OSVETLJENJE 2007.

Andrej ureti, dipl.el.ing. Minel-Schreder, Beograd

"SOLID STATE" OSVETLJENJE - NOVI TRENDOVI U TEHNOLOGIJI OSVETLJENJA

Preavi dalek put od 1906.godine i, sa ove vremenske distance moe se rei, obinih indikatorskih lampica do respektabilnog izvora svetlosti koji svoju primenu nalazi pre svega u dekorativnom osvetljenju, LED ulaze u trku sa ozbiljnim pretenzijama da u bliskoj budunosti igraju znaajnu ulogu i u javnom osvetljenju. Solid state osvetljenje (SSL od Solid State Lighting) podrazumeva generisanje svetlosti u vrstim telima zasnovano na principu elektroluminiscencije (za razliku od danas najzastupljenijih izvora kod kojih se svetlost dobija iz gasova i metalnih para) korienjem LED izvora. Ovaj rad daje kratak istorijski pregled razvoja LED tehnologije kao i trenutno stanje u tehnologiji i karakteristikama LED-a. S obzirom da je u pitanju jo uvek nova tehnologija, akcenat se stavlja na prednosti koje postoje u odnosu na druge svetlosne izvore: programabilnost (DMX i DALI komunikacijski protokoli) , male dimenzije, otpornost na vibracije, rad u ekstremnim vremenskim uslovima (toplo-hladno), izuzetno dug vek trajanja ... Pored teorijskog dela, na kraju rada prikazane su realizacije osvetljenja sa LED svetiljkama kod nas i u inostranstvu.

UVOD Prva svetlea dioda ( "Light Emitting Diode") stvorena je 1906. godine kada je Henry Joseph Round prijavio pojavu elektroluminiscencije eksperimentiui sa SiC (karborundum - silikon karbid). Narednih 50 godina nije napravljen znaajniji pomak sve dok se nije poelo sa ozbiljnijim istraivanjem poluprovodnike tehnologije.Sredinom dvadesetog veka istraivanja su ila u pravcu pronalaenja razliitih pristupa dobijanja svetlosti sa p-n spoja u zavisnosti od tipa materijala i procesa. Ipak, svetlosna efikasnost je bila mala a LED skupe i dostupne samo u nekim bojama. U ranim esdesetim razliite kompanije kao to su RCA, IBM, GE i MIT rade aktivno na razvoju LED vee efikasnosti, manje cene i poveanog izbora razliitih boja (ukljuujui i belu). Jedna od prvih LED dostupnih na tritu bila je IC (infracrvena) dioda talasne duine svetlosti 870 nm stvorena od kompanije "Texas Instruments".1962.godine kompanija "GE" (General Electric) na trite izbacuje prvu crvenu LE diodu, efikasnosti 0.1 lm/W. Nedugo zatim, 1965. godine pojavljuje se na tritu prva uta LE dioda. Ipak, diode su jo uvek bile preskupe i prodavane samo u manjem obimu.Iako je efikasnost (svetlosna iskoristivost) LED ostala praktino nepromenjena tokom esdesetih i sedamdesetih

OSVETLJENJE 2007.

godina prolog veka, proizvoai su napredovali razvivi proizvodne linije velikog kapaciteta i tako omoguili smanjenje trokova proizvodnje i veu zastupljenost dioda na tritu ( digitroni,runi satovi ...). 1968. godine sa razvojem poluprovodnike GaP (GalijumFosfid) tehnologije dolazi do pojave prve zelene LED. 1979.godine implementiran je najverovatnije po prvi put koncept kontrole boja od strane Jerry Laidmana iz kompanije Sound Chamber svaka LED bila je kontrolisana posebno impulsno-irinskom (PWM) modulacijom omoguivi na taj nain kontrolu intenziteta svake od dioda nezavisno.Poevi od sredine osamdesetih, razvijen je novi tip LED zasnovan na korienju organskih poluprovodnika (OLED Organic LED). Karakteristike organskih dioda znaajno se poboljavaju u devedesetim kao proizvod velikih napora da se doe do potpune pokrivenosti vidljivog spektra, pre svega do bele boje svetlosti. Prava revolucija u neorganskoj LED tehnologiji nastupa 1990. godine kada japanska kompanija "Nichia" ( predvoena inenjerom Shuji Nakamurom) izbacuje prvu plavu LED visoke sjajnosti (High Brightness LED), efikasnosti (4-10)lm/W. 1994.godine pojavljuju se crvena i uta LED, a kompanija Artistic Licence izbacuje prototip neega to se danas moe smatrati prvom potpunom kontrolom meanja boja korienjem crvene, zelene i plave LED. Svaki od kanala (dioda) bio je kontrolisan PWM modulacijom putem Zilog Z8 mikroprocesora koji je zahteve za promenu vrednosti kanala dobijao putem relativno novog DMX512 protokola. Konano, 1997.godine Nichia izbacuje prvu belu LED tako to na plavu LED dodaje zavrni sloj od belog (utog) fosfora. Danas, 2007. godine na tritu je prisutna bela LED hladne boje svetlosti koja probija granicu svetlosne iskoristivosti (efikasnosti) od 100 lm/W (dioda toplije temperature boje ima efikasnost od 80 lm/W)! Na taj nain LED po efikasnosti prevalizaze fluo cevi i metal halogene izvore, a staju rame uz rame sa natrijumovim izvorima visokog pritiska (jedino su sve manje prisutni natrijumovi izvori niskog pritiska efikasniji sa 200 lm/W). ta e doneti budunost treba tek videti, ali ono to je sigurno je da se munjeviti razvoj LED tehnologije nee zaustaviti... PRINCIP RADA Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok elektrine struje u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom smeru predstavlja beskonaan (ili bar veoma veliki) otpor. Zato se za diodu kae da postoji provodni i neprovodni smer. Moe se smatrati da za proticanje struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i ica provodnika (nula), a za neprovodni smer se moe posmatrati kao prekid provodnika (beskonano). Diode se proizvode, uglavnom, od poluprovodnikih materijala kao to su silicijum ili germanijum. Najvei broj dananjih dioda su poluprovodnike diode bazirane na p-n spojevima. U p-n spoju elektrina struja moe da tee od P-elektrode (anode) ka N-elektrodi (katodi) ali ne i u suprotnom smeru. Smer stuje i elektrona je suprotan, tj. elektroni idu od katode ka anodi (tako je usvojeno mnogo pre neko to je nastala dioda). Kod poluprovodnikih dioda struja tee od p-strane (anoda) ka n-strani (katoda), ali ne i u suprotnom smeru. U sluaju obrnute polarizacije diode dolazi do uklanjanja nosilaca naelektrisanja iz oblasti spoja i stvaranja oblasti prostornog tovara. Nain nastanka i objanjenje rada ovog otkrovenja je povezan sa kvantnim efektom prelaska elektrona preko potencijalne barijere, ali ovde e biti data jednostavnija objanjenja.
2

OSVETLJENJE 2007.

Slika 1. Princip rada LED Oblast prostornog tovara postoji na p-n spoju izmeu razliito dopiranih poluprovodnika. Za N-dopiranu oblast uzima se 5-valentni element 4 elektrona uestvuju u formiranju kristalne strukture, a peti ostaje slobodan i kree se kroz kristal kao nosilac negativnog naelektrisanja (fosfor, arsenik...). Za P-dopiranu oblast uzima se 3-valentni element uestvuje u formiranju kristalne strukture ali sa elektronom manjka to stvara upljinu kao nosioca pozitivnog naelektrisanja (bor, aluminijum, galijum, indijum ...). Kada se prvobitno kreira p-n spoj, slobodni elektroni iz N-dopirane oblasti se difuzno kreu ka P-dopiranoj oblasti koja obiluje upljinama (to su mesta gde elektron nedostaje u spoljanjoj orbiti atoma). Kada slobodni elektroni popune upljine, nestaju upljine ali nema vie pokretnih elektrona. Tako su se neutralisala dva nosioca naelektrisanja. Oblast oko p-n spoja ostaje bez slobodnih nosilaca naelektrisanja i ponaa se kao izolator. Meutim, oblast prostornog tovara se ne iri beskonano. Za svaki elektron koji popuni jednu upljinu u P-delu ostaje u N-delu jedan pozitivno naelektrisan donorski jon. Kako ovaj proces napreduje i sve je vie pozitivnih jona u N-delu, raste jaina elektrinog polja kroz oblast prostornog tovara koja usporava i na kraju potpuno zaustavlja dalji tok elektrona.U ovom trenutku postoji ugraen elektrini potencijal u oblasti prostornog tovara. Ako se dovede spoljanji napon na kontakte diode sa istim polaritetom kao i ugraeno elektrino polje, oblast prostornog tovara se i dalje ponaa kao izolator spreavajui protok struje. Ako je, pak, spolja dovedeni napon suprotan ugraenom elektrinom polju slobodni nosioci naelektrisanja (elektroni), nastavljaju da se kreu i rekombinuju sa upljinama, to rezultuje tokom struje kroz p-n spoj.

OSVETLJENJE 2007.

LE dioda svetli odnosno emituje fotone u trenutku rekombinacije elektrona i upljina u zoni p-n spoja, tj. kada se stavi pod napon. Veina dioda emituje zraenje, ali ono ne naputa poluprovodnik i nalazi se u frekventnom opsegu infracrvenog zraenja. Meutim, izborom odgovarajueg materijala i geometrije svetlost postaje vidljiva. Napon potencijalne barijere dioda odreuje boju svetlosti. U tu svrhu se koriste razliiti poluprovodniki materijali (Tabela 1). Tabela 1. Tipovi poluprovodnikih materijala i napon praga za dobijanje dioda odreene boje svetlosti (talasne duine)

Napon praga (napon na kome dioda postaje aktivna) se kree od npr. (1.63-2.03)V za crvenu do (2.48-2.76)V za plavu LED. Ovde se mora napomenuti da proizvoai obino daju podatke za Vfmin (minimalni napon vei od napona praga koji omoguuje rad diode), Vf (napon pri kome se za nominalnu struju postiu eljene optike karakteristike) i Vfmax (maksimalni dozvoljeni napon pri kome se ima maksimalna dozvoljena struja diode). Moe se zakljuiti da se sa poveanjem napona praga (tj. jaine struje) smanjuje talasna duina svetlosti koju daje LED! to je manja talasna duina diode vea je efikasnost, pa je za efekat jednake jaine svetla raznih dioda potrebno poveavati jainu struje kod dioda veih talasnih duina. Ovo se jo vie komplikuje injenicom da je ljudsko oko najosetljivije na svetlost koja je negde izmeu plave i zelene boje.

OSVETLJENJE 2007.

KONSTRUKCIJA LED je poluprovodniki element koji se izrauje u obliku komponente koja se polae na neku povrinu (Surface Mounted Device) ili se insertuje (ubada) u neko kolo 5mm LED (Slika 3).

Slika 3a. SMD LED

Slika 3b. 5mm LED

ip (electroluminescent diode chip) je povezan sa elektrodama putem zlatne ice (gold wire), a obino se nalazi unutar poluloptastog reflektora koji slui da umanji refleksiju na prelasku iz jedne sredine u drugu (dioda-vazduh) i povea koliinu emitovanih fotona (svi poluprovodnici korieni za izradu LED imaju visok indeks prelamanja pa je potrebno da zraci budu bliski upravnim da se svetlost ne bi reflektovala nazad ka poluprovodniku i time poveala temperaturu i smanjila efikasnost diode). Dioda je zatvorena u omotau izraenom od epoksidne ili silikonske smole (na slici silicon capsule), a moe biti snadbevena i sa plastinim soivom (plastic lens) u sluaju 5mm diode omota od epoksidne smole vri ulogu soiva. Prvi tip konstrukcije se najee koristi za izradu visokoefikasnih dioda vee snage, pa su zbog veih napona i struja (a samim tim i viih temperatura) diode ovog tipa opremljene dodatnim elementom za odvoenje toplote (plate for dissipating heat). TIPOVI DIODA

Slika 8. Tipovi LED

OSVETLJENJE 2007.

Postoje 3 tipa dioda: a) 5mm LED diode snage 0.1W, najee se koriste kao indikatorske lampice, imaju manji ugao isijavanja

b) SMT LED Surface Mount Technology diode snage 0.1W, najee se koriste kao pozadinsko svetlo, za tastature... Izrauju se u svim bojama od crvene do plave (SuperBlue).Kada se na jednom podnoju nalaze 3 diode crvene,zelene i plave boje (druga sliica), to predstavlja RGB diodu koja moe dati belu boju svetlosti. Imaju manji intenzitet i vei ugao isijavanja (110-125) od 5mm dioda

c) HP LED visokoefikasne diode snage (1-5)W , zahvaljujui veim snagama i visokoj efikasnosti koriste se za druge vidove osvetljenja (dekorativno,javno,automobilski farovi...). Tipina radna struja za ove diode poinje na 350 mA, za snagu od 1W (moe biti i 700 mA, kao i 1A).

NEKE HP DIODE NAJPOZNATIJIH PROIZVOAA

OSVETLJENJE 2007.

BOJA Sve LE diode daju monohromatsku svetlost (Slika 2) - bele diode su u stvari kombinacija tri diode razliitih boja ili plava dioda obloena slojem od utog fosfora. To je jedna od najveih prednosti ovih izvora mogue je dobiti iste boje bez korienja filtera, za razliku od ostalih svetlosnih izvora. Dijagram boja (CIE 1931. godine) prikazuje x i y koordinate na osnovu kojih se moe odrediti boja tela (Slika 3).

Slika 2. LED Spektar

Take koje se odnose na monohromatska zraenja (u ovom sluaju LED) se nalaze po obodu potkoviaste krive poznatije kao spektralni lokus (Slika 3). Na slici je prikazan i Plankov lokus, tj. kriva koja spaja sve take koje odgovaraju bojama crnog tela na razliitim temperaturama. Za dobijanje iste bele boje, na dijagramu bi trebalo izabrati vrednosti x=0.3333 i y=0.3333 koje odgovaraju temperaturi crnog tela od 5600K. Npr., na slici su isprekidanim linijama date koordinate za izvor White LED Nichia ije su vrednosti x=0.310 i y=0.320. Ovakva LED ima hladnu temperaturu bele boje od 7000K.

Slika 3. CIE dijagram boja sa Plankovim lokusom

OSVETLJENJE 2007.

Diodu bele boje svetlosti mogue je dobiti na 4 naina: 1. Plavoj diodi dodati su slojevi (jedan ili dva) utog fosfora, pa se kombinacijom plave i ute boje svetlosti (dobijene konverzijom plave svetlosti u fosforu) dobija svetlost bele boje. Ovo je danas najkorieniji i najekonominiji metod !

2. Bela boja se dobija kombinacijom crvene, zelene i plave LED. Ovo je mogue ostvariti sa 3 odvojene diode ili jednom RGB diodom koja u sebi sadri 3 manje diode crvene,zelene i plave boje. Zbog odsustva konverzionih gubitaka ovaj nain je efikasniji od prvog naina.

3. UV (ultraljubiastoj) diodi dodata su 3 sloja fosfora ime se istovremeno emituju sve tri boje ijim meanjem se dobija bela svetlost (isti princip kao kod fluo cevi).

4. Reciklaa fotona ( Photon Recycling Semi-conductor LED) Ovaj nain stvara pseudobelu boju bez prisustva fosfora. Ovaj tip diode se zove PRS-LED. Princip je sledei: na poluprovodnikom nivou primarni izvor je pobuen proticanjem struje to rezultuje emisijom fotona plave svetlosti (InGaN) od kojih je jedan deo apsorbovan od strane sekundarnog izvora (drugog poluprovodnikog sloja AlInGaP) koji reciklira ove fotone. Ova reciklaa omoguava ponovnu emisiju svetlosti veih talasnih duina (uta ili crvena) koja e, u kombinaciji sa preostalim fotonima i dodatnom svetlou emitovanom od strane primarnog izvora, dati belu svetlost. Ovaj metod jo uvek nije u potpunosti industrijalizovan. Treba napomenuti da je, uzimajui u obzir sve prednosti i mane (nisu navoene u okviru ovog rada), drugi metod dobijanja bele boje nesumnjivo onaj koji e biti najvie zastupljen u budunosti!

OSVETLJENJE 2007.

REPRODUKCIJA BOJE U najveem broju sluajeva, danas su na tritu prisutne diode kod kojih se indeks reprodukcije boja kree u intervalu Ra = 60-70 kako za toplu boju svetlosti od 3200K, tako i za hladnu boju svetlosti od 5500K. Kod bele diode proizvedene od plave diode prekrivene slojem utog fosfora indeks reprodukcije moe biti i vei od 80 u sluaju korienja 3 tipa paljivo odabranih dioda razliitih boja, a najbolji rezultati se dobijaju ukoliko se koristi 4 ili 5 tipova dioda razliitih boja. Kada je re o najpoznatijim proizvoaima,treba rei da je kompanija LUMILEDS izbacila diodu tipa Luxeon Warm White 3200K koja ima indeks reprodukcije preko 90, to je stavlja rame uz rame sa inkadescentnim izvorima. Generalno, poboljanje reprodukcije postie se debljim slojem fosfora (na ovaj nain efikasnost bele diode hladne boje je via za 30% u odnosu na belu diodu tople boje svetlosti ove dve diode se razlikuju samo po debljini fosfornog sloja!). Kada je re o belim LED proizvedenim kombinacijom 3 LED razliite boje, indeks reprodukcije je iznad 80. Isto vai i za organske diode OLED (Ra>80), dok je za UV diode prekrivene sa 3 sloja fosfora indeks reprodukcije u rangu fluo TL cevi (Ra>75) TEMPERATURA BOJE Temperatura boje se za belu LED (plava LED + fosfor) kree u opsegu od 5000K do 10000K. Kada temperatura boje nije specificirana od strane proizvoaa, uzima se da je ona preko 7000K. Sa pojavom belih dioda toplije boje (poboljanje fosfornog sloja koji konvertuje plavu boju u iri spektar ili dodavanjem utog i crvenog fosfora plavoj diodi) temperatura boje se nala u opsegu od 2600K do 5000K. Ovde treba napomenuti da se ne prave diode temperature boje nie od 2600K! Kada je re o dekorativnom osvetljenju,ne moe se direktno zameniti natrijum visokog pritiska diodom iste temperature boje (~2200K). Ukoliko eli da se postigne isti utisak kao sa natrijumovim izvorima, to e se realizovati meanjem boja (npr. bela + uta). BINOVANJE Binovanje predstavlja klasifikaciju LED nakon okonanog proizvodnog procesa prema boji (dominantnoj talasnoj duini), fluksu i radnom naponu diode. Binovanje se vri pri nominalnoj struji i temperaturi p-n spoja od 25C. Prilikom proizvodnje LED nije mogue dobiti dve identine diode sa identinim karakteristikama. Iz tog razloga se u cilju grupisanja dioda sa to slinijim relevantnim karakteristikama vri sortiranje i razvrstavanje dioda, pri emu svaka grupa (bin) ima odreeni kod binovanja. Da bi se mogao garantovati kvalitet svetiljke sa LE diodama, pravilno binovanje je od krucijalnog znaaja!

Slika 4.Binovanje

OSVETLJENJE 2007.

IVOTNI VEK Ovo pitanje je otvoreno i jo uvek nije usvojen standard koji bi definisao i merio vek trajanja LED. Za LED ne vae ista pravila kao za ostale izvore umesto pregorevanja koje je za njih uobiajeno, inicijalni fluks LED sporo opada tokom vremena. U odsustvu standardizovane merne procedure, proizvoai LED daju ivotni vek od 100000 h pri emu inicijalni fluks ne sme opasti ispod 50% (ljudsko oko nije osetljivo na promene fluksa manje od 50%). Naravno, proizvoai definiu ivotni vek za optimalne uslove rada na temperaturi ambijenta od 25C. Ipak, udruenje ASSIST (The Alliance for SolidState Illuminations Systems and Technologies) predlae da se kao vek trajanja dioda definie vreme za koje fluks padne na 70% svoje inicijalne vrednosti! Ovo je odlueno na osnovu istraivanja koja su pokazala da veina ispitanika ne registruje pad fluksa za 30% (ak se predlae da se u dekorativnom osvetljenju uzme vrednost od 50% jer pad nivoa osvetljenosti nije kritian). U nekim situacijama kada su svetlosni izvori blizu jedan drugog (dekorativno osvetljenje, npr. osvetljenje fasade), predlae se da fluks ne ide ispod 80% svoje inicijalne vrednosti. Vek trajanja LED izvora umnogome zavisi od temperature p-n spoja. Udruenje ASSIST predlae da se umesto temperature p-n spoja Tj (ne moe se izmeriti jer je dioda zatvorena) temperatura meri na mestu najbliem spoju gde je to mogue (Slika 5). U ovom trenutku, moe se rei da vek trajanja LED moe da iznosi do 50000 h u zavisnosti od temperature spoja i njegovog hlaenja, a da se odri nivo od 70% vrednosti inicijalnog fluksa! Slika 5.Mesto merenja temperature Svetlosni fluks LED opada sa vremenom iz dva razloga. To su: 1. Gubitak transparentnosti epoksidne ili silikonske smole usled dejstva UV zraka nastalih u diodi (plava i bela LED), izlaganje UV zracima iz spektra dnevne svetlosti i vlanost (manji uticaj). Gubitak transparentnosti omotaa je glavni razlog starenja LED! 2. Smanjenje fluksa na poluprovodnikom spoju to je via temperatura p-n spoja, to je bre starenje pri konstantnoj vrednosti struje. to je vea struja kroz p-n spoj konstantne temperature, to je starenje bre! EFIKASNOST LED Efikasnost (svetlosna iskoristivost lm/W) LED je u stalnom porastu. Samo u protekla 3 meseca ona je skoila za 20% ! Od 0.1 lm/W sa polovine prolog veka do 72 lm/W za

10

OSVETLJENJE 2007.

belu LED tople boje i 100 lm/W za belu LED hladne boje (Nichia) 2007. godine, efikasnost je skoila za 1000 puta!

Slika 6.Efikasnost LED u poreenju sa drugim izvorima Efikasnost bele LED nastale kombinacijom plave LED i fosfora je neto nia od one koja se dobija kombinacijom RGB dioda, naroito za topliju boju svetlosti.Kada je re o belim diodama, one jo uvek nisu toliko efikasne kao izvori sa pranjenjem u gasovima (natrijum visokog pritiska,metal-halogeni). Meutim, ako se uzme u obzir da LED imaju znaajno vii faktor iskoristivosti od konvencionalnih HID izvora (pranjenje u gasovima), dolazi se do sledeeg zakluka (slika 7). Na osnovu slike 7 moe se zakljuiti da je, iako je efikasnost HID izvora (100 lm/W) dvostruko vea od bele LED (50 lm/W), ukupna iskoristivost svetiljke sa LED dvostruko vea, pa je ukupna efikasnost ova dva sistema (svetiljka + izvor) ista.

Slika 7.Efikasnost LED u poreenju sa HID

11

OSVETLJENJE 2007.

Kako poveati snagu po LED svetiljci ne bi li se pribliili snazi HID izvora? To automatski povlai vei broj dioda po svetiljci,veu struju (umesto standardnih 350 mA za HP diode 1.2W ide se na 700 mA za diode od 2.5W) i vee trokove po lumenu (jedinici svetlosnog fluksa). Efikasnost u ovom sluaju pada sa 50 lm/W na 40 lm/W (ukupan fluks je 100 lm, a bio je 60 lm), temperatura p-n spoja raste a ivotni vek se smanjuje (ili se pojaava hlaenje). Moe se zakljuiti da bele LED jo uvek nisu adekvatno reenje za javno osvetljenje (za sada su po karakteristikama nadmaile samo inkadescentne izvore, jo uvek ne mogu da pariraju HID izvorima). Kada je re o monohromatskim diodama, situacija je drugaija. Uzmimo npr. HID izvor koji ima efikasnost 90 lm/W a eli se dobiti plava boja svetlosti. To se moe izvesti jedino korienjem filtera iji koeficijent transmisije ne prelazi 10% - to znai da je ukupna efikasnost ovog izvora 90 lm/W x 0.1 = 9 lm/W. U isto vreme, efikasnost plave LED iznosi samo 20 lm/W, ali je ukupna efikasnost isto tolika jer je LED monohromatski izvor. Moe se zakljuiti da gde god postoji potreba za promenom boja, LED predstavlja efikasno reenje! TERMIKI PROBLEMI (ODVOENJE TOPLOTE) Temperatura p-n spoja ima direktan uticaj na elektrine i svetlosne karakteristike LED kao i na njihov ivotni vek. Temperatura p-n spoja je funkcija struje koja prolazi kroz diodu i temperature ambijenta.Svetlosni fluks se smanjuje sa porastom temperature spoja sve dok se ne dostigne maksimalna temperatura p-n spoja (Tj=150C). Kada se LED ohladi, vraa se u poetno stanje. Napon na krajevima diode opada sa porastom temperature sa koeficijentom koji lei u opsegu od -3 mV/K do 5.2mV/K (za diode koju su izraene od InGaN i InGaAlP poluprovodnika). Da bi se temperatura p-n spoja odrala u prihvatljivim granicama, potrebno je smanjivati struju sa porastom temperature. Samo 15% od ukupne energije diode se pretvara u svetlost, to znai da se 85% energije pretvara u toplotu. Zato se LE diode greju? vibracija molekula elektron-upljina generie toplotu svetlost izlazi kroz mali otvor, ostatak se reflektuje i pretvara u toplotu (veliki indeks prelamanja za sve poluprovodnike) apsorpcija svetla u samoj diodi (kao posledica prethodne stavke)

Ukoliko se prekorai maksimalna dozvoljena temperatura p-n spoja, to moe otetiti poluprovodniku strukturu diode to dovodi do slabijeg provoenja. Usled poviene temperature dolazi do promene boja (svetlost se sa porastom temperature pomera ka crvenom delu spektra slika 8).

12

OSVETLJENJE 2007.

Slika 8. Promena boje u zavisnosti od temperature Usled porasta temperature dolazi i do smanjenja ivotnog veka i efikasnosti diode (slika 9).

Slika 9. Zavisnost veka trajanja i fluksa od temperature za Luxeon K2 Na osnovu ovoga se zakljuuje da je termika regulacija (odvoenje toplote) obavezna! Toplota se moe odvoditi sa poluprovodnikog ipa na 3 naina: 1. termalna kondukcija (provoenje) direktna molekularna komunikacija 2. termalna konvekcija kombinacija provoenja i prenosa termike energije cirkulacijom fluida 3. radijacija prenos toplote elektromagnetnim zraenjem

13

OSVETLJENJE 2007.

Bolja termika regulacija moe se ostvariti na nekoliko naina: tampana ploa optimizirati rastojanje izmeu dioda odvodnici toplote (heat sinks) termalni meuslojevi (polimeri) popunjavaju rupe izmeu slojeva, istiskuju vazduh iz meuprostora (prisustvo vazduha podie temperaturu) cevi za odvoenje toplote (heat pipes) izbor odgovarajue LED

Da bi se to bolje reio problem odvoenja toplote, itav sistem LED moe se predstaviti odgovarajuim matematikim modelom (slika 10).

Slika 10. Matematiki model termike regulacije Na osnovu ovog modela moe se dati formula za izraunavanje temperature p-n spoja, a posledino i povrine odvodnika toplote:

U ovom radu nije planirana detaljna analiza termikih procesa u diodi, pa je dovoljno rei da se na osnovu date formule i poznavanja svih navedenih parametara moe doi do korisne povrine odvoenja toplote, tj. moe se dimenzionisati odvodnik!

Slika 11. Primeri odvodnika toplote

14

OSVETLJENJE 2007.

ELEKTRINE KARAKTERISTIKE Polazei od U-I karakteristike LE diode koja je ista kao i kod svake druge diode (struja je priblino eksponencijalna funkcija napona), zakljuuje se da mala promena napona dovodi do znaajne promene struje (Slika 12). Poto je napon logaritamski povezan sa strujom,moe se pretpostaviti da je on konstantan u operativnom opsegu LED. Iz tog razloga je snaga praktino proporcionalna struji. Da bi se zadrala konstantna snaga uprkos promenama u napajanju i karakteristikama LED, mora se obezbediti izvor konstantne struje koji obezbeuje gotovo konstantnu struju. Ukoliko se ne zahteva visoka Slika 12. U-I karakteristika LED efikasnost (npr.indikacija), izvor struje se moe aproksimirati sa LED redno vezanim sa otpornikom za ograniavanje struje prikljuenim na izvor konstantnog napona. Veina dioda ima mali inverzni napon proboja, pa treba voditi rauna da se diode ne otete prilikom prikljuenja na inverzan napon (dodavanje diode inverzno paralelno). NAPAJANJE LED male snage sa napajaju iz stabilizovanog naponskog izvora Visoko efikasne LED sa napajaju iz stabilizovanog strujnog izvora

Postoje 4 naina povezivanja dioda u kolo konstantne struje: 1) Dodavanjem otpornika za ograniavanje struje (najjednostavniji nain) 2) Stabilizacija struje za redno vezane LED ( u kolu se ima tranzistor ili integrisano kolo) 3) Kola za poveanje (boost) i smanjenje (buck) napona 4) Multi Led Chains (lanci LED) LED mogu biti u rednoj, ali ne i paralelnoj vezi

15

OSVETLJENJE 2007.

DIMOVANJE U cilju kontrole intenziteta sjajnosti i boje LED, neophodno je bilo pronai nain da se diodama upravlja iako su mogua samo dva radna stanja: ukljueno (ON) i iskljueno (OFF). S obzirom da nije mogue tek tako ukljuivati i iskljuivati diode jer je uvek potrebna odreena struja koja protie kroz p-n spoj, dolo se do sledeeg reenja: Diode se pale i gase na visokim frekvencijama (od nekoliko stotina do nekoliko hiljada Hz). PWM modulacija kontrolie diode putem fiksirane frekvencije i ponavljajueg impulsa promenljive irine umesto da se menja broj ukljuenja i iskljuenja dioda, menja se vreme koje LED provede ukljuena ili iskljuena u okviru jednog ciklusa. Ova je najbolja tehnika za kontrolu LED. Ova tehnika ima mana (elektromagnetske smetnje,asimetrino optereenje...), ali je i dalje u prednosti u odnosu na tzv. frekventnu modulaciju koju je patentirala firma Artistic Science. Ova tehnika obezbeuje visoku efikasnost i omoguava povezivanje sa digitalnim sistemima. ELEKTRINO KOLO Tipino kolo sa LED izgleda kao na slici 13.

Slika 13. Elektrino kolo LED i efikasnost sistema Moe se videti da je efikasnost jednog ovakvog sistema izmeu 72% i 85% (to nije previe elektronika obara za 15% efikasnost samih dioda). Ovakvom sistemu je u sluaju dimovanja mogue pristupiti na dvema naznaenim pozicijama.

Slika 14. Pasivna PCB

16

OSVETLJENJE 2007.

Kod ovog naina povezivanja (slika 14) koristi se passive PCB, tj. ploa na kojoj se nalaze samo LED bez elektronskih ureaja. Razvoj je u ovom sluaju jednostavan a ovo je najbolji mogui nain za postavljanje veeg broja dioda na plou. Ostatak kola (bez LED) se naziva drajver. Na slici 15 prikazan je jedan od najboljih drajvera prisutnih na tritu Xitanium (Philips).

Slika 15. Xitanium drajver

Slika 16. Aktivna PCB Drugi nain povezivanja (slika 16) je aktivna PCB, tj. ploa sa integrisanim elementima. Sve se nalazi na ploi sem napajanja koje treba da bude jednosmerno (DC). Trokovi izrade ovakvog kola su isplativi za vei broj dioda.

Slika 17. DC napajanje Odvojena DC napajanja javljaju se u dva oblika (slika 18a,18b): a) generic (bez IP zatite) otvorena napajanja u metalnoj reetki b) lighting u zatvorenom kuitu

Slika 18a. Generic napajanje

Slika 18b. Lighting napajanje

17

OSVETLJENJE 2007.

Slika 19. Nezavisni strujni izvor Na ovaj nain se razdvajaju sve 3 komponente (Slika 19). Ovo je najbolji nain za sluaj da eli da se doda PWM dimovanje ili dinamika kontrola (DMX, DALI).

Slika 20. Nezavisni strujni izvor DINAMIKA KONTROLA SVETLA Kada je re o protokolima za kontrolu i upravljanje svetlom, izdvajaju se dva najvanija i trenutno u praksi najprisutnija komunikacijska standarda: DALI i DMX 512-A. DALI Digital Addressable Lighting Interface je digitalni komunikacijski protokol stvoren od strane najpoznatijih svetskih kompanija (Philips,Osram...) u cilju centralne kontrole sistema osvetljenja u zgradama kao i boljeg povezivanja sa kompleksnijim kontrolnim sistemima. Ovaj protokol je pre svega usmeren ka unutranjem osvetljenju. Najvanije karakteristike: - dvoilni sistem, polaritet se moe okretati - DALI kolo zahteva barem 1 napojnu jedinicu (DALI PSU Power Supply Unit) - dvosmerna komunikacija (kontroler moe da komunicira sa pojedinanim balastima i dobija od njih povratne informacije) - nisu neophodni ripiteri (ureaj za produenje DMX linija) i spliteri (ureaji koji obezbeuju vie izlaza sa jednog pojedinanog ulaza). - Senzori mogu biti dodati u isto kolo (fotodetektori,detektori pokreta...) - 64 individualna kanala (adrese) u jednom kolu - 16 grupa u jednom kolu - kontroler moe biti postavljen bilo gde u sistemu

18

OSVETLJENJE 2007.

neogranien broj balasta moe se postii sa dodatnim napojnim jedinicama duina kontrolnog kabla ne sme da prelazi duinu od 300m spora promena vrednosti u sistemu (refresh rate)

Komunikacija. DALI koristi veoma siguran i stabilan komunikacijski metod koji omoguava kontroleru da komunicira sa pojedinanim balastima (adresama). Kada je DALI instaliran, potrebno je programirati balaste svakom od balasta se dodeljuje jedinstveni nasumini broj, a zatim i poetna adresa i broj grupe. U DALI kolu mora biti napojne jedinice koja obezbeuje napajanje sistema. DMX 512-A (Digital Multiplex) DMX 512 je prvi standardni metod digitalnog multipleksa (United States Institute of Theatre Technology, 1988.). Princip digitalnog multipleksa je prenoenje vie kanala za viestruku kontrolu jednom icom koristei digitalne informacije.Ovaj sistem je napravljen za potrebe lighting show-a (pre svega diskoteke i pozorita). Njegov naslednik je novi standard DMX 512-A koji je potpuno kompatibilan sa prethodnom verzijom. Zvanino ime ovog protokola je ANSI E1.11, te je on sada ANSI ( American National Standard Institute) standard. Ovaj protokol ima tu osobinu da je u stanju da prenese 512 kanala jednim kablom. Pri tome koristi elektrini standard RS 485 ovo je metod prenoenja podataka parom ica koje su zajedno uvijene (isprepletane) to daje veliku zatitu od elektrinih smetnji (interferencija). Signal se prenosi preko 5-polnog XLR konektora, mada dosta proizvoaa radi i sa 3-polnim XLR konektorom (prema standardu DMX 512-A 3-polni konektor se ne sme koristiti da bi se izbegla konfuzija izmeu DMX i Audio kablova). Ovaj sistem ostvaruje jednosmernu komunikaciju sa balastima (nema povratnog informacije o statusu svetiljke). Duina kontrolnog kabla ne sme da prelazi duinu od 1000m prosena brzina 24 (frame) podatka u sekundi, tj. moe imati 12288 promena u sekundi za svih 512 kanala ovo je potpuno drugaiji tip komunikacijskog protokola od DALI-ja, ima potpuno drugaiju strukturu podataka signal koji se prenosi DMX kablom je visokofrekventni (zato su za razliku od DALI-ja razdvojeni napojni i kontrolni kabl). veoma je vano to DMX 512-A postavlja temelje za prelazak na novi protokol pod imenom RDM (Remote Device Management) ili zvanino ANSI E1.20. Ovaj protokol omoguava dvosmernu komunikaciju putem DMX kabla! Ovaj protokol tek je postao standard, ali oekuje se da je na ovaj nain reen glavni problem DMX 512-A protokola,

19

OSVETLJENJE 2007.

RAZLIKE DMX je mnogo bri od DALI, ak 200 puta (DALI-ju treba 16 ms da promeni vrednost pojedinane adrese, dok za to DMX-u treba 0.08 ms) DALI ima mogunost dvosmerne komunikacije, DMX 512-A nema DALI nije pogodan za sisteme u kojima ima mnogo izvora kojima treba upravljati (spor sa malim brojem kanala), DMX 512-A je idealan za velike sisteme DMX ima zajedniki kabl gde pod istom izolacijom postoje ice za kontrolu i napajanje), dok DMX 512-A zbog visokofrekventnog signala mora imati razdvojen napojni i kontrolni kabl

Moe se zakljuiti da je DMX sistem generalno efikasniji tamo gde je potrebno raditi se veim brojem svetiljki kojima treba upravljati, ali je za manje sisteme DALI pogodan zbog dvosmerne komunikacije i informacija o trenutnom statusu svakog elementa u sistemu. Pored ova dva sofisticirana sistema, treba pomenuti i najstariji metod Analogne Kontrole. Ovde postoji ica za svako kontrolno kolo. Napon u ici varira od (1-10)V i u svakom trenutku daje vrednost intenziteta dimera.Ovo je veoma jednostavan metod, te je zahvaljujui tome opstao sve do danas (greka se kod njega moe ustanoviti voltmetrom).Dananji sistemi koriste mnogo kanala (stotine i hiljade), pa na ovom nivou analogni sistem ne bi opstao (bio bi preskup). OPTIKE KARAKTERISTIKE Ugao isijavanja je ugao za koji je svetlosni intenzitet (u cd) vei od polovine ukupnog intenziteta LED. U skladu sa njihovom geometrijom, 5mm diode imaju manji ugao isijavanja (15-30), a diode koje se polau na povrinu (SMT) imaju vei ugao isijavanja (110-120). Kod SMT dioda definiu se tri tipina polarna dijagrama svetlosne raspodele kada dioda nije snadbevena dodatnom optikom (Slika 21).

Slika 21. Polarni dijagrami SMT dioda ( izvor LUMILEDS)

20

OSVETLJENJE 2007.

Da bi se dobile razliite fotometrijske karakteristike dioda, koriste se razna soiva (kolimatori). Na slici 22 su prikazana neka od standardnih soiva za Luxeon diode. Soiva (kolimatori) su izraena od polikarbonata i daju homogeni snop emitovane svetlosti.

Slika 22. Soiva za Luxeon Na sledeim slikama su prikazana soiva i njihov uticaj na diodu Cree XR-E.

Slika 23. Soiva za Cree XR-E

21

OSVETLJENJE 2007.

ZAKLJUAK PREDNOSTI LED proizvode svetlost vidljivog spektra (nema UV zraenja ni grejanja usled IC zraenja) LED daju usmereno svetlo (sistem ima visoku efikasnost, ugao isijavanja je veliki (15-150) i bez upotrebe reflektora i soiva) nema toksinih isparenja (ivine pare) kao kod HID izvora dug ivotni vek izvori malih dimenzija (fleksibilan dizajn) omoguavaju kreiranje dekorativnih efekata visoka efikasnost kod monohromatskih dioda (nema filtera) LED daju iste (zasiene) boje trenutno osvetljenje (bri odziv nego kod inkadescentnih izvora 100 ns naspram 200 ms) dinamika kontrola boja dimovanje impulsno-irinskom modulacijom (ne utie na ivotni vek) visoka otpornost na udare i vibracije nizak radni jednosmerni napon visoka sigurnost visok indeks reprodukcije boja (ide do 90) radna temperatura od -40C do 80C ( bolji rad na niim temperaturama) manje grejanje, ak i u sluaju visokoefikasnih HP dioda

MANE visoki termiki gubici moraju se disipirati ivotni vek i fluks direktno zavise od temperature efikasnost za bele LED je jo uvek niska u odnosu na HID izvore (izvore sa pranjenjem u gasovima) za normalan rad dioda potreban je izvor konstantne struje (bez naponskih pikova) ivotni vek i efikasnost elektronskih komponenti zavise od temperature nepostojanje standarda koji se bave LED performansama. Svaki proizvoa testira svoje LED za svoju tehniku specifikaciju (bez ikakve kontrole) elektrine komponente su osetljive na statiki elektricitet visoka cena (posebno za plavu i belu LED) niska efikasnost u poreenju sa fluo izvorima starenje omotaa, najee epoksidne smole, dovodi do smanjenja fluksa ukoliko je izloen UV zraenju jo uvek nisu pogodne za korienje u javnom osvetljenju (nizak fluks, ponaanje svetlosnih karakteristika u vremenu)

22

OSVETLJENJE 2007.

LITERATURA 1. "LEDs for lighting & signage applications", The Brussels Enterprise Agency, 2006 2. "Lighting Seminar", Schreder Group, Liege 2007. 3. "Solid State Lighting:A new trend in lighting technology" Dr. Stefanescu Silviu, Ostroveanu Andi, Turcu Antoniu, Iluminat 2005, Cluj-Napoca, Romania 4. www.lumileds.com 5. www.lumiledsfuture.com 6. A brief history of LED Lighting, Wayne Howell, Artistic Licence UK 2004. 7. http://en.wikipedia.org/wiki/LED 8. http://en.wikipedia.org/wiki/Diode 9. www.riksutstallningar.se/upload/Semiarier/LED/LEDCharacteristics.pdf 10. Industry alliance proposes standard definition for LED life, LEDs Magazine, April 2005 11. http://members.misty.com/don/lede.html#rgb : efficiency of LED

23

OSVETLJENJE 2007.

REALIZACIJE

Slika 24. Most Kampenhout Sas, Belgija

Slika 25. Most Kanne, Belgija

Slika 26. LED osvetljenje sa promenom boja, fasada u Belgiji

Slika 27. LED stubovi, Engleska

Slika 28. Splitska Riva, Hrvatska

24

OSVETLJENJE 2007.

Slika 29. Fontana u Kuneu, Italija

Slika 27. Zmaj Jovina ulica, Novi Sad

Slika 30. Park Petra Koia, Banjaluka

Slika 31. Trg Slobode, Podgorica

25