SPAVANJE

San omoguava organizmu da se oporavi od posledica perioda budnosti i aktivacije. Umorni organizam se brani od potpune iscrpljenosti spavanjem. Za vreme spavanja fizioloke i psihike funkcije organizma postaju slabije i sporije. Spavanje se moe definisati kao normalno ciklino neurofizioloko i psihiko stanje smanjene ili karakteristino izmenjene aktivnosti neurona u centralnom nervnom sistemu, koje se regularno smenjuje u toku svakog 24 - asovnog perioda sa budnim stanjem ili stanjem poviene aktivnosti (prema Obrenovi, J., 2003). Smenjivanje stanja budnosti i spavanja izraz su biolokog ritma, tzv. cirkadijalnog ritma (cirka oko, dies dan) i biolokih potreba ivih organizama. ovekov ritam spavanja i budnosti odreen je unutranjim i spoljanjim iniocima. Spavanje i budnost e se organizovati u zavisnosti od biolokih, uroenih datosti, naina funkcionisanja centralnog nervnog sistema, naroito centara za spavanje i budnost, zatim od bioelektrine datosti mozga, razvoja i sazrevanja organizma u celini i pojedinih funkcija, od sklopa linosti i odnosa sa spoljanjim svetom (Tadi, N., 2000).

Ritam i fiziologija spavanja

Laboratorijska ispitivanja su osvetlila pravu sliku o tome ta se dogaa za vreme prosenog nonog spavanja. Elektroencefalografska ispitivanja su pokazala da se svako normalno spavanje sastoji iz etiri stadijuma, koji se ponavljaju, poev od slike koja veoma lii na budno stanje (prvi stadijum), pa do one sline komi (etvrti stadijum) (Parker, J. & Parker, D., 1987). Najpre je relaksirano budno stanje. EEG ini sinusoidna alfa aktivnost, sa 8 12 ciklusa u sekundi (cps). Ovo su talasi niske voltae i meane frekvencije, a prate ih pokreti oiju, treptanje oima i visoki miini tonus. Iz ovog oputenog stanja, ovek polako tome u san. Prvi stadijum je stadijum lakog sna, koji je na EEG zapisu nalik budnom stanju. Karakterie ga postepeno iezavanje alfa talasa i umesto njih se javljaju fluktuacije potencijalne razlike relativno male amplitude sa povremenim prisustvom teta talasa. U ovoj fazi miii se oputaju, a srani ritam usporava. U toku noi se nekoliko puta vraamo u prvi stadijum, a periodi izranjanja iz dubljih stadijuma spavanja su sve dui. Drugi stadijum obeleava poetak dubljeg spavanja i u njemu se belei karakteristian obrazac aktivnosti povremeno se registruju tzv. vretena, izrazito iljati talasi, koji traju oko 2.5 sekundi i imaju frekvenciju oko 14 cps. Iezava alfa ritam i javljaju se spori teta talasi. Mesearstvo i govor u snu se esto javljaju u ovom stadijumu (Parker, J. & Parker, D., 1987). U ovom stadijumu dolazi do daljeg sniavanja tonusa popreno-prugastih miia. On odgovara REM fazi spavanja. Trei i etvrti stadijum su slini, karakterie ih pojava delta talasa, pa se ovaj period naziva i delta snom ili sporotalasnim, tj. sinhronizovanim spavanjem (Pai, M., 1994). Ove dve faze su karakteristine za dubok san i talasi u njoj su veoma niske uestalosti i niske voltae. Moe se rei da se prelazak iz prvog stadijuma u etvrti zavrava nakon 30-45 minuta. Posle toga

EEG zapis poinje da se menja, ali u obrnutom smeru od onoga kako se menjao u toku padanja u san. Nakon otprilike 1.5 asa spavanja moe se konstatovati da se elektroencefalografska slika zaspalog promeni. Umesto sinhronizovanog delta ritma, koji karakterie etvrti stadijum, javlja se bioelektrina aktivnost slina zapisu prvog stadijuma spavanja. To je period brzih pokreta onih jabuica, tj. period REM (rapid eye movement) spavanja. Ti brzi kolutajui pokreti onih jabuica se ponavljaju u salvama. Za buenje iz ove faze potreban je jak stimulus. Zbog ovog neobinog skupa simptoma, ova faza se jo naziva i fazom paradoksalnog sna. U REM fazi se povremeno ubrzava frekvencija disanja, broj otkucaja srca u minuti i pojaavaju funkcije nekih drugih visceralnih organa. Za vreme spavanja, ceo ciklus koji se sastoji od NREM (non rapid eze movement) i REM faze smenjuju se na svakih 90-ak minuta. U toku spavanja od 6-8 asova, kompletan ciklus NREM i REM faze se ponovi nekoliko puta. Proseno trajanje REM faze je 20ak minuta. Sa godinama, skrauje se trajanje REM faze, koja ima revitalizirajui smisao. Ako istraiva probudi osobu u REM fazi, ona izjavljuje da je ba tada sanjala. Ukoliko je osoba vie noi uzastopno buena na poetku REM faze, ona postaje uplaena, razdraljiva, ima halucinacije i anksiozna je (Obrenovi, J., 2003). Meusobni odnosi stadijuma i faza spavanja, njihovo trajanje i duina spavanja se menjaju tokom uzrasta. Bebe posle roenja provedu u spavanju oko 14 asova dnevno. Sa uzrastom se totalno vreme spavanja preko noi smanjuje i za odraslu osobu je dovoljno od 7 do 8 sati spavanja. Vana je dubina sna. Kao jednostavna mera dubine spavanja koristi se jaina stimulusa potrebna da bi se osoba razbudila. Izvesno je da dubina sna nadoknauje krae vreme spavanja. Za vreme sna funkcionalna aktivnost skoro svih sistema se sniava: sniava se tonus skeletnih miia, usporava se disanje, puls, srani ritam, krvni pritisak je snien. Nasuprot tome, motorika i sekretorna aktivnost digestivnog trakta je pojaana zbog prevage parasimpatikusa. Nivo veine fiziolokih parametara varira u toku 24-asovnog ciklusa. Tako je brzina razmnoavanja elija vea u toku dana. Maksimalna produkcija adrenalina u sri nadbubrene lezde je zabeleena izmeu 4 i 6 sati ujutru i za oko 2 sata prethodi buenju, mobiliui organizam za predstojeu aktivnost narednog dana. Minimalna produkcija adrenalina naena je oko 22 asa, to odgovara periodu odlaska na spavanje. I nivo produkata ostalih endokrinih lezda varira u skladu sa ciklinim smenjivanjem perioda spavanja i budnosti.

Snovi
Oputanje organizma za vreme spavanja pogoduje javljanju posebne psihike aktivnosti snovima. Ljude su snovi opinjavali od najranijih vremena. Najstariji tragovi ovekovog zanimanja za snove pronaeni su kod starih Egipana i datiraju jo iz 1300. godine pre nove ere. Ljudsku panju posebno privlai njihova ivost, neobinost i besmislenost. ivost snova, u kojima vizuelne slike doivljavamo kao realna zbivanja, moe se objanjavati time to su znatni delovi modane kore manje aktivni, pa je vei intenzitet onih delova koji su pobueni. Neobinost snova se pokuava objasniti time to pri sanjanju nema stroge misaone usmerenosti, pa se simboli kojima operiemo slobodno javljaju i slobodnije povezuju u celinu nego pri budnom stanju. Neka istraivanja pokazuju da je besmislenost snova samo prividna. U snovima postoji smisao,

oni se ne mogu smatrati kao sluajno vezane predstave, pa je zato opravdano govoriti o snovima kao o nekoj vrsti imaginarnog miljenja. Postoji vie shvatanja o izvorima snova, smislu i ulozi snova. Snovi imaju pre svega ulogu uvara spavanja (Tadi, N., 2000). Umesto da na razliite drai, koje na nas deluju tokom spavanja, odgovaramo uvek istim reakcijama kao u budnom stanju, mi reagujemo slikama, uz pomo kojih produavamo spavanje. Veliki broj snova je izazvan unutranjim draima, oseajem pritiska ili bola u pojedinim delovima tela, bolom, oseajem gladi i ei i sl. Snove takoe izazivaju i psihiki konflikti u nama, razliite tekoe, aktuelni dogaaji, ali i doivljaji koje smo imali u toku prolog i ranijih dana. Najiscrpniji pokuaj objanjenja snova dao je osniva psihoanalize Sigmund Frojd. Preko snova se ispoljava na unutranji psihiki ivot. On je ukazao na to da snovi, pored svog oiglednog sadraja imaju i svoj skriveni, latentni smisao a to je najee ispunjenje za svest neprihvatljivih elja. Karl Gustav Jung je koristio snove da bi razvio svoju teoriju o kolektivno nesvesnom i arhetipovima. Danas brojni autori daju svoja objanjenja snevanja. Prema nekima, mi u snovima obnavljamo doivljaje iz prethodnog dana, prema drugima, oni su izraz elje da se do kraja osmisli ono to je oveku ostalo nejasno. Vre se opsena laboratorijska i eksperimentalna ispitivanja snova. Moe se registrovati aktivnost pojedinih regiona modane kore prilikom snevanja, duina i stepen aktivacije. Utvreno je da se pri dubokom snu retko sanja i da osobe koje vre i bolje spavaju, manje sanjaju od osoba koje slabo spavaju. Postoje ljudi koji tvrde da nikada ne sanjaju. Ispitivanja su pokazala da ipak i oni sanjaju, ali da se ne seaju svojih snova po buenju. Utvreno je takoe i da snovi ne traju dugo, nekoliko desetina sekundi, pa i manje.

Poremeaji spavanja
ovek bez spavanja ne moe. San je vaan za odmor i revitalizaciju organizma. Meutim, ovaj mehanizam smenjivanja budnosti i spavanjanja moe da bude naruen i da izazove veliki broj problema. Poremeaji spavanja se mogu podeliti na one izazvane nepotovanjem cirkadijalne ritmike, a takoe postoje i neorganski poremeaji spavanja, kao i poremeaji spavanja koji se javljaju uz odreene psihijatrijske i neuroloke poremeaje. Poremeaji spavanja izazvani nepotovanjem cirkadijalnog ritma Prirodan ritam budnosti i spavanja, koji se smenjuje u okviru 24-asovnog perioda moe biti naruen iz vie razloga. Savremeni nain ivota, sve kasniji odlazak na spavanje modernog oveka i skraivanje perioda odmora, rad u treoj smeni, rotacije smena, stres i mogunost brzog preletanja vie vremenskih zona deluju na izvesno pomeranje ritma fiziolokih funkcija oveka. Remeti se celokupno trajanje, kontinuitet i celovitost spavanja. Najvanije promene u tom pogledu su neredovno, nedovoljno i isprekidano spavanje (Obrenovi, J., 2003).

Latencija spavanja (uspavljivanje)

Brzina padanja u san ima optimalne granice uprkos individualnim razlikama. Najtee se pada u san za vreme spavanja danju, posle prvih noi rada u nonoj smeni, zatim posle rotacije smena, tj. prelaska sa rada iz none u dnevnu smenu. Za ostale tipove smena, latencija je kraa, ili manje mona i poklapa se sa brzinom adaptacije, tj. readaptacije u novoj smeni. Na tekoe zaspivanja utie i stav radnika: oni koji ne vole svoj posao ili su nezadovoljni njime imaju duu latenciju padanja u san, loiji je kvalitet spavanja i ea su buenja u toku noi. Takoe na brzinu uspavljivanja utii i mnogi drugi faktori, npr.psihofizioloko stanje, fiziki faktori iz okoline i sl. Frekvencija buenja Frekvencija prekidanja spavanja je razliita u raznim tipovima rotacije smena. Najvea frekvencija buenja se javlja prvih dana, posle prelaska na rad u nonu smenu. Zatim se postepeno broj buenja u toku perioda spavanja proreuje i iezava. Sa reim epizodama buenja spavanje se produbljuje, pa se tako nadometa deficit usled moda vremenski kratkog spavanja.

Odnos REM i NREM faza

Prva no rada prouzrokuje najvea pomeranja meusobnog odnosa stadijuma i faza spavanja. Preovlauje plitak san, stadijumi dubljeg spavanja se tee dostiu i krae traju. Izrazito je skraena REM faza, prve noi preko 50%. Sve do petog dana REM faza je kraa, a onda se odnosi izmeu REM i NREM faze normalizuju. Iz tog razloga, optimalno vreme rotacije smena je negde iza vremenske granice od pet dana. Slini poremeaji odnosa REM i NREM faza su utvreni i posle prelaska na rad iz none u dnevnu smenu. Prilikom smenskog rada vremenska distribucija faza paradoksalnog sna i sporih talasa je drugaija u poreenju sa normalnim spavanjem bez rada po smenama. Kod radnika koji stalno rade nou i koji su se adaptirali na takav reim rada, ne menja se mnogo meusobni odnos REM i NREM faza, kao kod radnika iz rotirajuih smena. Kod nonih radnika su uspavljivanje i lak san krai, REM faza se ranije javlja tokom spavanja i traje normalno. Naravno, treba uzeti u obzir i injenicu da najee u nonim smenama ostaju ljudi koji lake toleriu nesanicu, rad nou i koji imaju povoljniju ciklostazu (Obrenovi, J., 2003).

Deficit spavanja
Ukupno vreme spavanja za 24 sata je najvie smanjeno posle prve noi provedene na radu. Ostalih dana se vreme spavanja postepeno produava, ali deficit uvek ostaje. Izraunato je da i posle tri nedelje neprekidnog rada u nonoj smeni prosena duina spavanja, proraunata za svaka 24 asa je uvek manja, nego da su ti isti radnici radili normalno po danu, a spavali nou. Kada rade u dnevnoj smeni, prosena duina spavanja radnika za 24-asovni period iznosi oko 8 asova. Ista populacija radnika kada radi u nonoj smeni skrati proseno vreme spavanja na oko 7 sati. Dakle, ukupna koliina spavanja u sedmici sa nonim radom je znatno manja nego posle

rada u drugim smenama. Totalni deficit spavanja je najvei prvih dana po prelasku na rad u novu smenu, a zatim se progresivno smanjuje. Kod mlaih osoba se tek este ili sedme noi postie inicijalna adaptacija na inverziju faza. Starije osobe sporije dostiu inicijalnu fazu adaptacije, pa i fazu readaptacije, a uzrok tome je rigidnija struktura njihovog cirkadijalnog ritma i inertniji mehanizmi regulacije fiziolokih varijabli. Tek posle 10 do 12 uzastopnih noi rada privikavanje je potpunije, a nakon 20 30 dana je stabilizovano. Zbog toga oni koji permanentno rade nou ne pate od hronine neispavanosti, ili su na nju otporni. Osim toga, rotacija smena izaziva i brojne promene drugih psihofiziolokih funkcija.

Neorganski poremeaji spavanja

Neorganski poremeaji spavanja se dele u dve kategorije: disomnije - obeleene nenormalnostima u koliini, kvalitetu i vremenu spavanja i parasomnije obeleene nenormalnim ponaanjem ili fiziolokim dogaajima koji se javljaju u vezi sa spavanjem, specifinim fazama spavanja ili prelazom spavanje budno stanje.

Disomnije
Insomnija Re je o poremeaju koji karakteriu tekoe poetka ili odravanje spavanja ili neodmarajue spavanje. Ovaj poremeaj je ei kod odraslih, iako nije iskljuen ni kod dece. Javlja se u raznim stresnim situacijama i est je kod socioekonomsko ugroenih osoba. Period trajanja smetnji praen je i strahom od nesanice i zaokupljenou njenim posledicama. Ljudi sa insomnijom su ee depresivni, zabrinuti, razdraljivi, napeti. Poremeaj moe biti primarnog i sekundarnog karaktera. i moe se leiti primenom relaksacionih vebi. Primarna hipersomnija Obeleena je preteranom pospanou i takoe se ee javlja u nekim porodicama. Ovaj poremeaj obino poinje u adolescenciji, a najintenzivniji je izmeu 15. i 30. godine ivota. ei je kod depresivnih osoba i tretira se antidepresivima. Narkolepsija Sindrom narkolepsije karakterie spontano padanje u san. Re je o ponavljajuim i nekontrolisanim napadima odmarajueg spavanja. Pospanost se smanjuje nakon napada spavanja, da bi se vratila nekoliko sati kasnije. Narkolepsiji najee prethodi period dnevne pospanosti. Poremeaj najee kliniki postaje izraen tokom adolescencije. Porodina istraivanja upuuju na ulogu genetikih faktora u razvoju ovog poremeaja. Narkolepsija je povezana sa katalepsijom, paralizom u snu, javljanjem zastraujuih snova koji se javljaju na poetku i na kraju spavanja, a neretko se javljaju pritom i halucinacije.

Poremeaji spavanja vezani za disanje (apnea)

Apnea je prestanak disanja koji moe trajati 10, 20, ili 30 sekundi, nakon ega se ovek grevito bori za vazduh. Taj ciklus se moe ponavljati cele noi, a da spava i nije svestan, ali se ujutru budi suvih usta i sa glavoboljom. Mogua je pospanost tokom dana, znaajan gubitak pamenja, oteana koncentracija, poremeaj panje i sl. Postoje dve vrste apnee. Opstruktivna, koja se javlja kada za vreme spavanja doe do suenja grla, to onemoguava prolazak vazduha kroz disajne puteve. Tada mozak organizmu alje poruku da se probudi. Dugi tip apnee je tzv. sredinja apnea, koja se javlja vrlo retko, uzrokovana je time to mozak ne alje signal za disanje a povezana je i sa sranim i neurolokim smetnjama. Ovaj poremeaj najee se javlja u srednjoj ivotnoj dobi, kod oko 2% ena i 4% mukaraca, a kod dece je povezan s poveanim krajnicima. Opisana je porodina sklonost ovom poremeaju.

Parasomnije
None more Bitna karakteristika ovog poremeaja je ponavljanje zastraujuih snova koji dovode do buenja. Sadraj nonih mora vezan je za pretee fizike opasnosti (proganjanje, napad, povreda) ili opasnost moe biti manje naglaena, ali je naglaena lina greka ili nelagodnost (npr. snovi u kojima smo osramoeni, pad na ispitu, loa ocena u koli). U veini sluajeva none more ne ponavljaju stvarne dogaaje. Moe se javiti vie nonih mora tokom jedne noi, obino s ponavljajuom temom. Zavravaju buenjem i dugotrajnim oseanjem straha, to dovodi do tekoa ponovnog spavanja. Najee poinju izmeu tree i este godine ivota. Veina dece barem povremeno sanja takve snove, ali oni uglavnom nakon nekoliko godina povremenog javljanja spontano ieznu. U uzrastu od 3 do 5 godina 10% 50% dece ima toliko snane none more da se roditelji ozbiljno uznemire. Ponekad se none more mogu javiti i u odrasloj dobi. Ako je uestalost visoka (nekoliko nedeljno), snovi mogu da postanu izvor zabrinutosti. Leenje se sprovodi primenom antidepresiva i psihoterapijom. Noni strahovi Ovaj poremeaj obeleen je ponavljanim, iznenadnim buenjem iz sna. Obino se javljaju tokom prve treine spavanja, poinju vritanjem ili plakanjem i traju do deset minuta. Epizode straha praene su uzbuenjem i ponaanjem koje odgovara intenzivnom strahu. Tokom epizode nonog straha osoba se teko budi, a ako se i probudi, ne sea se sna ili se sea samo u fragmentima. Drugog dana se najee ne sea niega vezano za dogaaj iz prethodne noi. Mesearenje Re je o ponavljajuim epizodama sloenog motorikog ponaanja koje poinje tokom spavanja, a ukljuuje ustajanje iz kreveta i hodanje. Epizode se javljaju u prvoj treini noi. Tokom mesearenja smanjena je budnost i mogunost odgovaranja na nadraaje. Seanje na dogaaje

drugi dan je ogranieno. Epizode mesearenja ukljuuju razliita ponaanja: od blagih kada osoba sedi u krevetu, gleda oko sebe, upka ebe ili pokriva, do sloenijih kada ustane, izlazi iz sobe, ak i kue, jede, pria. Veinom se radi o jednostavnijim radnjama, ali opisane su i sloenije tipa upravljanja mainama. Ako se nakon epizode mesearenja probudi, osoba je zbunjena. Izmeu 10 i 30 odsto osoba doivi barem jednu epizodu mesearenja u detinjstvu najee, ali ponavljane epizode su ipak ree (do 5 odsto dece). Mesearenje je esto meu lanovima iste porodice.

Nesanica
Nesanica (lat. insomnia) je nedovoljno spavanje. Deli se prema vrsti poremeaja spavanja, trajanju i uzrocima. Nesanica se deli na: 1) tekoe uspavljivanja (nesanica na poetku spavanja), 2) uestalo i stalno buenje (tekoe odravanja spavanja), 3) trajnu pospanost, uprkos odgovarajuoj duini spavanja (neodmarajue spavanje)

Vrste nesanice po trajanju Prolazna nesanica traje u okviru jedne epizode, npr. od jedne do nekoliko noi. Ona je obino posledica emocionalne i psihike napetosti, stresa, promene ustaljenih uslova ivota i sl. Kratkotrajna nesanica traje od nekoliko dana do tri nedelje. Uzrokovana je najee produenim stresom, npr. nakon smrti bliske osobe, teke bolesti, operacija i sl. Dugotrajna nesanica traje mesecima, pa ak i godinama i obino je odraz dugotrajnih zdravstvenih i psihijatrijskih problema. Moe biti trajna, ili se mogu smenjivati epizode nesanice i urednog spavanja. Dugotrajna nesanica ima znatne tetne posledice, npr. nemogunost obavljanja dnevnih obaveza, poremeaja raspoloenja, poremeaja odnosa u porodici, poveanje rizika od dnevnih povreda uzrokovanih smanjenom panjom i oprezom zbog pospanosti. Vrste nesanice po uzroku Psihofizioloka nesanica je posledica emocionalnog stresa, javlja se kod osoba koje su zaokupljene oekivanjem da ne mogu zaspati. Stoga je ova vrsta nesanice nauen odgovor. Osobe sa ovim poremeajem lake zaspe kada se i ne trude zaspati i izvan kue. Kod ovih osoba je izraena tekoa usnivanja, a esto i nona buenja. Obino se suzbija vebama oputanja. Nesanica uzrokovana spoljanjim iniocima je dosta esta, moe se pojaviti nakon promene okoline u kojoj spavamo, pre ili posle nekih vanih dogaaja u ivotu, oekivanja vanih promena i sl. Poremeaj se moe iskazati kao oteano uspavljivanje, esto buenje ili buenje rano ujutru. Oporavak je brz i nastupa nakon 2-3 nedelje. Nesanica usled neodgovarajue higijene spavanja javlja se usled neodgovarajueg naina ponaanja pre spavanja, ili zbog nepovoljne okoline za spavanje. To mogu biti buka ili svetlost, gledanje televizije iz kreveta, partner koji nemirno spava, obilni obroci i tuiranje u vruoj vodi pre spavanja i mnogi drugi. Osobe kod kojih nesanica potie iz ovih i slinih razloga treba da razviju oputajue rituale pre spavanja, da pripreme adekvatnu okolinu za spavanje. Visinska nesanica nastaje usled boravka na velikim visinama. Usled smanjene koncentracije

kiseonika u vazduhu, javljaju se esta buenja i lo kvalitet spavanja. Najtea je u prvih nekoliko dana, ali takvo stanje moe potrajati. Hronina nesanica dovodi do razdraljivosti, glavobolje, bolova u miiima. Slabi koncentraciju i mentalno blagostanje, umanjuje sposobnost da se borimo sa problemima i da ih reavamo. Istraivanja ukazuju da je rizik od ispoljavanja depresije kod osoba koje su dve do tri nedelje patile od nesanice visok. Neke longitudinalne studije pokazuju da priblino posle pet nedelja nesanice sledi depresija. Meutim, ono to pobuuje interesovanja strunjaka ove oblasti jeste da leenje nesanice moe spreiti prvu epizodu depresije, ili makar to da depresija ne postane hronina.

Ostali poremeaji spavanja

Psihijatrijski poremeaji i smetnje spavanja anksioznost, manino-depresivni poremeaji, opsesivno kompulsivni poremeaji i hronini alkoholizam su poremeaji povezani sa smetnjama spavanja. Depresivne osobe imaju potekoa prilikom uspavljivanja, mogu se buditi rano ujutru. Neke osobe pokazuju i prekomernu sklonost ka spavanju. Hronini alkoholiari imaju potekoa da odre dnevnu budnost. Neuroloke bolesti i smetnje spavanja neuroloki poremeaji mogu izazvati smetnje spavanja indirektno zbog bolova ili zbog oteenja delova mozga koji upravljaju spavanjem. Poremeaji spavanja se javljaju kod dementnih, epileptiara, obolelih od Parkinsonove bolesti, Hantingtonove horeje, Turetovog sindroma i dr. Takoe osobe sa migrenama i ostalim tipovima glavobolja mogu imati smetnje spavanja. Poremeaji spavanja povezani sa drugim medicinskim poremeajima poremeaji spavanja se esto mogu javiti kao propratni simptom uz mnoga druga oboljenja i stanja. Spomenuemo dugotrajno trpljenje bola, uticaj razliitih lekova, steroida najee, astmu, smanjenu koliinu kiseonika u srcu, oteano disanje, plune bolesti itd. Generalno, spavanje je jedan od osnovnih psihofiziolokih procesa, i mora biti ispunjeno mnogo uslova, kako bi se ono odvijalo na optimalan nain i kako bi ovek samim tim imao bolji i kvalitetniji ivot.

Literatura (1) Jelai, M.P. (2003): Poremeaji spavanja. Psihijatrijska bolnica Vrape: Zagreb; (2) Obrenovi, J. (2003): Psihofiziologija rada. Filozofski fakultet: Ni; (3) Parker, J. & Parker, D. (1987): Snovi. Izdavaka radna organizacija RAD: Beograd; (4) Pai. M. (1994): Fiziologija nervnog sistema. Nauna knjiga: Beograd;

(5) tajnberger, I. & izmi, S. (1991): Psihologija i savremena tehnika. Zavod za udbenike i nastavna sredstva: Beograd; (6) Tadi, N. (2000): Psihijatrija detinjstva i mladosti. Nauna knjiga: Beograd; (7) www.dr - risti.com (8) www.plivazdravlje.com (9) www.stetoskop.info