YHMBEP3HTET Y IiAIbOJ JIY:QH «DAKY JITET nOJIMTINKHX HAYKA

RIDER: IIOJIIITlIqKO CTY,l(IfJ IIOJlIfTIfKOJlOrlfJE

lUKOJICKa

JABHO MIbEIbE
/ CTY,l(l'IJ HOBIfHAPCTBA

2010/2011

Caopoicaj:

1. Taztah, 11. (1998). Oeneou 0 jaeuocmu. Beorpan: <l>aKynTeT rrOnHTHqKHX HaYKa, qHroja nrraxma, cTpA1-1 02. 2. Jlaxna-llocaacu, B. (1995). Ja61l0 smujeue. 3arpe6: Alinea, cTp.11-36. 3. Ilonnamen, H. (2002). Ilonumuuua nojannocm y "IIonHTHqKe H rrpasae reopnje'', Ean,a JIYKa: TIpaBHH <paKynTeT, CTp. 437-474. 4. JeBToBHn, 3. (2008). Ilonumuuxu cnesmaxn u jaeuo satetse, y "CM", 6p. 8, cTp.5-25. ~""'BH";hh-,_'39-.-J('-"I2rf'lOrf'lO'-'7T).Jlnl-;;:oJl=um~u~'l~K~u::;-M~a;-;:;p;7,K;-;;;em=u-;-;ll-;-:;z~(r:;;n;-:::Q:-::'ll:-:-um=-=-u::nponaeauoa, nonumuuxo y6jelju6Q1-be) Eeorpazt: <l>aKynTeT rrOnHTHqKHXHaYKa, cTp.8-30. 6. MHnHBojeBHn, C. (2001), Ja61l0Cm U UdeOJlOlUKU epeKmu meouja (Hcmpaucueame seeoujcscux epeKama) y "Pes", (10-64), cTp.196-207. 7. KHH, U. (1995). Cmpytonypnu npeotipaucaju jaene apepe y "IIoTHCHYTO U:HBHnHo.n;PYIliTBO"(eJJ:. BYKIlIHH Flaanoaahj Beorpazr: EKo nenrap 8. TIaHTHn,A., IIaBnoBHn, 3. (2007). Ja61l0 Mlbelbe, «onuenm u «ounapamueua ucmpaotcueatsa. Eeorpazt: MHCTHTYT.n;PYIliTBeHHxHaYKa, F.E.S., CTp. 109-148.

aanoxtena:
Oeaj U360p mercmoea cauununu cy npotp. op HUKOJla Ilonnauien U up Tiophe BYK06UI1 U naujeteen je uctosyuueo sa UHmepHYynompe6y cmyoenama nonumuxonoeuje U uoeunapcmea (/JaKYJlmema nOJlUmUttKUXHaYKa Ynueepsumema y Ban.oj JIYl1U, «ao npeouem pacnpaee y uacmaeu U ejeuctiaua sa "Ilonumusxo jaeno un.en.e". Ilpupahueasu cmyoenmuua npenopyttyjy oa ujenoeumuje u nomnynuje otipaoe meue U3 nouyhenux «n-uea, «opucmehu U ocmany oocmynuy numepamypy.

Xafiepsrac, J. (1969). Jaeuo unene, Eeorpan: KYJITypa JeBToBIIh, 3. (2003). Jaeuo unen.« u nonumutca. Beorpazt: Axanesmja JIerIIIX llOMCKII H., (2002). Ilponaeauoa ujaeno uuuouetee. 3arpe6: B.B.3. llOMCKII, H. (2008). Konmpona ueouja. HOBII Can: Py6IIKOH JIe BOH, f. (2005). Ilcuxonozuja 20MUfle. Eeorpan: Anroparasr ApIICTOTeJI (1975). Ilonumuxa. Beorpan: Bl1f3 ITJIaTOH (2004). Saxouu. Beorpan: ,1J;epeTa ITJIaTOH (2005). Ilpocaea. Beorpan: ,1J;epeTa Pyco, )l{JK. (1993). Ilpytumeeuu yzoeop. Eeorparr: <DIIJIIIn BIIIIIIhIIh BaJI, <D. (1997). Moh ueouja. Beorpazt: Clio Bpnrc, A., Bepx, IT. (2006). Ilpyiumeeua ucmopuja ueouja. Beorpazt: Clio ,1J;ej,JI. A. (2008). Emuxa Y ueoujuua: npuuepu u xoumpoeepse. Beorpan: llIIroja IIITaMIIa 'bopheanh, T. (1989). Ilonumuuxo jaeuo uuetee. Beorpaa: CaBe3 IIH)l(eIhepa II rexanxapa JyrOCJIaBIIj e <DpOM, E. (1986). Bescmeo 00 cnotiooe. Beorpan, 3arpe6: "HOJIIITlHanpIIje.n:" YMeTHOCTII, Ilerrrap sa caspesreny )l(ypHaJIIICTIIKY JeBToBIIh, 3. (2008). ITOJIIITIIl.JKa(He )Kymypa y sarprsajy Ta6JIOII.n:a - Me.n:IIjCKO pexcrapaise", .n:HeBHIIJIIICTIlauac, ozr 18. II 19. oxrofipa, VI- VII, Eeorpazr KIIH, U. (1995). Meouju U oeuorpamuja. Beorpan: <DIIJIIIIIBIIIIIIhIIh Jle BOH, f. (2005). Ilcuxonoeuja 20MUfle. Beorpan: AJIrOpIITaM Lippman, W. (1997). Public Opinion. Free Press Paperbacks, First edition (January, 1965) Jlojzr, U. (2008). lllma ueouju paoe uatuoj nonumuuu. Beorpan: CeMII3.n:aT B92 MapKY3e, X. (1977). Kynmypa u opyiumeo. Beorpan: Bl1f3 MOCKOBIICII, C. (1997). J(06a 20MUfle. Beorpan: XX BeK ITIIjeBau;, K. (2006). Ilonumuuxo jaeuo uteen,« u oeuoxpamuja. Beorpaa: Cny)K6eHII rJIaCHIIK Iloztyaasau, M. (2001). Ilpuuuun epahaucmea u nopeoa« nonumuxe. Beorpan: <DaKYJITeT nOJIIITlI'IKIIX nayxa, l.JIIroja IIITaMna Ilonnamen, H. (1989). Ilpojexmoeauu uoee«. Beorpan: HCTpa)l<IIBal.J:KO II3.n:asal.J:KIInerrrap Cp6IIj~ CTaHOBl.J:IIh, B. (2003). Bnacm U cnotiooa. Beorpaa: Y.n:pY)KeIhe sa nOJIIITIIl.J:KeHaYKe, lJIIroja Cynex, P. (1968). Hcmpascueatee jaeuoe saeena. 3arpe6: Hanpnjen Illynnsah, 'h. (2004). Pu6apu fbYOCKUXoyuia. Beorpan: l.JIIroja IIITaMrra Taztah, 11. (1996). HaYKa a nonumuuu. Beorpan: BIIn TOKBIIJI, A. (2002). 0 oeuoxpamuju Y Auepuuu. HOBII Cart: H3.n:asal.J:KaKIhII)l<apIIu;a 30paHa CTojaHOBIIha Bper, <D.(1991). Ileuoxpamcxo «ouynuuupatee. Capajeso: Hapcznra II yHIIBep3IITeTcKa 6II6JIIIOTeKa BIIX, <DaKYJITeTnOJIIITIIl.J:KIIX HaYKa Xejayrt, E. (2005). Tlonumuuxe uoeonoeuje. Beorpan: 3aBo.n: sa YJ,I6eHIIKe II HaCTaBHa cpe.n:cTBa JIaJIMaH, M. (2004). Hcmopuja COljUOflOUlKUX uoeja. Beorpan: 3aBo.n: sa yu6eHIIKe II HaCTaBHa cpeacrsa ByKOBIIh, C. (2009). Emuxa sanaouux ueouja / Anmucpncxa nponaeauoa oeeeoecemux 200UHa XX eeka. CpeMcKII KapJIOBU;II,HOBII Can: Hsztasaxxa KIhII)l(apHIIu;a 30paHa Crojaaonaha 2

-----------

4. TEORTJ A GRADAL"JSKE JAVNOSTI JIRGENA HABERlViASA

Habermas u delu »Prornena strukture jaVI10Sli«(,;i;J koje je, 11 sustini, odredilo docnija njcgova istrazivanja, posebno teoriju »kornunikativnog delanja«, a sa njorn i istrazivanja anti eke prakticne filozofije}i-l javnost odredujekao istorijsku kategoriju, Prateci njen procesni .karakter, »prornenu strukture«, Haberrnas pokazuje kako su zaceci i puki nagovcstaji gradanske javnosti u svorn razvitku sticali nova oblicja i .potpunija cdredenja ili kako su neke prvobitne pojave tokom istorije izgubile svoje
znacenje i svoju prirodu. Prerna Haberrnasu javnost

ckorn svctu, a na svojevrstan nacin i u feudalnorn srcdnjcrn vcku. Dok je anticka javnost manifestova. ~,i agori ili ·na-ror mfr; osta r • "," i. rivatni zi~ \'ul u~~no lifamiliii«( leao ob _~C:lma__p.rivatne nUl C 1 ~ucne radinosti, i ok sc fcuc:f8.1i1a jav-

su po svojoj istorijskoj funkciji gradanskog (liberalnog) porekla mada, kao sto srno vee ranije zabelezili, jav110St irna korcne II arckom. a zatim U nimskorn anti-

(i javno rnnenje)

olJavala u reprezeliiClCiii plernstva i u crkve: nom ritua ill zatvorenlID u voroVlffia i u ramovima, ~is
gL~~~~!~O

~icm privrcdc

----~----~--~~----~~
Upor. Habcrrnasov dvotomni Frankfurt/Main

iz zacaurenosti dornaCih gtreba i njena trziste, na salami be~I~Razbi-

~a_e~nci:p_Qya.

:'::.1.

Habcrrnas. Strukturwantic! der Oelfclltliclzkcit. Nellwiccl am Rhein und Berlin, 1. durchgesehene Auflage, 1965 i prcvod na nas jezik I avno ninen]e, Beograd, 1969, sa mojirn prcdgovororn iz kojega su neke osnovne idcje rcprodukovalie u ovum ogledu. iivcn Hantlclns,
,;1

rad Tlieorie des komntunika1981.

41

janjern

oikodespotske po rodicnc privrede ko ja prelazi kucni prag i uliva se u prostranu oblast »zradanskoz drustva« (societas civilis) i

zacarariog

kruga

njegovog
s~~u

trilsta,

nastali su ani istorijski

bitnl_pod-

orno£ucilLda se na privESinoJ-asnovi, u procesu raZlllelIe, razviju oblici fCi11Zwlik~_me@_.l~ima,-1?fe-svega razme'naI2DYI~dnrrLn_Q_vosti i koresEondenciiesvake vrste, kao bitinih uslova na kojima privaine srere izrastala gradanska javnest. Otuda, kao sto smo vee istakli.Habermas odre-

Je--lz

duje iZrada~javnos!_

o}gy;zljenih u publiku.

kaq_ 1mLJLrivatnjh

Ijudi

potvrdoni privatno-privrcdne delatnosti nastaje i [avna vlast, jer se, kako je to vee Marks konstatovao, nastanak gradanskog drustva f politicke drzave desava u jednom te istom aktu, Javna vlast postaje st alna delatnost, drzava kao »status«, kao »kontinuiranonadlestvo«, uprava, vojska, policija, cinovnistvo koja osigurava neprekidni proces ro bne cirkulaci [e sa stalnom tendencijam u stvaranju nacionalno-drzavne sarolikosti. ali, posredstvorn svetskog trzista, i burzoaskog kosmopolisa. Ova j momenat je vidno obelezen epohom
[avnoin

upor:ed'osa

merkantilizrna.G\1erkanhlizarri"1znaci povecanu ulozu 'avne vlasti u ;Fv[edi ran§i'kspiteli_zI1]a,kojai~ orijell tisana na spo1 jasrtje, trliste. To je :erivredna p~li'tika Ci ii je osnovni 'cilj da se sto ieV"Elniie kupuje, ,a sto skuEIi:._p'r~daJe; da se neposredno p~Taju drfavni pnnoGi, a posredno i poreska moe sta-

novnistva: da se proizvode gotovi fabrikati, a ne sirovirie. Racionalni osnovi ove ranokapi talisticke privrede vidljivi su u principima njene stedljivosti i trgovacke spekulacije. Posredovanje drzave u privatria autonornija oblikuje na slobodnorn raspolaganog fiskusa iz koga je trebalo placati stalno rastuce upravne izdatke. Medutim, prvcbitni autoritarni zastitni pokrivac merkantilne privatne privrede morae ie daotpadne onog casa kada su proizvodnja i razrnerra roba bili

42

oslobodeni drzavncz tutorstva.r" Gradansko drustvo trpi drzavu kao svcg »nocnog cuvara«, peste se privatna autonornija oblikuje na slobodnorn raspolaga nju koje osigurava privatna svojina kapitalistlckcg tipa sa koje su skinute sve zabrane i ogranicenja i cije. su pretpostavke slobodan rad i sloboda ugovaranja. Haberrnas opaza zacetke polernickog karaktera gradanske javnosti prerna monarhijskom autoritetu vee kod mcnarhornaha koji su, &ao sto je poznato, .isticali princip da je kralj sarno »sluga, cuvar i izvrsilac zakona« (»minister, custos. executor legum«). Tada je prvi put otvoreno i jasno istaknut princip suprotnosti publiciteta prema arkanskoj praksi apsolutizrna. Kritika apsolutizrna koju su u sesnaestom veku preduzeli tzv. rnonarhomasi. kao i cela tzv. »literatura vartolornejske noci« kritikuje apsolutizarn sa stanovista staleske izborne monarhije u kojoj zakone donose predstavnici staleia, kralju ostaje uloga prvog cuvara kraljevstva (»supremus Regni officiarius«, odnosno »gubernator«, »executor«, »curator«, »rninister legis«).56 Licnoj i samovoljnoj odluci, politickorn voluntarizmu i subjektivizmu (auctoritas non veritas facit legem ili princeps legibus solutus est) gradanska javnost je isticala objektivisani princip zakona koji se poziva na razum i istinu (l>veritas non auctoritas
Iacit legern«).

~t~_ii literan1~~i~~ti:
:;S

Haberrnas

okazu'e

oliticka 'avilost izraprva stecista »prrva nOn J '0

UPCi:-. I. Habcrmas. St rukt urwandel der Oeftel1tlichke:!, _ str. 27, 30, 34, 69, 86, 108, 154. Karl Marx, Grundrisse tier Kritik del' politisclien Oekonomie, Berlin, 1953, str. 544: »Dokle god jc kapital slab onjos hoda na stakarna proslih Hi sa njegovorn pojavorn prolaznih nacina proizvodnje. cim se oset l jak on odbacuje stake i krece se po svojim vlastitirn zakonirna«. 3G J. Haberrnas, nay" d. str. 64/65; Carl Schmitt, Die Diktatur, str. 20/21; upor. takode: Ljubornir Tadic, Filozoiiia prava, Zagreb, 1983, str. 68 i dalje.

43

1
koja, buduci da ne dopire do opstosti kao konkrecije, nego ostaje u apstrakciji, »vezana za pojedinacne odredbe«." Haberrnas je s pravom ukazao na to da Hegel razbija fikciju javnog mnjenja kao sustoga urna.v? Ukazujuci na postojanje »svetine« (»Pobel{<), 'Hegel, po misljenju Haberrnasa, razbija iluzije gradanske misli 0 postojanju opstih interesa u srnislu Kantovog »javnog saglasavanja«, prikazujuci javno rnnenje kao subjektivno rasudivanje neizdiferenciranog mnostva. Ali dok je Hegel kriterij opstosti, pa time i slobode, trazio u politicko] drzavi kao jedinom
i:J Upor. G. W. F. Hegel, Osnovne erte [ilozoiiie prava, Sarajevo, 1964, str. 237: »Pojarn monarha stoga je najtezi pojam za rezoniranje, tj. za refleksivno trazumsko promatranje, jer one ostaje u pojedinacnim odredenjirna«. Hegel ne prihvata ni Kantovo shvatanje 0 odnosu rnorala i politike: »Svojevrerneno se mnogo govorilo«, kaie on, »0 suprotnosti rnorala i politike i 0 zahtjevu da ova druga treba da bude u skladu sa prvim, Ovarno pripada sarno cia se 0 tome epeenito prirnijeti da dobrobit neke drzave irna sasvirn druga opravdanje nego dobrobit pojedinca, a obicajnosna sups tancija, drzava, nema svoj opstanak, tj. svoje pravo, neposredno u apstraktnoj, nego u konkretnoj egzistenciji, te da sarno ta konkretna egzistencija rnoze biti princip njenog postupanja i ponasanja, a ne jedna od mnogih opcih rnisli, koje se srnatraju moralnirn zapovijedima. Nazor 0 toboznjern nepravu, sto ga politika uvijek ima u toj toboznjoj supro- , tnosti, osniva se jos mnogo vise na plitkosti predstava 0 moralitetu, 0 prirodi drzave i njenim odnosima prerna moralnorn gledistu« (ibid., str. 277). Za Hegela je suprotnost politike i rnorala »toboznja supratnost« zato sto driava ulazi u sferu »obicajnosti« (Sittlichkeit), a ne moralnosti (Moralitat), u sferu »konkretne«, a ne u sEeru »apstraktne opstosti«. To je filozofski argument iza koga stoji jedna bitna istorijska promena novovekovne drzave (Hi dirzave stricto sensu) cija se etika emancipovala od individualne etike. Upravo, rec je 0 rascepu izrnedu etikc i politike, f.j. lndividualnih etickih imperativa i drzavnih postupaka diktiranih »drzavnim razlogorn« kao najvisirn politickirn irnperativorn. a ovim problernima bice vise- -reCi prilikom razlaganja Hegelove kritike javnog rnnjenja. UG Upor. J. Haberrnas, nay. d., stir, 131 i dalje.

II
I
i
I l

I
I 1

pravom integrativnorn uporistu gradanskog drustva, rnladi Marks je, kako upucuje Habermas, ideju gradanske javnosti uzeo ozbiljno cia bi, s druge strane, diskvalifikovao ideolosku funkciju javnog rnnjenja kao maskiranog burzoaskog klasnog interesa. Po Marksu, licna sloboda ne pociva u privatnoj sferi oslonjenoj na privatnu svojinu, vee u samoj javnosti koja poistovecuje coveka i gradanina, umesto da poistovecuje coveka i burzuja. Ako je proizvodnja posredstvom razmene oslobodena potrebe za uplitanjem politickog autoriteta, onda, zakljucuje Haberrnas, osnova gradanske javnosti pociva na odvojenosti drustva i drzave. Gradansk~ koja, po Habermasu, nastaje u Q~es~o~vek~prikazan8. je u obliku deobe ttiv:atne sfere i sferejavne vlasti. U privatnu sferu spa a graffansko drustvo sa svojim robnirn prometom i drustvenirr1 radom kome odgovara politicka javnost, a zatim unu) trasnja porodicna sfera i gradanska inteligenc-ija. s~ korespondirajucorn literarnom javncscu u koju sp.?daju klubovi, starnpa. trziste kulturnih dobara . »grad« .. U sfer]1 iavne vlasti, ko ia stgj'i ~pram gradanskoz drustva i politicke javnosti sto"i ariav.~ sa »BolicljS lffi« po ru' ,0 naspram literame _ .javnosti _?_!ojictvorIJ5IeffiICkO::d__y_onko-Qrustvo. Literarna javnost, upozorava Haberrnas, rrije ni u korn slucaju autohtono gradanska, jer zadrzava izvestan kentinuitet u odnosu na reprezeritativnu javnost knezevskog dvora, elegantnog sveta dvorsko-plernickog drustva.U:? Institucije rane Iiterarne javnosti su engleski »coffeehouses«, francuski »salons« i nernacka »TiUpor. J. Habermas, nav. d., str. 131 i dalje. U srednjern veku javnost se pokazuje u obliku reprezent acije povezane sa Iicnirn poloiajem i prestizorn velikasa, Pod uticajern hriscanske misli 0 inkarnaciii, reprezentacija je znacila predstavljanje ili prikazivanje sjaja Ieudalne moci izrazavanih gestovirna, rerorskirn Irazarna, odevanjern i »svetlirn oruzjern«, u dvobojima i »rnegdanima«. Ovaj sjaj se docnije koncentrise na dvorovirna i izrazava u sluzbenim cerernonijama koje sve do danas inspirisu protokolarni kocleks vclikodrfavnlcke etikecije. UpOL takode: J. Habermas, nay. d.. str. 18 i dalje.
~t

6:!

47

'7

schgesellschaften« u kojima se susrecu i konverziraju hurnanisticki obrazovani delovi aristokratije sa zradanskim intelektualcima. ~ Ovdese susrecemo sa jednim vaznim Haberrnasovim upozorenjem: politicka javnost je, u stvari, posredovana literarnorn javnoscu. Hurnanitet izvire iz intimne porodicne sfere tako da se gradanska javnost utoliko razlikuje ad antickog uzora. Teziste gradanske javnosti, u poredenju sa antickom, pornera se od stvarno politickih zadataka gradana koji kolektivno deluju ka ranijim civilnirn zadacima drustva koje javno rezonuje radi obezbedenja robnog prometa. »Sarnorazumevanje politicke javnosti«, zakljucuje ovaj deo svog razmatranja Haberrnas, »dernonstrirano na centralnoj .kategcriji zakonske norrne, posredovano je .institucionalnom svescu Iiterarne javnosti. Uopste uzevsi, aba vida javnosti prozirnaju se na specifican riacin. I u jednom, i u drugorn, formira se publika privatnih ljudi cija autonomija, zasnovana na raspolaganju privatnorn svojinom, tezi " da se predstavi u sferi gradanske porodice, a u ljubavi, slobodi i obrazovanju, jednom recju inti mn 0 , da se ostvari kao humanitet-.w Zakonske ricrrne rnoraju biti ne sarno opste nego i racionalne, ne sarno pravedne nego i istinite. Antietatisticka priroda gradanske, posebno graGanske politicke javnosti uoblicila se u visestrukoj i viseznacnoj polemici sa' apsolutizmom. .eautirn, .negde od 1873. godine, ova 'antie.tatisticka priro a gr'-adanske javnosti ,Rosta' e odlozna mnog_im i kru- "' ppip1 J2rornenama koje idu_ uporedo sa vidnirn cpad~ljenl libera_n goa. To opadan:feSe'lspo1]ava u jacanju protekClonizrna j uloge drzave 11 privrednorn zivotu, odnosno ·potkopovanjeITI privatnog prava .koje se podr~~vnorn. Ovaj proces Habermas je , na~:ao )~~@stvrrenre-m:~« i~dri~~
,,~<(. .

!1

Nove istorijske procesa u strukturi

63

promene dovode no inverznog gradanske javnosti koji Haber-

Ibid., str. 67.

48

U pozadini uzdrianostl od Hteramog i politickog rezonovanja stoji fenornen »patentirane kulturne industrije« i tzv. »rnasovne kulture«. Q.Gk-i.s.tinska ku-1!!:lI'a uzdize, masovna k 1 upa vom r~resiji. Ona svoju sve ve potraznju prrlagodava potrebama tzv. opustanja i razonode potrosackih grupa sa relativno niskim stepenom obrazovan]a. {b_~-proiimanja drustva-rdrzave ciji je ~ezultat,l5:_e._kQ~~Z3h--»5ocijalna drzava«, birokratija oza' .. __ j.a:v.J:lO..._TtUlif:nj.e-lz prakse_12_fivatriih pr ~l1_j_gtUpa-Lna.t:aj nacin stavlja javnost pod~l!:Q.D.aZ.U--UpI.ayej_ politickih partija. Javnost vme ne nas1?-je krit~di\!a:njem,
G~

Ibid., str. 176-192.

--~

49

i6"atskJ aparat posrectuje rno ilisanfu j intcgr_-[Ciji birackil2- g1aSciVa. Od gradana--se ne trazi vIse da rezonuju, fijih se zahteva aklarnacija politike onih Iica koj irna je takode vestackim putem stvoren presLiz i reputacija. Ovu novu vrstu arkanske politike i prakse, koja je posledica svojevrsne rcgres ije, Habcrmas je nazvao »Lefeud.CiU..zqciJa. grad.a.nsk~javll0sl1.«(,mada hi joj, moZcla; bio bolji naziv »arkanizaciJ~£ang_~.ig.1T~ti<<. RQliticke _partije ~le ~!:!te infOrmacijama i prosveCivanjem bi p6illgle kriticku$pOscronost grcrdana iDlraca. NJlffia ova srecfstva stuie s~ z.s~l,vllranje-trr.s'poloz~ nj inm laKse rUkovorrile. ·S-.ahlgestrarrt!'Jrnmecuje I-Iaberm'as:! JlOslanik II parlan1entu gubi svoju sarno~lalnost posta do5ija imperativni mandat od s~je uartije, a politif.kc 7Jn~~~rostaJu r..£~t po¥adanja parlaniCntarnih Era 'CIJa iza :catvorenih vrata. ____., U _jednom takvorn sistemu koji vise nije demok ratsk i. vee plebiscitaran, odnosno surogat derno krat ijc, nijc nikakvo cudo nego norrnalnaposledica sto sc l)pol itika socijalno-psiho loskim putern intcgrisc. {I ob tast-potroSnj~\J'ajIlle,rmrd-e-se--kae-i:-priHk()m I~ohe." ko .. rimecliJe H:aoe.rrnas, ,?-pelu' c na odsvest, a ne na vo ju 1 svest rrraCtanina. 1deoloo-ija »maSO\;ne KuIture«( racuna sa fen '1n ~ TI1it len1eni: an.a se »0 raca oru 1 ]e" .Lon 500 reci«. Ova anesteticna funkcija postvarenog javnog mnjerija laska i godi poluobrazovanorn svetu i njego"om Fatalnorn neznanju, pa se maze zadobiti za hilo kojc prornenljive i problernaticne ciljeve vlastodrzaCZL Ali vazno je odrzati po svaku cenu njihovu popuIarnost, avo nekriticko raspolozenje dezorijentisane publike o dslikava se u nacinu prikazivanja veda i voclccih garnitura. Njih treba, kako lucidno primecuje Haberrnas, otvarati i prepakivati prema zahtevima trzista. Isorijski procespromene strukture gradanske javno sti prikazan je u teoriji Jirgeria Haberrnasa u

Qna se vestacki

»stvana«. S,:_Oj0W-EE_opagandonl

biro-

oa

aa

'i

II
I
!

1 ,
i 1
I

~ ~ ;

~
;

50
-I

i !
I

I f
I
j

.1
.

~
!

-.o!..i.

svim nijansama njenog uspona i opadanja, sve ad kritickcg rezonovanja do tendencije .ka postvarenju ... Istina, Haberrnas se nije upustao u analizu preblerna »plebejske javnosti«. Ona je prema njegovoj rzricitoj naporneni ostala neobuhvacena, rnada je cela
teorija izrazlto socijalistioki orijentisana. Svojevrstan nastavak Habermasova teorija je nasla u ana] iz i organizacije gradanske :i proleterske javnosti Oskara Negta (Oskar Negt) i Aleksandera Klugea (Alexander Kluge). Zapravo sredisnja teorijska preq.

kupacija

ova dva autora je problem proleterske

jav-

nosti.

51

6. JAVNOST »INDUSTRIJA I PROPAGAl"\JDA

SVESTI«

Bitria teznja gradanske javnosti je da obuhvati ceo svet. Javnost je tek onda javnost kada postane svetska. Ovorn cilju sluze tzv. rnasovni mediji koji u svet prenose iniormacije i peruke raznog sadrzaja. Cit-alae, slusalac i gledalae S11 adresati tih informacija i poruka. Mi smo videli da je u »citaIackorn svetu« (Leserwelt) Kant video javnost i prosvecenost, onu oblast na koju deluje »javna upotreba uma«. Otada je javnost u celini prosla razne stadije svoga tehnickog usavrsavanja, takoreci od svog zanatskog dosvoga industrijskog oblika. U nasern veku, pored knjige i stampe, sve vecu ulogu igraju radio i televizija i svi oblici telekomunikacija. Danas su u upotrebi razni izrazi koji nas upucuju na presudnu ulogu industrije i tehnike u javnosti: »industrija svesti«, »industrija .iluzij a«, »industrija kulture«. Negt i Kluge nazivaju »industrijalizovanim produkeionim javnostima« one kojese od klasicnih (novine, parlamenti, klubovi, partije i udruzenja) razlikuju po nadmocnorn i visoko organizovanorn stepenu proizvodnje." Take, npr., radio i televizija nernaju nikakvu tradiciju koja bi bila povezana sa ranim stadijurnirna gradanske javnosti. Oni poticu iz novijeg perioda tehnickog razvitka sticuci primenu i u zemljama sa kapitalistickim poretkorn kao i onim koje sebe nazivaju socijalistickirn. Publika na koju su upucerie ove vrste masovnih komunikacija jesu nepoznati slusaoci i gledaoci. Objektivno, radio i televizija su znacili i znace prosiren]e sposobnosti cpazanja i oblasti neposrednog iskustva.Putem ovih kornunikacija moze se uspostaviti veza sa najudaljeni6ii

Ibid., str. 36/37.

61

jim .krajevima sveta. Oni ornogucavaju »sugestivnu neposrednost« koja je posebno karakterist icna za sliku ria televizij skorn ekranu .. Svestrani Berte It Drcht (Bertolt Brecht) sc zalagao da se radio pretvori iz aparata distribucije u aparat komunikacijc. U torn slucaju njegova uloga bi bila »rie sarno da saIje, ncgo j cia prima i to tako da slusalac ne sarno slusa nego i .da TIl0Ze govoriti, cia se ne izoluje nego i da se dovodi u vezu. Prema tome radio bi moran cia napusti ulogu liferanta i cia organizuje slusaoce kao liferante. Stoga Sll sva nastojanja radija cia javnirn poslovima stvarno cia i karakter javnosti apseIULna pozitivnav.?? Ereht .oCigledno ide za tim da se slusalac iz pukog objekta radio peruke pretvori i 11 sub jekta koji odrzava komunikaciju sa drugirn subjektima i tako doprinosi svorn samoodredenju i oslobodenju u zajednici. Radio iii televizijska ernisija mogu nesrnetano cla manipulisu i upravljaju paznjorn svojilcslusalaca iii gledalaca, Tako svaka posebna vest rnoze biti stvarna inforrnacija, ali informacija koja je odvojena od svoua drustvenoz korena." U mesovitirn vestima, kao .... to _ie, npI'., ..... s dnevnik, nizu se infonnacije kao puke registracije dogadaja koji stoje jed-an pored drugog. Obrnutu ulogu od one koju je Breht prcdlagao radiju, radi uspostavljanja kornunikacijc medu l iudirna, nudi »industrija svesti. preko svojih mediju: »Producentska strana daje konzumentu -pluralisticke' kulturne sadrzaje, dok konzumenti produccn tu da ju opstu .receptivnost' « .GO Specijalizacij i medija odgovara specijalizacija cula, stanje receptivnost i. Tako, npr, radio »rnonopolise« slusanje, a upra-

vo tu njegovu
nncis ticka
I:

sposobnost

je najvise

eksploatisala
crude

,,
1 ,

propaganda."

Radio

je postao

je-

I;'

Upo r. Bertolt Brecht, Gesammelte Werke, Bel. 18, str. 129. Upor. O. Negt/A. Kluge, nav, d., str. 208.

69

Upor, Dieter Prokop, Versucli uber Mussenkultur und Spontaneitiit, objavljeno u: Materiulieu zur Tlieorie des Fi/llls.1vfOnchen 1971,
str. 34.

oJ

dnc masovne sugestije u svrhe mobilisanja dezorijentisanihmasa za rat i poslusriost vodi. To se rnoglo, pored ostalog, lako sprovesti zato 510 masa slusalaca stoji atornizovano naspram jedne koncentrisane propagandne, tehnicki usavrsene moci i sluzi kao pasivni prijernnik i petrosae sugerisanih sadrzaja propagande. Ako je propaganda usmerena ria buderije prcdrasuda (npr., nacionalne rnrznje) kakva je bila nacisticka propaganda, onda se Iakcmoze zamisliti kako je onarnogla naici na plodno tle, pogotovo posle poraza u prvom svetskom ratu. Hitler se hvalio da je posle ulaska u riernacku radnicku partiju odrnah preuzeo vodenje propagande smat rajuci je daleko najvaznijorn. Propaganda jemorala znatno cia ubrza organizaciju da bi ana tek onda dobilci »obradeni ljudski materijal«." Hitler primecu]e <.Iabi bilo pogresno da se »u bogatstvu teorijskih saznanja opazaju karakteristicni dokazi za svojstvo votlc i valjanost vode« .7:! On STI1atl1a da je cesto suprorno zato sto su same u retkim slucajevima veliki teo ret ica ri i veliki organizatori, posto velicina teoreticarn lezi II saznanju i utvrdivanju apstraktno tao cnih zakcna, dok organizator mora u prvom redu cia buclc psiholog. On mora coveka da prihvati kakav jestc pa ga zato mora upoznati. Hitler smatra da je jos redo jedan veliki teoreticar i veliki veda. I kada bi b io sarno demagog, veda mora biti agitator i psiholog sto nije slucaj sa »ljudima tuderriI ad sveta udaljcnorn teoreticaru«." Hitler .podvlaci: »VOOCl znaci: rnoci pokrenuti rnase ... Svaki zapokret ... dobijcni ljudski materijal ima najpre da se precisti u Live vclike grupe: pristalice i clanove. Zadatak propagaride sastoji se u tome da pridobija pristalice, a zadatak organizacije da dobija clanove. Pristalica pokrcta [e onaj koji se izjasni da je saglasan sa njegovim ciljcvima, a clan ko se za njih bori«."!
Adolf 7~ Ibid., 7:: Ibid., ;~ Ibid ..
;1

Hitler, nav. d., str. 649. st r, 650. sur. 650. st r. 650/651.

63

71

1
I

Propaganda pokusava da »celorn narodu name. tne (aufzuzwingen) jedno ucenje«, a od kvaliteta propagande zavisi da Ii ce organizacija biti veca ili rnanja. Ako je propaganda losa, organizacija mora biti veca i obrnuto. Hitler je formulisao dva zadatka propagande: 1. dobijanje ljudi za kasniju organizaciju i 2. rastakanje (Zersetzung) postojeceg stanja i prozimanje toga stanja novim ucenjern." Ocigledno je: propaganda nema posla sa intelektualnim, naucnim dckazima iii argurnentima, vee sa dobijanjem i pridobijanjern clanstva i pristalica pomucu psiholoskog obradivanja »ljudskog materijala«, Veda nije, Hi nije u prvom redu, onaj koji zna nego koji ume da agituje i obraduje taj materijal. A obradeni ljudski materijal nije sposoban za rezonovanje nego sarno za aklamaciju kao obrazac nekritickog mnjenja mase u kojoj se na zoran nacin ispoljava upravo one sto je Frojd (Freud) nazvao »psiholoska beda mase« .76 Cilj je propagande cia pojaca efikasnost neke zajednice Hi kolektiviteta naj<iesce taka sto ce stvarne probleme i kontroverze, klao i sve nelagodnosti koje otuda mogu da poteknu prebaciti na tude objekte, »neprijatelje svih boja«, odnosno, po nacistickorn receptu, .na »crvene«, »plutolerate. Hi Jevreje. Tek ako takve smetnje budu uklonjene, tvrdi propaganda, aka neprijatelji budu iskorenjeni. nestace i zlo iz sveta. Propaganda cilja na to da zavede masu apelujuci na slojeve nesvesnog u 'njoj sa prividom licesea u politickorn _zivotu i javnosti uopste. Medutim, to »ucesce« treba podesiti po rneri vladajucih. odnosa i idologija. Uobicajeni propagandni zargon takav
i5

II
1 1 1

Ii II
I

1I
! I
.) i
1 1
l

I1
i

(
r

1
f

i i
I

~
;

Ibid., str. 652/653. L. Winckler, Studie zur qesetlschaitlichen Funktion [aschistischer Spraclie, Frankfuft/Main, 1970, str. 40, istice da se fasisticka retorika jezikorn i izgovorenim sluzi sarno kao sredstvorn: »Ravnodusnq prerna stvarnosti, sredstva se osamostaljuju U instrumentamjurn fasisticke vlasti kojim se na bilo koji nacin rnoze manipulisati i kome jezik u njegovorn punom smislu nije bio potreban«. ill Upor. Siegmund Freud, Das Unbehagen lIZ der Kultur, Frankfurt/Main und Hamburg, 1953, str. 105.

i ,

64

postupak naziva pridobijanjem pristalica. Ali takvo pridobijanje nije u stvarnorn interesu rnase, nego ima glavnu svrhu da prosiri podrucje heteronomije. U tom smislu glavno sredstvo propagande je manipulacija, odnosno bezobzirno koriscenje predrasuda i stereotipnog mnjenja u svrhe podvlascivanja. Savremena kriticka politicka teorija smatra da su masovni mediji odlucujuce institucije za rnanipulaciju mnjenjirna. To je, pre svega, televiti]a ciji je uticaj dugorocan i slozen posto je pornesan sa uticajem drugih drustvenih i politickih cinilaca. Masovni rnediji irnaju konzervativno svojstvo jer pre potvrduju nego sto menjaju stavove i obrasce ponasanja. Ako otvarajuprccese promena postojecih stavova, onda se, po pravilu, tu moze nazreti otpre postojeca spremnost u trazenju nove horneostaze( tj. uspostavljanja ravnoteze), Mcgucnost kreativnog uticaja rnasovnih medija cini se da postoji sarno tame gde se nisu [ormirali nikakvi cvrsti stavovi 0 odredenoj pojavi." Istrazivanje problema propagande i sa njom povezane manipulacije, kao i propagandnih sredstava, masovnih medija, spada u oblast psiholcgije politike, odnosno ova materija se ne moze celovito ni shvatiti ni objasniti bez psihologije. Posebno je dubinska psihologija doprinela rasvetljavanju ovih fenomena, posebno propagande u totalitarnim rezimima itako obogatila kriticku teoriju drustva ciji su najvideniji predstavnici Horkhajmer (Max Horkheimer), From (Erich Fromm), Herbert Markuze (Herbert Marcuse) i Adorno (Theodor ""V. Adorno) intenzivno radili sve od kriticnih tridesetih godina i na psihoIoskorn turnacenju nacizrna. ad tada rad na psihoanaIitickorn proucavanju drustva ne prestaje. Posebnu paznju privlaci pojam iniantilne regresije u savrett

Upor, Klaus Horn, Massenmedien und Propaganda, objavljeno u: Gisela Kress und Dieter Senghaas, Politikwissenscluiit, Erne Einiuhrung in ihre Probleme, Frankfurt/Main" 1975, str. 209-210 sa upucivanjern na odgovarajucu strucnu literaturu, " 65

menorn drustvu kada se gradani, pod uticajem medijske prcpagande, onesposobljavaju za zrelo kritieke rasudivanje i prihvataju matrice ponasanja koje se propagandom iii reklamoni kao srodnim joj sredstvorn psiholoski sugerisu i tako integrisu u svet privida i prividnog zadovoljenja svojih potreba." Zalazeci u probleme propagande, »industrije sves ti« i masovnih rnedija, mi SIno duboko zasli u problematiku [avnog mnienja kao specificnog fenomena [avnosti. U okviru ave problematike mi cemo se jos jednom vratiti pitanjima propagande i manipulacije.

( .!

I•

,
i

ts Prezreno i nipodastavano, mnjenje mase je uzimano u obzir sarno ukoliko ga je trebalo usmeravati u strogo odredenorn pravcu, prividno ga zadovoljiti i smiriti surogatima. Za starorirnski vulgus vladajuci optimati su imali na raspolaganju dva oprobana sredstva: panem. et circenses. Ova socijalna anestezija uvek je pokazivala, a i danas pokazuje, dobre rezultate kad god bi raspolozenje mase trebalo zadrzavati u stanju ornamljenosti i prigusenosti. Moderno p.otrosacko drustvo ima danas na raspolaganju i druga, ne manje efrkasna sredstva; reklarnirana.jroba, ne sarno sto asimiluje painju klijentele, nego je i sili na nova radna naprezanja za blagostanje u »drustvu izobilja«. . Oni koji drze dizgine vlasti u svojim rukarna su, kako prirnecuje jedan savrerneni politikolog i istrazivac javnog rnnjenja, »zainteresovani da saznaju sta se desava u glavama njihovih pcdanika« (upor, Wilhelm Hennis, Meinungsjorschung nud repriisentative Demokratie. ZU7' Kritik politlscher Umfrage, Tiibingen 1957, str. 16). Stari, prevejani i legendarni Fuse (Fouche) irnao je dve vrste specijalista, jednu nize, a drugu vise klase, U nizu su spadali obicni policijski agenti, dousnici i dostavljaci, U visu klasu ulazili su »kvalifikovani« posrnatraci - observateurs - koji su proucavali »l'esprit publique« i dojavljivali njegovo kretanje. U tom srnislu, rnnjenje je bilo i ostalo stalni predmet 'policijske prakse i istrage.

66

1. Opinio publica. contra

Pro et

Bta je to javno mnjenje? Ka je ta enigma koja pobuduje toliko Interesovanje, unosi nernir i drazi radoznalost? Da Ii je drevnog porekla iii je proizvod novog vremena? Ciji glas ili sapat ona izrazava? Kaze se vox populi-vox dei. Da 1i je javno mnjenje zbilja glas narada kako tvrdi poznata latinska izreka, ili pripada nekom drugorn svetu? Danas je nesumnjivo: javno rnnjenje je postalo znacajan predmet nauke 0 politici L posebno, kao sto smo vee vi deli, psihologije politike. Odvajkada je ano bilo predmet policijske radoznalosti, a danas je i predmet reklamne obrade. UkoIiko se politicka filozojija bavila problemorn tkonstituisanja »vladajuce volje« u drzavi, morala se, i to na nezaobilazan nacin, suociti i sa problernatikom javnog mnjenja. Veliki rnislioci proslosti Sil na jcesce hili veorna nepoverljivi premajavnom mnjenju u kome su vi deli prolczni i kolebljiv element, a ne postojanu vrednost. Aka je j avno mnjenje doista vox populi, onda u javno rnnjenje nisu nikada irnali poverenje oni mislioci koji su u narodnu videli neku bezurnnu svetinu. S druge strane, arakanska Iiteratura, kao i svakidasnja arkanska praksa, potvrduju strahovan]e vladajucih ad riaroda, rnnostva, »zornile», »rnase«, »ulice(.;. -- ad podvlascenih, pa sarnim Vladalac je uvek u strahu tim i ad njihovog mnjenja. U mnjenjima podvlasce-

69

1
1
"~

Ii
1

nih u humoru L narocito, satiri, uperenih najcesce protiv velrnoza i popova, izrazavao se nekad zaokarna; bogat, a nekada neartikullsan glas kritike vlasti. Upravo u sarnom izrazu i pojrnu »mnjenje (»dvxa« »opinio« »opinion«, Meinung«) krije se neodredenost, neoboveznost i partikularnost suda. U nasern jeziku je glagol rnneti (ili mniti) gotovo sasvim iscezao. On se jos ponegde, i to ponegde na selu, srece u prVOITIlieu jednine »ja mnim«, kada se nesto zeli kazati otprilike, kao »cini rni se«, a TIe sasvim odredena i pouzdano. Iscezavanje ovoga glagola je stetno po razlikovanje u stepenu pouzdanosti nekog suda. Sa njegovorn zamenom »ja mislim« mesaju se izvesni i verovatni sudovi, tacnije: nastupa zbrka izmedu izvesnog i verovatnog; izrnedu nuznog i prornenljivog, rnoguceg. Posle niza pribliznih, ali neodredenih, nagovestaja (u Engleskoj general opinion i public spirit, u Francuskoj opion i critique) 'javno rnnjenje kao pojam prodire u jezik i postaje legitiman izraz tek u drugoj polovini XVIII veka. Haberrnas oznacava fiziokratu Luja Sebastijana Mersijea (Louis Sebastien Mercier) kao prvoga koji je stvorio pojam »javno mnjenje« u srnislu prosvecenog rezultata zajednieke i jayne refleksije 0 osnovama drustvenog uredenja. Javno rnnjenje rezirnira prirodne zakone toga uredenja, pa iako ne vlada njegovo razumevanje rnara da sledi prosveceni vladar. A fiziokrati SU, na prelazu odmerkantilizma ka liberalizmu, uveli terrnin »prosvecena javnost« (public eclaire) cia bi istakli samostalnost gradanskog drustva prema rnerama drzavne vlasti." I, zaista, niko bolje od fizikorata u ono vrerne nije forrnulisao potrebu usmeravanje na slobodno triiste roba preko kojega je upravo privatni rad stekao [avno priznanie. Uostalorn, ad fiziokrata i potice cuvena lozinka ekonomskog liberalizrna laissez faire-laissez passer. U liberalnom sistemu vlasti javno mnjenje postaje neophodna spona izmedu triista 'i parlamenia u
J

l
1

i i
j

i !

i ,

I
!

1
1

I
i ,
{
7

~,

i
I
i

;9

Upolr, J. Habermas,

nav. d., str. lUBj109.

70

potrebe i interesi forrnulisu na politick.i nacin. U tom svorn stadiju javno mnjenje izrazava privatizaciju politike i politizaciju privatne sfere. Mogle hi SE, mazda, utvrditi kao pravilo da pozitivan stav prerna javnom mnjenju, njegovorn mestu i ulozi 11 drustvu, izrazavaju liberalni mislioci, a iiegativan Hi rezervisan stay svi ani mislioci koji zauzirnaju kriticku poziciju prema liberalizrnu. U »Ogledu 0 ljudskorn razumue-" Dzon Lok (John Locke) je utvrdio da tzv. »zakon mnjenja ili reputacije« ne vazi na isti nacin kao i drzavni zakoni, vee se pridrzava duhovne rnoci i moralnog suda, te se njime izrazava odobravanje ili neodobravanje. Medutirn, ovaj zakori ne izrazava puka privatna ubedenja, ne ogranicava se na pojedince, vee pociva na precutrioj saglasnosti drustva. On ne va'li zato sto iza njega stoji prinuda, vee na osnovu cinjenice da sadrzi pohvalu ili pokudu. Ja.V110 delovanje ne spada sarno u nadleznost drzave, vee se nalazi i u moralnoj nadleznosti gradana koji sacinjavanju drustvo. Recju, Lokov »zakcn mnjenja i reputacije« nije (obavezni) zakon drzave nego je drustveni zakon. On osporava drzavi potpuni moriopol na zakonodavstvo ideo zakonodavne delatnosti prenosi na publiku koja izrice svoj moralni, ·ali javno itekako relevantan sud. . Loku se sasvim pridruzuje Kant koji, kao sto srno vee pokazali, povezuje javnost sa duhom prosveceriosti i oduzirna drzavi pravo da odreciuje pravila »javne upotrebe urna« u republici nauke, a po njenom uzoru i u republici ucpste. Sasvirn suprotno oeu liberalizma Loku i njegovorn velikorn sledbeniku Kantu, stroai antiliberalni rnislilac Hegel bio je veoma kritican prema javnorn
rnnjenju i njegovirn razlicitim oblicirna ispoljavanja. Jedan pozna ti turnac Hegelove filozofi]e. istina, pr i-

ko me se privredne

mecuje

cia Hegel ne negira znacaj javnog mnjenja,

f!W1ZWl

so John Locke, A.n Essay concerning Oxford 1984, IT, 28, § § 7-10"

Understanding,

71

vee ga sarno smatra neodgovornim, see krece na tlu zabluda.s-

peste se najce-

Hegelov kriticki cdnos prema javnom rnnjenju opredeljuju oni isti razlozi koji su ovog mislioca vodili u njegovoj cesto oporoj kritici »zdravog ljudskog razurna«. A javno mnenje upravo i nastaje kao " proizvod zdravog ljudskog razuma koji je, po Hegelu, istovremeno, izvor istine, ali i najgorih predrasuda. Vee u »Fenornenologiji duha« Hegel »takozvani zdravi ljudski razum. povezuje sa »praznirn apstnakcijarna« koje su »skopcane sa riecim nebitnirn«. Taj razum je »uvijek najsiromasniji tame gdje misli da je najbcgatiji«. On se »pornocu svojih sofisterija naizrnjenice drzi i tvrdi sad jedno, a zatim opet one upravo oprecno, suprotstavlja istini ... zdravi je razum plijen tih apstrakcija, koje ga gone uoko10 u svom vrtoglavom krugu«.82 Razum, za razliku od urna, Hegel odreduje kao apstrahovanje i razdvajanje. })Uodnosu prerna umu on se ponasa kao obican ljudski razum, isticuci pri .tom svoje shvatanje cIa is tina pociva na culnoj realnostl, da su misli SaJ1l0 misli u tom smislu sto im tek 6uIno opazanje daje sadriinu i realitet, fa da UlTI, ukoliko ostaje po sebi i za sebe, proizvodi sarno rnastarije. U tom odricanju uma od sebe sarnoga gubi se pojam istine, urn se ogranicava na to da saznaje jedino subjektivnu Istinu, jedino pojavu, sarno nesto cemu ne odgovara priroda same stvari: znanie je svedeno na mnjenjesP Hegel je u razlici razuma (Verstand) ili, »zdravog ljudskog razuma», prema umu (Vernunft) utvrdio i razliku izrnedu mnjenja i znanja time sto je mnjenje vindicirao razumu, a znanje umu.
Upor. Eric Weil, Hegel et l'Etat, Paris, 1950, str. 69. . ~G .W. F. Hegel, Fenomenologija ~ dulia, Zagreb, 1955, str. 74j75. »Sofisterija je«, kaze Hegel. »rezonovanje koje se zasniva na nekoj neosnovanoj pretpostavci koja se priznaje bez kritike i neprornisljeno. (Nauka logike, I, Beograd, 1976, str. 107)"
51 5J -

Ibid 1"

._ "8/"9 srI:. ~ -r »:

72

Iako je sest paragrafa 0 javnorn rnnjenju u »Filozofiji prava- Forrnalno srnesteno u poglavlje 0 unutrasnjern drzavnom pravu, ipak je celo objasnjenje ove kategorije povezano sa odnosima 11 gradanskorn drustvu i njegovirn protivrecnostirna koje dovodedo toga cia su u javnorn mnjenju »neposredno ujedinjeni istina i beskonacna zabluda«, pa stoga »javno mnjenje zasluzuje ... cia se isto taka postuje kao i da se prerire« .S~ Ova cpsta ocena javnog mnjenja kao protivrecne kategorije - pro tivrecne sa stanovista istine -- istovetna je sa ocenorn uloge razurna u konstituisanju istine: razurnsko misljenje ucestvuje u konstituisanju istine, 'ali se zadrzava sa1110 na po javarna, a ne zalazi U sustinu. i »prirodu stvaristo je svojstvo samog uma. Hegel gleda sa podozrenjern na izreku vox populi, vox dei i kao prilog tome podozrenju citira Ariasta 0 »neznalackoj svetini- i Getea (Gothe) 0 »lupetanju mase«.S5 Medutirn .tek iz Hegelove odredbe javnog mnjenja i njegovog iskaza 0 slobodi starnpe moze se shvatiti njegovo nacelno glediste, »Forrnalna, subjektivG. \V. F. Hegel, Grundlinien. der Philosopliie des Reclzts, hrsg. von Johannes Fofrneister, Hamburg, 1955, § 318. ss Ibid., § 317. G. \Vilh. Friedr. Hegel. Encycloptidie der phiIosopliisclieii iVissensc/zafte.ll, hrsg. von Georg Lasson, Leipzig, 1905, § 544, kaze: »Pitanje 0 kornc se najvise razgovaralo jeste u korn smislu treba shvatiti ucesce privattuli lica u drzavnirn poslovima. Jer kao privatna lica nreba pre svega, uzeti clanove staleskih skupstina, bilo da vaze kao indiviclue za sebe ili kao reprezentanti 1111Z0gih iii naroda. Nairne, agregat privatnika uobicajava sc cesto naz ivati narodoni. No kao tak.av agregat on je vulgus, a ne populus, a u lo~ jc poglcdu jedina svrha drzavc da narod ne dode do egzistcucijc, do vlasti i dclovanju kao iakav agregat . Takvo st.anje naroda jc st anje besprnvnosti, bczobicajnos ti, bczurnnosti uopste. U njcmu bi nar'od bio same nezgrapna, pusta, slepa sila kao uzburkauo, clerncntarno marc, ali kojc ne unistava sarno scbc, kao sto bi ucinio narod kao duhovni clcrnen t«. Ovdc sc Hegel pokazujc ne sarno kao pro tivnik libe ralizrna nego j l.ao zestoki protivnik dernokrat ije. Za njega narod U 5\OjOj clerncntarnosti. pored toga sto je vulgus, sve'tina, stoji na nizern nivou ad prirode.
51

73

na sloboda«, pise Hegel, »koja se sastoji u tome da pojedinci kao pojedinci irnaju i izrazavaju svoje 50pstveiie sudove, mnjenja i savete 0 opstirn pcslovirna, naziva se iavnini mnjeniem. Po sebi i za sebe opste, supstancijalno i istinito, povezano je, na taL nacin; sa njegovorn prctivnoscu, sa narocitini i poseJavno mnjenje je, prerna tome, Iormalna, subjektivna sloboda pojedinaca da izrazavaju sopstvene sudove 0 opstim poslovima. Ali prema to] vrsti slobode Hegel zauzirna nacelnu odbojnost, jer je rec 0 nee emu »slucajnorn«, »nezrialackom« i »prevrtljivorn«, a iznad svega pojedinacnorn. Upravo kao i kocl »zdravog ljudskog razurna«, tako je i u javnorn rnnjenju »rdavo« bas one sto je »narocito- i »pcsebno«, ono sa cim »mnjenje sebi nesio umisljae'", a urnisljatj ili uobrazavati se moze sto se hcce. Sloboda mnje nja se, na taj nacin, iskazuje kao proizvoljl1ost. Hegel je formalnu, subjektivnu slobodu upravo poistovetio sa pukom proizvoljnoscii koja je, po njernu, suprotnost istinskoj slobodi. Proizvoljnost se sastoji u tome »da se cini sto se hoce«. I slobodu st am.pe Hegel .ie svrstao u red slobode kao proizvoljnosti i izjednacio je sa »zadovoljenjem onog bockavog nagona da se kaze svo]e mnjenje i »da se govori i pise sto se hoce«. Hegel nisko ocenjuje dornasa j slobode starnpe posto ona spada u »potpuno neobrazovanu sirovost i povrsnost predstavljanja«." Hegelu je izuzetno stalo do toga da principijelno rastavi mnjenje od misljenja iii znan]a, tj, da vestinu obrta, naklapanja, poluizrazavanja, skrivanja, svcjstvenu javnorn rnnjenju, odvoji od nesumnjivog, odredencg i otvorenog izrazavanja zriacenja i smisla. U tom pogledu, Hegelova ograda od javnog rnnjenja veorna pcdseca na Dekartovu ozradu od verovatnih sudova, tako da se rnoze reci da Hegel u tom pogledu verno sledi kartezijansku tradiciju. On iz oblasti jav!;G
iji'

"

bnim mnienjem

111110gih«,8G

5~

Grundlinien der Philosopliie Ibid,. § 317. Ibid" § 319.

des Reclus,

316.

74

nog mnjerija jasno izuzirna uauku kao nesto sto pripada »po sebi i za sebe opstern«, par prerna tome. objektivnom, urnnorn i slobodnorn." Pored njenog principijelnog znacaja, Hegelovu kri tiku javnog mnjenja navodimo i kao posredan dokaz da je kategorija »javno rnnjenje« proizvcd liberalizma i liberalnog poirnanja javnosti, a Hegel se moze ubrojiti u principijelne kriticare 1iberalizma sa specificne ctatisticke tacke gledista, specificrie zato St.o na modcrnu drzavu Hczel misli ina' anticki nacin, uvazavajuci saznanja do kojih su dosegli Makijaveli (Machiavelli) i Hobs. lako je u svoju »Filozofiju prava« uveo kategoriju »gradanskoz drustva« (societas civilis, biirger liche Gesellschaft), iako je definisao njegov znacaj i procenio njegovu ulogu u sfer i »obicajnosti«, Hegel nije mogao da se pomiri i sa [avnoni relevtintnoscu drustva kao sfere privatno sti koja svoju »pojedinacnost« i »posebnost« hcce ne sarno da predstavi, nego i da nametne kao opstost, U trenutku kada su U osamnaestom i devetnaestom veku gradansko drustvo i njegovo javno mnjenje bili ocigledna cinjenica ekonomski i politicki najrazvijenijih zernalja Zapada, Hegelovo glediste je doista bilo antikvarno, bez obzira na njegovu filozofsku zasnovanost.. Nemacka je bila daleko od liberalne javnosti politicki razvijenih zemalja evropskog Zapada koje se nisu mogle zamisliti bez posredovanja javnog rnnjenja. ft, javnost gradanskog drustva je, gotovobez ostatka, istovetna sa javnirn mnjenjem. U parlamentu, gde su se sukobljavale politicke part ije, debata i diskusija su bile prirodna, instituciorialno zajerncena i priznata sredstva javnog saobracaja .politickih partriera i prot ivnika. Slobodna starnpa je irnala da prati taj pol iticki proces, a z avisno ad toga ciji je »organ«, irnala je cia izrazava svoj kriticki sud, pruza podrsku ili napada odredenu stranku u sporu i na taj nacin doprinosi stvaranju javnog mnjenja. Kao sto se ekanamski credo liberalizma izrazava u tonO

Ibid., § 319.

75

L.

D1e da slobodna razrnena

reba, slobodno trziste, odnosno slobodna konkurencija jedini jernce solidnost, harrnoniju i opste dobra drustva, tako je njegov politicki credo/ iii shvatanje dernokratije, u tome da slobodno suceljavanje i borba razlicitih ideja na poIitickorn »trzistu«, na izborima i partijskoj borbi za glasove, vodi pobedi prava i umnosti. Pojam javnosti, pa u tom okviru i javnog rnnjenj a/ ima negativnu konotaciju i u filozofiji egzistenci j e Martina Ha j degera (TVlartinHaidegger). Neke ocene javnosti u Hajdegerovoj Iilozofiji podsecaju, kao sto cemo jos pokazati, na Hegela. U § 27 »Bivstva i vrernena« (Sein und Zeit«) koji nasi naslov »Svakcdnevno sarncbivstvo i Se« (»Das alltagliche Selbstsein und das Man«) Hajdeger pise da se nacini bivstva »Se. konstituisu kao ustajalost, prosecnost i uravnanje koje poznajemo kao »javnost«. Javnost najpre regu lise svekolika turnacenja sveta i tubivstva i u svemu pridrzava pravo, i to ne na osnovu nekog izuzetnog i prirnarnog bivstvenog odnosa prerna »stvarirna«, i ne zato sto raspolaze nekorn izricito njoj svojstvenorn prozirnoscu tubivstva, vee na osnovu neulazenja »U stvari« jer je neosetljiva za sve razlike u nivou i verodostojnosti (Echtheit). Javnost sve prikriva i tako prikriveno izdaje kao poznato i svakorne pristupacno.t" Hajdeger dalje tvrdi da je one Se (das Man) »u nacinu nesarnostalnosti i neautenticnosti«."! Na ovom mestu valja pruziti nekoliko pojmovnih objasnjenja koje dugujemo posebno filozofski nedovoljno upucenorn citaocu. Pojam »tubivstvo. (»Dasein({) upotrebljava Hajdeger urnesto u filozofiji uobicajencg pojrna »subjekt« iii »ja«. Ali nije rec sarno u pukoj terrninoloskoj izmeni nego 0 prorneni stanovista, poirnanja ili rnisljenj a samog. U stvari, rec je 0 poimanju coveka koji se odlikuje svojim odnosorn prerna bivstvu (Sein)l tj. onome sto jeste,
co

I j
I ! ,

i !

I
I

.: ,

tf
I

! :,
j

ir
!
i
I

~
I

~ j
i I
j I

7 r
!
i

i
l
I i
I

~
I '."-. 1

r
i

l i
r I i

i i

t
I 1

: j
i

!i
I
I

117.

Martin Heidegger, Ibid .. str. 128.'

Sein und Zeit, Ti.ibingen 1972, sur. 126/

!,
I

!
! I
I

!I!

76

!
-?

Specifi~nost »tubivstva« sastoji se u tome sto se njegovo bivstvo pckazuje u egiistenci]i iii sto se esencija ovoga bivstvujuccg (das Seiende), njegovo l>slobivs tvo« (\Vasscin), moze pojmi ti iz njegove egzistencije (Sein). Tubivstvo (covek) je vrsta bivstvujuceg koje je povezano sa drugim: tubivstvo je sabivstvo (Mitsein), bivstvo sa druairn. Tubjvstvo· kao sabivstvo irna, po Hajdcgeru. egzistcncijalno-C?ntolos ki smisao. Sabi vstvo egzistenci j alno odreduje tubivstvo i onda kada drugih fakticki tu nerna ili se ne mogu opaziti. I usamljenost (Alleinsein) tubivstva je sabivstvo U svetu. zato sto tubivstvo istovrerneno zriaci biti-u-svetu (in-der-Welt-sein), rnada je usamljenost deficijentni modus sabivstva." Tubivstvo je u sustini njegova rnogucnost taka sto cna kao bivstvujuce rnoze cia »bira«, da se zadobijai gubi u svorn bivstvu. U auienticnosti (Eigentlichkeit) bira tubivstvo rnogucnosti kroz koje se ono nalazi prerna sarnom sebi. U neauienticnosti (Uneigent1ichkei t) ono sc prepusta mogucnostima drugoga, odnosno anonininosti Se (npr. baviti se sportom, voziti se na odmor, ozeniti se iz odredene sredine, uclaniti se u jednu politicku partiju itd.).93 Jasno je: pojarn »Se({ je tesno povezan sa neautenticnorn egzistencij om tub ivstva, coveka. Svakodnevno sabivstvo, bivstvo sa drugirn, nacin bivstvovanja, odreden je prosecnoscu koja se otkriva kao uravnavanje svih rnogucnosti bivstva, kao necujno srozavanje svakog preirnucstva i svakog izuzetka. Forma bivstvR onoga »Se« obelezena je rasterecenjem (Entlastung) buduci da sve odluke ne preuzima pojedinac nego bezlicno »Se«. Tubivstvo se, tvrdiHaj deger, nalazi u vlasti (Botrnaffigkeit) drugoga. Ovi drugi, pri tom, nisu odretleni drugi jer ih svaki drugi D10ze predstavljati. Taj ko nije ovaj ili onaj, nije sam, nije jcdini i nije surna svih. »Ko« je neutrum Se.[)-! U njernu pociva svojevrsnost svakidasnjice.
!'~

Ibid., str. 120. !q Ibid., str. 42!~3. ~~Ibid., str. 126-128.

77

»Svako je drugi, a niko on sam«, kaze Hajdeger. »5e, sa kojirn se odgovara na pitanje 0 onorne Ko iz svakidasnjcg tubivstva, jest Niko kome je svako tubivs L vo u medusobnosti (Un tereinaridersein) vee izruccno.«?" Se gcspodari kao skrivena vlast. Opcroj kritici neautenticnog, bezlicnog, ustajalog i prcsccnog »Se«, koje se rnanifestuje i kojega poznajernou javnosti, prikljucuje se Hajdegerova kritika brblianja (das Gerede). Ako je govor »egzistencijalnoontoloski fundament jezikav.?" brbljan]e najpre Hajdeger nece da upotrebi u njegovorn »poni~avajucem znacenju« nego ga shvata kao »pozitivan I cnomen koji konstituise bivstvenu vrstu razumevanja i izlaganja svakidasnjeg tubivstva«."? Brbljanje se koristituise U ogovaranju (l>Nachrede) i govorenji: (Weiterrede) da bi time vee pocetni nedostatak ukorenjcnosti u tlu narastao do iskorenjenosti iz t la (Bodenlosigkeit) koja mu »ne sprecava ulazak u javnost nego ga potpornaze. Brbljanje je mogucnost cia se svc razume. bez prethodnog usvajanja stvarice .!IH Hajdegeru je najpre stalo do (autenticne) odgovornost i tubivstva (covcka), njegove smelosti za otlluku. Lek protiv apstraktnog, neodgovornog brbl] anja on vidi u cutanju, kao »bitnoj rnogucnosti govora«. Autenticno cutanje je rnoguce sarno u pravern gOVOrLl: da bi rnoalo cutati tubivstvo mora irnati nesto da kaze, tj. d; raspolaze autenticnorn i begatcrn odlucnoscu samoga sebe. Tada se cutljivost ctvara i »obara» brbljanje." »Brbljanje«, kaze na jednorn rnestu Hajdeger, opisuje siroke krugove i stice autoritativan kara kter. Stvar je takva jer je tako receno«!" Jcdna uel Haj degerovih osnovnih tezada iz drustvenosti
11 " ••
!I~.

:0.;
!I:

\11'!' 1'1"

Ibid., str. 126. Ibid .. str. 160. Ibid., str. 167. Ibid., str. 169. Ibid., st r. 164/165. Ibid., str. 168.

78

i ustajalost, odnosno uravnanje kojirn se brisu individualne odlike, bliska jc mnogim socioloskirn opisima tzv. »rnasovnog drustva«. Zajedljiva Adornova kritika egzistecijalistickog ))z,argona autenticnos ti« cesto pogada cilj: ukoliko u ovorn drustvu vladaju apstrakcije, onda je to posledica uravnavajuce uloge rarmenske vrednosti. »Zargon autcnticnosti«, pise Adorno, »nije ni sposoban ni sklcn da konkretizira ana sto je osudeno na .apstrakciju. On sc vrti u krugu, htio bi biti neposredno kon kre tan, a cia pri torn ne sklizne u puki faktici tel, tc je ta ko prisiljen na potajnu apstrakciju, a pestepcno na onaj isti formalizam na koji se sarna Heidcggerova Icnornenoloska skola nekoc zestila- .10l Ostaje upitno da li cutljivost okojoj govori Haj-·· dcgcr zbilja »obara(c brbljanje i ne klizi Ii ponekacl sam »zargcn autenticnosti« u »brbljanje« '? Haj degerova kritika javnosti, bezlicnog »Se«( i »hrbljanja« je umesna ukoliko je javnost (ustvari iavno mnjenje) ispunjena neodgovornint govorenjem kujc sc nainece kao rnogucnost razurnevanja. Ali dok je ova kri tika nosena elario m tz v. »bi tnog rnisljenj a« i p rincipijclnog nepovcrenja u nauku, Hegelova kririka javnog rnnjenja. kao pr ivida slobode i istine, nuscna jc elanorn 'dubokog povcrenja II urn kao jczgro istinc. »Ono sto sc najpre suprotstavlja mnjenju« , pisao je Hegel, »jest istiria. Pred njom bledi mnjcnje«. Mnjerije je, po Hegelu, »slucajna rnisao«. On upucuje da se nernacka rec M.einung rnoze izve .. s ti od rnein (moje). koje nije allgemein (opste). Zato se poscbnostirna mnjenja suprotstavlja istinito koje
(M i tseiri) nicu prosecnost
1o ic opste .. :!

Navedeni prirner i filozofskog nepovcrenja vno rnnj enje i kritike javnog mnjerija ukazuju

u jana da-

rr'l Thcoclor Adorno, Zargoti autenticnosti, Beograd, 1978, str. 139. UPCi:. takode njegova zanimljiva kriticka zapazanja (J Hajdegerovorn pojrnu »brbljanja« (str. 141-149). ln~ Upor. G. F. W. Hegel. Vorlesungen iiber die Gescliichte

clcr Philosophic,
str. 86 i dalje.

hrsg. von] ohannes

Hoffmeister,

Hamburg

79

leke odjeke i duboke korene spora izrnedu (filozofske) istine i politike koji seiu do grcke klasike.v" Platoriova kritika mnjenja usmerena je prvenstveno protiv sofista (Hegel je, kao sto smo videli, p rihvatio tu kritiku) i svega onaga sto se »zadovoljno, kao svinja, valja u neznanju«."''- Platon razlikuje um i rnnjenje tako sto mu je urn organ za razaznavanje istine koji se budi poucavanjern i, naravno, pretpostavlja nejednakost izrnedu ucitelja i ucenika te, stoga, vazi kao blaga forma prinudavanja, dok mnjenje nastaje putem nagovaranja. Ono sto saznaje urn, koji je sarno bogovima i malorn broju ljudi podaren, ostaje neprornenljivo, dok su sva mnjenja prornenIjiva.Io:; Od Platona pa sve do moderne kartezijanske filozofij e, razume se, sa uzmacima, kolebanjima i cdstupanjima, provlaci se kao crvena nit filozofsko uvererije 0 prinudnoin karakteru istine. Kao njen uzor odvajkada sluze geomet rijski aksiomi. Obrnuto, mnjenjima »nije svojstvena bilo kakva aksiomatska izvesnostv.t?" Oni nisu evidentni kao geornetrijska pravila vee im je potrebno zasnivanje putem razmislianja koje je, za razliku ad rnisljenja koje je usmereno ka istini, diskurzivno.i'" Sukob rnoci (vlasti) i istine, politike i filozofije, odnosno nauke odigrava se na spornom tlu prinude. Kaze se: tirani mrze istinu i strahuju u konkurenciji sa njom. Tako postupaju oak i kcnstitucionalne dade koje, inace, ne podnose galu prinudu.t'" To dolazi otuda sto vlast svojorn prinudom, rna bila i tiranska, ne moze pobiti prinudni karakter egzaktnih iskaza i njihovu tvrdckornost koja se opire svakoj prinudi, U tom pogledu se U odnosu prema istini i
lOl

;.'

I
I

ri
.:
I

!
}

:1

I
'(

'I

i
(

Na tu okolnost ukazala je Hannah Arendt, Walzrlzeit Liige ill del' Politik, Miinchen 1972. . lO~ Pi aton, D rzava, ~ -.,- B eogra, d 19-~ str. _):J. ?-))), »t, 105 Platen. Timej, 51, D-52. iuu H. Arendt, nav. d., str. 62. 10; Ibidem. 105 Ibid., str. 61.

und

.
,

\"

.j

80

najveci despoti csecaju insuficijentnim. Sadrzaj naucnih i odredenih Iilozofskih iskaza ima prinudno vazenje. a ne uverljivost argumentacije sudova topike. No tiranija svake vrste sukobljava se i sa javnim mnjenjem kao sredstvom i pOlUgOIIl duhovne i politicke emancipacije. Ona to cirri jer javno rnnjenje unosi promenljive sadrzaje i pluralitet gledist a na pcliticko tlo tarno gde tiranija zeli da sacuva nlO1ZOpol svoje prinudne i bezpcgovorne vlasti. POITIOCU straha i nasilja ona nastoji da spreci ljudsku medusobnost, da osujeti komunikaciju i ostvari atomizaciju kao najpozeljnije stanje drustva u kojem rnoze sacuvati svoju vlast ad nernira i neizvesnosti sto ih donosi javni zivot i stvara javno mnjenje.

81

2. JAVNO IvL'UENJE

I DEMOKRATIJA

»Naziv ,javno mnjenje'«, pise Haberrnas, »odnosi se na zadatke kritike i kontrole koje publika gradana vrs! neformalno, a za vreme periodicnih izbora i formalno, nad drzavno organizovanorn vlascu. Sa ovom funkcijom javnog mnjenja su povezani i propisi 0 publicitetu, npr, obavezna javnost sudske odluke. Javnosti, kao posredujucoj sferi izmedu drustva i drzave u kojoj se publika obrazuje kao nosilac javnog mnjenja, odgovara onaj princip javnosti, onaj publicitet koji se nekada morae sprovesti protiv monarhijske arkanske politike i od tada dopusta dernokratsku kontrolu drzavne delatnosti«!" U ovoj 0 odredbi javnogmnjenja sadrzan je opis onih politi6kih sloboda ili subjektivnih javnih prava koja su izuzeta od opste podvlascenosti drzavi i koja i nju, stavise, stavljaju pod svoju [avnu i demokratsku. kontrolu. Ove slobode i prava su neposredna posledica nacela narodne suverenosti koje je revolucionarno i dernokratsko gradanstvo prcklamovalo i u politick! razvijenim zemljarna ostvarilo kao jednu od najvecih tekovina covecanstva poznatu pod imenom politicke demokratije. Ono je postalo Hanna javnog zivota i ogledalo dosegnutog stepena emancipacije u savremenom svetu. Drzave u kojima ne postoji politicka dernokratija, ili je stavljena van zakona, i nemaju svoje javno mnjenje vee sarno sluzbenu pseudoj avnost. Pretpostavku demokratskog [avnog mnjenja treba traziti u politickont punoletstvu ili zrelosti gradanina koji se u svakom casu svesno oseca kao subjekt politicke zajednice, drzave, u kojoj zivi, a ne njen puki podanik. Demo109

Jiirgen Habermas, Kultur und Kritik, str. 61/62.

82

javno rnnjenje i demo kratija uopste se ne rnogu ostvarivati bez autonomije licno sti kao delatnog cinioca politickog procesa, Javno mnjenje kao cinjenica demokratskog javnog zivota je, prerna tome, nezamislivo bez politicke ernancipacije. A po liticka ernancipacija moze biti sarno stvaran rezultat kriticke i slobodarske politicke prosvecenost i. Jedan nacrt demokratskog javnog rnnjenja iii »plebejske javnosti« nalazimo kod Karla Marksa u njegovirn spisima posvecenirn kritici cenzure i slobodi stampe, spisima koji se sistematski precutkuju 11 sluzbenoj javnosti onih drzava koje se, inace, pozivaju na Marksa kao svoga ucitelja. U shvatanju javnosti i javnog mnjenja u njihovorn polit ickorn znacenju Marks ne ide tragom svoga ucitelja Hegela, nego se zalaze za dernokratsko drustvo, a u shvatanju javnosti se priblizava Kantu, Srodnost Marksa sa Kantom izrazava se u shvatarzju uloge kritike, slobode starnpe i, narocito, poirnanja »punoletstva« (Miindigkeit) coveka u politickom zivotu. Stavise, pojam punoletstva Marks tesno povezuje sa pojrnom slobode stampe.!'? I dok je Kant, iduci svakako i ovde za Rusoorn, republiku, kao jedini racionalni politick! obl ik, ucinio postulatom prakticnog Ulna koji se nikada ne ostvaruje, ali cije ostvarenje se uvek postavlja kao cilj i uvek mora imati na pameti, Marks, pod utiskorn i uticajem Irancuskih i engleskih drustvenili ostvarenja, postignutim pod uplivom prosvetiteljstva, racionalnog prirodnog prava i puritanizma, koji su driavu ucinili u najvisern srepenu zavisnorn od gratlanskog drustva, nastoji od SaITIog pocetka da forrnulise nacela jedne mo guce plebejske javnosti i plebejske republike. Nastojanje mu je energicno upereno protiv apsolutisticke driave i njene birokratske cenzure, recju: protiv drzave kao
110

kratsko

»A da se pobije sloboda stauipe, mora se braniti PCr171Clnentno nepunolet stvo ljudskog roda. .. Aka je nepunoletstvo
ljudskog roda rnist icni razlog protiv slobode starnpc,

je, svakako, cenzura najrazurnnije sredstvo protiv puncletstva ljuds kog rcda« UvlEW, I, str. 49; p',1ED, 1, str. 216). Opseznije 0 tome u mojoj raspravi 0 pOj11lH kritike kotl Karla Marksa, »Sociologija«, \'01. XXV, br. 4, Beograd, 1983.

onda

83

osamostaljene i od drustva otuderie apstrakcije koja se iznad drustva uzdize kao slepa sila. D svorn nacrtu polernickog karaktera Marks, najpre, raspravlja odnos izmedu up rave i onih kojirna se upravlja ukoliko se oni nalaze u sporu. Resenje spora on vidi u slobodno] stampi kao »dopunskorn trecern elernentu« koji pornaze tako sto presuduje u torn sporu. Takvu svoju ulogu svojevrsne sudske instance, (veoma slicne Kantovoj kritici koja takode sudi u okoncavanju beskrajnih sporova), slobodna starnpa, po Marksu, rnoze uspesno izvrsiti pod pretpostavkorn da se ispune cdredeni uslovi. Pre svega, u odnosima izrnedu uprave i onih kojirna se upravlja ne srne postojati odnos subordinacije, vee odnos jednakosti, iii »jednakog gradanskog vazenja«. Pod tim uslovima obe stranke mogu u jednakoj rneri kritikovati svoja nacela i svoje zahteve. Tada ne istupaju jedna nasuprot druge kao »lica«, vee kao »intelektualne moci, .kao razumni ' razlozi«. Slobodna starnpa kao dcpunski »treci elernent« ima svoje posebne odlike. Ona je: 1. »politicka, a da nije sluzbena«, tj. »ne polazi ad -birokratskih pretpostavki«: 2. ona je »isto taka gradanska, a da nije neposredno upetljana u privatne interese i njihovu nuzdu«; 3. ona ima »glavu gradanina driave i gradansko srce. i 4. istovremeno je i produkt i producent, produkt javnog mnjenja i njegov producent, koji jedini ornogucava da se posebni interes ucini opstirn
interesorn.!!'

Il
i
i

Slobodnu starnpu Marks odreduje kao »duhovno ogledalo u kojemu narod vidi samog sebe«, »drzavni duh koji je moguce doneti u svaku kolibu, i to jevtinije od gasa za osvetljenje.l1:1' Karakter starnpe moze se tacno prosudivati prerna tome kako se ona odnosi prelna »narodnirn prilikama«, pogotovo prema »narcdnoj bedi«. Marksu je bila tuna pomisao da se slobodna stampa prema narodnim prilikarna, odnosno neprilikama, moze
111 112

II
I

lvlEW, I, str. 189}190; MED, 1, str. 367. MEW, 1, str. 60/61; MED, 1, str. 225.

84

I
1

·i

odnositi sarno hlacino rezonerski i sluziti se sarno »razboritirn jezikorn rasudivanja koji viscko lebdi iznad pril ika«. Naprotiv, slobcdnaStarnpa mora hiti pristrasna. Ali u korn srnislu? U tome sto istovrerneno mora upotrebljavati »efektivni jezik samih odnosa , jczik kakav se niti moze, niti sme zahtevati u sluibeniin izvestaiirna«. Iskljucujuci birokratsko posrcdovanje, slobodna starnpa prikazuje narodnu nevolju u njenorn vlastitom obliku pred onorn moci »pred kojom iScezava razlika izrnedu uprave i onih kojima se upravlja« i gde »postoje sarno jos gradaIIi driiive koji se nalaze podjednako blizu_i podjednako daleko od te rnoci« .113 Svi elementi koji su koju deceniju pre stajali Hegelu pred ocirna ima i Marks u vidu: drzavu, ja· vno unnjenje, slobodnu stampu, Ali odnos prerna njima je bitno drukciji i ne izrazava se sarno u tome sto hi Marks, nasuprot Hegelu, naprosto kudio drzavu, a hvalio javno mnjenje i slobodnu stampu. Istina je cia Marks kudi apsolutisticku, odredeno prusku drzavu, zato sto u njoj, kao i u svakoj antidemokratskoj drzavi, nerna rnesta za slobodnu stampu i javnost uopste. U takvoj drzavi say drustveni i moralni zivot stoji pod pecatorn cenzure, tj. duhovno-politickog monopola apsolutisticke vlade koja ne priznaje »jednakost gradanskog vazenja« vee samo nadredenost vlade i podrederiost pcdanika. Driava u smislu anticke politicke zajednice. u srnislu republike, nije u principu odbaceria, vee kriticki preispitana i postavljena na drukcijim nacelirna. Pre svega, republika mora biti drzava gradans ke jednakosti, a ne diskrirninacije izrnedu upravljaca i onih koji111a se upravlja. U njoj gradanin ima ulogu karnena terneljca i mora biti svestan takve uloge. U sporu izrnedu drzave i gradaria, posebnog i opsteg interesa, mora posredovati, tako feci, neka neutralna moe, pouvoir neutre, koju apsolutisticka drzava uopste ne poznaje. Ta neutralna moe je, po Marksu, upra-

1:3

MEW, 1, str, 190; i\lED, I, str. 367.

85

~--

vo slobodna

starnpa, javno mnjenje, kao »dcpunski treci elernenat« koji se uniece [zmedu rvlade i gradana drzave i presuduje u sporu ne dopustajuci da se »vladina vlast« hipostazira kao apstrakcija nasuprot gradanima. . Cetiri opisane odlike slobodne starnpe pokazuju da je ona i u drzavi i izvan nje; ona je elernenat. »vezivno tkivo« koje jedino ornogucava pretvaranje posebnih U opste interese i na taj nacin doprinosi uklanjaju ostre suprotnosti medu njirna, pomirenju opsteg i posebnog elernenta u drzavi, adnosno dijalektickorn ukidanju suprotnosti. Suprotno birokratskom rezonerstvu, visokorn lebdenju iznad prilika, slobodna stamps prikazuje narodne prilike onakvim kakve one stvarno jesu, a one, u antagonistickorn drustvu, a pogotovo pod apsolutistickorn vladom, jesu, po pravilu narodne neprilike. Ovde je istinito prikazivanje jednako pristrasnoscu i izrazava se doista kroz »afektivni jezik samih odncsa«. U svorn najsirem srnislu, slobodna stampa, koja ne iskljucuje nego pretpostavlja kriticku nauku, sastavni je elemenat one plebejske javnosti koji preclstavlja srz ljudskog punoletstva i politicke ernancipacije. Kroz nacrt plebejske javnosti Marks je anticipirao socijalisiicku republiku i njenu j avnost, a istovremeno i kritiku »buduce« sluzbene javnosti u »socijalistickoj« drzavi, Posredovanjern slobodne starnpe, slobodne u dvostrukom smislu - i ad drzavnog tutorstva i od privatnih (kapitalistickih) interesa - plebejska ili socijalisticka [avnost stvara duhovnu i politicku klimu koja drustvene odnose cini providnim i tako rasterecenih od oclnosa gospodstva i potcinjenosti koji su svojstveni svakoj arkanskoj politici i svirn oblicima politickog otud:enja i postvarenja. Izvorno ,Ivlarksovo shvatanje javnosti i javnog mnjenja polazi ad njihovih liberalnili pretpostavki (5tO znaci da su srnesteni u »naponskorn polju izrne-

86

sto utvrduje nacelnu razliku izrnedu njihove ideje i njihove ideoiogije. A ideje javnosti se pretvaraju u ideologije u casu kada sredstva masovnih komunikacij a postanu bilo monopol privatnog kapitala, bilo monopol drzavne ili neke druge politicke vlasti. Socijalisticka (plebejska) javnost nije pojrnljena kao puka kontrolna ili reaktivna, vee .kao stvaralacka i oblikujuca moe u drustvu. Da bi javno mnjenje postalo stvarno oblikujuca i stvaralacka moe u drustvu morala bi biti osigurana puna sloboda informacija 0 cinjcnicama jer su cinjenice »predrnet mnjenja«. Sloboda info rm acija nije zajerncena gde su sredstva informacija monopol drzavne iii monopol velikog »biznisa«. Sloboda informacija igra nezamenljivu ulogu u procesu forrniranja politicke volje. Sredstva masovne kornunikacije (starnpa, radio, film. televizija, teleprinter i telefotcgrafija) i rastuci napredak kornpjuterizacije su ucinili dzinovski ,korak napred u prosirenju i obcgacivanju obavestenosti publike, Javnost je obasuta inforrnacijama sa razlicitih izvora: pismorn, recju, slikom i zvukorn. Proizvodnja infermacija u savremenom svetu, koji je doista postao mali, postala je »teska industrijae-tkoja na tekucoj traci proizvodi robu masovne potrosnje. Svet je obavesteri oIetu na Mesec i prvirn koracirna coveka po Mesecu. Pa, ipak, tehnicka dostignuca u oblasti inforrnacija koja su postigla nesluceni napredak i stvarna sloboda informacija ne stoje u istoj ravni, StaviSe, tzv. cinjenice kao da misljenje cine suvisnirn.!" Pritisnut imperativorn savremene civilizacije »vrerne je novac«, covek kao cia stvamo vise
)1·1 Upor. Jacques Kayser, Presse et opinion, u zborniku »L'opinion publique«. Paris, 1957, str. 235. II~ Kajzer kaze: »Danas je cinjenica: nema vise vremena za niisljenie, ni u redakcijskirn salarna ni prilikorn citanja novina« (ibid., str. 230).

OU drustva i drzave«), ali ih kriticlci produblju]e sa radikalno deniokratskog stanovista i to na taj nacin

87

nema vrernena da misli vee sarno da radi i da zara duje i, prerna visini zarade, cia trosi. Ako drustveni odnosi sugerisu da se rnisljenje »ne isplati«. onda se u tzv, slobodnorn vrernenu treba prepustiti distrakcijarna, carima »rnasovne kulture« koja verno sledi »ukus« publike. lvloderna starnpa modernog coveka »sprecava da misli na teskoce modemog fivo
ta« _l:G

Lakoca, povrsnost i jevtina zabava postali su najefikasniji putevi za izazivanje politicke apatije i ravnodusnosti publike, tj. njene depolitizaci]e. Kao da j e razvitak tehnike i tehnickih dostignuca u oblasti masovnih komunikacija devalvirao slobodu govora. »Slobcda govora je«, kale jedan francuski autor, »sloboda koja ima svoj smisao i svoju vrednest. Uprkos svernu, ona je subalterna u aktuelnorn stanju tehnike ... Bitka se vise ne odigrava na barikadarna, nego u misterioznirn dekorima nepoznatih gospodara sveta u koje pojedinac nema pristupae.P? Tehnike difuzije, smatra ovaj autor, igraju u formiranju mnjenja vafnu ulogu ukoliko prete da postanu neka vrsta opijuma za narcd, odvracajuci ga divertismanima od istinskih debata, istinskih problema.t" Sloboda misljenja koju je proklamovao rani liberalizam, izmesana sa slobodom preduzetnistva i tzv. slobodnom konkurencijorn se izmece u prazno pravo.!"
Ibid., str. 234. Kajzer na istom mestu podseca na interesovanje masovnih medija za razne katastrofe, Jli Upor. J. Rivero, Les statui des technique de formation de l'opinion, u zborniku »L'opinion publique«, sur. 112. 115 Ibid., str. 112/113. 110 Mesanje ekonomske slobode sa politickom, Rivero (ibid, str, 127) je ispravno nazvao »kontradikcijorn dva liberal izma: slobode preduzetnistva i intelektualne slobode«. Plod ove kontradikcije je utapanje slobode inforrnacija u tzv, slobodnu konkurenciju. o slobodnoj konkurenciji se izjasnjava na ovaj nacin Hermann Heller, Staatslehre, Leiden, 1934, str. 1122 »Ideje slobo116

88

Svi ovi pckazatelji UPUCUJU na progresivnu pasivizacij u javnog rnnjenja ili njegovu preovladujucu reaktivnu Furikciju. U pozadini ovog procesa stoji rnanopolizacija politicke delatnasti ad strane politickih partija i tzv. »grupa za pritisak«. Njen rezultat je »stavljanje pod starateljstvo sirokih narodnih slojeva«Yw Na taj nacin neposredno je ugrozen prosvetite1jski princip koji je forrnulisao Kant kao nacelo liberalne javnosti: punoletstvo coveka i njegova sposobnost da se sluzi svojirn vlastitim razumom bez pornoci nekog drugog. »Partijsko-drzavna demokratija« smenjuje liberalno-reprezentativnu dernokratiju, jer je u svojoj nacelnoj strukturi, »ne sarno u tehnickorn detalju nego i u svim bitnirn tackarna« od nje »potpuno razlicita«. I po svojoj sustini i po svom obliku ona 1. nije nista drugo nego raciorializovana pojavna forrna plebiscitarne demokratije ili surogat direktne dernokratije; 2. u partijsko-drzavnoj dernokratiji riarodna ili opsta volja se forrnira preko partija. Volja partijske vecine u vladi i u parlamentu identifikuje se sa volonte generale: 3. Pasledica takvog razvitka Iiberalno-reprezeritativne, parlamentarne dernckratije u partijsko-drzavnu rnasovnu demokratiju je ta da U ovoj poslednjoj parlament sve vise gubi raniji, izvorni karakter i postaje mesto gde se susrecu pardne igire sarnoodgovorriih snaga, harrnonicnog izjedriacavanja interesa putern slobodnog trzista kao I nenasilno konstituisanje drustvene celine putem trzista koje se sarno od scbe uspostavlja -- eve ideje su, ukoliko se odnose na organizaciju drzave i drustva, doista velike skrivalice jednog upravo suprotnog stanja--· opravdavajuce ideologije, koje, doduse, ncrnaju svestan cilj, vee funkciju da burioaskom drustvu pribave dobar uglcd. Jer pravo burrzoasko drustvo ne zria ni za kakvu slobodnu konkurenciju, ni za kakvu 510bodnu samoodgovorncst i sarnoopredeljenje. Ono, pre svega, ne poznaje nikakvo bezvladavinsko Iormiranje drustvenih celina putern sIobodne i jednake igre snaga«.

89

tijski opunornocenici da registruju vee dcnesene adluke koje su negde na drugorn rnestu, U odborirna ili partijskirn konferencijama pripremljene.F'

120 Hermann von Hentig, Gedanke zur offentlichen Meinung, »Merkur«, deutsche Zeitschrift fiir europaisches Denken, HVII Jahrgang, Feft 2, 1963, str. I2L A Erich Fromm, Ztlravo drustvo, Beograd, 1963, str. 185, kao da dodaje: »Nacin na koji ljudi u jednorn otudenorn drustvu izrazavaju svoju volju ne razlikuje se ad nacina na koji oni kupuju robu. Oni slusaju reci propagande i za njih malo znace cinjenice u poredenju s ovorn sugestivnom bukom, koja im se neprestano uliva u glavu ... Politicke partije se ne iraztikuju od velikih trgovackih preduzeca, jer i profesionalni politicari pokusavaju da prodaju svoju robu javnosti«, 12l Upor. Gerhard Leibholz, St rukturprobleme der modernen Detnokratie, Frankfurt/Main, 1974, str. 93/94. Lajbholc smatra da i javnost, koja je zivela od dogadaja na parlamentarnirn skupovima, stice nn taj nacin neki dodatni, ali istovrerneno i plebiscitarni karakter koji je prilagoden integracionom procesu partijsko-drzavne dernokratije (ibid., str. 95)

90

3. NIANIPULACIJA i\1NJENJE!,,1

JAVNIM

Poslednjih decenija izbila je na videlo teznja da se javno rnnjenje izdvoji iz tradicionalne po·, liticke problernatike i da rnu se odredi mesto u znatrio sirern krugu socijalnih istrazivanja, pre svega u oblasti socijalne psihologije. Stavise, javno rnnjenje je postalo predmet eksperimentalne analize, narecite pod uticajern bihejvioristicki usmerene psihologije. Psihologija je pojmljena kao bioloska nauka koja opisuje i objasnjava ponasanja. Bihejviorizarn ima snazan utica] u savrernenoj americkoj teoriji javnog mnjenja i tezi da iz psihologije ukloni sve Iilozofske kategorije urna i svesti, upotrebljavajuci sve dostupne eksperimentalne, opservacione i klinicke metode. Osnovni je cilj bihejvioristicke metode cia sakuplja podatke 0 ljudskom ponasanju taka da bi, prema situaciji, unapred mogla predvideti kakve ce biti reakciie. Otuda u bihejvioristickoj terminclcgiji sve vise nalazi pojarn »prilagodavanje« na stetu pojma svesti. Pod uticajem bihejviorizrna u teoriji javnog mnjerija se definise drustveni slav kao »spremnost ili tendencija da se deluje iii reaguje na odreden nacin«.1:22 Osnovna ideja bihejviorizma 0 javnorn rnnjenju je cia su rnu svojstvene reakcije pretezno einocioiialnog kara ktera (strasti, uzbudenja.vpolernike) i da se ta emociorialnost iskazuje u »stavovima«. Jedan autor to slikovito obrazlaze: »Ldeja da mnjenja i stavovi predstavljaju tcrnelje pouzdanih rcakcija, kako za nas pojedince tako i za svakog propagandistu koji zeli cia prorneni necije stavove, od velikog
I:!! Upor. Encyclopedia 327-329.

britanica,

vol. 3, London,· 1959, str.

91

-1

je znacaja. .. Politicar ne mora da nas ubedi u sve sto kaze cia bismo glasali za njega. Dovoljno je da se s njirn slozimo u jednoj ili dye stvari, pa da nase rnisljenje 0 njemu pcstane veoma povoljno. Peste . smo stekli takvo misljenje, pominjanje njegovog imena ce uvek u nama cia probudi povoljne odzive i rni cerno se nalaziti u takvom stanju da cerno nesvesno (podvukao Lj. T.) da tezimo slaganju i sa onim njegovirn misljenjern i stavovima koje ranije nismo prihvatili. Time sto je uspeo da utice na jedan jedini od nasih stavova, propagandista moze da dejstvuje na formiranje nasih reakcija na mnoge druge stvari. .123 Tako je javno rnnjenje postalo predrnet »psihologije rnasa« i posebna oblast naturalisticke psihologije. Srnatra se da suknjige Voltera Lipmana (Walter Lipman) dvadesetih godina predstavljale krajnju tacku preokreta u ispitivanju javnog mnjenja sa psi- holoskcg gledista.P! U njernu dolazi do izrazaja tendencija ka eksploatisanju receptivnosti ljudskih cula. Efikasna primena savremene agitacije i propagande ne moze se zarnisliti bez poznavanja socijalne psihologije. Propaganda, kao 51.0 smo videli, ima za cilj da se funkcije »Nad-Ja« prenesu na nekog vodu. U tom slucaju dolazi do Laine politizaci]e, tj. pokretanja politicki nezainteresovanih i ravnodusnih masa koje se podaju »spoljasnjern voaenju«.125 Psihologija drustvenih skupina opisala je i otkrila ponasanje cdredenih drustvenih skupina ill slojeva u posebnim istorijskim situacijarna, Navedeno Rajhovo istrazivanje, koje je isla tragom Marksa i Frojda, pokazalo je podatnost rnalogradanskih masa i »lumpenproletarijata« nacistickoj propagandi,
1~3 Upor. Herbert I. Abelson. Persuasion. HO\\' opinions and attitudes are changed, London, 1960, str. 102-105. Iz ovog sta::C:.bi se ~lOglo zakljuciti da se covek u politici, kada ga politicar svojorn propagandnom delatnoscu »ubedi«, ponasa prerna rnehanizrnu uslovljavanja. l~~ Upor. Walter Lipmann, Public Opinion, 1921. 125 .Upor. Dejvid Risrnan, Usamljena gontila, Beograd, 1965, str. 284/285. -

s
J

;j

! :j

1
1

J
.!

) j l !

i I

Ii
j

92

l
\1

I 1

i r

:i .,

Usled rastuceg znacaja strepnje u politici propaganda moze da izazove svojevrsnu privatizaciju. kao izraz nepoverenja u politiku i povlacenje coveka u svoju privatnu sferu, To je, u stvari, rnehanizam odbrane, primenljiv narocito u savrernenim totalitaristickim ili autoritarnim rezimima. Prerna tome, lazna politizacija i privatizacija su sarno dve strane jednog te istog drustvenog procesa. Jedan dec masa, oslanjajuci se na vodu, bi hteo da izide iz svoje anonimnosti i postane »Iaktor« u drustvu i politici, drugi, rnanje arnbiciozan i podlozan strepnjarna, prepusta se rezignaciji i mid se sa marginalnom ulogom u drustvu. Neprozirnost politickog sveta dovodi cesto do toga da se masovna apoliticnost kornpenzira radikalizrnom.P'' To se i desava u drustvu u kome stvari vladaju ljudirna po sili prirodnih zakona. Tako se javno rnnenje kao izraz »osecanja nekornpetentnih«!" javlja kao reakcija na spoljasnje

podraiaie.
l:!G Upor. Hartman von Hentig, nay. d., str. 124 i dalje; J. Haberrnas, Friedburg, Oehler, Weltz, Student unti Politik, Neuwied, 1961, str. 62, daju veoma zanimljive podatke 0 odnasu studenata prema politici na osnovu ankete sprovedene menu frankfurtskim studentima, nekolike godine pre cuvenih studentskih demonstracija. Na pitanje »Bavite Ii se ponekad politikorn?« rnedu 171 ispitanikom odgovori su 11 procentima svrstani ovim redorn: gotovo svakodnevno -20; dva do cetiri puta nedeljno _,_ 42; tretko - 29 i jedva, iII nikako - O. Georges Dupeux, L'opinion. publique et la depolitisation, objavljeno u: Georges Vedel, La depolitisation, mythe ou. realite, Paris, 1962, str. 99, navodi, rezultate jedne ankete putem sondaze koja je u Francuskoj sprovedena u decembru 1958. Pitanje je glasilo: »Interesujete Ii se za politiku« Globalni rezultat je bio sledeci (ispitanika 948): bez odgovora -- 15; mnogo -- 86; malo - 445; nikako --,. 402. Darias bi bilo interesantno videti, posle iskustava iz maja 1968, godine kakvog je kvaliteta interesovanje za politiku i u Nernackoj i u Francuskoj. Nazalost, takvim podacima ne traspolazem. 1:!7 Upor. Gaston Berger, L'opinion publique, phenomene humain; u zborniku »L'opinion publique«, str. 16.

93

-1

I
I

! ,
i

i I

rnnjenjima i ernocijama prava je cena demokratskog egaliteta«, kaze jedan autor.128 Savremena propaganda i agitacija se zbilja ne mogu zamislitihez manipulaci]e. Izraz »rnanipulacija« je novolatinski pojarn sastavljen iz dve reci: manus ruka, i polire zgotoviti, pripremiti. Njegova prvo· bitna primena je u industrij i, medicini i biologiji. Tarno su aparati za prenosenje normalnih rucnih pokreta na mikroskopske dimenzije nazvani »rnanipulatorirna«. U prenesenom srnislu, pojam )manipu-lacija« se upotrebljava ad nedavno i u kriticki usrnerenirn drustvenirn naukama u smislu uticaja i delevanja na ljude, ali u "negativnoj konotaciji.'?" Manipulaciju ukratko odredujerno kao umesnost zavOdenia i vodenja masa sa ciljem da se postigne njihova" uivisnost. To se najbolje postize apelovanjem_ na nesvesno u coveku i ugrozavanjern njegove zrelosti i kritickog rasudivanja, Najefikasnija oruda manipulacija jesu propaganda i reklarna kao dye strane jednog te istog po-. stupka zavodenja masa. Dok je kod propagande riaglasak na politickoj. kod reklame je naglasak na ekonornskoj strani. Ali, ako se i politika prodaje kao roba na politickorn trzistu, onda i reklama ima svoje politicke konsekvencije. Poseban dokaz za to je kornercijaliracija stampe i drugih masovnih medija. Posredstvorn komercijalizacije medija vrsi se »stalni trening za potrosnjue.P" Tome najvise doprinose posebna reklarna glasila koja pckrecu i distribuiraju vel ike fir-me. Mnogi, cak i najuticajniji listovi danas zive vise od oglasa nego od vesti koje posreduju do
»Mogucnost
iss Upor. Wilhelm Hennis, nav. d., str. 56. H. v. Hentig, nav. d., str. 120, srnatra da i »javnim rnnjenjern rnanipulise isto onako heznadezno kao i sa samim cinjenicarna«! reo Upor. Dieter Bauerle, Manipulation, u: »Handlexikon zur Politikwissenschaft«, 1, hrsg von Axel Gorlitz, Reinbek bei Hamburg, 197.3,226-234. 130 Upor, 1. Habermas, Strukturwandel del' Oeiientlichkeit, str. 210.

cia se manipulise

1
l

I
I

ii
!

Ii
I
"I

I
I
J

I
f

,1
i

1 ,

I
1

I
,
I

!
j
j

I
r

94

citalaca. U kornercijalizaciji medija ogled a se njihova sve veca zavisnost od velikog »biznisa« sto ide na stetu slobode inforrnacija. Manipulacija putem reklarne svojstvena je tzv. »potrosackorn drustvu«. Njorn se sugerise ne sarno potrosnja odredene robe nego se sugerisu ljudima i njihove, po pravilu lazne ili nestvarne potrebe. Dejvid Risman (David Riesman) uverljivo slika 5tH arneriokog potrosackog drustva: »Ali ceznja osta-je, To je' ceznja za zadovoljstvima koja drugi izgleda da irnaju, jedna besciljna ceznja, Danasnji potrosac je veci deo svoje potencijalne individualnosti izgubio kao clan saveza potrosaca. Njega u granicarna potrosnje ne drzi usmerenost ciljevirna, vee usrnerenost drugima; strah od zavisti drugih zadrzava ga da se suvise ne razrnece, a zavist prema drugima ne dozvoljava mu da premalo trosi«.131 Manipulacija putem propagande sugerise Ijudirna izbor i opredeljenje kojih ne ·bi bilo pri »zdravoj parneti. i bez propagandne sugestije. U »potrosaCkOlTI drustvu« rnanipulacija putem propagande smesana je sa manipulacijorn putem reklame. U autoriCIJe.

cka propaganda ..

tar-nom, a pogotovo
"

je gotovo iskljucivi oblik manipula-

u totalitarnom

sis ternu, politi-

Dubinska psihologija je utvrdila da u identijikaciji sa autoritetom lezi tajna pokornosti. Ako je taj autoritet politicki, pogotovo harizmatski veda, onda se identi tet pokornog gubi u vodinom liku i delu. Regresija iridividuuma u tom slucaju moze dosezati najranije stepene nezrelosti, i nepunoletstva. Propaganda i reklarna predstavljaju masovne proizvodace ideologije kao »pcgresne svesti« i bitno doprinose izvrtanju drustvenih odnosa .bas kao i u camera obscura. Predrasude, pogotovo rasne i nacionalne, predstavljaju orniljeni predrnet nacifasisticke propagande. Predrasudno rnisljenje jet kako mu i naziv sugerise, misljenje koje pretice rasudivanje, neprorniJJI

Upor. Dejvid Risma.n, nay. d., str. 138/139.

95

1 I 1

sljeni sud. Jedan 'aut or definise predrasudu kao »obavezno zauzimanje stava prema nekorn predrnetu, ada onorne koji taj stay zauzirna empirijska struktura stvari nijedovoljno objektivno poznata Hi je ne primecujec.P? To je definicija predrasude u.sirem srnisIu. Predrasude se izrazavaju u stavovima i raspclozenjiIl1a prema drugim licima, gruparna lica ili predmetima i znace »opstu, latentnu sprernnost da odredene objekte opazaju na odreden nacin i da na njih reagujue.P! Pri tom se razlikuju dva nacina opazanja, kognitivni i afektivni, Putem kognitivnih cpazanja posreduju predstave (images) 0 nekom objektu koje vecinorn predstavljaju tipizacije i- kategorizacije objekta. Afektivni nacin opazanja nekog objekta najpre je povezan sa opstorn motivacionom dispozicijom nekog individuuma, a zatim je rezultat procesa sod j alizaci j e i specificne strukture Iicnosti koja iz toga procesa rezultira. Najzad, on stoji pod uticajem socijalne sredine, npr. U obliku jezickih navika i masovnih medija.P' S pravorn je zapaZeno135 da se u predrasudama ispoljava »osteceno, klisetirano misljenje odraslog«. Ono j~ povezano sa projekcijom i deli svet na dobro i na zlo. Zli su oni koji se nisu prilagodili. U tom smislu predrasude su »pogresna stereotipna mnjenja koja kratkorocno olaksavaju pseudo-orijentaci132

I
1

!
i

I
i

),

oblasti je svakako G_ \v. Allport, The Nature of Prejudice, Cambridge, 1954. 1::3 Upor. E. E. Davis, Zuni gegenwdrtigen Stand der Varurteiisiorschung, objav1jeno u: »Vorurteile, lhre Erfceschung und Bekarnpfung«. Polito Psych., Bd. 3, Frankfurt/ /Main, 1964. 13; Up or. Barbara Fi.illgraf,Vorurteilel objavljeno u: »Handlexikon zur Politikwissenschaft«, 21 Reinbek bei Hamburg, 1972, sur, 484. 1;]5 Upor. Klaus Horn, nay. d., str. 215, sa osloncern na Lorenzera.

UpOL H... E. \Vo1[, Sozialogie der Vorurteile, u: »Handbuch der ernpirischen Sozialfreschung«, hrsg. von Rene Konig, zweiter Band, Stuttgart, 1969, str .. 948, sa navodenjern opsezne naucne literature 0 predrasudarna. Jedna od najznacajnijih studija iz ave

ju u neprozirnorn drustvu, a odrzavaju se uz veliko ulaganje psihicke energije i protiv boljeg iskustvae.t-" Karakteristicni objekti predrasudncg rnnjenja su Jevreji i crnci (kod nas i Cigani). Antisernitizam predstavlja dugotrajnu, a po tragicnirn posledicarna jednu od najzloglasnijih nacionalnih i rasnih predrasuda. Po svojern iracionalnorn sadrza ju on nema prernca, mada u necernu ima i svoju »racionalnu« funkciju. On, nairne, polazi ad pretpostavke da su svi Jevreji bogati i da bi, kako je prirnetio Adorno, obespravljivanjem jedne takve pcsednicke rnanjine, mogao da se obogati.P" Ova neljudska racionalnost imala je neposredne izvrsioce rnedu nacistickim »jurisnicima. koji su je pretvoril.i U otvorenu pljacku jevrejskih zrtava. Antisernitsko »javno mnjenje« sirilo je glasine (a glasine su negativan otpadak od javnog rnnjenja) da su J evreji kao Jevreji »neugodan problern«, a sarno njihova postojanje »kljuc za sve i svakoga{(.138 Sa rastegljivim pojrnovirna »problem« i »kljuciSlo je uporedo i »resenje« i »otkljucavanje«. Ono se bukvalno sastojalo u unist eniit jednog celog narada kao »zrtvenog j arca« za sve nedace i sve stvarne probleme jednog neprozirnog drustva. Inace, moze se tvrditi da sve predrasude irnaju svoj psihicki karen 11 strahu od svega sto je strano i nepoznato. To strano i nepoznato dozivljava se kao opasnost i neprijateljstvo protiv kojega se usrneravaju agresivnost i rnehanizrni odbrane. Osobina je ·rasistickog i nacionalisticko-sovinistickog rnnjenja u pornesanosti osecanja potcenjivanja i precenjivanja odlika nepoznatog »neprijatelja«. Oni SU s jedne strane, »niza rasa«, »neljudi«, koje za to treba ukloniti sa zemlje da ne »kuze« njenu cistotu, a s druge strane, ani prete cia ce 'zagospodariti svetorn. ili su (sluJ

---~
130

Ibidem. 137 Upor, Theodor W. Adorno, Studien. zum autoritiiren rakter, Frankfurt/Main, 1973, str. 123. 1;:13 Ibid., str. 124/125.

Cha-

97

~ -

caj crnaca) seksualno superiorni i stoga opasnost za bele zene. Posto se predrasude lako poopstavaju,139 predrasudno mnjenje stice masovnii osnovu, na kojoj, pod odredenim uslovima (npr, teske drustvene krize) nacifasizam dobija svoju veliku sansu. U propagadnoj eksploataciji predrasuda on je nasao osnove svog politickog uspeha. Tu lez! koren trajne opasnosti od fasizrna. U. modernizovanim plebiscitarno-cezaristickirn sisternima, u kojirna se vlast koncentrise u malo ruku, ili, cak, u rukama jednog »vcde«, kriticka funkcija javnosti i javnog mnjenja ustupa mesto manipulativno]. Na taj nacin, narod se stavlja pod starateljstvo voda i tako iskljucu]e iz politickog procesa, ali na paradcksalan nacin njegovim vlastitim - aktivnirn potcinjavanjem, javnim odricanjem od punoletstva. Plebiscitarno-cezaristi6ki sisterni zive i uzivaju u jubilejirna, paradarna i aplauzirna. Moze se slobodno reci da je najsazetija odredba ovih sisterna: vladavina pOl110GU aplaura i odobravanja. - Plebiscitarno-cezaristicki sistem nije bio prirastao sarno za pozno anticko rimsko drustvo, niti je svojstven sarno bonapartizrnu iii drugim vidovima caristicke vlasti nego, se kao sto vrIo dobro znarno, toplo ugnezdio i u savrernenim oblicima »socijalisticke« drzave. I u toj drzavnoj fermi je propagandno-manipulativna funkcija javnosti odnela pobedu nad kritickorn, jer je kritika, koja je, po Marksovoj definiciji, morala da odigra cdlucujucu ulogu )}dopunskog treceg elernenta«, .bila stavljena, takoreci, van zakona. Lazna politizacij a narcdne rnase irna kao svoje pravo lice pcliticku ·apatiju. Suditi 0 pclitizaciji masa prema aklaniacijama veda isto je sto i sarnoga sebe obrnanjivati. A samoobmana je najtez i oblik lazi koji se sveti na kraju predenog puta onorne koji se sluzio dernagcskim i rnanipulativnopropagandnim smisalicama i gradio kule na pesku. Aktivno ucesce naroda u politickirn poslovima, istinska politizacija, ne vrsi se bucno, vee putern kritickih procena, proveravanja i dijaloga.
139

Ibid., str. 11.

98

4. ISTRAZIVANJE

J AVNOG IvINJENJA

"Vee smo istakli da je javno mnjenje postalo predmet eksperirnentalne analize i raznolikih trazivackih postupaka. Posredstvorn interdisciplinarnih poduhvata, kombinacijom metoda socijalne psihologije, statistike i maternatike, javno rnnjenje je postalo predmet empirijskog istrazivanja i tako izdvojeno iz tradicionalnog kruga cisto politickih problema.i-? Prilikom ernpirijskih istrazivanja polazi se obicno ad jedne forrnalne opste odredbe javnog mnjenja kao skupa licnili mnjenja 0 nekom lieu iii predmetu koji utice na ponasan]e lica i grupa. U jednoj ovakvoj odredbi lako prepoznajemo bihejvioristicki metodski postupak. Obicno se polazi od cetiri medusobno ukrstene grupe problema: 1. kvantitativnog merenja podeljenosti rnnjenja: 2. istrazivanja organizovanja javnog mnjenja, tj. istrazivanje odnosa izrnedu nosilaca j avnog rnnjenja; 3. opisa i analize ulogc javnag mnjenja u politici i njegove funkcije za svrhe

is

1·10 Ovu tendenciju u isurazivanju javnog mnjenja Bernard Berelson, The Study of Public Gpinion, Chicago, 1956, str, 299, slikovi to karakterise na sledeci nacin: » ... the field has become technical and quantitative, atheoretical, segmentalized and particularized, spezialized and institutionalized ... in short, as a characteristic behavioral science,' Arnericanized«. U istrazivanju javnog rnnjenja prirnenjuju se pored cis to »arnericke« bihejvioralne nauke i »francuska. metoda sondaze. 0 tome UpOL Jean Stoetzel, Les sondages des opinions, 1948; Pierre Thionet, l.a tlieorie des sondages, 1953, Alfred Sauvy, L'opinion publique, Paris, 1958, srr, 38, podseca da »sondaze mnjenja« prirnenjuju na sisternatski i naucan nacin stari metod stepenovania u saznanju individualnih mnjerija. One uskladuju maternaticku tehniku (konstituisanje stepena, izracunavanje rnoguce greske) i psiholosku tehniku (redakcija upitnika, odnos sa onim koji se anketira).

99

vlasti i tzv. socijalne kontrole; 4. istrazlvanje rnasovnih rnedija koji dcprinose sirenju inforrnacija koje forrniraju mnjenje kao i koriscenje svih rnedija ad strane politicara i drugih interesenata koji rukovode mnjenjem.t-i U svrhe istrazivanja javnog rnnenja putem upitnika, intervjua, sondaza i s1., organizovani su posle drugog svetskog rata celi istrazivacki instituti, a postoji i svetsko udruzenje za istrazivanje javnog rnnjenja (World Association for Public Opinion Research) u koje je uclanjeno vise od cetrdeset zernalja. Istrafivanje podeljenosti rnnjenja ornogucilo je postavljanje velikog broja hipoteza i uopstavanja koji, dakako, moraju biti pctcinjeni stalnom preispitivanju, Taka je utvrderio cia znatan broj Iica irna malo interesa za opste poslove (ravnodusnost prerna ucescu u politici) ukoliko su ovi posredovani rnasovnirn medijima.t-? Ovaj rezultat je doveo do teorijskog razlikovanja i razvrstavanja ispitanika na »opstu« »nezainteresovanu« i »inforrnisanu« javnost. Ovoj poslednjoj grupi pripadaju lica sa visokirn obrazovanjern, visirn prihodima i vecim uticajern. Ona su obicno i politicki »zainteresovana«. Ostalo je otvorena pitanje da li ova Iica sarna rnogu stvarati javno rnnjenje. »Opsta« javnost se pretezno interesuje za pitanja koja su povezana sa vlastitom Iicnoscu, Istrazivanja su takodepokazala da postoji
1

HI Problerni istraiivanja javnog rnnjenja ovde su sumairno prikazani na osnovu rada Barbare Fiilgraff, Oeiientliche Meinung, objavljenog u: »Handlexikon zur Politikwissen schaft«, 1. str. 285--291. 0 ernpirijskorn istrazivanju masovnih komunikacija upor. Alphons Silberrnann, Heinz Otto Luthe, Massenkomunikation, u: »Handbuch der ernpirischen Sozialforscung«, hrsg. von Rene Konig, zweiter Band, str. 675-735. sa izabranorn naucnom literaturorn. 1':2 Kada se ocenjuje ravnodusnost prema ucescu u politic! uvek se, prethodno, treba upitati sta se pod pojrnorn »politike- podrazumeva. Jean Rivero, La depolitisation, (u navedenorn zborniku G. Vedela, str. 165) 5 pravom raznkuje odbijanje ucesca u nekoj vrsti partijske igre od .odbij anj a usecca 1..1 kolektivnorn zivotu polisa i nepostojanju interesa za 5 tvar polisa.

100

tesna veza izrnedu mnjenja 0 politickirn pitanjima i pripadnosti socioekonornskoj ili etnickoj grupi, odnosno grupi sa slicnirn obrazovanjern. U takvim grupama pojedina Iica (tzv. opinion leaders ili opinion makers) imaju osobito jak uticaj na nastanak i odrzavanjemnjenja u grupi. Takvi rezultati osvetljavaju teridencije pojedinaca za integraciju u grupu, kao i za nastanak socijalnih predrasuda. I pre nego sto se pristupilo merenjima rnnjenja bilo je poznato cia je javno mnjenje pojava sa nadsubjektivnim svojstvorn koja se ne iscrpljuje u pukom zbiru individualnih ronjenja. Ona je u sociologiji bila oznacavana izrazima »grupna svest« iii »kolektivna svest«. Javno mnjenje je proizvod komunikacija i raznih medusobnih uticaja pojedinaca. Otuda se istrafivacki interes pomera ka analizi masovnih institucija i odnosa koji nastaju u takvirn situacijarna rnedu mnjenjima. Tu je, pre svega, rec 0 pOliticki uticajnim tvorcima mnjenja koji uspevaju da svoja mnjenja nametnu narodu (suticajna Iica«). U OVOID slucaju rec je, po svoj prilici, a manipulatorirna javnim mnjenjem, pogotovo aka »uticajna Iica« svoj uticaj upotrebljavaju u svrhe zavodenja, a .ne u svrhe osvescivanja i stvarnog prosvecivanja naroda za punoletstvo. Treca grupa problema koji se istrazuju tice se javnog mnjenja kao »korelata vlasti«, odnosno uzajarnne igre izmedu javnog rnnjenja i politickih 1110ci. U tom smislu javno mnjenje bi trebalo da ima integrativnii funkciju u izravnavanju jaza izrnedu cnih koji vladaju i onih kojima se , vlada. U ovu oblastrnoze spadati istrazivanje tradicionalne arkanske prakse, ali se rnoze steel i livid 0 stavu javnog rnnjenja prema pojedinim oblastima politike (spoljne, socijalne, privredne, unutrasnje) koja je predTI1et v ladine brige. Ispitivanje rnasovnih medija svodi se na poznatu \V-forrnulu (why, where, whom, when, what). Ta formula postulira »objektivnu novost: i ne dozvoljava nikakvo turnacenje. Sredstva rnasovne kornunikacije irnaju nesurnnjivo ogrornan uticaj na fermi101

I
ranje javnog rnnjenja. Stvar je ist razivanja da utvrdi da li je taj uticaj »industrije svesti« presudan, pa samim tim i relevant.an za kul turnopesirnisticki zakljucak 0 njenorn poraznorn delovanju na svest i rnisljenje savrernencg coveka, Kriticka nauka 0 politici vidi u masovnim medijirna pretezno agenture u sluzbi onih koji su zainteresovanl za odrzavanje postojeceg po svaku cenu. U tom smislu mediji su instrumenti za propagiranje i legitimisanje postojeceg i u tom smislu igraju konforrnisticku i konzervativnu funkciju. U tom slucaju publika se iz aktivnog cinioca javnog rnnjenja pretvara u pasivnu, receptivnu masu koja nekriticki prima preparirane inforrnacije. Neka istrazivanja SU, medutim, znatno relativizovala takvo glediste ukoliko su pokazala da su stavovi prerna prornenama posebno otpomi onda kada planirane promene nisu u saglasnosti sa opstirn dispozicijama da su interpersonalni odnosi veorna znacajni za formiranje stavova, a time i javnog mnjenja kao mnjenja grupe. U tom slucaju trebalo bi da se revidira i prvobitna koncepcij a cia je pojedinac izolovani objekt rnasovnih kornunikacija. Najzad, istraiivanja javnog mnjenja su potvrdila da javno mnjenje drukcije reaguje u periodima socijalnog i ekonomskog prosperiteta i spoljnopolitickog mira nego u vrernenirna kriza. U tom smislu, javno mnjenje je promenljiva velicina koja iziskuje perrnanentno preispitivanje.

Ii

I
!
f
1

II

I
j

!!
1
J

1
i

I
i

1
1

!
j
1

I
!

! i

i
i
;,

102

UVODNE NAJ>OME.NE

Pojam "javno rnnijenje" siroko je rasprostranjen i vrlo ucestalo koristen u razlicitim drustvenim znanostima i suvrernenorn drustvenorn zivotu uopce. Kako u teorijskom tako i u primijenjenom srnislu, taj se pojam pojavljuje u'filozofiji, psihologiji, sociologiji i komunikologiji, kao i u politickim znanostirna, povij esti i pravu, a vrlo se ucestalo koristi i u politici, novinarstvu te u razlicitim oblicirna neforrnalne drustvene komunikacije, Zbog tako siroke primjene u razlicitim sferama znanstvenog i drustvenog djelovanja, sintagrna "javno mnijenje" postala je vee uobicajeni clio znanstvenoga, ali i standardncga govornog vokabulara rnodernih drustvenih sredina. Usprkos tako ucestaloj i sirokoj primjeni, sernanticko odredenje pojma "javno mnijenje" jos je i sad prilicno nejednoznacno i nedosljedno. Ne ulazeci u raspravu 0 razlicitim konotacijama koje mu se pridaju u laickoj uporabi, brojni se autori slazu u ocjeni da su dosadasnji ppkusaji jasnoga znanstvenog odredenja toga pojma uglavnorn ostali bezuspjesni. Mnogobrojni teoreticari i istrazivacijavnoga mnijenja najcesce se znacajno razilaze,kako u osnovnom pojrnovnom odredenju, tako iu njegovoj preciznoj definiciji, pa stoga, kao sto srnatra B. C. Hennessy (1965), "gotovo da postoji isto toliko definicija javnoga mnijenja koliko i pisaca 0 javriome rnnijenju" (str. 94). Suvrernena njernacka autorica E. Noelle-Neumann (1986), istice da S11 "generacije filozofa, pravnika, povjesnicara i zurnalistickih zananstvenika ulagali velike napore da pronadu jasnu definiciju" (str. 58), a slicno misljenje dijele i rnnogi drugi istaknuti autori iz razlicitih razdoblja ovoga stoljeca (npr. Albig, 1956; Allport, 1937; Key, 1961; Nimmo, 1978; Price, 1992). Stoga nimalo ne cudi da, kako to u svorn recentnom prikazu teorija javnoga rnni.jenja konstatira americki komunikolog Vincent Price (1992), mnogi autori s toga pcdrucja pocinju svoje radove postavljanjern istog osnovnog pitanja: Sto tocno smatramo pod javrum mnijenjern? Razilazenje u pojmovnom odredenju javnoga mnijenja podjednako je uvjetovano razlikama u osnovnoj konceptualizaciji odvojenih pojrnova "javnost" i "rnnijenje" kao i -q. shvacanju funkcionalne povezanosti tih elemenata u jedinstvenu kategoriju "javno mnijenje". Je li rijec 0 jednostavnornzbroju individualnih pogleda ili 0 kolektivnorn entitetu koji se ne moze reducirati na 'illdivldualna mnlJenja?·Govor"'ilnoIi" op6emkonsenzusu unutar neke politic0 ki iIi teritorijalno definirane drustvene zajednice, dominantnirn stajalistima neke drustvene sredine ili sarno 0 mnijenju odredenih drustvenih skupina,
."
PrZ>$C\

~'':''

'.~.~ V.eS4~ L 6t.w~(!A . ...~

tp-e ~

fI~/tf

4i-J~'2.
J

11

~ri.{L=

JrtrJ..J~41~.9...lf

J2-~;}

~·tl

11/9$'..

koje su senzibilizirane za neko drustveno pitanje, pozorno ga prate ili aktivno sudjeluju u njegovu rjesavanju? I, na kraju, rnogu li se stajalista i pogledi sadrzani u pojmu j avnoga rnnijenja izjednaciti s pojmom stava ili su slicniji uvjerenju odnosno nekoj drugoj psiholoskoj pojavi te da 1i.ie uopce rijec 0 pretezno psiholoskoj iii 0 pretezno bihevioralnoj kategoriji? Na neke sasvim odre dene teskoce u jasnom i jednoznacnorn odredenju javnoga rnnijenja, ponajprije one sto proizlaze iz razlicitih shvacanja pojrna javnosti, vee je prije vise od poIovice stoljeca ukazao americki psiholog F. H. Allport (1937/1964), govoreci 0 "fikcijama i slijepim alejama" dotadasnjih teorija. Iako i suvremeni analiticari ponekad zalutaju u neku od takvih "aleja", a nailaze i na probleme koje Allport rnozda nije ni naslucivao, to ipak ne znaci da je pojam javnoga rnnijenja lisen svakog smisla i da gaje sasvim nemoguce opisati, barern na razini oper ativnih definicija za potrebe ernpirijskih istrazivanja. Ako nista drugo, istrazivacima s toga podrucja ostaje mogucnost da priIikom konceptualizacije istrazivanja u obzir uzrnu razlicitost znanstveno relevantnih shvacanja i deskripcija javnoga mnijenja i tako bar operativno definiraju osnovni predmeta svojega rada. U pomanjkanju konzistentne, opce prihvacene definicije, i u ovoj ce se knjizi nastojati predociti tek raspon najvaznijih shvacanja toga pojrna, od ranih anticipacija i aproksimacija pa sve do aktualnih pokusaja njegova teorijskog odredenja. Bez arnbicije da se obradi cjelovita znanstvena geneza pojrna, pri tom ce se ukazati ponajprije na neke karakteristicne teorijske pristupe znacajne za konceptualizaciju znanstveno uterneljenih istrazivanja javnoga mrnjenja.

1. RAZVOJ POJ~tA "JAVNO MNIJENJE"

Pojam javnoga mnijenja, u danasnjem smislu rijeci, nastao je u drugoj polovici 18. stoljeca, U okvirima idej a prosvjetiteljstva i liberalne politicke teoriie (Noelle-Neumann, 1986; Osolnik, 1963; Price, 1992; Vreg, 1968). Prije toga razdoblja rnoguce je govoriti sarno 0 nekim riaznakama i aproksimacijarna, ponajprije u srnislu grckih pojmova "ossa", "pheme" i "nomos" kao i rirnskih izraza "vox populi", "consensus populi" i "fama populi", Tim je izrazirna, doduse, "izrazena svijest 0 ulozi misljenja naroda kao politickog faktora" ali iskljucivo kao "objekta politickih ciljeva" odnosno pasivnog cinitelja sustava vlasti (Osolnik, 1963, str. 1) pa se stoga, po svom osnovnom smislu, ipak znatno razlikuju od suvremenog shvacanja javnoga rnnijenja.
1 Povijesni pregled razvoja pojmova "javnost", "rnnijenje" i "javno rnnijenje" temelji se na sljedecirn izvorirna: Habermas (1969), Noelle-Neumann (1986), Osolnik (1963), Price (1992), Vreg (1968) i Windelband (1988).

12

Iako pojam "javno rnnijenje" nerna osobito dugu tradiciju, termini "javnest" i "rnnijenje" postojali S11 i prije nego sto su povezani u sintagmu kojom je oznacen novi pojmovni entitet izrazitih politickih k:onotacija.

1.1. RANA SHVACANJA MNIJENJA.

Od antickoga doba pa do kraja 18. stoljeca, kad je u djelima liberalnih rID=slitelja povezan s terminorn javnost u novu funkcionalnu cjelinu, pojam "mnijenje" uglavnom se rabio u dva, potpuno suprotstavljena smisla - kao ozriaka za iracionalne procese s jedne i racionalno-kognitivni odnos prerna okolini s druge strane. (Ta se dualnost u stanovitoj mjeri prepoznaje i u suvremenirn shvacanjima javnoga rnnijenja.) Sam izraz "mnijenje' u engleskorn je i francuskom jeziku preuzet od latinske rijeci "opinio" koja oznacava neodredenu i nepouzdanu prosudbu i ima korijen u grckom izrazu "doxa" (rnnijenje). Za anticke je mislitelje mnijenje neartikuliran, promjenljiv i politicki irelevantan sud, svojstven neobrazovanoj gomili i stoga u suprotnosti s razumorn vladajuce rnanjine. Izraz "doxa" u tom je smislu prvi oznacio Ksenofan, a razradio njegov ucenik Protagora koji mnijenje, kao varljivu osjetilnu spoznaju, izravno suprotstavlja razumu, kao jedinom kriteriju istine, I prema sofistima (Protagora) mnijenje proizlazi iz osjetilne spoznaje i zbog toga je istodobno i istinito (jer je jedino mjerilo stvari) i pogresno (jer ne moze spoznati pravu istinu). U nesto drukcijern svjetlu, 0 spoznajnoj relativnosti mnijenja, kao i njegovoj suprotstavljenosti razumu, govore i atomisti (Dernokrit), skeptici (Piron) i predstavnici ontoloske filozofije (Platon, Aristotel) smatrajuci da se mnijenjern, koje se temelji na o~jetnim spoznajama odnosno opazanjirna, moze spoznati sarno prornjenljivi, iskustveni svijet ali ne i prava istina. Epistemoloski smisao anticke "doxe", kao nizega stupnja spoznaje odnosnonepouzdanoga i dvojbenog suda, u izravnoj je suprotnosti s poimanjem "rnnijenja" u djelirna liberalnih mislitelja s kraja 18. stoljeca, koje se osniva na povjerenju u razurnno rezoniranje naroda i njegovu sposobnost da vodi javne poslove. U kontinuitetu od anticke filozofije do ideje prosvjetiteljstva i razvoja Iiberalne politicke teorije, bitna prekretnica u poimanju mnijenja sadrzana je u filozofskoj misli empirizma, poglavito u djelima Hobbesa, Lockea i Humea. Sve do tada "mnijenje" je jos suprotstavljeno "istini" i "razumskoj prosudbi", ana siroj drustvenoj razini najcesce je imalo pejorativne konotacije Ger se narodnemase smatralo neobrazovanima i nedostojnima postovanja) koje su bile jasno prepoznatljive u izrazima "common opinion", "general opilillon';'l"vuigar·op{iilon';.-'--·--" -- ._. -------.-. .

13

U filozofiji ernpirizma, osobito u djelima J. Lockea, rnnijenje se usko povezuje s narodnim obicajirna, navikama i mor alnirn normarna, cime dobiva znacaj neformalne drustvene kontrole. Prerna Hobbesu, rnnijenje je isto sto i savjest ("conscience"), a "lanac mnijenja" ukljucuje sve oblike vjerovanja, rasudivanja i pretpostavljanja. No dok Hobbes svoje shvacanje rnnijenja isklju_civo povezuje sa sferom religioznih uvjerenja, Lockov "zakon mnijenja" je "rnjerilo krijeposti i grijeha" svjetovnog zivota, neformalni ali ucinkoviti cenzor ponasanja pojedinaca. Slicno tome, i Hurne pridaje mnijenju ulogu drustvenog arbitra jer "vrlina, ljepota i bogatstvo irnaju mali utjecaj kad nisu podrzani mnijenjima i osjecajima drugih" (Burne, 1739, prema Noelle-Neumann, 1986, str. 75.) Za razliku od antickih shvacanja, prema shvacanju Lockea i Hurnea mnijenje uziva drustvenu vaznost i ugled ali, kao svojevrsni rnoralni i eticki konsenzus, nema utjecaja na drzavne i javne poslove pa stoga ni politicku snagu suvremeno shvacenoga javnog rnnijenja,

1.2. RANA SHVACANJA JAVNOSTI

Kao i "rnnijenje", i termin "javnost" shvacalo se na razlicite nacine sto se maze prepoznati i u suvremenim definicijarna i teorijama javnoga mnijenja. Termin,"j8vnost" (engleski "public", francuski "publique") potjece iz latinskoga "puplieus" sto je izvedeno iz rijeci "populus'{narod), U ranoj uporabi te rijeci prepoznaju se dva osnovna znacenja: jedno je sadrzano u terminu "res publica" a odnosi se ria opcu dostupnost, otvorenost i pristupacnost narodu, u smislu "javnoga rnjesta"; u drugorn slucaju term in je povezan sa stvarima od opceg interesa ili, jos odredenije, sa sluzbenim i drzavnirn poslovirna. Prvi smisao terrnina i danas perzistira u izrazima kao sto su "javni medij" ("public media") ili "publicirati" ("publicise"), a drugi u pojmovima poput "javni poslovi" ("public works") ili "javni zakon" ("public Jaw") (Price, 1992). Shvacanja javnosti, kao drustvene i politicke k.ategarije, mijenjala su se kroz povijest ovisno a razlicitim razvojnim fazama i uredenjima drustva. Iako takvu vrstu anaiize u ovoj prilici ne smatram bitnom, valja ipak podsjetiti da .ie, sve dopojave gradanskog drustva, javnoscu smatran samo rnanji, privilegirani dio sianovnistva odnosno drustvena iii vladajuca elita. Taka su u robovlasnickozn drustvu javnost cinili samo slobadni gradani (ostali su bili svjetina, gornila, masa), u srednjovjekovnam feudalnom drustvu "javno" i "gospodarevo" bili su sinonirni, a "publicirati" je znacilo zahtijevati za gospodara (Habermas, 1969), dak je u teoriji kraljevskog apsolutizma rnonarh srnatran jedinorn javnorn osoborn koja reprezentira cijelo drustvo. Izraz "javnost" kas!

I~::;
}l\'::

14I;'~ .,~t~

-&~
!~~~~

<~

.1

;:~

~~~

14

l.i

nije se opcenito odnosio na drzavu dok se nije razvio u pojmovni entitet koji izrazava pcdrsku ili suprotstavljanje predstavnicima vlasti (Habermas, 1969). Potkraj 17. i pocetkom 18..stoljeca u naprednim zemljama Europe (Francuska, Engleska, Njernacka) stvoren je pojam tzv. liter arne javnosti. Taj sasvim specific an oblik javnosti cinili su knjizevnici, kriticari umjetnosti, filozofi i znanstvenici, sto su se okuplj ali u salonirna, kavanama ili klubovima i raspravljali 0 razlicitirn aktualnim i relevantnim drustvenirn temama. Iako je i "Iiterarna javnost" nastala pod okriljem "javnosti" vlasti (pretezno je okupljala plernstvo) i nije jos imala naglasenu politicku funkciju, zbog tendencije otvar anja prema sirim slojevirna stanovnistva (prihvacala je i obrazovanije gradane) i stanovitog kritickog odnosa prema j avnim i politickim poslovirna, danas se opcenito srnatra zametkorn gradanske politicke javnosri.

1.3. RANA SHVACANJA JAVNOGAMNIJENJA

Taka su izrazi koji bi se mogli smatrati sinonimima javnoga mnijenja ("opinion of the people" i "opinion of the public") prvi put upotrijebljeni u Engleskoj (Price, 1992), mnogi se autori slazu (npr. Habermas, 1969; Noelle-Neumann; 1986; Ozouf, 1988, prema Price 1992) da su za uvodenje toga termina najzasluzniji francuski liberalni mislitelji. Prerna raspolozivirn izvorima, sintagmu "javno mnijenje" ("l'opinin publique") s jasnim politickim konotacijarna prvi je upotrijebio predstavnik filozofije prosvjetiteljstva J~~n-J acques Rousseau 1794. go dine. Izrazi koji su se rabili prije toga, iako vrloslicni ill cak identicni po formulaciji (npr, "public spirit", "sence of people" i}("l'opillion publique" s pocetka 18. stoljeca) odnosili su se na "moralna uvjerenja", "riarodnu tradiciju i zdrav osjecaj za razum i istinu" (Vreg, 1968, sir. 70) pa stoga jos ne oznacavaju pojarn javnoga mnijenja u njegovu danasnje~ srnislu. I prije nego je u eksplicitno politickom smislu upotrijebio sintagmu "javno mnijenje", Rousseau jevec prilicno jasno naznacio njegovu drustvenu i politicku ulogu. U svom "drustvenorn ugovoru" razlikovao je "volju svih" ("volonte de tous"), koju cini zbroj privatnih, egoisticnih volja, od ;;'~(_~pce volje" ("volonte generale"), koja irna u vidu opci drustveni interes a cine ju "navike, moral, obicaji i iznad svega javno mnijenje", (Rousseau, 1762, prerna NoelleNeumann, 1986). Buduci da narod ne smatra dovoljno obrazovanirn, ali vjeruje da "uvijek zeli sebi dobra", "opcoj volji" ne pridaje intelekiualnu nego moralnu snagu, Na tradiciji Lockea i Humea i Rousseau povezuje "volju svih" !i~sty'enim, ugledorn ali, za razliku 0,4 ernpirista, javno rrlIl.iit?nj~'smatra_~uverenim cimbenikom drustvenih odnosa. U skladu s njegovom idejom neposredne dernokracije, koju, prema antickom uzoru, zarnislj a kao stalni plebiscit na javnome rnjestu, Rousseauova se javnost formira na zborovirna i aklarna-

~~~~_s

15

cijom donosi zakone, pa iako nema ulogu kreatora cimbenik ukupnoga politickog Zivota,

politike, ipak je suvereni

.J os izrazitiju politicku funkciju javnome rnnijenju dodjeljuje engleski filozof-utilitarista Jeremy Bentham. Za razliku od Rousseaua, Bentham smatra
da je javnost kriticki sposobna i da "utjelovljuje rnudrost i pravicnost cijeloga svijeta" (Bentham, 1817, prema Vregu, 1968, str. 82) pa stoga treba preuzeti ulogu suea koji ce imati stalni nadzor nad politickom vlascu i odlucivati 0 njezinoj sud bini U daljnjern razvoju liberalne filozofske rnisli, Immanuel Kant odreduje javnost kao moralno-politicko jedinstvo smatrajuci da ona, kroz kritiku politicke vlasti, ne obavlja sarno politicku funkciju nego da sadrzi i irnperativ moralnosti. Kao i Rousseauova, i Kantova je javnost suverena, ali suverenost rnoze ostvariti sarno javnorn uporaborn uma. Buduci da je izvorno neprosvijeceria, javnosti je za takvu ulogu potrebna pornoc filozofa koji ce je poduciti i poticati na uporabu vlastitog uma, Marksisticki mislitelji, ponajprije Marx, shvacaju javno rnnijenje kao negaciju birokratske zatvorenosti i rnoci. Kao subjekt, javnost irna moe rasudivanja i moralnost i stoga je za birokraeiju stalna potencijalna opasnost. U svojim vizijarna drustva Marx govori 0 demokratskoj revolucionarnoj javnosti koja, nakon podrustvljenja sredstava za proizvodnju, postaje sferom javnog odlucivanja i poprirna funkciju jayne vlasti. No nisu svi mislitelJ.'i s .kraja 18. i pocetka 19. stoljcca tako afirmativno shvaoali mogucu politicku ulogu javnoga mnijenja. Vee je Hegel, za razliku od .. f Kanta, bio izrazito rezerviran prema rnnijenju mnostva smatrajuci ga nezna,lackim, neprornisljenjim i prevrtljivim, a J. S. Mill, iako i sam predstavnik filozofije liberalizma, okrenuo se protiv "vlasti" javnoga mnijenja koja je u dotadasnjoj liberalnoj teoriji shvacana jarnstvorn vladavine razuma nad politickorn vlascu. Dorninaeiju javnoga mnijenja shvaca kao vladavinu mnogih i prosjecnih, koji svoju "rnisaonost" ne zasnivaju na respektabilnim izvorima drzave i crkve, nego na misljenju ljudi slicnoga kova koji im se obracaju preko novina. ~ ~SuprotstavljajuGi se "jarrnu javnoga rnnijenja" i rjesavanju politickih pitanja voljom neupucenog mnosrva, Mill u potpunosti napusta idejuRousseauove neposredne dernokracije, zauzimajuci se za ideju reprezentativne vlasti odnosno rjesavanje politickih pitanja posredstvom posebno obrazovane manjine. U kontinuitetu s idejoma J. S. Milia, francuski politicki pisac A, de Tocqueville, govori 0 javnorn rnnijenju kao 0 "pritisku konformizma" (a ne kao 0 snazi kritike, kako su to isticali raniji rnislitelji) isticuci da se u visokoindustrijaliziranirn drustvima (SAD) kriterijern "istine" STI1atrl:fbTt)j-cana-ve-Gin-a-;-a-:nesposobnost razumskog rezcniranja i odlucivanja. Pedesetak godina poslije, 1_ Bryce, jedan od klasicnih arnerickih pisaca s toga podrucja, u slicnorn smislu

('

16

govori 0 javnom mnijenju kao 0 "tiraniji vecine" (Bryce, 1888-1889, prema Noelle-Neumann, 1986, str. 92), a ideji 0 vladavini javnoga mnijenja ostro se suprotstavlja iW Lippmann u svojim vee znarnenitim djelima "Public opinion" (1922) i "The phantom public" (1925, prema Price 1992). Srnatrajuci da siroka javnost nije dovoljno kornpetentna za obavljanje zakonodavne i ostalih slozenih politickih funkcija, autori poput Lipprnanna, kao i njegovi istornisljenici iz prosloga stoljeca, u poimanju javnoga mnijenja na stanovit se nacin vracaju izvornom srnislu anticke "doxe".

2.

SUVREMENE TEORUE JAvNOGA MNIJENJA

Iako se prerna rnisljenju nekih autora "javno mnijenje" ne moze objasniti sarno znacenjern rijeci "javnost" i "mnijenje", "jer nije rijec 0 bilo kojern misljenju koje se pojavljuje u javnosti ili je u javnosti izrazeno" (Osolnik, 1963, str. 3) vecina se slaze da je radi njegova jasnijeg pojmovnog odredenja potrebno odvojeno analizirati znacenje sastavnih pojrnova "javnost" i "mnijenje". Glavni je razlog tome prilicno izrazito razilazenje u osnovnom odredenju oba ova pojma, ali i u nedovoljno ja.snom razgranicenju od slicnih pojmovnih kategorija s kojima se ponekad neopravdano poistovjecuju, Odvoj eno prom a.tranj e "j avnosti" i "rnnijen j a" nuzno j e i sa sta j alista konceptualizacije i operacionalizacije ernpirijskih istrazivanja javnoga rnnijenja, jer 0 definiciji "javnosti" izravno ovisi odredenje osnovnog skupa ili populacije 11a. oju se istrazivanje odnosi dok definicija "mnijenja" izra.vno odreduje k predrnet istrazivanja odnosno pojavu koju istrazivanjem treba obuhvatiti.

f"

2.1. TEORIJE JAVNOSTI

Kao sto jos nema konzistentne ili opce prihvacene definicije javnoga mnijenja, zasad je nemoguce govoriti i 0 nekom jedinstvenom shvacanju pojma javnosti. Iako cesto bitno razlicite, postojece deskripcije javnosti nisu nuzno i proturjecne jer obicno proizlaze iz razlicitih kriterija koji su polaziste za operativno ili pojrnovno odredenje. Tako, na prirnjer, neki a.utori opisuju javnost na temelju razlikovanja jayne i privatne sfere (Young, 1948), drugima je glavni kriterij odredenja javnosti postojanje mnijenja 0 nekorn problemu (Lasswell & Kaplan, 1950) odnosno nekih zajednickih karakteristika ili zajednickog drustvenog interesa (Osolnik, 1963),-a.neki Je. pak.odreduju.u.j .. ednostav; nom kvantitativnom srnislu, bilo kao vecu drustvenu skupinu, bilo kao ukupno ill pretezno stanovnistvo nekoga podrucja (Allport, 1937). Neke definicije javnosti ("the public") proizlaze iz pokusaja njezina razlikovanja od srod17

nih pojmova kao sto su gomila ("the crowd"), masa ("the mass") i publika ("the audience"), neb. je odreduju s obzirorn na drustvenu djelatnost (politicka, sportska, kulturna itd. javnost), a neki se zadovoljavaju pragmaticnim i operativnim opisima za potrebe empirijskih istrazivanja, prema kojirna se javnost definira s obzirom na konkretni predmet istrazivanja javnoga rnnijenja. Usprkos sarenilu kriterija i shvacanja, U suvrernenoj konceptuaiizaciji javnosti ipak prevladavaju dva osnovna pristupa koji bitno odreduju suvremene modele javnoga mnijenja. Prema svojedobno vrlo prosirenom socioloskorn pristupu, javnost je kolektivni entitet ili "duhovni organizarn", a dosljedno tome, javno je mnijenje supraindividualni fenomen koji nastaje kao produkt kornunikacije i interakcije pojedinaca. U skladu sa sociopsiholoskirn ili individualistickirn pristupom, danas opcenito mnogo prihvacenijim, javnost se pak shvaca kao jednostavni agrega.t pojedinaca, a javno rrmijenje kao jednostavni zbroj pojedinacnih rnnijenja. Talco po polaznim premisama razliciti, ti pristupi imaju i zajednickih dodirnih tocaka zahvaljujuci kojima se ponekad mogu uspjesno medusobno dopunjavati. Za razurnijevanje suvrernenih teorijskih odredenja javnoga mnijenja, kao i kcnceptualizaciju empirijskih istrazivanja s toga podrucja, potrebno se barern ukratko osvrnuti na glavne elernente dominantnih modela javnosti,

2.1.1. Socioloski iIi diskurzivni model

.f r

Prema bitnim postavkama socioloskog model a, javnost je neformalni, la~ bavo organizirani kolektivitet koji nastaje i mijenja se u tijeku rasprave 0 ne-)1 korn spornom ili relevantnom drustvenorn pitanju ("issue"). H. Blumer, je~ dan od autora ovog modela (koji se zbog naglaska na raspravljanju cesto nazit: va i diskurzivnim) navodi sljedece clemente tako shvacene javnosti: ".Izraz javn_ost.upotrebljavamo k~? govo~im~ 0 skupini ljudi, (a) koji ~u SHOy cern sa spormrn problernom (b) koji ne rnisle jednako 0 tome kako taj problern treba rijesiti i (c) koji pocinju raspravljati 0 tom pitanju ... Oznake javnosti ~: su postojanje problema, raspravljanja i kolekt.ivnog mnijenja. "(Blumer, 1946, <> str. 46)
v

Socioloski diskurzivni model urnnogome se nadovezuje na ideje prosvjetiteljstva i liberalne teori.je 18. stoljeca 0 kriticnoj, "raspravljajucoj" javnosti koja rjesava drustvene problerne i participira u politickom odlucivanju. Nastao je kao izraz nastojanja Q.<?:.s~ objasni .. ~l!-stv~na priroda javnosti, kao nestalne ~ i slobodno forrnirane skupine, pri cernu je osobfio vainocIa se j avna' rnniTenje promatra kao dio sirih socioloskih procesa, Analiticki okvir teorije postavio je Park 1904 (prerna Price, 1992), a usavrsio ga Blumer 1946. godine.

18

Diskurzivni model Blumera i Parka u osnovi je razvojni model jer podra- '-> zurnijeva da se javno rnnijenje formira u nekoliko uzastopnih faza. Dosljedno ~; t.ome, njegovi zagovornici Foote i Hart (1953, prema Price, 1992) navode pet ( glavnih faza nastanka javnog mnijenja: (1) uocavanje problema «2) formulira- ~. nje prijedloga mogucih rjesenja (3) raspravljanje 0 prijedlozirua i prihvacanje :1 plana akcije (4) provodenje akcije (5) evaluacija ucinaka akcije. U tijeku ovi~ razvojnih faza, javnost se mijenja prema velicini, povecavajuci se od sarno ne- f{ koliko osoba, koje su u pocetnoj £azi uocile problem, do mnostva koje sudjeluje u njegovu rjesavanju. Istodobno, javnost se rnijenja i prema sastavu, sire-~~ Ci se od aktivnih clanova, koji su izravno ukljuceni u pojedine faze rjesavanja?f proble~a, na re~ativno pa~ivne pripadnike. d~~stva ~oji sarno slijede razvoj >i dogadaja. Takvo Je shvacanje u skladu sa stajalistern Lipprnanna (1925, prema " Price, 1992) koji, u pokusaju diferenciranja javnosti, opcenito govori 0 akterirna i prornatracima, podrazumijevajuci pritom pod akterima jayne djelatnike i angazirane gradane koji pokusavaju izravno utjecati na tijek politickih dogadanja, a pod prornatracima publiku ("the audience") aktera koja, s razlicitim stupnjem zainteresiranosti i aktivnosti, slijedi njihove ideje i akcije.

~i

Socioloska koncepcija javnosti kao nestalnog kolektiviteta koji se rnijenja kroz raspravu 0 spornim drustvenim pitanjima, uvelike je utjecala na teoriju javnoga mnijenja s pocetka ovoga stoljeca, ali i u kasnijirn razdobljima njezina razvoja (npr. u djelirna Lowella, 191.3; Younga, 1948; Dooba, 1948, prema Vregu 1968; Albiga, 1956 i mnogib drugih). Ovisno 0 pozicijama s kojih je ~ elaboriran, socioloski diskurzivni model javnosti razraden je u razlicitirn teo-v rijskim varijantama kojima se nastojalo objasniti prircdu, genezu i drustveni-' znacaj javnoga mnijenja. Dok Blumer shvaca javnost kao neku vrstu amor£ne~: i stalno promjenljive kolektivne tvorbe koja nastaje i mijenja se u vezi s poja- !: vern i razvojem nekog problema, drugi (npr ..Albig, 1956) povezuju diskurziv-1, , ill model s postavkama sociolcgije grupa, formirajuci tako teoriju prerna ko- ~, joj je javno mnijenje rezultat interakcije unutar drustvenih skupina razlicite ~ velicine i znacaja, u rasponu od prirnarnih gnlpa do medunarodnih organiza- II cija. Polazeci od istih terneljnih postavki, treci pak (npr. Young, 1948) odre- I; duju javnost kao neku vrstu poluorganizirane drustvene cjeline ili rudimen-x tarncg organizma, sastavljenog od pojedinaca i grupa koji su rnedusobno po-'£ vezani sredstvirna masovne kornunikacije. Usprkos neospornorn utjecaju na osnovno pojmovno odredenje i teoriju javnoga mnijenja, diskurzivni model javnosti zbog razlicitih je razloga podvrgnut i ozbiljnoj znanstvenoj kritici. Dio kritickih opaski odnosi se na neopravdane i pojednostavIjene analogije izmedu oblika rasprave u malim skupinarna (npr. na sastancirna) i diskurzivnih procesa na razini "velike javnosti+iii globalnoga drustva, J ednako nerealnirn cini se i opis procesa formiranja javnoga mnijenja u kontinuiranom slijedu faza - od upoznavanja s problemorn do njegova rjesavanja - izveden po uzoru na proces forrniranja misljenja po19

jedinca. Takvi oblici interakcije mozda su i rnoguci u nekim rnanjirn drustvenim skupinama (npr. na sastancima stranaka ili lokalnih organizacija), 11 kojirna se moze uspostaviti neposredna komunikacija rnedu pojedincima, ali na razini cijele nacije ili vece drustvene skupine, mcgucnost slicne interakcije De cini se osobito uvjerljivorn (Vreg, 1968).

2.1.2. Individualisticki iIi agregat-_model

to Je u a OCIJenJeno mID, . nje javnosti pokazalo se i neprikladnim kao osnova za konceptualizaciju i operaciorializaciju empirijskih istrazivanja javnoga mnijenja, Teorijski model javnosti kao fluidne i slozene drustvene tvorbe, koja se konstituira i rnijenja 11 vezi s pojayom spornog drusrvenog pitanja, postavlja pred istrazivace praktic .. ni problem identificiranja konkretnih pojedinaca ili drustvenih skupina koji formiraju takvu javnost. Pi, kaosto to istice Key (1961), u vezi s nekim pitanjern javnost se moze forrnirati u jednorn, a u vezi s nekim drugim pitanjem u sasvim drugom segmentn populacije; jednorn rnoze biti cvrsto povezana i visoko strukturirana, a drugi put sasvim amorfna i rasprseria na razlicite slojeve stanovnistva.
SlID

, Nagli porast zanirnanja za anketna istrazivanja javnoga mnijenja, tijekorn ; tridesetih godina ovoga stoljeca, naveo je americke analiticare da dotad do: rninantan socioloski model javnosti zamijene prikladnijim teorijskim pristuI. porn. Rijec je ponajprije 0 tzv. individualistickorn ili agregat-modelu, uspoI stavljenom prema necelu "jedan covjek, jedan glas", Taj je model jos i danas r najsire prihvacen kao osnova za konceptualizaciju i operativnu razradu ernpi) rijskih istrazivanja javnoga mnijenja.

C)

U skladu s temeljnirn nacelorn modela, javnost se shvaca kao agregat poje~\ dinaca a j.avno mnijenje kao zbroj pojedinacnih mnijenja. Takav, 11 osnovi v ~ mnogo jednostavniji i operativno prikladniji pristup, ornogucio je istrazivacirna da provode sustavne ernpirijske analize mnijenja populacije, a-to je onda, i kao sto navodi Price (1992), imalo i odredene teorijske posljedice. Anketna 1 istrazivanja mnijenja i stavova skrenula su paznju sa socioloskih na socio-psi} holoske fenomene odnosno dotadasnje zanimanje za supraindividualne produkte drustvene interakcije usmjerila su na rnjerenje procesa na individualnoj razini. Ili, kao sto je primijetio Bogart (1985) "svijet javnoga mnijenja u danasnjern smislu zaista pocinje Gallupovim istrazivanjima sredinom tridesetill, i nernoguce je vratiti ~~z_~J~pj~l javnoga m~j~nja kako su ga shvacali Thomas Jefferson U osamnaestomu stoljecu, Alexis de Tocqueville ITi LordBryce u devetnaestomu, - ili cak i Walter Lippmann 1922. godine" (str. 14).

20

Kao ni prema socioloskom shvacanju, ni prema postavkama agregat-modela, pojam javnosti nije jednoznacno definiran, vee se, ovisno 0 poiaznim premisama, izjednacava s vrlo razlicitim drustvenim skupinama ili kolektivitetima. Dok neki zagovornici agregat-modela pod javnoscu podrazurnijevaju ukupno iIi punoljetno stanovnistvo odredenoga podrucja, drugi je odreduju kao dio pupulacije koja pozorno prati odredena drustvena pitanja, forrnira se na temelju senzibiliziranosti za specificne drustvene problerne ili pak aktivno participira u odredenim drustvenim zbivanjirna i procesirna. U skladu ~ takvim rasponom shvacanjima, Price (1992) razlikuje nekoliko razina javnosti koje su sadrzane i u drugim teorijskim raspravarna (npr. Nimmo, 1978; Vreg, 1968) i operativnim definicijarna empirijskih istrazivanja javnoga mnijenja:

1. Opca javnost ("The general public"): J edan od klasicnih autora s podrucja javnoga mnijenja, F. H. Allport (1937) opisao je javnost kao cijelu populaciju nekog zemljopisno odredenog podrucja, navodeci da je bilo koja definicija koja ne ukljucuje sve stanovnike promatranog podrucja barern u nekoj pojedinosti neodredena i -nejasna. Iako je vee i Allport upozoravao na stanovite teskoce U operativnom koristenju takva odredenja javnosti, ponajprije zbog njezine izrazite heterogenosti i glornaznosti, takva je definicija bila vrlo dobro prihvacena medu tadasnjim istrazivacirna javnoga mnijenja.f a kao jedan od temeljnih elernenata cesto se rnoze prepoznati i u konceptualizaciji suvrernenih istrazivanja.f Koncepcija "opce javnosti", kao ukupnog stanovnistva nekog podrucja, bitno se razlikuje od tradicionalno-liberalnog poirnanja javnosti kao kriticnog, rezonirajuceg kolektiviteta koji raspravlja 0 vaznim drustvenim pitanjiIDa i participira u politickom odlucivanju. Vee je Bryce (1988, prema Price 1992) utvrdio cia "javna pitanja zauzimaju trece ili cetvrto mjesto na rang-Iisti zivotnih interesa", a Lippmann (1922) se kasnije slozio da je pretezni dio stanovnistva neinformiran i nezainteresiran za mnoge teme koje se IDOgu smatrati javnim pitanjima, Mnogo kasnije, Key (1961) je ustvrdio da sarno desetak posto stanovnistva obraca paznju cak i na najagilnije predsjednicke kampanje, a istrazivanja Neumana (1966, prema Price, 1992) su utvrdila da je priblizno dvije trecine americke populacije vrlo slabo iIi sasvim nezainteresirano

2 Razlozi tako dobre prihvacenosti Allportove definicije javnosti medu tadasnjirn istrazivacima ne proizlaze samo iz njezine jednostavnosti nego i iz eksplicitne dernokraticnosti. Kao sto navodi Price (1992), pioniri istrazivanja javnoga mnijenja u Sjedinjenim Arnerickirn Drzavarna - George Gallup, Elmo Roper, Archibald Crossley i drugi - djelovali su s izrazitih dernokratskih pozicija odnosno ideja populizrna. 3 Zbog razlicitih razloga anketni su uzorci najcesce ograniceni sarno na dio populacije, npL na punoljetno stanovnistvo, vlasnike telefona, osobe koje trenutno borave na svojirn stalnirn adresama i sl., ali se dobiveni rezultati obicno uopcavaju na razini ukupnog stanovnistva nekog pcdrucja.

21

za politiku." To drugim rijecima znaci, zakljucuje Price) da se u najboljem slucaju trecina "epee javnosti" rnoze smatrati skupinom koja razrnislja ili razgovara 0 vecini relevantnih drustvenih pitanja. Stajalista 0 razlicitim preblemima, koje biljeze istrazivaci javnoga mnijenja na uzorku cijele populacije, najcesce su. neorganizirani odgovori neupucenih Ijudi, dakle, masovua mnijenja, a ne mnijenja prosvijecene i "rezonirajuce" javnosti. To ipak ne urnanjuje njihov znacaj sa stajaiista istrazivanja javnoga mnijenja. Bez obzira na nedovoljno poznavanje drustvene situacije, u dernokratskim drustvenim sustavirna rnasovna su mnijenja relevantan politicki cimbenik pa stoga i relevantan predmet empirijskih istrazivanja. 2. Glasacka [avnost (((The voting public"): Buduci da je predizborno raspolozenje javnosti jedna od glavnih terna istrazivanja javnoga mnijenja, javnost se najcesce operativno definira kao izborno tijelo neke drustvene ili zernljopisne cjeline. Poput "opce javnosti" , i "glasacka javnost" je glomazani relativno nediferencirani kolektivitet pretezno neupucenih i politicki nezainteresi-. ranih ljudi, odreden dobnorn granicorn stjecanja birackog prava. Iako dio stanovnistva s pravom glasa obicno cini najmanje 70 posto cijelokupne populacije,5 i prema dobnom ga je kriteriju relativno lako odrediti, identificiranje stvarne "glasacke j avnosti" (ouog dijela stanovnistva koji ce doista glasovati) rnoze za istrazivaca biti gotovo jednako tezak zadatak kao i identificiranje javnosti koja je, prema postavkama diskurzivnog modela, zainteresirana za odre.dena drustvena pitanja. 3. Pozorna javnost ("The attentive public"): Svjestan cinjenice da je i "glasacka javnost" pretezno sastavljena od politicki nezainteresiranih i neupucenih ljudi, Almond (1950) je postavio tezu da je tek rnanji dio populacije doista politicki relevantan. Ta, kako ju je Almond nazvao, "pozorna javnost" vise ili manje kontinuirano posvecuje paznju politickim poslovirna, dobro je inforrnirana i opcenito zainteresirana za politiku, Kao sto je kasnije rezirnirao Devine (1970, prema Price, 1992), rijec je 0 dijelu stanovnistva koji prati politicka dogadanja, misaono se angazira glede politickih pitanja i razgovara 0 njima s drugim ljudirna. Koncepcija pozorne javnosti vrlo je slicna pojmu "prornatraca" 0 kojernu je, s pozicija socioloskog shvacanja javnosti, jos 1925. godine pisao W Lippmann (prema Price, 1992).
4 Usporedbe radi, neka istrazivanja na podrucju Hrvatske su pokazala da je pocetkom 1989. za politiku bilo zainteresirano aka 70 posto citatelja novinskih izdanja (u cijeloj populaciji takvih bi sigumo bila znatno manje) (Lamza et al, 1989). Pocetkorn 199L (priblizno godinu dana nakon prvih demokratskih izbora) za unutarnju politiku je bilo zainteresirano aka 25 posta (Lamza et aI, 1991a) a u pocetnoj godini rata protiv Hrvatske 64 pasta punoljetnog stanovnistva Republike (Lamza et aI, 1991b). 5 U nasirn uvjetima, kako je dobna granica za stjecanje prava glasa 18 godina, "glasacka jav- . nost" cini 76.6 posto ukupne populacije. (Podaci iz popisa stanovnistva Hrvatske 1991, Statisticki ljetopis, 1993.)

22

_Iako velicina pozorne javnosti moze varirati ovisno 0 politickorn dogadaju ili pitanju, Devine je empirijski utvrdio da, u americkim uvjetima, ona cini priblizno polovicu "glasacke javnosti" odnosno trecinu cijele populacije. Neki drugi autori (Key, 1961; Nimmo, 1978; Roper, 1954, prema Albig, 1956) smatraju da, u redovnim okolnostirna, proporcija pozorne javosti ne prelazi 15 posto ukupnog stanovnistva, dok u izvanrednirn i kriznim razdobljima moze biti i znatno veca od uobicajene.

4. Aktivna javnost ("The active public"): Vrh pirarnide politicke javnosti, kako je vizualno predocava Nimmo (1978), cini vrlo ogranicena skupina politicki aktivnih pojedinaca koja se u literaturi obicno naziva "aktivna javnost". Politicki angazrnan te skupine ukljucuje formalnu politicku participaciju (clanstvo u politickim organizacijama, financijska potpora politickih prograrna ili stranaka i sl.) kao i razlicite vidove neformalne aktivne participacije (sudjelovanje u politickim raspravarna, obracanje politickirn tijelirna i rnedijirna jayne kornunikacije i sl.), Takvo shvacanje j avnosti vrlo je slicno Lipprnannovoj koncepciji "aktera". Za politicki najaktivniji dio populacije cesto se koristi i terrnin "elita" koji, ~ kao sto navodi Key (1961), ukljucuje "politicke vode, vladine funkcionare, ) stranacke aktiviste, ,opinion makere' i ostale pripadnike grubo "definiranog \ straturna koji govori i djeluje u smislu neke politicke uloge" (str. 259). U vrlo ,I slicnom smislu pojam elite rabi i Almond (1950) oznacavajuci njirne "politicki. noseci stratum populacije" (str. 138), unutar kojega je rnoguce razlikovati i "politicke elite" (sluzbeno politicko rukovodstvo), "birokratske elite" (clano- ~ vi strucnih tijela bliskih vlasti), "interesne elite" (clanovi politicki orijentira- ~ nih grupa) i kornunikacijske elite (djelatnici masovnih medija, predstavnici vjerskih zajednica, klubova i udruzenja), Pripadnici "elita" ili "aktivne javnos-] ti" natjecu se na "trzistu rnnijenja", formiranoga unutar pozornog dijelajav-] nosti, nastojeci okupiti publiku koja ce podrzavati njihove ideje (Price, 1992). ~

5. Iavnosti odredene drustvenim problernima ((Issue publics"): Unutar opcih stratuma "pozorne" i "aktivne" javnosti - neostro ogranicenih visorn razinom pol~t.icke za~nte:esiranosti,. pozorno.sti i ~kti~iteta, - .mogu~e je ~ad~lj.e razliko- ( vati javnosti koje se (u smislu u kojem Je to predvideno 1 socioloskim mode- ~ lorn) forrniraju na temelju interesa za razlicita politicka pitanja j terne.f S ob- t zirom na objekt pozornosti, Key (1961) razlikuje "generalno pozornu" jav-, nost (opcenito zainteresiranu za politicke dogadaje) i "specijalne javnosti"~ koje usmjeravaju pozomost prerna specificnorn podrucju politike ili djelova-' nja vlasti, Gotovo svaki vladin resor ima svoju "specijalnujavnost", kako "pozornu" tako i "aktivnu," koje se medusobno razlikuju prerna brojnosti i intenzitetu interesa, iako, kako upozorava Key, 'nema podatakakojrbrobjektivmr
6 Vreg (1968) u slicnorn srnislu govori a interesnoj strukturi javnosti koja se formira u odnosu prema objektu pozornosti.

23

govorili 0 njihovu opsegu, stupnju pozornosti ili 0 preklapanju s nekorn drugom "specijalnorn javnosti". Stajalista 0 postojanju specijalnih javnosti koja se odreduju prema drustvenirn pitanjima siroko su prihvacena, ne samo rnedu zagovornicima agregat-teorije nego i medu pristasama socioloskog rnodela (npr. Young, 1948: AJbig, 1956). Price (1992) navodi neka recentria istrazivanja (npr, Krosnicka 1990. godine) koja potvrduju post.ojanje odvojenih pozornih javnosti, zaokupljenih razlicitim drustvenim problemirna, ali s druge strane upozorava i na istrazivacke nalaze u prilog relativno stabilnoga pozornog stratuma, nezavisnoga od specificnih drustvenih i politickih pitanja. Ia1<'O jedno od ovih shvacanja jos ni nerna jasne empirijske potvrde, pitanje generalne stabilnosti pozorne javnosti U odnosu prema konkretnim drustvenirn i politickim pitanjirna izuzetno je vazno, ne sarno sa stajalista politickog pragmatizma nego i sa stajalista konceptualizacije i interpretacije rezultata istrazivanja javnoga rnnijenja.
I

2.1.3. Razlikovanje "javnosti" od srodnih pojmova

Zbog jasnijeg odredenja javnoga mnijenja, potrebno je jos ukratko ukazati i na bitne clemente razlikovanja javnosti od srodnih pojrnova gornile, rnase i drustva, Glavni smisao njihova pojmovnog razlikovanja povezan je sa socioloskim shvacanjern javnosti, ponajprije s nekim od terneljnihpostavki diskurzivnog mcdela Parka i Blurnera.

1. Lavnost - gomila: ICJ.ko socioloska koncepcija javnosti izvorno nastala u je

"suradnji" s novom znanoscu 0 psihologiji gornile, zagovomici socioloskcg pristupa, mada pronalaze i neke slicnosti izmedu j avnosti i gornile, nedvosmisleno inzistiraju na njihovu jasnorn pojmovnom razlikovanju. Prerna misljenju Parka (1904, prema Price 1992), javnost, kao i gomilu, mozerno smatrati neforrnalnim i nestalnirn drustvenim oblikom, me hanizmom drustvene prilagodbe i prornjene, putern kojih se drustvene grupe trans .. formiraju u nove organizacijske entitete. Oba ta kolektiviteta pod dominantrum S11 utjecajem "kolektivne sile" ili "generalne volje" no ni jedan od njib jos ne pretpostavlja usvajanje jasnih drustvenih norrni po cemu bi se priblizio nekom obliku organizirane drusrvene grupe, ( Nasuprot toj kljucnoj slicnosti, Park je istaknuo i najvaznije pojmoyne raz( like izmedu gomile i javnosti: (a) gornila djeluje na emocionalnoj osnovi, a ( javnost reagira na temelju racionalnog odnosa prema nekoj drustvenoj terni ~ ili pitanju; (b) gomila ima sposobnost .osjecanja i empafije.Yjavnost .. ima spo= )sobnost rasudivanja i razumskog raspravljanja; (c) za gomilu je krakteristicno 6 jedinstvo, a za javnost medusobno suprotstavljanje i raspravljanje. Upravo na

24

i !

temelju ovih shvacanja Parka, Blumer (1946) razvija kljucnu tezu socioloskog Ie model a prerna kojoj su razilazenje u shvacanjirna i rasprava 0 nekorn spor- '( nom drustvenorn pitanju glavni konstitutivni elernenti javnosti i njezina glav-/ na "differentia specifica" u OdIlOS~ rna slicnim kolektivitetima. pre ) Prema rnisljenju Foota i Harta (1953) prema Price, 1992), poriasanje svojstveno gomili, k.ao i drugi oblici kolektivnog ponasanja, mogu u stanovitom stupnju bib ukljuceni i u forrniranje javnoga mnijenja, osobito u njegovim pocetnim fazama. Na slican su zakljucak upucivali vee Park i Blumer, smatrajuci da se, II okolnostima opcega emocionalnog uzbudenja, javnost rnoze pretvoriti u gomilu koja vise proizvodi "javni sentiment" negoli javno mnijenje. Medutim, kao sto to istice Price (1992), razliciti oblici kolektivnog ponasanja, ukljucujuci i fenomen gomile, nisu se zapravo nikad ozbiljnije analizirali u sklopu izucavanja javnoga mnijenja. Umjesto toga, pojam gornile, kao i mase ili drugih slicnih pojrnova, eesee se koriste kao opozitni pojmovi u pokusaju definiranja javnosti. 2. Javnost - masa: U skladu sa socioloskim shvacanjern, masa je heterogena i zernljopisno disperzirana skupina anonirnnih i rnedusobno izoliranih pojedinaca, konstituirana na osnovi nekog zajednickog interesa ili predmeta pozornosti. Distribucija pozornosti, kao sto kaze Blumer (1946), jedina je zajednic-S ka veza rnedu clanovima rnase time se bitno razlikuje i od gomile (koju odr- ~ ~ zava podjela zajednickih emocija) i od javnosti (koju karakterizira rasprava i ~ suprotstavljanje misljenja). Za razliku od pripadnika socioloski shvacene jaV-"l nosti, koji medusobno komuniciraju u raspravi 0 spornim drustvenirn pitanji- 5 rna, pripadnici rnase nernaju ni prilike ni potrebe za medusobnim kornunici- ~ ranjem pa stoga djeluju potpuno izolirano, izvan utjecaja bilo kakve "epee vO:Jlje". Kao suvrernene primjere mase Blumer navodi sudionike velikih seoba ili (' pale vece skupine pojedinaca zaokupljerie nek.irn znacajnijirn nacionalnim do- i gadajem, a posebnim oblikom mase mogu se smatrati i sudionici vecih javnih priredaba kao i publika bilo kojega rasprostranjenijega javnog medija. Prema misljenju mnogih suvrernenih sociologa, ukljucujuci i Blumera, javnost je sve teze razlikovati od mase jer se u stvarnosti ti kolektiviteti .sve vise prozimaju i medusobno preklapaju, Kao sto kale Mills (1965), diskurzivna javnost, kao klasicni liberalni ideal, egzistira jos sarno u fragmentima, poprimajuci sve izrazitije osobine ruasovnog drustva ..Drustvenu stvamost SAD-a srnatra svojevrsnom mjesavinom javnosti i rnase u kojoj su, s jedne strane, pojediriacne grupe i udruzenja koje razlicitim oblicima jayne rasprave utjecu na odvijanje javnih poslova, a s druge su strane atornizirane skupine pojedinca, kao pasivni objekti moci politickih elita i masovnih medija. Iako se "javnost" i "rnasa" mogu srnatrati ekstremnirn socioloskim "konstruktim·a;u.-realnoID'je zivotu razlika medu njima gotovo vee sasvim nestala.

25

3. Javnost - drustvo: Iako se "javnost" i "drustvo" i danas nerijetko rabe kao

sinonimi (sto se osobito ogleda u sintagmama "drustveni stavovi" ili "drustveno mnijenje", kao zamjene za pojam "javno rnnijenje") vee je Blurrier (1946), u svojoj teoriji javnosti, pokusao te pojmove jasno medusobo razgraniciti. Prerna rnisljenju toga autora, javnost (kao ill gornila i rnasa) ne rnoze imati karakteristike drustva jer, kao arnorfna skupina pojedinaca zainteresiranih za odrederio drustveno pitanje, nerna vlastite kulture i tradicije kao ni cvrstu ort ganizacijsku forrnu. Dosljedno tome, pripadnici javnosti, za razliku od pripadnika drustva, ni na koji nacin nisu statusno odredeni a nemaju ni razvijenu svijest 0 grupnom identitetu, Iako se Blumerova distinkcija ternelji na specificnom shvacanju javnosti, i zasigurnone iscrpljuje sve clemente suvremenog razlikovanja javnosti i.Qm~tva, ona ipak jasno upozorava na potreban oprez u koristenju termina "drustvo" kao moguce zarnjene za "javnost", bez obzira na teorijsko polaziste prerna kojernu je pojam javnosti primarno konceptualiziran.

.j

~i
J

:.1

2.2. KONCEPTUALIZACIJA MNIJENJA

Pornicanjem sredista pozornosti sa socioloskog na socio-psiholoski pristup u izucavanju javnoga mnijenja, kao posljedice povecanog zanimanja za empirijska istrazivanja i objektivno rnjerenje tog fenornena, spekulacije 0 javnom mnijenju kao 0 supraindividualnorn produktu kolektivne interakcije zamije .. njene su potrebom za sustavnim istrazivanjern mnijenja na individualno-psiholoskoj razini, Osim uvjerenja da osobine i dinamika individualnib mnijenja sadrze kljuc za razurnijevanje odgovarajucih procesa na siroj drustvenoj razini, usmjeravanju paznje na takvu vrstu istrazivanja znatno je pridonio .i razvoj instrumenata i tehnika za mjerenje stavovova i drugih psihickih procesa bliskih rnnijenju. Usporcdo s razvojem odgovarajucih metoda znanstvenog opserviranja, pojavila se ipotreba za jasnim pojmovnim razlikovanjern rnnijenja od slicnih psihickih procesa. No, kako se ubrzo pokazalo, jasna j jednoznacna deskripcija toga pojrna nije nirnalo jednostavnija od jednoznacnog iii obuhvat.nog pojmovnog odredenje javnosti jer se, kao i pokusaji definiranja javrrosti, i rnnogobrojni pokusaji konceptualizacije rnnijenja najcesce temelje na bitno razlicitim poIaznim prernisama i teorijskim pristupima. Tako se pojarn rnnijenja ponekad prornatra vise u psiholoskim, a drugi put 11 bihevioralnirn terminima; teziste nekih definicij a vise je na afektivnim, a drugih na kognitivnim elernentima; nekirn se definicijarna pojam mnijenjanastoji:izjednaCiti.sastav-oYima_.i. uvjerenjima, a nekima se pak odlucno inzistira na njihovu jasnorn medusobnom razlikovanju.
i

26

Bez namjere da ekstenzivno navodirn razlicite definicije mnijenja iii da obuhvatno prikazern cijeli raspon rnogucih pristupa, izdvajam, kao ilustraciju, sarno neke karakteristicne primjere shvacanja toga pojrna.

2.2.1. Nepouzdani sud iIi rezoniranje

U nekim deskripcijama mnijenja, nastalima u tijeku ovoga stoljeca, jos se prepoznaje episternoloski smisao starcgrcke "doxe", kao nepouzdanoga i nedokazanog sud a koji se bitno razlikuje od razumske spoznaje realnoga svijetao U skladu s takvim pristupom, mnijenje je, kao "stvar shvacanja", izravno suprotstavljeno "cinjenicama" ili objektivnoj stvarnosti. Karakteristicni-primjer tak:va pristupa je definicija K. Younga (1948) prerna kojoj "mnijenje ozna-~ ~~~a vjero.~anj~ ili uv~ere~j.e, int~nziv~ije i lakse provjerljivo. od.:reCine s.l~tnji ) ill lffipreslJa all manje valjano 1 snazno nego stvamo provjerljivo pozztrvno ~ znanje" (str. 63). Iako nije rijec 0 sasvim suprotnom pristupu, drugom bi se krajnoscu mogla smatrati shvacanja na tradiciji ideja liberalnih mislitelja s kraja 18. stoljeca, kojima se rnnijenje povezuje s rezoniranjem. Prema takvim shvacanjirna, mnijenje je "misaona", vise racionalna nego emocionalna pojava (Fleming, 1967, prerna Price, 1992), svjesno oblikovan odgovor na odredeno pitanje (Wiebe, 1953) pa stoga i mnogo stabilnija i pouzdanija spoznaja nego "stvar shvacanja" u srnislu anticke "doxe",

2.2.2. Bihevioralna ili psiholoska poj ava

Prema svojedobno vrlo utjecajnom bihevioristickorn pristupu, mnijenje je verbalizirana ekspresija ili neka druga vanjska manifestacija onoga sto osoba misli ili vjeruje. Karakteristicnim primjerom takva shvacanja mozemo srnatrati sljedecu .definiciju: ".Tednostavno receno, rnnijenje je em izrazavanja ~ onoga u sto osoba vjeruje, procjenjuje ili ocekuje s obzirom na specificne ob ..~ jekte i specificne situacije. tin moze biti glasovanje, verbalno izrazeri stav, Pi-~ sani dokument ili cak sutnja; ukratko, bilo koji tin koji ima neko znacenje iz .. I raz je mnijenja." (Nimmo, 1978, StL 9). . [ Na tragu takva shvacanja je i definicija Lanea i Searsa (1964\ koji pod rnnijenjem smatraju "irnplicitnu verbalnu reakciju ili 'odgovor' pojedinca sa.-,' .... :::·.·=".'~-··drzan u reakciji na odredenu podrazajnu situaciju u kojoj se pojavljuje.neko . ';;;,:" opcenito 'pitanje" (str. 6), kao i mnogo prije izrazena stajalista Aliporta ~;'"" (1937) i Childsa (1939, prema Price 1992) prema kojima je mnijenje ':

zirana ili drukcije izrazena podrska odnosno suprotstavljanje odredenoj akciji. Za razliku od njih, neki drugi autori (npr. Doob, 1948, prerna Hennessy, 1965; Key, 1961) smatraju da mnijenja mogu biti i "orvorena" (izrazena) i "prikrivena" (formirana u rnislima) ili ill pak shvacaju iskljucivo "internirn" psihickim fenomenom koji ne mora imati odgovarajucu vanjsku rnanifestaciju.

2.2.3. Relacija mnijenja, stavova i vjerovanja

Neki autori poistovjecuju mnijenje sa stavom, vjerovanjern ili uvjerenjern. Tako, na primjer, Hennessy (1965) govori 0 mnijenju kao 0 "kornpleksu vjerovanja", Young (1948) ga u svojoj vee spornenutoj definiciji naziva "vjerovanjem ili uvjerenjern", a Doob i Childs ga izravno izjednacavaju sa stavovima smatrajuci pod mnijenjern "ono sto se odnosi na stavove ljudi 0 nekom drustvenom pitanju" odnosno "ekspresiju stava rijecima" (prema Price, 1992). Iako i sam usko povezuje stavove i rnnijenja, opisujuci mnijenje kao manifestaciju neuocljivih ("unobserved") stavova, a stavove kao latentnu strukturu rnnijenja, vee Thurstone (1928, prerna Price, 1992) upozorava i na potrebu njihova jasnog pojrnovnog razlikovanja. Ucinivsi korak dalje, Wiebe (1953) pokusava dokazati da su stavovi i mnijenja sarno djelornicno sukladni (pod rnnijenjem podrazumijeva prilagodavanje stavova percepciji realnosti odnosno specificnom bihevioralnorn okviru) dok im neka novija istrazivanja cak posicu bilo kakvu izravniju medusobnu povezanost. U svakom slucaju, u novijoj psihologijskoj teoriji rnnijenje se u mnogim elernentima smatra razlicitirn, kako od stavova tako .i ad uvjerenja, iako se C osobito rnnijenja i stavovi) i danas cesto koriste kao identicni ili medusobno zarnjenjivi pojmovi. Prerna hrvatskom Psihologijskom rjecniku (Petz et al, 1992) mnijenje se danas "najcesce definira kao rnisljenje, vrsta rnisli, stanoviste 0 necernu koje je moguce verbalno izraziti nekim stupnjern slaganja ili neslaganj a." Iako se osniva ne nekim saznanjirna i cinjenicarna, od uvjerenj a se razlikuje po rnanje izrazenoj kognitivnoj osnovi, a ad stava "po manje zastupljenoj emocionalnoj i konativnoj kornponenti.? i stoga, po vecoj kolebljivosti i rnanj oj rnotivacionoj snazi." (str. 246). Rezimirajuci re1evantnu psihologijsku Iiteraturu, Price (1992) na slican nacin opisuje glavne clemente suvrernenog razlikovanja stavova i mnijenja:

7 Poput sta~ova:-i

tre-ba·st1vatIt:rkao sloze'rlU~Tl1-oloskUstruktunlkoja'se sastoji odkognitivne (spoznaja 0 objektu rnnijenja), evaluativne (sud 0 karakteristikama objekta), afektivne (ernocionalni odnos) i konativne (pripravnost za ponasanje) kornponente. Dosljedno tome, tri osnovne karakteristike rnnijenja su (kao i u slucaju stava) sadrzaj, smjer i intenzitet,

mnGe-nje

28

(1) Mnijenja su verbalni odgovori na neki problem ili pitanje pa se mogu neposredno opazati, a stavovi su skrivene psiholoske teridencije ill predispozicije.

ili neprihvacanje, terrnin "stav" yise oznacava afektivni odnos (elementarno svidanje ili nesvidanje), a rnnijenje se vise odnosi na kogniciju (promisljena odluka da se nesto podrzi ili mu se suprotstavi), prema odredenoj kategoriji podrazaja, a mnijenje se vise shvaca situacijski, kao odnos prema specificnorn pitanju u specificnoj situaciji. Iz potonjeg proizlazi mozda najvazniji razlog zbog kojeg je, u konceptualizaciji istrazivanja javnoga mnijenja kao i interpretaciji dobivenih rezultata, potrebno jasno pojmovno razlikovati stavove od rnnijenja: dok je stay relativno trajna i stabilna psiholoska struktura, mnijenje je fluidno i kolebljivo, podlozno velikirn oscilacijarna i naglim promjen ama pod utjecajern promjene relevantnoga situacijskog konteksta. Da bi izbjegli mogucu pojrnovnu zbrku izmedu mnijenja s jedne, te stavova, vjerovanja i uvjerenja s druge strane, istrazivaci danas najcesce opisuju mnijenje kao izrazenu "pro" iii "contra" poziciju 0 politickirn ili nekim drugim drustvenirn pitanjirna i problemima. Prerna rnisljenju nekih autora (Heming, 1947, prema Price, 1992), za precizniju pojrnovnu distinkciju rnnijenja od srodnih psihologijskih pojrnova najzasluzniji su pioniri istrazivanja javnoga mnijenja George Gallup i Elmo Roper koji su, u opisivanju rezultafa svojih ispitivanja, umjesto dotad koristenih izraza "javni stavovi" i "politicki stavovi" poceli sustavno upotrebljavati sintagmu "javno mnijenje",
(3) Stay je trajna, globalna orijentiranost

-(2) Iako i stay i znnijenje impliciraju prihvacanje

2.2.4. Psihologijska osnova mnijenja

Osim sto se pojmovno razlikuju, prema rnisljenju nekih aurora, stavovi i rnnijenja ne rnoraju cak biti ni uze medusobno povezani, u srnislu u kojernu bi se, prerna shvacanju Thurstonea i njegovih brojnih istornisljenika, stavovi mogli smatrati latentnom strukturorn ili psihologijskom osnovom mnijenja. Vee je Thurstone (1928, prema Price 1992) zakljucio da izrazeria mnijenja nisu uvijek savrseni indikatori stavova jer u stanovitim okolnostirna ljudi mogu prikrivati svoje prave osjecaje. Slicno tome, i Wiebe (1953) smatra da rnnijenja i stavovi, rnada obicno povezani, rnogu i znacajno divergirati, osobito kad su u osnovi rnnijenja dva ili vise medusobnosuprotstavljerra'stavar -, Price (1992) navodi tri glavna razloga zbog kojih izrazena mnijenja (osobito u an.ketama) tie moraju uvijek biti znacajno povezana sa stavovirna:
29
i

(1) Ljudi mogu izraziti mnijenja koja se razlikuju od njiliovih privatnih stajalista (ili uskratiti odgovor iako imaju jasno formirano mnijenje), osobito kad su izlozeni jacem socijalnorn pritisku iii procjenjuju da se od njih ocekuje neki drugi OdgOVOL (2) Izraleno mnijenje uopce ne mora sadrzavati neki odredeni sud ill preferenciju jer su ljudi, kako to pokazuju istrazivanja, cesto skloni izraziti i tzv. pseudo-rnnijenje odnosno ocitovati se i 0 pitanjirna 0 kojima nernaju osobnog misljenja ili stava. (3) Izrazena mnijenja (osobito ona u anketama) krajnje su nestabilna i nekonzistentna, ne sarno u duzern vrernenskorn razdoblju nego i u istodobnorn izjasnjavanju 0 razlicitim pitanjirna (npr. ljudi mogu izraziti krajnje liberalnu poziciju u vezi s jednim pitanjem, a izrazito konzervativnu u vezi s nekim drugim). Rezultati istrazivanja na kojirna se temelje ti zakljucci pobudil.i S11 sumnju u valjanost interpretiranja rnnijenja kao empirijskog indikatora "neopazljivog" stava (u skladu sa shvacanjern Thurstonea), pa calc i U odrzivost stajalista (poputWiebeova) 0 mnijenju kao 0 prilagodbi stava percepciji realne situacije u kojoj se mnijenje izrazava. Iako neki autori (rrpr. Schuman & Presser, 1981) smatraju da calc ni tzv. pseudornnijenja nisu sasvim slucajna, vee je obicno rijec 0 procjenarna koje se temelje na odredenim stavovima ili nekim drugim unutarnjim predispozicij ama, vecina se ipak slaze da bi izrazena mnijenja trebala biti proturnacena kao efernerno ponasanje na pojavnoj razini koje ne mora irnplicirati dublje promisljanje ili cvrsce formirane stavove 0 predrnetumnijenja. Na vrlo slicnirn shvacanjirna temelji se i vecina suvrerne..nih znanstvenih istrazivanja javnoga mnijenja. Iako Sl1 skloni osporiti izravnu povezanost mnijenja i stavova, suvremeni su analiticari i dalje vrlo zainteresirani za izucavanje psihologijske pozadine mnijenja. Urnjesto da se bave iskljucivo znacajem stavova, novije analize formiranja i promjene rnnijenja obicno su prosirene ina proucavanje drugih psi·· hologijskih konstrukata kao sto S11 sherna, vrijednosti iIi grupna identifikacija. Kao i stavovi, i te su kategorije izvedene posredno, irnaju izrazitije terneljno-psiholosko znacenje nego povrsinska i situacijski deterrninirana rnnijenja i barern djelomice objasnjavaju psihologijsku osnovu forrniranja i dinarnike mnijenjsk~h procesa. Suvremeni se analiticari uglavnom slazu u ocjeni da se rnnijenje velikirn dijelom temelji na specificnoj kognitivnoj strukturi koja se u novijoj psiholoskoj teoriji obicno naziva "sherna". Kao svojevrsna baza podataka, sherna reprezentira specificno predznanje poj edinca 0- nekoj odredefiojideji ili podrtlt]u -(u raspcnu od konkretnih osoba i dogadaja do apstraktnih pojmova kao sto S11 "sloboda", "demokracija" i s1.) na temelju kojega pojedinac percipira i 30

vrednuje nove informacije 0 toj ideji ili podrucju, lednom aktivirana, sherna proizvodi neku vrstu rnentalne "stenografije" u zapazanju i razmisljanju, usmjeravajuci paznju pojedinca na odredene karakteristike podrazajne siruacije, stvarajuci ujedno osnovu za evaluaciju percipiranih infonnacija i odgovor na konkretni podrazaj. Dosljedno tome, sherna teorijski utjece na formiranje rnnijenja stvaranjem perciptivnih "filtera" kroz koje prolaze inforrnacije relevantne za predmet rnnijenja te aktiviranjem lanca asocijacija na temelju kojih se formiraju "pro" ili "contra" sudovi 0 predrnetu rnnijenja. :! Osim specificnim predznanjem, rnnijenje je u velikoj mjeri odredeno i temeljnirn vrijednostima pojedinca (u smislu definicije Rokeacha, 1968) koje funkcioniraju kao svojevrsni kriterij za evaluaciju dogadaja, osobe, ideje ili nekog drugog predrneta rnnijenja. I, na kraju, u skladu sa suvrernenirn sociopsiholoskim shvacanjirna, oblikovanje i dinarnika individualnog mnijenja cesto se dovode u vezu i s grupnorn identifikacijom pojedinca cdnosno s njegoYom teznjorn da vlastito rnisljenje, namjere i ponasanje prilagodi vrijednostirna i ocekivanjima svoje referentne grupe. Iako se ni jedan od spomenutih psihologijskih konstrukata (k6ji se u znatnoj mjeri rnedusobno preklapaju) ne rnoze srnatrati iskljucivom deterrninantom rnnijenja, svaki od njih na specifican riacin objasnjava prates njegova oblikovanja i izrazavanja. Stovise, kao sto upozorava Price (1992), stavovi, sherne, vrijednosti i socijalna identifikacija nisu cak ni jedini psiholoski cinitelji koji utjecu na forrniranje i izrazavanje mnijenja. Vrlo vaznu u1logu zasigurno imaju i nove informacije 0 predrnetu mnijenja kao i prosudba 0 tome kako hi druge osobe mogle reagirati u istoj situaciji. Ukratko, mnijenje pojedinca 0 konkretnoj ideji, osobi ili dogadaju cljelomice se ternelji na vee usvojenim vrijednostima, stavovima i predznanju, a djelornice ovisi i 0 njegovoj procjeni nove situacije koju povezuje s tom idejom, osobom ili dogadajem.
,~ .'
t: :

2.3. KONCEPTUALIZACIJA JAVNOGA MNIJENJA

!

':"=""'-'--'-

Iako definicij a j avnoga mnijenj a ovisi i 0 konceptualizaciji j avnosti s j edne, i 0 shvacanju mnijenja s druge strane, razlike u definiranju toga pojma ipak su pretezno rezultat razlicitih teorijskih pristupa u pojmovnorn ,odredenju javnosti. Razlicite teorije javnoga mnijenja stoga pokusavaju ponajprije odgovoriti na sljedeca terneljna pitanja: Je li rijec 0 socioloskoj pojavi btl} rezultatu interakcije unutar neke drustvene cjeline ili 0 pretezno socio-psiholoskom fenomenu koji nije drugo do jednostavni zbroj reakcija na individualnoj razini? IIi je pak rnoguce pomiriti jedan i drugi pristup i javno rnnijenje prornatrati kao kornunikoloski pojam koji bitno odreduju i socioloski i psiholoski feno"7 memo i.J

31

2.3.1. Sociolosko odredenje

Socioloske definicije javnoga mnijenja neposredno se nadovezuju na odgo .. varajuce shvacanje javnosti 0 kojernu je vee bilo rijeci. Na ovorne je rnjestu bitno ponoviti da zagovornici toga pristupa shvacaju javno mnijenje kao kolektivni, "supraindividualni" ili "supraorganski" entitet koji nastaje 11 procesu diskusije 0 nekom spornom drustvenorn pitanju i vodi odgovarajucoj drustvenoj akciji. Ili, kao sto kaze Blumer (1946), javno mnijenje je "kolektivni produkt" koji "reprezentira cjelinu javnosti rnobiliziranu u akciji u vezi s nekim pitanjem" i moze biti "razlicito od mnijenja bilo koje poje dinacne grupe u javnosti" (str. 48). Iako je socioloski model bio osobito aktualan pocetkorn ovoga ~ioljeca,i mnoge kasnije deskripcije javnoga mnijenja odrazavaju bitni srnisao takva pojmovnog odredenja, U tom pogiedu karakteristican je i opis slovenskog autora B. Osolnika (1963), nastao kao kompilacija tada aktualnih socioloskih definicija, Prerna toj deskripciji, javno mnijenje je "skup gledista, stavova i raspolozenja odredene javnosti 0 pitanjima od opceg interesa" koje "stimulira odredeno drusrveno ponasanje u situacijama kada je ornoguceno alternativno opredjeljivanje" (str 7)." Da bi neki stay ili misljenje postali mnijenje javnosti nuzno je da odrazavaju drustveni sud 0 nekorn pitanju od opceg interesa" pa stoga javno mnijenje "nije sarno suma individualnih stavova" nego "oblik drustvene svijesti s odredenim novim kvalitetarna." (str. 5) Iako prilagodena tadasnjoj politickoj ideologiji, na tragu takvih shvacanja je i definicija u Opcoj enciklopediji JI...,Z (1978) prerna kojoj javno mnijenje "nije zbroj individualnih rnisljenja, vee ono misljenje koje izrazavaju pojedinci kao predstavnici odredenih drustvenih i politickih grupa " (svezak 4).

2.3.2. Psiholosko odredenje

U socijalno-psiholoskim teorijama shvacanje javnog rnnijenja kao apstraktne pojave na razini drustvene zajednice zarnijenjeno je deskripcijom tog rfenomena na razini individualnih pojava i procesa. Kao sto navodi Price > (1992) "pod javnim mnijenjern danas se najcesce podrazumijeva agregat indi!vidualnjh rnnijenja ili one sto se nastoji izmjeriti (prerna pojedincima orijentiranirn, op. VL-P.) istrazivanjirna javnoga mnijenja." (str. 22). Na takvoj se . konceptualizaciji ternelji i vecina empirijskih istrazivanja javnoga mnijenja, od njihovih znanstvenih pocetaka u tijeku tridesetih godina ovoga stoljeca pa sve do danasnjih dana.
r . _

>

32

Iako je 0 javnom rnnijenju kao 0 "agregatu stajalista ljudi" govorio vee i Bryce pocetkorn ovoga stoljeca (prerna Nimmo, 1978), a u terrninima rnajoriteta individualnih stajalista promatrali su ga i njegovi suvrernenici Tocqueville i J.. S. Mill (prerna Chisman, 1976), presudnim teorijskim zaokretom prerna Ii' individualistickom poirnanju javnoga rnnijenja mogao bi se srnatrati clanak H. Allporta u prvorn broju casopisa "Public Opinion Quaterly" 1937. godine. V Nakon kriticke analize postojecih, ponajprije socioloskih shvacanja javnosti i J javnoga mnijenja, Allport (1937) nudi vlastitu definiciju koju zasniva na za-> jednickim stajalistima individualisticki orijentiranih analiticara, Prerna toj de-< finiciji, javno rnnijenje se odnosi na "multi-individualnu situaciju u kojoj pO~) jedinci izrazavaju, ili su pozvani da izraze, naklonost ili podrsku (odnosno ne- J naklonost ili suprotstavlj anje) nekom odredenorn stanju, osobi ili prijedlogu ~ od opce vaznosti, u takvoj brojcanoj zastupljenosti, intenzitetu i postojanosti ~ koji pruzaju vjerojatnost izravne ili neizravne akcije prema doticnorn objek- ~\ tu."(str. 61). ~

Fli

I mnogi kasniji analiticari postavili su slicne definicije javnoga mnijenja u kojima se vise ne spominju ni "kolektivni produkt" ni "kolektivno rnnijenje" a obicno ni rasprava 0 spornim drustvenirn temama i pitanjima. Tako se, na primjer, prerna shvacanju Dooba (1948, prema Hennessy, 1965) "javno mni- ~ jenje odnosi na stavove ljudi 0 nekorn pitanju kad su oni clanovi iste drustve- ~ ne grupe " (str. 97), Kornhauser (1950, pre me Hennessy, 1965) ga shvaca kao ( "aktualna stajalista i osjecaje u odredenoj populaciji i u odredeno vrijerne, s I obzirom na bilo koje pitanje od interesa za populaciju" dok ga Hennessy ~ (1965) definira kao "kompleks vjerovanja znacajnog broja osoba 0 pitanju od I jayne vaznosti" (str. 97-98).

2.3.3. Sinteza socioloskog i psiholoskog pristupa

Usprkos terneljnim razilazenjirna izmedu socioloskog i psiholoskog poimanja javnoga rnnijenja, u praksi empirijskih istrazivanja kolektivni i individualni aspekti t.oga pojrna u vecini slucajeva nisu jasno ili ostro razgraniceni, Iako mnogi istrazivaci danas smatraju da su anketni podaci prikupljeni na individualnoj razini osnova za izucavanje javnoga rnnijenja, mnogi isto tako shvacaju da odgovarajucu paznju treba posvetiti i sirim drustvenim procesima unutar kojih se individualna mnijenja formiraju i izrazavaju. Dosljedno aktualnim shvacanjima, znanstveno utemeljena istrazivanja javnoga mnijenja nuzno ukljucuju i kolektivni i individualni aspekt, iako, ovisno o konkretnorn predmetu i cilju istrazivanja, teziste mozebif na jednorn ili na drugom pristupu. Odvojeno promatranje kolektivnih i individualnih pojava i procesa, kako na teorijskoj tako i na empirijskoj razini, bitno ogranicava spo33

znajni dornet rezultata, onernogucavajuci ana1izu javnoga rnnijenja kao produkta interakcije individualno-psiholoskih i drustvenih cimbenika. Inzistiranje na iskljucivosti jednoga od ovih pristupa nuzno vodi u redukcionalisticko zastranjivanje s jedne, odnosno u apstrakciju i teorijsko speku.iranje s druge strane. Svjesni potrebe za multidisciplinarnorn analizorn, neki teoreticari i istrazivaci, primarno orijentirani na individualno-psiholoski pristup, uvode u konceptualizaciju javnoga mnijenja i clemente. socioioskog modela, ponajprije element rasprave 0 drustvenim pitanjima koja su predmet javnoga mnijenja. I obratno, analiticari socioloske provenijencije postaju sve skloniji uvazavanju informacija 0 rnnijenju i ponasanju na individualnoj razini. Jedan od primjera takva kompromisnog pristupa je definicija Trumana (1951, prema Hennessy, 1965) prerna kojoj se javno rnnijenje "sastoji od mnijenja agregata pojedinaca koji kIOZ diskusiju oblikuju javnost" a neke clemente teorijski suprotstavlje( nih pristupa ukljucuje i deskripcija hrvatskoga Psihologijskog rjecnika (Petz et al, 1992). Prema natuknici 11 tom rjecniku, javno rnnijenje je "u javnosti izrazeno, manje ili vise dominantno i rasprostranjeno rnisljenje 0 pitanjima i ) pojavama koje su od opceg drusrvenog interesa" odnosno '''kristalizirano' \ ( misljenje javnosti kao pozitivno ili negativno stanoviste 0 necernu ... Kristali( ziranje misljenja zbiva se u raspravama 0 drustverio vaznirn sporn.im pitanji> rna tako da je javno mnijenje podlozno stalnim procesima forrniranja i transformiranja" (str. 172).
l

I
/

2.3.4. Javno mnijenje kao kornunikoloski pojam

Integrativnim promatranjern individualnih i kolektivnih elemenata, kroz proces rasprave 0 spornirn pitanjima, pojam javnoga mnijenja poprima znacaj komunikacijskog procesa konstituiranja javnosti i oblikovanja mnijenja vaz- , nim drustvenim ternama.

U skladu s pojrnovnim odredenjem drustvene kornunikacije, kao kontinuiranoga i dinamickog procesa koji "nerna ni pocetnu ill zavrsnu tocku" (Nimmo, 1978, str. 6), i javno mnijenje se shvaca kao jedna od sastavnih faza sirih komunikacijskih procesa. IIi, jos odredenije, javno mnijenje je proces povezivanja individualnih mnijenja ili tendencija individualnog ponasanja (stavova, vrijednosti, vjerovanja i sl.) s procesima i tendencijarna na sirern drustvenorn planu. Na temelju takvih postavki, Nimmo (1978) opisuje javno mn~j~_]Jj=--==~._.;;; "proces povezivanja vjerovanja, vrijednosti i namjera koje pojedinci izrazavaju u javnosti" s politickim opcijarna javnih djelatnika u regu1iranju upravlja-

34

nja drustvorn (str. 9-10). Taj proces obuhvaca tri faze: (1) fazu personalne konstrukcije u k:ojoj pojedinci pocinju razmisljati 0 politickom pitanju, interpretiraju ga i konstruiraju privatno ili subjektivno znacenje pitanja; (2) fazu socijalne koristrukcije ili javnog izrazavanja privatnih rnnijenja, u obliku grupnih, narodnihf i masovnih mnijenja; (3) fazu politicke konstrukcije odnosno povezivanja javno izrazenih mnijenja s aktivnostima javnih djelatnika (izvrsnih, zakonodavnih, adrninistrativnih i sudskih) U2 podjelu odgovornosti u svirn fazama kreiranj a politike, Prema Nimmovu shvacanju, procese javnoga mnijenja, kao i politicke procese, moguce je analizirati prema klasicnoj, tek ponesto adaptiranoj Lasswellovoj formuli jayne komunikacije: Tko? Sto govori ? Kojim kanalom? S kim?" S kojim ucinkorn? Aplicirana na problematilru javnoga mnijenja, formula pokazuje da kornunikoloska analiza toga procesa treba obuhvatiti: (1) politickekomunikatore i druge aktere javnbga mnijenja, (2) sadrzaj poruke odnosno pitanja koja su predmet mnijenja, (3) ulogu kanala (rnasovni mediji, politicke organizacije, neforrnalni kanali) putem kojih se javnost upoznaje s politickim pitanjem, (4) publiku aktera iIi javnost s kojorn su komunikatori u interakciji te (5) ucinak komunikacije na oblikovanje javnoga mnijenja. Kljucni element oblikovanja kornunikoloski shvacenoga javnog mnijenjaje proces socijalne interakcije ili, rjecnikorn socioloske teorije, rasprave spornom drustvenorn pitanju. Dakako, u sirim drustvenim razmjerima (npr. na razini nacije) ne moze biti rijeci 0 oblicima rasprave koji su moguci u malim ("face-to-face") grupama pa se stoga komunikacijski procesi odvijaju posredstvom masovnih medija, politickih stranaka, djelatnosti izbornog stroja, pisarna gradana ili sudjelovanjem u anketnim istrazivanjima javnoga rnnijenja. Najvazniju ulogu u torn procesu zasigurno irnaju informativni mediji koji mogu "osigurati principijelne mogucnosti komuniciranja medu clanovima javnosti" (Price, 1992, str. 77), u smislu (potencijalne) interakcije aktivne i pozorne javnosti kao i interakcije politickih aktera. No dok, i posredstvom masovnih medija, kornunikacija politickih aktera moze poprirniti oblik klasicne rasprave (npr. u novinskim polemikama, televizijskim debatama i s1.), interakcija aktivnog i ostalog dijela javnosti ugiavnom je posredna. U potonjern, pretezni dio javnosti moze u najboljem slucaju biti ukljucen tek kao promatrac koji razrnislja 0 djelovanju aktera i eventualnim izrazavanjern rnni-

8 Pod narodnirn mnijenjem ("popular opinion") Nimmo podrazumijeva izrazavanje relativno privatnih i izoliranih stajalista izrazenih putem glasovanja na izborima, pisarna zastupnicirna u kongresu, odgovora na anketna pitanja i slicno. Rijec je, dakle, 0 stajalistirna koja se ne izrazavaju kroz organizirane grupe ali nisu ni difuzna "rnasovna" rnnijenja. 9 U odnosu prerna klasicnoj Lasswellovoj formuli, jedina Nimmova intervencija je promjena elernenta "kome" ("to whom") u "s kim" ("with whom") kojom Nimmo nastoji istaknuti da je kornunikacija dvesrnjerni a ne jednosmjerni proces.

35

jenja (npr glasovanjem na izborima.I'' demonstracijama, pismima, sudjelovanjem u anketarna) utjece na njegovo ponasanje. Klasicni diskurzivni procesi unutar sire javnosti u pravilu S11 rnanjih razmjera, difuzni i sporadicni (povremeno se odvijaju unutar rnanjih i odvojenih neforrnalnih grupa) pa stoga ne mogu znacajnije utjecati na oblikovanje i dinamiku javnoga mnijenja,

2.4. ZAKLJUCNI OSVRT NA.KONCEPTUAIJZAClJU

JAVNOGA MNIJENJA
Na kraju ovog poglavlja rnogli bismo se sloziti s vise puta citiranim americkim kornunikologom V Priceom (1992) prema kojemu "javno mniienjee.uez, obzira na to promatra li se u filozofskirn, politickim, socioloskim ili psiholoskim terminirna - ostaje u osnovi komunikoloski pojam" (str. 91) koji u stanovitom stupnju ukljucuje svaki od ovih aspekata. Kao predmet znanstvenog izucavanja, javno mnijenje stoga ne rnoze biti promatrano sarno s relativno uskog stajalista neke pojedinacne znanstvene discipline vee zasigurno zahtijeva obuhvatniji interdisciplinami pristup, lake mnogobrojni pokusaji forrnuliranja jedinstvene i opceprihvacene definicije javnoga mnijenja zasad jos nisu urodili plodom, djelomice i stoga sto su obicno ograniceni relativno uskim shvacanjem unutar odredene znansrvene discipline, postojece definicije i deskripcije ipak omogucuju identificiranje glavnih elemenata njegova osnovnoga pojrnovnog odredenja, Bez obzira na terneljni teorijski pristup, definiciju pojedinih konstitutivnih elemenata, njihoy medusobni odnos ili kontekst u kojemu se pojavljuju, pojarn javnoga rnnijenja obavezno obuhvaca: (1) drustveno pitanje ili objekt javnoga mnijenja, (2) javnost ili subjekt mnijenja, (3) komunikacijske procese ili interakciju unutar javnosti te (4) mnijenje ili produkt komunikacijskih procesa. U razlicitorn srnislu 0 timje elernentima govorila vecina autora s ovog pod- ' rucja, od Brycea i Parka s kraja prosloga odnosno pocetka ovoga stoljeca, pa sve do recentnih autora 1Z zadnje dekade ovoga stoljeca. Isti konstitutivni elementi trebaIi bi biti minimalna osnova za konceptualizaciju i formuliranje polaznih hipoteza bilo kojega spoznajno ambicioznijega istrazivanja javnoga
mrnjenja.

---

10 Taka u politoloskoj teoriji sudjelovanje na demokratskim izborima oznacava izravnu politicku participaciju, u kornunikoloskom smislu (osobito u smislu diskurzivnih procesa) rijec je ipak 0 posrednoj povratnoj informaciji.

36

3.12. Tlonmusnca

JIOjaJIHOcT*

Ilpouec cOU11jam13aU11jey najumpev CM11CJIY MO)KeMOCXBanlTH xao TpaHCcpopMaU11jy jernmxe on nerera ,lJ;0 3a ,n:PYWTBOnpaxsarrsnae JIllqHOCTH rron W11POKOMJIerre30M ,n:pYWTBeHHX yrnuaja. 113BOP11rronpynrrarr.yjyher yrnuaja ,n:pYWTBa na npananajyher My nojennnua crpyxrypncann cy y OCHOBHa nonpysja ,n:pYUlTBeHOr )KHBOTa - y rrpOH3BO,n:Hecnare 11onnoce, y CTpyKTyPy KJIaCa 11rtpyrnx ,n:pYWTBeH11Xrpyna, Y xyrrrypy ca CB11MMo,n:amlTeT11Ma n.eaor HCIIOJbaBafha. YKYIIHa ,n:pYWTBeHa crpyrcrypa, pa3YMJb11BO,He nenyje ca CB11M CBOj11M counjarncsapajyhan 113BOp11Maaa caaxor nojennaua y CBaKOM apeMeHY H npocropy. He caxro na ce Mefhajy 113BOP11 COU11jaJII13aU11je WTO je zrpyra crpana Q11fheH11ue.n:ace CBaKO pyun so Mefha 11passaja - Hero cy y CBaKOM KOHKpeTHOM zrpynrray nonpyurrarsyjyhn 113BOP11 ,n:pYWTBa sa pa3JmQ11Te nojemnme pa3JI11Q11TOrpaacnapearna 11 .n:eJIOTBOPH11.)J;pynIM pe-nn-ra, eM11C11ja couajanasnpajyher .n:ejCTBazipyurrsa rrpeHOC11ce pa3m1Q11T11IIYI'eB11Ma (areHC11Ma) COUI1jarrH3aU11je - npexra )KI1BOTHOMnofiy, ,n:pYWTBeHOM, MaTe. .... . p11jaJIHOM 11KYJITypHOM nonO)K~JY, H)J;eOJIOWKOj11Bpe,n:HOCHOjOp11jeHTaU!1j11 HI)],. AKO ce npouec COUI1jam13aIJ;MjeCXBa111«ao IIO.n:pYWTBJbeIhe nojennaua y CMHCJIY (caxro jpassoja KpeaT11BHe 11 aYTOHOMHe 11H.n:IIBI1.D:ye, OH):La OH Mopa 611T11 rrpoumpea ca jour zraa acnexra (MH Mopa 6I1TI1 .n:orrYfheH fh11Ma). IIpB11 ce O.n:HOC11 a KYJITHBaUHjy, xao npouec KOjI1M ce aa nojeznraua npeaoce a 6a3HlIHe KyJITypHe TeKOBIIHe raxo na OH MQ)Ke - nocpencraou YB11.n:a pa3HOy BpCHa KyJITypHa .n:OCT11I'Hyna, I1HCTpYMeHTe H Bpe,n:HOCT11 11 fhl1XOBl1M KPl1Tl1QKI1M ycaajarsev - pa3BI1TH csoje rsyzicxe norpefie, crrOC06HOCT1111M01'yhn 0 CTH, re 11 caM ,lJ;aJbeYL£eCTBOBaTHy KYJITypHOM passojy H yrnuara na n.era. npyrn npouec nonpasyvesa HH,II,I1Bl1,n:yaJII13aU11jY aYToHOMHI1 C11CTeM Tj .. . MOT11BaUl1je KOjH 11CIUbytlyje xeTepOHOMHO nasreratse Bpe.n:HOCTI111 noaawajHI1X opnjemauaja, O.n:HOCHO yxrsy-ryje crsapaa cauocranan 11360p 1111H,n:11BI1.n:yaJIHOpenosarse y nonpysjy xyrrrype 11npynrrsa. Kana ce COU11jarr113aU11ja, KYJIT11BaU11ja11 11H,II,11B11.n:yarrH3aunja ocuarpajy xao aCrreKT11 CJIO)J(eHOr n ozmoca nojennnau - .n:PYWTBO,I onna je JlaI<O YOL£11T11 ce OHI1He MOry 1130JIOrta BaT11y "t-lHCTOM" B11,n:y 11aa CBaK11acnercr norryrsyje nejcrso npyrax. II 0 CTOj11 H MOfynHocT - xoja je y .n:oca.namfhoj 11CTOP11j11 MHoro xeurha - .n:ace jenaa on HaBe.n:eH11Xacnexara TeH,neHU11jcKH HaMeTHe rtpyrm-ra, na IIX nonpenn 11.n:a . . .. fhI1XOBO .n:ejCTBOaxnerrrnpa caxio y OHO] Mep11 KOJaJe aeonxonaa aa BJIaCTI1TO CPYHKUI10H11Cafhe. o ce HapOqHTO O,lJ;HOCI1a rrpouec COI~11jan113aUHje. T n * Huxona
Ilortnauren, Ilpojentuoeauu uoee« 1I0JluLTiU'IKO 06J1UKoBaJbe

noejeica, erp. 61-96.

1 Teuersury II aprYMeHToBaHY pacnpasy 0 OBHM enesreanuaa, HapO'lIlTO Y nesu ca .ll.HHaMIiKOM noponuue, B. Y crY.ll.Hjll 3aropKe Fonyfionnl), Ilopozmua xao rsyncxa aajezuntua, Hanpnjezi, 3arpe6, 1981. r.nraposnto 'rpelut zteo: .Floponuua Ii J111'IHOCr", cTp.231-274)

437

Y O.n;HOCY YHYTap npoueca COI.I.HjaJI113aI.I.11je heMo naure 3aHHMaIhe 11 MH TpOCTpyKO penyxona'rn. I1PBO, samnrahe HaC OHa .n;HMeH3HjaKOjOM .n;PYUlTBO
on caaxor nojcnamta LfI1HHnomrra-nco 6Hhe - LJ:OBeKa xojn ce (He)3aHHMa sa rrOJIHTHLJ:Kepouece H arrrazcyje ynyrap IbHX C HaMepOM na nonpxn H perrpon nyxyje nocrojehe ITOJIIITwuce onnoce, .n;a HX y MaIhoj mIH sehoj srepa MeIha, nrrn .n;a yra-re aa xpenpan.e HOBHX rro.m1THLJ:I<HX6nHI<a zienoeaisa. Y TaKO 0 pe,n:YKOBaHOMnonpysjy npmaapno (HaKO He 11HCKJby-qHBO) eMo ce 3aHHMaTH h sa caspeveae HH.n;YCTPHjaJIH30BaHe CHCTeMe KojI1Ma rrpnnarta 11 name .n;pyWTBO. 11 iranoxou, rpehe cYJICeIhece cacrojn y TOMe IIITO beMo rOBopHTH .. .... . o OHOM acnexry caapeveae nomrrn-nce C0IU1jaflH3aI.I.I1]eKOjHM ce rrOje.n;HHIJ;I1 ofinmcyjy xao nojamra rpaliamr na 68.3H ozrpehenor crerrena aU;J10HaJIH3aI.I.~je IhHXOBor cy6jeKTI1BHOr ynepea.a H nonamaa,a. Jenaa on MOTI-ma OBaICBor nocryrnca BI1,[(I1MO LJ:HIheHI1I.I.H y .n;aje HY)KHOcr counjanasapajyher rrejcrna zrpyurrsa na rrOnHTHtIKO 6Hhe LJ:OBeKa rr03HTHBHHM TepMHHHMa nyro, UlHPOKO H y penarasno ,noCTaTHO HCTpmKI1BaHa, ,lI,OK je OHa rtpyra crpana - CHCTeMaTCKO p8.3611jaIhe, ztecrpyacan.e 11KaHaJIHCaIhe rrOJII1TWITCOr onaman,a, Cp8.3MepHO n MaIhe 6I1Jla npernaer nay-nror mrrepeca. f'naSH11 p8.3JIor naseneaor nocrymca je TO UlTO je rrOMeHYTa "TaMHa" crpana rrOJII1THLJ:KOr nonamaa.a y OcpaH3HBH y canpexrenm-r .n;PYUlTBHMa H o.n; onnysyjyher sua-raja je aa oojaura.ea,e HHTepeCHe .n;HHaMHKey COU;HJaJIHOM npocropy. CBaKH rrOnHTHLJ:KH CI1:CTeM nomraa na nojaJIHOCTH o.n;peljeHHM rrOJII1THtIKHM HHCTHTYI.I.HjaMa H rrOJIHTHLJ:I<oj pramrsarmja. o . Kazra sehn . HJIH najsehn zreo tI.JIaHOBanpynrrsa rrpHXBaTH 're Hl-1CTHTYILHje1OpraH113aI.I.Hje,rrOJIHTJ1LJ:KH 1 C11CTeM ersncrapa xao JIer11THMaH.Be3 06311pa aa OCHOBY ner11TI1MaLLHje(CHJla, Te crpax, 60r, nacnehe, rrpncraaax, carnaCHOCT2 ozrpehyjyha lJI1IhemrLLa sa JIer11THMHOCT rrOJTHTlflKOr cacrexra jecre TO zra ra sehaaa lIJIaHOBa .n;pYWTBa aKTHBHO npaxsara xao TaKBor (I1JIH, aKO TO He tIHHH, rta aKTHBaH He pann na a.erosoj 'rcxrerr.rrroj H3MeHH - na ra npehyrno "rrpHXBaTa"), ,n:a ra cxrarpa Bpe.n;HHM, .n;06PHM, ecpHIcaCHHM,zia He BH,Ll;I160lbe peurerse y o,n:peljeHHM YC.JIOBI1Ma. KpaTKO peLJ:eHO, rOJIHTHLJ:KH HCTeMje nerHTHMaH xana je aehnaa r C -manosa zrpyurraa rrojamra KaKO npesra opraansanajaaa na .. . . 1111HCT11TYI.I.HjaMa .. KOjHMa Taj cncren rrOQI1Ba,TaKO H npesia rro.JIHTHLJ:KOJ BJIaCT11 xoja TaJ CI1CTeM npencranrr.a H BpCT1111HaQIiHY ynorpeoe 11HCTpyMeHaTaxoje Ta BJIaCTICOp11CTH. Tpytio H3.n;BOjHBIlIH, rrOJIHTHLJ:KH CHCTeMBpUl11 CBOjy penponysunjy TaKO IJlTO KOP11CT11 ztae BpCTe HHcrpYMeHTaJIHOr .n;eJCTBa: pna ce O.n;HOCI1 a ynon n Tpe6y cpH3HLJ:Ke HJIe11npaayne (sojcxa, rtonmrnja, 3aTBop11, .JIOrOpE, BaCITI1TC HO-Ka3HeHe YCTaHoBe 11CBa "OIcomma" xoja je y CPYHKI.I.~jH THX HHCTpYMeHaTa), a ztpyra na nponec H,IJ;eOnOUlICeIerHTI1Mau;~je rrOnI1THtIKOr CHCTeMa y J npasuy npoaaaomse rpahancxe JI~jaJIHOCTH.06e spcre ztejcraa ce MelJyc06HO nonynapy, rionyn.yjy H npenrrnhy. Ill'rasmne, rrOJIHTHLJ:KH CI1CTeM HY)KHO nponana, y He TaKO nyrosr BpeMeHCKOMHHTepBaJIY, aKO IIOlJHBa npBeHCTBeHO 1UIB LJ:aICHCKJby-qUBO na penpecaanoxr ,n;eJIOBaIhY; He,n;OCTaTaK ,n;YXOBHO . . . npoasseneae JIOjaJIHOCT11 ajnpe ronopn 0 KpH3H CI1CTeMaa nOTOM 0 IherOBO.J a

.2 AHaJII13Y OCH0133 nOJ1HTH'me JJen1Tl!M3UHje, s, y: MHJJaH !10llYHa13au, DOJ1HTHtIKa xyrrrypa nOfllITlI'IKH O.QHOCH,Pamnr-nca urrauna, Beorpaa, 1982. r.

Ii

438

BepOBaTHOJ TeMeJbI1Toj pexoncrpyxnnja HIU1 nponacrn. . .HH 06pHYTO HI1Je CaCm-1M ,.o:pYI'atII1Je:I1 y OHI1M caBpeMeHI1M ,.o:PYWTBI1Ma KOJa rrOHOCHOHCfHtIy . . BJIaCTI1TY KOHceCYaIIHY rrOJII1TI1tIKY JIeI'I1TI1MaLl,HJYpecypcn cnna ICOJecy aa pacnonar an.y rrOJ1I1THtIICojBJIaCTI1cy OrpOMHI1, penpecnja ce na MHCTI1Clm:IcoBaH HaLII1H y KOHBepnlpaHHM cpopMaMa KOPI1CTI1 KOHTI1HYl1paHO, natco y ornopenoj CPOPMI1 cauo npnspeaeao I1 y JIOKaJIHI1MI'paHI1I.J:aMa. ITOJII1Tl1tIICI1MCI1CreMOM ce penpecasan anapar noaepasa H CTaBJba y Ha..o:ne)!CHOCT rrOJII1Tl1tIKe BJIaCTI1, nox je npoasnona.a JIOjaIIHOCTH MHOI'O cnoxeanja I1 caecrpaanja, GHa pa-ryaa ca eCpeKTI1Ma3aOICpY)l(eHI1XI1.n:eOJI01'eMa aa Pa3J1HtIHTI1M HI1B0I1Ma orrWTOCT, pa3JIWIHTHM nortpysjasra I1 HHBOHMa rtenoaaa.a (nopozmua, UJKOJIa, HaYI<a, pennraja, CPHJI030qmja, H,lJ,eOJIO[,Hja, rrOJIHTJ1LIKenaprnjc, CHH,IJ.HICaIIHe praansanaje, o MaC-Me,lJ,Hj,HT,.o:.) aII11 11 ca , rrOreHI.J.HjaIIOM rrOJIHTHtIKe oupenen.enocrn IWjI1 jour HHje nourao ,IJ.OCBOj11X "tIHCIHX " , 3aOICpY)l(eHI1X, ICOH3HcreHTHHX 11 HerrpOTHBpetIHHX H,I1;eOJIOWI<I1X 06SII1I<3. Taj jour He L1,H3eJIHpaHH"orrWTH HaLIIm MHWJbefba" je pe3YJITaT . . . YICpWTeHor ,.o:eJCTB3 jenne erpane, rrOJIHTI1tIICe C 11ICYIT1'YpHe P3,.o:HI~HJe "rrOJIHT TWIKe MeMopHje rrpe,.o:ar<a,,3,H C, npyre crpane, pasnopoztaax, ICOHnmreHTHHX H HerCOOp,lJ,HI-mpaHHX H,.o:eOJIOUn<I1X rrOJIHTWII<HX HMpecHja y TeKynHM H YCJIOBHMa.AlCO raj rrpeH,IJ.eOJIOillICH 06JIHK CBeCTH03HatIHMO rrOJIHTWIKOM ICYJITYPOM, OH,.Qa HaM ce tIHHH rrpaBI1JlHHM 3aKJbytIaIC "Y O,.o:HOCYa rrOJIHTHtIICY n H,lJ,eOJIOnIjy, rrOJIHTI1tII(a xyrrrypa noicaayje: a) Mafu11crenen KOH3ecreHTHOCfH; 6) cnoarannje 06JII1I<e apII1KyJIaUHje; L1,) nOCpe,IJ.HI1j11 O,LJ.HOCnpeua nOJIHTHtIKOM II03HTHBHreTY; MafuY MorynHocT YTHI.J.ajaOpraHI130BaHHX rrOJIHTHtIKHX cnara; n) HerrOCpe.LJ.HIIjI1 TI1I.~ajMaTepl1jaIIHHX YCJIOBa)!<I1BOTaH COLl,HY jaJIHO-rrOJII1THtIKe CIpYI<Type.4 CBOjy xereporenocr rrOJIHTHtIl(a xyrrrypa ztyryje CBOMenopexny; 6aw 3601' rora IlITO nacraje H Mefua ce H COI.J.HjaJIHOM norsy . . . xao HHTerpaJIHH rteo npouena npyurrna, pes Je 0 IIOJIHTW-l:IWJtIHfueHHI.J.HKOJa ce MQ)I<e06jacHHTH rrpaxapno COI.J.HjanHHMtImmOUHMa. To je " ...ICOMITJIeKC xoja 06YXBaTCI.reopnje, npatcce, MIHOBe, pdiepeaue, rrorahaje (...) HJIH Ta(IKe, y ICojHMa ce apTHICyITI1Wy ananajyhe npencrane 0 rtpyurrsenau npoaenava, a HapOtIHTO 0 ozmocy ztpxcaae H ,lJ,pywTBa.5 ITOJIHTHtIr<a xyrrrypa je nee lillH acneicr KYIT1ype xao LUTOje rrOITI1THtIICH cacrev neo COI.J.HjaJIHOr I1(''TeMay umpesr CMI1CJIY. aico icyrrrype, rra H rrOJII1C K . . . TatIKe, HeMa H3BaH COUHJaIIHOrcncreua, ona Je YBeK orsopena yrI1I~aJHMa !COH3 0 "OnwreM na-nuty suuun.en.a" nocefiao cy rHlCMl1 A. ['paMWI-I (yn. Hsafipaua rtena, Kyrrrypa, Borpan, 1959) liD. JIYKa'l (yn, Ilonnjecr II xnacna csnjecr , Hanpnjen, 3arpe6, 1970). CJIIHafl'>1a "nOllIlllII<a Me~1OpHja npenaxa" noruse 113aHtHlme Fp-nce (seposaruo je npsn ynorpefino neCHI!I< Iluuaap). Y O.!lHOCY "nOJllITWIKe MeMopHje" H CHM6onlI'IKe rcoxtnoneute nommuce Charles Meriam (Political Power, The Free Press of Glenoce, Ilionis. 1950) BHllII KJbY'13a oojaum.ea.e caapesieue nOnHHI'II(e rcynrype; non "nOniITlI'IlWM MeMoplljoM: C. Bep6a Ii L. Pye (Political Culture and Political Development, Little Browna and Ltd., Boston, 1965) nonpasyueaajy onaj canpacaj nojemura-rae cnecru KOjUje peaynrar H3JIQ)KeHOCII nojenunua 1l0JlIltlI'IIWM IWHleI(Cry, cnryaunjaua I II n1IlIHOCIHMa yuyrap IWjH OH npnaa onpeheae nomrru-nce aopue H Bpe,!(HoCHI. HClH ayropa BOlle nonmu-nce pesyrnare "HenonHHIllKe CIIryauuje" icao .a.pyry crpany ofimnconaa.a nOnlITIIlI!(e rcyn rype. 4 M. Ilonyaanau, 5 Hero, c.57. urn . .o:eno, c.56.

439

" . UHIm:paHHM 11 rrponssenearoa y nOJII1TI-flIKOM ,,)J.erry COUI1JaJIHOr CI1CTeMa. Ilornrrn-nor CHCTeMrrOn11TWiKHztcrryje na 1.JJmH~Betpynrrsa ynpaso y nonpysjy z 113Me1)yBnaCT11TI1X. OH3HCTeHTHHXnneorrorena K KaO eMHI-IeHTHO rrOJII1TWme cdiepe 11IIOnHTI-flIKe xyrrrype KaO IIOTeHI~11jaJUIO nornrnmce e[iepe y COUHja.rrnOM norsy. Cseofiyxaarnocr H 11HTeH3IITeTTOr )J.~jerBa (O)J. panor .neTM1bCTBa)J.O KOHua )I<I1BOTa)pa-ryna na KYMyrraUHjy erpexara 1<oj11 11HTerpaniBHO 11crafinnmyjyhe )J.enyjy na IIOJII1TI1'll{l1 CHCTeM.Ann xyxrynarmja ecpeKaTa Mo)l<e 6HTl1 caxro p3Y.J1TaT1<oopL(I1H11paHOrztenoaan.a rrpeva norrpysjy )IceJba 11 rrorpefia: Kp03 cpopCHpaFhe H nnacapan.e nOJ1l{TI-flIKHXCHM60rra y paaoj cpa'3I1: nommr-nce cOUHjaJII13aUHje (rrpe.nIlIKOJ1CKHI1 HlDKeIlI1<OJ1CKH )'3paCT) pa-ryna ce na erpeicTHBHO seaaaarse H q)OPMI-IpaJ-be 6a311'IHe nOJII-ITW1Keopnjearanaje, H )'3 TO yieziHO, Bpe.nHOCHHMrrpo)IUlMalheM Pa3J1I11.JHTI1:X KOrHHTI1BHHXaKTHBHOCTH- HH)J,OKTpHHaUHjoM (ofipasoaarse, ofijannsaaatse H .nOIG13HBaIDexoje HHKO He Mo)Ke H36enH), pa1.JYI1ace na paUHOHaJrnY I1)J,el-ITHcpm<aU11jy rrOJIIITWIKHM CHCTe-ca MOM. KOMrmeTHa ozrpehenocr nojemnnta rrOJIIIT1flKHM I<opL(HHaTaMa .nPYUITBa y:311Ma xao pa3YMJbHBa, noxcen.na 11HOpMaJIHa cpopMa cormjanmarmje, Taxo ce jemra nneonounca csecr TeH.LI:HPa.na pennmcyje y onpeheaor« Ha1.J11HY ce )1GmOTa, 11C zrpyre crpane, raj Haqm·I )KHBOTa ce6e Y3HMa aa HOpMaJ1aH y OHOj MepH y KqJOJje anexsaraa xpearypa csor nnecnourxor ysopa H nasopa.

HaKO nocroje pa3JIHq}ITa na n cynporcraan.ena cxaararsa HOpMaJIHOr, noha heMo 0,[( yofia-tajesor (rrpennay-raor] pasyaeeaaa "HOPMaJ1HOCTI1". OHO, caCBHM rrojennocraarseno, nonpasyaesa zma MOMeHTa xoja ce Me1)yc06HO .nOIIYIhyjy. DpBH ce O.nHOCHna KOHCTaTaUHjy rta je "HopMamm" OHO IlITO je najseiulie, UlTO je npocex 11IlITO je xao TaKBO caofipazceao TeKyrniM nopvana xoje peryrmnry l1JIH 'renee zra peryrrmny (CBa) nojennna-nra nonanraa.a. TaKBo ("HopMaHO") noaamaa,e je oj-roryheao THMe llITO je rrpocesan nojezmnau O.D:pe1)eHnpocevamr MeHTaJ1HHM KapaKTepHCTHKaMa UH3emrpaHHM .nOMHHaHTHOM Bpe.nHOCHOM opnjerrrannjor« H xyrrrypnm« craanapzueaa. Y TOM CMHCrry He Mo)Ke ce eBImeHTI1:paTH oncryrtan,e O,IJ, pocexa xoje 611 yrrynHB3JIO na n HeKH He,IJ,OCTaTarc '[(ecpeKT(npyrn MOMeHaT "HOpMaJ10Hoer"). 11rr11 HarJIaWeHOM COIJ;HjanH3aUI1joM y npouecy aacrnrraa.a, 06pa30Ba1-ba, pazra 11YOilIlITe ,IJ,pYWTBeHor nenosan.a, ryunt ce H penyxyje nponec HH.D:MBI1,[(yaJIH3aUI1je; na T~j na-nnr H ayretrrn-nro cxsahena KYJ1THBaUHja6HBa XeH,lJ,HKem1:pana 11 ocaxahena. Osaj npouec no-nm,e paHOM connjamesannjon y OKBHPY nopoznure xoja je 6a311qmr npeHOCHIU( 11pcanasarop .npYIllTBeHHX mrrepeca. AYTOpHTapH11M BaCIIHTa1-beMKO.nzteue ce crsapa cy6MHcHBa 0p11jeHTaUHja y CXBaTalhHMa H nonaurarsy (r'ro,.a:aH11IlITBO,I OI<OPHOCT,rrocrryumocr, I crporo nsapunrna-nca yrrora). W-raBI1:We, Ta opnjeararmja ce nocneuryje H ozipxcaaa 3aXTeBOM: 6y.nH ".n06ap", a rrOTOM H CBe snure 6y,.a:H"HOpMaJIaH".6 TaIW ce .neqI1ja cy6MHCI1BHa ".n06pOTa" ITOCTerreHOnpesozm 11 npemrsa y "HOpMaJ1HOCT"; ",.a:06pOTa", H "HOPMaJItIOCT" ce H.neHTmpHKyjy qlIlvfe je craopena nepCOHaJIHa OCHOBa aa ,J10JaJIHOCT npeva CBI1M eKCTpanepCOHaJIHI1M 3aXTeBHMa 440

(3aXTeBI1Ma

OpraH113aIJ;11je, nporpecopy,

TeXHOJIOnrje pamro

I1T.n;., rrepCOHI-rcpHKOBaH11M

Y pO,lU1TeJII1,Uepy,

JbY,

aacrurra-ry, HT.n;.).

rrpeTrrOCraBJbeHOM,rrOJI11T11I.JKOM

sohn, saa.a,
THMe

CBaKa,

I1.ll;eOJIOfnja,

I<aO paO;HOHaJIHO-BpeAHOCHO UIDbeBe,

jesrpo

rrOJI11T11QKOr .n;eJIO-

eKCITJI11U11pa 11 06pa3JIa)Ke

onpehene noxersne (HIl11, Y najaan.y

06rrI1Iee

Bpe,n;HOCTH

11 0p11jeHTaU11je;
11MrrJII1U11pa)

pyrcy,

He.n;BOCM11CrreHO

nonaurarsa. CaCB11M je pa3YMJb11BO - ca CraHOBI1111Ta ortpehene 11.n;eOJIOr11je 11 fuOj npanepene rrOJI11T11Ke - na " KOJ11 I1.ll;eOJIOIIIKe . ce 11HC11CT11pa na OHOM rnny nonaurarsa xao "HopMarrHOM Bpe.n;HOCT11 11 fuI1XOBY rrOJI11T11I.JKY 11HCIpYMeHTaJI113aU11JY He .n;OBO.n;H y mrraa.e, a rrorOTOBO He Q11H11 rrpaKT11I.JaH noxytuaj 6JIOICI1pafua 11 peKOHL'TpYKIlJ1je onpehenor rrOrr11T11I.JKOr rrejcraa (aKO ra Ben aKT11BHO He nonpscaaa), Y TOM CM11CJIY "HOpMaJIHe" 06JII1Iee rrOJI11T11I.JKe JIOjaJIHOCTH npencraan.ajy KOHcpopM113aM H nocnynnrocr. 3a CPYHKUHOHaJII1CT11I.JK11 npncryn KOHcpopM113aM npencraarsa rr03HT11BH)' I.J11fueHI1IJ,y rrpI1JIaro1)eHOCT11 11 ca06pa)lCeHOCT11 nojennna-nror nenonarsa nenonarsy npyrnx, y CKJIa.n;y ca .n;OMHHaHTHHM ApYllITBeHHM HopMaMa 11 perynana rronauraisa; Y TOM CM11CJIY KOHcpopM113aMje caxio xapxonasosaise nepconanne MOTHBall,11je ca crPYICTYPaJIHHM 3aXTeB11Ma 11 norpetiaxra CI1CleMa. CBe llITO y nojenana-moa nonauran.y 6JlOICI1pa IUI11 napyurasa penporryxuajy nocrojeher jecre ,Ll;11CcpYHKUHja H annjeaaunja ca CTaHOB11WTa CHCTeMa. KpHTHQKO paayuesaa,e KOH<popM113Ma narnaurasa HeraTHBHe crpaae (y npennocaoxr CM11Cny) Te nojase xoja je pe3YJITaT "cycpeTa" nojennaua ca rrOTHCHYTOM 11 611THO pe,n;YI<OBaHOM aYTOHoMHjOM, 11 onpelieaor rrpHTHCKa WTO ra na rsera BPWH rpyrra HJIH APYWTBO Y npasuy 3aXTeBa sa onpeheaua, HeaJITepHaTHBH11M 06m1KOM noaaruan.a. <f.>eHoMeHOJIOfHja KOHCPOPMHCTW-I-' «or noaanrarsa he BepOBaTHO 611fH jacanja aKO nasenevo OCHOBHe 06JI11Ke Kp03 xoje ce OHO 11CrrOJbaBa.7 I1pe csera san.a pa3JII1ICOBaT11 "HerrpOT11BpeI.JHO" 06JIHKe KomlmpM113Ma on
OI.JeK11BaHe, "HOpMaJIHe" rrOJIHTIHKOr lherOB11X cpHHrHpaH11X CPOPM11. na HT.n;., rpynne nopxie,

11HCT11TYUI10HaJIHe

"HenpOTimpet.IHU" KOHcpopMH3aM ce jann.a xao: a) KOH£~OpMli3aM 11.3y6eijefha. Ilojerumau. je yfieljea

peryne, rrOJIHTHI.JKe I1,neJe-BO,Ll;11Jbe

npencraan.ajy

6 "I1Ma ofimnca o'ryl)e~ba K()jH cy penarusno crpann CTaTI1CHI'II<H HOPMaJIHIiM 06nHl.\IiMa oryheaa. "HOpM<lmW" otyhena ocofia caarpa ce aaxaarsyjylui 'I1UbeHlIl-\Ii.L\a ce nonaura MaJ-be-B1IWe1\a0 II CBal(O npyru, aa nyuremro snpany. OcraJIII 06nHl.\H oryhersa I(oju cy y paCI(OpaKY ca npeonnahyjyhna CTalheM oryljeu.a jecy onu «oje "HopMaJIHa" aehnaa 03Ha'la13a icao noiue HJIH nyne, Craise oryljersa, ycnaBaHOCTH, HeCBCCHOCrH, rarse xana je 'IOBel( BaH ce6e, jecre craise uopaannor xoaesa . c
.LJ:PYWTBO BHCOIW npennyje caor HOPM,LJIHO['lOBeICa. 01'10 nacruuana zieuy na H3[y6e caMY ce6e ancypnna, H raxo 6y.LlY nopaanaa.
II nOCTaHY

3a nocnemsnx rtenecer rO.L\IIHa, HOPMaJIHH JbY.LlHy61iJIH cy 01<0 CTOMWIHOHa CBOjUX6J111l!(lbHX- uopssanHHX JbY.Ll1I"- P.)J,.J1mlH[·, I10.LltJbeJ-IOja, nonnnnca .Llo)ICIIBlbctia, Hormr, Beorpan, 1977, c.212, Yn. II nanoaeny 6p,94.

7 RJI.Willis

58) P (Two dimensions of conformity-nonconformity, "Sociometry" 26/65 paarnucyje nopaanIBHlI (y sapujaurasra HHrepeCHI-I II IIclCpeHH), llwl)opMaIHBHH H "nO.LlfUJa3erll'!" ICoIIQ)OpMH3aM;OBY r nrtonor njy je VI. WII6ep (Ilcuxonornja H .u:PYUlTBO,Llenrap sa xynrypuy njenaruocr, 3arpe6, 1984) aa IHlBeHTIiBaH IIa'lIiH onepilIIOHcUIIr30BaO II npnuenuo y uctpuncnaau.y IWII<popMI13Ma y aauresr npyurray.

441

HCTHHcr.ceBpe):(HOCTI1sa rroJe,1:U1HaqHI1 )I(I1BOT 11zta nx crora BCUbasacrynara. OH je llCICpeHOYCBOjll0 excrpanepconanne nsnope BJIaCTI1Teopnjenraunje ICO.ill CY TaKO yrpahenn Y rseros MOTHBan:ll0ID1 cacresr Y enexrenry MOp8.JIa na je cnpexran na MHore 11113pa311Te )fCpTBe.To je Y BeJIHKoj Mep11onaKIIIaHO qI1FbeHHn:OMna ce ynpaso TaKBO noaamatsc III11POKOKB8.JIHcpI1Icyje xao "HOPM8.JIHO" 11zta ce cnecrpano - HapOQ11TOna jaanou nnany - rrortpzcaaaao II CTIiMYJIaT11BHO.

6)

li(Of'HMHl!BlHU

IWHcpopM[naM.

Tlojenaaau

oceha nenocrarax

naaern,

HHBeHILI1je, saarsa, mHpopMm~I~ja 11T):(.,[(a 611 noneo O.IJ:JIYKY ICOjOM 6H KOHcrpyncao Mo):(eJI BJIaCT11TOr nonanrarsa. AnH OH He CYMIha .n:aje ll3BOP saaa,a, 11HcpopMan:Hja rrrrr, na KOjH ce OH OC.TIaFba aYTeHTW-IaH - 6e3 ofisnpa na rnt ce pann 0 "arrcrpaKTHoM" npyurreeaosr crasy (3aKOHcKoj rum MOp8JIHOj HOPM11, rrOJIllT11QICOM nporpavy nrra opnjenratmja), KOJIerH - excrtepry KTIH 3HaJIILY, HaycrHOM I1JIHrrOJlliTl1qICOMayropnrery, HT.n:.Crora OH - 113Bo):(enH nonatuarsy opnjerrrannjy H3 aaacneaor 113BOpa - He YBll1:ja HllICaICBYnpOTllBpeQHOCT H y6eljeH je rra je YCBOjHOnpasy opnjcirraunjy 11na ce "HopMamIO" noaaura. u) Panaonynnm ][WH$opMM3aM. Ilojernnrau ce nonaina xao rrpyrn He TOJII1KO3601' y6eljeFba na je TO "HOpMaJIHO" H .n:a6aw TaKO Tpe6a, KOJIHKO113 rt,_ "crrOHTaHHX " pasrrora 11rserose 11H.lU1,±,epeHTHOCT11He3a11HTepeCOBaHOCTH H sa cxnrcao 11 Bpe):(HOCT 6HJIO Qn:jer, rra II csor, nonaurarsa 11 nenonan.a. PaBHo.n:YIIIH11ICOHcpopM11CTa1(11B11 ) O.n:CYCTBO zcen.a 11nexrorylurocr rra ce Pa3rnncyje - rta OH ):(eJIaTHOLIHH11 Pa3JI11KOBaIDe spenno 11nespermo, ,[(06po II TO 3JIO, CMHcaOHO 1106eCMllWJbeHO, neno 11PY)I(HO, HCTI1Ha H HeHCTHHa. OH He oceha )lCanOCT,JbYTIDY 11'ryry, aJII1 HI1 panocr, cpehy H 3a,L(OBOJbCTBOje):(HOCTaBHO ce na nenporaspesaa HaQI1:H YKJlorr110 Y "HHCTl1ryll,HOHaJIH30BaHO cryhen.e" 11nonaura ce na HCKJby-qHBHaqHH nrparsa csoje ynore ("a role play-

ing animal").8

WMHfHpaHlrn I(OH$opMH3aM, sa paarnncy on "HerrpOTHBpeQHOr", I1MrrJI11n:11pa ):(a je nojeznraau na HHTHMHOM ITJIaHYaanpzcao MaFbY illm sehy .n:HCTaHI1.Y npexta CBOMenonaurarsy. Pa3HOJIHKOCTcHTyauHoHHX pasnora H O.ll)IHICaCOll,HjaJIHO-rrOHHTHQIWr MI1Jbea xoja nponssone onaj rnn KOHcpopMH3Ma, 6Hne HeIIlTO yOQJbHBI~ja xana MapKHparl'1O najy-recrannje BpCTe cpI1I-IrHpaHOr KOHcpOpM113Ma: a) "MaTepMjaJIHl!I" !WH<popM!1!3aM. Onaj 'rnrt KOHCPOPMI1CTI1QKOr rronaiuarsa (xojn OQl1rJIe.n:HO H11jeaajcperimje CPOpMYJl11CaH) rrp0113BJIa3H 113 . . peJIaTI1BHO -rspcre Op11JeHTall,HJe CT11IJ.aIDY, xa YMHO)lcaBaFbY11 eseHTyaJIHOM rOMIiTIaI-bY MaTepHjaJIH11X rtofiapa. TIOWTO nojemrnau MaTepn:jaJIHH npocrreprrrer n:eH11xao n:errOB11TrrepCOHaJIHH npocrrepnrer y KOMe ,nmI<I1BJbaBa

8 TepMI1He y UHTaTHMa xopncra Ralph Dahrendorf (Essays on the Theory of Society, Routledge and Kegan Paul, London, 1968).na 61-1 onncao 'lOBeICa IWjH ce csojm« noaaurarsea 6e3 OCTaTICaI1.neHTHCpIHcauajeca CBojOMynorou. 3a Erica Hoffera (ca 'llijIlM ce Ii3Be.n6aMa Y ueiIHHH He MQ)I(eMOCJIQ)KIHU),OHH IwjI1 )Inme pasnonyurnocr Ii nocany - "y.nocaljeHlt ("the bored"), rtpezicraarsajy 3IIa<mjHHjH pecypc MlimnaHTHIIX MaCOBHIIXnoxpera Hero WTO cy TO eI(CfUlOaTHcaHHliiIB penpecupaan y 61lJIO IWM norneny; aa onora 1(0 CBeCHoopraansyje MacoBHH noxper BI1We oxpatipersa .nOHOCHcasaaise na cy ]bY)];II"y.noca!jeHe neunnre" ("bored stiff'), Hero YBH.n.na nocrojn HHTeH3HBHaelWHOMCKaexcnnoaraun]a If nOITIlTl1'1Kaperrpecnja. Yn. The True Bellever, Harper and Row, York, 1966.r.

442

caaonospeny, OH YBeK csoje nonaurarse MO,[I:l1cp11Kyje pesra OqeImBafb11Ma 11 n noaanraa.naa zrpyrnx, jep uemr na je TO nyr na CTeI<Hejour nOHelIlTO 11jour B11lIle MaTep11jaIIHHX ziofiapa. ,[(O):(ylIle, OH 3Ha ,[(a lDerOB11 IIOC'1'ynU11H11CY YBeK " . y CKJIa,[(yca IherOB11M "MOPaIIHHM y6eljelD11Ma - rra H1111,[(eOJIOlIlK11xcnmrue 11TapH11MMo.ueJII1Ma noaaurarsa na COIJ,11JaIIHOM 11IIOJI11THtIKOM nrrany - aII11 '[(P)!(11,[(a je 60Jbe )KpTBOBaT11"MOPaII" aero 3arrOCraB11T11MaTepHjanHl1 npocrrepnrer.
11H'n1MHO3Ha zta nneje xoje TpaHC. . napearno np11XBaTa, nOJI11Twu<a peurea.a KOJa JaBHO nonpacasa H sa ICOJa rrtaca, nonamajaa 0p11jeHTaUHja xojy npaxrmcyje - H11CYY peny, He,[(OCTaTHH cy, JIa)!UiI1 11113pa3 fbeMY Henp11MepeH11Xmrrepeca. H nopen rora OH nocryna CynPOTHO CBOMe 3HaThy 11y6eljeTh y jep ueH11na 611U1TeTHe nOCJIe,[(11ue IherOBor esearyanaor HOHKOH<popMH3Ma 6Iille Bene 0,[( eBI1,[(eHTH11X xopacrn onopTYH11CTWIKOr noxanraa,a. Je,[(HOCTaBHO rosopeha, OH ce OilOPTYHHCT11qK11 noaaura 3aTO UJTO ce 60j11 nOCJIe,[(11uaxoje je cOIJ,11jaJIHO-nOJI11TWIK11 IiThe M "HajaBIlO" sa CBaIm 06m1K necarnacja. n) IIOJITpOHCI<:H KOHcpopMIi3aM. OBa npcra KOHcpopM113Ma naeraje 11xana H11CY na CaCB11M OLmrJIe,[(aH HaqI1H 06jeKT11B11paH11 H ,[(eMoHCTpI1paHI1 Pa3JI03I1-3aXTeB11 sa KOH<P0PMI1CTWIKO nonamaa,e. .. . T11 Pa3JI03I1 cy BHIIle I1MI1JII1UI1paHI1xI1JepapXl1JcKOM CTpyI<TypOM cOI(I1JaJIHe nmr nOJII1TWIKe opraHI13aUI1Je l1Jm HHTepecHor arparara, Te nOJe,[(I1Hau: "CaMOCTaIIHO noxpene . . I1HTpanepCOHaJIHe MeXaHI13Me nonamarsa KOJ11ra, no TherOBOJ OueHI1, Mory BO,[(I1TI1JIWIHOM npocnepnrery. HaI1Me, OH ce CaMOHH11UI1jaT11BHO yzrsapa CBI1M npeTnOCTaBJbeHI1Ma (sa« I1 MorynI1M npernocraarseaasca) na xnjep.. .. .. apXI1JCICOJecrBI1U11: nonpzcaaa 11senasa IhI1XOBe I1,[(eJe,ynopno I1CTI1Qe n CBOJe "y6eljefbe" 0 fbHXOBOj I13Y3eTHOCT11 He3aMeHJbHBOCI'll 11HHKa,[(a He nponyurH 'ra na TOjaaao ncraxae, cnpesran je aa IhHX Q11H11T11 spcre nannporpecaonCBe aIIHHX 11 BaHnOJII1TI1QK11Xycrryra 11 CJII1Qrro; ys TO Ben11Qa 11 otiorcrsopyje "anCTpaKTHe" I1):(ejHe 11 nOJIHTI1QKe IWHl~eIITe 11 opajerrraunje (xoje 06I1QHO sacrynajy nperrmocraarsenn) aa xoje '[(P)K11,[(a jecy l1J111 ,[(a Mory 611T11y CPYHKU11j11 nHQHOr nanpenosaa,a. IIOCJIYllIHOCT, HO)l,aHMIIlTBO UJI" norcopaocr je y 6JII1CKOMCpO,[(CTByca KOHCPOPM113MOM naxo ce, per definltonem, C 063HPOM aa excrpanepconannn 113BOP CBpCTaBa y npyra-mjy BpCTy noaamaa,a. ,[(OKje KOH<popM113aM"Herrporaspe-mo'' I1JIH qmHf'YrpaHO caofipascaaaa.e ca rpyrransr HopMaMa 11COIJ,!1janHO-nOJI11T11qKHMrrpI1T11CKOM,rrOCJIYIllHOCTYBeK 11Mapenannjy ca o'[(peljeH11M rroje'[(11HatIH11MaYTOp11reTOM (rrOn11THlIK11MI1JII1HerrOJI11T11qlmM,y 3aB11CHOCT11 0,[( nonpysja nocnYWHOCT11 11rrOKOp~OCI11). 3a cana nOMeHHMO rta ayropirrer nepcoaarpnxyje onpeheae cOUI1jaJIHe 11 nOn11T11qKe Bpe,lI.HOCT11 xoje He1130CTaBHO'rpaace 6e3pe3epBHY rrOKopHOCT, rrOCJIYlIlHl1 nojenmrau '[(P)K11,[(a je ra ayropirrapaa nepcoandmxanaja BepO,lI.OCTojHa 11, crora, aYTopHTeT onpaanano npavapaa 11JII1 11CI<JbYQHBHH3BOP, perynarop 11 Mo,[(epaTOp
6)l1,u,ejHH ICOHcpopMH3aM.
• ." 1-

Ilojennnau

n.erosor nonauran,a,
CI1TyaU11ja <pI1HI'apaHOr KOHqmpM113Ma 611ce MOrJIa OTII1CaTI1TepM11H11Ma peJIaT11BHO nyrcrpajne I1JI11 TpajHe rrp11MepeHOCT11 11 npnnaroheaocrn ("angepasst"), ,[(OK 611 QHTheHHUY "HerrpOTHBpeQHOr" KOHCi)opMH3Ma 11rrocrrylIlHOCTI1 BaJbaJIO 06jaI1lfbaBaT11 nojMOB11Ma 6e3pe3epBHor npHrranHI1U1TBa,

443

ypOIheHOCTH 11 YKaJIyn.fbeHOCTI1("eingepasst").9 Kozt nocxrarparsa .n:mmM11Ke MQ)I(e ce 3ana311T11 rpannne H11CY rta YBeI( ourrpe 11 nenpenasne: rrOJITpOHCI<I1 I<OHcpOpM113aM 6mi3aI< rrOCJIYlIlHOCTI1 11 TeH.D:eHL~I1jcl<I1 je MO)Ke npepacrn y n.era; KO.n: aBHO.n:YllIHOr KOHCPOpMI13MaIaI<OMo)Ke 6I1TI1rrOI(peHYT eMOTI1BHI1 p J Ha60j TaIW zta OH MO)f(e npepacrn Y HeKY ztpyry "HerrpOTHBpel:IHY" CPOPMY, I1JII1, Y 06pHYTOM csrepy, nojennnau MO)f(e CTenH HeWTO on snaa,a 11 paU:I10HaJII1TeT're 113TOr pasnora (caxro) cpI1HrI1paHH KOHcpopMI13aM. YorrWTeHO rnenajyha, HHTI1MHa )JYICTaHu:a xojy nojeznnrau saztpacana xana <pI1HI'I1paI<OHCPOPMI1CTHqIW norraman.e, npencraan.a pesnnyyv aYTOHOMI1je11 xpnmre MOp3JIHe caMOCBeCTH11aKOHe.n:OBOJbHe .n:ana ¢OPMY I1H.D:I1BH.D:YaJIHOM nonanrarsy. Crora YBeK nocrojn MorynHocf rytin.ersa 11 pacraapan.a Tor aYTeHTI1QHOr rrepCOHaJIHOr OCTaTl<a, 3JII1 11IberOBor 6yjafua no snaaajnor HJI11 onny-ryjylier Q11HIlOu:anexor on 06JIHKa HOHKOH<pOPMI1CT11QKOr nonaiuaa.a. 3a.n:P)I(HMOce na JIeTI1MI1QHOM npernezty rJIamII1X <pOPMI1HOHKOHCPOPM113Ma, yxrsysyjyhn 11 TheMY6JU1CKeofinnxe norraruarsa: a) Ay-reH!HllI.JHM Hm-nwmimpMH3aM. l1H.D:HBH.D:yaoja ce nonanra TaKO WTO x Je nperxomro oncepsnpana OKOJIHOCfHH paU:HOHarrHOoueanna paanore CBOjI1X nocrynaxa (xoje peTpoaKTHBHO speznryje H uenoanro carnenasa ex ante), YBeK TpmI<I1 aYTOHOMaH nyr aa HajOTITHMaJIHI1jy peaJII13aUHjy CBOjHX crroco6HOCTI1xoje Y najsehoj Morynoj MepI1 rpefia zta acpI1pMHWe MoparrHe Bpe.n:HOCTI1 xa Kojmvt:a ce HH.n:HBI1.n:ya opajerrnnue. Kana he 6HTII ,,3a" H xana "rrpOl11B" 3aB11CI1 o.n:cy6jeI(THBHOr, npotpccnoaarmor, rrOJIHTWIKOr H JbY.JJ:CKor TaBa 11 C yBI1.JJ:, 3JI1111on o6jeKTHBHI1X OKOJIHOCTI1 xoje cy npensrer Tor YBH.n:a.Ca)KeTO: I1HTparrepCOH3JIHa CTpYJ(Typa caapaor .n:OBOJbHO ycarnauieae paU:110HaJIHe11 " . .. eMOTI1BHe "cynCT8Hue KOJa I1H.JJ:11BH.JJ:YH osrorynaaa aKTHBaH 11 xpearnnan O.n:HOC npeua COU:HjaJIHO-rrOJIHTI1QI<OM MH..Jbey.IO 6) AHnfKoHc!wpMlii3aM. Osne je pes 0 rennemmjcxoj perpecnjn xa ,,06pHY-' TOM nonamarsy, Ilojemnrau je YBeK "rrpOTI1B", 6e3 063Hpa WTa, KaKO 11 113 I<OjHXpasnora HeI<Orrpyrn (11.)111 rpyna) nasrepaaa 11sacryna. CBaKH noerynax, . .. . aICU:HJa 11CJI rtpyrora MJII1rpyne KOJI1I1H.n:eHTI1paJY . nojenaaa-rao nonauran.e uene ce xao HeI<OpeI<TaHnpnrncax I1JIH arax na JII1l:!HOCT crora MY ce san.a ." O)JJI~mo cynpoTCTaBI1TI1 11 3aWTI1TI1 BJIaCTI1TY"aYTOHOMHJY . u) llceY)I.OHOHK:OHqJGpMH3aM. Ilojernnran je carnacaa (I<OH<popMI1paH) ca nonauran-exr oztpehene, MaThe I1JI11Bene, rpyne H .JJ:pynIM nojeznunncsa xoja npnnanajy TOj rpyIII1. 360r 'rora ce HOHKOCPOPMI1CTI-FII<H nonaura npesra CBI1M .n:pyrI1M rpynava H CBI1M npyrm« nojenmnmva. CJIWmOCT ca aYTeHTWIHI1M HOHKOHCPOPMH3MOM nospuma 11cexynzrapna (nexazta ,,3a", nexana "rrpoje Hm") jep ce osne He pann 0 aYTOHOMHOreHepI1CaHOM nonauraa.y Hero xere-

9 Jlojuoae

,,:mgepasst." 11"eingepassr" KOPIICTII E. Kacnpep y npyrou ICOHTeKCTY ormc noanuaje (sa -ronerca O,D,HOCHO )!(HBOTlIl-be npeua CBOMeP0,D,y); onne CMO IIX nOMeHYJ1H3aTO WTO CaCBI1M,D,06po

uspaacaaajy couujarnry caryaunjy xojy ornrcyjeuo.

to "C~mTpa ce na HeKoHcjlOpMHCTH noxasyjy smne I1HTeJ1l1reHLl,Hje,sehy cnary era, cnocofinocr Bot)eFba H spenocr y counjamnus O.'1HOCHMa.OHB He nare 0.'1 ocehan.a HHqlepHopHOCTH, HeMajy ayroparapne TeH,D,eHl.l,I~eH HHCY <PPHrH,D,HIiIi MI1WJbel-bY. Taxsa oco6aje ycneunra, jaxa, ecrera, aKTv,BHa, npnpoznra, HenpeTeHUH03Ha, nyna cauonoyanaa,a II nnje cy6MHcHBHa, YCKHX nornena.nnxnfinpaua, HHTI1 joj nenocraje ysnhaa,e.' - BeJJ.D.aJ1 Kenan, ,L!,pYWTBeHO nonauran,e, HOJ1llT, Beorpan 1979, c.I22.

444

POHOM11j11oja je CerreKT11BHa x 11CTOra ce KOHcppOHTal.!,11je nonauraa.y Y

excrpa-

nepconarmo ycnepanajy.U
)1,) ErOIJ,eHTpntIHM HOHI<:OH<pOpMU3aM. Ilojemma-nro nonauraise je nospefh " MeHO HOHKOHt.p0pM11CrI1t.IKOcavo OH)1,a«ana ce )1,OBO)1,e mrran.e HIm ocrroy pasajy rrWIHH 11HTepeCI1nojezmaan IIOCTyrra HOHKOHcV0PMI1CI'W'lKI1(6YPHO I1JII1 ynopno-nyrorpajno), To Mory 611T11MaTepI1jarrHI1 (xopncr, ,u:06HTaK, 0611M MaTepI1jaJIHe rrapTI1l.I,I1.TIal.I,I1je) aJII1 11HeMaTepI1jaJIHI1 I1HTepeCI1(mrrepec . sa "CaMO-l.!,eHTpnpalbeM " y COll,11JaJIHO-rrOJI11TI1t.IKOM MHJbey y CMMCJIYKap11jepe, yrnerta, ,,11MHr,ra11cna t.IH0 ). HHTepMel.I,O 113Me1)yBaJIOBa erOl.I,eHTpHt.IHOr HOHKOHcpopMH3Ma 06Ht.IHO ce na onpesan Hat.I11Hnonya.asa (rrpHBH)1,HOM) pasxonyuraouihy nrnr HeKI1M 06JII1KOM cpI1HrnpaHOr KOHCPopMH3Ma. A6epaHTHo nouauran.e npencraan.a jenny "HecpeTHY" cVY3Hjy-pe3YJITaT HOHKOHCPOPMHCTI1QI<I1X OpI1jeHTal.I,I1ja (crrI1t.IHO rrocrrYWHOCT11 Y O)1,HOCyna I<OHcpopM113aM).A6epaHTHe ofirnnce rroaaruaa.a (HapKOMaH11ja, aJIKOXOJI113aM, npocrrrryimja, )]'eJI11KBeHl.!,Mja1CJI 1 ) oane rrOMMI-heMO360r rora WTO nne1 1 t.IHO orrornja "HOPMaJIHOCTI1, 6p30 11t.IeCTO,pa3JII1Q11Te cpopMe HOHKOH<popM113Ma (na 11onaj aYTeHTI1t.IH11) rOlJ;BO)],I1 on afiepamae O)1,HOCHO r n ,,)],eBI1jaHTHe". 3601' HeCH8JIa)I(efba npen CB11M OHHM WTOje anaprno, Wl0 oztyrtapa on OqeI<I1BaHOr, 0)1, Mafbe-B11Il1e nsrpahenor rtpyurrneaor (rrOJI11TI1QKOr,eKOHOMCICor, nneoJIOWIWr, eCTeTCKor M zip.) KJIHWea, MM, MHoro -ieurhe, 360r caCBMM onpeheanx I1HTepeCa HOC110l.I,a npyurrseae MOn11, CBaI<O oztcrynaise OA aI<TyeJIHe npYWTBeHe nopxie KBaJIHqmKyje ce xao afiepaarno, 11 - nrro je 0)1, nocefine Ba)KHOCT11 CXOnHOTOMe I1lpeT11pa.12 Hcrpanorsarsa ayropnrapne JI11t.IHOCT11 11cnpesmocrn aa rrOCJIYUIHocr13 noxasyjy zta IIOCTOj11,,60ra ra" ncaxononnca OCHOBasa 6yjafbe CBI1X 06rrHKa KOH<popM113Ma 11 nOAaHI1QKOr MeHTaJI11TeTa. Ayroprrrapnn C11HAPOM I·mje 11CIUbyqI1Bpe3YJITaT ayroparapnor rrOpOn11t.IHOrMI1Jbea ycvepeaor BaCrr11Tafby "HOpMaJIHHX" 11rrpI1JIaro1jeI-IHX tUIaHOBa rtpyurrna; MHor06pojHI1 t.II1HI10l.!,I1 nonpxcanajy 11onpxcaaajy TI1rrOBe nonaurarsa ycrroarsene xeTepOHOMHI1M CTpyicrypnpan.eu MOTI1Ball,HOHor JIaHl.I,a I<aO 6a30M 11MeXaHI13MOM nonsohea,a non mrrepece nOMIIHaHTHe npyurrseae H rrOJII1T11QKe (casro )MaHI1rryrral.I,I1je. JeAaH on 3HaQajHI1X tU1HHIIal.I,a 11I13pa3a Tor rtpoueca npencraarsa 11 cneun<P11QHO 06rrI1I<OBaI-he11ynorpefia je311Ka y 8JIOI<al.I,I1jH canpxcaja CBeCrH, npexo I<OjHX nojennnau opajerrnuue 11casaaje ce6e, zrpyre 11CBeT.

11 Yn. ,,3ua'mjHe paarnuce Y npyurraenua cpenuaaua/oxonnocruua yruxy aa Heje.nHHcTBeHYcrtpeuxocr aa (He)I<OHcpoPMHCTHlIKannanarsa: KOHqJOPliHCl "oa.ne" HHje ynex H lCOHqlOpMII.L\T .zipyrne", Peaotpan KOHQlOpMII3aMynoaopana na H HelwucjJOpMIICTlllIl(O anaztan.e MOllcena 6yp,e .nBOC1PYKOnocrynaise: HeiCOIl(jlOpMI13aM"oB.ne" y HeKHM IIHTepaICWua1>Ia npencraan.a Ma~lJIcjJecIaUl~jy 1C0001t1JOpMH3Ma "OH,D;e". (CMIIJba J1a3IlH, Peryrnicana CTBapHOCl, I1apTII3aHCKa I(fbHra, Jby6JbHHa-Beorpau, 1980, c.249. 12 )J,ywaH Keusranonnh, I1:lMel)y Hopr.mm-lor II naronouncor, Mnanocr, Beorpan, 1973, c.73. 13 DOMcHyt1eMo nsa qJYH!laMemaJJHa II aajyruuajanja ncrpaxuaaaa y TOMcuucny; nOlle'TI'1I1HMnyllc C1HaJJH3H ayropurapaor CIIH!lpOMa nano je npenpar no ucrpaxomajse T.W. Adorna Ii capamnuca (The Authoritarian Personality, Harper and Brothers, New York, 1950); Stanley Milgram (Obedience to Authority, Tavistock London, 1974) je y ,,rra60pa TOPlljCICO!I/' eiccnepnvenry yicaaao na aanaisyjylte cnpexurocr aa nocnyumocr - 6e3 o63Hpa !la rtocnenuue CBC.L\OIC pann 0 rrenl1J[MHOM aYTOpHTeT}'. ce

44S

,L(pYIllTBemI xapaxrep rsyncice .ll.enaTHOCTHnonpasyuena KOHTIffiYHpaHY I<OrvryHHKaUMjy ca ozmonrea.e cyfijexara ,nerraTHOCTH (rrar, communlcatio caorturraaan.e, sesa, OmIITeThe, ,nO):(l1P, H communicare - ll03aje,nHWIHTH, yLJ:HHHTH3aje,nI-mLJI<HM,6HT11 C I<HM Y Be3H, 113HOCHTIfna jaBHoCT, 11 err). KOMYHI1KaUMja xao nesa, ornrrreise, xao onenoan.ea.e ,npYU.ITBeHOCTH, nsaja o ce y BH.LJ:Y jeamca-rosopa I<oj11 je <popMa KOMyHHKaU11je, KOMYHHKaUHOHH m-rCTpYMeHT H y HCTO spesre ycnos KOMyHHKa6I1.J1HOCI'H. e3 jesnxa y6jeKE THBHOCT-rosexa xao ,neJIaTH11Ka 611Morna 611T11 peru-rer .nerrosaesa npyrnx, He n na 611 6HJIa CaOmIITeHa 11TaKO n03aje,nH11LJeHa,yt.rI1!beHa 3aje,nHHQKOM; xao sesa, orrnrren.e, ,nO,n11P, KOMYHI1KaUHja He 6H 6HJIa communicare, nonpynrrarseaa. 11aI<Oje cpopMa, HaKO (cairo) HenITO Y<P 0 pMJbyje - _HaH~e ,npYUITBeHY,neJIaTHOCT,,npYIllTBeHoCT ,nerraTHOCT11, CBHMfheHHM BapYJ;JaUI1Ja. . .y Ma - je3HK HHje npocr O,nPa3-H3Pa3 csora canpxaja, rtpyurraene ,neJIaTHOCTH. Je3HK yrpopxosyje H ncxasyje norpefie nenarmnca, 11K TOMe, xao HHCTpYMeHT, "HOCH" norpefie ca C060M, aprnxyrmuryhn )KeJbY ",nP)f(I1" norpefie H3Meljy f:,. canerrarnmca "Hy,neul1 " HX xao nperurer ,nenaTHOCTI111I1CTOBpeMeHOmmnapa 11¢opMl1pa rroTpe611TOCT;je311IC Mo)Ke,na YTI1Qe,11yrtrre, na cavy ,nenaTHOCT, ¢OPMaJIHOM crpyxrypon npeofipazcaaa CBOj canpzcaj. Y TOM CMHCrry je3HK (MO)Ke,na) 6y,n11,passnja 11noxpehe OHe )Kelbe 11norpefie xoje HI1CY03HaQeHe, C11M60JI1130BaHe n.erosov cpopMaJ1HOM CKJ1ony; je311K rosopa 11 OHO IllTO y H11je pexao, BplII11 KOHCT11TYT11BaH YT11Uaj Ha CBOj ycnos I<OHCT11TYII;I1je. ,I:(pyr11M pe-nura je3HK H11je caxro HHCTpYMeHT KOMyHHKaU11je, ,nenaTHOCT11, npynrrsenocra. Jep ce rsyncxe norpefie 11»cen,e He caxio ncxasyjy 11MaH11cpecTyjy je3HKoM, Hero ce fhHMe 11ycaajajy 11peamrsyjy. ,I:(pYUlTBeHOCTje311Ka 11 rrpynrrsenocr norpefia zrpyrn je 113pa3 sa norpeoy KOMyHI1KaIl.11je 11 KOMyH11KaI1,I1jy norpefia. Kao ormrrn Me.ll.I1jYM coirajanasaunje je3I1K I1CTOBeTHHM CTpYJ<TYPaMa . 11CTOBpeMeHO "XBaTa " paUI10HarrHH I1CI<a3,ycvepasa nepnernrajy cenexrnpajylur norse onasxeaor, H ynyrap Tora osroryhaaa eMOTI1BH)'excnpecnjy I1 rtpaxrronry OpI1jeHTaUHjy. ,n:a 611 COIl.YJ;jam13aUHja y Be3I1 ca jenr-nco-ronopnoxr rrpaxcoxi - HMaJIa aYTeHTWIHO xyuane OMHKe, je311QK11 KO.1l611 Mopao 611TI1 crsopea HOBHM casaaisaua, HOBHM 06m1IlJ{Ma apraxynaunje eMOTHBHor )K11BOTaH THMe HOBHM B11'zJ:QBHMa rtenonan.a. Me1)YTHM, cpopMamra jesn-nca crpyxrypa )'BeK 113pmKaBa 'rpean orpaaaxanatsa BJIaCTHTOr xona 11rseroaor aesaaatsa sa nocrojehn CBeTCTBapH H oznroca. Ha. Taj HaIUiH je3HI< cpopMYJlliIlle, . . nspaxasa H perymnne npHOpI1TeTe, xnjepapxaayje Bpe.LJ:HOCTnapraxynapnsyH je nponec COI1,~jaJII13aIJ,Hje. je3I1t{KH KO,nna ozrrysyjyhn HaLJHHynr-re COUI1Ha JaJIHa crpyrcrypa ,nPYIIJTBa,O.LJ:HOCHO xapaxrep ,nPYlIITBeHliX O,IUIoca. "HH)f(e" KJIaCe, npexia je,nHoM I1CTpa)KI1BaI-by14, xopncre je3HK "OrpaH!1QeHOr" xona, xpyre CHHTaKce ca .LJ:HpeI<THBHI1M cpoPMYJIaI1,HjaMa 11 npe,n:BH.ll.11BHM 11CXO,nOM. 06pa30BaHe "cpe.ll.1be" xrrace smue xopncre "pa3pa~eH11" Ium "pa3BHjeHH" KO,nKOjH rronpaayvesa aapapaise CPOPMaJIHI1X MorynHoCTH jesmca, 60rarnjy aCOILYJ;jaTHBHoCT snanea.a 11 pasyxreaan.a 11
l4 5aCIIJI 5. 5epHCTe1lH, Jenne 11counjannsaunja, "TIIITaI-ba" 2178,

c,n.

446

Moryru1x aJITepHaTI1BHI1X I1CXO,IJ,a. Orpaua-ren je311qICI1 KO,IJ; ce I1HTeH311BHI1je . . sence sa nOK3JIHY . ,IJ;pYWTBeHY crpyxrypy, rseros rrOTeHlJ;11JaJI sa npoxrerre Je y . . naneny MaJII1, CBOje l<opI1CHI1Ke opnjearmue 11 LII1HI1 rrpHjeMqI1BHM npeua napTI1KynapHI1M je3I1ql<I1M 3HaqeI-bI1Ma. Pa3B11jeH11 KO.r:r.OB11 noce sehy MOrytrnOcr . . npoveaa y aaxeny, Op11JeHT11WY CBOJe IWp11CH11Ke npeva YH11Bep3aJIH11M 3HaqeI-b11Ma, je311K 11 rOBOp ce "ocn06atjajy" ,IJ;pYWTBeHe crpyrcrype y IWjOj cy nacrann 11 nonpmrajy "aYTOHOMl1jy". "rroe cy 1(O,IJ;OB11 pa3B11jeHI1, TaMO oan IWj11 cy COU11j3JI113I1paHI1 11Majy 60lb11 npncryn TeMeJb11Ma cnoje counjan113aIl,11je, H TaIW Mory yha y pedinexcnaaa O,IJ;HOCrtpena ,IJ;pYIIlTBeHOM noperxy KOj11 cy npeyserm. I'nje cy KO,IJ,OB11OrpaHI1QeHI1, TaMO OH11 IWj11 cy COUI1jaJII1311paHI1 I1Majy cna6I1jI1 npncryn TeMelbI1Ma csoje COUI1jaJI113aUBje 11 TaKO je I-b11XOBa pedinexcnja orpaaaxeaor orrcera. Je,IJ;aH em y-nraaxa IOIaCHor CI1CTeMa jecre TO IIlTO OH orpamrsasa npncryn pa3B11jeHI1M KO,IJ;OB11Ma.15 Jesa-nca YH11CPOPMHOcr, naprmcynapnocr 11 nospnnra rrparMaTI1QHOCT, OTKpI1Bajy 11CT11HY He-je3I1QKI1X H M11IlllbeI-ba 113 y KnaCHO 3aTBopeHOCT, IIpeTrrOC'TaBKI1 6ajaTocT je311Ka - CTBapHI1X )1(11BOTHI1X

nponeca

crpYKTyp11CaOHOM Be3aHOCT11

,IJ;pyWTBy

,n:OM11HaU11Je 11

cy60p,IJ;11HaU11je. rrp0I13I1JIa3e XBaTH

11 <PYHKU110HaJII13aU11ja

jesuxa
11 KOH-

iseroae

I1HTHMHe

"neHor" ,IJ;yxa ,IJ;a npacraanapne M11IlIJbeI-ba. [JaCI1B113aUHja mrrenercryanae pa,IJ;03HaJIOCII1 penyxyje 11 orynrsyje QOBeIWBY )KeJbY ,IJ;a (11) je311KoM 113pa311 11 y06n11Q11 u:enI1HY csora 611ha, ,IJ;a ynyrap KpeaT11BHOr ncnorsasaa.a cenercrnpa je311QI<e cpopMe 11 Tpara aa HOBHM 06n11U11Ma je311QKe excnpecuje. I1cT11Ha je311Ka je y (cauo )caKp11BaI-b y He11CTHHe " BaI-be3WIKOr 11CKYCTBa HaJIa311 CBOJ . BaI-be3I1QI<I1X npoueca, O,IJ;HOCHO, ,,11cr11Ha npasn 113pa3 y ce611 npmaepeaosr je311KY. Metjyc06HHM YCITOBlbaBaI-beM, non. .. yisasarsei« 11 cr11Myn11CaI-beM, Je311QIW 11 BaI-be311QIW nonpysje perrpO,IJ;yKYJY 11 C'ra611JI113yjy CBOj xapaxrep 11 o,ITJII1Ke. CPOPM11CT11QI<I1 CT11n )K11BOTa, "HOpM3JIHe", je,IJ;Ho06pa3He, HeaJITepHaTI1BHe [J9ce6aH aqmHIlIeT H 11HTepeC nonHTIIKe 11HCTpYMeHT3JI1130BaF-baje311QIWr CT11Ma COI..!J1jaJIH3aU11je, IllTO BaUI1je 11 nonauraaa.

're npnuapnor

sa nacrojaa,a

perreT11T11BaH

zrejcrna

sa

je3I1K

Be3aH je

sa

MorynHocT 11 KOHTeK-

y KP11T11QH11MMOMeHT11Ma

pesynrnpa OQeI<I1BaH11M MO,IJ;11cp11KOBalbeM MOT11nocrojn HeKO 1130nOBaHO ,IJ;ejCTBo rrOnI1T11Ke na je3I1K xoje 611 6Hno He3aBHCHO O,IJ,,IJ;pYIIlTBeH11X npoueca, I1,IJ;eonorI1je, HT,IJ;. IIOJII11HQICI1 je3I11( ce ynnnhe y ,IJ;pywTBeHI1 n<I1BOT sensu lato, ynorpetirsasa Crora
H He OIIIIITH ra je311QI<H nOTeHU:I1jan

sa

cPopCl1paI-be

11 acpl1pMI1CaI-be

noce6HI1X

rrOnI1TI1-

OB,IJ;e hesro ce 3a,a:p)KaT11 na HeKom1KO acnexaosor ynmrrarsa 11 ynorpefie. Pasnor rrOJI11TWIKOr nejcrsa na je3HK CXBaTJbI1B je y Be3I1 ca 11HTeHUI1joM rrOJIIlIHKe ,IJ;a pasaoapcne canpxaje CBeCTH aJIOU11pa aa nOnI1TI1QI<I1 06nI1KOBaH, perynacan 11 1(0HTpOnI1CaH status qUO. OCTBapI1Balbe Te 11HTeHUI1je je y Kope11aU:Hj11 ca CTerreHOM rrp11xBaheHOCTI1 nocrojeher Tj. O,IJ;CYCTBOMXOPH30HTa IWjI1 yxrsyayje (xao rrOnI1TI1Ql(O nonauran.e censu xoje stricto) 611 611110 aJITepHaT11Ba normjecnenelie T11QI<I1M O,IJ;pe,UHI1uaMa 3I1K-rOBOp

LIK11X Bpe,IJ;HOCTI1 11 orpauasea,a.

nocrojeher, Y

TOM CM11Cny rrOJII1TI1QK11 I1HTOHI1paH

11 nOJII1TJ1LIKI1I·rcryn

otiyxsara

HajMaI-be

enesreare:
15 Hero, cA9.

447

a)

Pa'3JI0311

aa

3a,n;OBOJbCTBO nOCTojen11M

Mopajy

6111'11 rpaacnapeimra,

11 360r rora y6e,L1;JhI1B11aa sehnay (noxasarersa, HapOTIMTO y ofinacru MaTepI1jaJIHe npomaoznse, 11CT11U;aH:,enoxasarcrsa 0 nsrpazm,a ofijcxara aJH1 H HHCTI1TYlJ,.I1ja 11 y 06JIaCT11 norpounse, KOjH C xosmapupajy y O,n:HOCY na npoinnocr "KaKO HaM je 611JIO PY)!<HO Y CHpOMarnTBY, a KaKO H:aM je cana ,n;HBHO y 60raTCTBY .••"; npn TOMe ce H36eraBajy rp11 CMepa xosmapauajc: npsa, KBaJIHTaTHBHO ce He npeznryje zta JIH je CMHcneHO H npnvepeno norpetiasta aehnne CBe WTO ce rrpOI13Bo,n:11 11 TpOUlI1 IT KaKO ce rrpOH3Bo..u;11 11 TpOIll11; rrpyrn H36eraBa CBHMa YOLUbMBH y CBOjOj je,n;HoCTaBHoCTH 11CT11u;afbe KBaHT11TaTl1BHI:IX ce

xoxmapauzja

ca

CJII1qH11M ,n:PYWTBI1Ma

zra

611 ce !136er.JIo

JIOKaJI1130Balbe

u;eJIOBHTOr CTBapH11M

11J1H ceicropcxor

saocrajarsa;

xroryhnocrnva KBaJIl1TaTHBHor BapJb11Be y onpehenoi« nepnorty - jep zrpyra-raje rrOJII11'HQKe xoacrenaunje aa fD11XOBY peaJII13aQI1jy). 6) ITOJII1TI1QKa BOJba 11 cnpesmocr rta ce Me ",n:aJbe", ,,6p)I(e",
"CMeJIHje", H CJIHQHO Mopa

rpeha, nespnnr ce «osmapaunja ca naperxa xoje cy peaJIHO 6HJIe OCT6H TO aCOQHpaJIO na 1130CTaJIOCT
,,6oJbe", MapKH-

paa.ei« "nponyCTa , "TelilICOlla ,,,3aCTOJa HT,n:. napasno y nonpysjnaa xoja H11CY 6HTHa aa penponyxnnjy ,n:OMHHaHTH11X rrOJII1THQKHX caara 11 oztaoca), q~jHM ce "npeBa3HJIa)!(erneM" cranrsa y 113rJIe,n: (HaI<O FIe rapaaryje) ,n,albH rrpocnepnrer, U;) TIOJI11TWn<H oMeljeH npocrop sa anraacosaa,e CB11X H CBaIWr (nozrpy=je "nporrYCTa" ... ) 'rpefia na rrOCTHrHe erpexar npocropa KOjI1 je aTpaKTHBaH aa HH,D;I1BH,n:YaJIHO CMHCJIeHO anraacoaan,e na Tpary HCT11HCK11X Jby,n:CKI1X spenHOCTH, ,n:OK je eBeHTYaJIHa zrpyra BpCTa aarazcosatsa "HerrOTpe6HO rryrarse", "paC11rrarne cnara ", 11JIH QaI( "Orr03I1IJ;HOHO nerrosan,e ". ,n:) 06je,n:I1IbaBafueM nasenennx crrevenara rrOITI1THqKH Mo,n:eJII1:paHa rOBopuo-jesn-nca npaxca o6e36e1jyje, npso, .D:I,rCrrep3ajy casnarsa zra cairo nojanHOCT MO)!(e ,n;OHeTH COQHjanHY cnrypnocr, 11 zipyro (WTO je, y CTBapH, HeraTHBHa cpopMynaQHja nperxozmor CTaBa), ,n:11CPY3Hjy noaaman.e opnjearaunje ITO rcojoj ce HenojaJIHOCT H nofiyaa HY)!<HO Be)KY aa nHQHY HeCHrypHOCT, nponanaa,e H 06eCMI1IlIJbeH )!<I1BOT ca CTaHOBHIIlTa yo611QajeHHx HOpMH. Y rrOJIHTIiQKOM ,n;11CKYpCY OBO ce rrOCTI1)Ke na CHa)KaH I1aICO HMrumlL11TaH Haq11H
'I." ." (

",

6" "CJIa}OCTH

6U1'11 YOqJb11Ba H 113a30BHa;

TO ce nOCTH)!(e

(rroztyure, non

3aOWTpeHHM

rrOJII1TlflKHM

OI<OnHOCT11Ma TO ce tIHHH H eKCI1J111IJ;-

HTHO), na cnenntpnsan HatrHH rrOnHTHQKOr "MeTaje3HI(a" (rOBOp "H3Me1)y penoaa", OHO WTO je .jacno" HaKO HHje peseno). Orr11Cam1 rasion d' etr rrOJI11TWIKe yrrorpefie je311Ka y 3HaTHoj MepH 11 nprro -recro je KOHrpyeHTaH crpyICTYPH rrOJIHTHQlCOr ncryna Haj-remhe ce rrOQ11Ibe narnaurasaa.ev 113Y3eTHe aI(TyenHOCT11 npofineva 0 KOMe ce )KenH rOBOpHTI1, rrOTOM ce HCTHqy rrOCTHTHYTH ycnecn H pe3YJITaTH, cnene nponycrn H CJIa60CT11, a sanpmana ce pY)KHQacrHM 113rne,L]J1Ma YlwnHKO ce anrascyjy onpeheae cnare na onpehean na QI1H .16 Be3HBaIbe cartpxcaja csccm aa rrOnHTI1QI<.e onpemmne status quo-a He 611 6yJIO xrcryhe 6e3 novepan.a ana-teisa pe-nt on fDI1XOBOr aYTeHTWIHor I13BOpa xa CrreIJ;HcpI1QHO rrom1nr4IWM norsy. Taj ceMaHTHQl(H nOMaK yrryhyje na TaKBY nenorannjy napesencr npn KOjOj je "rrpaBHnHo" pasyaesan,e Moryl'ie cavo

16 Yrr. Muozipar )l(ul3aIfOBl!li, 0 jesnxy zmeane nonnruxe, "CoufljarrmaM".

12179.

448

aI<O ce OCTaHe y rrOrrHTH4I<H nnacnpaaou 11 nasrerayroi« KOHTeKCTY. 360r TOra, na npavep, pe-r cnofiona MQ)Ke 03Ha4asaTH cauo-crsapana-ncn ncryn H 411H, arm 11 cfesapelursaa,e zipyror 11 nanan aa n.era cnofiozta je ornipana 3eMJbe-~pylllTBa O~ rtpyror, oxynaropa, aJIl1 sa cnofiony ce 11~pyrl1 nananajy 11rropofirsaaajy 113pa3cnofiormor nenosaisa je pyuien.e 11necrpyromja (csera WTO crrY)KI1rr060pH11IJ,l1Mane-cnofione), arnr cJI060~aH paasoj nonpaayvena 11 06HOBY 11l(OHCrpYKIXHjy (rra MaKap 6Hrra pe-r 0 cPa6pmJ,Hopyxja); rr060pHI1l.J,11JI060.n:e cy nozr o.n:pe1jeHHMYCJIOBI1Ma c rr06YlheHI1l.J,11 11xpajisn )J,OI<a3 )J.acy )J.oCJIe.n:HI1 11HenOICOJIe6JbHB11 cJI060)J,apl1 je TO WTO cy 611JII1 nporarsanu n 3aTsapamr, aJIH, raxohe non o.n:peljeHI1M OI<OJIHOC'rI1Ma,n:OCJIe)],HH . CJI060.n:aPI1 1130IIlIlTasajy rrpyre 113zrpyurrsa jep "yrpmI<aBajy" 11 ,,3rroyrroTpe6Jbasajy" CJI060.u:y, I1T)J..ilOrrHTI14I<I1 je3HK nspancasa ysepen.e 03Ha411Telha rrOJI11TI14Ke npaxce na rrOJIHTHKaHe caxio 06JII1Icyje Hero n xpeapa, ycnosrsasa CTBapHOCT. Crora ce uenoxynaa crsapnocr, yxn.y-ryjyh» HOBe I1 He04eI<HSaHe nojase, rYMa411 je3I1KOM status quo-a 11YCPopMJbyje y iserose 06JII1Ice,jep rrOJII1TI14KO nenoaaa,c, naxiepe 11l.J,I1JbeBl1 e npeaasanaae nepcneicrnsy rora XOp1130HTa. H ,,3aTo nOJIHTI14KI1 pe4HHK, cacraan.ea on 113pa3a: anapar, npeaocaa nonyra, nesnjaunja, .n:e<popMal.J,l1ja CJI., Hl1je cave xanaoyxa pe411 xoje nocroje npen H cTBapHOCfI1 11113BaHcrsapHOCTI1, Hero Ta1.IaH H3pa3 oaora KaKO CTBapHOCT . . . nOCTOJI1 rrOJIHTH4apa, KaKO je B~H 11)],Q)KHBJbaSa,H na KOJI1Ha411Hce xao 3a j aBHI1 LIHHI1JIauy fh Y yxrs ysyje." 17 Y KOHTeKcTY MI1CTI1(±H1.KOBaI-ba CTBapHHx O,L(HOCa (HCKJbY4I1Balhe ayrenTI14H11Xsnaaen,a, anrepaarnsnax spe~HoCTI1 11 noaauiajanx opnjenraunja) rrOJI11TI14KI1 je3HI< He nO~HOCI1JIOr114KY3aCHosaHOCT 11I<oxepeHIHOCT. KOHTpa~HKTopHO(,'T 11KOHcPY3HOCTesyjy ce aa "CJIO)lCeHOCT" 3Ha4eHor, 18 a npesaa 0 rreHTHO eMOTI1BHa peuernutja sa l1)J,eOJIOUlKY ncnpaauocr rtonyljeanx 3HaI<OBa (rosopa, CI1M60JIa, JI114HOCTI1 11CJI.) 11jacay 114SPCfY orrpenersenocr 03Ha4H'rersa (aKTI1BHI1X penpesearaaara rrOJI11TI1Ke).TIoTI1CKHBalhe pal.J,HOHaJIHOr ofipaanaraa.a H3Be~eHO[, 113apryuenara KOMrreH311pace cneUI'IcP114HI1M qmrypaTl1sHHM )J.O)J.al.J,HMcL Iloveuyheao yonurrenocr 11 aeonpeheaocr I10JIHTH'-Ixor rosopa ("BHmal< csmcna'"? xoje, rcao Kapa1<TepI1CfH4IIa qmrypa nOJIHTH41<0[' »caprona, Mory acouaparn na HemIO onpeheno, ami 11na HeWTO CaCBYIM cynporno; rrOJIHTI14KHrOBOp je npHSH)],HO oraopen 11caMOKpHTH4aH ("Tpe6a orsopeno YKa3aTI1 na onpeheae cy6jeI<TI1SHe CJIa60CTI1 ..."), ann ce I13BOPI1 "TewI<ona" H "cJ1a60cn-!" anounpajy y BaHrrOJIHII14KI1 Tj. rrOrrI1TI14KI1neperyrmcaa npocrop ("o6jeKTHsHe reuncohe", "CHafe xoje pane rrpOTHS Hac"), KOHTpa)J.HKTopaH crroj "ycrrexa" 11"CJIa60CTH" oxioryhaaa )J.ace )],0 excrpesia sapnpa ca aeonrosopaouihy (I1CTH cyojercr MO)lCe611TH 113Y3eTHO 3aCJIY:tKaH " I1JII1IIorrrYHO onrosapan ) rr03I1S 3a "rrpeJIa3aK ca pe4I1 na )J.eJIa MQ)Ke)J.a ..
17 Kapen KOCHl<, ,/J.l!janelcllm<l xpnse, Mnanocr , Eeorpan, 1983, e2L, Y UHI. nozmyicao ayrop. 18 Yn. CJle)l,eI1Hnpnuep: ..... resa: Pa)l,11MOaa Map; aanrresa: Ilpunpesraao pal (IIJI1I 'laiC: BO)l,IIMO pal); o6je,Ulllhel-be cynporuocrn: Jlpunpeaaa,e sa par jeer pan 3H Mllp. Mnp ce H3HOBa.o:e(llJ!Hllpa rarco na Y nocrojehoj cnryaunjn H)0ICHOYICfuY'lyje rtpnnperaatse para (i1JlH ltalC pa I), TaKa na ee Y OOOMOpBeJlOOCICOM 06JllIKY cratiumrnrpa csurcao pHje'III, "MIJP". X. MapKY3e, Perrpecnsna ronepaaunja, y: Kpn nnca l!Hcre ronepanunje, Tnofiyc, 3arpe6, 1984, c89.
ItoureICCTY: yn. )KaproH
ayreu-

19 Cnnrar uy "BI1WaK csrncna'' !COPHCHI T. A.o.OPHO Y HeWTO Apyra'!IIjeM TI-I'IHOCTH, HOJlJn, Eeorpan, 1978.[.

449

3HaQ11,n:aje OWOBopaH 11XBaJIe npenan onaj KO ronopn ("npe1j11Mo ca peQ11 ...), a rpeoa KPI1T11KOBanI 11MefbaT11onora KO I-IITaKHenITO qHHH (" ... na nena"). IIOJIHT11QI<a ¢YHKUHOHaJI113aUHja jesaxa BO,IJ,Hje311qJ(OM CI1pOMaWTBY, weManI3MY 11 6eclcpajHoM nonasrsarsy cpPa3a-qmrypa. "cDMrypa aamr ca YMHO)lCaBaIbeM, xao IllTO npasan xanyn 30Be na rrp0I13Bo,n:IbY KOITaja. Il.lro je Berm 6poj xonnja, TO xarryn carypanje npe)ICMBJbaBa."20 CHpOMaWTBO BO,n:11 npaxcn na ce I1CTepe-nt percoM611Hyjy llleMOM-MaTpaLI;OM y Hajpa3JIWIHTajaM ITa a HeCITojHBI1Mcrrryannjaaa (on KOMeMopaLI;Mjano orsapaa.a HOBax norona H ICOHrpeCHHXronopa), CHHTaKCI1qKI1 CKJIOn ovoryhaaa ,n:ace rrOJII1THtIKH arcryermayje ceMaHTWIKM nopeneheno (penyxosano, ,n:I1CJIO~HpaHO)sna-rerse pe-nt, ,n:ace ayrerrnrnro snasea,e sapofin ICoHTeKcryaJIHOM ynorperiov H na ce y fbOj pacrnopn (rcao IIITO CMOnOKa'3aJIH aa npmrepy pe-nr "cJI060,n:a"). To je y6e,LIJb11BO TIOICa3arra aHaJIH3a CI1HTaKCerrOJII1TIilflWr rosopa. Onne hevo, y ¢OPMI1 xrarror rrpaxrepa, nojeznrocraarseno npaxasara Mo,n:eJICHHTaKCTwme MaTpHu;e rrOJIaTI1QKOr .n:I1CKypca.21 CBe Moryne KOM611HaLI;aje- csatce 3aBI1CHepeQeHI1I.J;e a CBaKOM npyrou y c penosnva H KOJIOHaMa - Ben osne 6a pe3YJIT11paJIeca rr03aMailIH11M rrOJII1THQKHM rOBopOM. Kana 611CMO noztann HeKOJIHKOpeztosa 11HeKOJI11KO KOJIOHa, on jenne crpanane 'rerccra Morao 611 ce KOM6HHoBaTH rOBOp on HeI<OJII1KO

ziecermra earn.
,[(eMI1CTI1cpHIcaI~11jarOJI11nItIKOr jesaxa 6I1JIa 6H peJIaTI1BHO JIaK sanarax r icana OH CBOj xaparcrep He 611 rrpeaocno 11rrpermaao y TalW perm CBe crpepe rtpyurrsa, on CPI1J1030cpI1je HaYKe no CBaKO,IUfeBHor )lCI1BOTa.Yo crarroxr , H

I
Tlonaaehn
0,1.:(

IT
rrocnosexo
3eTHe ycnexe H3y~

ill ann ocrajy

nexe cJla60CTH

N
TalCO na ce MopaMO JOlli armre aHTa){COBaTH

snanaja rrpofinexia

11 nopezt

Tom

lliTO

OBOM CJIo)KeHOM

aarco nercn
rrOTQefbYJY nanty aKTHBHOCT

He CMeMO ,n03BOnHTH

TpeH)'TKy npenano CBB 3aXBaJb yjynH

npyrm« cnarana
Hac

,na

pamoao

yrsyrsxajy.
'rora ce CBM 60PHTH sa

nonpunm iraport-

csa 3HaMO sa

arnr He CMeMO ,n;03BOJII1TB na Hac 6I1JI0 KO OMeTa

360r

rrnx

Maca

cnoxeaocr
TeIl1KOna

MopaMO

3aKOHHTOCr.

ycsrepena rrOJII1THQKa ynorpetia npyrnx, Baf:be3W!ICI1Xrrp0I13Bo,Qa rsyztcxor crsapanaurraa, He 611 611JIa Moryha 6e3 "a,neICBaTHe" jesn-rxe cpopMe. Y re
20 HBali 11Bac, cDllrype nonarnuxor 319/1985.

rosopa,

.FIorsa"
sapurancmr

crYD.eHTH (yn, "CTapr" OJJ:15.08.1981.); Jby6uwa Pajlln ("Je3H1Caa opvoyxe, "KlblllKeBHa pes" on 2505.1982.) Y CeD.aMpenosa H ocax [(OOHa "HYD.H" 6HpOKpaTCJ(11.OBOp OD. npexo ne, \IHJJI[Ol!a pe-remrua, Y n. CJI050D.aH HliH!'!, rOBOpJ1Te]1H nOJIlITI1'lKH?, 113!laBa IIC0-HCTpaJKHBa IKII uexrap Cpfinje, Eeorpan, 1984, c.B ..14.
t L

21 PaD,H ce 0 MOD,eJIYxor. r;y KOHcrpYHCaJlH

ceo

450

ztpyre npomsone 113BeCHO cnana pa3HOBpCTaH CI1M60JIl1qIG1"MaTepI1jan:" IWjl1 je y nOJII1II1lJ},I y CBaKO,n:HeBHojynorpefin.

HeM a cyxnse ,LJ,a qOBeK, on xana je nocrao qOBeKOM, OI(pY)l(eH nponasoje ,n:mm pyxy 11YMa KOj1111Majy (H) CHM60JIl1qIW snasea.e. Ilon npeTnOCTaBKOM na je TO CHM60JII1qKO oxpyncea.e pe3YJITaT jezme CHM60JII1QKe CTpyKType naxepeame QOBeI(a, I(aO HOBe TeKOBHHe ymtaepsysra xoja "npe06pa)KaBa LI,11jeJIH Jby,n:CKHlbHBOT", najnornynaje o,n:pe1jefbeQOBeI(a BaJbaJIO 6H Be3HBaTH sa animal symolicum.V He YJIa3enH y pacnpasy 0 ncnpasnocra Tora ysepen.a, rrOMemiMO 11zrpyro; OHO ce tiasnpa na TBp,n:fbH na je cnpeMHOCT QOBeKa na CHM60JIw1K11 pearyje sesaaa aa CHM6OJII1QKY MaTpHqy - apxernn, ,n:y60Iw ycaheny y noncsecr xao rheH Haj3HaQajH11j11crpyxrypanna eJIeMeHT IWj11 je y npouecy qmJIOreHe3e YTKaH y reHeTCKY Macy.23 Y CBaKOM cnysajy, rneztajyhn 11C'TOP11jCK11aI<TyeJIHO, yseprsnna je KOHH craraunja na J'.:.y,n:CKOMterraraomhy rrp0113Be,n:eH11 z CBeT, xao 06jeKT11BHa CTPyxrypa pasnoponaax C11M60JIWiKI1Xana-rea,a, 611Ba HHTepHaJII130BaH TaKO ,n:a ofinmcyje, ycvepasa H 11HI1l~Hpanojennaa-raa rtoaamarsa y npyurrsy. JenaocTaBH11je rOBOpen11, nojenmrau ce Op11jeHT11IlIexa CnOlbH11Mc11M60JIHMa jep y f.b11Ma,n:eHOTI1panocefiny Bpe,n:HOCT 11KOPHCTaa BJIaCT11TH )KHBOT. OpnjearalJ)1jOM xa Bpe,n:HOCTI1Ma113BaHce6e (npyrm« ocofiana, npczuaermaa, H,n:ejaJIa, HHCTHTYIl,11jaMa nojenmran ...) HaKO He CBeCTaHTe QI1fbeH11l1,e, nacrojehn rrpeBa3HnH BJIaCTHTH HeH,n:eHT11TeT, HeH3rpa1)eHoCT H ,n:e3HHTerpHTeT. Y TOM CMHCJIY ImeHTH<pI11<al1,Hja YCJIOBH HaQ11HrrepCOHaJIHOr pasaoja. Osaj npouec je Mo)Ke 6H1'H - 11aKO naj-reuihe H11je - nOCBe pal1,110HaJIaH: 11,n:eHT11<pHKal1,I1ja ca o,n:pe1jeH11M JIHQHOCTHMa,a HapOQHTO H,.uejaMa, nonexanje pe3YJITaT pal1,110Ha·JIHOr 11360pa H opajenrannje xa OHHM Bpe,n:HOCTHMa xoje nojenana-nnr )ImBOT 60raTC, OCMHIIlJbaBajy.H Q.HHC cpeTHHjHM. Y CBaKOM CJIYQajy, rrpouec na-me ra H,n:eHlmlJI11<al1,Hje smnecrpyxo je yporseir y H3BaH-JIW-lHO. COIJ)1jruIHO norse: I-beMY nyryje csoje nOpeI<JIO 11nacranax (npsn HMnYJIC), Y I-beMY uanasn csoje ysope ("o6je1<Te"); COl1,HjaJIHHKOHTeKCT,HC'TOBpeMeHO,npecrasrsa norse 1136opa HaQHHa H HHCTpYMeHaTa H,n:eHTHCp11Kal1,11je. 11 CPH3W-IKO11 npnpozmo oxpyzcerse Mory 11MaT11,H SPJIO QeCTO HMajy, nocetiao c11M60JIwu<0 3HaQefhe (onpehena I1JIaHI1Ha, IlIYMa, rrnaana, pexa, o6ana I1T,n: na npl1Mep. KO,n:rrOM11fbafha "CyrjecKe" HJII1 "HepeTBe" fiyjnua ... acounjannja caspeveaor npanarnunca jyrOCJIOBeHCKor ,n:pYUJTBaHl1je ycsrepena na qm3HQKO-reorpa<pc1<e KapaKTep11CTI1Ke onpeheaor sonenor TOKa, Hero I1Ma, rrpe caera, onpeheao COl1,l1jaJ1HO rrOJ1HTI1QKO 11 3HaQeH:,e. Cl1M6oJI11QKa
')') Y nepen.e 0 CIIM 6 ony I<aO "IUbY'IY sa cxaararse lJOnClCOBe -npnpone " Ernest Cassrrer ornunpao 0 5pa3mDKe Y CBOM UCHTpanHoM party Die Philozophic der syrnbollschen Formen, Bd, I-III, Beprrna, 1923-1929. L Pexarnrrynaunjy Tara pana npencraen,a Ecej 0 -rosesy, Hanpnjen, 3arpe6, 1978_ Y Be3H ca HaWOM reMOM Haj3aHHMJbHBIue Kacupeposa KtblUa je Mnr 0 LlplKaBII (Hornrr, Beorpan, 1972.) rne sacryna Hero cranonuurre. 23 Yo, K.[, JYHr, Jlanupiun Mrranocr, 3ar pe6, 1973, r.
Y 'IOBCI(Y, Byte Kapaldnh, Eeorpan, 1969"
Ii

Hoeje« 11aeronu

cflM60nH,

451

H,lJ;eHTl1cpliI<aUI1ja nojezmaaua I1 rpyna Y COUHjaJIHOM11rrpHpO,lJ;Ho-qm:3W-IKOM npocropy I1Ma nocefiny JbynCKY 11 oztrry-ryjyhy yrrory y npouecy COUI1jaJII13aUI1je. Kp03 onpehene cI1M60J1e Jby,lJ;I1 nspaacaaajy npnnannocr 11 npaspzceaocr je,lJ;HH,npY1'I1Ma, ,lJ;pYWTBeHoj rpyrm nrnr 3aje,n:HI1UI1.CI1M60JII1 rrpOIIlJ10CTI-I noncehajy na npoxyjano spexre, ynosopasajy na KOHTI1HyI1TeT y . . liCTOpI1JI1, rrOKa3YJY caBpeMeHI1UI1Ma na cy MOMeHTI1 nerrpexmryror nponeca JbY,lJ;CK01' craaparsa, Ilocefina MeCTa, HHCTI1T)'llJlje Ii 06wmjI1 CHM60JII13yjy I1 rrocefiay OTBopeHOCT, y:3BHlIIeHOCT, TOIillI1HY I1 nosepen.e y JbY,lJ;CKOj OMyK HI1ICaUI1jI1. CBe TO rosopn 0 HeH36e)KHOCTH I1 He3aMeIhI1BOcnI CHM60JIa y xyMaHI13aUI1jI1 JbY,lJ;CK01' ,lJ;pYIIITBa.,u:a JIH je, MeijyTI1M, HeI136eJKHaI1 TaMHa, zterpannpajyha ¢yI-IKUHja CI1M60JII1'IKe H,lJ;eHTI1cpI1ICar~r1je"? OB,lJ;e hevo ce sanpacaru y 06JIaCTH rrOJII1TWIKI1X nponeca, rcoja HI1ICa,lJ;a HI1je 6I1JIa CHpOMallIHa CHM. 6 OJIWIKHM "MaTepHjaJIOM " . TIO.JII1TI1"4ICI1 CI1CTeMpaLIYHa na rrpOI13BO,lJ;IhY JIOjaJIHOCTHxoaneprnpajyhn csoje OCHOBHe Bpe,n:HoCTH y Hajpa3JII1LII1TI1je rrpe,lJ;MeTe-CI1M60JIe H,II,eHTHcpHKaUHje. IIoMemiMo nexe (6e3 aM6HUHje na HatII1HI1MO 06YXBaTHY CI1CTeMarnsannjy illm THrrOJIOrI1jy), uajysecrannje 11najsaa-rajnaje. 3aCTaBe, aM6JIeMI1, YHmpopMe, rp60BI1, 3HaLIKe, IIJIaKaTII 11CJIWIHO, noansajy na o,naHOCT 11 nonpehenocr Bpe.LJ:HOCTHMaztpeheaor ,lJ;pYUlTBa,nauaje, rrOJII1TWIKe naprnje o I1JII1OpraHI13aUI1je. XI1MHe, neice rrecr-re I1 IIJIeCOBYIy CPOJIICJIOpHO-rrorrYJIapHoj BI13ypH, senn-rajy HaUI10HaJIHO-Hap0.LJ:He mrrepece Ii na 6a:m csojc I13BOPHOCTI1 ,lJ;H¢epeHUI1pajy nenpnnannxxe KOjH 360r 'rcra He xrory r1MaTI1tIaCT rrO,lJ;BOijeIha non CHM60JIH30BaHe Bpe,D;HOCTH. HMrrpeCIiBHI1 TprOBH, ropa.ean, rpaheBI1I-Ie, CrrOMeHI1IJ;H 11CJII1LIHO,HapOtII1TO y rJIaBHHM rpa.LJ:OBI1Ma,CHM60JII13yjy BemrLII1flY Moil H He3aBHCHOCTsajemrmre; CJIHLIHYCPYHKI.~r1jy I1Majy I1 srpane y KojHMa nocrryje rrOJII1THLIKaBJIaCT- Te srpane CBOjOMeKCKJIY3HBHOllItiy I1 xepMeTI1LIHOwlly CHM60JII13yjy nocefian 3HaLIaj rrOJII1TI1LIKHX HHCTI1TYUHja 11 ztonpnaoce rrportyrirsnaaa.y ,lJ;HCTaHueH3Me1)y npe.LJ:CTaBHHICa BJ1aCTI1 11napo-

rta.
TIoce6HY CI1M60JII14KY Bpe,lJ;HOCT HMajy CBe4aHOCTI111npOCJIaBe MeMOp11jaJIHI1X rraaa ,lJ;p)KaBHI1rrpa3HI1nI1) 11 ofierrcscaaaa.a rO,lJ;r1WIh11UaJIIi'IHOCTH (m1.LJ:epH 60PUH KOj11cy y rrpcrexnmr BpeMeHI1Ma 3aCJIY)ICHI1 ORe spen11 sa HOCTI1na KojHMa ce yreversyje 'rercyhe zrpynrrao). 3601' 'rora 0 TI1M ,lJ;aHHMa11 TI1M JII14HOCTHMa Mory lOBOP11THHaj60JbH npencraanann ,n:pYUlTBa (KOj11na HajrrYHHjI1 HaLIHH napaxranajy 0,D)II1I<e .rexyhe 3aje.LJ:HI{1~e), nocefian HaLIHH y aa H3BI1I.IIeHOM nepewonajannov OKpY)KeIhY. Kon TI1X rtpocnasa eBOIcaUI1ja 11Ma ¢YflKUI1jy rrpeITJIaBJbI1BaIha ca,lJ;aI.IIaOCTH rrpoxyjamrsr, satiopasa .reicyhax npoxianraja, nHCTaHI~e 0,lJ;Ca,lJ;allIIhOCTHI-Ia pa-ryn npOlllJIOCTI1. HajYMHI1je I1 Haj,lJ;OCJIe,lJ;HI1je JII1LIHOCTH 3aCTyrrHHUI1mrrepeca rrOJII1TH4ICOr CHCTeMa, HMajy najsehy CI1M60JII14ICYBpens OCT. Kao "HerrOICOJIe6JbHBH 60p. " UI1" KOJI1 cy "CBaKH TpeHYTaK JII14HOr )lCI1BOTaYJIQ)KI1JII1y ,lJ;PYWTBO, OHI1 sacrryxcyjy nocetiny nazosy, najasrsusaa,e, O,lJ;HOC I1W4eKHBaaa, .LJ:HBJbeIha rryn I1 crpaxonourrosarsa. Crora je sa .LJ:PYlliTBO,"BaJKHHje" - HapOLII1TO aKO je y ITI1TafbY aKTyeJIHH rrOJII1Ta4ICI1JIH,lJ;ep- rzte ce 'ra JIHLIHOCTO,lJ;Mapana, mnna y JIOB, KOMe ce jaBI1J1aTeJIecpOHOM111m TeJIerpaMOM HT,lJ;., ero rcaKBI1cy CTBapHH H 452

O..o:HOCI1, rrp06JIeM11 11peuren.a KOj11cy rteo )I(11BOTaM11JI110Ha lCOj11He Mory a 611T11, ojemraaxao Y3eBW11,CHM60JI 11..o:eHTmilI1KaLVije. n Yt.IeCTaJIOCT11,lJ,eHT11qmI(aLI:11je rrOJI11T11t.IK11M ca C11M60JIIiMa 6a311paHa je ira ocyjeheaoj norpetin sa BJIaCTIiT11M.If,[LeHT11TeTOM. DJIOImpajyn11 MorynHoCT rta ce norpefia 3a,n;OBOJbH HeK11zipyra, ayronosran Hat.IMH, 11imII1 ,n;ace 11..o:eHna mqmKyje na He)I(eJbeHOM nonpysjy, rrOJII1TJ1l-lKH CHM60JIH, HMrrJIMLI:HTHOnrnr eKCflJIHLI:11THO, YBeK noce jenao yrrYTCTBO xoje HMa xapaxrep ..o:HpeKT11BHOr ycsiepersa: nojenmmy je ,jacHo" C KHM (c LJ:HM) alCO,xana, 11na KOjH ImQHH. K Parra ce 0 aHTHCMM60JIY xao ysopy O..o:60jHOCTH,nenoacersaor nafioja H HerrpHXBaTJbI1BOCT11. Jenaa 0..0: ajLJ:eWn11X H aHTHCHM60JIa je oc06a-CHM60JI Henpajarers. <D11rypy "aenpnjarersa", ynyrpaunser 11JIM san.cxor, KOHIJ;errTHBHH 11oneparanua KpeaTOpI1 rrOIT11THLJ:ICHX npoueca cy 6e36poj nyra y HCTOpMj11 ycneumo TeCT11paJIH"nenpajarersa" H3HyTpa ce y..o:PY)Kyjyca OHHMa crrorsa, OHM cy lb11XOBaexcnoarrrypa; JIeBH, "nenpajarersn" capahyjy ca OHHM ..o:eCHHM; "aenpajarersn" 113 rrpOllIJIOCTI1 Tpa)Ke caoje (rrelnpajarerse y canaunsocrn; "aenpajaren,n CBI1X60ja" cy YBeIC.3aje..o:HO He M11CJIe H Ha~ ..o:06P? Onaj KO He MHCJIH xao M11, M11CJI11 ztpyra-mje, KO MHCJIIl rtpyraaaje, OH je cynapnmc, Cynapnnx 6p30 110CTajellPOTHBHHK, a rrOTOM "aenpnjaren,". "Henpajarers" je ouaj KO MHCJIHnpyraxnje. "Henpajarersn" cy Kp11B113aOHO !lITO CMOYLJ:11HI1JIH (KpHBO cy pa..o:I1JI11, CMHWJbeHO cy ByKJIM norese C UHJbeM na ofiesnpene name ycrrexe H nonpnjy C11C"TeM), cy KpHBH 113a OHOWTO HHCMOYLJ:HH11JIH ann (OMeTami cy Hac, ysyronr cy ce na pasae nonoxcaje H Ba)KHa MeCTa 11 6JIOImparr11 Hallie axunje). Kaxo je "aenpnjaren," Y3POI( aaunrx TeUlICona, lbera Tpe6a Mp3eTI1, a TO Mopajy CBH 11CBaKo,n;HeBHO(xraxap nse MHHyre ..o:HeBHO, aKOH H rJIaBH11X..o:HeBHO-HHcpopMaTHBHI1X nOJII1T11LJ:KHX nporpana, rcao y OpBeJIOBoj "1984."). "Henpnjaren," je KOHKpeTaH - TOje M.M. 11rpyna (rpyne - amr YBeK Malbe 3HaLJ:ajHe, xoje He napazrasajy OCHOBHa ysepersa 11 TeH..o:eHIJ;Hje) ojy x M.M. oxynrsa. A. M. M. je, "cBHMaje rr03HaTO", onysex TaKaB (6e3 063Hpa na OCHOB~-rera je TO "nosnaro"); ..o:OK pa,ILHOaa Hac caM~ je rrpI1Kp~BaO csoje je nenpnjarerscrso; OH Je onysex M11CJIHO rrpOTI1B Hac, OH Je npyra-raja 0..0:Hac; OH He nonrryje name CHM60JIe, nneane, Bpe..o:HOCTH OH 11Ma"60JIeCHe" aM611-unje; OH HeMa rrpujarersa, OHje pacyo LJ:aK 11CBOjy IIOPO..o:11LI:Y, urrasmue, OH je pyacan; CB11 lCOjHKOHTaKTHpajy ca M.M.-oM, lCOj11 -nrrajy lberOBe panose, lCOjH I1Majy pasyneaaa.a sa thera - MQ)Ic..o:a 11CJIe M I<aO H OH. 3arrpaBO, OH11C11rypHO MHCJIe xao M.M., arnr TO npmcpnsajy, -iexajy rroronaa TpeHyTare sa aKIJ;Hjy (KOjH amcan aehe noha jep CMO MH 6y..o:HIi); OH11cy rrOTeHI.lJ1jaITHH- CTBapl-IH M.M.-OBLI:11, OHI1cy "nenpajarersu", "Henpnjarers" I1Ma csyrne, y CBI1Mcpen11HaIvIa; nonyure, HeMa 11X MHoro aJIH cy ,n,06po pacrropehena. 360r caera, "nenpnjarersmra" Tpe6a ITOI(a3aTH KOJII1KOCMOjaICI1,'rpefia ce 60PI1TH rrpOT11B lbHX, 'rpetia 11XeJIIiMHH11Canr. Ta "jaxocr" xao caara emrMI1HaIJ;I1jeje pe3YJITaT aprecpI1LI:I1jeJIHOr KOHlparrYHKTa "nenpnjarerscicnn" noxynrajmaa. Atco " . " . BepOBaTH y CTaJIHO nenpnjarersa ,HeMa, B8Jba ra H3MI1CJIHTIi- Mace MOpajY rrpHCYCTBO "nenpnjaren.a" nepvanenrno Mopajy 611'111 "fiynne" 11rJIe..o:aT11 y rrOJI11TI1LJ:K11 MaplmpaHy Tat.IKY xao nenpnjarerscxy. Y eKCTpeMHI1M cny-rajenmaa "uenpajarers" - ocofia MQ)Ke 611TI1 rtpenCTaBJbeHa 11MaCOBHO..o:mKI1BJbeHaxao ocofia xoja je Kp!1Ba 11oztrosopaa sa ncropnjcxy necpehy 11 rtposrauraje. CBa necpeha Maca ce nepcomnpmcyje y 453

ocofiava BafbeM.

«oje

cy ,.[(0 lhe noscne MorynRoCT

CBOjHM ,IJ.1'Ida60rr11t:[KHM, ypOTHHLfKHM zteno-

Ta "ypormenca 'reopnja nonajecns"

6eCMHCJla 11 crpaxa

4 I1Ma H CBOjy .n:pyry

crpany:

OHa

zra jemra ocofia (noha, JIH,[Lep H crr.) 6y.n;e cxsaheaa H .n:O)KHBJbeHa xao rryrosoha aa 113rrre.n:HOM rrYTY rrpeB3.3I1JIa)!CeFha MaCOBRe nozrpasyxeaa

necpehe,

xao UlTO je jenan noseo ,lJ,0Tora). "C TOM CJII1KOM noanjecm rpefia npeotipartrrn pearnm crpax KOjH nacraje paTOM, HeBOJbOM, rnahy, aaapxajov H HeypOTI1L.J:KH crpax, a crpax Tpe6a 6HTH nan(6aw

snanan novohy

r-meHTI1<pHll.I1paiba C BOqOM

.n:eMarorOM,

TOTaJIH11M O.n:P11-

IJ;alheM era Y rcOpHCT solje 11fberOBe IC.l1I1I<e lCOjI1X11CTHRcrcHI1HTepeCH He Mopajy 6I1TH HY)!CHO

rtozrynapan

HJITepeCHMa Maca."25 cI1M60rra HOCHOIJ;HnOrrI1THt:[Ke BrraCTI1 LfeCTO aHTHCHM50rra.

"TI0311THBHY"

xoncrpyxnajy

KOM61·myjy ca Heran1BH11M 3Hat:[elhCKI1M Ha60jeM

Konrpano-

napatsesr CynPOTHOCTI1 ocrsapyje ce MorynHocT peuernmje 113 rrpae pyrce: oznrax rrocraje BH,I:VbHBOKaKO, xana 113aUlTO, jep je BI-m1bHBO rrporirs -rera, rne
11na KOjH Hat:[I1H.26

Moace ce YOt:[11TI1rra rrocefina CKJIOHOCTH aqnnnrrer aa rrOJIHTI1t:[KY CHM60Jrn3aIJ;Mjy nocrojn He cavo npexra noje.n:HHIJ;11MaH (Y)!(HM), rpyrraxra, Hero H

cnojeaava. To ce O,nROCH, na npmaep, na CeJbaIlITBO y nponecy nponerapnsaunje - xana je H)!(JIe6JbeHO H3 Tpa.n:HIJ;HOHaJIHHX »ronena rrpnspehasas,a I1 COIJ;HjaJIHe opranasaimje, xazta je rrosehana HeI13BeCHOCT 11 recxofia.xana oncxypna 6y,ny1'iHOCT MalIO 3aBHC11on anacnrre O,LlJIYIce anra11 )ICMaHa. HCTo Ba)!(J1 11sa "nefinelu:" norrozcaj TIB. cpeznsnx cnojesa, napo-nrro
t:[I1TaBI1M ,npYUlTBeHHM y Be3H

ca

I-hUXOBMM

Henpuua.rr.afbel\i HH "rope" fiR ".lI,OJIe".IhHXOBOj

)f<eJbH aa

ycnoaon I1 acrrapaunjava xoje Mory 611TH 3a.n:OBOJbeHe asroprnsatmjor« cynporcrasrseaax 11MCHJIa. Y KOHTeICCTYCOIJ;RjaJIHHXnpoxrena xoje epoznrpajy 11pyure rr03IID;Hjy H3a30BHMa, MaTepn;jaJIHe

cpeznsnx cnojcsa, OHH ce jour BHIIle oxpehy CHM60JIWIKHM

I1.UeHHH:pI1KyjynH y TOM

rroztpysjy

MoryfiHoCT

peanrarmaarmje onor ztpynrrsa 11 OHHX oznroca KOj11HM nosmmje 11 cpyr-UCIJ;HOImJIaH pacnopen zrpynrmeae
I10JII1Tw-rKa CHM60JI!13aU11ja MOJKe ce ICoHKpeT1130BaTH 11y CTaHoBHHIIlTBa, Mafbe-BHIne

pemrrerpanaje 11 06e36e1jyjy ycrarsene

Moilu.

zrpyra-rajoj rrepztpynrrse-

crreKTHB11: LfHTaBH cnojesu He rpyrre, Mory

orpopnrsese

rrOCTaTH csojcapcraa

CHM60rr-aHTHCHM60rr

.n:pYUITBeHHX TeTlIrrpOIJ;eCH CHMyrrorpefin CHM-

xoha,

sana

11 rrponacrn. naimje

AKO ce perpeC11BHH 11 onersyhyjylu« H cmrrao, y TOM crrynajy nsonosanoj

60JIH3yjy

ca 6YP)!C03.3HjOM, rrefhHM

pa.n:Hl1II1TBOM, rrpHBaTIDIIJ;11Ma, npnnan-

HHIJ;HMa zrpyre

24 Yrt, Franz

Neumann,jJ€JHoKpal7icKa

II aytuoputuapna

qpotcaea, Haupujeq.Bazpeii,

1974.

c.

238

25 F. Neumann, UHT. pan. c. 238-239. 26 Yn.: "Crpareunca nOJIHTJ-IlIKa nonesxaaaa Ii paarpana-raaaisa mlCY Moryna 6e3 .n.I-ICTHHKTHe aneonOWKe aaamrse .n.aTor Ii sanaror, Ge3 y6e.1l,IbHBOryxasnaaisa aa )'3pOJ(e cyicofia H npapony pasnnaxen,a, Ii 6e3 (xareropn-ucor) osaauaaatsa npOTHBHHICa... .L!.o.u,ywe,nOllHTH'-1lCacoinrjarmsaunja nonpasyaeaa Ben on crapra onroj sa O.1l.HOC npeua HI-IBe.rmpaFbeMH pa3.J1IUCaMa «oje ICOHKpeTHanOJlHTHKa crsapa, onpxrasa Ii' onpaanaaa, arnr Ta nneonounca yseprnpa HHje .!l.OCTaTHa crpory H nocnenay eJlHMHHauHjy cnera onor sa UITO y H.ll.ejHI1MHHTepaKUHjaMa ycnopasa i-tJll-! MecrHMHL~e cnpexaaa nacrajaa,e 1-1 ocraapeise nocryrmpanor noperxa: rtpeztoiifia 0 6HTHHM (He)CJTH'IHocrHMa H (He)je.r-lHaKOCTHMaH)0KHO ce ofiorahyje (o6aBe3Yjyhoi«) nozrenou aa nofiopxmce
11 nerarope

onpeheue onnrre perynannje npaxce,

paspanov icoperra-

T1iBHe nonene na "ncnpasua" H WTeTHa nonaurau.a; noeara je y cn03HaTOM je.QHHCTBYH aa npOTI-IB" .up Jla:JHH, "Ilomrnouca coimjannaanaja 1-1 Hl-1.ll.OICTpHI-mu.Hja", Fpyna ayropa, Ilomrnruca CQ1UIO.rlOnfja, y: PanHH'IKa urrauna, Eeorpan, 1978. c. 210.

c.

454

60mrYJ<!1X aprerparcara nonajy ce HOBe BpCTe nOrr11T11qICOr ejcrna xoje rpeoa n ,o;a ooesfiene 3HaqajH11j11 11 nOTnYH11jH nOn11THqICl1 ycnex, Vnorpefia nOJU1HlqKl1X C11M60rra ce, nopen OCTanOr, yrmsa y M11TOnOWICO HOJbe - spurn ce W11pOICaH 11HTeH3HBHaMl1T113aUHja nOJIl1TW·IKeCBeCTH.
MHTCKa
MUT

HMrrperHalI.Mja

CBeCTH

HHje HaLIMH Ml1WJbefba npnpozre 11CBeTa cBojCTBeH "np11M11T11BHOM" QOBeICY11nnje CYI1CTaHU11janHa11,1l.eOnOW1<a rpaha "rrpl1M11T11BHOr" ztpynrraa; anje xpaja.n ,o;OMeTpeqmexcasaor HC1<YCTBa aICBOr QOBeKa y TaKBOM ,o;PYWTT By. Iflra Ml1T jeere? M11T, I1DH npeUH3HI1je, M11TCKH06n11K M11WJbeH:,a,npenCTaBJba O,o;rOBOpna rsyncxy norpeoy na ce y xereporeaoj nojasnocm npnponHHX 11JbYACICHXCTBap11,pasacyrax no npocropy 11BpeMeHY, rtonpe ,0;0 onpeljeHe nese, C1\1I1cna,pena 11 snauea,a. Casnajna nonnora Te 3HaQefbCIC11 OCM11urrserre perprrexcaje npencrann.a n.eao cexyaapno CBOjCTBO;M11Ty rrpBOM peny 11Ma CPYHICU11jy eJIOB11TOr OCM11WJbaBallia, paspeuraaarsa MopanH11x 11JbYAu CIC!1X .QI'meMa IllIO CBaKo,o;HeBHO aacrajy y )IC11BOTYY zipyurrey 11 xoje )J.pYWTBeH11)ICHBOTnauehe. Ta "¢I1D030¢CICo-aHTpononoIlIKa" spenaocr M11'ra paha n.erosy np11BnaQHOCT; crora ynrnrs y non-e M11Ta CHa)ICHOMeMOT11BHOMH.n:eHTI1cpHIcaUHjoMpesyrmrpa xao nenopeunsa rrC11XOnOlllICal1CT11Ha )ICHBOTa.,il,o.n;ywe, y CBaICOMMI1Ty 11Ma HeWTO 0,0; paU110HamIO mrrepnperapane ncropnjcxe rpahe, aJII1 je TO paUHOHanHO cavo aM6arra)Ka xoja rex ouoryhaaa na ce cynCTaHUHjaJIHH 1<BarrHTeT11 MIlIa npeaoce, na spure CBOjy OCM11IllJbeHY¢YHICU11jy. Illrasnure, 360r 're ¢YHrcUHje ce 11spunr pexoncrpyx. . U11japaU110HaJIHe OCHOBeM11Ta,isena penyxmqa, anarrrannja, ,o;OMHIllJballie 11 ,o;onyHa.27 qOBeKoBa norpeoa na OCMHWJbaBa CBOjy zipyurraeay er311CTeHUHjy naje jenaocaepna 11je)J.H03I-raQHa. OTY,o; H 60raTCTBo H pa3HoBpcHOCT MHTOJIOIllICe rpahe xoja ce O,o;HO~H CBa Ba)f(:II1ja nonpysja rsyncxor )1<11BOTa ira (aHTpOnOJIOrnQIC11,ICocMoroHI1jcK11, TeOrOH11jCICH, cxaronounca, cotepnonouncn, e 11T)];.M11TOB11)28na 11OHO xoje ce O)];HOC11a nOJII1THQICO n .n;enOBaI-be Jby,o;Hy 3aje,lJ,H11IJJ1. Ta spcra M11TOB~,tcoja Hac osne l!pHMapr-w ~aHHMa, O,o;HOCH na zrpzcaay 11 ce n.eae 11HCT11TYUHje opramraaunje, H I-Ia xepOJC"TBO11MopaJUIOcr nOJII1T11QI(Or QHHa, na Bpe,o;HOCHY YHI1Bep3aJII13aU11jy pa3JII1ICa 11n11 je,o;HaKOCTH Me1jy ,o;pYW~BeH11Mrpynaxra 11~y,o;HMa, na (nejrtponasxn snauaj O,lJ,aHOCT11 nOJII1T11QrcOj BnaCTI1, na ,o;OCTOjaHCTBeHOzipncan.e y nomrru-ncou rtenosan.y, na rrOJlI1T11Qrce opnrere, rrOJII1T11QICY HM60JIHICY 11CnI1Qr·w. nOJI11THQK11M111' ayr C CHM6oJII13yje nOTpeQY sa H11TerpaU11joM )J.pYWTBa y eJIeMeHTY arrCTpaICTH11X nOnI1TI1QIC11X npoueca; OH je 11 nacrao 11 nocrojn y rrpyurrsy nouenanor 11 tpparMeHTHor COllJ'IjaJIHOf' TIC11Ba,xao jenaa 0,0;MorynHocTH n.erose ancrpax-

27 "3a

npeannu 11npazrpauaruaonauu TOI( norahaja II pacnner xojn liMa HajHenOCpe)lf-lHjy Be3Y ca aICTyeJIHIlM npo6neMIlMa npen nojnua ce jenaa npyurrneaa r pyna IIJlI-I aajenanna nanasn y canaunsexi IpeHYTKY". MUJlaH Mallin, Mur II nOJll1Il1Ka. Pa)lHII'IKa WH1Moa, Eeorpaa, 1984, c. 109.
MIHCl(e 6HTHO ce HI (paUlIOHallHII

npn-re

je na

eJIeMeH111, Rn.) H OHH npyrn, ueJIlII-lY. y

uaouanan

MOMeliTll y f-beMY yofimr-ranajy y HOl3Y II cneUIl(I)H'IHY

')80 pa3JIII'lJII 11Mnpcraua -

MIHOl3a II IbHX0l30J..nnrepnperaunju

yo. y:" M HJlaH M aru Ii uirr. neno. 1,

455

THe jarn ca

pennrerpauaje. Crora
CBe,nOK nocrojn

he H MHTH3aL~I1,jarrOJII1TWmOr MI1111Jbelha nocro,nPYIllTBO,

tsen OCHOBHH113BOP YHYTap ce6e pasfiajeao -

onsojenm«,

cynpoTCTaBJbeH11M 11 KOH¢JIHKTHHM ,npYUITBeHHM

rpynava

HHTepeCHMa..

Y TaI<O I1CTOPI1,jCI<I1 CTPYICTypHpaHOM zrpyurray MHTCKa HMnperHaIJ)1ja rrOJIHTHQKe CBeCTI1 He Mopa 611TH a priori oaersyhyjyha H pcrporpaznra.
MI1TH3HpaHHM O,nHOCOM rrpesra

reunco ocreapernn« HCTOPHjCK11MBpe,nHoCTHMa y nperxoznnur BpeMeHI1Ma, noncrnse ce aKTI1BaH O,nHOC rrpexra CTa6HJIIi3aIJ;I1jH TI1X Bpe,nHoCT11y rexyhe« nepnony, yrsphyjy ce 11ja-rajy penpoziyxTI1BHe H I1HTerpaTI1BHe CTPaI-Ie ,npYUlTBeHOr )KHBOTa. I103HaTI1 cy npavepn,
HapOQI1TO 113caspeuenax

zrpynrrasa,

Y KojHMa je rrOJIHTWIKO BOljCTBOpeBOJIy-

noxpera,
TalCO cy

IJ;HOHapHI1Xnoxpera,

Kp03 eCXaTOJIOIllICYMI1TH3aUJ1jYCBeCn!

ynyrap "srycnyror" ncropnjcxor speneaa

IIOJIHTI1QKOr HJI11qaI< BeI<OBH"r-.mpHor" ce ,nOBO,nI1y

rrOCTI1r.JIO erpexar

npunaznnnca

T11X

113Y3eTHe rrOJII1TI1Ql(e aHranCOBaHOCTH

OCTBapeH11pe3YJITaTH 611 6HJIe

63311 HHTeH3HBHor

anraaoaana aa xoje

napozta; na norpefiae

neuenaje

TOKa CTBap11.CTBapHa rrOJIHT11qKa,neMO-

xparnja

)I«)Bafbe HaCTaBI1 y ,ny)lceM

rnrran,e aKO ce MI1TCKH HHCI1HpHCaHOnOJIHTI1qKO anranepnony. Y TOM crrysajy pe-r je 0 TOMe na je MalhI1Ha (naj-reurhe BOljCTBO noxpera) HHCT111YUHOHaJIH30BaJIa CBOjy BJIaCT, na je . .
onpacasa
11 penpozryxyje,

nopen

OCTaJIOr, 11 npOH3Bo.n:I-hOM JIOjaJIHOCTI1 no

Mo,neJIHMa cI1M60nw-IK0-MI1TCICe H,neHTHClmKauuje, ,na Tor

sacnyre

113 nporexnor

nepnona nncrarrapa xao apryverrraunjy retcyhnx rrpI1BI1JIerI1ja. ,L(pyra crpana npoueca jecre 6.JIOI<a,naKPI1THQKOr H paUHOHaJIHOr oznroca npesra nopercJIy Ii YJI03H nOJIHTI1QKe BJIaCTI1,3aMeI-hI1Balhe CPOPMaJII130BaHe rraprmnmarmje
1I1I1pOICI1X CJIOjeBa y MapnmaJIHI1M rrI1TaFbHMa ,npYillTBeHOr H nOJIHTHtrKOr )lCHBOTaaa ,neMOIcpaTCKO yseurhe CBHXy H~jBmICHl1jHM OMYKar-.1a 11 penreistoaa,

xao 11CI1CTeMaTCKOonpacanas.e xerepoaoxmje na pa-rya ayronosmor nersen,a 11anraacosaa.a.

onpe-

BpJIO je qeCTa, a y caBpeMeHI1M ,nPYlllTBI1Ma, na )KaJIOCT,CBe -remha, n jenna CMI1II.1JbeHa,zterparnrpajyha, MaHl1rrYJIaTHBHa ynorpeoa MI1Ta. KOM6HHOBafbeM eneucaara MI1Ta 11rrOJII1TIfqKe CHM6oJII,nce y ImeOJIOIllICo-,nOKTPlmapH~j O,nOpH, nornrnenor MaHHnrraTopH BeWTO CPOPMYJIHIllYyJIa3 Y MaCOBHe, ztyro CPPYCTpHpaHenorpefie aa CJI060,nOM, jcrmaxomliy, H,lJ.eHTI1TeTOM. Taxo nposoIJ;I1paHe ncen.e, y HeMorYDHOCTH I1CTHHCKOrsanoaon.en.a rrorpefia, CBOM CBOJOM CHarOM 6l1B~jy OIcpeHYTe nceynosanonorsen.y - xpos I1,[(eHTm}lHKaI.l,Hjy ca MHTCKH HHTOI-mpamiM BeJIHqHHaMa (ocmmasn rrOJII1THqKHX aajemnnia, xepojn, semnor pepopsraropn, TaICOce paspenrana I1T.a.) H eMOT11BHO eesasarse aa xao

norryhene

c11M60JIe;

0.n:6acleHOCTI1 1111mi)ep110pHOCTH.29 ,D;o CBeCTHHe nonnpe

eMOTI1BHa rrran TpaHcrrapeHTHa

ocehaj

ycaMJbeHOCTH,

H He CMe

ztorrpern

29 "Je3H'IKH CHM50DI13aM BOna y 06jeKnHjJHKa!..lHjy -rymnrx yrncaxa; MHTCKII CliM60nH3aM sonn y ofijetcTH(IJllKa!..lHjy ocehaisa: E. Kacnpep, MIlT 0 JlpilCaBII, uur. H3nal-be, c. 72. Heurro na.n,e: " ... aKO csoje eMO!..lH-· je H3pii3HMO CHM50nH'IICHM LIIlHOBHMa... TaKBH 'IHHOBH HMajy TaKO pelur nBOCTpYKY Mon: Mon zta sesyjy H pasaesyjy. M ry cy evounje oxpenyre ynorse; ann YMecro rta 6yny pacrypene, OHe ce, HanpOTBB, sryunsanajy .." Y je3HKY, Mllry, YMeTHOCTH, sepn, nauie eMouHje Hi·ICYnpocro nperospeae y L!HCTepamse; OHe cy npersopene y "nena", Ta nena He mu-reaaaajy. OHa cy [10CTojaHa H rpajHa. cDH3H'lJ(a peaxunja MalICena HaM np)0KH cavo 6p30 !l npnapeaeno onarauan.e; CIIM60Jll!LJKH mpas Monce nOCTaTH monumentum aere perennius." (c, 72-73). 30 M. MaHIn, unr. neno, c. 239·-240

456

casnan,e .LI:a "MeTaqm:3HKa" THX pazm.a Y MHcT11qmKaLJ.HjH CTa6HJIH3aLJ.HjH je H je.LI:HHXna pa-ryn npyrnx, .LI:a CBOje jespcna niranaanaa rrpOWJIOCTH Ha.LI: anaunsourhy Y <pyHKLJ.HjH c 04YBaI-ba OBe rroroa.e, crrpe-ranan.y H npeycvepaaarsy HMrryJ1Ca 11 axnnja xoje 6H Ca.LI:alllI-bOCI eserrryanao .LI:OBO.LI:HJIe nnran.e y CMHCJ1Ynpoueaa H percoy HCTpYKIJ;Hje y pacnopeny .LI:pYWTBeHI1Xrr03HIJ;I1ja H paCrrO.LI:eJ1I1 .LI:PYWTBeHe MOo.H. Je.LI:aHO.LI:3Ha4ajHI1X npavepa MHTCKe HMrrperHaIJ:Hje rrOJ1I1TI14KeCBeCHI npencraan.a opraausoaan.e H O.LI:p)I<aBaI-be MaCOBHHX n01II1TH4KI1X CBe4aHOCTH. Ben rro CBOjOj <pOPMH ("ecreTH30BaHH" npocrop 06I14HO nopen CHM60JIH4Kl1X rpaljesnna HJ1HCrrOMeHI1I<a3acrrY)l<HHMa; crpora rrpOTOKOJ1ca jacHHM pe,IJ,OCJ1e.LI:OM H 3Ha4efuHMa; rrO.LI:Y.LI:apHOCr 3HaqaJHHM .LI:aTYMHMaH3 I1Cca ropaje HapO.LI:a11J1I1 .LI:PywTBeHHx rpyrra, 11CJII14HO)OHe 'rpefia ,IJ,a,Kp03 pe.LI:YKIJ:Hjy ysemha paLJ.HOHaJII1TeTa,npyxce npacyraoj MaCH ocehaj Y3BHweHor 3HaqeI-ba H rrOCBeneHOCTI1."MaCOBHa rrOJ1HTWlKa CBe4al-IOCTnocraje najnapxanrImjH H HajcHa)l<HI1jH peryrrarop "KYJ1TYpHOr XOpH30HTa" Maca y n.oj ce cnajajy MHor06pojHe BH3yeJ1He,Pl1TMH4Ke 11aY.LI:11THBHe KOMnOHeHTe noxiohy KOjl1X Q)l<HBJbaBa MI1TCKa Tpa.LI:I1IJ:Hja .LI:peBHaCHM60mIKa, .LI:06HjajynH nenocpenna H 11o -ntrn enn a, O.LI:HOCHOxryenna rr0J1HTI14rca anasea,a ... 3a pa3J1HKy O.LI: a .LI:eJ1a . .. KO]e ce .rJ1e.LI:a H:rI1 nparn ca crpaae, -nrran.a Kl:bH:e y KOJOJce pa3MHWJba 0 Ca.LI:p)KaJHMaKO]e cy CTBOPl1JI11 npyrn, Y MaCOBHOJCBe4aHOCTH yqecHHIJ:11 ce jaarsajy xao aKTHBHH xpearopn H axrepn CHM60J1I14KHX 36HBaI-ba KojHMa . .. "" nmua OJ~ oxomn.asa CBeTOC'T11BeJ1H411Hanpouinocr, KOJaJe neynopenaso 06HLIHor H .LI:HeBHOr36HBaI-ba, PYIHHCKor pana 11.LI:Q)ICHBJbaBafua TBapHOCTH. C MaCOBHa rrOJIHTI1lII<a CBetIaHOCTce na 'raj HatI11Hnpersapa y C11M60JlI14KOcna.. .. . jaise ca 113BopHMa H xopenaxra npecramca Hap0.LI:a; y I-bOJce CJe.LI:HI-bYJY MHore renepannje, pace H HapO,IJ,I111 osroryhyje I-bHXOBOcnajan.e ca TJ10M na KOMe . . . )l<HBe; aa TaJ Ha4I1I1 crsapa ce cnara sa )KBeJ1HKa.LI:eJ1mK OJa Hap;MamYJY rrpoK J1a3HO11canaunse 11ocrajy aa 6Y.LI:yo.HOCT Hap0,IJ,a."30 I1ope.LI: crarsa .rr.pYUITBeHI1XKpI13a Ii npesapaa,a, y KojI1Ma n?CTajy rrpo?JIeMaTH4HH YCIaIbeHH .LI:pYlilTBeH11O.LI:HOC11 11Bpe.LI:HOCTI1 y KOJHMa rrOCTaJY H needmxacne MopaJIHe H Bpe.LI:HOCHe crae rroje.LI:I1Im4HOr noaanrarsa, rrOrO,IJ,HO m 1J10 MHTCKO npoacnuaa.a CBeCI'Hjecre H OHO craise y KOMe .LI:OMHH11pa H.LI:eOJIOWICH MOH0J10r ananajyhe rpyrte. TIpe.LI:.LI:BOCTPYKHM I-13a30BOM- MOIynHM HaC111beMxao pe3YJ11aIOM yno rpefie penpecasnor anapara nrnr CYMOM npna.. . unernja KOJe ce HY.LI:e JIOJaJ1HOC'T KpHTH4Ka 11paIJ;I10HaJIHa CBeC'Tce rrOBJ1asa LII1 y orropTYHo-l<OHClJOpMI1CTH4KO ranopeise, a )J,eJIOMnponyxyje H "nay-tao" .LI:OKa3HHMaTepHjaJI KOjH MI1TH3yje rr0J1HTH4ICY CBeCT cvepy otipaanararsa "He3aMefuHBOGIU" H "I1CTOpI1jclce" YJ10re aICTyeJIHOr rrOJ1I1TWIICOreCTa6J1HlllMeHTa. Y.LI:aJbOj H3Be.LI:6H .LI:OMHHalJ:uje rr0J1HTH4KH eC1a6J1HWMeHT Hy,IJ,HTaKaB 1me0J10WlCH mlxitum composltum KOjI1 ce .LI:HpeKTHO noxnana ca Komi)Y3HO H nenornyno OCBeWTeHHM norpefiaua Maca (HJII1 .LI:eJIaMaca), WTO ce, ynpaso 360r Tara, noicasyje e<pI1ICacHI1jHMy rrpOH3BO,IJ,I-bH J1ojanHoCTH H OtIeKI1BaHe rrOJ1I1TWUCe (H)M0611J1H3aUI1je O.LI: 11110xaicsor pal~HOHaJIHOr 11aYTeHII1tIHOr 6 ryaauen,a nojasa H npoueca. ITOI(3)ICHMO TO na npnnepy MHTcrce xuneprpoqmje HaUI10HaJIHe CBeCIU. CBaKa nommr-nca sajemnnia, na H HaU110HanHa, jeer I1JlY30paH noxyuiaj ofijerum-aaan,a 11 OLJ.eJIOBJbefua .LI:pYWIBeHe, rsyncice

retcyher crarsa .LI:OMHHaIJ;Hje npasancruja H

457

sajeznrmte (6e3 063I1pa UITO je ncropnjcror HenpeCIWqI1B, na y TOM CMHCrry HY)KaH). KaKO je naunja, HapOqMTO caapeueaa, ti:>opMa (y npHH1JJ,my sesana aa AP)KaBY) xoja Kp03 CBOjy anCrpaKTHOCT aacrojn paspeunrra crsapne rrpoTMBpeqHOCTH pasfinjeae COUI1jaJIHe sajezunure, arrcrpaxrne BpeAHOCTH ocofinae HaLI;HOHaJIHOr Mopajy rrocrarn npeznier crsapae M,JJ;eHTI1q:n-ucaqI1je IIpI1IIaAHHKa Pa3J1MqHTMX cormjanmrx cervenara, Ha raj HatIHH ce jezma I1CTOPI1jCKHrtponasna nojaaa TeH)I,eHUMjcIG1YHI1Bep3am13yje, M raxohe TeH:n:eHUI1,jCIG1, 06je.ll)1fbyje H I1HTerpI1IlIe OHe .n:pYUITBeHerr03HI1J1je (nojenaaa-me H rpyrme) xoje COLI;I1jaJIHO pcnpozryxyjy 6HTHO Pa3JIHtII1Te mrrepece. 360r Tora ce xnneprporpnja HaLI,HOHaJ1I{e CBeCTHxao spiritus movens nOID1THQI(e HHTerpaunjc zrpyinrna, penonrro janrsa y ¢a3H aacrajaa.a HaLI,HOHaJIHesajennnne, aJIH y (pa3H npoziopa rtesmrrerpaunje co1U1jaJIHOr TeJ1axao rrOHOBOnp06y1)eHH 11 nponounpaan cpaKTop (Mafbe H.il11 smne ana-rajan, mII1 qaK O)lJIyqyjYUH) ancrparcrnor-, aJIH esmnpajcxa eclJeICTI1BHOr OKYIIJbafba. Y TOj ¢a3H ztpyurraene ,[(HHaMHI<e eBeCT 0 HaUMOHaJ1HOM ce MHTCKH yo6JIHQaBa y HaUHOHaJIHY csecr xao npavapaa H caeozrpehyjylur 06.JTI1K APYIIITBeHe csecrn; TMMe ce COU:I~jaJIHM:JI<HBOT CBI1M CBOjI1M npOTHBpeQHOCTMMa rrpeserrrapa ca xao ceKYHJ1,apaH H M3Be,[(eH,a xao causa prima ,n:pYUITBeHe,[(HHaMI1Ke ¢opCI1pa ce HaLI,HOHaJIHaCBeCT11nOJIHTHQI(Onenoaaa.e xoje HCT11tIeI13 fbe H fhOMe ce ozrpehyje. MI1TCI<a HaUHOHaJIH3aUHja CBHX narepeca C 063HPOM na TaKO aM6HLI,H03aHXOP1130HTnOJIHTI{QKe aprmcynaunie - (rro )ral)a H 'rexrersne crpyrcrype nojenanasaor H c0I1;I1jaJIHOr )KHBOTa: 6HOJIOIllKO-reHeTCKY, HCTI1QynH snasaj .aanexor nopetora H Bpe,[(HOCTPO,n:HHXOC0611Hanp11na,[(HHICanaunje (MHTOBH o 6mKaHCKOM HJIH CJI11QHOM nopexny, eMOLI,eHTpHqKH MecI~jaHCI<H MHTOBH, rpancndnncosaae ernoreaercxe HHOBaLI,Hje,H CJ1HQHO);KYJ1TYPHO-HCTOPHjCKY, Kp03 q,opCHpafue pa3J1HKa H nocefinnx KBaJI11TeTa HaLI,HOHaJIHe KYJITYl1e 11 rpopcnparse HCTOPI1jCIUIX npeznrocra H Bpe,[(HOCTH y O,[(HOCY na zrpyre HaIJJ10HaITHexyrrrype (M11TH3aLI,Hjaxyrrrypnnx 11YMeTHI1qKHX pe3YJITaTa Kp03 .. LI,IlBHITH3aU11jCKYMHCI1jY, MHTOBH 0 HaUHOHaJIHOM je311KY, 0 113Y3eTHOCTH HaqHOHaITHOr «apaxrepa, 11 cnW!HO). MHITI1TaHTHO-arpeCHBHa MHTH3aUl1ja HaUHOHarrHe CBeCTH-remhe ce nojaan.yje y CBOjOj 6JIa)Iwj ci_J0PMH, ,n:HOCHO O Y nnsy ofinmca KojI1 anocrporpnpajy nexe ozr nannonamrsnpajyhax eneveaara y 3aBHCHOCTH 0,[( YHYTap,n:pYUlTBeHe KOHCTerraLI,I1je H Me1)YHaUI10HaJIHI1X (Me1)YHapOAHHX) OKOJIHOcrH. Tana, na npnvep, sarsa capahasara ca ,n:pyrHM HaI.J;I1,jaMaann ocraje "cy,n:6HHCKa rrOBe3aHOCT: npnnanmnca Here HaLI,Hje, ,n:pyre xyrrrype cy 3aHHM.ibHBe arm je HaUHOHaJIHa nnax )'TOQHIllne aa csecrpaHO cawonornphnsan.e, je3HK Mo)Ke 6HTH CJIHQaHH ,n:OHeKJ1e onynapas aiII1 je n HaUHOHaJIHH nnax rtocefian no rropexny 11cneumpHQaH rro 113Pa3Y,sarsa yrrosHaTH CTBapanaUlTBO npyrnx HaUHOHaJIHI1Xxyrrrypa ann ce on Me,n:HOKpI1TeTa 113"caoje cpennne" npase HaU110HaJIHeBeJ1WnU-:Ie, A "YMeTHHKa" JIOKaJIHe 11 O nponasne Bpe,n:HOCTI1npasn ee He3a0611JIa3Ha 11CTOp11ja)'MeTHOCTI1, I1T.IJ:. OrIMCaHH TpeHAoBI1 BI1,QTb11BHy 11 y COqI1ja.JTH0-n0J111TI1lfKOM c :JICHBOTY xao Gyjau,e opramr-anaja H yapyxea.a ca npanapno HaLlJlOHanH11M LI,HJbeBHlvfa, '. . YMHQ)I<aBal'be nncnr-yunja xoje npoynasajy HaU110HaJIHI1pa3B11TaK, excrransnjy "rraTp110TCKOr" BaCP11Tafba H HaL~HOHaITHO-I1CTOp11jcKor06pa30BaIha y
»

458