OVEREJSEL I HELDERLAND

Holandske provincije

12 PROVINCIJA KRALJEVINE HOLANDIJE

1) Fri zi ja
2) H ro n i nge n 3) D re n te 4) Ove rejsel

5) Fl evola nd
6) Seve rn a H o l a ndija 7) Ju n a H o l a ndija 8) Ut re h t

9) Z e l and
1 0) Seve rn i B ra ba n t 1 1) H e l de rland 1 2) Li m burg

OVEREJSEL

Overijssel

Povrina: 3930 km
Broj stanovnika: 1.014.949

Glavni grad: Zvole (Zwolle)

REKA EJSEL

Reka Ejsel (de IJssel) ini prirodnu granicu sa provincijom Helderland

D v e r e ke E j s e l : I s to n o d e ( G e l d e r s e ) I J s s e l i zapadno de Hollandse IJssel

DRUGA VELIKA REKA

Zapadno je poznatija de (Utrechtse) Vecht a istino je de Overijsselse Vecht

ZASTAVA PROVINCIJE OVEREJSEL

Plavo talasasto polje predstavlja reku Ejsel. Crvena i uta boja ukazuju na istorijsku vezu sa provincijom Holandija. U srednjem veku ovo poduje je poznato i kao Oversticht to ukazuje da je bilo pod vlau nadbiskupije u Utrehtu (sticht metoh)

REGIJE
De Kop van Overijssel Salland Twente Ova podela je i kulturoloka: Tvente je preteno katoliki. Saland en krajnji vrh Overejsela su uporita ortodoksnih protestanata (Bevindelijk gereformeerden), u Kampenu se nalazi i bitan protestantski teoloki fakultet Znaajno je pomenuti da Saland nosi i danas ime koje upuuje na nekadanje prisustvo Salijskih Franaka.

PEJZA

Provincija je slabo naseljena. Prirodni parkovi: 1. Nationaal Park Weerribben-Wieden karakteristika su movare i bare, kao stanita mnogih vrsta ptica 2. Nationaal Park Sallandse Heuvelrug breuljkasti predeo

KULTURNE ODLIKE
D i j alekt ove prov i n ije i m a s t a t us re g i onaln og j e z i ka ( s t re e k taa l ) ko j i z a ra zl iku o d o bi n og n i zoz emskog di j a lekt a i m a s o ps t venu j e z i ku i s toriju i n i j e puk i j e z i ki va ri jetet > j e z ik s e n a z iva N e d e r s a k s i sch t j . n i skosaksonski. Im e prov i n cije n a ovo m j e z iku j e O ave ri e s s e l

Ko su Sasi (de Saksen):

Na holandskom: De Saksen waren een Germaans volk uit het Noorden van Europa, een regio van het huidige Duitsland en het oostelijk deel van het huidige Nederland. Na niskosaksonskom: De Saksen binnen n Germoans vlk oet t noorden van Europa, ien t noudoagse Noordwest-Duutslaand en t oostelk paart van t noudoagse Nedderlaand.

Narodne nonje i arhitektura takoe nose saksonski peat.

SPECIJALITET PROVINCIJE

Deventer koek recept je jo uvek strogo uvana tajna.

HANZA (14-15. VEK)

Preporuena literatura: http://entoen.nu/hanze/en

HANZEATSKI GRADOVI IZ OVEREJSELA

Deventer Zwolle Kampen

RUSLUI

N a z i v z a m e t an e s e o c et a Vri e z e nve e n ( Twe n te rand ) ko j i s u u 1 8 . ve ku t rg ova li s a Rus i jom t a n ije s a Sa n k t Pete rburg o m. Ra z m en a s e ova j put n i j e o dv i jala pute m bro dova ve za pre nim ko l ima. P ro i z vodi ko j ima s u t rg ova li s u l a n , ba ka l ar, l ul e , duva n i o ko la da N avo dno j e ovo s e l o da l o i o s n iva a rus ke m o rn a rice ( Co rnelis Cruy s ) , a drug i m e t anin j e po s t a o n j e n a dm i ral ( Wi c her B e rk h o f f )

STAPHORST
Ovo mestace je poznato po injenici da narodne nonje pripadaju svakodnevnici, a ozloglaeno je po tome to se metani, ortodoksni protestanti protive vakcinaciji. To je sedamdesetih rezultovala epidemijom deije paralize. Peorativni termin za ovakve optine je zwar tekousenkerken crkve crnih arapa (koje su deo enske nonje)

PSOVANJE
Or todoksni protestanti se zduno bore i protiv psovanja pre svega protiv uzaludnog uzimanja imena Boijeg u usta.

Lokalnim zakonima je psovanje kanjivo u nekim ovakvim opttinama, na primer u optnama RijssenHolten en Staphorst

BIBLIJSKI POJAS

De Bijbelgordel Kako je popis u Kraljevini Holandiji nelegalan o konfesionalnom opredeljenju stanovnitva moemo zakljuiti samo posredno. Polja koja su obojena intenzivnijom cvrenom bojom su optine u kojima je 2003. na parlamentarnim izborima veinu ili znaajan udeo u vlasti osvojila konzer vativna protestantska par tija Staatkundig Gereformeerde Par tij

TWENTE
Ekonosmki se razvio tek u 19. veku zahvaljujui tekstilnoj industriji Vani gradovi su Enschede, Almelo i Hengelo Enshede je centar ovog regiona, Hengelo je poznat po rudniku soli, a Almelo

GELDERLAND

Gelderland Povrina: 5014 km Broj stanovnika: 1 .803.822 Glavni grad: Arnem (Arnhem)

TRI REGIJE

VELUWE

ACHTERHOEK BETUWE

SPECIJALITETI PROVINCIJE
Balkenbrij (hleb koji se pravi od ivotinjskih iznutrica i zaina kao to je umbir, anis, cimet itd ) i veoma slian kruudmoes (gerla, kobasice, slanina, suvo groe i zaini )

ISTORIJA

Provincija je dobila naziv po nemakom gradu Geldernu. Grofovi od Gelre su u od 11. veka vladari nad ovom teritorijom Helderland je tek u 16. veku postao deo Holandije.

HANZESTEDEN
Nekadanji hanzeatski gradovi u ovoj provinciji: Arnhem, Zutphen, Doetinchem, Doesburg, Harder wijk, Nijmegen, Tiel

REKE
Rajna (de Rijn)
Val (de Waal) Ejsel (de Ijssel) Meza (de Maas)

ZASTAVA GELDERLANDA

VELUWE
Pre svega poznat po nacionalnom parku Hoge Veluwe, Visoki Veluve, najvia taka je 110m U okviru parka se nalazi i KrllerMller museum posveen modernoj umetnosti. Posebno je vredna kolekcija slika i crtea Vinsenta van Goga. Na 25 hektara je smeten i muzej na otvorenom.

KRLLER-MLLER MUSEUM

KLEKA

Park je ujedno i rezervat kleke (jeneverbes) od koje se pravi i nacionalno pie jenever

PALEIS HET LOO

Izgraena krajem 17. veka Do 1975. je koriena kao rezidencionalna palata kraljevske porodice, danas slui kao nacionalni muzej

ARNHEM
Arnem je glavni grad provincije, u Drugom svetskom radu je u potpunosti stradao u saveznikom bombardovanju. Kod Arnema se vode Ejsela odvajaju od vode Rajne. Broj stanovnika: 146.095

DRUGI ZNAAJNI GRADOVI

Apeldoorn

Wageningen u koje je smeten svetski poznat poljoprivredni fakultet

BETUWE

Poznat kao voarski region smeten izmeu tri reke: Rajne, Vala i Meze

NIJMEGEN
Nejmehen je najvei grad provincije sa preko 160.000 stanovnika. Ujedno i vaan univerzitetski centar I ovaj grad je stradao u bombardovanju od strane saveznika (1944). Grekom je bombardovan umesto Gote, grada u centralnoj nemakoj u kojem je bila smetena proizvodnja borbenih letelica.

DRUGI VANI GRADOVI

Zahvaljujui bogatoj istoriji i danas imamo ouvane srednjovekovne zamke. Kao kulturni spomenici, pre svega su bitni hanzeatski gradovi: Zutphen, Doesburg en Doetinchem U Zutfenu je smetena srednjovekovna biblioteka sa prikovanim knjigama de Librije