1

Medjunarodno poslovanje
I kolokvijum I, II, III poglavlje knjige, 26. novembar II kolokvijum IV, V, VI poglavlje knjige, 10. decembar

1. Pojam I uloga medjunarodnog poslovanja Uticaj globalizacije je uslovio znacaj medjunarodnog poslovanja: - objedinjavanje procesa na mikro I makro nivou - uspostavljanje jedinstvenih ekonomskih odnosa - stvaranje konkurentskih prednosti - teznja od nacionalnog ka globalnom Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova (ulaganja) u duzem vremenskom periodu. Predmet izucavanja medjunarodnog poslovanja: - razmena roba I usluga - medjunarodno kretanje rada (npr. ici u stranu zemlju na rad) - medjunarodno kretanje kapitala - direktne strane investicije - portfolio investicije - uloga I znacaj medjunarodnih institucija Cilj izucavanja medjunarodnog poslovanja je utvrdjivanje mehanizama, pravila, nacela, smernica, pretpostavki I instrumenata na kojima pocivaju globalni ekonomski odnosi u kojima ce preduzeca uspeti da izgrade konkurentske prednosti, a drzava da postane kljucni katalizator te izgradnje. Faktori medjunarodnog poslovanja: - Prirodni faktori (prirodni potencijal-bogatstvo zemlje: sirovinama, rudama, velicina I polozaj, klima) - Proizvodni faktori (faktori proizvodnje: kvalitet I kvantitet obrtnih sredstava, radna snaga, organizacija rada) - Proizvodni odnosi (se ogledaju u efikasnosti I efektivnosti primene proiyvodnih faktora,visini ziv.standarda) - Neekonomski faktori(uslovi razmene; fleksibilnost subjekta medj.posl; razvijenost ekonom.I polit.pozicija zemlje) - Ekonomski odnosi Ekonomski faktori su: - efikasnost - raditi stvari na pravi nacin - efektivnost raditi prave stvari Cena rada je nadnica. Cena zemlje je renta. Cena kapitala je kamata Uslovi razmene su odnosi izmedju promene izvoznih cena I promene uvoznih cena roba koje su predmet medjunarodne trgovine. Pozitivan aspekt trgovanja cene izvoza rastu, a cene uvoza ostaju iste ili opadaju Negativan aspekt trgovanja - cene izvoza opadaju, a cene uvoza rastu Nerazvijena zemlja ce pre izvoziti sirovine, a razvijena gotove proizvode. 2. Subjekti I detetminante medjunarodnog poslovanja Determinante medjunarodnog poslovanja: medjunarodno okruzenje, drzava, preduzece, mobilnost roba I usluga, mobilnost faktora proizvodnje, nezavisnost I suverenitet drzava, rizicnost poslovanja, politicke implikacije (umesanosti) Subjekti medjunarodnog poslovanja: medjunarodna zajednica, drzava, preduzeca Bilateralni ugovor je ugovor izmedju dve drzave, multilateralni ugovor je ugovor izmedju vise drzava.

3. Izvori medjunarodnog poslovanja Izvori medjunarodnog poslovanja - medjunarodno javno pravo - izvori medjunarodnog privatnog prava - izvori domaceg zakonodavstva - izvori autonomnog medjunarodnog trgovinskog prava Medjunarodno javno pravo: - medjunarodni ugovori su dvostrani ili visestrani ugovori, koji se cesto nazivaju I sporazumima - izvori medjunarodnog obicajnog prava odredjene zakonitosti I slucajevi, koji kasnije bivaju opsteprihvaceni I kodifikovani kroz razne medjunarodne konvencije, opste uslove poslovanja I drugo, npr. prometni obicaji, zabrana piratstva, diplomatske preferencije I sl. - Opsti principi u medjunarodnom pravu ovi principi omogucavaju zastitu prava I interes u drzavama koje su subjekti medjunarodnog poslovanja. To su npr. pravila o zastiti stranih trgovaca, zastiti imovine stranaca, princip reprociteta Medjunarodno privatno pravo regulise odnose pojedinih subjekata u njihovim gradjansko pravnim odnosima sa stranim elementima. Autonomno medjunarodno trgovinsko pravo izvori ovog prava proisticu iz autonomije volje subjekata medjunarodnog poslovanja. Izvori ovog prava mogu biti: tipski ugovori, opsti uslovi, kodifikovana pravila, obicaji I uzanse za poslovanje na odredjenom trzistu, prometni obicaji, poslovni obicaji, poslovni I proizvodni standardi, arbitrazna praksa nacionalnih I medjunarodnih arbitraza. 4. Medjunarodne konvencije Medjunarodne konvencije su ugovorni odnos izmedju dve ili vise drzava, zasnovan na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podrucja medjunarodne trgovine I razmene. Konvencije na kojima se zasniva medjunarodno poslovanje su: - konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe - briselski sporazum o sudskoj nadleznosti - rimski sporazum o zakonu koji ce se primenjivati - sporazumi o zastiti intelektualne svojine - sporazumi o prevozu robe 5. Pravila INCOTERMS Pravila Incoterms (internacional commercial terms) su medjunarodna trgovinska pravila za tumacenje najvaznijih trgovinskih izraza I transparentnih klauzula. Prva verzija ovih termina izdata je u Parizu 1936. god., zatim je revidirana 1953., pa 1967., 1976., 1990., a poslednja, vazeca, datira iz 2002.godine. Domace zakonodavstvo stvara opste pravne okvire kojima se regulisu ekonomski odnosi sa inostranstvom. (Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o slobodnim zonama, Zakon o carini) 6. Nacela medjunaradnog poslovanja Nacela medjunarodnog poslovanja - nacelo slobodne trgovine - nacelo slobode saobracaja I slobode plovidbe - nacelo slobode transfera dobiti, novca I novcane vrednosti - nacelo najpovlascenije nacije - nacelo reprociteta - nacelo nacionalnog tretmana - nacelo preferencijalnog tretmana - sistem pravicnog tretmana (sistem nediskriminacije)

7. Koncepti I ciljevi globalizacije Instrumenti koji su se koristili ili I danas koriste u procesu ukrstanja su: osvajacki ratovi, kolonizacija, hladni rat I informatika I tehnoloski razvoj. Tri instrumenta globalizacije u savremenom drustvu:liberalizacija otvaranje linija; deregulacija smanjena uloga drzave; privatizacija. Globalizacija proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja. To je proces, a ne ideologija. Ona predstavlja bezuslovni tok promena kako na politickom, tako I na ekonomskom polju. Cilj globalizacije je svesno ili nesvesno ujedinjavanje duhovnih, religijskih I ekonomskih horizonata. Pozitivni aspekt globalizacije je svetsko povezivanje, prevazilazenje nacionalne zatvorenosti I slobodnog protoka ideja. 8. Istorijsko shvatanje globalizacije Globalizacija je prosla 4 globalna evolutivna razdoblja: Portoglobalne poretke (Univerzalne civilizacije I imperije); Doba renesanse; Kolonijalna osvajanja I ekspanzija industrijalizma; megaglobalizacija - vreme hladnog rata I posle. 9. Aktuelno shvatanje globalizacije Formirale su se 3 struje shvatanja globalizma: Hiperglobalisti, transformacionalisti, skeptici. Za hiperglobaliste globalizacija nije stvar volje, niti izbora, vec nuznost. Hiperglobalisti posmatraju novi svetski poredak kao nunost. Nacionalni ciljevi su podreeni meunarodnim to u krajnjoj liniji dovodi do gaenja nacionalne drave. Po skepticima, globalizacija nije nista drugo nego licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja. Skeptici gledaju na G kao tvorevini najjaih=Gigantske ekonomije (SAD, VB, Jap, Nem) stvorile su mit G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja. Transformacionalisti predstavljaju pomirenje hiperglobalista I skeptika, odnosno, globalizacija predstavlja nuzan proces, ali moze I dovesti do konflikta I raslojavanja drustva 10. Ekonomski aspekt globalizacije Aspekti globalizacije: ekonomski I drustveni. Moc I profit su efekti globalizacionih procesa. Kljucni fenomen ekonomske globalizacije jeste americka globalna moc koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je iskljucivo projektovan od strane Amerike, tako da odslikava unutrasnje americko iskustvo. Smatra se da iza procesa globalizacije stoji savremeni, globalisticki kapitalizam, I da se on moze posmatrati u kontekstu stvaranja, negovanja I odrzavanja monopolistickih pozicija od strane mocnih drzava. Ekonomski aspekti globalizacije baziraju se na stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala, produbljivanju svetske podele rada I tehnoloskom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire I ubrzava procese integracije. Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrdjivanje strategije ukljucivanja u svetske ekonomske tokove. 11. Drustveni aspekt globalizacije Aspekti globalizacije: ekonomski I drustveni Savremeno drustveno bitisanje podrazumeva uspostavljanje novih vrednosti, kako moralnih, tako I kulturnih, religijskih, politickih I drugih. Drustveni aspekti globalizacije izrazavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne I kulturne vrednosti, stavove pojedinaca I drzava prema drugim drzavama, bilateralne I multilateralne opdnose izmedju drzava I institucija Globalizacija je simbioza njenih pozitivnih I negativnih aspekata, stoga treba iskoristiti pozitivne, a minimizirati ili ukloniti negativne aspekte.

12.Tranzicija Tranzicija predstavlja savremeni proces koji se odvija u drutvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je proces kroz koji na odreenom stepenu drutvene razvijenosti prolaze sve zemlje. Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima meunarodne trgovine. Proces tranzicije podrazumeva promenu drutveno politikog i ekonomskog ureenja. Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja prikljuila u meunarodne tokove. Potrbno je definisati postojei ambijent, odrediti kljune ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuu infrastrukturu i predvideti ekonomske i politike posledice sprovedenih reformi. U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T: -Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira. Svrha je prelazak na nov ekonomski i politiki poredak, tj ukljuivanje 1 privrede u globalne tokove. 13. Razlozi zbog kojih drzava ucestvuje u medjunarodnoj trgovini Medjunarodna trgovina - stvara BDP Drzava ucestvuje u medjunarodnoj trgovini zato sto:trguje jer su drzave razlicite;radi postizanja ekonomskog obima. Dva obelezja medjunarodne trgovine: razlicitost faktora proizvodnje; teritorijalni I ekonomski suverenitet drzava. Trgovina je trajna drustvena ktivnost koja u trzisnoj privredi organizuje I regulise robne tokove (tokove fizickih proizvoda, usluga I HOV) u prometnoj fazi drustvene reprodukcije. Trgovina se odvija na domacem (unutrasnjem) I stranom (spoljasnjem) trzistu. Spoljna trgovina je u uzem smislu, iskljucivo promet izmedju dve zemlje ili dva trgovinsko politicka podrucja, odnosno uvoz I izvoz robe. U sirem smislu ona je promet roba, usluga, kapitala, rada I prenos vesti. Spoljna trgovina obuhvata razmenu roba I usluga na medjunarodnom trzistu. Unutrasnja trgovina obuhvata plasman proizvoda I usluga na domacem trzistu. Slicnosti unutrasnje I spoljne trgovine: slicne ekonomske zakonitosti; oblici trzista; tehnike trgovanja; metode formiranja cena. Razlicitosti unutrasnje I spoljne trgovine: razlicita pravna regulativa I norme; razliciti monetarni sistemi subjekata; medjunarodnog poslovanja; razlicit stepen razvijenosti trzista; otezana mobilnost faktora proizvodnje; politicka ogranicenja; razliciti vidovi protekcionizma; teritorijalna udaljenost subjekata u medjunarodnoj trgovini; razlicita kupovna moc stanovnistva. 14.Pojmovi: oportunitetni trosak, input, dohodak, medjunarodni odnos razmene -Oporunitetni troak proizvodnja jednog dobra uvek znai troak zbog neproizvodnje drugog dobra. -Input sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede. -Dohodak rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede. -Meunarodni odnosi razmene cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge. 15. Pojmovi: bruto nacionalni dohodak, bruto domaci proizvod, izvoz, uvoz Output se iskazuje putem dva agregata: GDP I GNP - Bruto nacionalni dohodak GNP zbir bruto domaeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvean za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaen jedinicama nerezidentima). - Bruto domai proizvod GNDP finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne drave i ini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne drave u toku jedne godine. - Izvoz prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaoj dravi. - Uvoz prodaja na teritoriji domae drave proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.

16.Pojmovi: marginalna stopa transformacije, granica proizvodnih mogucnosti, relativna ponuda I traznja, relativna cena -Marginalna stopa transformacije koliina proizvoda od ije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda poveala za jedinicu. -Granica proizvodnih mogunosti maksimalna koliina jedinica jednog proizvoda, koja se moe proizvesti pri bilo kojoj datoj koliini jedinica drugog proizvoda. -Relativna ponuda i tranja kolinik ponude ili tranje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog proizvoda sa ponudom ili tranjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene. -Relativna cena taka preseka kriva relativne ponude i tranje. 17. Zatvorena privreda Drzava moze imati: zatvorenu I otvorenu privredu Zatvorena privreda input je jednak dohotku, odnosno sve sto se proizvede u privredi neke zemlje uravnotezeno je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date drzave ne mogu da kupe output druge zemlje, niti da svoj output plasiraju na inostrano trziste. U zatvorenoj privredi nacionalni dohodak se raspodeljuje na domacu privatnu I javnu potrosnju I investicije. 18. Otvorena privreda Drzava moze imati: zatvorenu I otvorenu privredu. Otvorena privreda otvara mogucnosti medjunarodne trgovine I dohodak u njoj jednak je privatnoj I javnoj proizvodnji, investicijama I trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza I izvoza. U otvorenoj privredi postoje dva izvora dobara (dohodak I uvoz) I cetiri upotrebe dobara (privatna potrosnja, javna potrosnja, investicije I izvoz) 19. Teorija apsolutnih vrednosti Tvorac Adam Smit polazi od pretpostavke drustvene podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti, baziranih na takvoj podeli. Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijaliyovanoj proizvodnji ostvari najnize oportunitetne troskove. Pretpostavke od kojij je posao A.S. su: dve zemlje,proiyvodnja dva proizvoda za koje postoji ujednacena potraznja u domacoj I stranoj zemlji (isti ukusi potrosaca), rad je jedini faktor proizvodnje koji se razmatra u obe zemlje. Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledeci: domaca zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje; strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B od domace zemlje 20. Teorija komparativnih prednosti Tvorac Dejvid Rikardo istice da iako zemlja nema apsolutne prednosti I nize proizvodne troskove u proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlju, ona ipak ima interes da ucestvuje u medjunarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti. On je smatrao da komparativne prednosti proisticu iz slabije pokretljivosti faktora proizvoodnje I da ce se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruje vecu produktivnost I nize oportunitetne troskove. Pretpostavke ove teorije su dve zemlje, dva proizvoda, rad kao faktor proizvodnje, ukusi potrosaca isti, I operise se u rezimu konstantnih prinosa. Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki je: domaca I strana zemlja proizvode dva proizvoda; domaca zemlja je produktivnija u proizvodnji oba od strane zemlje, dakle, domaca zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda,

21. Teorija opste ravnoteze Tvorac Bertin Olin u objasnjavanju uzroka medjunarodne trgovine polazi od pitanja: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi I kako se formiraju odnosi razmene izmedju zemalja. On ukazuje na to da razlicite zemlje imaju razlicitu raspolozivost I vrstu faktora proizvodnje. Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspolozivosti odredjenim faktorom proizvodnje. On istice da je I kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta I kvaliteta medjunarodne trgovine. On uvodi I faktore novca, cena I deviznog kursa. U slucaju dve zemlje sa papirnim novcem I razlicitim cenama proizvoda, tendencija kupovine ce biti usmerena na zemlju sa nizim cenama I kretanja se na taj nacin usmeravaju, sto ce za posledicu imati promene u traznji za novcem, promene u cenama I u stabilnosti deviznog kursa. Olinovi zakljucci o uzrocima koji uslovljavaju medjunarodnu trgovinu: uslovljena je razlikama u snadbevenostifaktora proiyvodnje subjekata koji ucestvuju u toj trgovini; uslovljena je razlicitim velecinama nacionalnog dohotka; uslovljena je odnosom ponude I traznje raspolozivih faktora proizvodnje I proizvoda. Konacan zakljucak na osnovu teorije opste ravnoteze moze biti: koji proizvodi ce se razmenjivati na medjunarodnom trzistu I u kojem odnosu razmene, zavisice od odnosa ponude I traznje za tim proizvodima; odnos ponude I traznje proizvoda, uslovice odnos proizvodnih faktora I njihovog intenziteta u proiyvodnji pomenutih proizvoda; odnos proiyvodnih faktora uslovice I cene tih faktora. 22. Teorija troskova supstitucije Tvorac teorije Gortfird Haberler uvodi sva tri proizvodna faktora: rad, kapital I zemljiste. Pretpostavka od koje polazi je da sva tri faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji. On po prvi put uvodi termin zrtvovanja jednog proizvodnog faktora u korist drugog. Da bi se povecala proizvodnja jednog faktora, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih ogranicenja. Dakle, dolazi do troskova supstitucije, jer dodatna jedinica nekog proizvoda uslovice pojavu marginalnih troskova, pa ce cena proizvoda porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu zrtvovanog proizvoda. Ova teorija u korist medjunarodne trgovine, ukljucuje I transportne troskove, cija visina smanjuje korisnost od specijalizacije. 23. Nekonvencionalne teorije medjunarodne trgovine (teorija rasprodaje viskova I produktivitetna teorija) Nekonvencionalne teorije objasnjavaju uzroke medjunarodne trgovine sa aspekta medjuzavisnosti privrednog razvoja I spoljnotrgovinskih tokova. Ovde spadaju: teorija rasprodaje viskova, I produktivitetna teorija -Teorija rasprodaje viskova- polazi od postojanja viskova proizvodnih kapaciteta (proizvoda), koji su reyultat ekonomije prethodnog perioda. Trenutna traznja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcionalnost u kapacitetima I traznji. Medjunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira visak proizvoda, zadrzavajuci postojece proizvodne kapacitete, I na taj nacin dodje do proizvoda za kojima ima povecanu potraznju. Ovim se odrzava zaposlenost predimenzionalnih kapaciteta.Pretpostavka ove teorija je neelasticnost domace traznje -Produktivitetna teorija- je teorija medjunarodne trgovine, kojom se zastupa stav da medjunarodna trgovina prosiruje trzista I podstice podelu rada, sto utice na povecanje produktivnosti, podsticanje tehnoloskih inovacija, povecanu automatizaciju I dovodi do povecanja svetskog dohotka.

24. Teorije medjuzavisnosti trgovine I razvoja ( teorija dominirajuce I periferne privrede) Teorija medjuzavisnosti trgovine I razvoja pokusava da objasni medjuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova I privrednog razvoja. U njih ubrajamo: teoriju dominirajuce privrede, I teoriju periferne privrede. -Teorija dominirajuce privrede- autor Fransoa Perua. Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi. Perua je analizirajuci kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja I zemalja u razvoj, uocio pad trgovinskog bilansa zemalja u razvoju u odnosu na razvijene.On razloge za ovakvu tendenciju vidi u moci I prinudi, zatim u pregovarackoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja, razlike u velicinama zemalja, razlike u vrstama privredne aktivnosti zemalja. Po ovoj teoriji dominacija moze biti nenamerna ili namerna. Namera se ocenjuje prema korisnosti koje stvaraju zemlju ucesnice u medjunarodnoj trgovini. -Teorija periferne privrede- polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi I trgovini I podele sveta na razvijene (zemlje centra) I nerazvijene (zemlje periferije). Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elasticnost traznje za primarnim proizvodima u medjunarodnoj trgovini, sto dovodi do pada cena I pogorsanja ekonomije zemlje periferije, koje uglavnom imaju primarne proizvode. Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elasticnost I slabiju cenovnu elasticnost. Cene primarnih proizvoda sporije rastu od cena sekundarnih proizvoda u uzlaznoj liniji svetskog privrednog ciklusa. Ova teorija objasnjava spontani fenomen privrednog razvoja, koji je stanje u ekonomskim odnosima zemalja periferije I zemalja centra, a koji se moze prevazici aktivnom politikom periferije. 25. Kejnzovo shvatanje medjunarodne trgovine Dzon Majnard Kejnz smatra da je profit glavna pokretacka snaga medjunarodne trgovine. Njegove teorije zasnovale su se na stavovima raznih vidova ravnoteze, sa posebnim naglaskom na punu zaposlenost. On tumaci nivo medjunarodne trgovine zavisnoscu nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji I inostranstvu. Po njemu je medjunarodna trgovina spoljni odraz dejstva multiplikatora na njenu proizvodnju. Medjunarodna trgovina je kompromis izmedju suprotstavljenih teznji za uspostavljanjem unutrasnje ravnoteze I pune zaposlenosti I onog obima koji tim izazvanim unutrasnjim stanjem spoljna trgovina jos moze da postigne. Formula za ravnotezu jedne privrede je: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robe za domacu potrosnju I investicija I izvoza, umanjenih vrednoscu uvoza. 26. Porterova teorija konkurentske prednosti Komparativne prednosti, zasnovane na prirodnim resursima I jeftinijoj radnoj snazi, izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. Cilj teorija zasnovane na komparativnim prednostima bio je sto jeftiniji proizvod I sto vise kupaca. Strategija konkurentske prednosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije I kontinuirane inovacije. Majkl Porter je autor. Po ovoj teoriji konkurentsku prednost odredjuju faktori: faktori uslova proizvodnje; priroda I uslovi traznje; srodne I pratece industrijske grane; strategija, struktura I rivalstvo preduzeca; uloga vlade; sanse iz okruzenja. Faktori uslova proizvodnje su: ljudski resursi, fizicki resursi, resursi znanja, resursi kapitala, infrastrukturni resursi.

27. Komparativni pregled teorija konkurentskih I komparativnih prednosti Teorija komparativnih prednosti pociva na principima fizickih sredstava, teorija konkurentskih prednosti pociva na principima socijalnih sredstava, pre svega znanju I kvalifikovanosti ljudskog resursa. Teorija komparativnih prednosti zasniva se na velikim preduzecima I autarhicnom okruzenju, teorija konkurentskih prednosti zasniva se na zajednickoj viziji privatnog I javnog sektora I preduzetnickom modelu izgradnje nacionalno ekonomskog rasta. Prvobitna teorija je bila bazirana na nizim troskovima, dok se teorija konkurentske prednosti primarno bazira na kvalitetnijim proizvodima. SREDSTVA fizicka Komparativna prednost Prirodna dobra Izgradjena infrastruktura Finansijski kapital SREDSTVA socijalna Kvalifikovani ljudski resursi Poverenje Osposobljavanje Jedinstveni uvid Potencijalne upotrebe proizvoda I usluga: 1. 2. 3. 4. privatna potrosnja javna potrosnja investicije izvoz SISTEMI konzervativna Sistemi linije za sklapanje Veleprodajna distribucija Teska regulativa SISTEMI Maximizirane vrednosti Fleksibilni sistemi Odgovarajuca logistika Zajednicka vizija privatnog I javnog sektora STRATEGIJA nize cene Konkurencija koju pokrece cena I obim Svi kupci Osnovne usluge Nezavisne kompanije STRATEGIJA Diferencijacija Konkurencija koju pokrece vrednost Specificni segmenti kupaca Kvalitetno iskustvo Partnerstvo

Konkurentska prednost

Teorije medjunarodne trgovine: 1. 2. 3. 4. 5. Teorija apsolutnih prednosti, Adam Smit (napisao Bogatstvo naroda) Teorija komparativnih prednosti, David Rikardo Teorija opste ravnoteze, Bertil Olin Konkurentska prednost, Porter Teorija troskova supstitucije, Gortfird Haberler

1. Pojam I uloga medjunarodnog poslovanja 2. Subjekti I determinante medjunarodnog poslovanja 3. 4. 5. 6. Izvori medjunarodnog poslovanja Medjunarodne konvencije Pravila INCOTERMS Nacela medjunarodnog poslovanja

7. Koncepti I ciljevi globalizacije 8. Istorijsko shvatanje glovalizacije 9. Aktuelno shvatanje globalizacije 10. Ekonomski aspekt globalizacije 11. Drustveni aspekt globalizacije 12. Tranzicija 13. Razlozi zbog kojih drzava ucestvuje u medjunarodnoj trgovini 14. Pojmovi: oportunitetni trosak, input, dohodak, medjunarodni odnosi razmene 15. Pojmovi: bruto nacionalni dohodak, bruto domaci proizvod, izvoz, uvoz 16. Pojmovi: marginalna stopa transformacije,granica proizvodnih mogucnosti, relativna ponuda I traznja, relativna cena 17. Zatvorena privreda 18. Otvorena privreda 19. Teorija apsolutnih prednosti 20. Teorija komparativnih prednosti 21. Teorija opste ravnoteze 22. Teorija troskova supstitucije 23. Nekonvencionalne teorije medjunarodne trgovine (teorija rasprodaje viskova I produktivitetna teorija) 24. Teorije medjuzavisnosti trgovine I razvoja (teorija dominirajuce I periferne privrede) 25. Kejnzovo shvatanje medjunarodne trgovine 26. Porterova teorija konkurentske prednosti 27. Komparativni pregled teorija konkurentskih I komparativnih prednosti