CILJ PREDMETA: Sticanje osnovnih znanja o informatici,arhitekturi raunara, raunarskom sistemu i njegovim komponentama, kao i preduslovima za programiranje.

ISHOD PREDMETA: Steeno znanje o osnovnim strukturama podataka, komponentama raunara, arhitekturi I organizaciji raunara, sistemskom softveru kao i steena sposobnost definisanja postupka za reavanje zadataka kroz kreiranje algoritma. RAUNAR: Ureaj koji samostalno obavlja obradu podataka izvravajui digitalne logike operacije na osnovu unetog programa. PODATAK: Diskretna informacija o stanju i procesima oko nas (25, R, boja, ton, ...)Svaki podatak odgovara nekoj veliini, vrednosti. Vrednost je apstraktna, postoji samo u mislima i moe se predstaviti na mnogo naina (12, dvanaest, twelve, XII, 1100, ...). SOFTVER: Program koji upravlja radom raunara. HARDVER: Fizike (elektronske ili mehanike)komponente od kojih se sastoji raunar ili raunarski sistem. ELEKTRONSKO KOLO: Set meusobno povezanih elektronskih komponenata koje obavljaju odreenu funkciju u raunaru. INTEGRISANO KOLO: Kombinacije hiljada elektronskih kola napravljenih na tankom silikonskom elementu, koji se naziva ip (chip). TURINGOV MODEL RAUNARA: Ideju o univerzalnoj raunarskoj maini prvi je teorijski definisao Alan Turing 1937 godine. Njegov model raunarske maine bio je baziran na koracima koje ovek preduzima kada vri raunanje. Turing je izvrio apstrakciju (uoptavanja) ovih koraka i u model raunarske maine koja je promenila svet.

Procesori podataka: Pre objanjenja Turingovog modela potrebno je razumeti raunare kao ureaje za obradu podataka. Raunar po ovoj definiciji radi kao crna kutija koja prihvata ulazne podatke (input data), vri njihovu obradu i kreira izlazne podatke (output data). Ovako definisan raunar moe posluiti za objanjenje njegove funkcionalnosti, ali je ovakva definicija preopta da bi se opisao savremeni raunar. Programabilni procesori podataka: Turingov model mnogo preciznije opisuje raunar opte namene. Ovaj model dodaje novi elemenat raunarskoj maini program. Program je set instrukcija (naredbi) koje definiu raunaru ta treba da radi. Univerzalna Turingova maina: je raunarska maina kojamoe da izvri bilo koje raunanje ako su obezbeeni adekvatan program i ulazni podaci. Moe se pokazati da ovakva definicija odgovara opisu savremenih raunara, i u stvari govori da je univerzalna Turingova maina sposobna da izrauna sve to se raunati moe. Fon NEUMANN-ov model raunara: Raunari koji su izgraeni na osnovu Turingove univerzalne maine smetali su podatke u memoriju raunara, a programi su realizovani na razliite naine. Negde 1944.-1945. godine John von Neumann je predloio da se i program smeta u memoriju raunara, s obzirom da su podaci i program u logikom smislu isti.

Najvei broj dananjih raunarskih sistema je zasnovan na fon Nojmanovoj arhitekturi raunarskog sistema, iji su osnovni koncepti: U istoj memoriji uvaju se instrukcije i podaci Svi podaci su predstavljeni u binarnom obliku Instrukcije slede jedna za drugom u memoriji raunara Nizom instrukacija (programom) opisuju se akcije koje treba da izvri raunar Raunar razmenjuje podatke izmeu memorije i aritmetike jedinice preko akumulatora Instrukcije se izvravaju jedna za drugom dok se redosled eksplicitno ne promeni naredbom za skok Arhitektura raunara Pojam arhitekture raunara oznaava glavne sastavne delove raunara i njihovu povezanost u jednu funkcionalnu celinu. Postoji pet osnovnih hardverskih komponenata svakog raunarskog sistema: 1. kontrolna jedinica (CU), 2. aritmetiko-logika jedinica (ALU), 3. osnovna memorija, 4. ulazne periferije i 5. izlazne periferije. ISTORIJAT RAZVOJA RAUNARA Abakus ne zna se tano vreme nastanka jedan od najstarijihureaja za sabiranje Paskalova maina za sabiranje I oduzimanje (oko 1643) Automatski prenos izmeu dekada Prikaz brojeva u komplementu Babidova maina za izraunavanje opte namene (1834) Automatske operacije sa vie koraka Automatska kontrola niza operacija (program)

Herman Holerit (kraj 19. poetak 20.veka) Osnovao kompaniju za proizvodnju komercijalnih mehanikih raunskih maina IBM (1924.) Vakuumske cevi Prekretnica u razvoju ureaja za raunanje Oko 1940. nastaju prvi raunari opte namene (1. generacija raunara) 1943. - ENIGMA raunar za deifrovanje. ENIAC (razvijan od 1943. do 1946.) Prvi raunar opte namene 18000 vakuumskih cevi, preko 30t, potronja 200kW Programi i podaci u istoj memoriji) Tranzistori (1948.) Razvijeni u Bell-ovim laboratorijama Nali su iroku primenu u raunarskoj tehnici (2. generacija raunara) Vei stepen integracije, manje dimenzije raunara, manja potronja, nia cena. Razvoj velikih raunarskih sistema.Oko 1955. IBM i UNIVAC razvijaju raunare sa paralelnom obradom (multiprocesiranje I multiprogramiranje) Integrisana kola SSI (od 1964.) logiko kolo u jednom ipu MSI (od 1968.) registar u jednom ipu, LSI (od 1971.) memorije, UART, CPU, ... VLSI (od 1980.) mikroprocesori Razvoj raunara 3. i 4. generacije. Razvoj mikroprocesora omoguio je razvoj mini I mikroraunara Od 70.- tih godina na tritu su depni raunari

Od 80.- tih poinje proizvodnja personalnih raunara (1981.IBM-PC) Od 90. godina primenjuju se PDA. GENERACIJE SAVREMENIH RAUNARA Prva generacija (1940 - 1956) - elektronske cevi Druga generacija (1956 - 1963) - tranzistori Trea generacija (1964 - 1971) - integrisana kola evrta generacija (od 1971 - do danas) - mikroprocesori Peta generacija (danas i u bliskoj budunosti) - vetaka inteligencija Tehnoloke osnove raunara - prekidaki elementi ranije: Elektromehaniki releji Solenoid sa mehanikim kontaktima 1940tih: Vakumske cevi Nema fizikih kontakata za prekidanje struje U poetku koriene u radio tehnici 1950tih do danas Tranzistori Razvijeni u Bell Labs 1948. god. John Bardeen, Walter Brattain, and William Shockley Nobelova nagrada, 1956. god. Od 1960-tih do danas VLSI kola (Very Large Scale Integration) Milioni tranzistora u jednom ipu Od 1970-tih do danas Mikroprocesori 1974. Intel 8080, jedan od prvih mikroprocesora u jednom ipu

Tranzistor je element sa 3 elektrode (zavrna prikljuka) koji se razliito nazivaju u zavisnosti od tehnologije koja se koristi za gradnju tranzistora Nain korienja P i N materijala kod tranzistora odreuje i vrstu tehnologije koja se koristi za gradnju tranzistora: bipolarna, MOS (Metal-Oxid-Semiconductor), CMOS, ... U bipolarnoj tehnologiji elektrode tranzistora se nazivaju: kolektor, baza i emitor Od tranzistora, otpornika, dioda, ... grade se razne komponente koje uestvuju u gradnji ipova ipovi su raunarske komponente koji se prave od velikog broja tranzistora spakovanih na silicijumskoj povrini Na ploicu se pakuju podloge od provodnikog i neprovodnikog materijala u obliku oblande na kojem su urezani tranzistori Tranzistori na ipu su meusobno spojeni Tradicionalno, tranzistori su sve do 1997. godine bili spajani pomou aliminijuma, meutim od ovog perioda sve vie se koristi bakar Moemo razlikovati 3 vrste ipova zasnovanih na tranzistorima: mikroprocesorske memorijske logike

Mikroprocesor je ip izgraen od velikog

broja tranzistora Danas se procesorske jedinice svih raunara prave od jednog ili vie mikroprocesora Od dizajna mikroprocesora zavisi dizajn svih komponenti u raunaru Od brzine rada mikroprocesora bitno zavisi brzina rada celog raunarskog sistema Od nastanka prvih mikroprocesora pa do danas koriene su razne tehnologije za izradu mikroprocesora Za gradnju mikroprocesora koriste se poluprovodnike tehnologije Tranzistor se sastoji od tri sloja poluprovodnikog materijala koji moe da provodi struju pod odreenim uslovima Poluprovodniki materijali su obino silicijum i germanijum ist silicijum ne provodi elektricitet, ali ako mu se doda bor ili arsen, on postaje provodnik Poluprovodniki materijali se oznaavaju sa P (pozitivan) i N (negativan) Mogu se kombinovati razliiti slojevi materijala P i N tipa

CISC (Complex Instructio-Set Computer) Pravljenje arhitektura prilagoenih viim programskim jezicima 1974. IBM-projekat preusmerenja 300 poziva u telefonskoj mrei RISC (Reduced Instruction-Set Computer) Analiza postojeih procesora pokazala da su 3 naina bitna

za poboljanje brzine procesora: poveanje broja registara poboljanje mehanizma preklapanja instrukcija smanjenja broja instrukcija IBM 801 jedan od prvih raunara u skladu sa novom Koncepcijom KLJUNE REI aritmetiko-logika jedinica (Arithmetic and Logic Unit, ALU) asembler (assembler) centralna jedinica za obradu (Central Processing Unit, CPU) digitalna logika kola (digital logical circuit) instrukcije (instructions) izlaz (output) kontrolno-upravljaka jedinica (Control Unit, CU) mainski jezik (machine language) memorija (memory, store) mikroprogram (microprogram) operativni sistem (operating system) podatak (data) programi (software) programski jezik (programming language) raunar (computer) raunarski sistem (computer system) strukture podataka (data structures) tehniki deo sistema (hardware) ulaz (input) vii programski jezik (high level language) BROJNI SISTEMI nain prikazivanja bilo kog broja pomou niza simbola, koji se nazivaju cifre brojnog sistema; skup pravila po kojima se realizuju osnovne operacije nad brojevima. PODELA BROJNIH SISTEMA nepozicioni, kod kojih jedna cifra ima uvek istu vrednost bez obzira na poziciju u zapisu Primer Rimski brojni sistem: I, V, X, L, C, D, M.; pozicioni (teinski), kod kojih svaka pozicija cifre ima svoju teinu.

STANDARDNA TANOST Za uvanje oznaenog numerikog podatka koriste se 32 bita (4 bajta ): 1 bit (MSB) = znak broja 7 bita = eksponent 24 bita = mantisa PROIRENA TANOST Za uvanje oznaenog numerikog podatka koriste se 64 bita (8 bajtova): 1 bit (MSB) = znak broja 11 bita = eksponent 52 bita = mantisa

BULOVA ALGEBRA AKSIOME HANTINGTONA A-1 Binarne operacije ILI i I su komutativne na skupu S, i meusobno su distributivne tako da za svako x, y, z, koji pripadaju skupu S, vai: x+y=y+x xy=yx x (y + z) = x y + x z x + (y z)=(x + y) (x + z)

AKSIOME HANTINGTONA A-2 Binarne operacije ILI i I na skupu S poseduju neutralne elemente 1 i 0, tako da za svako x koje pripada skupu S postoje elementi 1 i 0, koji takoe pripadaju skupu S, tako da je: x+0=0+x=x x1=1x=x AKSIOME HANTINGTONA A-3 Na skupu S, za svako x koje pripada skupu S, postoji jedinstven inverzni element x , koji takoe pripada skupu S, takav da je: x+x=1 xx=0

BULOVA ALGEBRA - teoreme T-1: Teorema idempotentnosti x+x=x xx=x T-2: Teorema o nultim elementima x+1=1 x0=0

T-3: Teorema o involuciji (x) = x T-4: Teorema o apsorpciji x+xy=x x (x + y) = x T-5: Teorema o asocijativnosti x + (y + z) = (x + y) + z T-6: De-Morganovi zakoni (x + y) = x y (x y) = x + y

Koji se brojni sistem koristi u digitalnim racunarima?Zasto? Svi podaci u raunaru su predstavljeni u binarnom brojnom sistemu. To je pozicioni brojni sistem sa osnovom dva, odnosno pozicioni brojni sistem koji poznaje samo dve razliite cifre: 0 (nulu) i 1 (jedinicu). Iz istorijsko-ekonomskih razloga. Raunar uopte ne mora da radi sa binarnim brojnim sistemom.

Misli se na nain na koji su podaci predstavljeni unutar raunara, tj. na "interni kd" podataka. Postoje i raunari koji rade sa drugim brojnim sistemima. Na razvoju takvih raunara se i danas radi. Oni imaju potpuno razliite karakteristike od klasinih binarnih raunara, te imaju specifinu primenu. Za takve raunare se kae da rade u "vieznanoj logici". Meutim binarni raunari su prvi doiveli komercijalnu ekspanziju i zavladali tritem Da bi ovo bilo jo jasnije, treba imati u vidu da: masovna proizvodnja binarnih komponenata znai njihovu nisku cenu, te je razvoj binarnih raunara najjeftiniji u startu trite je "naviknuto" na binarne raunare, te je njihova proizvodnja ekonomski najsigurnija softver koji je razvijen za binarne raunare morao bi da se "portuje" na vieznane maine, to u startu postavlja niz tekoa (da bi se u potpunosti iskoristili potencijali vieznanih maina potrebno je i razvoju softvera pristupiti na specifian nain). U skladu sa svim do sada iznesenim, jasno je da je binarni brojni sistem od fundamentalnog znaaja za sve to je vezano za raunar, osim u smislu pukog elementarnog korienja istog.

Komplement je dopuna datog broja do neke unapred definisane vrednosti. U svakom brojnom sistemu moe se definisati onoliko razliitih komplemenata koliko cifara ima taj brojni sistem. Od praktinog znaaja su samo komplement do broja koji predstavlja brojnu osnovu sistema i komplement do najvee cifre u sistemu. Za dekadni brojni sistem to su komplement desetke (jer je 10 osnova brojnog sistema) i komplement devetke (jer je 9 najvea cifra u dekadnom brojnom sistemu). U binarnom brojnom sistemu mogu se definisati samo

dva komplementa i oba su od praktinog znaaja. To su komplement jedinice (najvee cifre u sistemu) i komplement dvojke (brojne osnove sistema) Svaka binarna cifra u zapisu N = br br-1 ... b1 b0 . b-1 ... b-p ima svoje odreeno mesto u mainskoj rei: razred Broj je sa nepokretnom decimalnom takom ako je jednom odreen poloaj decimalne take u odnosu na razrede isti za sve brojeve u mainskom jeziku Informaciju o poloaju decimalne take uva programer Poloaj decimalne take se ne upisuje u memoriju Format zapisa je duina binarnog zapisa (broj bita) i poloaj decimalne take Formatom je odreen broj cifara ispred i iza decimalne take - Broj cifara ispred decimalne take definie opseg brojeva koji mogu da se predstave tim formatom - Broj cifara iza decimalne take definie tanost sa kojom se prikazuju brojevi Duina zapisa je fiksna i odreena hardverom raunara Programer pravi kompromis izmeu tanosti i opsega Tanost i opseg se menjaju promenom formata