.

EUTANAZIJA -Pravo na smrt-

O eutanaziji uopteno Eutanazija zbog svoje etike vieslojnosti i interdisciplinarne fizionomije, iritira ovekov um od najstarijih vremena, odravajui u istoj tenziji, kako svoje pristalice, tako i protivnike. Mnogobrojni argumenti, medju kojima se sreu i neki za koje je teko rei da nisu opravdani, idu u prilog prihvatanju eutanazije, a drugi nita manje mnogobrojni stoje na suprotnom stanovitu o neprihvatanju eutanazije. Iako eutanazija predstavlja pre svega medicinski fenomen, o njoj se moe govoriti sa razliitih aspekata, etikog, religijskog, pa i krivino-pravnog. ovekov san o besmrtnosti nije se ostvario, pa je tako ovek stvorio uverenje o nekom produetku ivota na nekom drugom svetu. Ali, ipak ine se ogromni napori da se ovozemaljski ivot produi, to je mogue due i uini srenim, u tom cilju angaovani su ogromni potencijali i napori, tako da se postiu odredjeni rezultati na tom polju. I dalje ljudi umiru u velikim mukama, slomljeni neizleivim bolestima i sve ee nalaze izlaz u samoubistvu i okonanju ivota na slian nain. Tako, neizleivi bolesnici koji nisu u fizikoj mogunosti da sebi prekrate ivot, trae da to uine lekari ili rodbina. Ovo se deava i kada bolesnik ili nemono lice iz bilo kojih razloga nee ili ne moe da izvri samoubistvo. Medicinska profesija nala se pred dilemom koja je suprotna normama ponaanja i rada: po svaku cenu produavati ivot ili ga prekinuti kada predstoji neposredno gaenje, a uz to postoji izriit zahtev pacijenta za smru. U toj dilemi, kod mnogih lekara javio bi se obian ovek, koji bi prekratio bespotrebne muke umirujueg, smatrajui da ini gest humaniste, dok bi se drugi pridravali svoje zakletve, nastojati da ovakvu agoniju bolesnika produe, jer e u protivnom dovesti u pitanje svoju pravnu sigurnost koja e se manifestvovati krivino-pravnim progonom. Inae, institut eutanazije, generacijama je hvaljen i osporavan, primenjivan i zabranjivan, doao je u fazu kada ga treba regulisati na drugim osnovama i etikim opredeljenjima. Prola su vremena kada su medicinska profesija i krivino zakonodavstvo u ime nekih sasvim apstraktnih etikih i filozofskih premisa suvereno zabranjivali lino disponiranje sopstvenim ivotom kada je ovaj izgubio svaki realni smisao i postao neizdriv teret i umirujuem i njegovoj porodici, drava koja od 1

ovakvog ivota ima samo tetu, morala bi konano priznati da za ouvanjem takvog ivota ne postoji nikakav interes. Tako, prvi zakoni o pravu na "prirodnu smrt" donose SAD 1976. godine, a danas postoje jo tridesetak takvih drava u SAD, Australiji i Evropi. Holandski parlament 1986. godine dobio je predlog zakona kojim je traena legalizacija eutanazije. Ovaj predlog predvidjao je "da lekari budu oslobodjeni krivinog gonjenja ukoliko eutanaziju izvre u skladu sa zakonski definisanim kriterijumima: ako pomognu osobama koje ve umiru ili koje trpe nepodnoljive fizike ili duevne patnje, pacijent mora sam da trai da mu se okona ivot, a konanu odluku donosi lekar nakon konsultacije sa "nezavisnim strunjakom", s tim to ovaj in mora da se izvri u prisustvu sudskih vlasti". Kako je i uobiajeno, kod donoenja vanih odluka u zemljama zapadne demokratije, podnoenju zakonskog predloga prethodilo je plebiscitarno izjanjavanje Holandjana za ili protiv eutanazije. Rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovedeno 1986. godine, pokazalo je da 87% Holandjana bilo je za legalizaciju eutanazije, jer smatraju da svaki ovek koji je u objektivnoj mogunosti da samostalno donosi racionalne odluke, sposoban je da izabere kada e i kako umreti. Danas je u Holandiji eutanazija legalizovana. Eutanazija se prema nainu izvrenja deli na aktivnu i pasivnu. Aktivna se sastoji u preduzimanju neke radnje ili pokreta, a pasivna u proputanju, odnosno u pasivnom ponaanju. Po drugom kriterijumu eutanazija se moe podeliti na eutanaziju de facto i eutanaziju de iure. Eutanazija de facto se sprovodi ekstralegalno i preteno u sluajevima kada pozitivno zakonodavstvo tretira eutanaziju kao obino ili privilegovano ubistvo, tako da se u odsustvu zakonske dozvole vri tajno, dok se eutanazija de iure sprovodi na nain i pod uslovom kako je to regulisano zakonskim ili podzakonskim aktima. Eutanazija ( gr. eu = blaga, dobra ; thantos = smrt ) u doslovnom prevodu znai 'blaga smrt'. Pojam eutanazija je od svojeg pojavljivanja kroz istoriju, pa sve do danas bio razliito shvaan. U svakom sluaju ideja eutanazije see prilino daleko u prolost. Naziv euthanasia prvi je upotrijebio F.Bacon u svojem delu Novi Organon (1620.god.). U helenistikoj kulturi eutanazija je imala znaenje lepe i srene smrti, u grko-rimskoj kulturi plemenite i hrabre smrti. U starom Rimu pojam eutanazija je dobio praktino znaenje, oznaavajui dranje odnosno stav oveka prema smrti. U starim i primitivnim drutvima nalazimo mnoge aktivnosti koje nalikuju eutanaziji, poput eugenike u staroj Grkoj. Tako su primitivni Bretonci prema Pineau Valencienneu, osvetanim ekiem razbijali glavu umiruima, a Eskimi i danas nemone starce ostavljaju same da skonaju u snegu. Zanimljivo je istaknuti, da i Platon smatra da bolesni ne mogu biti na teret ostalima u dravi, te ih iz toga razloga ne treba leiti, ve ih treba pustiti da umru, te se on zalae za neku reklo bi 2

se, pasivnu eutanaziju iz pragmatikih razloga. Filozofi poput Montesquiea, Moora, de Montaignea te pesnici poput Shakespearea, u svojim djelima su dotaknuli pa u neku ruku i razradili svoje shvatanje eutanazije. Montesquieu se 1721.god. javno zalae za pravo na samoubojstvo ljudi koji su svladani bolovima. Tako je Thomas Moore u svom delu Utopija predloio da u njegovoj idealnoj dravi neizleivi bolesnici dobijaju saveta da se poure sa micanjem iz ovog ivota, tj. da umru. Deontologija doktora se jo od razdoblja stare Grke protivi eutanaziji. U Hipokratovoj zakletvi jasno stoji da doktor ni u kom sluaju nee dati pacijentu sredstvo ni savet koji donosi smrt. U 18.v. u vreme dok nema selektivnih lekova, dok vlada netehnoloka medicina i kad farmacija nije poznata, bilo je donekle skoro i neizbeno izvriti neku vrstu eutanazije, jer uprotiv dobroj volji izleenje nije bilo mogue. Promena duhovne klime i poveanje efikasnosti medicine dovele su do poveanja zanimanja za eutanaziju u dananje vreme. Danas pojam eutanazija obuhvaa nekoliko znaenja pa tako u Klajievom rjeniku eutanazija ima tri znaenja: laka smrt, olakavanje smrtne muke i boli pomou narkotika i sl. i tree znaenje je usmrivanje neizleivo bolesnih. Upravo to poslednje znaenje je tema mnogih rasprava vezanih uz problematiku eutanazije. U toku 19.v. pojam eutanazija se radikalno mijenja te se pod njim poinje razumevati pomo umiruem i olakavanje umiranja uz pomo medicinskog osoblja. Tako se danas eutanaziji pristupa iz etiri potpuno razliite dimenzije. Tu postoji medicinski pristup, pravni, etiki i opedrutveni pristup. Moralni pristup Moral je kod ovakve problematike uvek diskutabilan. Naime sa moralnog gledita u medicini i nije sve nuno dopustivo, i iz toga razloga moralno naelo je jedan od kljunih objanjenja bolesti u pojedinim kulturama. Danas nalazimo na vrlo rairenu saglasnost da je osloboenje od beznadnih i beskorisnih patnji ipak moralno opravdano i da barem pasivna eutanazija moe u spomenutim situacijama biti doputena. ak neki teolozi kau da je moralno neopravdano uskraivati u odreenim situacijama eutanaziju.

Eutanazija kroz istoriju

Istorijska je injenica da su Spartanci ubijali svoju decu, ako su bila degenerisana, fiziki ili mentalno slaba, ili njihova opta konstitucija nije bila takva da bi se mogli uspeno snalaziti u ratovima. Isti tretman imali su i teki bolesnici, nemoni iz bilo kog razloga, kao i starci koji su ubijani jer nisu ispunjavali kriterijume koji bi po vladajuem stavu ovog ratnikog naroda predstavljali vizu za dalji ivot. Smatra se da je ovo jedan od razloga to je u Sparti ljudski ivot po nekima iznosio svega dvadeset jednu godinu. Ovakvi obiaji Spartanaca imali su svoju ideoloku i moralnu osnovu u stavovima njihovih najslavnijih i najautoritativnijih gradjana. "U tom pogledu, i Likurg, i Solon, i Aristotel, i Platon, njihovi najvei ljudi, filozofi i zakonodavci, pruali su im ne samo ideolokog ve i zakonskog oslonca".

Svakako, razlog ovakvog postupanja Spartanaca bio je pre svega poboljanje ratnikih kvaliteta jedne izrazito ratnike nacije, ali izvesno je da se ne smeju zanemariti ni ekonomski motivi koji se manifestuju u tekoama jedne mobilne i ratnike drave u izdravanju neproduktivnog dela stanovnitva, koje nema perspetivu da to bilo kada postane. Tako, spartanski nain ivota postao je sinonim asketskog i okrutnog ivljenja. I austrijski domorodci, Aboridani, ubijali su decu i starce. Razlozi su bili ekonomski i verski. Sam in je imao formu ritualnog ubistva i sprovodio se na specijalnim plamenskim sveanostima kojom prilikom su rtve rituala na kraju pojedene. Ameriki Indijanci nisu jeli svoje saplemenike ali je znano da su stare i iznemogle roditelje ostavljali u divljinu gde bi ovi skonali od gladi i edji ili bi ih rastrgle divlje zveri. Indijanci, koji su bili preteno nomadi, nisu dozvoljavali da izlino ive i time ih sputavaju njihovi ostareli preci i iznemogli saplemenici. Prema tome, razlozi ovakvom postupanju bili su strogo racionalni i bez religijskih ili nekih drugih premisa, i ako se ne iskljuuju ritualni i folklorni elementi prilikom obavljanja obreda. Stari Prusi su ubijali svoje nemone roditelje samo ako je postojala njihova izriita elja u tom pravcu. Ovakvo eliminisanje starih i nemonih je najblie dananjem pojmu eutanazije. U vedskoj su postojale izloene po crkvama velike "porodine bude", kojima su vedjani, na svean nain ubijali, odnosno premlaivali teke i neizleive bolesnike kao i stare i iznemogle ljude i ene. Oto Banberki tvrdi da su kod starih severnih Slovena mnoge ene ubijale svoju ensku decu - jer su one radjale mnogobrojnu decu - da bi na taj nain mogle da ishrane i odoje ostalu, naroito muku decu, kojoj je pridavana daleko vea vanost. Dakle, razlozi su, u veini sluajeva, isto ekonomske prirode. Cajler je je pronaao da su luiki Srbi ubijali svoje stare i iznemogle roditelje, rodjake i poznanike, prijatelje, ak i strance samo ako nisu bili sposobni za privredjivanje. esto su ih ive zakopavali, ak ih kuvali i jeli, priredjujui tom prilikom naroite sveanosti. Tako je ak i u XVI veku, u Lotaringiji, na porugu pravosudja, neki sudija Remignus osudio na smrt spaljivanjem 800 baba - vetica. One su zaista spaljene na stranom plamenu lomae. Slino Slovenima su postupali i stari Indusi. "Stari vraevi Inda imali su laganiji posao, jer su svi leili samo izleive bolesnike; neizleive ne imadoe leiti jer bi ih njihove svojte odvezle do reke Ganga, natrpale im nos i usta sa posveenim limunom i pobacale ih u vodu."

Eutanazija, dakle nije izum XX veka. Poznato je na primer, da su stari rimski mudraci imali obiaj da se shvativi svoju bolest, istroenost i bezpomonost, bacaju u reku Tibar, uz objanjenje da skrauju svoje muke. Iznemogle, i starce pred smrt, Heleni su ubijali, tvrdei da tako iste svoje grene due a grehove prenose na rtvovane.

Eutanazija kod naih predaka

Ni nai prethodnici nisu bili isuvie sentimentalni kada su bili u pitanju ivoti njihovih predaka. Brojni istorijski i etnoloki podaci govore u prilog ovakve tvrdnje. Tako, poznato je da su u Svrljigu ubijeni starci i starice. "Kada neko ostari i iznemogne, onda se familija rei da ga ubije, i to se ubijanje u Svrljigu zvalo "lapot". Birov zadje od kue do kue viui: Hajdete lapot je u tom i tom selu u toj i toj kui, dodjite na poduje. Pred skupljenim svetom porodica bi premlatila starce i babe, i to najee batinom, ili tojagom, redje kamenjem ili sekirom. Koga su god vodili na "lapot" ... iao je bez ikakvog straha nadajui se boljem ivotu na onom svetu. I uvek su te jadnike na prvom mestu njihova rodjenja deca ubijala". Da ubijanje nemonih nije bilo samo "specijalitet" Svrljiga i okoline svedoe i drugi navodi istog autora. Zapadno od Krepoljina, u daljini od 5 kilometara lei vlako selo Sige. I tamo postoji predanje od oca na sina koje veli da su u stara vremena i tamo ubijali starce. Kad ko navri 70 godina, skupe se stareine sviju zadruga, izvedu preivelog iu isto obuenog, i to na odredjeno mesto, obino na sred sela. Tom prilikom donesu njegovi zadrugari umeenu proju, stave mu je na glavu, izgovarajui ove rei: "Ne ubijamo te mi ve ovaj hleb. Posle ove smrtne presude ubijaju ga, zatrpavaju, i razidju se svojim kuama". U Risnici, kod Pirota ... u staro doba ubijali su, vele, i kod nas starce, i to sinovi svoje oeve. Obino su ih premlaivali motkama i posle ih vukli drvenim kukama do groblja, jer su se gadili da mrtvaca dodirnu rukama. Tako se pria da je jedan ovek ubio svoga oca i kukom ga izvukao iz kue, pa kuku zatim bacio. Njegovo dete, medjutim, koje je gledalo sve to, dohvati baenu kuku i ponese je kui. Kada ga je otac zapitao ta e mu ta kuka, dete mu je odgovorilo: "Hou da je uvam, pa kad ti ostari, i ja tebe ubijem kao ti svoga oca, da te sa njom zakaim i odvuem do groba". Tada je taj ovek uvideo kako je gnusno ubiti svoga oca i izvlaiti ga kukom iz kue. I tako se u selu dogovore da to kao pametni ljudi vie nikada ne ine. U naim krajevima eutanazija se primenjivala u okolini dananje Zenice, Krbave i Karlovca, zatim u Homolju i Timokoj krajini, regionima koji gravitiraju Ohridskom i Dorjanskom jezeru, u okolini Pirota kao i pojedinim delovima Crne Gore... Preci dananjih Liana takodje su primenjivali eutanaziju - ali na vrlo neobian nain. Egzekucija je obavljana udarcem sekire ili malja u glavu, tek poto se glava oveka koji "vie nije za ivot" postavi na posudu u koju se hleb mea.

U Crnoj Gori u prolosti bili su "neniji" prema onima koji su se po godinama pribliavali smrti. Ostalo je zabeleeno da su stare, pre nego to bi im okonali ivot, polagali na takozvani "pustenjak", prostirku napravljenu od vune. Posmatrano iz savremene perspektive, blago reeno, etika shvatanja i postupanje naih predaka, vrlo su dubiozne moralne vrednosti. Po mnogima, ovo bi spadalo u socijalnu patologiju i tako bilo podlono otroj etikoj kritici. Medjutim, kod nas, kao i kod drugih naroda toga vremena, ova pojava bila je ekonomski determinisana, a u kontekstu toga i objektivno nametnuta, a kao takvu neophodno ne posmatrati sa manje kritinosti.

Socioloki pogled na eutanaziju

Eutanazija je tema koja podjednako utiee na drutvo i njegove normativne standarde i tako su sociolozi poeli posmatrati dogaaje koji prate eutanaziju. Njihova dela bi mogla poeti uticati kako na javnost tako i na privatnu praksu. Sociolozi su poeli prikupljati empirijske dokaze o tome kako dananji svijet pristupa smrti i umiranju. Sociolozi se tako bave faktorima koji su skriveni iza odluka koje se tiu moralnosti bilo kojeg aspekta ljudskog ponaanja. Socioloki pristup pokuava eutanaziju locirati unutar sociolokog, kulturnog, politikog i ekonomskog konteksta. Svest o bolu i patnji (psiholokoj i fizikoj) koju se podrazumeva da proces umiranja ukljuuje, bio je jedan od povoda da sociolozi zaponu sa prouavanjem izmeu ostalog i eutanazije. Tako su u poslednje vrieme sprovedena mnoga empirijska istraivanja o eutanaziji i situacijama umiranja kako u svetu tako i kod nas. Jedan od ciljeva je bio istraiti kakva se smrt smatra zadovoljavajuom i moralno opravdanom, a kakva ne. Tako je u Hrvatskoj 1988.,1989. i 1990. godine provedeno istraivanje upravo na tu temu. Istraivanje je vodio D. Novakovi sa Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Anketom su bili obuhvaeni svi gradovi koji imaju hospitalnu delatnost i osobe koje su u hospitalnu delatnost ukljuene tj. medicinskog osoblja. Iz tog jedinog relevantnog istraivanja na tu temu kod nas, jasno je vidljivo da je medicinsko osoblje izriito protiv eutanazije. Ve samo pitanje je izazvalo mnogo revolta. Deo medicinskog osoblja zalae se za eutanaziju ako ona ne bi vodila zloupotrebama, ali pri svemu tome potrebno je mnogo humanosti i strunosti za donoenje takve odluke. Zanimljivo je da niko od medicinskog osoblja ne bi hteo doneti takvu odluku. Medicinsko osoblje se zalae za postupak izmeu olakavanja patnji i skraivanja muka, jer eutanazija izvorno nije i ne moe biti medicinski postupak sveobuhvatno je smatrana obinim ubistvom, makar je osoblje svesno neophodnosti ublaavanja bolai patnje. Ovo istraivanje je vrlo bitno iz vie razloga. Ono predstavlja veliki pomak u pristupanju problemu eutanazije i ujedno rasvjetljava stavove i poglede strunog osoblja. Dosad se o eutanaziji kod nas i nije mnogo raspravljalo, tako da ovo socioloko istraivanje predstavlja prvi korak javne diskusije problema eutanazije. Za zauzimanje stava o eutanaziji preko je potrebno uzeti u obzir i miljenje zainteresovanih bolesnika, jer upravo je re o njihovim ivotima odnosno 6

sudbinama. Svakako je teko uiveti se u tegobe druge osobe te stoga mnogi koji sami ne podnose tegobe, lako osuuju eutanaziju i suicid. Jedan od zadataka sociologa je svakako nai objanjenja za razlike u pristupu eutanaziji koje su povezane sa normama, vrednostima i verovanjima u odreenom drutvu. Socioloke pretpostavke bi svakako bile da odnos prema osobi koja umire, koji se smatra prikladnim i propisnim, reflektuje dominantne vrednosti i uverenja koja preovladavaju u drutvu o ivotu i smrti. Rituali koji su ukljueni, trud koji se ulae u odravanje neijeg ivota ili podnoenje patnji i muka i pogled ljudi, i strunog osoblja na sve to to su sve aspekti koji ulaze u posmatranje jednog sociologa.

Eutanazija za i protiv
Kada govorimo o eutanaziji, govorimo o usmrivanju jednog ivog organizma, na ovakav ili onakav nain, pod odreenim okolnostima. Jedno je ostati nemoan pred odreenom neizleivom boleu, a neto sasvim drugo, uiniti neto da se smrt izazove, postupkom izazvati smrt. Re postupak ne treba uzimati tako da iskljuije proputanje: postupak eutanazije je kada se nekome namerno doputa da umre, za svoje vlastito dobro, a ne samo kada se preduzimaju odreene mere da se podstakne smrt. Drugi momenat kod definisanja eutanazije jeste razlika izmeu injenica i verovanja. Onaj ko izvrava postupak eutanazije veruje da e smrt biti dobra za onoga ko umire. Ali, da li je dovoljno da onaj ko to ini, ini to sa tom namerom ili stvari aktuelno treba da budu onakve kakve on veruje da jesu. Ako jedan ovek usmrti drugoga iz verovanja da je to najbolje za onoga ko umire, mislei da je on u poslednjoj fazi bolesti, iako je on mogao biti izleen, da li je to eutanazija ili nije? ivot je dar Boji, pa odbacujui dar (ubistvom ili samoubistvom), odbacujemo i darodavca, svesno se odvajajui od izvora sveg ivota. Umremo li u takvom stanju, bez pokajanja i posvetne milosti, zaviemo u paklu. Takav odnos hriana prema eutanaziji delom je i posledica neshvatanja nekih hriana da je patnja sastavni dio ivota. Oni ne ele trpeti, ne ele prihvatiti patnju, a ipak je ne mogu izbei. Hriani koji prihvataju patnju kao deo ivota, i koji prikau svoju patnju Hristu, iako pate, uivaju duboki mir jer se uzdaju u milost Boju i veni spas. Patnja je u ivotu ljudskom neizbena, pa se na nju moemo ili ljutiti i proklinjati sve oko sebe, i time je jo samo pojaati, ili tu patnju prihvatiti kao krst Hristov i time dui doneti trajni mir nadajui se venom ivotu po Isusu Hristu. Kao Hriani mi verujemo da patnja ima spasiteljsku vrednost. Oni koji prikau svoju patnju Hristu postaju veliki u oima Bojim. (Eutanazijom se kri esta Boja zapovest - ne ubij. Ovom argumentu javlja se dakako i ekvivalentni protuargument koji govori da religiozna uverenja moraju biti potovana, ali da u demokratskim zajednicama mora biti stvoreno takvo zakonodavstvo koje e dopustiti ivot svakome prema vlastitim uvrenjima. Religijske dogme su principijelno nespojive sa individualistikim koncepcijama zapadnih demokratija. Crkva (katolika, protestanska i idovska ) prihvata i 7

odobrava pasivnu eutanaziju dok se izriito protivi svakom obliku aktivne eutanazije. Distinkcija izmeu aktivne i pasivne eutanazije eventualno slui umiranju savesti ili izbegavanju sankcija, ali to je u principu teorijska konstrukcija, spekulacija ili licemjerje. Nema moralne granice koja bi bila relevantna izmeu ubrizgavanja smrtonosne injekcije ili neleenja neke bolesti.) Reenje ovih problema je relativno lako, ali se javlja jedan problem koji je u sreditu diskusije o eutanaziji. Po definiciji, eutanazijom se tei dobru onoga ija je smrt u pitanju tj. smrt se eli za njegovo dobro. Meutim, ivot veine ljudi sadri takva zla kao to su tuga i bol, ali mi iz toga ne izvlaimo zakljuak da bi smrt za njih bila blagodet. Naprotiv, smatra se da je ivot dobro, ak i za onog ko je nesrean i osujeen. Kako je onda mogue da se eli neija smrt za njegovo vlastito dobro? Da li su postupci eutanazije, definisani kako smo ih definisali, ikada moralno dopustivi? Onoga ko spasi neiji ivot, obino nazivamo dobroinitelj. Ovo je, u normalnim uslovima, obino tano. Meutim, ako oveka mue do smrti, i daju mu neki lek koji e produiti njegov ivot (njegovu patnju), to onda nije dobroinstvo, ve neto suprotno tome. Produetak ivota nije uvek dobrobit za onoga kome se daje. Spaavanje ili produavanje neijeg ivota ne znai uvek da mu se ini usluga, moe biti za njega bolje da umre ranije nego kasnije. Staljinov metod istrebljenja je trajao mesecima i za te ljude je bilo bolje da npr. umru od metka, nego da ive mesecima u agoniji i da na kraju umru od gladi. Prilino je lako izrei sud da je ivot dobar ili da nije dobar, ali je teko nai osnovu za njega. Kada moemo rei da je ivot dobar i na osnovu ega to moemo rei? U ivotima mnogih ljudi ima mnogo manje dobra, nego zla, ali mi ne zakljuijemo da im ne bismo uinili nikakvu uslugu time to bismo im spasili ivot. Drugi pokuaj da se rei ovaj problem jeste da je ovekova elja za ivotom ono zbog ega zovemo ivot dobrim, ako ovek eli da ivi, onda svako ko mu produuje ivot, ini mu dobroinstvo. Ipak, neko moe imati elju za ivoto,, tamo gde bismo sa sigurnou rekli da je bolje za njega da bude mrtav, a to i on sam moe priznati. Primer koji ovo ilustruje jesu koncentracioni logori. to su uslovi za ivot postajali suroviji, to je elja za ivotom postajala jaa. Nema nieg nerazumnog u ovekovoj elji za ivotom, bez obrira na uslove ivota ili na injenice o svojoj budunosti. Meutim, postupak eutanazije se ne odnosi samo na ljude iji je ivot proet patnjama i muenjuma, nego i na ljude za koje ne bismo mogli da kaemo da su osobe (linosti). Osobu (linost) moemo definisati kao ljudsko bie kod koga su sauvane emocionalne, kognitivne i konativne sposobnosti. Postoje granice kada ljudski organizam definitivno vie nije osoba kada dodje do modane smrti ili kod komatoznih, odnosno vegetativnih stanja. Kod ovakvih sluajeva, mozak nije u funkciji, dok je organizam, uz pomo aparata, u funkciji. Odustajanje od leenja ovakvih pacijenata e sigurno rezultirati smru, dok nastavak leenja nee zasigurno dovesti do izleenja. Ovde moralna dilema bledi ili 8

potpuno nestaje, jer za ljude sa ovakvim bolestima ne moemo ba rei da su ivi tj. da su linosti koje karakterie odreeni stav o ivotu, kao to je to sluaj sa logoraima. Ovde moemo povui demarkacionu liniju, jer logorai ive slinije ivotu obinih ljudi, nego hendikepirani i komatozni. Ono to ugroava ivote logoraa jeste ropstvo, a ne neka neizleiva bolest. ivot u ropstvu ponekad moe biti bolji od ivota u bolesti. Predloeno reenje problema jeste da ivot nije prosto preivljavanje, ve da ivot mora zadovoljavati odreeni standard normalnosti. Obini ljudski ivoti, ak i oni veoma teki, sadre minimum osnovnih dobara koja ine ivot dobrim. Ali, kad su oni odsutni, ideja ivota nije vie povezana sa idejom dobra. Veze izmeu ivota i dobra mogu se prekinuti, jer se svest potpuno izgubila usled senilnosti ili teke povrede mozga. Ovakav ivot, po sebi nije ni dobar ni rav, ali ako nastupi bol, treba se teiti brem i bezbolnijem kraju. Postupak eutanazije, bilo shvaen kao postupak ili kao proputanje, pripisuje se onom delatniku koji se opredeljuje za smrt druge osobe zato to u njenom sluaju ivot izgleda da je vie zlo nego dobro. Pitanje koje se ovde postavlja je da li je postupak eutanazije ikada opravdan? Ovo pitanje je sloeno i moe se odnositi na odreene sluajeve, koji posmatrani za sebe jesu moralno opravdljivi i na eutanaziju uopte tj. da je sasvim u redu da se eutanazija legalizuje. Legalizovanjem eutanazije postoji mogunost od zloupotrebe i od mnogih greaka u proceni. Jo jedan problem koji se ovde javlja jeste pravo na ivot. Kod postupka eutanazije, jedna osoba odluuje o smrti druge osobe. Ubistvo jeste nepravedan in i ovek ima pravo da bude slobodan od upliatanja drugih, koja ugroavaju njegov ivot. Kako onda pravo na ivot utie na postupke eutanazije? Da li su takvi postupci ponekad ili uvek iskljueni pravom na ivot? ak iako moemo da kaemo da je za nekog bolje da bude mrtav, to nas ne opravdava da mu oduzmemo ivot, sve dok on sam to ne bude eleo, to bi onda bila voljna eutanazija. Voljnom eutanazijom se ne ugroava niije pravo na ivot, pravo se ne neruava ako se nekome dopusti da umre ili se ubije na njegov vlastiti zahtev, ali ova injenica ne daje odgovor na pitanje da li je eutanazija moralno dopustiva? Voljna eutanazija ne mora uvek biti za dobro onoga ko umire, jer mogu postojati razni razlozi zbog kojih bi neko eleo da umre. Moda osoba eli da umre zarad nekog drugog ili da ne bi bila na teretu, ali to ne znai nuno da je to najbolje za tu osobu. Prema tome, ovo nee biti eutanazija kako smo je malopre definisali, ali to ne znai da ne moe postojati voljna eutanazija, protiv koje ne pravda ni milosre nee imati nita protiv.

Na BBCSerbian.com je 11.12.2008. godine objavljen sledei tekst: 9

U mnogim delovima sveta, smrt je jedan od najveih tabua - ljudi ne vole ni da misle o njoj, a kamoli da je gledaju. Bolovao je od teke bolesti, i uz podrku porodice, otputovao iz Velike Britanije, gde eutanazija nije legalna, na vajcarsku kliniku gde su mu tamonji doktori pomogli da se ubije. Posle prikazivanja dokumentarca o tome na jednom od TV kanala, usledila je debata na temu da li je re o konstruktivnom doprinosu raspravi o eutanaziji, ili se radi o jo jednom sluaju neprikladnog voajerizma u borbi za to veim brojem gledalaca. "U ivoj grobnici" Krejg Juart je patio od neizleive progresivne neuroloke bolesti -amiotrofine lateralne skleroze - ili skraeno ALS. Juart je bio Amerikanac, univerzitetski profesor koji je iveo u Britaniji, i 2006. godine je odluio da ne eli da provede ostatak ivota - prognoze su bile izmeu dve i pet godina - zarobljen u, kako je govorio, " ivoj grobnici" - sopstvenom telu, poto bi vremenom izgubio mo kretanja i komunikacije sa spoljanjim svetom. Njegova porodica je podrala njegovu odluku i bila sa njim kada je snimljen kako pije sedative, ujedom vilice prekida dovod kiseonika, i pre nego to zatvori oi, kae "hvala". Sve je obavljeno u vajcarskoj, u specijalizovanoj klinici Dignitas u Cirihu. Pre nego to je izvrio in samoubistva, Juart je pred kamerama objasnio svoju odluku da umre: "Ako ovo uradim, umreu - kao to bih i morao u nekom trenutku. Ali ako odluim suprotno, to bi znailo da sam se u sutini opredelio za muenje - i sebe i svoje porodice - pre nego to umrem". "Nema tu morbidnog voajerizma" Autor dokumentarca koji je snimljen pre dve godine, i u meuvremenu emitovan na kanadskoj i vajcarskoj televiziji, kao i na nekoliko filmskih festivala bez vee kontroverze, Kanain Don Zaritski tvrdi da snimanje i emitovanje trenutka smrti Krejga Juarta nije morbidni voajerizam, kako neki tvrde, ve da je posredi informativan i pouan uvid u veoma komplikovano moralno pitanje. Pomaganje nekom da izvri samoubistvo je protivzakonitzo svuda u svetu, osim u vajcarskoj, Belgiji, Holandiji, i amerikoj dravi Oregon. Protivnici takozvanog "asistiranog samoubistva", pak, kau da bi neki pacijenti mogli da se odlue za smrt jer postaju isuvie veliki teret svojim porodicama. ta je legalno?

10

Poslanik u Vestminsteru, Fil Vilis, se protivio emitovanju dokumentarca na britanskoj tv stanici Skaj: "Ovde postoje dva pitanja. Prvo je - da li je asistirano samoubistvo uopte legalno? U ovoj zemlji nije, i prosto mislim da ne treba emitovati stvari koje nisu legalne. Drugo pitanje je da li uopte neko ima pravo da prikae jedan veoma intiman trenutak, kao to je smrt, na televiziji", kae on. I zaista, u debati koja prati emitovanje dokumentarca "Pravo na smrt" teko je razluiti ta je njenim uesncima vanije - moralne i zakonske dileme povezane s eutanazijom, ili sloboda medija da zadiru u ovakve tabu teme. Britanski premijer Gordon Braun se u parlamentu uzdrao od procene, rekavi samo da je emitovanje dokumentarca "kontroverzno", dodajui i da e nadlene dravne agencije paljivo ispitati da li je bio u skladu sa postojeim propisima. 80% Britanaca za promenu zakona to se tie ove druge, moralne dimenzije, uprkos veoma glasnom protivljenju preteno verskih organizacija, ankete pokazuju da 80% Britanaca misli da zakon treba da bude promenjen, ime bi lekarima bilo dozvoljeno da pomognu pacijentima kao to je bio Krejg Juart da izvre samoubistvo - ako tako odlue. Ova tema proteklih dana podie veliku prainu i u kneevini Luksemburg. Naime, tamonji parlamentarci ele da promene Ustav kako bi onemoguili Knezu Anriju da sprei legalizaciju eutanazije. Dopisnici kau da je u Luksemburgu, povodom rasprave o pravu na asistirano samoubistvo, na pomolu "klasian sukob monarha i parlamenta". (izvor www.bbc.co.uk/serbian ) Sluaj eutanazije koji mi je privukao panju, zabeleen je 28.10.2008.u Hrvatskoj, a objavljen u Jutarnjem listu (prenosim original tekst, na Hrvatskom jeziku) Zato je izabrao umrijeti? Morali smo pomoi naem sinu, on nije bio spreman za drugorazredan ivot, tvrde Julie i Mark James, roditelji mladia Daniela koji je prologa mjeseca okonao ivot u vicarskoj uz pomo djelatnika klinike za eutanaziju Dignitas. Sluaj Daniela Jamesa posljednjih je dana u sreditu pozornosti britanske javnosti, a njegovi bi roditelji mogli zavriti u zatvoru jer su sinu pomogli u suicidu. Daniel James (23) bio je mlada ragbijaka zvijezda, no tijekom treninga u oujku 2007. teko je ozlijedio lenu modinu te ostao paraliziran od vrata nadolje. Osam mjeseci proveo je u bolnici gdje je podvrgnut brojnim operacijama, ali bez uspjeha. 11

Tako se ivot mladia promijenio iz temelja; Daniel je postao zarobljenik svoga paraliziranog tijela. Naposljetku, u rujnu ove godine mladi je zajedno s roditeljima otputovao u vicarsku gdje je okonao ivot uz pomo djelatnika centra Dignitas. Legalna smrt u vicarskoj Dignitas je 1998. u Zrichu utemeljio Ludwig Minelli, bivi novinar i odvjetnik specijaliziran za ljudska prava. Taj je centar tijekom 10 godina djelovanja potpomogao suicid 870 osoba iz raznih krajeva svijeta, meu kojima i 100 Britanaca. U vicarskoj je potpomognuti suicid legalan jo od 1941., a doputen je i stranim dravljanima. Budui da su svome sinu pomogli u njegovom naumu da okona ivot, suprunici James bi, prema britanskom zakonu, mogli dobiti 14 godina zatvora. - Od kuda pravo bilo kome da drugom ovjeku kae da treba ivjeti takvim ivotom, prepunim ponienja, patnje i neugode - rekli su suprunici James nakon policijskog sasluanja. Autonomna odluka Sluaj James ponovno je potaknuo rasprave o eutanaziji, a komentirali su ga i hrvatski strunjaci za bioetiku iz razliitih disciplina. - Daniel James je iz punog zdravlja postao teki invalid i donio odluku o eutanaziju uz potporu i razumijevanje svojih roditelja. Moe li se, osim iz sasvim principijelnih razloga, tome suprostaviti? - rekao je prof. dr. Boidar Vrhovac, lan Povjerenstva za etiku i deontologiju Hrvatske lijenike komore. I filozof dr. Tomislav Bracanovi, docent na Hrvatskim studijima, smatra da je sluaj James primjer svojevoljne eutanazije. -Daniela Jamesa se opisuje kao inteligentnog mladia koji je donio vrstu i promiljenu odluku da ivot u njegovu stanju za njega vie nije vrijedan i da ga eli okonati. Dakle, radilo se o autonomnoj odluci. No, ono zbog ega ovaj sluaj plijeni pozornost jest sukob intuicije da moramo potovati autonomne odluke pojedinaca, pogotovo ako se one tiu iskljuivo njih samih, i intuicije da moramo potovati zakon, koji zabranjuje i kanjava pomaganje pojedincima koji odlue okonati svoj ivot - rekao je dr. Bracanovi. Teolog Toni Matuli, izvanredni profesor na Katoliko-bogoslovnom fakultetu, u sluaju James ne vidi neki ozbiljni argument u prilog asistiranom samoubojstvu i protiv je njegove legalizacije u Hrvatskoj. - Ja sam apsolutno protiv toga da se legalizira lijeniki in ubrizgavanja smrtonosnog otrova u bolesnika s neizljeivom bolesti koji se nalazi u terminalnoj fazi ivota ili, pak, u bolesnika koji je pogoen nekim tekim i neizljeivim invaliditetom, to je sluaj mladoga Jamesa. Moralne dileme Takvo djelovanje predstavlja radikalno izokretanje smisla lijenikoga ina koji je 12

moralno obvezan tititi i spaavati ljudski ivot - rekao je dr. Matuli. U svijetu je asistirani suicid, osim u vicarskoj, legalan jo samo u Nizozemskoj, Belgiji, Luksemburgu i amerikoj saveznoj dravi Oregon. - U Nizozemskoj je eutanazija mogua samo ako je sigurno da bolesnik, koji boluje od neizljeive bolesti i ta mu bolest priinjava  patnje, to eli. Osim toga, to moraju prihvatiti dva lijenika koja ne sudjeluju u procesu pacijentova lijeenja, a zatim to mora potvrditi i nadleni ured - kae prof. Vrhovac. On smatra da Hrvatska jo nije zrela za ozakonjenje eutanazije. - S jedne strane, katolika vjera koja je dominantna u nas to striktno zabranjuje, a s druge strane smatram da kao drutvo nismo dovoljno zreli za legalizaciju eutanazije i da bi u tom sluaju postojala opasnost zloupotrebe, odnosno ilegalnog ubijanja bolesnih, a moda i zdravih - istaknuo je Vrhovac. Skliska padina Dr. Bracanovi, pak, u naelu nije protivnik legalizacije eutanazije. - Moda bi u hrvatskom zakonodavstvu, i to  upravo zbog potivanja prava pojedinca na dostojanstvenu smrt, trebalo konkretnije regulirati ova sloena pitanja. Bilo koja zakonska odredba o eutanaziji trebala bi biti dobro promiljena i uz vrlo stroge procedure koje bi sprjeavale  zloporabe. No, s obzirom na loa iskustva koja u nas postoje s provoenjem mnogih zakona, moda bi s donoenjem konkretnijeg zakona koji bi regulirao ovu problematiku trebalo jo priekati. Jer ako neto nije skliska padina u Nizozemskoj ili vicarskoj, ne mora znaiti da to nee biti u nas - kae Bracanovi. Welby: elim dostojanstven kraj Sluaj Quinlan: Na jednom partiju 1975. Karen Quinlan kolabirala je nakon to je kombinirala alkohol, valij i aspirin. Lijenici su joj spasili ivot, ali je pala u trajno vegetirajue stanje pa su se nakon nekoliko godina njezini roditelji poeli boriti za pravo da se njihovoj keri iskljui respirator. Karen je umrla  1985. Sluaj Schiavo: Terry Schiavo je od 1990. bila u trajnom vegetirajuem stanju, a sud je njezina supruga Michaela izbrao za skrbnika. Michael je u meuvremenu zasnovao novu obitelj, a 1998. podnio je prvi zahtjev da se Terry prestane na umjetan nain odravati na ivotu. Uslijedila je pravna bitka izmeu njega i Terrynih roditelja koji nisu doputali prekid umjetnog odravanja ivota njihove keri. Vrhovni sud je 2005. presudio da se Terry ukloni cjevica za hranjenje i ona je umrla nakon 13 dana. Sluaj Welby: Nakon to je 10 godina bolovao od progresivne miine distrofije zbog 13

ega je bio nepokretan, nije mogao govoriti, a pritom je i trpio teke bolove, Piergiorgio Welby se u rujnu 2006.  obratio videopismom talijanskom predsjedniku Giorgiju Napolitanu, zahtijevajui da ga uspavaju sedativom, a zatim da mu iskljue respirator. Njegovu elju ispunio je dva mjeseca kasnije Mario Riccio, lijenik anesteziolog. (izvor http://www.jutarnji.hr/zasto-je-izabrao-umrijeti-/264887/)

Zakljuak
Zbog nepomirljivih suprotnosti izmeu protivnika i zagovornika eutanazije, raspravljanje o eutanaziji je nemogue zavriti. S obzirom na problematinost teme, kako sa moralnog, pravnog i profesionalnog gledita tako i sa opte drutvenog - u raspravljanje se ukljuuju mnogi i to upravo iz domena svojih profesija ili aspiracija. Tehnologizacija medicine i njene goleme mogunosti na jednoj strani, a ogranieni ekonomski resursi na drugoj (trokovi odravanja terminalno bolesnih, ve danas uvelike nadmauju ekonomske potencijale zajednice, pa restrikcije takvih ekonomskih izdataka za zdravstvenu zatitu postaju neophodne), te evolucija moralnih uverenja i niza drugih faktora upravo govore u prilog venom raspravljanju o eutanaziji. Kao to se vidi, ipak postoje odreeni pomaci u shvatanju i tretiranju eutanazije. Iako je principijelno eutanazija kanjiva po zakonu, u nekim se zemljama ona tolerie pod strogo definisanim uslovima (bolesnik mora to potpuno svesno eleti ) njenog izvravanja. Jo uvek postoji dilema o granici izmeu ivota i smrti i ko i kada bi mogao a bez zloupotrebe, iste i mirne savesti te moralno - pravno i profesionalno opravdano odrediti tu granicu.

14

Literatura preuzimana sa portala: http://infoz.ffzg.hr/afric/MetodeII/Arhiva01_02/Donat_Math.htm http://nemacenzure.7.forumer.com/a/eutanazija_post1593.html http://www.jutarnji.hr/zasto-je-izabrao-umrijeti-/264887/ www.bbc.co.uk/serbian http://sr.wikipedia.org/wiki/Eutanazija

15