Nevenka JEFTI1

UDK: 316.772 Biblid 0025-8555, 60(2008) Vol. LX, br. 4, pp. 502527 Izvorni nauni rad Novembar 2008.

PRAVO NA KOMUNICIRANJE KAO NOVOOSVOJENO OVEKOVO PRAVO

APSTRAKT Informativne tehnologije, slobodni protok informacija, slobodni mediji i pravo na komuciranje su stubovi iz kojih izvire i na kojima poiva komunikativni suverenitet. On je tvorevina 20. veka, a globalno i potpunije se ostvaruje u 21. veku. Civilizacijska otvorenost i sposobnost prihvatanja su kljune kategorije prosperiteta komunikativnog suvereniteta. Kljune rei: komunikativni suverenitet, ovekova prava i slobode, pravo na izraavanje, pravo na komuniciranje, dravni suverenitet, nove medijske tehnologije

ategorija civilizacijske otvorenosti, uklopljena sa materijalnim mogunostima, kljuni je faktor usvajanja, irenja i proimanja informativnih tehnologija. One postaju opte upotrebljive omoguavajui pojedincu nezavisnu i interaktivnu komunikaciju. Informaciono-tehnoloki povezani pojedinci otvaraju i stvaraju novi nivo ovekovih prava osvajaju nepokrivene prostore suverenosti oblikujui komunikativni suverenitet. Razvoj medijskih resursa uticao je na formiranje (integraciju i diferencijaciju) drutvenih sistema u okviru kojih nastaju i informaciono-komunikacioni sistemi i podsistemi. Ispostavilo se da ovi sistemi i njihovi podsistemi najpre nastaju u uim zajednicama i pojedinim dravama da bi se u procesu intra-kontinentalnog, inter-kontinentalnog i globalnog proimanja proirili na sve vei broj drutvenih

K
1

Dr Nevenka Jefti, nauni saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu, Beograd. Ovaj rad je deo rezultata istraivanja u okviru Projekta br. 149002, finansiranog od Ministarstva nauke Republike Srbije.

502

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

zajednica, drava i ire geografske prostore te da bi se dalje razvijali u smeru formiranja globalne mree informisanja i komuniciranja. Informaciono-tehnoloki razvoj uticao je na prostornu i vremensku dimenziju komuniciranja i komunikativnog suvereniteta. Dimenzija vremena se skraivala, a dimenzija prostora irila: Prostorna dimenzija pribliava se svom maksimumu, a vremenska minimumu.2 Paralelno s tim tekao je dalje tehnoloki napredak od sekvencijalnog ka simultanom i sinhronom. Ubrzani razvoj medija i cirkulacije znanja i ideja, ako pada na plodno tle, dovodi do breg preobraaja drutvenih i politikih odnosa kao to je nastanak liberalnih pokreta i graanskih drutvenih struktura. Porast resursa znanja, povezanosti znanja i razmena podstakli su dalji tehnoloki progres u kreiranju sve delotvornijih medijskih tehnologija kao to su: telegraf 1838, telefon 1961, film 1895. godine i tako dalje. Ukupni napredak ogleda se u jo brem protoku znanja i utie na transformaciju radnih procesa i drutvenih odnosa uopte. Amerika, konkretnije Sjedinjene Amerike Drave i Kanada prikljuuju se i postaju sastavni delovi evropske duhovne i tehnoloke evolucije. Tako su nastali sloeni drutveno-ekonomski i interkontinentalni sistemi koji su teili prirodnoj meusobnoj povezanosti u meunarodnim razmerama. Medijske tehnologije i njihov razvoj stvorile su vee mogunosti ostvarivanja komunikativnog suvereniteta u pogledu kreiranja, procesiranja i usvajanja znanja jer su podstakle zalaganja za vee slobode i prava: Postoji, prema tome, povezanost izmeu tehnikih osobina komunikativnog sistema i ljudske sposobnosti delovanja.3 Znaajno je da u zapoetom procesu omasovljavanja informacionokomunikacione sfere i pojedinac dobija sve vee mogunosti participacije u drutvenim aktivnostima, otvorenu perspektivu za sticanje veih individualnih prava ukljuujui i veu individualnu komunikativnu suverenost. Istovremeno to znai da se tehniki razvoj u odnosu na vrednosno stepenovanje komunikacija u toku ontogenetskog razvoja oveka ne moe zanemariti.4 Pravo na slobodu izraavanja, na komunikativnu suverenost
2 3 4 Miroljub Radojkovi, Meunarodno komuniciranje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987, str. 19. Holger Rust, Die Zukunft der Mediengesellschaft, Ein ethonologischer Essay, Berlin, 1984, p. 74 Roland Burkart, Kommunikationstheorie und Kommunikations-geschichte. Historische Dimensionen Kommunikationswissen-schaftlicher Erkenntrisziele, u: Bobrowsky, Manfred/Langenbucher R. Wojfgang (Hrsg), Wegwzur Kommunikationsgeschichte, Mnchen, 1983, p. 161

503

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

proiruje se, prema tome, naroito putem razvoja tehnoloki sve monijih medija i distributivnih kanala tako da komunikativno-tehniki kvalitet medija u sebi nosi, pored ostalog, i (humanistiki) novi potencijal kao komponentu komunikativnog suvereniteta zasnovanog na (etikim) tehnolokim vrednostima i normama. Paralelno s tim (dogaajima) medijske tehnologije omoguile su intenziviranje meunarodnih, a posebno znatnom proirenju pa ak i osamostaljivanju transnacionalnih komunikativnih interakcija nezavisnih od dravnih granica i struktura moi. Sve se to deava omasovljenjem i prostornim proirenjem komunikacija. Kauzalna povezanost tehnike i medijskih tehnologija sa drutvenim promenama i progresom ogledaju se u svim oblastima. Omasovljenje informaciono-komunikacione sfere, na primer, nije bilo mogue ostvariti ni tehniki monim univerzalnim sredstvima niti apstraktnim i irokim slojevima ljudi nerazumljivim kodovima kao to su latinski ezik, administrativnostaleki govor ili staroslovenski jezik u Srbiji pre Vukove reforme. Radi toga na znaaju dobija narodni jezik irom Evrope najpre u tampi, a zatim u drugim medijima prema redosledu njihovog pronalaska. Afirmaciji narodnog jezika putem medija doprinele su prethodno izvrene jezike reforme kao, na primer, Martina Lutera u Nemakoj i Vuka Karadia u Srbiji. Kao prirodna posledica takvog razvoja i uticaja medija, na evropskom, severnoamerikom i svetskom prostoru dolazi do jaanja nacionalne svesti, koja e proizvesti afirmaciju prava naroda na samobitnost. U tom kontekstu treba posmatrati i nastanak politike volje u pravcu regulisanja prava naroda i drava. Godine 1919. formirano je Drutvo naroda u enevi. Pakt Drutva naroda prvi put u istoriji sadrao je princip naroda na samoopredeljenje i raspad dve velike evropske vienacionalne formacije: Austrougarske i Turske carevine. Na taj nain drava kao politika tvorevina izgubila je u meunarodno-pravnom poretku, pored dugo neprikosnovenog komunikativnog suvereniteta, jo jedan suverenitet koji e kako u 20. veku proizvesti znaajne posledice u vidu nastanka velikog broja drava naroito u Evropi. U pozitivnom pravcu razvoja i daljem procesu afirmacije ljudske dimenzije individualne i kolektivne i promenljivog globalnog konsenzusa u toj sferi dolazi do meunarodno-pravne kristalizacije i normiranja individualnih prava kao ljudskih prava u okviru meunarodnog i nacionalnog prava. Iako u podeljenom i jo uvek jasno neomeenom komunikativnom suverenitetu, snaan impuls takvom razvoju dalo je stupanje na javnu scenu medija radioemitera 1920. godine. Razvoj radio tehnologije znaajan je po tome to se prvi put u istoriji oveanstva pojavila tehnika kao komunikacijski medijum koji je
504

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

pruao nesluene mogunosti vladanja vremenom i prostorom,5 tj. tehnologijom transfera i distribucije znanja i informacija u svim pravcima. Iako radio nije dvosmerni tj. dijaloki medijum, on je omoguio pojedincima, bili pismeni ili nepismeni, da se ukljue u svet informacija a time i komunikacija. Bio je to do tada nedoivljeni stepen masovne kolektivizacije svesti koji je, po tvrdnjama mnogih, znatno olakao pojavu razliitih drutveno ekonomskih formacija koje su prouzrokovale i vrednosno negativne fenomene kao to je Drugi svetski rat, ali i na drugoj strani snage koje su tome suprotno delovale. Na primer, Hitler, Staljin, Musolini, eril i Ruzvelt su svoje politike programe prema najirim masama promovisali upravo putem radija. Mobilizacija ogromnih drutvenih snaga i raspaljivanje emocija putem radiotalasa bile su specijalnosti predratnih i ratnih svetskih voa.6 Ipak radio kao tehnoloko dostignue predstavlja komunikacijski skok u novu tehnoloku sferu elektronike i osvajanje nove komunikacijske dimenzije. On ujedno omoguava znatno bri transfer znanja, socijalizaciju ljudi itd. Negativni fenomeni, kao to je pojava faizma, koje su demokratski i progresivni mediji identifikovali i valorizovali kao anticivilizacijski fenomen, pomogli su sazrevanju graanske svesti i saznanja o potrebi suprotstavljanja toj pojavi u vaninstitucionalnom prostoru drava i meudravnih organizacija. To je sluaj osnivanja prve nedravne i ne-meudravne ili, u dananjem nazivu, nevladine organizacije pisaca: Meunarodni PEN 1923. godine. Meunarodni PEN je prva grupa graana sveta koja je valorizovala pravo na komunikativni suverenitet kao pravo na slobodu stvaralatva. To je bio odgovor totalitarnim formacijama na pretenziju trajnog uspostavljanja komunikativnog monopola kakav je postojao u mranom srednjem veku. Kao odgovor na direktne pretnje totalitarizma Meunarodni PEN doneo je 1934. godine Povelju PEN-a (Charter of the International PEN) o zatiti prava na slobodu stvaralatva. Meu znaajnim dokumentima o ljudskim pravima, koji danas u svetu slue kao polazna osnova u borbi za graanske i line slobode, Povelja Meunarodnog PEN-a, odnosi se prvenstveno na odbranu stvaralakih, duhovnih i intelektualnih sloboda, slobode knjievnog i umetnikog rada i nesmetane razmene misli radi i opte dobrobiti oveanstva i ljudske civilizacije.7 Samo tri godine nakon osnivanja Meunarodnog PEN-a,
5 6 7 Miroljub Radojkovi, Stanko Crnobrnja, Sredstva masovnih komunikacija, Struna knjiga, Beograd, 1995, str. 39. Ibid. Predrag Palavestra, Povelja meunarodnog PEN-a, u: Duan Mrenovi (prir.), Temelji Moderne demokratije, Nova knjiga, Beograd, 1989, str. 175.

505

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

osnovan je 1926. godine Srpski PEN Centar u Beogradu sa identinim ciljevima. S tim u vezi vredno je naglasiti da je Srpski PEN Centar dobio visoko priznanje od meunarodnog PEN-a 1985. godine, to je znaajno i u odnosu da dogaaje koji su usledili u poslednjoj deceniji 20. veka. U priznanju Meunarodnog PEN-a navodi se da je Srpski PEN Centar: izvanrednom slubom dosledno ispunjavao dva glavna cilja nae organizacije: meunarodnu intelektualnu saradnju i odbranu slobode izraavanja.8 Pronalazak tranzistora 1948. godine znaajno je proirio domet i unapredio kvalitet radiodifuzije, a kasnije se ispostavilo i razvoju novih elektronskih medija kao to je kompjuter donose sa sobom nastajanje komunikativnog suvereniteta svih uesnika u komunikacijama. U tom smislu radio je na svoj nain, prema svojim tehnikim osobinama, proirio opti, a naroito kolektivni komunikativni suverenitet na nivou lokalnih zajednica, razliitih grupa ljudi ili graana i naroda. Istovremeno radio je, takoe na osnovu svojih tehnikih osobina, umanjio komunikativni suverenitet drava jer je administrativnodravna kontrola radio talasa oteana ili nedostupna. U radiodifuziji tranzistor je doprineo ukupnom napretku u distribuciji medijskih sadraja, ukljuujui afirmaciju i popularizaciju Opte deklaracije o pravima oveka. Ova Deklaracija prevedena je na veinu jezika na planeti. Neke njene odredbe ule su u zakonodavstva drava lanica, a u celini je publikovana u tampanim medijima u sklopu drugih sadraja ili zasebno u formi broure. Takoe mnoge svetske i nacionalne radio stanice angaovale su se u rasprostiranju sadraja Deklaracije. Radio je postao tehniki superioran jer radio talasi ne poznaju i ne priznaju ni administrativne niti bilo koje druge granice. Radio je inter- i trans-nacionalni medij: Nijedno drugo sredstvo informisanja danas nema takav potencijal dopiranja do tolikog mnotva ljudi i tako efikasnog prenoenja informacija u obrazovne, kulturne i zabavne svrhe. Radio moe da se koristi lako i ekonomino, da dopre do udaljenih oblasti i uspostavi komunikaciju u mnogim krajevima gde se govore nareja koja ak i nemaju pismo. Skoro sve zemlje imaju izvesne mogunosti da prave radio programe prema svojim politikim potrebama, kulturnim obrascima i osnovnim vrednostima.9 Samo tri godine od uvoenju radija pojavio se (1925) novi i, moe se, takoe, rei revolucionarni medij televizija, koja e sve dotadanje medije baciti u senku odnosno nadmaiti tehniki spektakularnim transferom i
8 9 Ibid, str. 177 Mnogo glasova jedan svet, UNESCO, Pariz, 1980, str. 63.

506

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

prezentacijom informacija u tonu i slici. Usavravanje katodne cevi 1926. godine kao osnovne tehnike komponente televizije oznailo je kvalitativno i kvantitativno pojaanje potencijala masovnih medija. Pokretna iva slika medija televizije, za razliku od drugih medija (novina, knjiga itd.) postie neuporedivo snanije efekte na publiku od drugih medija i prouzrokuje snanije akcije i reakcije ljudi na prezentovana zbivanja.10 Tek posle desetak godina ovakvog eksperimentalnog razvoja televizija postaje masovni fenomen. Era televizije poela je 1936. godine, kada su Francuska i Engleska poele da emituju redovne programe.11 Tada nastaju prve televizijske stanice kao na primer, BBC 1936. godine, zatim TV stanice u Lenjingradu, Moskvi i Njujorku 1939. godine. Drugi svetski rat usporio je razvoj televizije. Ali e strahote tog rata, prikazane putem televizije i drugih masovnih mediju, ukljuujui film i literarna dela, izazvati snana kognitivna i emotivna dejstva i dovesti do odlune akcije progresivnog sveta u borbi protiv totalitarizma nehumanosti. Planetarni medijski obuhvat, intenzitet razmene informacija i intenzitet propagandnog nadmetanja uopte a naroito izmeu blokova koji je voen putem radio stanica kao i putem drugih masovnih medija doprineli su, bez obzira na protivrean odnos, afirmaciji ideje i sazrevanju svesti i potrebi jaanja ljudskih prava i sloboda u svim domenima. U datim okolnostima opte spoznaje i globalne povezanosti, koje su nerazdvojne od medijsko tehnoloke dimenzije, kao narasla savest oveanstva formirane su 1945. godine Ujedinjene nacije. One su 1948. godine usvojile Optu deklaraciju i pravima oveka, u kojoj u Uvodu, u drugom pasusu pie: poto je nepotovanje i preziranje prava oveka vodilo varvarskim postupcima, koji su vreali savest oveanstva, i poto je stvaranje sveta u kojem e ljudska bia uivati slobodu govora (prim. N.J.) i verovanja i biti slobodna od straha i nestaice Generalna skuptina proglaava Optu deklaraciju o pravima oveka kao najviu tenju...12
10 Prizor rasne diskriminacije, koji je tada ve znatno usavrena televizija, prenela sa Olimpijade u Berlinu 1936. godine (nemaki diktator Adolf Hitler odbio je da pozdravi olimpijskog pobednika, amerikog crnca Desi Ovensa, jer je, po nacistikim merilima bie nie rase) okirao je demokratski svet i ubrzao sazrevanje svesti i saznanja o potrebi borbe protiv faizma i nacizma i borbe za zatitu prava oveka i humanistikih vrednosti u celini. Ibid, str. 67. Duan Mrenovi, prir, Temelji moderne demokratije, IRO Nova knjiga, Beograd, 1989, str. 187.

11 12

507

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

Opta Deklaracija o pravima oveka medijski je valorizovana i u politikopropagandne svrhe u tzv. hladnom ratu, koji je voen izmeu Istonog i Zapadnog bloka. Radio stanica Glas Amerike insistirala je na tome da se u Sovjetskom Savezu i komunistikom svetu masovno kre ljudska prava definisana u paktovima i deklaracijama Ujedinjenih nacija.13 Nasuprot tome Radio Moskva i drugi mediji Istonog bloka, u globalnom propagandnom delovanju prema Sjedinjenim Amerikim Dravama potencirali su naroito krenje ljudskih prava crnaca i rasnu diskriminaciju unutar te drave. Takvo propagandno nadmetanje proizvodilo je i pozitivne efekte u pogledu ljudskih prava, to potvruje injenica da je Vrhovni sud Sjedinjenih Drava 1954. godine doneo odluku o ukidanju rasne segregacije u amerikim kolama.14 Doprinos masovnih medije je svakako znaajan u pogledu afirmacije, usvajanja i normiranja prava oveka u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Slobode i prava oveka, do tada normativno regulisana unutar pojedinih drava, parcijalno i na razliite naine, bila su pravno zatvorena unutar tih drava. Sa osnivanjem Ujedinjenih nacija i usvajanjem Opte Deklaracije i drugih relevantnih dokumenata, slobode i prava oveka dobijaju univerzalnu dimenziju, a drave prema tim principima reguliu prava pojedinca i graanina unutar svojih normativa. Sve monije medijske tehnologije integriu i pojaavaju medijske potencijale. Stalno se poveava koliina i brzina protoka odnosno distribucije. Ali, najznaajnije je to to se paralelno poveava interaktivno, neometano ili neogranieno, jednim pojmom izraeno: suvereno komuniciranje uesnika. Poveanje uticaja medijskog delovanja u navedenom kontekstu potvruje u nizu naroito jo jedan fenomen. To je osnivanje Raselovog suda 1975. godine. Ovaj sud je osnovan kao direktna posledica neometane medijske prezentacije Vijetnamskog rata i ratnih strahota tog rata. Odgovarajui tenjama moralno probuenog javnog mnjenja Raselov sud je moralno osudio Sjedinjene Amerike Drave zbog ratnih zloina koje su poinile u Vijetnamu i koje su mediji prezentovali svetskoj javnosti. Sudski proces i odluka Raselovog suda, koja nije imala pravno dejstvo, imala je veliki odjek u evropskim i amerikim medijima pri emu je istican moralni karakter presude. Najznaajniji podsticaj promeni proporcija komunikativnog suvereniteta u korist korisnika-graana, tj. pojedinca dao je razvoj i uvoenje u upotrebu
13 14 Thomas C. Sorensen, The World War The Story of American Propagande, Harper and Row, New York, 1968, p. 54. O tome vie u: Palavestra, Povelja meunarodnog PEN-a, op. cit., 1989.

508

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

tehnologije telekomunikacionih satelita i kompjutera, koji je intenziviran 70-ih godina prolog veka. Sateliti su postali integralni deo velikog broja predajnih mrea novinskih agencija i tampe, radio i televizijskih emisija, telefona i telekomunikacionih veza... pa stoga, ve njihovi bezbrojni efekti direktno i indirektno utiu na svakodnevni ivot veine ljudskih bia, konstatovala je Komisija UNESCO-a.15 Internet, koji je startovao poetkom 80-godina 20. veka danas je planetarna komunikativna mrea i ujedno skladite i resurs znanja, stavova i pogleda na svet u njegovoj svekolikoj raznovrsnosti poev od fakata do fikcija. Izgradnja planetarne mree Interneta poela je prvim konekcijama u WWW-mreu nauno-tehnolokih znanja. Konekcija zapoeta 80-ih godina nastavljena je 90ih godina u masovnom obimu od strane drava, regiona, gradova, naunih i obrazovnih institucija i pojedinaca. Konekcija u planetarnom obimu dostigla je vrhunac krajem 20. veka ukljuivanjem skoro svih zemalja u mreu Internet, ali ona nee biti zavrena dokle god postoji Internet. Veliki ili ak revolucionarni napredak ostvaren je usavravanjem i jaanjem kompjutera. Lansiranje Sputnika direktno je uticalo na stvaranje sledeeg komunikacijskog resursa interneta kao prvog supermedija. To je prvi medij koji je eliminisao nejednakosti komunikacionih uloga, nejednakosti slobode komuniciranja i nejednakosti komunikativnog suvereniteta i omoguio interaktivno komuniciranje svih koji ga poseduju. Tehnologiji i strukturi interneta imanentan je karakter individualilzacije informacionokomunikacionih interakcija i dosezanje visokog nivoa ovekovih prava u oblasti informacija i komunikacija. Kompjuterski proizveden medijum internet je prvi integralni medijum sa korenito novim potencijalima i osobinama apsorbovanja klasinih medija. Bez interneta i drugih srodnih tehnologija, koje su se u meuvremenu pojavile, ne bi se moglo zamisliti proirenje prava na informisanje prema pravu na komuniciranje, a posebno sticanje dalekosenog komunikativnog suvereniteta graanina-pojedinca. Ovde se svesno i namerno potencira pojam graanin odnosno lan demokratske zajednice, jer u autoritarnim strukturama, u diktaturama ljudi nisu graani nego podanici reima i kao takvi ne uivaju prava oveka u skladu sa demokratskim normama. Ipak, tehnologija, kao to se pokazalo na poetku njenog nastanka i razvoja, ne poznaje i ne priznaje diktature, apsolutistike reime, nacije, rase, vere i ideologije. Ona onom ko je poseduje prua slobode za koje ne mora nikoga pitati niti od koga traiti.
15 Mnogo glasova jedan svet, UNESCO, Pariz, 1980, str. 68.

509

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

Koliki znaaj imaju komunikacione tehnologije za slobodu komuniciranja i komunikativnu suverenost korisnika pokazuje i fenomen vizuelnog i virtuelnog suavanja komunikativnog prostora i skraivanja vremenskih dimenzija komunikacija uopte. Internet na bazi snanog kompjutera predstavlja beskrajni kosmos bez poetka i kraja sveden na okvire monitora. Istovremeno takav kompjuter omoguuje brzinu komuniciranja i premoavanje planetarnih prostora u vremenskim intervalima koji se mogu iskazivati u sekundama. Pored prostornog i vremenskog saimanja, internet na bazi kompjutera zapoeo je i medijsku simbiozu tako to u sebe inkorporira sadraje i funkcije klasinih medija, ime jo pojaava svoju vlastitu funkciju supermedija sadanjosti a verovatno i budunosti.16 tampani mediji sve vie prelaze na internet-prezentaciju svojih sadraja i pretplate na novinska i druga elektronska izdanje u internetu. Klasina razmena pisanih i tampani potanskih poruka ve je skoro u potpunosti prela u kompjuterski proizvedenu Internet-razmenu u elektronskoj poti (E-mail). Kompjuterski internet menja i drutvene strukture tako to, pored klasinih ljudskih zajednica obrazuje virtuelne zajednice koje se sastaju i obavljaju drutvene interakcije u virtuelnom kompjuterskom prostoru: To je kategorija ljudi koji se, bez telesnog prisustva, sastaju pomou komunikativnih simbola (rei, grafika itd.) u sajberspejsu. U sajberspejsu mi askamo i raspravljamo, angaujemo se u intelektualnom diskursu, obavljamo komercijalne aktivnosti, razmenjujemo znanja, emotivno se pomaemo, destruiramo, ogovaramo, svaamo, volimo, stiemo prijatelje i gubimo ih, igramo igre i pravimo igre, flertujemo. Mi radimo sve to ljudi ine kada su zajedno. Ali mi to inimo sa kodovima na ekranu kompjutera, ostavljajui nae telo izvan toga. Milioni nas ve su oformili zajednice, u kojima su nai identiteti pomeani i interaktivni, nezavisno od lokalnog vremena ili mesta. Nain na koji ivi sada nas nekolicina, moe biti nain, na koji e iveti iroke populacije sledeih decenija.17 U ekonomski i tehnoloki razvijenom delu sveta ove virtuelne zajednice dostigle su velike razmere i prema svojoj masovnosti mogu se uporediti i meriti sa klasinim organskim zajednicama.18 U prostoru zabave i
16 17 18 Videti o tome: Novak A. Popovi, Virtuelne komunikacije, Institut za politike studije, Beograd, 1999, str. 99 i dalje. Howard Rheingold, Virtual Reality. Summit Books, New York, 1991. Vie o tome u: Jan van Dijk, The reality of virtual communities, u: Trends in Communication/New Media Developments, Amsterdam, 1997.

510

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

razonode kompjuterski internet nudi veliki broj mogunosti i privlai decu i omladinu tj. generaciju koja je nastala, nastaje i srasta sa novim tehnologijama. Kompjuterski internet kao tehnoloki i nauni produkt omoguio je korisnicima ili graanima, koji poseduju takve tehnologije i kompetentno komuniciraju preko njih, dalekosean komunikativni suverenitet kakav do sada, ni uz podrku snanih humanistikih impulsa, ni jedna drutvenopolitika formacija nije omoguila. To znai da su informacionokomunikacione tehnologije fundamentalni, razvojni i primenjeni potencijal, osnovni potencijal i garant slobode komuniciranja odnosno komunikativnog suvereniteta uopte. Dominacija interneta u sferi ljudskih komunikacija, slobode koje internet obezbeuje i komunikativni suverenitet korisnika interneta doveli su do izrade internet Povelje koja, utemeljena na integrisanoj tehnologiji, sadri vrednosne standarde. Internet Povelja predstavlja moralni ustav ovog supermedija. Poznato je da klasini mediji tampa, radio i televizija imaju moralne kodekse kao intra-medijski regulativni i ujedno deregulativni instrument. Regulativni u funkciji redakcijske samokontrole i potovanja medijske etike. Deregulativni u funkciji smanjivanja dravne kontrole medija odnosno ve ranije zapoetog procesa deregulacije informaciono-komunikacione sfere na nacionalnom i internacionalnom nivou. Deregulaciji u ovoj oblasti najvie su doprinele medijske tehnologije zato to prevazilaze i onemoguuju administrativne interferencije, a posebno dravne i politike intervencije u sferi slobode komuniciranja i komunikativnog suvereniteta korisnika. Prvu verziju Internet Povelje izradila je Asocijacija za progresivne komunikacije (The Association for Progressive Communications) 20012002. godine u okviru radnih sastanaka (workshops) odranih u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi i Africi. Na tim sastancima razraeni su principi i ciljevi koji osnauju i potvruju pravo ljudi i organizacija da koriste internet slobodno.19 Kao inspiracija za izradu Internet Povelje posluila je Globalna komunikativna povelja i koncept Globalnog pokreta za stavove ljudi u medijima i komunikacijama u 21. veku (A Global Movement for Peoples Voices in Media and Communication in the 21st Century). Do 2006. godine doraena verzija Povelje poiva: na osnovnim postavkama internet borda koje su prokalmovane na Svetskom samitu UN o Informacionoj zajednici (United Nations World Summit on the Information Society WSIS), u Tunisu
19 Association for Progessive Communications, Internet: http://www.apc.org/english/rights /charter.stml, 24/06/2006.

511

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

usvojenoj Agendi za informativnu zajednicu (Tunis Agenda for Information Society), i pod nazivom APK Povelja o pravima u Internetu (APC Internet Right Charter) kao i pod nazivom Internet za drutvenu pravdu i odrivi razvoj (Internet for social justice and sustainable development).20 Internet Povelja predstavlja do sada najkompletniji vrednosni dokument u smislu univerzalnih vrednosti u oblasti interneta, to je u harmoniji sa univerzalnim i multifunkcionalnim karakterom tog medija. Povelja polazi od interneta kao globalnog javnog prostora koji mora biti otvoren i u svakom pogledu pristupaan svima; kao i sa procesom globalizacije sa kojim je internet tesno povezan, rairenost pristupa internetu se poklapa se sa neravnomernostima i estim tekoama i ogorenostima u pogledu socijalne i ekonomske nejednakosti u svetu; internet, kao i druge informacionokomunikacione tehnologije, moe biti mono sredstvo za mobilizaciju ljudi i drutveni razvoj, mono sredstvo za otpor nepravdi i izraavanje razlika i kreativnosti; Internet Povelja moe biti samo onda sredstvo za jaanje prava ljudi u svetu ako su ta prava priznata, zatiena i potovana. Internet Povelja se sastoji iz sedam delova ili poglavlja koji reguliu sve do sada identifikovane elemente i kategorije slobode izraavanja i prava na komuniciranje: 1. Pravo na pristup za svakoga. Poglavlje se u uvodu poziva na lan 26. Opte deklaracije o pravima oveka: Obrazovanje treba biti usmereno ka punom razvoju ljudske linosti i jaanju potovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda. 2. Sloboda izraavanja i udruivanja. U regulisanju slobode izraavanja i udruivanja Internet Povelja poziva se na lanove 18, 19. i 20. Univerzalne deklaracije o pravima oveka: lan 18: Svako ima pravo na slobodu miljenja, savesti i religije, lan 19: Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja; to pravo ukljuuje slobodu istrajanja u miljenju bez ometanja i slobodu traenja, primanja i objavljivanja informacija i ideja putem medija bez obzira na granice. 3. Pristup znanju poziva se na lan 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Svako ima pravo na uee u kulturnom ivotu zajednice na uivanje u umetnosti i uee u naunom napretku i njegovoj dobrobiti. 4. Uee u uenju i stvaralatvu slobodni i otvoreni softverski izvori i tehnoloki razvoj. Ovo pravo se takoe zasniva na pomenutom lanu 27 Univerzalne deklaraacije o ljudskim pravima.
20 Ibid.

512

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

5. Privatnost, nadzor i sigurnost lan 12 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Niko ne moe biti podvrgnut proizvoljnom meanju u njegovu privatnost, porodicu, dom ili korespondenciju niti napadu na njegovu ast i ugled. 6. Upravljanje Internetom. 7. Svesnost, zatita i ostvarivanje prava. U Internet Povelji se kae da su karakter i sposobnost Interneta u slobodnoj integraciji informacija i komunikacija od vitalnog znaaja za ostvarivanje ljudskih prava pohranjenih u Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka iz 1948. godine, Meunarodnoj konvenciji o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1976. godine, Meunarodnoj konvenciji o graanskim i politikim pravima takoe iz 1976. godine i Konvenciji o eliminaciji svih vrsta diskriminacije ena iz 1980. godine. iroko rasprostranjen posebno u Severnoj Americi (odakle i potie) i Evropi (prema optim procenama znatno premauje broj stanovnika tih kontinenata u 2008. godini) mobilni telefon predstavlja najnoviji i do sada najsavreniji supermedij. Mobilni telefon je tehniki najsavreniji zbog toga to, poput antike drame sa jedinstvom radnje, prostora i vremena, omoguuje i operie u jedinstvu komunikativne interakcije (radnje), prostora i vremena bez presedana i bez izuzetka. Njegova nadmo nad svim dosadanjim klasinim i elektronskim medijima sastoji se u operativnom obuhvatu vie od petnaest funkcija, to premauje broj operativnih funkcija kompjuterskog interneta. U okviru toga mobilni telefon inkorporira u svoje operativne funkcije i Internetfunkcije. Tehniko savrenstvo ovog medija manifestuje se jo vie u njegovoj jednostavnosti operativne upotrebe, neposrednog komunikativnog kontakta i potpune komunikativne suverenosti. Taj medij nad medijima toliko tehniki razvijen i savren da sa njime mogu operisati korisnici svih uzrasta bez trokova obuke kao to je to sluaj sa kompjuterom. U odnosu na kompjuterski internet, jedini funkcionalni nedostatak mobilnog telefona predstavlja minimizirani ekran koji ne dozvoljava iri displej. Ali taj funkcionalni nedostatak daleko vie kompenziraju njegova svojstva: sveprisustvo, komunikativna kompetentnosti i komunikativna suverenost. Mobilni telefon razvijen je, kao i kompjuter i kompjuterski internet, na bazi konvergencije komunikativnih tehnolokih otkria, komunikativnih tehnologija, komunikativnih industrija i komunikativnog softvera, kao i kontinuiranog usavravanja ovih tehnologija novim dostignuima koja takoe kontinuirano poveavaju komunikativnu mo i komunikativni suverenitet korisnika.
513

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

Tehnoloki progres ili jo bolje formulisano: tehnoloki preporod doveo je do radikalnog preispitivanja i revalorizacije postojeih pravnih normi i vrednosnih merila u informaciono-komunikacionoj sferi na svim nivoima: lokalnom, nacionalnom i globalnom. ovekova prava, regulisana u Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka, obuhvatala su i prava u oblasti informisanja i slobode izraavanja u prvoj optoj definiciji u lanu 19: Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. U meunarodnim dokumentima, kojima su kasnije regulisana ovekova prava u navedenoj oblasti, dolazi do suavanja interpretacije lana 19. i njegovog definisanja kao prava na informisanje. To je sluaj sa dokumentima Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) iz 1975. godine, gde se naglaava samo pravo linosti na informaciju.21 Pri tome se KEBS sluio uglavnom sa poimanjem tog prava kakvo je bilo u optem opticaju u vreme blokovske podele Evrope i sveta. Takvo usko tumaenje lana 19. Opte deklaracije uoeno je, meutim, znatno ranije. Komunikolog an dArsi (Jean dArsy) uinio je to jo 1969. godine. On se pozvao na narasle tehnoloke potencijale komunikacionih tehnologija i ocenio da je pravo na informisanje tehniki i semantiki uzak model za naziv ovog lana i da on obuhvata ire pravo: pravo oveka na komuniciranje.22 Pojam informisanje, prema DArsiju sugerie jednosmernu akciju prema odreenom objektu jer je kroz vreme povezan sa klasinim masovnim medijima i poistoveen sa jednosmernim porukama tih medija. Nasuprot tome pojam komuniciranje (comunication) etimoloki i semantiki obuhvata u sebi ideju i praksu razmene i interakcije. Kao Francuz DArsi je analizirao razumevanje i upotrebu pojmova informisanje i komuniciranje u francuskom i engleskom jeziku i konstatovao da je razlika izmeu ovih pojmova vie nego semantika i da u american-english jeziku komuniciranje kao termin i pojam reflektuje brzi tehnoloki progres i s tim povezane dublje analize ljudskog ponaanja. Istovremeno, pojam komuniciranje reflektuje i asocira psiholoki, socijalni i politiki pristup, koji je razliit od pristupa u zemljama romanske tradicije. Tu se u sutini radi o tehnikom napretku Amerike u oblasti medijskih tehnologija i s tim povezanim socijalnim promenama, konstatovao je DArsi.
21 22 Leksikon novinarstva, Savremena administracija, Beograd, 1979, str. 91. Jim Richstad, News Media and the Right to Communicate, u: Jean dArsi (ed.), Preface The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983, p. 173.

514

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

Termin i pojam komunikativni suverenitet je nov.23 Ali evidentno je da DArsi pojmom pravo na komuniciranje podrazumeva tome identian sadraj. Za DArsija su nove medijske tehnologije osnov proirenja ovekovih prava od prava na informisanje ka pravu na komuniciranje. Dalje, DArsi zastupa stanovite da nove medijske tehnologije i pravo na komuniciranje alias komunikativni suverenitet, koji obezbeuju, zahtevaju i novu etiku tj. novo normativno i vrednosno odreenje. Jer, za ostvarivanje prava na komuniciranje ve postoje tehniki instrumenti i ti tehniki instrumenti su najzad u naim rukama: Sloboda miljenja, sloboda izraavanja, sloboda tampe, sloboda komuniciranja, ta uzlazea linija slobode koju su ljudi stekli kroz svoje nacionalne istorije moe biti usmeravajua za ono to se moe ostvarivati na meunarodnom nivou. Tu nije namera da se jedna sloboda zameni drugom, kako su neki na poetku verovali, nego pre svega da se sagradi celovita fabrika intelektualnih sloboda sa jo jednom novom koja e obuhvatiti sve ostale slobode.24 O odnosu novih medijskih tehnologija i nove etike DArsi kae: Ipak, poto su naa razmiljanja ograniena nasleenom tehnologijom i tehnikim spravama, za nas nee biti jednostavno da razumemo nove okolnosti. Mi smo naravno prihvatili kao sutinu ceo daleki i strani svet (masovnih medija, prim. N. J.). Napokon mi instinktivno oseamo da se naa budunost nalazi negde drugde, ne u Maral Mekluanovom snu o globalnom selu, nego naprotiv u drutvima zasnovanim ljudskim merilima (mikrodrutva) gde komuniciranje tee slobodno. Sama tehnologija, koja je ranije podreivala te lokalne uske zajednice, sada moe biti upotrebljena za njihov preporod.25 Ideje i tumaenja DArsija o novim medijskim tehnologijama i novoj etici poput lavine pokrenule su iroku najpre naunu, a zatim politiku, etiku i pravnu diskusiju, koja je predstavljala proboj u transformaciji i odreivanju novog sadraja, proirenog domena i proirenog pojma ovekovih prava u oblasti ljudskih komunikacija. S tim u vezi konstatuje MekRedmond: Pravo se odnosi na ljude, a ne na ideje.26 Ubrzo je, u diskusiji koja je usledila, ukljuen
23 24 25 26 Vidi: Novak A. Popovi: Suverenost u Novoj komunikativnoj strategiji, u asopisu Argumenti, broj 3, 2008, str. 9-27, Banja Luka, Republika Srpska Bosna i Hercegovina. Jean dArsi, Preface, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983, p. XXVI. Ibid, str. XXV. Louis McRedmond, A Human Right, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983, p. 58.

515

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

i zahtev za slobodnim protokom informacija kao sastavnim delom prava na komuniciranje. Ta diskusija e potrajati oko jednu deceniju. Pravo na komuniciranje dobija na prelazu 70-ih u 80-te godine novo znaenje u smislu izraavanja i razmene miljenja tj. komuniciranja u autentinom smislu ameriko-engleskog jezikog znaenja communication. Poetkom 80-tih godina prolog veka dolazi do promene uloge delokruga UNESCO-a i promene paradigme od Novog svetskog informativnog poretka na Novu komunikativnu strategiju. Kao predmet strune i politike rasprave, zahtev za slobodnim protokom informacija i jaanju komunikativnih kompetencija korisnika medijskih tehnologija, biva preuzet i od strane novog odreenja uloge UNESCO-a.27 Harms istie: Da bi miljenje imalo efekta treba da se uje.28 Evropa je i u vreme 80-tih godina 20. veka bila ideoloki podeljena pa su politike strukture podeljenog kontinenta zastupale oprena stanovita o novim idejama i zahtevima koje je pokrenuo DArsi. Ipak, i u tako podeljenoj Evropi na Istoni i Zapadni blok, komunikolozi i nezavisni intelektualci s obe strane demarkacione linije zastupali su uglavnom identina stanovita o pravu na komuniciranje alias komunikativnom suverenitetu kao prirodnom pravu oveka i njegovoj vrstoj povezanosti sa drugim pravima i oblastima ivota i rada. U diskusiji je to pravo dobijalo sve ire dimenzije znaenja i sadraja: Pravo na komuniciranje je nerazdvojivo povezano sa pravom na obrazovanje, pravom na kulturu, pravom na rad.29 Tok i pravac rasprave kao i osnovna polazita o novom, tehnoloki determinisanom sadraju i pojmu sfere informisanja i komuniciranja bili su dokumenti Ujedinjenih nacija koji se odnose na ta pitanja, poev od lana 19. Univerzalne deklaracije o pravima oveka.30 Imajui u vidu tehnoloki razvoj i porast informaciono-komunikacionih potencijala koji otuda potiu, prvi put na znaaju u optoj i blokovskoj diskusiji dobio je aspekt participacije kao prvi korak u realizaciji koncepta prava na komuniciranje31 ili komunikativnog suvereniteta kao tog prava oznaenog novim pojmom.
27 28 29 30 31 L. S. Harms, A Development Construct, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983, p. 13. Ibid, str. 61. Wolfgang Kleinwaechter, Internal and International Aspects, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983, p. 104. Harms, A Development Construct, (loc. cit) 1983, p. 196. Ibid, p. 105.

516

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

U vreme razrade koncepta prava na komuniciranje kao dinaminog koncepta u najveem delu sveta se jo verovalo da je to pravo najbolje ili ak jedino mogue ostvariti politiko-administrativnim sredstvima drava tako to e one dozvoliti graanima, grupama da koriste to pravo. U tom smislu Deklaracija UNESCO-a iz 1978. godine, pod punim nazivom Deklaracija o osnovnim principima koji se odnose na doprinos masovnih medija jaanju mira i meunarodnog razumevanja, unapreivanju ljudskih prava i borbi protiv rasizma, aparthejda i podstrekivanja na rat (Declaration on Fundamental Principles concerning the Contribution of the Mass Media to Strengthening Peace and International Understanding), bila je jo uvek na snazi i predstavljala je jaz, ali u nekim elementima i most izmeu oprenih stanovita na relacijama Istok Zapad i Sever Jug.32 Takav tok dogaaja (ili pak rasplet) doveo je do usvajanja, 1982. godine, Rezolucije Ujedinjenih nacija o direktnom radio-tv-difuznom satelitu (Resolution Direct Broadcasting Satellite). Rezolucija je zasnovana na dvojnom konceptu tako to je uvaavala jo uvek prisutne oficijelne razlike na relaciji Istok - Zapad i ujedno inila neku vrstu kompromisa izmeu zahteva za dravnom kontrolom informativnih tokova, zloupotrebe medijskih sloboda i slobodnog protoka informacija odnosno prava na komuniciranje. Dvojni koncept je politiki i formalno-pravno podveden pod postojee ideoloke razlike i preuzimanja blae forme restriktivnog tumaenja lana 19. Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima oveka onako kakvo je sadrano u Meunarodnom paktu o politikim i graanskim pravima iz 1966. godine. Najvanije i najinteresantnije od svega u navedenoj Rezoluciji je to to je ona na jednoj strani priznala prava na slobodu izraavanja, a na drugoj priznala prava vladama na kontrolu informacija odnosno ograniavanje individualnih prava na komuniciranje u interesu nacionalne sigurnosti, javnog reda i morala te zatite prava interesa i ugleda drugih. Novo proireno tumaenje lana 19. Opte Deklaracije o pravima oveka, koje je dao an DArsi, predstavljalo je crvenu nit i liniju vodilju u naporima da se ono vrednosno i normativno valorizuje u novoj formi i sutini dok su sve naprednije medijske tehnologije obezbeivale njegovu praktinu primenu koja se razvijala u pravcu sve ire komunikativne suverenosti korisnika tehnolokih resursa komunikacija. Ali, kvalitetni zaokret u promeni paradigme odnosno preorijentacije ideoloko-politikog koncepta Novog informativnog poretka ka
32 Internet: http://ics.leeds.ac.uk/papers/vp01.cfm?outfit=pmt&folder=193&paper=954 04. 03. 2005.

517

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

pragmatinom usmerenju usledio je tek nakon prestanka blokovske podele. Dalje rasprave omoguile su postizanje odreenog konsenzusa i usvajanjem Nove komunikativne strategije (New Communication Strategy) na 25. Generalnoj skuptini UNESCO-a 1989. godine. Nova komunikativna strategija odreuje da UNESCO podstie slobodan protok informacija na meunarodnom kao i na nacionalnom nivou, da promovie njihovo ire i bolje izbalansirano rasprostiranje bez ikakvih prepreka slobodi izraavanja i da jaa komunikativne kapacitete u zemljama u razvoju, tako da one mogu aktivnije uestvovati u komunikativnom procesu. Time je UNESCO osloboen balasta prolosti i usmeren svojoj prvobitnoj nameni: da promovie slobodan protok ideja reju i slikom.33 Od pojave novih ideja i koncepcija, bile su potrebne oko dve i po decenije za trasiranje i prevoenje tih ideja na novi normativni i novi etiki princip. Pored Meunarodne telekomunikacione unije u tome su uestvovale i druge posebno evropske organizacije. Najpre je, kao ogranak Meunarodne telekomunikacione unije, stupila u dejstvo Svetska radio-komunikativna konferencija (World Radiocommunication Conference WRC), osnovana 1971. godine. Njen zadatak je da regulie frekvencije i eliminie smetnje prenosa signala. Time je, dakle, uspostavljena dodatna meudravna i korisnika servisna sluba. U tom svojstvu Svetska radio-komunikativna konferencija deluje od 1992. godine na regionalnom i svetskom nivou. Meu drugim znaajnim organizacijama koje su u tome uestvovale bio je i Savet Evrope, koji je prilikom osnivanja (1949) doneo Konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zasnovanu na Optoj deklaraciji o pravima oveka. lan 10. stav 1. Konvencije ostao je aktuelan do danas: Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice.34 Savet Evrope u to gluvo blokovsko doba nije mogao delovati kao sveevropski forum, ali je nakon prestanka blokovske podele razvio panevropske aktivnosti i podstakao procese demokratizacije drutva i komunikacija uopte. Godine 1989. Savet Evrope doneo je u Strazburu Evropsku konvenciju o prekograninoj televiziji koja polazi od principa o zatiti ovekovih prava i osnovnih sloboda. Ona
33 Alain Modoux, Fostering Democracy and Human Rights Through Communication, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1998, p. 33. Ranko Petkovi, prir., Savet Evrope 19491995, izd. Meunarodna politika, Beograd, 1996, str. 4.

34

518

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

predstavlja i sadri etiku razradu i konkretizaciju nedeljivosti informacionokomunikacionog prostora u oblasti audio-vizuelnih medija kao komponente ovekovih prava. Zbog nesazrelosti politikih prilika Konvencija je stupila na snagu tek 1993. godine. Znaajnu ulogu odigrao je i danas igra KEBS/OEBS koji je, u vreme kada je Savet Evrope slovio kao blokovska organizacija, vodio i razvijao panevropske aktivnosti i paralelno sa Savetom Evrope vodi ih i danas. KEBS/OEBS je prva panevropska organizacija koja je, u normativno obavezujuoj formi, promovisala pravo na informisanje na Konferenciji u Helsinkiju 1975. godine. Ova organizacija i dalje afirmie panevropske principe zastupljene kako u sopstvenim tako i u dokumentima Saveta Evrope u pogledu prava i sloboda na informacije i komunikacije. U Pariskoj povelji iz 1990. godine sadrane su pretenzije KEBS-a/OEBS-a da regulie sveukupne odnose u Evropi: Ljudska prava i osnovne slobode svojstvene su svim ljudskim biima, neotuive i zajamene zakonom. Glavna je dunost vlada da ih tite i unapreuju. Njihovo potovanje i potpuno ostvarivanje ine temelj slobode, pravde i mira.35 Na zasedanju u Moskvi 1991. godine (III konferencija o ljudskoj dimenziji) KEBS je bio prva panevropska organizacija koja je shvatila i prihvatila tehnoloko-socijalnu realnost, i u obavezujuoj formi usvojila princip Prava na komuniciranje kao dodatne dimenzije postojeih okvira ovekovih prava u oblasti informacija i komunikacija. U zavrnom dokumentu u I odeljku pod brojem 26 pie: Drave uesnice ponovo potvruju pravo na slobodu izraavanja, ukljuujui i pravo na komuniciranje i pravo sredstava informisanja da prikupljaju i ire informacije, vesti i miljenja. Usvajanjem takvog sadraja u obavezujuoj formi za drave lanice predstavlja novi kvalitet ozakonjenih prava oveka i stavljanje evropskog graanina-pojedinca u komunikativno i normativno aktivan poloaj, osloboenog od prinude i ogranienja. U istom odeljku i stavu tog dokumenta pie dalje: Svako ograniavanje ostvarivanja tog prava propisuje zakon i u skladu je sa meunarodnim standardima. One nadalje konstatuju da su nezavisna sredstva informisanja nuna za slobodno o otvoreno drutvo i sisteme vlasti koji podleu odgovornosti, te da su od posebnog znaaja u ouvanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. One (drave lanice prim. N. J.) smatraju da tampa i radio i televizija na njihovim teritorijama treba da uivaju neogranien pristup stranim informacijama i slubama informisanja. Njihova
35 Ranko Petkovi, prir., Dokumenti KEBS 19751995, izd. Meunarodna politika, Beograd, 1995, str. 143.

519

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

javnost takoe treba da ima slinu slobodu da prima i prenosi informacije i ideje bez meanja vlasti bez obzira na granice, ukljuujui i putem stranih publikacija i emisija. Svako ograniavanje tog prava propisuje zakon i u skladu je sa meunarodnim standardima.36 Na zasedanju OEBS odranom 1996. godine u Lisabonu (tada je KEBS preimenovan u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju), ova organizacija usvaja i proklamuje princip slobodnih medija. Na istom zasedanju osniva se institucija Medijskog poverenika, koja prerasta 1997. godine u stalni forum Savet OEBS za medije.37 Nadlenosti Saveta OEBS-a za medije polaze od istaknute uloge medija i prava na komuniciranje i obuhvataju nadzor i brigu u pridravanju tih principa i pomo dravama lanicama u njihovom sprovoenju. Principi OEBS-a polaze od saznanja da tehnoloka konvergencija i nastanak supermedija zahtevaju i normativnu konvergenciju na nivou nacionalne i meunarodne pravne regulative. To saznanje manifestovalo se na Ministarskoj konferencije OEBS-a o Globalnim informativnim mreama u Bonu 1997. godine. Na konferenciji su, u duhu Prava na komuniciranje, ravnopravno uestvovali predstavnici javnog, odnosno dravnog, i privatnog sektora iz Evrope i Sjedinjenih Amerikih Drava. OEBS je na toj konferenciji usvojio znaajne dokumente vezane za komuniciranje. Usvojeni su kvalitativno novi dokumenti koji normativno menjaju dotadanje principe komunikativne suverenosti. Komunikativna suverenost (ili u terminologiji OEBS-a - Pravo na komuniciranje) znaajno se pomera iz nadlenosti drava u nadlenosti i prava korisnika odnosno pojedinaca-graana, grupa i korisnika uopte. Ali zakljuak moe ii i dalje i glasiti: Komunikativni suverenitet nacionalnih drava Evrope je normativno minimiziran, pa ak i ukinut, i ujedno je taj suverenitet preao u ruke graanina i korisnika uopte. Funkcija evropskih nacionalnih drava u normativnom pogledu sastoji se u obezbeivanju komunikativnog suvereniteta graana pod nadzorom OEBS-a. OEBS je tom prilikom usvojio tri deklaracije: Ministarsku deklaraciju, Deklaraciju industrije i Deklaraciju korisnika. Sve tri deklaracije bave se, svaka sa svog stanovita, osnovnim zahtevima razvoja i funkcionisanja globalnog komuniciranja putem globalnih mrea kojim funkcioniu pre svega kompjuterski internet i mobilni telefon slobodno i bez ogranienja.
36 37 Ibid, str. 143 Medienbericht 98 (Bericht der Bundesregierung ueber die Lage der Medien in der Bundesrepublik Deutschland 1998), Presse-undInformationsant der Bundesregierung, CD-ROM DC/MAC, Bonn, 1998.

520

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

Ministarska deklaracija regulie buduu ulogu vlada u stvaranju optimalnih okvira, u razvoju odgovarajui novih usluga korisnicima i jaanju poverenja meu korisnicima i prema korisnicima. Deklaracija industrije sadri najvanije principe i zahteve koje vlade treba da potuje i sprovode u odnosu na globalne informaciono-komunikacione mree. Deklaracija industrije sadri jasne preporuke, zahteve i pravila za domene konvergencije, prava intelektualne svojine, zatite podataka i taksiranje. Deklaracija korisnika istie da suverenost u informativnom drutvu pripada narodu odnosno korisnicima. U Deklaraciji korisnika se dalje naglaava da upotreba i nain primene novih medijskih tehnologija trebaju podravati prava korisnika kao i da je potrebno izvriti dalju deregulaciju upotrebe globalnih mrea.38 S obzirom na znaaj ove oblasti odnosno dalji brzi razvoj medijskih tehnologija u aktivnosti regulisanja komunikacija ukljuila se i Evropska unija. Evropska unija je 1997. godine predloila Meunarodnoj telekomunikacionoj uniji da izradi Globalnu komunikativnu povelju (Global Communication Charter). Ova Povelja, prema predlogu Evropske unije, treba da sadri glavne principe informativnog drutva i da predstavlja okvir za globalno komuniciranje. Taj predlog Evropske unije predstavljen je uesnicima grupe G7 (Sjedinjene Amerike Drave, Japan, Nemaka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Kanada) i podran je od grupe G7 kao skup bazinih principa, koji bi razliitim drutvenim grupama i pojedincima, kao to su graani-korisnici, industrije i vlade bio vodi u koordiniranju njihovih napora i harmonizaciji njihovih naina rada.39 Pre izrade Globalne komunikativne povelje, predstavnici nevladinih organizacija i razliite neformalne grupe graana iz informacionokomunikacionog domena pokrenuli su na Konferenciji o ljudskim pravima u Beu 1993. godine inicijativu o izradi Narodne komunikativne povelje (Peoples Communication Charter) koja u celosti treba da sadri i jasno odrediti pravo na komuniciranje odnosno komunikativnu suverenost pojedincagraanina i korisnika uopte. Narodnu komunikativnu povelju kao predlog izradio je 1996. godine u Amsterdamu komunikolog Cees Hamelink. Povelja sadri preambulu i 18 lanova u kojima se izriito i detaljno navode suverena prava graana i dunosti
38 Wolfgang Kleinwaechter, The peoples right to communicate and a Global Communication Charter, Journal of International Communiocation, No. , dec. 1998. IAMCR, Sydnej-Australija,1998, p.108 Ibid, p. 110

39

521

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

nacionalnih drava u domenu transparentnosti vlasti, tj. pruanja informacija koje se trae u skladu sa vrednosnim standardima i pravnim normama. Ona kategorijalno izriito regulie sledea prava: Pravo na potovanje linosti prema kome su mediji duni da sve ljude tretiraju s potovanjem u skladu sa pravima oveka; Pravo na slobodu pristupa komunikativnim kanalima nezavisno od dravne ili komercijalne kontrole; Pravo na pristup svim informaciono-komunikacionim resursima. Restrikcije u tom domenu doputene su samo ako je to pravo u suprotnosti sa standardima ovekovih prava i zatiti demokratskog drutva na bazi potovanja prava drugih; Pravo na nezavisnost na svim komunikacijskim nivoima i svim pravcima obuhvata ostvarivanje ovekovih prava na participaciju, doprinos i korist od delovanja i razvoja komunikacija ukljuujui edukaciju, osnivanje nezavisnih medija, medijskih organizacija, sindikata i prihvatanja meunarodnih standarda u toj oblasti; Pravo na pismenost, pravo na obrazovanje i znanje pismenosti u domenu klasinih i elektronskih medija; Pravo na zatitu novinara na osnovu koga novinari imaju pravo na zakonsku zatitu ukljuujui i humanitarno pravo naroito u konfliktnim podrujima. Novinari moraju biti bezbedni. Oni moraju imati neogranien pristup izborima informacija i moraju istraivati do kraja ako je to potrebno i uz pomo meunarodnog tela; Pravo na odgovor i ispravku obuhvata, prema ovoj Povelji zahtev za potovanje meunarodnih demokratskih normi kao to su pravo na odgovor i zahtev za odtetu zbog medijskih dezinformacija; Pravo na kulturni identitet prema kome ljudi imaju pravo na zatitu svog kulturnog identiteta. Pravo ljudi na zatitu svog kulturnog prostora i naslea ne sme povrediti ljudska prava ili norme ove Povelje; Pravo na jezike i razliitost jezika odnosi se na izraavanje i pristup informacijama na svom vlastitom jeziku kao i pravo na upotrebu svog jeziku u dravnim obrazovnim institucijama; Pravo na uee u javnom odluivanju o komunikacijama u svim oblastima; Pravo dece na medijske produkte koja su primerena njihovim potrebama i interesovanjima i koja neguju njihovo fiziko zdravlje, mentalni
522

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

emocionalni razvoj. Osim toga deca moraju biti zatiena od tetnih medijskih produkata, od komercijalne i druge eksploatacije; Pravo na sajberspejs obuhvata pravo na univerzalni pristup i ravnopravno korienje tog kompjuterskog prostora ukljuujui slobodu elektronskog izraavanja i slobodu lienu elektronskog nadzora i prinude; Pravo na privatnost obuhvata potovanje linosti i zatitu linosti i linih podataka u skladu sa optevaeim standardima; Pravo na suprostavljanje i spreavanje medija u podsticanju mrnje, vanzakonske osude, nasilja i rata ukljuujui i destruktivno delovanje medija u socijalnim sredinama uopte; Pravo ljudi da zahtevaju od medija uzdravanje od predsudske osude; Pravo na konzumiranje korisnih i injeninih informacija; Pravo na odgovornost i razlonost medija, to zahteva ustanovljavanje samoregulacije. Iste 1993. godine, kada je pokrenuta inicijativa za izradu Narodne komunikativne povelje, do tada najsveobuhvatniju definiciju prava na komuniciranje izradila je takoe grupa nezavisnih eksperata u Bratislavi (Slovaka) po emu je taj dokument dobio naziv Bratislavska deklaracija. U izradi Bratislavske deklaracije uestvovali su: Meunarodna organizacija za istraivanje masovnih komunikacija (International Association for Mass Communication Research IAMCR), nevladine organizacije sa konsultativnim statusom u Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija kategorije II, nevladine organizacije sa statusom A u UNESCO, Slovaki institut za novinarstvo, deo foruma nevladinih organizacija za ljudska prava (World Conference for Human Rights) u Beu i Bratislavi, Slovako udruenje za masovne komunikacije. Kao posmatrai prisustvovali su predstavnici ve ranije ustanovljenog Foruma lana 19 Univerzalne deklaracije o pravima oveka predstavnici Sekcije za medije Direktora za ovekovih prava Saveta Evrope. Kljuni stavovi ove reprezentativne i moe se rei iroko autorizovane grupe eksperata glase da ta grupa eksperata veruje da pravo na komuniciranje ide dalje od slobode miljenja, izraavanja i tampe, i obuhvata, ali nije samo na to ogranieno i sledee: pravo pojedinaca i naroda da informiu i da budu informisani, ukljuujui opte pravo pristupa vladinim informacijama i informacijama o javnoj vlasti ili informacijama koje ta vlast ima; pravo da se govor i da se bude sasluan; pravo na govor i da se odgovori; pravo da se vidi i bude vien; pravo na okupljanje i uestvovanje u javnom komuniciranju; pravo na slobodan pristup bilo kojem i svim
523

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

prijemnicima u procesu komuniciranja; pravo na jezik; pravo na znanje; pravo na privatnost; pravo da se bude selektivan i da se uti. Pravo na komuniciranje obuhvata ravnopravan pristup kanalima medijske distribucije i odgovarajuim resursima za zadovoljavanje ovekovih potreba za komuniciranjem u sprovoenju demokratije i za ispoljavanje bilo kojih drugih ovekovih prava i fundamentalnih sloboda. Autori Bratislavske deklaracije izradili su i predstavili evropskoj i svetskoj intelektualnoj, politikoj i tehnolokoj javnosti nove celovitije vrednosne okvire i u stavovima kategorizovali glavne elemente Prava na komuniciranje odnosno novonastajueg komunikativnog suvereniteta koji korenito menja klasinu paradigmu. Oni su se pri tome pozvali i na normativne dokumente. Pored lana 19. Univerzalne Deklaracije o pravima oveka, Bratislavska deklaracija oslanja sa i na lanove 19, 20. i 29. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima UN, na lan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i ostale relevantne evropske dokumente. Autori Deklaracije poli su od toga i ostaju pri tome da je Pravo na komuniciranje kao najnovija komponenta prava oveka neotuivo pravo pojedinaca, grupa i naroda i, u tehnoloko-vrednosno-normativnoj konvergenciji, osnovni instrument za demokratizaciju drutva, izgradnju i uspostavljanje komunikativne zajednice i komunikativne demokratije odnosno da je ovekovo pravo na slobodu komuniciranja fundamentalno u demokratskom samoostvarenju oveka u komunikativnim interakcijama i praktikovanju demokratije. Bratislavska deklaracija predstavlja jedan od glavnih kamena temeljaca vrednosnog odreenja ljudskih komunikacija za 21. vek baziranog na jo uvek nezadrivom razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija. Ove tehnologije, potpomognute humanistikim vrednostima navedenih deklaracija, predstavljaju veliko civilizacijsko dostignue koje oslobaa ljude podanitva i nasleenih stega razliitih struktura i oblika poev od najprinudnijih do najblaih. Proces deregulacije predstavlja u znatnoj meri pomirenje sa novonastalim injeninim stanje, koje jasno ukazuje na to da ni nacionalne drave ni meunarodne tela vie nisu mona u nametanju svoje volje u domenu ljudskih komunikacija. Posebno nove medijske tehnologije spreavaju pokuaje autoritarnih reim da se vrate na klasine kontrolne mehanizme restrikcije. Bratislavska deklaracija pretoena u Narodnu komunikativnu povelju pokrenula je nacionalne drave i meunarodne forume na regulaciju odnosne
524

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

deregulaciju ljudskih komunikacija, koje su za sada najdalje napredovale u Evropi i Severnoj Americi sa tendencijom globalnog zahvata. Nove krajnje oblike i mehanizme regulacije odnosno deregulacije postojeeg stanja predstavljaju navedeni Memorandumi i Deklaracije kojima se bave reprezentativne, verodostojne i autorizovane ekspertske asocijacije, reprezentativne nevladine organizacije, najvie meunarodne instance i centri kontinentalne i globalne moi kao to su grupa G7 odnosno G8, Evropska unija i Ujedinjene nacije. 21. vek startovao je sa vrednosno odreenim pravima i slobodama ljudskih komunikacija zasnovanih na tehnologijama koje tite prava i slobode i omoguuju komunikativni suverenitet svih u dalekosenom obimu. Dominantni, opte prihvaen vrednosni dokument 21. veka postala je 90-ih godina izraena Narodna komunikativna povelja u kojoj su ugraene ideje, inicijative i koncepti vizionarskog komunikologa ana dArsija i Bratislavske deklaracije. Novoosvojeno, novopripadajue i novodefinisano Pravo na komuniciranje 90-ih godina 20. veka, u normativnim dokumentima meunarodnih i regionalnih institucija, poetkom 21. veka zamenjuje se kategorijama Pravo na slobodni protok informacija i Pravo na slobodne medije. Poto je to pripadajue pravo svih ljudi, a uslovljeno je posedovanjem informativne tehnologije (interneta i mobilnog telefona) i otvorenou drutvenog sistema, uoljivo je da njega ne moe da poseduje velika veina pojedinaca u svetu. Njegovo korienje zavisi od edukativnih i materijalnih mogunosti pojedinca tako da je, u globalnim razmerama, ostalo u domenu filozofije i etike ovekovih prava i sloboda. Mediji i informacije su kategorije globalno prostorno zastupljene iz kojih proistie ovekovo pravo: pravo na slobodni protok informacija i pravo na slobodne medije. U nameri da vrednosno uvrste u smislu ljudskih prava, ali i normativno usmeri i determiniu komunikacije za 21. vek, sredinom 90-ih godina startovalo je, paralelno sa pomenutim organizacijama, telima i forumima nekoliko inicijativa koje svoje aktivnosti od tada do danas sprovode putem interaktivnog medija interneta. Aktivnosti su otvorenog tipa, tj. za uee u doprinos pozivaju se zainteresovani lanovi virtuelne zajednice kompjuterskog komunikativnog prostora. Bez obzira na ve izgraenu tehnoloku determinaciju komunikativnog suvereniteta korisnika, te inicijative su znaajne sa stanovita komunikativne prakse i primenjene nove etike ljudskih komunikacija u uslovima tehnoloke dominacije putem novih medija.
525

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

LITERATURA 1. Predrag Palavestra, Povelja meunarodnog PEN-a, u: Duan Mrenovi (prir.) Temelji moderne demokratije, Nova knjiga, Beograd, 1989. 2. Miroljub Radojkovi, Meunarodno komuniciranje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987. 3. Roland Burkart, Kommunikationstheorie und Kommunikationsgeschichte. Historische Dimensionen Kommunikationswissen-schaftlicher Erkenntrisziele, u: Bobrowsky, Manfred/Langenbucher R. Wojfgang (Hrsg)Wegwzur Kommunikationsgeschichte, , Mnchen, 1983. 4. Miroljub Radojkovi, Stanko Crnobrnja, Sredstva masovnih komunikacija, Struna knjiga, Beograd, 1995. 5. Mnogo glasova jedan svet, UNESCO, Pariz, 1980. 6. Thomas C. Sorensen, The World War The Story of American Propagande, Harper and Row, New York, 1968. 7. Novak A. Popovi, Virtuelne komunikacije. Institut za politike studije, Beograd, 1999. 8. Howard Rheingold, Virtual Reality. Summit Books, New York, 1991. 9. Jan van Dijk, The reality of virtual communities, u: Trends in Communication/New Media Developments, Amsterdam 1997. 10. Association for Progessive Communications, Internet: http://www.apc.org /english/rights/charter.stml, 17/04/2005. 11. Declaration on Fundamental Principles concerning the Contribution of the Mass Media to Strengthening Peace and International Understanding Internet:http://ics.leeds.ac.uk/papers/vp01.cfm?outfit=pmt&folder=193&p aper=954 06/04/2006. 12. Leksikon novinarstva, Savremena administracija, Beograd, 1979. 13. Jim Richstad, News Media and the Right to communicate, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983. 14. Jean dArsi, Preface, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983. 15. Louis McRedmond, A Human Right, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983. 16. L. S. Harms, a Development Construct, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983.
526

MP 4, 2008 Pravo na komuniciranje kao novoosvojeno ovekovo pravo (str. 502527)

17. Nevenka Jefti, Sloboda govora (istorijski razvoj slobode govora i komuniciranja od antike do XX veka. Istorijski kontakti i zajednitva: Srbija u Evropi), Institut za politike studije, Beograd, 2001. 18. Nevenka Jefti, Pravo na komuniciranje (komunikativno-politike faze razvoja prava i slobode izraavanja i komuniciranja), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007. 19. Wolfgang Kleinwaechter, Internal and International Aspects, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1983. 20. Alain Modoux, Fostering Democracy and Human Rights Through Communication, u: Jean dArsi (ed.), The Right to Communicate: a New Human Right, Boole Press, Dublin, 1998. 21. Ranko Petkovi, (prir.), Savet Evrope 19491995, izd. Meunarodna politika, 1996. 22. Ranko Petkovi, (prir.), Dokumenti KEBS 19751995, izd. Meunarodna politika, Beograd, 1995. 23. Medienbericht 98 (Bericht der Bundesregierung ueber die Lage der Medien in der Bundesrepublik Deutschland 1998), Presse-und Informationsant der Bundesregierung, CD-ROM DC/MAC, Bonn, 1998. 24. Wolfgang Kleinwaechter, The peoples right to communicate and a Global Communication Charter, Journal of International Communiocation, No. , dec. 1998. IAMCR, Sydnej-Australija ,1998.
Dr. Nevenka JEFTI THE RIGHT TO COMMUNICATION AS A NEWLY ACHIEVED HUMAN RIGHT APSTRACT Information technologies, free flow of information, free media and the right to communication are the pillars communicative sovereignty springs up from, relying upon them, too. This was the 20th century creation but it has been globally and more fully realised in the 21st century. Civilisational openness and acceptance ability are the key categories for prosperity of communicative sovereignty. Key words: communicative sovereignty, human rights and freedoms, right to expression, right to communication, state sovereignty, new media technologies.

527