OLOVNI AKUMULATORI

Elektrnini akumulatori su sekundami hemijski Izvori elektrine energije, jer pri punjenju elektricnu energiju pretvaraju u hemijsku a pri praznjenju hemijsku energiju pretvaraju u elektricnu i postaju izvori eiektricne energije jednosmjeme struje.

Slika . Olovni akumulator

Olovni akumulatori imaju elektrode od olova. Elektrolit im je razblazena sumporna kiselina u destiliranoj vodi. Posude moraju biti od materijala na koji hemijski ne deluje surnpoma kiselina. To je staklo, plastine mase .tvrde gume i dr. Novi akumulator s olovnim elektrodama treba najpre formirati. Formira se akumulator tako sto se prikljui na propisani jednosmerni napon i pri tom se na ploama (elektrodama) formiraju slojevi olovnog dioksida PbO2 na "+" ploi (anodi) i istog olova na " - " ploi (katodi). Izrneu anode i katode sada postoji razlika potencijala koja je posledica polarizacije elektroda usled prolaska elektrine struje. Polarizacija koju smo kod galvanskih elemenata morali spreavati depolarizatorima ovde se koristi za stvaranje razlike potencijala tj.elekrromotorne sile akumulatora. Ova elektromotoma sila akumulatoru daje mogucnost da radi kao izvor elektncne energije. Sada formiran akumulator moze se prazniti i opet puniti jcr je ovaj hemijski proces reverzibilan.

Kod. olovnih akumulatora obe elektrode se oblau olovnim sulfatom PbSO4. Prilikom punjenja sledom sloenih elektrohemijskih reakcija s elektrolitom (razreena sumporna kiselina u prikladnoj koncentraciji), na negativnoj elektrodi (anodi) olovni sulfat prelazi u olovni dioksid (PbO2) a na pozitivnoj elektrodi (katodi) stvara se isto olovo. Istovremeno, poveava se koncentracija sumporne kiseline (H2SO4). Pri pranjenju se odvija suprotan proces, svarajui napon na elektrodama visine oko 2 V. Proces punjenja i pranjenja moe se prikazati izrazom:

Kapacitet akumulatora izraava se u Ah (ampersatima). U naelu, umnoak vremena pranjenja akumulatora sa prosenom snagom struje pranjenja, trebao bi biti jednak kapacitetu akumulatora. Meutim, u stvarnosti kapacitet znaajno zavisi o urednosti reima pranjenja i punjenja. Akumulator ne sme ostati bez elektrolita, olovni akumulator se ne sme prazniti ispod 1,8 V ili dugo stajati van upotrebe bez dopunjavanja i ne sme se podvrgnuti suvie jakim strujnim udarima. to se akumulator prazni ili puni jaom strujom, bit e mu manji kapacitet (dakle krae e odravati dovoljan napon). Kapacitet akumulatora smanjuje se i kod niskih temperatura, zbog ega su ei problemi s akumulatorom na vozilima u zimskim mesecima.

U normalnom radu akumulator postepeno gubi vodu iz elektrolita. Stoga povremeno treba proveriti nivo elektrolita, koji mora prekrivati ploe akumulatora za cca 10 mm. Pri tome po potrebi treba dodavati samo (po mogunosti destiliranu) vodu, a ne kiselinu, jer se kiselina ne gubi hlapljenjem. Gubljenje vode smanjeno je kod akumulatora koji su deklarirani kao akumulatori koji ne zahtijevaju odravanje, no nakon dueg vremena valja i takve provjeriti.

Prilikom punjenja, pozitivni pol ispravljaa za punjenje spajamo na pozitivni pol akumulatora . Struja punjenja akumulatora u A ne treba prelaziti 1 / 10 kapaciteta u Ah, u protivnom neemo dobiti pun kapacitet akumulatora. Dijagram prikazuje rast napona pri punjenju, odnosno pad napona elija pri pranjenju u zavisnosti od vremena. Reim punjenja bi trebao tei s priblino jednakom strujom, to znai da tijekom punjenja treba regulirati napon ispravljaa. Nastavak punjenja iza zavretka procesa beskorisno pojaava razlaganje vode na vodonik i kiseonik uz pojaano grejanje akumulatora. Umereno grejanje akumulatora prilikom punjenja je normalno.

Prilikom punjenja, elektrolizom se na jednoj elektrodi izluuje kiseonik, a na drugoj vodonik, a smesa tih gasova (tzv. "praskavi plin") je eksplozivna. Zbog toga se punione za vei broj akumulatora ili za akumulatore velikog kapaciteta (za elektro-viljukare i druga industrijska

vozila) izvode strogo prema tehnikim propisima, u dovoljno prozraenim prostorijama s elektroinstalacijama u protiveksplozivnoj (tzv. S) prostoriji. Najee su u upotrebi olovni akumulatori, koji daju napon od 2 V po eliji. Budui da vozila imaju instalaciju za napon 12 V, to se u akumulator ugrauje est serijski povezanih elija, pa se njihovi naponi zbrajaju. Postoje i druge vrste akumulatora, poznate pod imenom alkalni akumulatori (nikal kadmijum ) ali ree se koriste zbog nieg napona elija (cca 1,2 V) Konano svojevrsni akumulatori su i tzv. aku-baterije (obino nikal-kadmijeve), u formatu standardnih baterija, koje su takoer punjive. Radni napon im je 1,8 V. Trajnost akumulatora, odnosno broj moguih punjenja prije osjetnog gubitka kapaciteta je ipak ograniena, i kod olovnih akumulatora iznosi svojih 3 - 4 godine, a kod akubaterija i manje (2 godine). I trajnost u velikoj mjeri zavisi o ispravnom odravanju i reimu punjenja i pranjenja. "Obine" baterije koje nisu predviene za punjenje, ne smiju se puniti, jer je tako dobiveni "dodatni" kapacitet mali a prilikom punjenja obine baterije mogu eksplodirati.