Merenje zdravstvenog stanja stanovnitva

Teme
Razvoj procedure procene zdravstvenog stanja Osnovni podsetnik o indikatorima Klasifikacije indikatora Indikatori Evropske komisije Poreenja Primeri

Razvoj metodologije merenja zdravstvenog stanja

PRVA FAZA Do kraja I s.r. DOMINIRAJU ZARAZNE BOLESTI MASOVNO UMIRANJE POKAZATELJI SMRTNOSTI REAVANJE OSNOVNIH SANITARNIH PROBLEMA USPESI IMUNIZACIJA I VAKCINACIJA AKUTNE BOLESTI POKAZATELJI OBOLEVANJA STARENJE POPULACIJE OBOLENJA SA KOJIMA SE IVI I RADI DANI INVALIDNOSTI I NESPOSOBNOSTI SKALE ZDRAVLJA STIL IVOTA, FAKTORI RIZIKA POKAZATELJI KVALITETA IVOTA DETERMINANTE (ODREDNICE) ZDRAVLJA

DRUGA FAZA Do kraja II s.r.

TREA FAZA Do kraja osamdesetih. ETVRTA FAZA

Merenje / procena zdravstvenog stanja

Sloena procedura dobijanja slike zdravlja stanovnitva korienjem indikatora.

Ciljevi procene zdravstvenog stanja

Unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva Identifikovanje prioritetnih zdravstvenih problema Praenje promena zdravstvenog stanja tokom vremena Uoavanje razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa Preispitivanje zdravstvene politike, strategija i tehnologija Unapreenje menadmenta u zdravstvu

Indikatori za merenje zdravstvenog stanja

- definicija Indikatori su varijable koje pomau da se mere promene direktno ili indirektno.
SZO

Indikatori nisu sinonimi sa ciljevima, ve su mere obima u kome su predvieni ciljevi dostignuti !

U praksi, indikatori su najee indirektne i/ili delimine (parcijalne) mere kompleksnih situacija koje su suvie sloene da bi se mogle meriti posredno.

Osobine indikatora za merenje zdravstvenog stanja

Validan da meri samo ono to se predpostavlja da meri Objektivan rezultat merenja bi trebalo da bude isti ako merenje vre razliiti ljudi u istim ili razliitim okolnostima Senzitivan trebalo bi da bude osetljiv na promene situacije Specifian da reflektuje promene samo situacije na koju se odnosi

Predstavljanje indikatora za merenje zdravstvenog stanja

Kvalitativna ocena
Nominalna skala (postoji ne postoji) Ordinalna skala (gradiranje)

Relativni brojevi - proporcije Pokazatelji strukture ili pokazatelji uea oznaavaju odnos dela (delova) prema celini. Postotak, procenat: % = deo/ceo x 100 Promil: %o = deo/ceo x 1000
Struktura po polu, godinama starosti, kolskoj spremi Struktura mortaliteta, struktura morbiditeta

Relativni brojevi - stope Stopa ili koeficijent oznaava uestalost (frekvenciju) nekog dogaaja u okviru odreene celokupnosti. Stopa = br.dogaaja/br.stanovnika x koeficijent Primeri:
Stopa nataliteta, Stopa mortaliteta

Relativni brojevi - indeksi Indeksi ili pokazatelji dinamike neke promene izraavaju promenu jedne veliine u odnosu na neku drugu uzetu kao baznu (osnovnu). Indeksi mogu biti:
Bazni, i Lanani
Uglavnom se koriste u ekonomiji za predstavljanje dinamike promene cena na malo (inflacije), dohotka, ili nekih drugih pokazatelja.

INDEKSI ZDRAVLJA
Zbirne mere koje sumiraju podatke dveju ili vie komponenata kako bi se ukljuili svi prepoznati aspekti zdravlja u jedan (obino numeriki) pokazatelj.

Koncept zbirne mere zdravlja stanovnitva

Zbirna mera zdravlja stanovnitva kombinuje mortalitetne i morbiditetne podatke i prezentuje zdravlje stanovnitva upotrebom jednog broja.

Izvori podataka za merenje zdravstvenog stanja

Registri vitalnih dogadjaja u populaciji (matine knjige) Popisi stanovnitva i stanova Rutinska zdravstvena statistika Epidemioloki nadzor Istraivanja zdravstvenog stanja u populaciji ili na osnovu uzorka (health survey) 6. Registri (hroninih, masovnih) bolesti 7. Drugi izvori podataka (drutvena statistika): ekonomski razvoj, socijalna zatita, obrazovanje i drugo. 1. 2. 3. 4. 5.

Grupe pokazatelja za procenu zdravstvenog stanja SZO

Pokazatelji zdravstvene politike koju zemlja vodi Socijalno-ekonomski pokazatelji povezani sa zdravljem Pokazatelji obezbeenosti stanovnitva zdravstvenom zatitom Ui pokazatelji zdravstvenog stanja

Ui pokazatelji zdravstvenog stanja

INDIKATORI POZITIVNOG ZDRAVLJA INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA

INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA

Stopa smrtnosti odojadi Stopa smrtnosti dece ispod 5 godina starosti Stopa (odnos) maternalnog mortaliteta Oekivano trajanje ivota na roenju i za druga godita Stope mortaliteta specifine za odreena godita Struktura mortaliteta

Stope mortaliteta
Opta stopa mortaliteta je broj umrlih na 1000 stanovnika jedne teritorije u odreenom vremenskom periodu (najee za godinu dana): Broj umrih/broj stanovnika x 1000 Nije dobar pokazatelj zdravstvenog stanja i ukazuje samo na starost, mora se standardizovati (eliminisati efekat starosti) Specifine stope smrtnosti:
Prema starosti Prema polu Prema obrazovanju Prema zanimanju Prema uzroku smrti

Izuzetno dobri pokazatelji zdravstvenog stanja u nerazvijenim sredinama, posebno stope specifine za odreenu starost ili prema uzrocima smrti !

Mortalitet odojadi
- osnovni termini Mrtvoroeni fetus plod kod koga je smrt nastupila pre potpunog odvajanja ili vaenja iz tela majke, nezavisno od duine trajanja ivota. ivoroenje plod koji posle potpunog odvajanja iz tela majke die ili pokazuje bilo koji drugi znak ivota, nezavisno od duine trajanja trudnoe bez obzira da li je pupana vrpca preseena ili placenta izbaena. Perinatalni period poinje sa 22. navrenom nedeljom, odnosno 154. navrenim danom gestacione starosti, a zavrava se sedmog navrenog dana posle porodjaja. Neonatalni period poinje sa roenjem i zavrava se sa 28. navrenim danom ivota.
Rani neonatalni period (0 6) Kasni neonatalni period (6 28)

ODOJE dete od roenja do navrene prve godine ivota.

Mortalitet odojadi

STOPA MORTALITETA ODOJADI Broj umrle odojadi (ispod 1 godine starosti) X broj ivoroene dece 1000

Mortalitet dece ispod 5 godina starosti

STOPA MORTALITETA DECE ISPOD 5 GODINA STAROSTI Broj dece ispod 5 godina starosti X broj ivoroene dece 1000

Primeri...

Specifine stope smrtnosti stanovnitva starosti 25-64 godine po polu (na 100.000)
1200 1000 800 600 400 200 0 Vojvodina C.Srbija M Z

Stopa smrtnosti odojadi prema polu odojadi

Stopa na 1000 ivorodjenih 20 18

16

14

12

10

0 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

UKUPNO

Muko

ensko

ta je svrha zdravstvenih indikatora ?

Javnozdravstvene politike imaju za cilj unapreenje zdravlja graana Zdravstvene politike moraju biti zasnovane i evaluirane pomou tanih, odgovarajuih i komparabilnih podataka Zdravstveni indikatori: Tajedniko pitanje EU zemalja
Razvoj zdravstvenih indikatora Evropske komisije (European Commission Health Indicators):
ECHI I ECHI II - ECHIM

Glavne grupe zdravstvenih indikatora

Demografska i socijalno ekonomska situacija Zdravstveno stanje Determinante zdravlja Zdravstvene intervencije: zdravstvene usluge Zdravstvene intervencije: promocija zdravlja

88

Demografski i socioekonomski indikatori

Stanovnitvo prema polu/uzrastu Stopa nataliteta Uzrasna distribucija majki Stopa fertiliteta Indikatori o obrazovanju i zaposlenju Siromatvo Projekcije stanovnitva

Broj stanovnika i prirodni prirataj

Indikatori zdravstvenog stanja

Oekivano trajanje ivota Smrtnost odojadi, perinatalna smrtnost Standardizovane stope smrtnosti Incidencija karcinoma HIV prevalencija Povrede Specifine incidencije, prevalencije hroninih bolesti Opaeno i funkcionalno zdravlje Zdravstvena oekivanja

Oekivano trajanje ivota na roenju

EU -25, prosek 2002 ene: 81,1
Izvor: Izvor: EUROSTAT

Srbija, prosek 2002 ene: 75,4

Izvor:RZS

Mukarci: 74,8

Mukarci: 69,9

Samoprocena zdravlja
-25, , 2003 : 57,4 %
: EUROSTAT

: 64,6 %

, , 2006 : 47,0 %
:

Determinante zdravlja

 Lini i bioloki faktori Zdravstveno ponaanje Prevalencija puaa Ukupno konzumiranje alkohola Konzumiranje/ dostupnost voa i povra ivotni i radni uslovi Fizika sredina Radna sredina Socijalna i kulturalna sredina

Prevalencija puaa meu odraslima

Evropa izabrane zemlje

Zdravstvene intervencije: intervencije: zdravstvene usluge

Zdravstvene intervencije: zdravstvene usluge i promocija zdravlja

Resursi zdravstvene zatite Korienje zdravstvene zatite Zdravstveni trokovi i finansiranje Kvalitet zdravstvene zatite/performanse Promocija zdravlja
Politike u oblasti zatite stanovnitva od izloenosti duvanskom dimu Politike za zdravu ishranu Politike i prakse za dzrave stilove ivota Integrisani programi u okruenju, ukljuujui radna mesta, kole, bolnice

Zaposleni lekari

Diplomirani zdravstveni radnici

EU Health Portal
http://ec.europa.eu/healthhttp://ec.europa.eu/health-eu/index_en.htm (postavljen u maju 2006)