Dream Weaver

OSNOVNA [KOLA VUK KARADZI] KRU[EVAC
IZRADA WEB PREZENTACIJA DREAMWEAVER
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti
KRU[EVAC, novembar 2001.godine
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti WWW World Wide Web World Wide Web jeste sistem Internet servera koji podràva hipertekst za pristup jednom broju Internet protokola. World Wide Web ~esto se skra}uje u Web, WWW ili W3. World Wide Web napravio je 1989. god. Tim Berners-Lee koji radi u Evropskoj laboratoriji za fiziku (CERN) u vajcarskoj. Prva namena Weba bila je da omogu}i ~lanovima laboratorije irom sveta da komuniciraju koriste}i mre`ni hipertekst. Ubrzo je vest procurela izvan CERN-a, pa se pove}avao i broj onih koji su razvijali Web i koristili ga. Uz hipertekst u Web su polako ulazile slike, te video i zvu~ni zapisi. Poslednjih godina upotreba Weba rairena je po celom svetu. Internet je globalna ra~unarska mreà sastavljena od hiljada mreà po celom svetu. Niko ne zna koliko je ra~unara povezeno na Internet, iako su procene u toku. Sigurno je, me|utim, da se ovaj milionski broj pove}ava neverovatnom brzinom. Niko ne kontrolie Internet. Postoje organizacije koje razvijaju tehni~ke aspekte ove mreè, ali je nijedna vladaju}a aparutura ne kontrolie. Klju~nu magistralu Interneta (okosnicu, engl. backbone), kroz koju te~e saobra}aj preko Interneta, poseduju privatna preduze}a. Svi ra~unari na Internetu me|usobno komuniciraju koriste}i Transmission Control Protokol/Internet Protocol (protokol za kontrolu prenosa/Internet protokol), skra}eno TCP/IP. Ra~unari na Internetu koriste klijent/server arhitekturu. To zna~i da udaljena server maina obezbe|uje datoteke i servise lokalnoj klijent maini korisnika. Softver se moè instalirati na klijent ra~unar kako bi se iskoristila najnovija tehnologija pristupa.
Skoro svaki tip protokola koji je dostupan na Internetu dostupan je i na Webu. Internet protokoli jesu skupovi pravila koji omogu}uju komunikaciju izme|u ra~unara na Internetu. Sledi lista glavnih protokola na Webu: E-mail (Simple Mail Transport Protocol (SMTP)) - Elektronska pota ili e-pota (engl. e-mail) omogu}uje korisnicima ra~unara irom sveta da razmenjuju poruke. Svaki korisnik elektronske pote ima sopstvenu adresu potanskog sandu~eta na koju se poruke alju. Poruke i datoteke poslate preko elektronske pote mogu sti}i u roku od nekoliko sekundi. Na primer, dokument koji je napravljen u Microsoft Wordu moè se priloìti uz elektronsku poruku, a drugi korisnik moè je primiti ako ima odgovaraju}i program za elektronsku potu. Mnogi takvi programi, npr Netscape Messenger i Microsoft Outlook Express, omogu}avaju ~itanje datoteka pisanih u HTML-u koje su, u stvari, MIME tipa. 3
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Telnet (Telnet Protocol) - Telnet je program koji omogu}uje povezivanje sa ra~unarima na Internetu i upotrebu mre`nih baza podataka, kataloga, servisa za }askanje itd. Da biste to uradili morate znati adresu. Ona moè sadràti re~i (npr. Locis.loc.gov) ili brojeve (npr. 140.147.254.3). Neki servisi zahtevaju da se poveète sa odre|enim portom na udaljenom ra~unaru. U tom slu~aju upiite broj porta nakon Internet adrese. FTP (File Transfer Protocol) - FTP je skra}enica za File Transfer Protocol. Ovo je i program i metod kojim se prenose datoteke izme|u ra~unara. Anonimni FTP jeste opcija koja omogu}ava korisnicima da prenose datoteke sa mnogo hiljada mati~nih ra~unara na Internetu na svoj ra~unar. FTP lokacije sadrè knjige, ~lanke, programe, igrice, ikone, muziku, multimediju, kurseve, podatke itd. Usenet (Network News Transfer Protocol (NNTP)) - Usenet News je mreà u kojoj milioni korisnika ra~unara razmenjuju informacije o raznim temama. Glavnu razliku izme|u Usenet News i e-pote diskusionih grupa ~ini to to se Usenet poruke nalaze na centralnim ra~unarima i korisnici se moraju povezati sa tim ra~unarima da bi pro~itali poruke poslate odre|enoj grupi. To se jasno razlikuje od distribucije e-pote, gde poruke stiù u elektronsko sandu~e svakog ~lana liste.Usenet je skup maina koje razmenjuju poruke ili ~lanke iz Usenet diskusionih foruma koji se nazivaju elektronske konferencije. Administratori Useneta kontroliu svoje lokacije i odlu~uju da li }e i koju konferenciju sponzorisati, a kojoj }e dozvoliti pristup sistemu. HTTP (HyperText Transfer Protocol) - Protokol za slanje hiperteksta. alje hipertekst preko mreè. Ovo je protokol World Wide Weba. Na Webu su dostupni i mnogi drugi protokoli. Na primer, Voice over Internet Protocol (VoIP) ili Net2Phone omogu}uje korisnicima Interneta da preko Weba razgovaraju telefonom. Pristup svim ovim protokolima World Wide Web omogu}uje preko samo jednog interfejsa - modema. Vie nije nu`no poznati sve ove protokole. Njih Web objedinjuje u jedan sistem. Zbog ovog svojstva, a i zbog sposobnosti Weba za rad sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja se najbrè razvija. Instalacija TCP/IP Povezivanje miliona ra~unarskih mreà na Internet ne bi bilo mogu}e bez standardnog skupa protokola. TCP/IP je protokol koji se koristi na Internetu. On kombinuje mnoge protokole, to omogu}ava komunikaciju kroz me|usobno spojene mreè sa razli~itim hardverom i operativnim sistemima. Za povezivanje na Internet mora da se instalira TCP/IP. Windows 98 automatski povezuje TCP/IP da radi sa mre`nim adapterom ili sa Microsoft Dial-Up adapterom. TCP/IP moè da se instalira i naknadno, kori}enjem opcije Network u Control Panelu. Da biste instalirali TCP/IP treba da preduzmete slede}e korake: Instalacija Dial-up adaptera i TCP/IP protokola za Windows 95/97/98 1. U Control Panel-u (Start -> Settings -> Control Panel) izaberite ikonu Network. 2. Ukoliko se u prozoru koji ste otvorili (Network) ne nalaze Dial-up adapter i TCP/IP, moraju se dodatno instalirati na slede}i na~in: Instalacija Dial-Up adapter-a Pritisnite Add, odaberite Adapter duplim klikom na levi taster mia. Nakon toga selektujte Microsoft u levom meniju, a u desnom Dial-up Adapter. Pritiskom na OK procedura instalacije se zavrava. 4
Instalacija TCP/IP protokola Pritisnite Add, izaberite Protocol (dupli klik levim tasterom mia). U levom meniju izaberite Microsoft, a u levom TCP/IP. Potvrdite instaliranje pritiskom na OK. Nakon izvrenja gore-pomenutih instalacija, pored drugih komponenti koje se nalaze u Network-u, pojavice se i Dial-up adapter i TCP/IP protokol. Sasvim je izvesno da }e Windows posle ovog koraka zatraì instalacioni disk. Ukoliko isti nemate, morate ga nabaviti jer bez instaliranog Dial-up adapter-a i TCP/IP protokola ne moète pristupiti internet-u. Ako se va racunar ne nalazi u lokalnoj mreì i ne koristi neke druge protokole, ostale komponente Network-a moète (a ne morate) ukloniti procedurom Remove. Nakon instalacije, Windows ce zasigurno, zatraìti da re-startujete ra~unar. Instalacija i podeavanje Dial-up networking-a 1. Otvorite ikonu My computer (sa desktop-a). 2. Otvorite ikonu Dial-up networking. Ako se ikona Dial-up networking ne nalazi u prozoru ili ne moète da je aktivirate, morate da instalirate Dial-up networking na slede}i na~in: U Control Panel-u startujte Add/Remove software. Odaberite Windows setup stranicu i selektujte Communications (ukoliko isti nije vec odabran). Pritisnite Details i ozna~ite Dial-up networking. Pritiskom na OK tastere privodite instalaciju kraju. I za ovaj korak }e vam biti neophodni instalacioni disk ili diskete, kao i neizbe`no re-startovanje Windows-a, nakon ~ega moète pristupiti slede}im fazama podeavanja. 3. Startujte ikonu Make new connection u Dial-Up networking-u. Windows }e vas provesti kroz tri koraka, gde treba upisati naziv konekcije (npr. neobee.net) i telefonski broj Dial-In servisa kojim se povezujete na internet (489-1111). Po zavretku prethodnog koraka, pojavi}e se ikona neobee.net u prozoru Dial-up networking-a. Kliknite desnim tasterom mia na nju i izaberite opciju Properties. Ukoliko zovete iz Novog Sada ili okoline (podrucje 021), isklju~ite opciju Use country code and area code. Kliknite na Configure i isklju~ite opcije Only connect at this speed i Wait for dial tone before dialing. Kliknite na Advanced i ako je opcija dostupna, u extra settings napisite ATX3. Pritisnite OK. Ukoliko zovete sa starijih centrala, spustite brzinu konekcije na 33600 bps (v.34bis). Kontaktirajte svog prodavca modema za informacije. 5
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Pritiskom na OK vratite se do po~etnih opcija Configure i Server Type. Kliknite na Server Type i podesite parametre kao na slici:
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Kliknite na TCP/IP Settings i podesite parametre kao na slici:
Kada se instalira Dial-Up Networking ili drugi mre`ni adapter, Windows 98 automatski vezuje TCP/IP za adaptere, ako je TCP/IP instaliran ranije. Ako na ra~unaru postoji vie mre`nih adaptera, kod svakog je unet TCP/IP. Svaki adapter treba posebno konfigurisati vlastitim TCP/IP parametrima. Sada je sve podeeno i moète da se konektujete na internet. HYPERTEXT: Kretanje po Webu Rad Weba prvenstveno se oslanja na hipertekst kao sredstvo za pretraìvanje informacija. HyperText je dokument koji sadrì re~i povezane sa drugim dokumentima. Ove re~i se nazivaju linkovi (veze) i korisnik ih moè izabrati. Hipertekstualni dokument moè sadràti veze sa mnogim dokumentima. Re~i ili slike mogu posluìti kao veze do drugih dokumenata, slika, video i zvu~nih zapisa. Veze moga, ali ne moraju slediti logi~an put, jer je svaku vezu programirao autor izvornog dokumenta. Najzad, WWW sadrì kompleks virtuelnih mreà veza izme|u mnogih dokumenata, slika, video i zvu~nih zapisa. Hipertekst za Web pravi se pomo}u HyperText Markup Language, tj. HTML?a. U tom jeziku kontrolnim kodovima postavljenim unutar teksta formatira se dokument, bira se veli~ina i oblik fonta i prave se hipertekstualne veze. Slike tako|e mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svakoj novoj verziji dodaju se novi kontrolni kodovi. Standardizovanjem HTML-a upravlja World Wide Web konzorcijum predvo|en Tim Berners-Leejem. Web stranice World Wide Web sastoji se od datoteka koje se nazivaju stranice ili Web stranice, a one sadrè podatke i veze do izvora na Internetu. Web stranice se mogu praviti aktivno}u korisnika. Na primer, ako posetite softversku mainu za pretraìvanje Weba (engl. Web search engine) i unesete neku klju~nu re~, napravi}e se stranica koja sadrì 7
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti rezultate vaeg upita. U stvari, rastu}i broj informacija dostupnih na Webu dobija se iz baza podataka stvaranjem privremene Web stranice kao odziva na zahtev korisnika.
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Web stranicama moète pristupiti na nekoliko na~ina: 1. Unoenjem Internet adrese (direktno stiète na stranicu). 2. Kretanjem po stranicama uz pomo} veza (pomerate se sa jedne na drugu stranicu). 3. Kretanjem po direktorijumu teme koji je povezan sa organizovanom kolekcijom Web stranica. 4. Pomo}u pretraìva~a (ako unesete klju~nu re~). Pretraìvanje dokumenata na Webu: URL URL je skra}enica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora). URL odre|uje Internet adresu datoteke koja se nalazi na mati~nom ra~unaru povezanom na Internet. Svaka datoteka na Internetu, bez obzira na svoj protokol, ima jedinstveni URL. Web programi koriste URL da bi dobili datoteku od mati~nog ra~unara i direktorijuma u kojem se ona nalazi. Potom se ova datoteka prikazuje na ekranu korisnika. Pomo}u Internet Domain Name Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeri~ke adrese. Numeri~ka adresa je pravi URL. Zbog toga to je korisnicima teko da koriste isklju~ivo numeri~ke adrese, koriste se adrese sastavljene iz brojeva i slova. Nakon prevo|enja Web server moè da poalje zahtevanu stranicu Web pretraìva~u korisnika. Anatomija URL-a Ovo je format URL-a: protokol://ra~unar/putanja/ime_datoteke Na primer, URL mati~ne stranice O["Vuk Karadzic" iz Kru{evca glasi: http://www.geocities.com/skolavuk/index.htm Struktura ovog URL-a je slede}a: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Protokol: http Ime mati~nog ra~unara: www Ime drugog nivoa domena: geocities Ime zavrnog nivoa domena: com Ime direktorijuma: skolavuk Ime datoteke: index.htm
Sledi spisak uobi~ajenih zavrnih nivoa domena: com - komercijalno preduze}e edu - obrazovna institucija gov - vladina ustanova mil - vojna ustanova net - snabdeva~ mre`nim uslugama org - naj~e}e neprofitabilna organizacija
Osim toga, mnoga imena domena dodeljena su kako bi se prepoznale i pronale datoteke koje se nalaze na mati~nim ra~unarima u zemljama irom sveta. Ovo se odnosi na Internet kodove zemalja koji sadrè dva broja i koje je strandardizovala Internacionalna organizacija za standarde, kao to je standard ISO 3166. Na primer: ch - vajcarska de - Nema~ka jp - Japan uk - Engleska yu - Jugoslavija 9
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Predloèno je da se novi zavrni domeni dodaju postoje}im imenima domena. Ameri~ka vlada oformila je instituciju za dodelu imena i brojeva na Internetu (Internet Coorporation for Assigned Names and Numbers (ICANN)) koja se bavi pitanjima vezanim za imena domena.
10
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti KAKO PRISTUPITI WORLD WIDE WEBU Web pretraìva~i Da biste pristupili World Wode Webu morate koristiti Web pretraìva~. Pretraìva~ je program koji omogu}uje korisnicima da koriste World Wide Web i da se kre}u po njemu. Postoje dve vrste pretraìva~a: 1. Grafi~ki: Tekst, slike, zvu~ni i video zapisi mogu se dobiti pomo}u programa sa grafi~kim korisni~kim interfejsom, kao to su Netscape Navigator i Internet Explorer. Ovi pretraìva~i dostupni su i na Windows i na Mac ra~unarima. Kretanje se postiè ukazivanjem i pritiskom miem na osvetljene re~i i slike.Grafi~ke pretraìva~e moète besplatno preuzeti sa odgovaraju}ih Web lokacija, Netscape sa lokacije http://home.netscape.com/, a Microsoft Internet Explorer sa lokacije: http://www.microsoft.com/. Da biste koristili ove programe za pristup Webu treba da imate mre`nu vezu ili komutiranu vezu poznatiju kao SLIP ili PPP. Ova poslednja moè se dobiti od dobavlja~a Internet usluga.
Netscape pretraìva~
Windows pretraìva~
2. Tekstualni: Lynx je pretraìva~ koji omogu}uje pristup Webu samo u tekstualnom obliku. Kretanje se vri osvetljavanjem klju~nih re~i na ekranu tasterima sa strelicom nagore ili nadole, a zatim pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na taster Enter). Ovaj pretraìva~ dostupan je na VAX ili UNIX ra~unarima. Proirivanje pretraìva~a: dopunski moduli (Plug-Ins) Dopunski moduli mogu se uklju~iti u Web pretraìva~ da bi se pretraìva~u proirile sposobnosti. Kada pretraìva~ nai|e na sliku, zvu~ni ili video zapis, on podatke alje drugim programima - dopunskim modulima, koji }e pokrenuti ili prikazati datoteku. Rade}i u zajednici sa dopunskim modulima pretraìva~i omogu}uju bogato multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module moète dobiti besplatno. Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati. MIME je skra}enica za Multimedia Internet Mail Extension (multimedijalni skup kodova za Internet potu) i pomaè softveru za elektronsku potu za rad sa binarnim (non-ASCII) datotekama-prilozima. Upotreba MIME formata proirila se na Webu. Na primer, osnovni MIME format koji upotrebljavaju Web pretraìva~i jeste text/html sa oznakom tipa .html. Uobi~ajeni dodatni modul koji se koristi na Webu jeste Adobe Acrobat Reader. On vam omogu}uje da vidite dokumente koji su napravljeni u tzv. PDF formatu (Adobe Portable Document Format). Ovi dokumenti predstavljaju aplikacije u MIME formatu i oznaka tipa im je .pdf. Kada uklju~ite Acrobat Reader u pretraìva~, on }e se pokrenuti i prikazati èljenu datoteku ako pritisnete miem na hyperlink sa imenom datoteke sa 11
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti sufiksom .pdf. Poslednja verzija Acrobat Readera omogu}uje prikaz dokumenata u okviru pretraìva~a. Web pretraìva~i ~esto su standardno snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula, posebno za prikaz multimedijalnog sadràja. Vie dodatnih modula moète na}i na Web lokacijama proizvo|a~a pretraìva~a, na specijalnim lokacijama za preuzimanje sadràja sa Weba ili na Web lokacijama kompanija koje su napravile te dopunske module. Broj dodatnih modula rapidno raste. Kada ugradite dodatni modul u pretraìva~, on }e se automatski pokrenuti kada ho}ete da pristupite tipu datoteke koji koristi.
12
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Vie od dodatnih modula: ActiveX ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. Uz nju su vam dodatni moduli manje potrebni. ActiveX omogu}uje ugra|ivanje animiranih objekata, podataka i ra~unarskih kodova na Web stranice. Web pretraìva~ koji podràva ActiveX moè da prikaè ve}inu podataka na Web stranici. Na primer, ActiveX omogu}uje korisnicima da vide trodimenzionalni VRML svet u Web pretraìva~u bez upotrebe dodatnih modula za VRML. Ova tehnologija vam tako|e moè omogu}iti prikaz i promenu PowerPoint prezentacija unutar Web pretraìva~a. ActiveX najbolje radi sa Microsoft Internet Explorerom. MULTIMEDIJALNI DO@IVLJA WEBA Dananji World Wide Web predstavlja kombinaciju multimedije, programskih jezika i ìve komunikacije. Pravi je izazov pratiti njegov razvoj. Sledi mali prikaz stvari na koje treba posebno obratiti pa`nju. Multimedija Web je postao medijum za emitovanje. Moète da sluate zvu~ne i gledate video zapise preko Weba i uìvo i prethodno snimljene. Na primer, moète da posetite lokaciju neke organizacije za vesti i gledate isti program koji oni emituju svake ve~eri na televiziji. Nekoliko dodatnih modula vam omogu}uje to. Na primer, Appleov Quick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" u malom okviru na ekranu. Quick Time datoteke mogu biti veoma velikei treba mnogo vremena da snimite ceo film pre prikaza. Problem sporog snimanja je reen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije: striming medija. U ovom slu~aju se zvu~ni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na va ra~unar. Samo malo morate da sa~ekate pre prikaza datoteke. RealPlayer dodatni moduli prikazuju striming zvu~ne i video datoteke. Ve}e datoteke kao to su intervjui i govori se dobro prikazuju sa Real Playerom. On je tako|e idealan za gledanje emisija uìvo, konferencija, radio i TV emisija, koncerta itd. Tako|e postoji i Windows Media Player. Mnoge lokacije vam nude da birate koji }ete da koristite. Shockwave predstavlja jo jedno multimedijalno iskustvo. On vam omogu}uje pravljenje i implementaciju multimedijalnog sadràja kombinovanjem grafike, animacije i zvuka. Zvu~ne datoteke, uklju~uju}i muziku, tako|e se mogu ~uti na Webu. Uobi~ajeno je da prilikom posete Web lokaciji ~ujete muziku u pozadini. Zvu~ne datoteke moète i snimiti nezavisno od posete Web lokaciji. Web podràva mnoge tipove zvu~nih datoteka sa odgovaraju}im dodatnim modulima. Najnovij trend je MP4 format datoteke sa dodatnim modulima koji ga podràvaju. Internet kamere (engl. Live cams) su jo jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno na Webu. ìve i video kamere koje alju podatke uìvo na Web server. Ove kamere se mogu na}i na raznim lokacijama, ozbiljnim i neozbiljnim: kancelarija, vrh zgrade, lokalna scena, specijalni doga|aj itd. PROGRAMSKI JEZICI I FUNKCIJE Upotreba postoje}ih i novih programskih jezika proirila je mogu}nosti Weba.Ovo je osnovni vodi~ u uobi~ajene jezike i funkcije koji se danas koriste na Webu. CGI (Common Gateway Interface) se odnosi na specifikaciju pomo}u koje programi komuniciraju sa Web serverom. CGI program ili skripta je program napravljen za prihvatanje i povratak podataka koji odgovaraju CGI specifikaciji. Program moè biti napisan na bilo kojem jeziku uklju~uju}i C, Perl i Visual Basic Script. ~esto se 13
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti upotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici. Na primer, moète da popunite obrazac za narud`bu knjige putem Interlibrary Loan. Skript alje informacije na odre|enu e-mail adresu u odseku Interlibrary Loan-a. ASP (Active Server Pages) je noviji tip dinami~ne Web stranice koju je napravio Microsoft. ASP su HTML stranice koje uklju~uju skriptovanje i pravljenje interaktivnih aplikacija Web servera. Skripte se pokre}u na serveru a ne na Web pretraìva~u da bi se stvarale HTML stranice poslate pretraìva~ima. Visual Basic i JScript (JavaScript) se ~esto koriste za skritovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp.
14
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Java/Java Applets: Java je najverovatnije najpopularniji programski jezik Weba. Java je programski jezik baziran na objektima poput C++. Napravio ga je Sun Microsystems a cilj Jave je da pravi programe koji }e biti nezavisni. Javin moto je "napii ga jednom, pokre}i ga svuda". Savreni Java program bi trebalo podjednako dobro da radi na PC-ju, Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnog programiranja. Ovaj cilj tek treba da se realizuje. Java se moè koristiti za pravljenje aplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web. Java aplikacije bazirane na Webu su obi~no u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija). To su mali Java programi pozvani sa HTML stranice koji se mogu snimiti sa Web servera i pokrenuti Web pretraìva~em koji podràva Javu. Nekoliko primera: vesti uìvo, pokretne slike sa zvukom, kalkulatori, tabele i interaktivni vizuelni prikazi. Java apleti imaju tendenciju sporoga o~itavanja ali se radi na ubrzanju. JavaScript/JScript: JavaScript je programski jezik kojeg je napravio Netscape Communications. Mali programi napisani ovim jezikom su ugra|eni u HTML stranicu ili se pozivaju izvan stranice da bi pove}ali funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta su pokretne nalepnice, padaju}i meniji, ìvi kalendari i satovi, interakcije sa miem. JScript je sli~an jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraìva~em te kompanije, Internet Explorerom. XML: XML (eXtensive Markup Language) je jezik za pravljenje Web stranica koji omogu}uje dizajnerima da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili funkcionalnost koja nije dostupna u HTML-u. XML je jezik strukture podataka i razmene i omogu}uje onima koji ga razvijaju da razdvoje formu od sadràja. Ovaj program po~inje sve vie da se koristi. U maju 1999., me|utim, W3 konzorcijum je najavio da je HTML 4.0 promenjen u XML aplikaciju koja se zove XHTML. Ovo je bio zna~ajan pomak i za XML i za HTML. KOMUNIKACIJA U@IVO Unutar Weba postoji tekstuelna, zvu~na i video komunikacija. Ova sposobnost omogu}uje ljudima da prave konferencije i uìvo sara|uju. Uopteno, to je brà Internet veza to je uspenija komunikacija. Najjednostavniji chat program omogu}uje da vie korisnika komunicira uìvo.Internet Relay Chat (IRC), America Onlines Instant Messenger i ICQ (I seek you) su primarni primeri ove vrste programa. Razvoj protokola poruka je u toku. Ovi protokoli bi obezbedili ekspanziju ove sposobnosti Interneta. Naprednija ìva komunikacija nudi zvu~nu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste je CU-See Me. Jo napredniji su programi koji omogu}uju ìvu saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference (deo Communicatora). Ovi programi sadrè alate koji podràvaju: audio: telefonski razgovor na Webu video: posmatrate publiku prenos datoteka: alje datoteke od poiljaoca do poiljaoca chat: tipkanje uìvo whiteboard: crta, obeleàva i ~uva slike na deljenom prozoru ili plo~i razmena dokumenata/aplikacija: prikazuje i koristi program na tu|em ra~unaru saradnja u Web pretraìvanju: zajedno pose}ujete Web stranice Trenutno ne postoji definisan standard koji bi trebalo da podràvaju programi za konferenciju. 15
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti KONCEPTI KONSTRUKCIJE WEB STRANICE Prisustvo na Internetu u vidu prezentacije trebalo bi da pocne sa idejom sta je to sto zelimo da predstavimo. U zavisnosti od ovog pitanja nadovezuje se sledece: Ko je zainteresovan za to sto zelimo da predstavimo. Ako su u pitanju deca koja vole igrice i naucnu fantastiku, strategija predstavljanja je jedna, a ako su u pitanju odrasli koji vole da citaju dnevnu stampu, strategija je druga. Ako se za temu koju predstavljamo interesuju ljudi koji nemaju puno vremena, informacije moraju kratke i jasne, ili kratak i jasan opis dugackog teksta na svetloj pozadini, jer takve tekstove posetioci stampaju. Tekst koji upisujete na web stranicu je isti kao tekst u svim drugim dokumentima. Razlika je u tome to tekst sadrì kodove koji omogu}uju ~itanje u formatiranom obliku pomo}u vaeg omiljenog pretraìva~a. Ove kodove morate uklju~iti na vau stranicu da bi ona radila ali ako koristite HTML programe za ure|ivanje kao to su PageMill ili HoTMetal ne morate da pamtite kodove. Ako èlite, moète napisati stranicu u programu za ure|ivanje teksta kao to je "WordPad" pa je sa~uvati kao tekstuelnu datoteku pomo}u komande Save As. Druga mogu}nost je da napiete obi~nu stranicu u Wordu ili WordPerfectu koji vam omogu}uju da sa~uvate stranicu kao HTML datoteku. Me|utim, ako razumete ta je iza prozora to }e vam pomo}i da razumete mogu}nosti web dizajna i pomo}i vam da reite probleme u radu ako stvari ne izgledaju onako kako ste hteli. Mnogi ljudi ne znaju da mogu videti (i kopirati!) kodove iz drugih web stranica.Da biste videli kodove za odre|enu stranicu pritisnite miem na View koji se nalazi na liniji menija pa izaberite stavku Source. Potom moète se}i i prenositi delove koda koliko god èlite. Tako|e je dobro videti kako su drugi ljudi konstruisali svoju web stranicu. OBJAVLJIVANJE NA WEBU KORI]ENJEM PROGRAMA DREAMWEAVER Program MACROMEDIA DREMAWIVER moète preuzeti i instalirati na Va ra~unar sa internet adrese http://www.macromedia.com. Web je komunikacioni medijum sa jedinstvenim svojstvima. Kao i kod ostalih komunikacionih medijuma, va`no je da se utvrdi cilj: koja je namena vae Internet prezentacije, potencijalna publika (ko su oni, ta znaju, ta treba da znaju) tematika (koje informacije }e vaa prezentacija obuhvatiti i kako). Web se razlikuje od drugih medijuma po svojoj interaktivnosti: korisnici mogu da pritiskaju miem na tzv. povezani tekst i slike da bi krstarili po prezentaciji po svom naho|enju, usredsre|uju}i se na sadràj koji njih zanima. Tako|e, Web omogu}ava da dodajete svojim stranicama slike, zvuk, video i animaciju. Pri objavljivanju Web prezentacije izdvajaju se tri faze: Planiranje i dizajniranje sadràja Pravljenje Web lokacije Prebacivanje datoteka na Web server.
Za ovaj posao od softverskih alata potrebni su vam Dreamweaver i Internet Explorer. Planiranje i dizajniranje sadràja Sadràj i dizajn se definiu zajedno, ali sadràj treba da odre|uje dizajn: vi treba da znate ta èlite da saoptite pre nego to poèlite to da predstavite. U ovoj fazi treba da razmiljate o sadràju prezentacije i da planirate organizovano i efikasno predstavljanje tog materijala. Pre no to po~nete da pravite stranicu razmislite o slede}em: Zato pravite stranicu ? 16
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti ta èlite da kaète ? Zato }e se ljudi zaustaviti na vaoj stranici ? Koje grafike èlite da uklju~ite ? Koje veze èlite da uklju~ite ? Da li imate ìvot mimo ra~unara ?
17
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Planiranje sadràja stranice Slede}a pitanja }e vam pomo}i u odre|ivanju sadràja. Odgovorite na njih i notirajte sve druge informacije koje mogu biti va`ne. Koja je namena vae prezentacije? Ko ~ini vau publiku? ta ona zna? ta ona treba da zna? Koju vrstu priklju~ka na internet ona poseduje? ta èlite da publika sazna iz vae prezentacije? Na koje podoblasti treba izdeliti sadràj kako bi tok informacija bio jasan, logi~an i koristan za publiku? 1. Dobra ideja je pokretac svega. Strucnaci iz Marketing predvidjaju da ce sledeci vek biti vek "ideja". 2. Budzet koji prati ostvarivanje ideje. U zavisnosti od kolicine predvidjenih sredstava efekti promocije dolaze brze ili kasnije. 3. Izrada Web prezentacije. Nadam se da ce se daljim razvojem Interneta kod nas prevazici sistem prisustva firme na internetu koji pocinje i zavrsava Web prezentacijom. 4. Kreiranje Internet medija plana, ili plana reklamiranja putem razlicitih Internet servisa. Ovaj deo promocije, ako je postojao, uglavnom se u nasim uslovima zavrsavao na prijavljivanju na pretrazivace. 5. Pracenje efekata promocije. Razlicitim alatima koji omogucavaju pracenje statistika posecenosti i korigovanjem svih online aktivnosti prema ovim rezultatima povecavaju se pozitivni efekti od promocije. Planiranje izgleda to se ti~e efikasnog dizajna, Web prezentacije se mogu ocenjivati prema slede}im kriterijumima: jedinstvenost, preglednost i upravljivost. Jedinstvenost postoji kada su elementi tako uklopljeni da zadovoljavaju opti komunikacioni cilj. Preglednost postoji kada je sadràj izdeljen na logi~ke, manageable podskupove. Upravljivost postoji kada korisnici mogu da predvide gde se nalaze oblasti koje njih interesuju i kada mogu lako da stignu do njih. Preporu~ujem da kada pose}ujete druge Web prezentacije da ocenjujete njihov dizajn na osnovu prethodnih kriterijuma. Pogledajte svaku prezentaciju i kao stvaralac i kao konzument Web informacija. Jedinstvenost: Da li je jasno o ~emu }e se komunicirati? Ako nije, kako bi se mogle informacije u~initi jasnijim? Da li svi elementi prezentacije (tekst, grafika, izgled) podràvaju isti komunikacioni cilj? Da li su delovi unutar odeljka ili stranice me|usobno dobro uklopljeni? Ako nije tako, gde "kripi" u dizajnu? Kako su delovi pojedinih odeljaka uklopljeni u prezentaciju kao celinu? Da li je ista pozadina? Da li je raspored elemenata sli~an? Da li postoje zajedni~ki grafi~ki elementi na svakoj stranici? Preglednost: Da li je podela prezentacije na podoblasti logi~na? Da li su nazivi veza dovoljno jasni tako da znate gde }e vas odvesti pre nego to miem pritisnete na njih? Da li se materijalom unutar svake podoblasti lako upravlja? Da li moète lako da uo~ite povezani tekst i slike? Upravljivost: Da li moète, pre nego to miem pritisnete na vezu, da odredite ta }e biti dato na svakoj povezanoj stranici? Kako "krstarite" unutar stranice? 18
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Kako "krstarite" izme|u stranica prezentacije? Da li imate izbor kada je u pitanju navigacija? Da li moète da trasirate svoju putanju kroz materijal ili morate da sledite postavljenu putanju? Da li postoji neki oblik neposredne pomo}i u slu~aju da ne moète da na| ete ono to èlite?
Razmiljajte o svemu ovome kada budete pravili svoju Web prezentaciju.
19
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti PRAVLJENJE WEB PREZENTACIJE Kada osmislite sta bi trebalo da ima od sadzaja na jednom sajtu, obzirom da je konkretan sadrzaj to sto najvise privlaci ili odbija posetioce Web prezentacije, sledeci korak u formiranju kvalitetne prezentacije predstavlja odabir navigacije koja ce se protezati kroz sajt. Navigacija na sajtu sluzi posetiocu kao vodic do sadrzaja koji ga zanima. Sto je navigacija kvalitetnija posetilac ce lakse nalaziti trazene sadrzaje i cesce ce dolaziti na sajt. Objavljivanje na Webu je evoluiralo na isti na~in kao to je evoluirala obrada teksta. Nekada su korisnici u programima za obradu teksta morali da koriste specijalne kodove kada su èleli neka specijalna formatizovanja teksta. Naprimer, da bi imali tekst ispisan kurzivom, korisnici su morali da obezbede kd koji je saoptavao tampa~u kada da po~ne da tampa, a kada da prestane sa tom vrstom ispisa. Zatim su programi za obradu teksta postali prefinjeniji, tako da korisnici danas ne moraju da znaju specijalne kodove da bi formatizovali tekst, ve} samo na koje dugme treba da pritisnu miem. Ve}ina Web stvaralaca koristi kodove prilikom pravljenja Web stranica, ali postoje programi koji omogu}uju da pravite Web stranice bez poznavanja tih kodova ili kontrolnih oznaka (engl. tags). Sa aspekta pretrazivaca, META tagovi pruzaju mogucnost odredjivanja opisa Web stranice kada se ona nadje u rezultatu pretrazivanja i mogucnost definisanja kljucnih reci i fraza koje opisuju sadrzaj stranice. META tagovi pruzaju mogucnost definisanja kljucnih reci i opisa kod Web stranica cija struktura je takva da ne postoji drugi nacin da neki program pronadje sta je sadrzaj stranice. U pitanju su stranice sa ramovima (frames), stranice bez teksta, stranice sa malo teksta, stranice koje u svom pocetku imaju skriptove, applete ili veliki broj definisanih tabela. . . Mnoge stranice koje vidite na Internetu napravljene su pomo}u nizova kodova napisanih kori}enjem hipertekstualnog markerskog jezika (engl. HyperText Markup Language - HTML). Potom Web pretraìva~i, kao to su Internet Explorer ili Netscape Navigator, interpretiraju i prikazuju te kontrolne oznake. Pretraìva~ interpretira tekst, slike i formatizovanje. Potrebno je nekoliko datoteka da bi se prikazao sadràj jedne stranice. Napravljena HTML datoteka sadrì samo kd, a potrebne su posebne datoteke za slike, video ili animacije koje }e biti prikazane na stranici. Poto pravite prezentaciju u Dreamweaveru, svoj rad preliminarno moète da pregledate u Internet Exploreru ili Netscape Navigatoru. POKRETANJE DREAMWEAVERA Prvi korak je da prona|ete i pokrenete Dreamweaver. Kada pokrenete Dramweaver po prvi put vide}ete glavni prozor, koji se zove prozor Document, i nekoliko plutaju}ih (pomerljivih) panela, odnosno, paleta.
20
Dremweaverovo radno okruènje zajedno sa plutaju}im prozorima.
Prozor Document je centar aktivnosti u Dreamweaveru. On prikazuje teku}i dokument dok ga pravite i ure|ujete. Koristi}ete prozor Document i njegovu vernu flotu panela za sve, od tipografije do animacije. Dreamweaver vam moè olakati rad, bez obzira na to da li kreirate jednostavnu mati~nu stranicu ili veliku i kompleksnu prezentaciju. Ako ste koristili Dremweaver i ranije, prva razlika koju }ete primetiti jeste nova paleta alatki koja ima opcije za brzo poigravanje sa kodom i za upravljanje datotekama. Glavne komponente koje }u ovom prilikom predstaviti jesu: Launcher, prozor Site, paleta HTML LAUNCHER Styles, panel Objects i panel Property
Launcher vam pruà lak na~in, jednim pritiskom miem, da otvorite neke dodatne alatke u Dreamweaveru. Pritisnite dugme Launcher i prozor ili panel }e se otvoriti. Pritisnite na isto dugme i prozor }e se zatvoriti. U radu sa Launcherom bitno je da znate i ovo: Pritisnite dugme Direction da biste promenili orijentaciju Launchera. Ako zatvorite Launcher pa poèlite ponovo da ga otvorite, odaberite Window > Launcher iz linije menija prozora Document. ~ak i kada je prozor Launcher zatvoren, njegova mini verzija }e biti vidljiva u donjem desnom uglu prozora Document, kao to se vidi na slici.
21
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Kada je prozor Dreamweaver otvoren, njegovo dugme Launcher izgleda kao da je "pritisnuto". Na traci Launcher, na statusnoj liniji prozora Document, sve njegove aktivne karakteristike }e biti "osvetljene".
Ako iz nekog razloga ne èlite da se Launcher pojavi na statusnoj liniji, moète ga ukoniti s nje. Iz linije menija prozora Document odaberite Edit > Preferences. Pojavi}e se okvir za dijalog Preferences. Iz liste Category odaberite Status Bar. U panelu Status Bar okvira za dijalog, uklonite potvrdu iz polja Show Mini-Launcher in Status Bar. Kasnije ga uvek moète ponovo odabrati. SITE Prozor Site je alatka koju koristite da biste organizovali svoje datoteke na lokalnoj prezentaciji, na disku, kao i da biste te datoteke postavili na udaljenoj Web prezentaciji. U njemu radite standardne operacije odràvanja datoteka, kao to su pravljenje novih HTML dokumenata, otvaranje, pregledanje i premetanje datoteka, pravljenje direktorijuma i brisanje stavki. Tako|e, moète ga koristiti za prenos datoteka izme|u lokalne i udaljene Web lokacije, kao i za postavljanje navigacije prema mapi lokacije.Inicijalno, udaljena lokacija ili mapa lokacije pojavljuje se u levom oknu prozora, a lokalna lokacija u desnom oknu. Ovo moète promeniti podeavanjem parametara izborom u meniju Edit stavke Preferences.
22
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti PALETA HTML STYLES Paleta HTML Styles vam omogu}ava da pravite stilove za tekst u obi~nom HTML kodu, koji su sli~ni stilovima za tekst u programima Word ili QuarkExpress. HTML stil je definisan sa jednom ili vie kontrolnih oznaka koje se primenjuju na formatizovanje teksta. Verziju HTML 4.0 definisao je jo 1998. godine W3 konzorcijum, koji sada preporu~uje kori}enje kaskadnih listova stilova (engl. CSS style sheets). Me|utim, u praksi, HTML kodiranje podràva ve}i broj pretraìva~a nego kaskadne listove stilova i prili~no je raireno me|u programerima. PANEL OBJECTS Panel Objects nudi dugmad koja su pre~ice za umetanje uobi~ajenih elemenata stranica.
Za komforman rad sa ovim panelom potrebno je da znate slede}e: Da biste prikazali ili sakrili panel Objects: 1. Iz linije menija prozora Document odaberite Window > Objects ili pritisnite Ctrl+F2 (Command+F2). Panel Objects }e se pojaviti.Panel Objects sadrì sedam kategorija: Characters, Common, Forms, Frames, Head, Invisibles i Special. Da biste promenili kategorije panela Objects: 1. Pritisnite na strelicu za meni na vrhu panela Objects. Pojavi}e se priru~ni meni. 2. Odaberite kategoriju iz priru~nog menija. Panel Objects }e prikazati skup koji ste odabrali. Da biste umetnuli objekat: 1. Dok su prikazani i panel Objects i aktuelna stranica, pritisnite na ikonu za objekat koji èlite da umetnete.Ako je Dreamweaveru potrebno vie informacija da bi umetnuo objekat, pojavi}e se okvir za dijalog. 23
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 2. Popunite okvir za dijalog ako je potrebno i pritisnite OK. Objekat }e se pojaviti u prozoru Document.
24
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Da biste izabrali i prepravili objekat: 1. Ve}inu objekata moète da izaberete tako to }ete ih ista}i ili pritisnuti na njih miem. Kada je objekat izabran, pregled Property }e prikazati njegova svojstva. Da biste umetnuli odre|eni objekat pritisnite na dugme u panelu Objects. Dok u panelu Objects prelazite preko dugmi}a, za svaku alatku pojavljiva}e se savet da vas podseti ta koje dugme radi.
Pritisnite na strelicu za meni da biste dobili priru~ni meni kategorija panela Objects. PANEL PROPERTY
Ovaj panel vam omogu}ava da utvrdite i podesite svojstva za trenutno izabrani element stranice. (Element stranice je neki objekat ili tekst.) Elemente stranice moète izabrati ili u prozoru Document ili prozoru Code Inspector. Da biste ovaj panel prikazali na ekranu ili ga sklonili sa ekrana, izaberite u meniju Window stavku Properties. Ve}ina izmena koje napravite na svojstvima neposredno se primenjuje u prozoru Document. (Za neka svojstva izmene se ne primenjuju sve dok miem ne pritisnete izvan polja za prepravljanje tog svojstva, dok ne pritisnete taster Enter ili pritiskom na tabulator ne pre|ete na drugo svojstvo.) Sadràj panela se menja u zavisnosti od izabranog elementa. Da biste dobili informacije o odre|enim svojstvima, izaberite element u prozoru Document, a zatim pritisnite miem na ikonu Help u gornjem desnom uglu panela. Panel inicijalno prikazuje naj~e}e kori}ena svojstva izabranog elementa. Pritisnite miem na strelicu za proirenje u donjem desnom uglu panela da biste videli preostala svojstva elementa. (U retkim slu~ajevima moè se desiti da se neka re|e kori}enja svojstva ne pojave ~ak ni u ovom proirenom prikazu; u tim slu~ajevima koristite prozore Code Inspector ili Code da biste "ru~no" videli kd tih svojstava.)
25
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti PRAVLJENJE LOKALNE PREZENTACIJE Da biste napravili na svom disku lokaciju za Web prezentaciju potrebno je da uradite slede}e: 1. Pokrenite Windows Explorer i u njegovom meniju File izaberite stavku New/Folder; napravite novi direktorijum za smetaj prezentacije. Tom direktorijumu dodelite naziv www, a zatim zatvorite Explorer. 2. Pokrenite Dreamweaver i u meniju Site izaberite stavku New Site. 3. U okviru za dijalog Site Definitions izaberite u listi Category stavlu Local Info. 4. U polje Site Name upiite Moj kurs. 5. Izaberite direktorijum napravljen u koraku 1 za Local Root Folder. 6. Uklju~ite opciju Cache ukoliko èlite da ubrzare vezu ka lokaciji u cilju efikasnijeg rada. Me|utim, kada se radi o malim prezentacijama sa nekoliko stranica, veza i slika, keiranje nije neophodno. 7. Na kraju, pritisnite dugme OK.
Na ekranu se pojavljuje prozor Site vae lokacije, koji je prikazan na slede}oj slici.
DODELJIVANJE NASLOVA WEB STRANICI Dok je jo prozor Document otvoren treba da dodelimo naslov web stranici na ~ijem oblikovanju }emo raditi tokom ovog kursa.
Na liniji alatki miem pritisnimo u polje Title i upiimo naslov stranice za na kurs. Naslov koji smo upisali ne}e se pojaviti na web stranici, ali }e se pojaviti na naslovnoj liniji prozora pretraìva~a. 26
27
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti SNIMANJE WEB STRANICE U DATOTEKU U meniju File izaberimo stavku Save i na ekranu }e se pojaviti okvir za dijalog Save As. Prona|imo direktorijum WWW na lokalnom disku poto }emo u njemu ~uvati web stranicu. Potrebno je da dodelimo naziv datoteci sa kojom radimo. Taj naziv treba da je druga~iji od naslova same stranice; on se ne}e pojaviti na web stranici, ali }emo ga mi videti kada budemo organizovali i povezivali web datoteke.
Dodelimo datoteci naziv index.html. Glavna stranica web lokacije se ~esto naziva index.html ili default.html. Ovaj princip dodeljivanja naziva olakava posetiocima da prona| u stranicu na lokaciji. Pritisnimo dugme Save. NAPOMENA: Na~in na koji ste dodelili naziv web stranicama moè da uti~e na njihovo ponaanje poto ih postavite na web lokaciju. Naime, mnogi web serveri prave razliku izme|u malih i velikih slova i ne prihvataju nazive ispisane velikim slovima, zato preporu~ujem da uvek koristite samo mala slova. FORMATIZOVANJE TEKSTA Sada ste spremni da upiete tekst na svoju web stranicu. Prva stvar koju treba da uradite je da upiete osnovne informacije o kursu, a zatim da ih formatizujete, tj. da definiete njihov izgled na ekranu. Za tu svrhu koristi}emo paletu Property Inspector, koja omogu}uje da menjamo font i formatizovanje. Ukoliko paleta nije prikazana na ekranu, u meniju Window izaberite stavku Properties.
U prozoru Document, miem ozna~imo naziv dokumenta. Na paleti Property Inspector miem otvorimo padaju}u listu Format i izaberimo stavku Heading 1. Na webu se koriste naslovi razli~ite veli~ine. Heading 1 je najve}i, a Heading 6 je najmanji. Pritisnimo miem negde ispod naslova, kako vie ne bi bio ozna~en. Pritisnimo taster Enter i upiimo drugi red teksta, recimo, kratak opis naeg kursa. Ozna~imo miem drugi red teksta i u listi Format izaberimo stavku Heading 3. Pritisnimo miem na kraj naeg podnaslova (drugog reda teksta), kako vie ne bi bio ozna~en. Pritisnimo taster Enter i proverimo da li je na listi Format postavljena stavka Paragraph, ukoliko nije, izaberimo je. Sada smo spremni za upisivanje nekog uvodnog teksta o web lokaciji. Upiimo sada tekst.
28
NAPOMENA: Kada stavljate materijal kursa na web, preporu~uje se da date kratak uvod u kurs. On treba da informie posetioce lokacije o sadràju kursa, potrebnom predznanju i prate}im resursima. Tako|e, pri vrhu stranice moète da stavite svoje ime, elektronsku adresu itd. MENJANJE IZGLEDA TEKSTA POMO]U PROPERTY INSPECTORA Ozna~imo miem bilo koju re~ na stranici i pritisnimo miem na ikonu na kojoj je ispisano slovo B, koja se nalazi paleti Property Inspector. Ozna~ena re~ }e sada biti ispisana podebljanim (tzv. masnim) slovima. Da bi izgled ozna~ene re~i vratili u prethodno stanje, pritisnimo miem ponovo na istu ikonu ili u meniju Edit izaberimo stavku Undo. Da bi promenili veli~inu slova, ozna~imo miem neki tekst i sa padaju}e lista Size izaberimo neku od ponu|enih veli~ina. Ovog puta veli~ine su u opsegu od 1 do 7. Najmanjoj veli~ini odgovara 1, a najve}oj 7. Veli~ina 3 je standardna veli~ina slova, ili podrazumevana veli~ina.
Da bi promenili boju teksta, ozna~imo miem tekst i pritisnimo miem na sivi kvadrat koji se nalazi desno od liste Size na paleti Property Inspector. Na ekranu se pojavljuje paleta boja, a pokaziva~ mia menja oblik u kanticu sa bojom.
Izaberimo miem èljenu boju. Polje koje se nalazi desno od palete boja prikazuje kd boje koji je potreban pretraìva~u da bi verno prikazao boju koju smo izabrali. Pritisnimo pokaziva~em mia na stranicu, van teksta, kako ne bi bio vie ozna~en. Prethodno ozna~en tekst se sada pojavljuje u novoj boji. NAPOMENA: Sve prethodno navedene komande za formatizovanje teksta mogu se izabrati i iz menija Text.
29
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti RASPORE\IVANJE TEKSTA Liste i poravnavanja mogu da pomognu posetiocima web lokacije da brzo prona|u informacije koje èle. U ovom odeljku }e biti opisano kako se prave liste i poravnava tekst. Pritisnimo miem ispod podnaslova i upiimo slede}e: Osnovne informacije: Plan kursa Predava~ Materijal za kurs Resursi
Posle upisivanja svake stavke pritisnite taster Enter, kako bi slede}a stavka bila u novom redu. Ozna~imo miem stavku Osnovne informacije: i na paleti Property Inspector sa liste Format izaberimo stavku Heading 3. Ozna~imo miem sve ~etiri upisane stavke i na paleti Property Inspector pritisnimo dugme Unordered List. Stavke su sada prikazane kao nenumerisana lista. Pre|imo u novi pasus i pritiskom miem na dugme Unordered List, isklju~imo dodeljivanje grafi~kog ornamenta stavkama liste. Upiimo sada slede}i tekst: Ve`be: Laboratorija Projekti Prezentacija
Ozna~imo miem re~ Ve`be: i na paleti Property Inspector izaberimo Heading 3. Ozna~imo miem sve ~etiri upisane stavke i na paleti Property Inspector pritisnimo dugme Ordered List. Stavke su sada prikazane kao numerisana lista. Tekst moèmo rasporediti i poravnavanjem. Ozna~imo miem prva dva reda teksta (naslov i podnaslov), a zatim na paleti Property Inspector pritisnimo dugme Align Center. Naslov i podnaslov su sada centrirani. Za kraj, u meniju File izaberite stavku Save i snimite svoj rad u datoteku. DODAVANJE SLIKE Kada oblikujete kurs na Web lokaciji, slike se mogu koristiti za vizuelno predstavljanje informacija. Slike mogu da "ilustruju" obrazovni sadràj, koji pomaè u razumevanju i prihvatanju sadràja. Slike i grafika na Web stranici mogu da: Privuku pa`nju; Poboljaju razumevanje; Poboljaju usvajanje sadràja i Pripreme okruènje za koncept povezivanja.
Da biste dodali sliku Web dokumentu, potrebno je da nazna~ite gde se slika nalazi. Doda}emo sliku koja se nalazi u direktorijumu slike na lokalnom disku. 1. Pritisnite miem iznad liste i pritisnite taster Enter. Tako|e, pritisnite miem na dugme Ordered List da biste isklju~ili numeraciju stavki. 2. 2.U meniju Insert izaberite stavku Image. Na ekranu }e se pojaviti okvir za dijalog Select Image Source. 30
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 3. Koriste}i okvir za dijalog prona|ite sliku Oblnas.gif u direktorijumu kurs_slike i pritisnite dugme Select.
31
NAPOMENA: Dreamweaver }e nas upozoriti da se slika ne nalazi unutar direktorijuma za kurs i predloìti da je iskopira u njega.
Slika se pojavljuje na Web stranici. Ova slika verovatno ne}e odgovarati sadràju vaeg kursa, ali ona ovde sluì samo da demonstriramo proceduru smetanja slike na Web stranu. BROJ I VELIÎNA SLIKA NA STRANICI Pravilo je jednostavno - sto je vise slika, stranica se sporije ucitava. Mnoge firme i eksperti iz ove oblasti preporucuju razlicita resenja, a mi cemo se zadrzati na najjednostavnijim i najefektnijim: Pokusajte da ne koristite sliku kao pozadinu. Ako to hocete, koristite sliku koja nije velika ( 1 - 3 kB), ili nije suvise mala (nekoliko Byte-ova). Ovo drugo mozda deluje cudno, ali sto je manja slika treba vise vremena da se popuni ekran. Na mestu gde u HTML kodu stoji informacija o slici (<img src. . .>) trebalo bi da stoji informacija o sirini i visini slike (width, height) u pikselima, npr. <img src="imeslike.gif" height="100" width="100">. U Dreamwiver-u ovu informaciju korisnik sam odredjuje kada se pri postavljanju slike odredi format slike i Dreamwiver odmah prihvata format slike koji ste upisali. Ovo je bitno zbog toga sto ako ne postoji ova informacija, browser (MSIE, Netscape), mora sam da odredi koja je velicina u pitanju, i vreme se gubi. Ako imate veliku sliku ili bilo koji drugi multimedijalni sadrzaj (animacija, film, zvuk) koji zelite da pokazete, dobro je prvo dati informaciju o tome na stranici, sa linkom do sadrzaja (i velicinom, po mogucnosti). U slucaju slika, moze se dati umanjena slika (komanda LowSrc) ili jednostavan link od umanjene slike do slike u pravoj velicini. Puno malih slika se sporo ucitavaju, jer se ucitava jedna po jedna slika, naizmenicno, dok se sve ne ucitaju. Ovo pravilo je narocito korisno za slike u kojima se nalazi samo tekst. UKLANJANJE SLIKE U ovom odeljku }ete nau~iti kako da koristite tabele da biste postavili slike i tekst jedne pored drugih. Da bismo to uradili potrebno je da se malo vie pozabavimo radom sa tabelama. Me|utim, prvo }emo obrisati prethodno dodatu sliku da nam ne bi smetala u postavljanju tabele. 32
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 1. U prozoru Document ozna~imo miem sliku. 2. Pritisnimo taster Delete na tastaturi. Slika nestaje sa Web stranice. 3. Da bismo ponitili prethodnu operaciju, tj. povratili prvobitno stanje potrebno je da u meniju Edit izaberemo stavku Undo. Slika se ponovo pojavljuje na Web stranici. 4. Snimite svoj dosadanji rad u datoteku. PRELIMINARNI PREGLED STRANICE Dok pravite stranicu u Dreamweaveru, ona ne}e uvek imati izgled na ekranu kao to }e biti kada se postavi na Web server. Potrebno je da povremeno preliminarno pregledate stranicu u svom pretraìva~u (Explorer ili Netscape). Da biste preliminarno pregledali stranicu u meniju File izaberite stavku Preview in Browser, a zatim u podmeniju izaberite pretraìva~. Pokre}e se izabrani pretraìva~ i u~itava stranicu.
Napomena: Ukoliko u listi pretraìva~a nema definisanog ni jednog pretraìva~a, tada }ete morati da konfiguriete Dreamweaver da uklju~i va omiljeni pretraìva~. U meniju Edit izaberite stavku Preferences/Preview in Browser i definiite pretraìva~. Sada se vratite u Dreamweaver. (Na dnu ekrana je paleta Taskbar koja prikazuje trenutno aktivne programe. Pritisnite dugme na kome pie Dreamweaver ... .)
UPOTREBA PALETE HISTORY Paleta History u Dreamweaveru vam omogu}ava da se vratite na neko od prethodnih stanja u procesu pravljenja Web stranice; u sutini, ona omogu}uje "neograni~en povratak u prolost". Ovo svojstvo je veoma pogodno ukoliko ste poprili~no odmakli u pravljenju Web stranice a onda odlu~ili da znatno izmenite dizajn, to za sobom povla~i niz promena. 1. Ukoliko na vaem ekranu nije prikazana ova paleta, tada je potrebno da u meniju Window izaberete stavku History. 2. Pro|ite kroz stavke palete History. Sve akcije koje ste preduzeli tokom pravljenja Web stranice su tu zabeleène. 3. Na dnu liste, na levoj strani, nalazi se mali kliza~ koji sada moète da pomerite navie na prethodnu stavku. Time ste ponitili umetanje slike na Web stranicu. 33
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 4. Prevucite kliza~ do stavke Insert Image i slika }e se ponovo pojaviti na stranici. 5. Kada zavrite pregled istorijata rada na stranici, pritisnite miem na dugme Close da zatvorite paletu History.
Kako se pomerite na stavku iz prolosti, ona dobija sivu boju a stranica se vra}a na izgled koji je imala pre nego to je ta stavka (akcija) primenjena. NAPOMENA: Ukoliko se vratite jedan ili vie koraka unazad, zatim primenite druge akcije, izgubi}ete kompletan istorijat ispod te ta~ke i ne}ete vie mo}i da rekonstruiete te akcije. PRAVLJENJE TABELE Jedan od na~ina da rasporedite tekst i slike je da koristite tabele, tj. mreù redova i kolona. Tabela moè da se koristi da se tekst i slika smeste jedno pored drugog. U ovom odeljku napravi}emo tabelu koja }e prikazivati datume i nastavne jedinice koje }e se tada predavati u okviru kursa. 1. Pritisnite miem na dno stranice. Pritisnite taster Enter i upiite: "Nastavni program". Tako|e, moète dodati semestar i kalendarsku godinu: "letnji semestar 2002. godine". 2. Ozna~ite "Nastavni program" i definiite da je stil formatiranja Heading 2. Pritisnite miem u prozor Document da deaktivirate izbor teksta.Pritisnite taster Enter. Sada }emo ubaciti tabelu koju sa~injavaju dva reda i dve kolone. 3. U meniju Insert izaberite stavku Table. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Insert Table. 4. U polje Rows: upiite 2. 5. U polje Columns: upiite 2. Ostale parametre tabele ovog puta ne}emo menjati, tj. podeavati.
6. Pritisnite dugme Ok. Na ekranu se pojavljuje tabela sa zadatim brojem redova i kolona. Svaki pravougaonik u tabeli se ozna~ava kao }elija. 7. Pritisnite miem u gornju levu }eliju tabele. Upiite "Datum predavanja". Pritisnite taster Tab da biste se prebacili u slede}u }eliju u tabeli. 8. U }eliji gde se sada nalazi kursor upiite "Tema", a potom pritisnite taster Tab da se prebacite u slede}i red. 9. U teku}oj }eliji upiite datum. Prebacite se u slede}u }eliju i upiite naziv nastavne jedinice kursa. Ukoliko je naziv duga~ak, prelom reda }e se obaviti unutar }elije. 10.Pritisnite taster Tab i tabeli }e biti dodat novi red. Upiite datum i naziv druge nastavne jedinice u tre}i red tabele. Tabela na vaoj stranici treba da ima izgled kao to je prikazano na slede}oj slici. 34
35
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti UMETANJE SLIKE U TABELU U tabelu moète staviti i sliku. To se radi tako to pritisnete miem u }eliju u koju èlite da stavite sliku, a zatim prona|ete sliku koju èlite da stavite. 1. Pritisnite taster Tab da biste dodali tabeli novi red. Pritisnite miem u desnu } eliju. 2. Ukoliko paleta Objects nije prikazana na ekranu, u meniju Window izaberite stavku Objects. 3. Pritisnite miem na ikonu Insert Image koja se nalazi u gornjem levom uglu palete. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Select Source Image.
4. Prona|ite i ozna~ite sliku u direktorijumu kurs_slike, a zatim pritisnite dugme Select. Slika Oblnas.gif se pojavljuje u }eliji tabele.
DODAVANJE NOVOG REDA Poto ste napravili tabelu, mo`da }e biti potrebno da dodate neke informacije u sredinu tabele. Mogu}e je dodavati redove i kolone kako bi se tabela proirila. Pritisnite miem u drugi red tabele. U meniju Modify izaberite stavku Table, a zatim Insert Row. U tabeli se pojavljuje novi red. Pritisnite miem u drugu kolonu novododatog reda i ubacite sliku skola_logo.gif, koja se nalazi u direktorijumu kurs_slike. Slika se pojavljuje u }eliji. ]elija koja se nalazi uz sliku je prazna. Pritisnite miem u tu }eliju i upiite naziv predavanja. BRISANJE REDA Tabela se, tako|e, moè podeavati uklanjanjem nepotrebnih redova i kolona. 1.Pritisnite miem u drugi red tabele. U meniju Modify izaberite stavku Table, a zatim Delete Row. Red i njegov sadràj nestaju iz tabele. Da vas podsetim, uvek moète da ponitite akciju kori}enjem komande Undo. 36
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti MENJANJE VELIÎNE KOLONE ]elija koja sadrì sliku ima irinu ve}u nego to je potrebno. Moèmo promeniti irinu kolone tako da odgovara dimenzijama slike, tj. da nema belina oko slike. 1. Postavimo pokaziva~ mia na grani~nu liniju izme|u kolona. Pokaziva~ dobija oblik dvostrano orijentisane strelice. 2. Pritisnimo mia i povucimo ga ka desnoj ivici tabele i otpustimo taster na miu. irine kolona su promenjene. 3. Postavimo pokaziva~ mia na desnu ivicu tabele. Pritisnimo mia i povucimo ga ulevo kako bi ponovo promenili veli~inu tabele. 4. Snimite svoj rad u tabelu, a potom u pretraìva~u obavite preliminarni pregled. 5. Sada se iz pretraìva~a vratite u Dreamweaver. NAPOMENA: Verovatno }ete prilikom preliminarnog pregleda uo~iti da kako menjate veli~inu prozora pretraìva~a da se menja i veli~ina tabele, tako da se opet mogu pojaviti beline oko slike u }eliji tabele. Zato se to deava? Razlog za to je u ~injenici da se irina tabele izraàva u procentima ukupne irine prozora pretraìva~a, u ovom slu~aju je to 75%. Ukoliko èlite da fiksirate tabelu na odre|enu veli~inu, morate dimenzije tabele da izrazite druga~ije. DEFINISANJE FIKSNE VELIÎNE TABELE Dimenzije tabele mogu biti izraène kao fiksne kori}enjem piksela. Piksel je ta~ka grafi~ke slike. Ekrani se sastoje od hiljada (ili miliona) piksela koji su ure|eni u redove i kolone. Kod Web stranica preporu~uje se da irina tabele ne bude ve}a od 550 piksela. (Podrazumeva se da se radi o rezoluciji ekrana dimenzija 640x480 piksela.) 1. Pritisnite miem na tabelu. Zatim, u donjem levom uglu prozora stranice pritisnite miem na kontrolnu oznaku <table> (vidi sliku) da biste izabrali celu tabelu.
<TABLE> je HTML kontrolna oznaka koja iscrtava tabelu na ekranu, a Dreamweaver ga ovde koristi kao simbol da predstavi tabelu u celini. NAPOMENA: Verovatno ste primetili polje W koje je prikazano u Property Inspectoru. Ono ozna~ava irinu tabele koja je izraèna u procentima. Ukoliko èlite da fiksirate veli~inu tabele, potrebno je da zadate veli~inu u pikselima. 2. U Property Inspectoru pritisnite miem na strelicu pored polja sa znakom % i izaberite pixels. U polje W upiite 550. Ovime ste definisali irinu tabele na 550 piksela. 3. Pritisnite miem bilo gde u prozoru Document da deaktivirate izbor tabele.Koliko prostora je potrebno za svaku kolonu? Dvokolonska tabela treba da ima uù levu a iru desnu kolonu.Na primer, leva kolona bi mogla biti irine 150 piksela. Tada }e desna kolona biti irine 550 - 150 = 400 piksela. Sada }emo zadati ove irine kolona. 4. Da biste izabrali desnu kolonu tabele potrebno je da postavite pokaziva~ mia iznad te kolone, kada pokaziva~ promeni oblik u zatamnjenu strelicu 37
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti usmerenu naniè pritisnite taster na miu. Kolona je sada izabrana (aktivna) i svaka }elija kolone je zatamnjena. 5. Proirite Property Inspector pritiskom mia na trougao u donjem desnom uglu kako biste videli irinu }elije tabele. 6. Paleta bi trebala da ima izgled prikazan na slede}oj slici.
7. irina kolone tabele moè se promeniti u Property Inspectoru. 8. Pritisnite miem na polje W na dnu palete. Upiite veli~inu od 400 piksela. 9. Izaberite levu kolonu tabele i promenite njenu irinu na 150 piksela. 10.Snimite svoj rad u datoteku i preliminarno pregledajte stranicu u pretraìva~u. Promenite veli~inu prozora pretraìva~a da biste se uverilida se sada veli~ina tabele ne menja. 11.Vratite se iz pretraìva~a u Dreamweaver. FORMATIRANJE TABELE 1. Kompletirajmo tabelu formatiranjem teksta. Izaberite prvi red tabele tako to }ete postaviti pokaziva~ mia na po~etak reda, pritisnuti taster na miu i prevu}i pokaziva~ preko svih }elija u redu. 2. Sadràj reda formatirajte kao Heading 3. Zadrìte aktivnim izabrani red da biste promenili boju pozadine }elija. 3. Da biste definisali boju pozadine reda, potrebno je da miem pritisnete na kvadrati} (u okviru koga se nalazi paleta boja) pored oznake Bg na paleti Property Inspector.
4. Sa palete boja izaberite èljenu boju. 5. Pritisnite miem izvan tabele da deaktivirate izbor reda. Red je sada obojen izabranom bojom. 6. Isprobajte razne opcije formatiraju}i ostatak tabele koriste}i alatke Property Inspectora. Promenite veli~inu fonta teksta, boju i stil teksta, kao i poravnavanje. 7. Snimite svoj rad u datoteku i obavite preliminarni pregled u pretraìva~u, a potom se vratite u Dreamweaver. Dreamweaver ima ~ak i ugra|ene neke formate koje moète koristiti za brzo podeavanje izgleda tabele. 1. Izaberite tabelu. 38
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 2. U meniju Commands izaberite stavku Format Table. 3. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Format Table sa nizom opcija. Lista opcija se pojavljuje u gornjem levom uglu okvira za dijalog. Pritisnite miem na neku od ponu|enih stavki i u okviru koji se nalazi desno vide}ete uticaj tog stila formatiranja na izgled tabele.
4. Izaberite èljeno formatiranje i pritisnite dugme Apply. Izabrano formatiranje se primenjuje na tabelu. 5. Kada zavrite sa formatiranjem pritisnite dugme OK. 6. Snimite svoj rad u datoteku. Pravljenje druge Web stranice Sada }emo napraviti drugu stranicu za Web lokaciju. Ova stranica }e biti stranica sa resursima potrebnim za kurs, kao to su ud`benici, priru~nici, uputstva za laboratorijske ve`be itd. Jo jednom }u vas podsetiti na planiranje stranice. Planiranje stranice: Kada planirate Web lokaciju kursa bi}e potrebno da odlu~ite kako }ete da organizujete svaku Web stranicu. ta }e biti postavljeno na svaku stranicu? (Na primer, nastavni program, veze ka resursima na Webu, prate}a literatura, ve`be, on-line diskusija itd.) Izdelite lokaciju na stranice kako bi pristup bio to jednostavniji. Ukoliko vai studenti èle da ~itaju ili tampaju samo kalendar kursa, tada oni ne}e èleti da tampaju kompletan sadràj Web lokacije da bi videli samo kalendar. Tako|e, u fazi planiranja treba da razmotrite kako }e stranice me|usobno biti povezane. Vratimo se sada na pravljenje druge stranice. 1. U meniju File izaberite stavku New. Svakako }ete èleti da novom dokumentu date nov i opisan naslov tako da vai posetioci mogu da ga prona|u traè}i relevantne informacije. 2. Dodelite naslov novoj stranici. U meniju Modify izaberite stavku Page Properties i upiite naslov (tj. "Resursi za kurs" ... ). Po upisivanju pritisnite miem na dugme OK. 3. Upiite na vrhu stranice identifikacioni broj i naziv kursa. U drugom redu stranice upiite "Resursi za kurs". 4. Sada upiite neke od resursa. 5. Formatirajte sadràj stranice koriste}i opcije palete Property Inspector. 6. Snimite svoj rad u datoteku. Dodelite dokumentu naziv resursi.html i snimite ga u direktorijum www .
39
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Pravljenje veze Pre nego to pristupimo pravljenju veza, potrebno je da ih dobro isplanirate Planiranje veza: Kako }e stranice me|usobno biti povezane? Kada planirate Web lokaciju kursa bi}e potrebno da odlu~ite kako da organizujete veze izme|u svih stranica. Prakti~no je da veze ka drugim stranicama postavite na vrhu i dnu svake stranice. Tako|e, svaka stranica treba da bude povezana sa vaom mati~nom stranicom (index.html). Poto imamo dve Web stranice moèmo da ih poveèmo. Poveza}emo stranicu resursi.html sa glavnom stranicom index.html. U Dreamweaveru pre|imo na stranicu index.html (za to koristimo meni Window). Na toj stranici ozna~imo nenumerisani tekst: Resursi da bi ga koristili kao vezu /engl. link).Koristi}emo Property Inspector da pravimo vezu. Ukoliko ne vidite na ekranu pomenutu paletu, u meniju Window izaberite stavku Properties i paleta }e se pojaviti u prednjem planu. Na paleti Property Inspector pritisnite miem na ikonu Browse for File (vidi slede}u sliku).
Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Select HTML File. Koriste}i ovaj okvir za dijalog prona|ite i izaberite datoteku resursi.html. Pritisnite miem na dugme Select. Prethodno izabrani tekst je podvu~en i obojen je bojom koju ste izabrali. Na paleti Property Inspector polje Link o~itava "resursi.html".
Pritisnite miem na prozor Document da deaktivirate vezu. Pravljenje veze ka stranici koja se nalazi negde na Webu Napravi}emo sada vezu ka mati~noj (engl. home) stranici CET-ove Web lokacije kako bi posetioci mogli lako da pristupe resursima. Poto se CET-ova mati~na strana nalazi na Webu, mora}emo da damo punu ili apsolutnu adresu da bi napravili vezu (tj. da}emo tzv. URL - Uniform Resource Locator). Tako|e, moèmo na isti na~in dodati veze ka drugim stranicama na Webu. 1. Postavimo pokaziva~ mia na dno Web stranice, pritisnimo taster Enter i upiimo tekst koji }emo koristiti kao vezu: "Posetite kolu ra~unara CET". 2. Ozna~ite miem taj tekst. Da biste definisali vezu ka CET-ovoj mati~noj stranici, potrebno je da znate njenu adresu: http://www.cet.co.yu/. 3. Na paleti Property Inspector upiite u polje Link adresu http://www.cet.co.yu/ i pritisnite taster Enter. Tekst " Posetite kolu ra~unara CET" postaje veza. (Ista tehnika se koristi ukoliko èlite da dodate vezu ka bilo kojoj stranici na Webu.)
40
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Napomena: Kada dodajete vezu, mo`da }ete poèleti da uklju~ite kratak opis veze, tj. napomenu zato je bitna i ukaète na odgovaraju}e odeljke lokacije.
41
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Da biste proverili da li veza radi kako treba, morate da pogledate stranicu u pretraìva~u. 4. Snimite svoj rad u datoteku i pregledajte ga u pretraìva~u. 5. Dok ste u pretraìva~u proverite vezu. Pritisnite miem na vezu ka resursima. Veza se brzo pojavljuje u aktivnoj boji, a zatim se pojavljuje stranica resursi.html. 6. Pritisnite miem na dugme Back. Veza ka resursima pojavljuje se u boji koju smo izabrali da ozna~ava pose}ene stranice. 7. Testirajte preostale veze. Ukoliko veza ne radi, ponovite postupak iz ovog odeljka. 8. Vratite se u Dreamweaver da biste dodali jo neke stvari svojim stranicama. Pravljenje veze unutar stranice Veze se mogu koristiti za navigaciju u okviru stranice. Pravljenjem liste sa sadràjem na vrhu stranice, a zatim povezuju}i je sa drugim odeljcima na stranici omogu}ujete direktnu navigaciju u okviru stranice. Na prvoj stranici koju smo ranije napravili nenumerisana lista je dodata na vrh te stranice. Sada }emo napraviti vezu od stavke "Plan kursa" u nenumerisanoj listi ka odeljku "Nastavni program predmeta" koji se nalazi niè na stranici. Pre nego to moè veza da bude napravljena u okviru stranice, ciljni deo veze treba da bude napravljen. To se naziva sidro. Na ovoj stranici, sidro }e biti odeljak "Nastavni program predmeta" koji se nalazi u donjem delu stranice.
Niè na stranici koristi}emo Nastavni program predmeta kao "sidro".
Za po~etak, napravi}emo prvo sidro. 1. Pre|imo na deo stranice koji sadrì tabelu nastavnog programa. Pritisnite miem na kraj reda "Nastavni program predmeta". 2. U meniju Insert izaberite stavku Invisible Tags, a iz podmenija stavku Named Anchor. 3. U okviru za dijalog upiite naziv za sidro, tj. Nast i pritisnite dugme OK. Ukoliko se ne pojavi ùti simbol sidra u meniju View izaberite stavku Visual Aids, a iz podmenija stavku Invisible Elements. 4. Sada }emo napraviti vezu od vrha stranice ka odeljku Nastavni program predmeta. 5. Na vrhu stranice ozna~imo u nenumerisanoj listi tekst "Plan kursa" da bi ga koristili kao vezu. 6. Na paleti Property Inspector pritisnimo miem na ikonu Point-to-File (koja se nalazi levo od polja Link) i prevucimo je na simbol sidra nastavnog programa.
42
7. Kada otpustimo taster na miu, oznaka #Nast pojavljuje se u polju veze. Stavka "Plan kursa" je sada veza i podvu~ena je i obojena drugom bojom.
Oblik koji ovaj tip veze koristi je druga~iji od standardne veze. U polju veze pojavljuje se znak # pored naziva sidra. Znak # ozna~ava da je to veza ka sidru na Web stranici. Veza ka vrhu stranice Kada dodate mnotvo informacija na stranicu, ona postaje prili~no duga~ka i komplikovano je kreatati se kroz njen sadràj. Da bi se to prevazilo mogu se dodati navigacione veze kako bi se korisniku omogu}io direktan povratak na vrh stranice. U ovom primeru napravi}emo koriste}i jednu klju~nu re~ HTML-a (top) koja }e prebacivati korisnika na vrh postoje}e stranice. Sidro ne mora da se koristi poto koristimo ugra|eno sidro. Pritisnimo miem na dno stranice, upiimo tekst "Vrh stranice" i ozna~imo ga. Na paleti Property Inspector pritisnimo miem u polje Link i upiimo kao vezu oznaku #top. Snimimo rad u datoteku i preliminarno pregledajmo u pretraìva~u. Testirajmo veze. Pravljenje podno`ja stranice Na ve}ini Web lokacija informacije za kontakt su stavljene u podno`je (engl. footer; u klasi~nom tamparstvu to se zove donja ìva kolona) stranice. Podno`je posetiocima pruà informacije o izvoru stranice, uklju~uju}i informaciju o dizajneru lokacije. Ovo daje dodatnu verodostojnost informacijama koje su stavljene na Web stranice.Tako|e, nalazi se i informacija o li~nosti koju posetioci lokacije mogu kontaktirati ukoliko ne mogu da prona|u na lokaciji ono to su traìli. Podno`je, tako|e, sadrì datum poslednjeg aùriranja stranice, to omogu}uje posetiocu da zaklju~i koliko su informacije aktuelne. U ovom primeru napravi}emo podno`je za stranicu index.html koje }e imati oblik prikazan na slede}oj slici.
43
Prva stvar koju }emo dodati bi}e horizontalna linija da bi razdvojili podno`je od ostatka stranice. 1. U Dreamweaveru spustimo se do dna stranice index.html i pritisnimo miem, a zatim pritisnimo taster Enter da bi napravili novi prazan red. 2. U meniju Insert izaberimo stavku Horizontal Rule. Ozna~ena horizontalna linija se pojavljuje na stranici. 3. Pritisnimo miem na kraj horizontalne linije, a potom pritisnimo taster Enter. Pokaziva~ mia se sada pojavljuje u prvom redu podno`ja. 4. Sada }emo dodati odre|ene informacije da bi kompletirali stranicu. Upiite prvo svoje ime. 5. Da biste redove teksta u podno`ju razdvojili za po jedan prazan red drìte pritisnut taster Shift i pritisnite taster Enter. Drè}i pritisnut taster Shift ubacuje se kontrolni znak za prekid linije umesto znaka za zavretak pasusa. 6. Upiite elektronsku adresu i telefonski broj, a razdvojite ih sa znakom ; ili nekim drugim znakom interpunkcije. Po upisivanju pritisnite istovremeno tastere Shift i Enter. 7. Upiite naziv odseka i kole, a potom pritisnite istovremeno tastere Shift i Enter. 8. Upiite tekst "Datum poslednje izmene:" i teku}i datum. Dodavanje veze za elektronsku adresu Napravi}emo vezu za sopstvenu elektronsku adresu, tako da posetioci mogu da pritisnu miem na nju i poalju vam potu. Ovo je zgodno svojstvo, ali mo`da ne}e funkcionisati kod svakog pretraìva~a. Uklju~uji}i vezu za potu na svojoj stranici pruàte mogu}nost svojim u~enicima i posetiocima lokacije da vas kontaktiraju ili poalju povratnu informaciju. Pre|imo na posao. 1. Ozna~ite miem svoju elektronsku adresu. 2. Na paleti Property Inspector u polje Link upiite slede}e: mailto: ppecelj@cet.co.yu, odnosno, adresu svoje e-pote.
3. Pritisnite taster Enter i vaa adresa }e se pojaviti kao veza. 4. Snimite svoj rad u datoteku i u pretraìva~u testirajte vezu ka svojoj elektronskoj adresi. 44
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Ukoliko veza ka elektronskoj adresi ne radi, ponovite prethodno izloènu proceduru. Proverite informaciju koju ste upisali u polje Link. Ukoliko i posle ovoga veza ne radi, mo`da va Web pretraìva~ nije konfigurisan da alje e-potu. Kopiranje podno`ja na drugu stranicu Da biste obezbedili konzistentnost Web lokacije i kontrolu posetiocima treba da uklju~ite podno`je na svaku stranicu lokacije. Umesto da pravite podno`je na svakoj stranici ponaosob, moète ga kopirati sa prve stranice na ostale. 1. 2. 3. 4. Vratite se u Dreamweaver. Ozna~ite miem horizontalnu liniju i celo podno`je. U meniju Edit izaberite stavku Copy. Pre|ite na stranicu resursi.html i pritisnite miem na dno stranice. U meniju Edit izaberite stavku Paste. Podno`je se pojavljuje na stranici resursi.html.
Napomena: Svrha upisivanja informacije o poslednjem aùriranju stanja na stranici je da se posetiocima omogu}i uvid koliko su informacije na stranici aktuelne. Taj datum }e varirati od stranice do stranice, u zavisnosti od prirode sadràja tih stranica. 5. Snimite svoj rad u datoteku. Veza ka mati~noj stranici Web lokacije Da biste posetiocima obezbedili ve}u kontrolu, potrebno je da navigaciju izme|u stranica u~inite to prostijom i direktnijom. Jedan od na~ina da to ostvarite je da poveète svaku od podrànih stranica sa mati~nom stranicom.
45
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti U ovom odeljku poveza}emo stranicu resursi.html sa stranicom index.html. 1. U prozoru Document u kome se nalazi stranica resursi.html, ozna~ite u podno`ju stavku Odsek. 2. Na paleti Property Inspector, u polju Link upiite index.html i pritisnite taster Enter. Naziv odseka se sada pojavljuje kao veza. 3. Snimite svoj rad u datoteku i testirajte vezu u pretraìva~u. Promena boje teksta i pozadine U ovom odeljku pokaza}u kako da podesite standardnu boju za tekst, kao i za pozadinu i veze. Ovo se radi kori}enjem opcija okvira za dijalog Page Properties, koji smo ranije ve} koristili kod dodeljivanja naslova stranici. 1. Prebacite se iz pretraìva~a u Dreamweaver i to na stranicu index.html. 2. U meniju Modify izaberite stavku Page Properties. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Page Properties. 3. Da biste promenili boju teksta pritisnite miem na kvadrati} pored polja Text (vidi sliku). Pojavljuje se paleta boja, a pokaziva~ mia menja oblik u pipetu (engl. Eye dropper).
4. Pipetom izaberite èljenu boju za tekst. 5. Da biste promenili boju pozadine, pritisnite miem na kvadrati} pored polja Background
6. Pipetom izaberite èljenu boju pozadine. Tako|e, moète promeniti boju veza, aktivnih veza i pose}enih veza. Veza na koju korisnik pritisne miem postaje u tom trenutku aktivna veza. Promena boje omogu}uje korisniku vizuelni pokazatelj da je pretraìva~ prihvatio komandu. Pose}ena veza je veza koju je korisnik ve} koristio. Promena boje obezbe|uje posetiocu (korisniku) vizuelni podsetnik da je ve} posetio te povezane stranice. Napomena: Obojen ili podvu~en tekst moè biti problemati~an za veze. Izaberite svoju emu boja tako da se veze razlikuju od ostatka teksta. Tako|e, tekst i veze treba da se razlikuju od pozadine zbog ~itljivosti. 7. Upotrebite procedure iz koraka 3 i 4 da promenite boju veza, aktivnih veza i pose}enih veza. 46
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 8. Kada ste izabrali èljeni tekst i boju veze, pritisnite miem na dugme Apply da biste videli promene. Tekst i pozadina stranice }e se pojaviti u bojama koje ste izabrali. 9. Zadrìte otvorenim okvir za dijalog na ekranu da biste napravili potrebne izmene boja ili pritisnite na dugme OK da prihvatite boje koje ste izabrali. Ukoliko ste promenili boju nekog teksta koriste}i paletu Property Inspector, te promene }e nadvladati opte postavke boja za stranicu. 10.Snimite svoj rad u datoteku.
Definisanje eme boja za stranicu Ukoliko nemate poverenja u izbor sopstvene kombinacije boja za Web stranice, oslonite se na Dreamweaverov skup unapred definisanih ema boja koje koriste tzv. Web-sigurne boje, tj. boje koje }e mo}i da se pojavi u istom tonalitetu na svim tipovima ra~unarskih platformi i pretraìva~ima. Napomena: Boje pozadine ostavljaju najbolji utisak kada se opaàju kao neto to stvara kontrast. Hladnije boje, kao to su tamno plava i zelena, imaju isti efekat. Toplije boje, kao to su crvena i ùta bolje se opaàju kada su naspram neke hladnije, zato je pogodno koristiti ih za informacije koje se postavljaju preko pozadine. Kada birate boje, vodite ra~una o jednostavnosti. Suvie boja moè dovesti do konfuzije i izazvati iritaciju. 1. U meniju Commands izaberite stavku Set Color Scheme ... . Na ekranu }e se pojaviti okvir za dijalog Set Color Scheme Command.
2. Sa liste Background izaberite boju pozadine, a zatim izaberite kombinaciju boja za tekst i veze sa liste Text and Links. 3. Uzorak eme boja pojavi}e se u oknu koje se nalazi na desnoj strani okvira za dijalog. Kada izaberete èljenu emu boja, pritisnite miem na dugme OK da biste je primenili na stranicu.
Dodavanje Dreamweaveru objekata tipa Flash
47
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Lako moète posti}i specijalne efekte koriste}i Flashovu dugmad i animacije. Poto je Flashova grafika vektorska, ona je veoma mala po veli~ini. Usled toga, ta grafika se brzo u~itava u korisnikov pretraìva~.
Dodavanje Flashove dugmadi

Flashova dugmad imaju nekoliko stanja u zavisnosti od poloàja pokaziva~a mia u odnosu na njih i od toga da li je pritisnut taster na miu. Prvo stanje je izgled koji ima dugme kada pokaziva~ mia nije na njemu. Drugo stanje se pojavljuje kada je pokaziva~ mia na dugmetu ali nije pritisnut taster na miu. Tre}e stanje se pojavljuje kada je pokaziva~ mia na dugmetu i istovremeno pritisnut taster na miu. U Dreamweaveru moète napraviti i odràvati Flashovu dugmad koriste}i raspoloìvi skup stilova za dugmad. Ve}ina atributa dugmeta su izmenljivi. Prvo }emo napraviti dugme, a zatim }emo ga modifikovati. Da bismo napravili Flashovo dugme potrebno je da uradite slede}e: U datoteci koju u ovoj ve`bi koristimo, index.htm, postavimo ta~ku umetanja ispod slike u centru prozora Document.
Na panelu Objects/Common izaberimo miem ikonu Flash Button.
Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Insert Flash Button. Uradite sada slede}e promene: U pomo}nom meniju Style izaberite stavku Beveled Rect-Blue. U polju za tekst Button Text upiite Povratak nazad. U pomo}nom meniju Font izaberite font Verdana. U polju za tekst Size upiite 12.
48
Pritisnite miem na kvadrati} pored polja Bg Color. Na ekranu se pojavljuje paleta boja. Koriste}i alatku u obliku pipete izaberite osnovnu boju dugmeta. U zavisnosti od boje koju ste izabrali, u polju Bg Color pojavi}e se znak # i do njega numeri~ki kd izabrane boje. U polje za tekst Save As upiite Povratak.swf i pritisnite dugme OK. Okvir za dijalog Insert Flash Button se zatvara. Na paleti Property Inspector pritisnite miem na dugme Play. Dugme se sada nalazi u prvom stanju. U prozoru Document pre|ite pokaziva~em mia preko dugmeta. Dugme u trenutku prelaska pokaziva~a preko njega menja boju, tj. menja svoje stanje.
Dok je pokaziva~ mia na dugmetu , pritisnite taster na miu. Dugme opet menja boju i sada je u tre}em stanju.
Snimite svoj rad u datoteku i pregledajte stranicu u pretraìva~u. Pomeranjem pokaziva~a preko dugmeta i pritiskom na taster na miu, dugme menja stanja kao to je menjalo stanja u Dreamweaveru. 49
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Da biste izmenili Flashovo dugme potrebno je da uradite slede}e: 1. U prozoru Document dva puta pritisnite miem na Flashovo dugme. Na ekranu }e se pojaviti okvir za dijalog Insert Flash Button. 2. Ukoliko se okvir za dijalog ne pojavi, pritisnite miem na Stop na paleti Property Inspector, a zatim dva puta miem pritisnite na Flashovo dugme ponovo. 3. Podesite èljene opcije. Na primer, promenite font u Arial. 4. Pritisnite miem na dugme Apply da biste videli promene. 5. Pritisnite miem na dugme OK kada zavrite.
Dodavanje Flashovih animacija

Svom dokumentu moète lako dodati Flash animacije, skoro kao to dodajete sliku. Naravno, animacije treba da su ve} pripremljene. Moète prevla~enjem ru~ica promeniti veli~inu animacije da odgovara vaem raspoloìvom prostoru. Za razliku od Flash dugmadi, u Dreamweaveru ne moète direktno praviti animacije. Da biste dodali Flash animaciju potrebno je da uradite slede}e: 1. Postavite ta~ku umetanja ispod Flash dugmeta. Ukoliko ta~ka umetanja nije centrirana, pritisnite miem na dugme Center na paleti Property Inspector. Ta~ka umetanja je sada centrirana na stranici. Slede}i objekat koji dodate stranici bi}e centriran.
2. Na panelu Assets pritisnite Flash.
3. Izaberite svoju animaciju, a zatim pritisnite Insert. Flash animacija je smetena na stranicu. 4. Na paleti Property Inspector izaberite Loop i Autoplay. Pritisnite Play da biste videli animaciju u Dreamweaveru.
5. Snimite rad u datoteku i pregledajte u pretraìva~u. Autoplay izaziva da Flash animacija po~inje da se izvrava ~im se stranica u~ita u pretraìva~. Animacija se ponavlja, tj. vrti u petlji, zato to je definisano svojstvo Loop u Dreamweaveru. Napomena: Uvek proverite da li ste izabrali datoteku tipa SWF kada ubacujete Flash animaciju. Nemojte da ubacujete datoteke tipa FLA ili SWT, zato to se one ne}e pojaviti u pretraìva~u.
50
Kori}enje zvuka u Dreamweaveru

Zvuk moète da uklju~ite na stranicu u Dreamweaveru kori}enjem objekta Plugin, koji se nalazi na paleti Objects. Potom }e posredstvom pripadaju}eg okvira za dijalog od vas biti zatraèno da saoptite o kojoj zvu~noj datoteci se radi.
Simbol Plug-In }e biti umetnut u dokument. Ovaj simbol se ne}e prikazivati kada budete putali datoteku u pretraìva~u. Simbol moète postaviti bilo gde unutar dokumenta, slino kao to radite kada je u pitanju slika. Plug-inovi su softverski moduli koje pretraìva~i koriste da bi mogli da opsluùju razli~ite vrste datoteka.
Testirajte stranicu i uo~ite da }e se niz varijanti audio kontrolera pojaviti na stranici. U ovom primeru, koristi se skra}ena verzija kontrolera. Levo dugme kontrolie ja~inu zvuka, a desno dugme je dugme za reprodukciju i pauzu.
Kori}enje parametara: eliminisanje kontrolera sa ekrana Na mnogim stranicama ne èlite da kontroler bude vidljiv. Na primer, sigurno u pri~i ne èlite da kontroler bude vidljiv, èlite samo da po~ne reprodukovanje melodije kada se pristupi stranici. Da biste upravljali pojavljivanjem kontrolera i drugim stvarima koje se ti~u zvuka, softverski moduli koriste parametre. Da biste koristili parametre u Dreamweaveru, izaberite softverski modul i pogledajte okvir za dijalog Parameters.
51
Upiite svaki parametar u pripadaju}e polje. Koristite dugmad sa simbolima + i da pre|ete na slede}i parametar, odnosno, da se vratite na prethodni parametar. Na prethodnoj slici, parametar Controller je postavljen na vrednost False. Za ve}inu korisnika to je jedini parametar koji treba da podese. Ova vrednost parametra definie da je kontroler nevidljiv. Budite obazrivi prilikom upisivanja parametara i njihovih vrednosti. Ukoliko neto pogreno upiete, moè se desiti da se zvuk uopte ne reprodukuje. Vodite ra~una da ne napravite slovne greke kod naziva parametara i njihovih vrednosti. Za one koji su radoznali dajemo tabelu sa vrednostima i opisom nekoliko parametara. Parametar Vrednost
Opis
Postavite vrednost True da biste isklju~ili softverski modul za QuickTime. Koristite ovo da biste izbegli prikazivanje kontrolera. Odre|uje da li }e komande kontrolera biti vidljive kada se bude prikazivala stranica. Odre|uje da li }e po~eti reprodukcija zvuka ~im se u~ita. Podrazumevana vrednost je True, tako da u mnogim slu~ajevima ne morate da definiete ovaj parametar. Procentualna vrednost ja~ine zvuka koju sistem koristi. Odre|uje da li }e se reprodukcija zvu~nog zapisa kontinualno ponavljati, tj. vrteti u petlji. Definie veli~inu oblasti koju zahvata kontroler kada je vidljiv. Definie tip kontrolera, kao i da li je vidljiv ili ne.
controller hidden autoplay
true/false true/false true/false
volume loop
0 - 100
true/false/ broj height and Broj piksela width controls Console/ Smallconsole/ true/false
Parametri i html
Ponekad je lake direktno u html-u podeavati parametre. U Dreamweaveru, pritisnite taster F10 da bi se prozor sa html-om pojavio u prvom planu ili prepravite kontrolnu oznaku <embed>, pritisnite miem na Plug-In i u meniju Modify izaberite stavku Quick Tag Edit. Na ekranu }e se sada pojaviti samo kontrolna oznaka u prozoru, tako da moète da je prepravite. 52
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti U primeru prikazanom na slede}oj slici radi se o zvu~noj datoteci demo.mp3, a kontroler je nevidljiv.
Pravljenje Web stranice od Wordovog dokumenta

Prilikom pripreme Web prezentacije, autori ~esto kao osnovu koriste postoje}e dokumente. Moète u Wordu dokument koji je u njegovom izvornom formatu snimiti kao HTML datoteku, a zatim u~itati u Dreamweaver i doraditi za potrebe Web prezentacije. 1. Pokrenite Microsoft Word. 2. U meniju File izaberite stavku Open. Prona|ite èljeni dokument i pritisnite miem na dugme Open. 3. Kada je dokument u~itan u Word, u meniju File izaberite stavku Save As Web Page da biste ga snimili kao HTML datoteku. Dodelite datoteci naziv i pritisnite miem na dugme Save. 4. Napustite Word i pokrenite Dreamweaver. U meniju File izaberite stavku Open. Pomo}u Okvira za dijalog Open prona|ite dokument koji ste malopre snimili u HTML formatu. Pritisnite miem na dugme OK. Wordov dokument se u Dreamweaveru pojavljuje na novoj stranici. Stranica se sada moè ure|ivati i formatirati kao Web stranica. Me|utim, moè se desiti da do|e do gubitka nekih atributa formatiranja prilikom konverzije iz Word formata u Dreamweaverov format. Na primer, svaki tabulator u vaem dokumentu bi}e ignorisan. Savet: Ukoliko volite da koristite tabulatore u Wordu, pretvorite tabulatore u tabele dok ste u Wordu, pre nego to dokument snimite u HTML formatu. Prema tome, dok ste u Wordu uradite slede}e: 1. Ozna~ite pasuse koriste}i tabulator. 2. U meniju Table izaberite stavku Convert Text to Table ... . 3. Pojavljuje se okvir za dijalog Conert Text to Table. Ukoliko je broj kolona ta~an, pritisnite miem na OK. Potom moète u Dreamweaveru nastaviti dalju doradu dokumenta za potrebe sajta.
53
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Snimite svoj rad u datoteku i u pretraìva~u pregledajte stranice Prebacivanje datoteka na Web server Zavrili smo drugu fazu u publikovanju Web sadràja i sada smo spremni za tre}u fazu: prebacivanje datoteka na Web server. U prethodnoj fazi smo pregledali stranice na lokalnom disku koriste}i pretraìva~ da bi proverili kako one izgledaju na Webu. U ovoj fazi prebaci}emo kopije Web datoteka na Web server, tj. ra~unar koji skladiti Web datoteke, tako da i drugi mogu da vide nae stranice na Webu. Da bi smestili datoteke na Web, potrebno je da imamo obezbe|en "magacinski prostor", tj. nalog na Web serveru. Taj server moè biti na fakultetu, koli ili nekoj organizaciji. Ovde } emo koristiti fiktivni Web server NASTAVA koji je "fizi~ki" smeten u CET-u. Prvi korak kod prebacivanja datoteka je da saoptite Dreamweaveru gde se one nalaze. U prvoj lekciji ovog kursa definisali smo mesto lokalne prezentacije kursa, tj. direktorijum www, kao i niz nekih opcija. Sada }e biti potrebno da definiemo jo neke parametre koji su bitni za prebacivanje datoteka. 1. Pokrenimo Dreamweaver. 2. U meniju Site izaberimo stavku Define Sites. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Define Sites. 3. Ozna~imo u listi stavku Moj kurs i pritisnimo dugme Edit. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Site Definition for Moj kurs. 4. U listi Category izaberimo stavku Remote Info. Ova stavka se odnosi na nalog na Web serveru. To je mesto gde }emo kopiranjem prebaciti datoteke. 5. U padaju}em meniju Access izaberimo stavku FTP. FTP je skra}enica od File Transfer Protocol; posmatrajte to kao jezik kojim se dva ra~unara sporazumevaju da bi mogli da obave prebacivanje datoteka. Napomena: Ovde }e biti navedeni fiktivni FTP i Web server, nalog i lozinka. 6. U polje FTP Host upiite adresu servera: nastava.cet.co.yu. 7. U polje Host Directory upiite: /www/nastava/kursevi/Obliknastave/netid/. Ovde je "netid" deo vae identifikacije na sistemu kome pristupate. 8. U polje Login upiite korisni~ko ime koje ste dogovorili sa administratorom servera. 9. U polje Password upiite lozinku koju ste dogovorili sa administratorom servera. 10.Na kraju, pritisnite dugme OK.
11.Dreamweaver analizira sadràj lokalne prezentacije i otvara se prozor Site - Moj kurs. Lokalne datoteke se nalaze na desnoj strani a datoteke na serveru bi}e na levoj strani kada se poveèmo sa serverom.
54
12.Pritisnimo dugme Connect na paleti alatki prozora Site.
13.Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog i u polje Password upiite pristupnu lozinku, a zatim pritisnite OK. Desna strana prozora Site prikazuje datoteke iz direktorijuma www na lokalnom disku. Leva strana prozora prikazuje datoteke na Web serveru, trenutno tamo nema nita, ali }e se to ubrzo promeniti. Tokom rada mi smo sve datoteke smestili u direktorijum www na lokalnom disku, a Dreamweaver je slike koje smo ubacivali povezao sa HTML dokumentima na osnovu relativnog poloàja tih datoteka. Da bi stranice funkcionisale kako treba, potrebno je da odrìmo istu strukturu prezentacije kada datoteke smestimo na server. Sada } emo prebaciti sve datoteke iz direktorijuma www u direktorijum na serveru NASTAVA. 14.U prozoru Site ozna~imo sve datoteke u direktorijumu www. Da bi ozna~ili vie datoteka potrebno je da drìmo pritisnut taster Ctrl i miem ozna~avamo èljene datoteke. 15.Na paleti alatki prozora Site pritisnimo dugme Put Files.
16.Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Dependent Files pomo}u koga definiete da li }e se u prenos uklju~iti i zavisne datoteke.
17.Pritisnite dugme No. Dreamweaver prenosi kopije obeleènih datoteka na na direktorijum na serveru. Ukoliko prebacujete datoteke i uklju~ite prebacivanje zavisnih datoteka, Dreamweaver }e prebaciti sve lokalne datoteke koje izabrana datoteka adresira. Na primer, ukoliko prebacujemo datoteku index.html i izaberemo prenos zavisnih datoteka, Dreamweaver }e automatski prebaciti slike koje smo uklju~ili u tu datoteku, kao i datoteku resursi.html. U ovom slu~aju, ovaj izbor moè da uspori proces prebacivanja datoteka zbog ponovnog 55
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti prebacivanja datoteka koje ve} postoje na serveru. Tako|e, moè se desiti da nehotice zamenite datoteke koje su na serveru. Odlu~ite se za prebacivanje zavisnih datoteka samo onda kada ste sigurni da èlite da Dreamweaver isporu~i sve datoteke koje su u nekom odnosu sa izabranom stranicom ili stranicama. U ovom slu~aju mi smo izabrali sve zavisne datoteke na lokaciji, tako da }e rezultat biti isti bez obzira da li smo izabrali Yes ili No. Mada posle prebacivanja imate primerke datoteka i na lokalnom disku i na serveru, mo`da }e u budu}nosti biti potrebno da dopremite datoteke sa Web servera da bi ih aùrirali. Da biste preuzeli datoteke sa servera, pritisnite miem na dugme Get Files na paleti alatki prozora Site. Pregledanje datoteka koje su na Web serveru Sve do sada u pretraìva~u smo pregledali samo lokalne datoteke. Sada, poto su preba~ene na Web server, moèmo da ih u pretraìva~u pregledamo sa te lokacije. 1. Pokrenimo pretraìva~ (Netscape ili Internet Explorer). 2. U polju Location upiite adresu Web lokacije kursa. U naem slu~aju http://nastava.cet.co.yu/kursevi/Obliknastave/netid/, gde je netid identifikacija na serveru. Pritisnite taster Enter i pojavi}e se naa Web stranica. Gornjom adresom saoptili smo pretraìva~u da ide na nastava.cet.co.yu i traì direktorijum /www/kursevi/Obliknastave/netid/. Verovatno ste uo~ili da nije navedeno koji HTML dokument ta~no èlimo da vidimo. Poto naziv datoteke nije eksplicitno naveden, pretraìva~ }e u direktorijumu potraìti datoteku index.html. Server NASTAVA zna koji je dokument u direktorijumu inicijalno predvi|en za prikazivanje i ako nije navedena datoteka. Sada vam je jasno zato smo svojevremeno datoteku prve stranice kursa nazvali index.html. Me|utim, naziv dokumenta za inicijalno prikazivanje zavisi od tipa servera, zato proverite kod administratora servera koji naziv treba da koristite. Izlazak iz Dreamweavera i pretraìva~a Dok ste u pretraìva~u, u meniju File izaberite stavku Exit, a zatim se vratite u Dreamweaver, sninite svoj rad u datoteku i u meniju File izaberite stavku Exit
56
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti FRAME-OVI Ovo pitanje je jos osetljivije, s obzirom da postoji citava AntiFrame kampanja, koja ima neke osnove, ali savet je NE KORISTITI FRAME-OVE. Razloga za ovo ima dosta, ali spomenucu samo najbitnije: 1. Jedina pozitivna osobina frame-ova jeste da stede prostor na serveru gde vam se nalazi prezentacija i omogucava vam da eventualno ostanu na raspolaganju korisniku kada ode sa vase prezentacije (ako neko zna jos neku, neka mi slobodno javi). Da li ste na site-u Yahoo!, ZDNet, ili C|Net videli neki frame? Mozda, ali tek u nekom 4 ili 5 nivou prezentacije. U pitanju su site-ovi koji su najposeceniji (Yahoo!), ili medju najposecenijim site-ovima na Web-u. Koristite njihove ideje i daleko cete dogurati ("ako se vec kopira, treba kopirati najbolje"). 2. Glavni problem kod frame-ova jeste da se u zavisnosti od njihovog broja ucitava toliki broj file-ova istovremeno, koji se ucitavaju u frame-ove (znaci, najmanje 2 file-a). Ljudi koji ih koriste kazu da to nema veze, jer navigaciona oblast (bar), koja je obicno razlog za upotrebu frame-a, zauzima malo prostora zajedno sa slikama koje se tu eventualno nalaze. Ovo je u redu do sledeceg momenta: Hocete da se prijavite na pretrazivace, i tu nastaju problemi.
57
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti PRAVLJENJE TASTERA ZA WEB STRANICU * PHOTOSHOP * Photoshop je program za obradu slika koji Web dizajneri veoma mnogo koriste. Ovde }emo demonstrirati jednu veoma prostu tehniku pravljenja dugmadi za web stranice. Pokrenimo Photoshop i u meniju File izaberimo stavku New. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog New u kome definiemo radni prostor za svoju sliku. Za web stranice veli~inu slike treba definisati u pikselima. Reìmom boje definiemo koji }emo model boja koristiti za sliku. Za slike za web stranice koristi se RGB model (u tom modelu se svaki piksel komponuje od crvene, zelene i plave boje u odre|enoj, procentualno izraènom srazmeri). Napravi}emo oblast dimenzija 200x100 piksela. Za pozadinu }emo izabrati belu boju. Na ekranu se pojavljuje mala bela oblast spremna za rad.
SLOJEVI U Photoshopu se moè napraviti vie slojeva na slici, to omogu}ava da pravimo razli~ite slike na posebnim radnim ravnima (tzv. slojevima) koje ne uti~u na podatke na drugim ravnima. Ovo je veoma zgodno pri pravljenju tzv. kontekstno osetljivih dugmadi (engl. rollover buttons), tj. dugmadi koja se vizuelno menjaju kada preko njih pre|e pokaziva~ mia. Svojstva slojeva podeavaju se pomo}u palete Layers. Ukoliko ta paleta nije prikazana na ekranu, u meniju Window izaberite stavku Show Layers i ona }e biti prikazana.
Sve palete u Photoshopu imaju sopstveni meni kome se moè pristupiti ako se miem pritisne na strelicu u gornjem desnom uglu palete. Aktivirajte miem meni palete i izaberite stavku New Layer, a zatim dodelite novom sloju ime Dugme. Pojavi}e se novi sloj. Uo~ite da se ikona u obliku ~etkice premestila sa sloja Background na sloj Dugme. Ikona u obliku ~etkice pokazuje koji je sloj trenutno aktivan. 58
BOJENJE DUGMETA Napravimo sada prosto pravougaono dugme. Prvo }emo napraviti pravougaonu konturu dugmeta. Me|utim, Photoshop nema alatku za crtanje pravougaonika. Taj nedostatak prevazi}i }emo tako to }emo alatkom Rectangular Marquee ozna~iti pravougaonu oblast, a zatim tu oblast popuniti bojom. Sa palete alatki izaberite alatku Rectangular Marquee, koja se nalazi u gornjem levom delu palete alatki. (Ako paleta alatki nije prikazana na ekranu, u meniju Window izaberite stavku Show Tools i paleta }e se pojaviti na ekranu.) Ako na paleti alatki u gornjem levom delu ne vidimo alatku Rectangular Marquee, pritisnite levi taster na miu dok je pokaziva~ mia na trenutno prikazanoj ikoni i drìte ga pritisnutim da bi se pojavila pomo}na paleta na kojoj se nalaze dodatni alati, me|u kojima je i alatka Rectangular Marquee. Miem izaberite tu alatku sa pomo}ne palete.
"Nacrtajmo" sada pravougaonu oblast. Nju }emo popuniti bojom koriste}i alatku Paint Bucket. Izaberimo alatku Paint Bucket sa palete alatki. Da bismo videli njene opcije, dva puta miem pritisnimo na tu alatku i pojavi}e se paleta Paint Bucket Options. Proverimo da li opcija Contents ima vrednost Foreground i da li je reìm bojenja postavljen na Normal. Ovi parametri odre|uju da alatka bojenje obavlja trenutno izabranom bojom prednjeg plana.
Boja prednjeg plana bira se tako to miem izaberemo levi kvadrat od dva preklopljena kvadrata koji se nalaze na donjoj polovini palete alatki. Ovi kvadrati sluè za postavljanje boje prednjeg plana i pozadine, a izabrana boja se primenjuje na trenutno aktivnu alatku.
59
Boja se moè izabrati i sa palete uzoraka boja (engl. Color Swatch). Paleta Color Swatch bi}e prikazana na ekranu ako u meniju Window izaberemo stavku Show Swatch.
Kada smo izabrali boju, postavljamo pokaziva~ mia unutar pravougaone crti~aste konture i pritisnemo levi taster na miu. Poto je trenutno aktivna alatka Paint Bucket, pravougaona kontura se popunjava izabranom bojom.
Sada u meniju Select izaberimo stavku Deselect da bi sa ekrana nestala pravougaona crti~asta kontura. Na ekranu imamo pravougaonik obojen zelenom bojom na sopstvenom sloju.
UOBLIÂVANJE DUGMETA Photoshop raspolaè nizom filtera pomo}u kojih moète da podeavate slike na pojedinim slojevima. Od verzije 5 postoje specijalni filteri koji obuhvataju neke operacije koje su se ranije obavljale ru~no. Jedan od tih filtera je filter Bevel and Emboss koji pravi iluziju trodimenzionalnog konusnog dugmeta. U meniju Layer izaberimo stavku Effects/Bevel and Emboss. U okviru za dijalog Effects izaberimo stil Inner Bevel. Ostale parametre podeavajte po èlji, sve dok ne dobijete odgovaraju}i izgled dugmeta.
60
Sada }emo dodati tekst dugmetu, kako bi korisnici znali koju funkciju dugme obavlja. Sa palete alatki izaberimo alatku Type, a zatim postavimo pokaziva~ mia na crte` i pritisnimo levi taster na miu. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Type Tool u koji upisujemo èljeni tekst.
Ovaj okvir za dijalog ima dve korisne opcije koje treba aktivirati, Auto Kern i AntiAliased. Opcija Auto Kern kontrolie razmak izme|u slova, a Anti-Aliased "umekava" ivice slova tako da ne izgledaju nazubljeno. Po zavrenom podeavanju pritiskom na dugme OK zatvaramo ovaj okvir za dijalog. Tekst je sada na dugmetu.
Ukoliko èlimo da korigujemo poloàj teksta, potrebno je da sa palete alatki izaberemo alatku Move i pomerimo tekst na èljeno mesto.
Slede}i korak je obrezivanje (engl. crop) radne oblasti na veli~inu dugmeta.Svaki sloj sadrì informacije o oblastima prozirnosti (engl. transparency) koje omogu}avaju da izaberete samo oblasti sloja sa konkretnom informacijom. Sa palete slojeva izaberimo sloj Dugme, a zatim u meniju Select izaberimo stavku Load Selection i u okviru za dijalog Load Selection pritisnimo dugme OK. Oko dugmeta se pojavljuje crti~asti pravougaonik.
61
U meniju Image izaberimo stavku Crop da bismo uklonili suvine delove radne oblasti. Dugme sada ima oblik prikazan na slede}oj slici.
SNIMANJE U DATOTEKU Poèljno je da povremeno snimite svoj rad, zato }emo u meniju File izabrati stavku Save. Ovim postupkom snimi}emo rad u datoteku koja je izvorni Photoshopov grafi~ki format (tip .psd).
Me|utim, taj format nije predvi|en za upotrebu na web stranicama zbog svoje veli~ine, poto sadrì dodatne informacije o slojevima, to ne zna~i da kasnije ne moèmo u~itati ovu datoteku i sadràj prilagoditi potrebama weba. Poto pravimo dugme za web stranicu, mora}emo da spojimo slojeve pre nego to obavimo snimanje u odgovaraju}em formatu. U meniju Layer izaberimo stavku Flatten Image da bismo to ostvarili. Ina~e, ova opcija je na raspolaganju i na pomo}nom meniju palete Layers.
62
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti SNIMANJE U DATOTEKU FORMATA GIF Nae dugme je relativno malo, sa malo boje, pa }emo ga snimiti u formatu GIF. GIF memorie sliku koriste}i maksimalno 256 boja, a naa slika trenutno ima 24-bitnu paletu (16,7 miliona boja). Da bismo redukovali paletu na 256 boja, u meniju Image izaberimo stavku Mode i u pomo}nom meniju opciju Indexed Color. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Indexed Color.
Parametar Palette definie kako }e se boje koristiti na zavrenoj slici. Izaberimo za ovaj parametar vrednost Adaptive, kako bi se za prikaz izabrale najoptimalnije boje iz raspoloìvog skupa boja. Kada se koristi ta vrednost, mogu}e je dodatno smanjiti broj boja, kao i izabrati manju vrednost za parametar Color Depth, da bi se dobila to manja veli~ina datoteke. Za parametar Dither izaberimo vrednost Diffusion, da bismo postigli simulaciju ve}e palete boja kombinacijom boja. Veoma je va`no da korektno obavimo ova podeavanja, tako da uprkos kori}enju malog broja boja dobijemo zadovoljavaju}i kvalitet slike. to se ti~e parametra Palette, u igri je jo jedna vrednost - Web. Naime, Netscape je razvio paletu boja za web, zato to ve}ina operativnih sistema ima sopstvenu paletu boja, pa kori}enjem Netscapeove palete obezbe|ujemo paletu koja je prisutna na svim operativnim sistemima. Ova paleta ima 216 boja koje je definisao Netscape, a ostatak su boje koje zavise od operativnog sistema. Biranjem ove palete sigurni smo da }e prikaz slike na ekranima korisnika biti korektan i da ga pretraìva~ ne}e razmrljati. Kada smo podesili parametre, pritisnimo dugme OK, a zatim u meniju File izaberimo stavku Save As i snimimo sliku u datoteku Dugme.gif.
Ovime smo zavrili pravljenje prvog dugmeta. PRAVLJENJE KONTEKSTNO OSETLJIVOG DUGMETA Ova dugmad su uobi~ajena na web stranicama. To je u stvari niz slika koji se menja kada pomerimo pokaziva~ mia preko njih. Ona su pogodna za dodavanje dodatnih informacija vezanih za funkciju dugmadi itd. Mi }emo napraviti takvo dugme koje samo menja boju kada se miem pre|e preko njega. Mada se ~ini da je ovakva funkcija prosta i mo`da nepotrebna, promena boje dugmeta obezbe|uje povratnu informaciju korisniku da je ta slika u stvari dugme, a ne deo podloge i doprinosi jasno}i web stranice. 63
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti Veoma je lako napraviti ovo dugme u Photoshopu. Prvo, u~itajmo nae originalno dugme, tj. uslojenu Photoshopovu datoteku. PRAVLJENJE NOVOG STANJA DUGMETA Aktivirajmo sloj Dugme i u meniju Layer izaberimo opciju Duplicate Layer.
Novi sloj }emo nazvati "Dugme_nad". Sada imamo dva sloja dugmeta koja su identi~na. Jasnoje da treba promeniti novi sloj tako da se nae dugme menja kada korisnik pre|e miem preko njega.
Izaberimo novu boju i popunimo sliku na novom sloju. Efekat Bevel }e biti za novu boju.
64
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti To je sve. Sada imamo kontekstno osetljivo dugme sa dva stanja. Da bismo videli kako }e dugme izgledati, pritisnimo miem na ikonu oka pored sloja Dugme_nad. Prvo } emo ga snimit u izvornu Photoshopovu datoteku Dugme_nad.psd da bismo imali osnovu za kasnije izmene, ako to bude potrebno. Sada moèmo da ga snimimo u datoteku formata GIF. Ovoj datoteci }emo dati ime Dugme_nad.gif.
Dugmad su spremna za uklju~ivanje u web stranice.
10 NACINA KAKO DA NE PROMOVISETE VAS SAJT Kada zavrsite izradu vaseg sajta, sledeci korak je da ga predstavite svetu. Slanje adrese vaseg Web sajta na masine za pretragu Interneta , direktorijume i slicne sajtove je u nekim slucajevima dobar izbor. Medjutim, u nekim slucajevima nacin na koji se pristupa ovom poslu moze da ima kontra efekat. Za razliku od drugih tekstova koji vas upucuju sta treba da radite, ovaj tekst vas upucuje sta ne treba da radite prilikom promocije vaseg sajta na pomenutim adresama. Na zalost, Internet je pun losih preporuka, laznih saveta, a cak i prevara u vezi posla promocije vaseg sajta.U slucaju da vrsite promociju vaseg sajta na pogredan nacin, mozete vise naskoditi vasem sajtu, nego mu pomoci. 1 - Nemojte Spamovati! Ovo je osnovno pravilo. SPAM je slanje velikog broja nekontrolisanih poruka preko emaila ili preko NEWS grupa, CHATova i sl. Spamovanje ce vam proizvesti vise neprijatelja, nego koristi koje cete imati. Postoji mogucnost da velik broj ljudi postavi filtere na vase poruke, pa ih ubuduce nece primati, bez obzira na sadrzaj koji se nalazi u njima. Takode, neki provajderi isto tako postavljaju filtere na poruke koje stizu na njihove konferencije, ili oglasne table, a nije redak slucaj da zbog SPAMa postave i filtere na svu elektronsku postu koja dolazi od vas. 2 - Ne placajte za registraciju na pretrazivacima. Posaljite podatke o vasem sajtu na 500 masina za pretrazivanje za samo 250 dinara! Los posao. Ne postoji 500 ili cak ni 100 masina na koje vredi poslati podatke. Oni koji vam nude ovakve usluge, ne idu od pretrazivaca do pretrazivaca i registruju vas sajt, vec koriste automatsko slanje preko besplatnih servisa (poput http://www.zr.co.yu/search/submit.htm, ili slicnih). 3 - Ne gubite vreme na prevelik broj pretrazivaca WEB-a. Posaljite podatke o vasem sajtu na nekoliko glavnih masina za pretrazivanje i direktorijuma pretrazivaca, koristeci servise za registraciju, a za ostale to uradite individualno. Obicno vredi poslati podatke za oko 30 pretrazivaca. Potom potrazite specijalizovane direktorijume koji odgovaraju sadrzaju vaseg sajta (putovanja, investicije, kupovina, turizam, itd.). Ne gubite vreme na nebitne masine za pretrazivanje ili decije link strane. Bolje da vase vreme provedete u pazljivom slanju podataka na Yahoo. 65
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti 4 - Ne protrcavajte kroz slanje podataka na Yahoo. Yahoo je verovatno najvazniji direktorijum pretrazivaca, i takode jedan od onih na koje je najteze uci. Ono sto posaljete ce biti pregledano od strane stvarnih urednika, pa zato pratite uputstva sa sajta, i stvarno se trudite da ih ispostujete i ubedite urednike da je vas sajt vredan pomena. Sta vam vredi ako vas sajt postave na 1257. mesto od 1700 sajtova koji se bave odredeno temom? 5 - Nikad ne saljite podatke na pretrazivace pre nego sto je sajt spreman za posetioce. Testirajte vas sajt pazljivo, i uverite se da je svaki deo sajta spreman za posetioce pre slanja podataka na pretrazivace. Mnogi sureferi se nikad nece vratiti na vas sajt ako na njemu zateknu poruku tipa "under construction" ili mrtve (nevazece) linkove. 6 - Ne zaboravite da integrisete vas URL u posao. Zapanjujuce je koliko neke kompanije novca potrose na pravljenje WEB sajta, a potom zaborave da prilikom stampe novih vizit karti i reklamnih materijala postave u zaglavlje URL sajta. URL vaseg sajta treba da bude odstampan na svako mesto gde bi ste postavili i broj telefona vase kompanije. 7 - Ne mesajte se sa crnom magijom. Postoji mnogo raznih trikova koji se pominju na raznim NEWS grupama i mailing listama, koji obecavaju da ce popravti vase rangiranje na pretrazivacima. Ucitavanje vasih stranica sa nevidljivim kljucnim recima, kreiranje posebnih ulaznih stranica sa specijalnim sadrzajem i tajni programi (za samo $19.95) koji guraju vase strane na pretrazivacima predstavljaju obmanu. Nemojte se njima zavaravati. Pretrazivaci i direktorijumi sajtova vode bitku protiv onih koji zele da pobede sistem, i izbacice vas ukoliko posumnjaju da zelite da ih SPAMujete. Koristite META tagove, kljucne reci u nazivu i telu stranica, isl., ali ne idite dalje, i uvek pratite uputstva za slanje podataka. 8 - Ne stavljajte svasta na vas Web sajt, pogotovo ono sto ne zelite da javnost vidi. Vecina vas ima test stranice, ili stranice sa licnim materijalom, koje cuvate na vasem Web serveru, ali ne zelite da budu javno objavljevne. Vecina pretrazivaca, poput Excite ili Altavista, automatski ce pretraziti i indeksirati sve strane na vasem sajtu, ukoliko im ne kazete da to ne rade. Kreirajte tekst fajl pod imenom "robots.txt," i postavite ga u root direktorijum na vasem sajtu (obicno u "htdocs" direktorijum). Taj fajl treba da sadrzi listu strana ili direktorijuma za koje ne zelite da se indeksraju od stane pretrazivaca. Fajl izgleda poput sledeceg teksta: User-agent: * Disallow: /test Disallow: /temporary Disallow: /templates Ovaj fajl govori svim spiderima (programima za pretragu sajtova) da ne indeksiraju pomenute direktorijume. 9 - Ne ustrucavajte se da merite vas saobracaj. Jedan od nacina da bolje promovisete vas sajt je da koristite neki od softvera koji ce vam davati podatke o posecenosti pojedinacnih stranica, sa kojih pretrazivaca dolaze posete i koje su kljucne reci koje ljudi koriste da bi dosli do vaseg sajta. Ovi podaci ce vam biti dragoceni da bi ste znali kako dalje da razvijate sadrzaj vaseg sajta. 10 - Kad zavrsite, nemojte stati! Promocija sajta je stalan posao. Kada jednom posaljete podatke za koje zelite da se pojave na internet pretrazivacima i direktorijumima, navratite posle mesec dana na te masine da proverite postojanje poslatih podataka. Ponekad se desi da ih nema, pa je 66
INTERNET - neotkrivene mogu}nosti potrebno da ponovite slanje. Ukoliko postoje. nemojte ih ponovo slati. Uvek trazite nove sajtove koji su voljni da postave kod sebe vas link ili vam nude nove i po mogucstvu besplatne oblike promocije. Prezentacija na servisu World Wide Web (www) KAKO IZABRATI FIRMU KOJA NUDI PROSTOR NA WEB-U (WEB SPACE PROVIDER)? Mnoge firme kod nas i u svetu prodaju prostor na Web-u, a vrlo cesto i izradjuju prezentacije. Da bi izabrali firmu od koje cete kupiti prostor trebalo bi da se informisete o sledecim podacima: 1. Cena prostora (cene znaju da budu vrlo razlicite, u zavisnosti od dodatnih usluga koje se podrazumevaju u osnovnoj ceni) 2. Brzina pristupa prostoru od strane posetilaca prezentacije (nekim mestima na Net-u se pristupa brze ili sporije u zavisnosti od opreme koju poseduje firma, kao i od brzine pristupa Internet-u koju firma ostvaruje (link)) 3. Koje se firme vec nalaze kod te firme (sto su firme ozbiljnije, verovatno postoji razlog za to) 4. Koje su sve usluge koje se nude za tu cenu (broj E-mail adresa, ftp server, inicijalno (ili stalno) reklamiranje. . .) 5. Firma kod koje kupite prostor ne mora da bude firma koja ce vam napraviti prezentaciju (pogledajte prezentacije koje vam se dopadaju pa odaberite firmu u odnosu na kvalitet prezentacija koje je firma napravila - sve takve firme imaju spisak prezentacija koje su napravile)
67

Dream Weaver

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dream Weaver

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OSNOVNA [KOLA VUK KARADZI] KRU[EVAC

IZRADA WEB PREZENTACIJA DREAMWEAVER

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

KRU[EVAC, novembar 2001.godine

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Razmiljajte o svemu ovome kada budete pravili svoju Web prezentaciju.

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Dremweaverovo radno okru`enje zajedno sa plutaju}im prozorima.

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Ni`e na stranici koristi}emo Nastavni program predmeta kao "sidro".

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Dodavanje Dreamweaveru objekata tipa Flash

Dodavanje Flashove dugmadi

Na panelu Objects/Common izaberimo miem ikonu Flash Button.

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Dodavanje Flashovih animacija

2. Na panelu Assets pritisnite Flash.

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Kori}enje zvuka u Dreamweaveru

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

controller hidden autoplay

true/false true/false true/false

Pravljenje Web stranice od Wordovog dokumenta

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

12.Pritisnimo dugme Connect na paleti alatki prozora Site.

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

INTERNET - neotkrivene mogu}nosti

Dugmad su spremna za uklju~ivanje u web stranice.

You might also like