 1. akcije na ime kod kojih se na platu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim belei i prenos vlasnitva nad njima, a koji sa obavlja indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice 2. akcije na donosioca kod kojih se na platu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom III Prema tome da li sadre ili ne sadre nominalnu vrednost, ostoje dve vrste: 1. akcije sa nominalnom vrednou koje glase na odreeni nominalni iznos 2. akcije bez nominalne vrednosti ili kvotne akcije koje glase na odreeni udeo u kapitalu akcionarskog drutva IV Prema subjektu koji trguje akcijama, postoje dve vrste: 1. otvorene akcije sa njima se trguje na sekundarnom tritu kapitala, i tu svi uesnici uestvuju 2. zatvorene akcije sa njima se trguje na sekundarnom tritu kapitala, ali mogu da uestvuju samo postojei akcionari V Prema redosledu izdavanja, postoje dve vrste: 1. osnivake akcije emituju se kada se kada se akcionarsko drutvo osnuje 2. akcije sledeih emisija emituju se posle osnivanja akcionarskog drutva

Hartije od vrednosti

Strana 12

VI Prema pravu glasa koje donose vlasnici, tu imaju etiri vrste: 1. akcije bez prava glasa 2. akcije sa ogranienim pravom glasa 3. akcije sa kumulativnim pravom glasa 4. akcije sa uveanim pravom glasa. Kada se akcije emituju utvruje se njihova poetna, nominalna cena. Ona se koristi za knjigovotstveno evidentiranje primljenih sredstava i emitovanih akcionarskih prava. Svaka kasnija promena cene akcija na sekundarnom tritu nema nikakvog uticaja na bilanse pozicije akcionarskog drutva, ve od toga korist (ili tetu) imaju kupci akcija (akcionari). Na trinu cenu akcije nema uticaj njena nominalna, knjigovodstvena vrednost, nego uspenost rada akcionarskog drutva. Ukoliko drutvo bolje radi, ima dobru perspektivu i isplauje visoke dividende, tada e i tranja za njegovim akcijama biti vea. Ako je tranja via od ponude i cena e rasti. Akcije imaju tri glavne vrednosti: 1. nominalna vrednost naznaena je na platu akcije. Po ovoj vrednosti akcije se emituju. Akcije se knjie po nominalnoj vrednosti. Ovu vrednost utvruje skuptina akcionarskog drutva. Ako se ne utvrdi nominalna vrednost onda moramo to da knjiimo i tretiramo po prodajnoj ceni. 2. knjigovodstvena vrednost je ono po emu knjiimo akcije i to knjienje se odnosi na preferencijalne akcije. Ova vrednost uglavnom odgovara nominalnoj vrednosti. 3. trina vrednost ona se utvruje na tritu kapitala. Meutim trite kapitala se deli na: primarno i sekundarno. Sekundarno trite je bitno zato to se trina vrsdnost akcije utvruje na sekundarnom tritu kapitala. Trina vrednost je uvek vea od nominalne, jer akcije se ne prodaju po manjoj vrednosti od nominalne. Ako je ova vrednost vea od nominalne onda smo mi ostvarili aiju sa premijom. Ako to nismo ostvarili onda je u pitanju diskont akcija. Ova vrednost se stalno menja. Postoji i realna vrednost akcija (unutranja vrednost akcije). Ona je jako bitna za investitore. Ako je trina vrednost manja od nominalne vrednosti onda to ne privlai investitore, ako je trina vrednost vea od nominalne onda to privlai investitore. Realna vrednost je trina vrednost, ali posmatrana kao teorijska kategorija. Najpoznatiji metod raunanja realne vrednosti akcija je metod diskontovanja dividende. Tri faktora odreuju realnu vrednost: dividenda, kamatna stopa i broj godina.

Hartije od vrednosti

Strana 13

Obveznica
Obveznica je zajmovna (dunika) hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da e imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti primljeni iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu. Obveznica je obligacija koja se izdaje u seriji. Njih mogu izdavati preduzea, banke, savezna drava i republika lanica, autonomna pokrajina, optina, grad i drugo pravno lice. Ona se moe izdavati i sa rokom dospea do jedne godine, ali je njena funkcija dugorone hartije od vrednosti znaajnija. Imalac obveznice ima pravo na odreenu kamatu, ali i pravo na povraaj, odnosno isplatu nominalne vrednosti obveznice u roku njene dospelosti. Obveznica ima dva dela: 1. plat 2. kamatni kupon Plat sadri: oznaku da je u pitanju hartija od vrednosti i koja je to vrsta obveznice naziv i sedite emitenta naziv i sedite kupca obveznice, ako nije naznaeno ime kupca onda mora da stoji na donosioca iznos nominalne vrednosti obveznice kamatna stopa datum i mesto plaanja i glavnice i kamate datum i mesto izdavanja obveznice ime garanta serijski broj obveznice i kontolni broj faksimil potpisa ovlaenog lica peat emitenta Kamatni kupon sadri: serijski broj redni broj visina kamatne stope datum dospea mesto, datum i nain plaanja kamate faksimil plaanja ovlaenog lica peat emitenta Postoje vie kriterijuma za podelu obveznica: I Prema roku dospea, delimo ih na: 1. kratkorone obveznice su one koje dospevaju u roku koji je krai od godinu dana

Hartije od vrednosti

Strana 14

2. dugorone obveznice one kje dospevaju sa rokom dospea duim od jedne

godine II Prema nainu oznaavanja vlasnitva, dele se na: 1. obveznice na ime koje na platu imaju navedeno ime. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice. Ukoliko se ove obveznice izgube moe se izdati nova. 2. obveznice na donosioce ukoliko se izgube ne moe se izdati nova III Prema nainu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na:

1. obveznice sa kuponom obveznica ima kupon i da se taj kupon u odreenom

periodu isplauje (pr. isplata tromesena, estomesena, periodina...) 2. obveznice bez kupona one nemaju kupon i kod njih se isplata vri odjednom IV Prema nainu obrauna kamate, dele se na: 1. obveznice sa fiksnom kamatom kod njih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna. Tano se utvruje fiksna kamata i ona se ne menja. 2. obveznice se varijabilnom kamatom kod njh je kamatna stopa promenljiva i obino se vezuje za kamatnu stopu neke hartije od vrednosti 3. obveznice sa indeksiranom kamatom kod njih se fiksna kamata u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom. Tu se odmah odredi fiksna kamata, a da e se kasnije obraunavati inflacija, koja se meri indeksom cena na malo. V Prema vremenu u kome se isplauje nominalna vrednost-glavnica, dele se na: 1. jednokratne obveznice one obveznice koje se isplauju od jednom i prema roku dospea koji je naznaen na obveznici 2. anuitetne obveznice kod kojih se nominalna vrednost-glavnica isplauje periodino (tromeseno, estomeseno...) VI Prema nainu obezbeenja otplate, dele se na: 1. hipotekarne obveznice znae da lice koje izdaje-emitent obveznice zalae svoju imovinu, da e izvriti isplatu i glavnice i kamate,kada doe rok isplate. Ako se desi da u roku dospea nema dovoljno za isplatu, onda se uzima zalog i od toga se isplauje glavnica i kamata 2. garantovane obveznice znai da neko pravno lice garantuje za isplatu, a to su uglavnom poslovne i komercijalne banke. Ako se desi da u roku dospea nema dovoljno za isplatu, onda banka isplauje a on kasnije vraa banci 3. negarantovane obveznice kod kojih vlasnik svoja potraivanja po osnovi obveznice koju poseduje moe da naplati od jednog emitenta VII Prema mogunosti otkupa, dele se na:

Hartije od vrednosti

Strana 15

1. opozive obveznice emitent ima pravo da ih otkupi pre roka dospea, po unapred
utvrenoj ceni koja je po pravilu vea od nominalne vrednosti obveznice 2. neopozive obveznice koje u sebi ne sadre pravo da ih emitent otkupi pre roka dospea VIII Prema vrsti emitenta, dele se na: 1. dravne obveznice koje emituje drava odnosno ovlaeni dravni organ, radi obezbeenja sredstva iz realnih izvora, radi usklaivanja pravila i odliva budeta odnosno za pokrie budetskih deficita, kao i anticipativne budetske potronje 2. municipalne obveznice obveznice lokalnih organa vlasti. Njih emituju gradovi, regioni, kole, univerziteti i sl. radi obezbeenja potrebnih sredstava za finansiranje budetskog deficitea lokalnih organa vlasti za izgradnju kole, bolnice, ulinog osvetljenja, sportskih objekata... 3. korporativne obveznice njih emituju firme, korporacije, holding kompanije. Njih imaju pravo da emituju sve vrste prduzea IX Ostale vrste obveznica: 1. zamenljive (konvertabilne) obveznice mogu da se zamene ne samo za neku drugu vrstu obveznica ve i za obinu akciju 2. participativne obveznice koje svojim vlasnicima daju pravo ne samo na kamatu, ve i na uee u raspodeli neto dobiti preduzea 3. obveznice sa put klauzulom oni koji imaju te obveznice imaju pravo da ih unapred prodaju po nekoj pristupanoj ceni koja je ve ugovorena, zna se unapred.

Obveznice imaju tri vrednosti: 1. nominalna vrednost jeste ona vrednost koja je oznaena na samoj obveznici i koja e se isplatiti o njenom roku dospea, 2. knigovodstvena vrednost jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznice evidentiraju u knjigovodstvu preduzea emitenate 3. trina vrednost zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogunosti i kupevog uverenja da e emitent biti u mogunosti da isplauje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica.

Hartije od vrednosti

Strana 16

Robne hartije od vrednosti

Konosman
Konosman (teretnica) je isprava kojom brodar potvruje prijem robe na brod radi prevoza pomorskim putem ili unutranjim vodenim putem i kojom preuzima obavezu da tu robu po izvrenom prevozu preda legitimnom imaocu te isprave. Konsoman ne putuje zajedno sa robom, ve se odvojeno alje primaocu robe. Robni promet je olakan u sluaju kad konsoman glasi na donosioca, jer ne samo to se prodaje roba iji je brodski transport u toku ve je i prenos konsomana veoma jednostavan: predaje se iz ruke u ruku bez ikakvih formalnosti.

Tovarni list
Tovarni list je isprava koja prati robu u drumskom, eleznikom i avionskom saobraaju. Ako se poiljalac i prevozilac sporazumeju da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca, onda je re o prenosivom tovarnom listu koji upravo zbog toga ima karakter hartije od vrednosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primaoca, a ako njegovo ime nije naznaeno, onda je re o tovarnom listu po sopstvenoj naredbi koji se prenosi indosamentom poiljaoca. Prenosivi tovarni list na donosioca prenosi se prostom predajom iz ruke u ruku.

Skladinica
Skladinica je isprava koju ovlaeno skladite izdaje deponentu robe kao dokaz da je primio navedenu robu na uvanje i rukovanje i kojom se obavezuje da po proteku roka uvanja izda robu legitimnom imaocu ove hartije od vrednosti. Skladinica ulazi u red hartija od vrednosti jer, pored ostalih karakteristika koje imaju hartije od vrednosti, u sebi sadri pravo svojine i zaloge koje je prenosivo na drugo lice. Skladinica olakava kreditne poslove, s obzirom da moe biti zaloena za dobijanje lombardnog kredita. Skladinica ima pozitivnu ulogu i u poslovima platnog prometa jer moe da slui kao isprava kojom korisnik otvorenog akreditiva dokazuje da je robu uskladitio u odgovarajuem skladitu i na taj nain ispunio uslov za naplatu iz tog akreditiva.

Hartije od vrednosti

Strana 17

Zakljucak
U pravnoj teoriji ne postoji jedinstven stav pri odredjivanju pojma hartija od vrednosti, misljenja se razlikuju ali je postignuta saglasnosto tome koje uslove treba da ispunjava jedna isprava da bi se za nju moglo rei da je ona hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti uvek predstavlja pismenu izjavu, one bey tih isprava ne mogu postojati i u tome je glavna razlika izmeu hartija od vrednostii poslova robrnog prometa kod kojih postojanje pisemne izjave nije obavezno. Uloga HOV je u savremenom pravnom prometu viestruka, neke hartije( menice su sredstvo kredita) neke su sredstvo placanja(ek), dok veliki broj hartija od vrednosti slui kao sredstvo robnog prometa(skladisnica, konosman..) Usled injenice da je hartija od vrednnosti pismena isprava, poloaj poverioca je znatno povoljniji nego sto je sluaj kod drugih poslova robnih prometa. Po pravilu koja vae u pravnom prometu, da bi ostvario svoja prava, dovoljno je da poverilac podnese hartiju duniku, on nije obavezan da dokazuje po kom osnovu je njegovo potraivanje nastalo. I dunik je u povoljnijem poloaju, jer nije obavezan da izvrsi svoju obavezu, pre nego sto mu bude podneta hartija a kada zavrsi svoju obavezu, dunik zadrava svoju hartiju koja slui kao dokaz o izvrenoj uplati i titi ga od eventualnog ponovnog zahteva poverioca. Ova osobina hartije od vrednosti pojednostavljuje pravni promet, naroito pojednostavljuje prenosenje potraivanja sa jednog lica na drugo.

Hartije od vrednosti

Strana 18

Literatura
Poslovno Pravo (2008., mr Ilija Galjak, mr Zoran Radulovi); Hartije od vrednosti Pojam i upotreba (2008., Dragan Jovaevi, Marina Gaji

Glamolija, Beosing, Beograd); Finansijska trita i instrumenti (2003., Dejan Eri, Beograd); Komentar Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2006., Sekula Novakovi, Poslovni biro, Beograd); Hartije od vrednosti (2009., Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi (Dejan oki, Ekonomski fakultet, Beograd; http://www.sr.wikipedia.org/sr-el/__; http://www.komorars.ba

Hartije od vrednosti

Strana 19