SPECIFINOST NAUNOG PRISTUPA U RADOVIMA PROF.

DR PREDRAGA JOVANOVIA GAVRILOVIA THE SPECIFICITY OF THE SCIENTIFIC APPROACH IN THE WORK OD PROF. PREDRAG JOVANOVI GAVRILOVI, PHD

SANJA UGRI, trea godina, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu PROF. DR BILJANA JOVANOVI GAVRILOVI, nauni saradnik, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

REZIME U znak velike zahvalnosti prof. dr Predragu Jovanoviu Gavriloviu za inspiraciju i razumevanje koje je pokazao kada je to meni bilo najpotrebnije, kroz pregled samo nekoliko radova koje je ostavio za sobom, izvrila sam kratku analizu njegovog specifinog naunog pristupa. Kao glavne karakteristike njegovog stila mogu se izdvojiti: irok spektar znanja iz oblasti opte kulture, potreba za korienjem razliitih naunih oblasti u izuavanju ekonomskih fenomena, jednostavnost u izrazu, duhovit pristup izlaganju, kao i jasno isticanje potpune naune istine uz izraene elemente esejizma. Kljune rei: prof. dr Predrag Jovanovi Gavrilovi; specifinost naunog pristupa; elementi esejizma. SUMMARY As a token of gratitude to Prof. Predrag Jovanovic Gavrilovic, PhD for inspiration and understanding that is shown when it is my time of need, through a review of only a few papers that were left behind, I conducted a brief analysis of his specific scientific approach. As the main characteristics of his style can be identified a wide range of knowledge in the field of general culture, the need for using different scientific fields in the study of economic phenomena, simplicity in expression, humorous approach to presentation, and clearly highlight the complete scientific truth with the expressed elements of essayism. Key words: Prof. Predrag Jovanovi Gavrilovi, PhD; the specificity of the scientific approach; the elements of essayism.

Razgovarajui sa kolegama sa Univerziteta u Beogradu, dola sam do zakljuka da veina njih, zapravo, nema jasnu sliku o ekonomiji kao oblasti naunog istraivanja. Najee zablude se odnose na brkanje pojmova poslovne ekonomije i ekonomske nauke. Kako bi se uvidela distinkcija izmeu pomenutih pojmova neophodno je navesti njihove precizne definicije. Poslovna ekonomija predstavlja skup disciplina ekonomske nauke koje, svaka sa svog stanovita, izuavaju poslovanje preduzea u cilju definisanja upravljakih pravila, principa i tehnika, ija primena u privrednoj praksi omoguava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzea. Prema tome, poslovna ekonomija nije jedna nauna disciplina ve sistem disciplina ekonomske nauke, odnosno oblast ekonomske nauke.1 Ekonomija, kao oznaka za sve ekonomske nauke (za sve discipline ekonomske nauke, prim. aut.), se izuava s ciljem da se nauno pronikne u sve ekonomske zakone, principe i mehanizme funkcionisanja privrede. Drugim reima, zahvaljujui naunoj spoznaji pitanja kojima se ona bavi, ljudima se omoguava da racionalno i efikasno koriste ograniene proizvodne resurse, koji se mogu upotrebiti na razliite naine i da proizvode i raspodeljuju materijalna dobra na nain koji pri datim okolnostima (tehnikotehnoloki i drutveni stepen razvijenosti) omoguuje najpotpunije zadovoljavanje njihovih potreba.2 Po mom skromnom miljenju, da bi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao budui ekonomski strunjaci, doprineli privrednom razvoju 3 Republike Srbije, neophodno je da proire svoje vidike. To je, svakako, mogue ostvariti percepcijom koju nudi prof. dr Predrag Jovanovi Gavrilovi. On je u svojim radovima jasno istakao znaaj interdisciplinarnog pristupa izuavanju ekonomskih fenomena. Kao ilustraciju, naveu citat iz njegovog lanka posveenog istraivanju smisla i istorijskih korena procesa globalizacije. Istorija je bogata primerima pokuaja da se stvori i odri svetski sistem po modelu koji odgovara tada vladajuoj sili (u literaturi se za ovakvu silu ponekada koristi termin hegemon). Radi zvunosti, ovom tekstu je dat naslov: Globalizacija od Dingis Kana do Ujka Sama, ali pokuaj ustrojstva sveta prema eljama (i interesima) jedne sile imamo i u ranijem periodu. Kroz istoriju su mnoge drave, mnogi narodi, organizacije i pojedinci nastojali da ovladaju svetom, da druge potine, da ih upotrebe za ostvarenje sopstvenih ciljeva, sopstvenih interesa. Da bi se to postiglo, koriena su razna sredstva najee gruba sila, ali i religija, kultura, umetnost, nauka, tehnologija, jezik, sport, propaganda - sve to moe da pomogne ostvarenju postavljenih ciljeva. Po pravilu, bez ikakvih obzira Kao svojevrsne oblike globalizacije kroz istoriju nalazimo i u vidu osvajakih pohoda Dingis Kana, Otomanske drave, Austro-Ugarske carevine, kolonijalnih imperija, Napoleonovih pohoda, Hitlerovog novog poretka, Socijalistike internacionale. I nastojanje da se iri odreena religija (katolianstvo, islam) ima svojstva
1

Paunovi B., Ekonomika preduzea- preduzee, okruenje i ulaganja, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 6. 2 Dragii D., Medojevi B., Ili B., Pavlovi M., Osnovi ekonomije- izabrani tekstovi, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 4. 3 Privredni razvoj moemo definisati kao proces dugorono odrivog rasta proizvodnje i dohotka uz strukturna poboljanja u njegovom stvaranju i distribuciji, a to sve rezultuje u dugom roku u optem porastu ivotnog standarda, finansijske samostalnosti i politikih sloboda stanovnitva. Dragutinovi D., Filipovi M., Cvetanovi S., Teorija prvirednog rasta i razvoja, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005, str. 255.

globalizacije. Danas, a naroito posle pada Berlinskog zida, Amerika je ta koja nastoji da ostvari globalizaciju po sopstvenom modelu, to znai prema sopstvenim interesima. 4 Iz navedenog teksta profesora moe se jasno uoiti znaaj razvijanja sposobnosti ireg posmatranja situacija, pojmova i pojava koje student (ili istraiva) izuava. U jednom svom prilogu, u fusnoti, profesor navodi kako je doao na ideju reavanja problema utvrivanja prave osnovice za porez na imovinu. Na ovu ideju sam doao odavno, kada sam od Marjana Hubenija, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, uo jednu anegdotu. Naime, svojevremeno je marokanski kralj, uvi da je jedan njegov ministar korupcijom stekao veliko bogatstvo i da ima vilu vrednu 10 miliona dolara, upitao tog ministra da li je to tano. Ma ne, Vae visoanstvo, ta vila ne vredi ni 1 milion, odgovorio je osumnjieni. Na to je kralj rekao: Dobro, dajem ti 2 miliona i vila je sada moja.5 Nikada se ne zna kako i kada mogu da nam koriste znanja iz razliitih oblasti. Da bi se dolo do adekvatnih odgovora na aktuelne ekonomske probleme neophodno je, pored ekonomskih principa i zakonitosti, poznavati kako nacionalnu, tako i svetsku istoriju, psihologiju pojedinca (naroito ekonomsku psihologiju), ali i psihologiju mase, sociologiju, kao i mnoge druge naune discipline. Ekonomska nauka prua mogunost da se prikupe i primene saznanja iz prirodno-matematikih, drutveno-humanistikih, tehniko-tehnolokih, ali i medicinskih nauka. Zato zanemarivati takvu ansu? Moda je kljuna re zapravo ba izuavanje. Studenti ne treba da bee od mogunosti da se bave naukom, da se posvete oblasti koja izaziva interesovanje u njima. Neophodno je da studenti, budui strunjaci, izau iz okvira nametnutih obaveznim nastavnim planom i programom. Ne treba tvrdoglavo braniti granice nauke kojom se bavimo, ve omoguiti da, sticanjem novih znanja, doprinesemo njenom razvoju. Dakle, potrebno je pospeiti kreativnost kod studenata. Po svojoj prirodi, kreativnost je stalno traganje za novim i predstavlja preteu inovacije. Obino se definie kao sposobnost razvijanja novih ideja i otkrivanja novih naina posmatranja problema i mogunosti. Kreativnost predstavlja primenu ingenioznosti i imaginacije koja ima za rezultat nov pristup ili unikatno reenje problema.6 Kada sam ja u pitanju, profesor je linost koja je svojim radovima i jedinstvenim pristupom ekonomskoj problematici uspeo da podstakne kreativnost i dublje interesovanje za ekonomsku nauku. Prvo bih se osvrnula na specifian vid njegovog izraavanja. U mnogim zemljama, kao to je sluaj u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj, govori se o potrebi da se smanji javna potronja, iako ona iznosi samo oko 40% drutvenog proizvoda. Zahtev da se smanji javna potronja je omiljeni lager koji emisari Meunarodnog monetarnog fonda emituju kad god dou (pozvani ili nezvani) u posetu ovakvim zemljama. Prema nekim starijim podacima, ukupna javna potronja cele Bosne i Hercegovine iznosila je jedva jednu treinu budeta samo grada Bea. Smeni su oni politiari, a jo su smeniji oni ekonomisti koji se zalau za smanjenje poreza i carina
4

Jovanovi Gavrilovi P., Globalizacija od Dingis Kana do Ujka Sama, prilog raspravi na meunarodnom simpozijumu Latinska Amerika u procesu globalizacije i regionalizacije, Beograd, mart 1998, str. 1-3. 5 Jovanovi Gavrilovi P., Uticaj budetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vruica, Republika Srpska, 17-18. jun 2010, str. 7. 6 uriin D.N., Janoevi S. V., Kalianin . M., Menadment i strategija, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010, str. 193.

i, istovremeno, za poveanje plata u zdravstvu, kolstvu i sl. Odakle? Dokazano je da alhemiari nisu bili u pravu (ili za to jo nisu uli gore pomenuti politiari i ekonomisti?).7 Iz navedenih izvoda, lako je uoljiv dominantan esejistiki pristup pisanju, koji bi, po mom miljenju, trebalo podstai i ohrabriti. Razlog tome lei u neophodnosti smanjivanja jaza u razumevanju, koji, ponekad, postoji izmeu itaoca i autora (naroito kada su itaoci, zapravo, mlai studenti). Sa jedne strane, na ovaj nain autor pokuava da svede materiju na to jednostavniji nivo u cilju boljeg razumevanja sutine. Sa druge strane, pak, prema stavovima filozofa nauke Karla Popera, treba teiti jednostavnosti u nauci. Jo jedan izvod iz teksta prof. Jovanovia Gavrilovia, na kristalno jasan nain istie karakter njegovih strunih i naunih radova. Fukuyama smatra da je kapitalizam kraj istorije, to e rei da je to konaan, najbolji vid organizacije drutva. Posle toga ide se samo u raj ili pakao. Meni nije ao to u raju neu, valjda, sresti fukujamiste i njima sline.8 Kakva duhovita opaska! Ministri finansija su, po pravilu, u sukobu sa ministrima za potronju: zdravstvo, kolstvo, kulturu, odbranu, policiju, infrastrukturu, ekologiju. Ministri potronje su izuzetno sposobni, samo im nedostaju pare i vreme, kako je to politikantski mudro, svojevremeno, formulisao jedan od ministara potronje u Srbiji. Da je masla i peninog brana, i moja bi nana gibu gibala- kae narod.9 Iako je mogue da neki nee, bar ne na prvu loptu', shvatiti svaku profesorovu poalicu, ipak e biti primorani da daljim, dubljim, izuavanjem i iitavanjem, saznaju na ta se zapravo to odnosilo. U mom sluaju, koji je, uzgred, i bio neposredan povod i inspiracija za ovaj osvrt, potreba za daljim istraivanjem, radi boljeg razumevanja, pojavila se prilikom itanja fusnote u profesorovom radu u kojoj navodi pesmu austrijskog pisca leve orijentacije, Erich Fried-a, iz 1985. godine, koja glasi: Razgovor dva velika dravnika u raju ili paklu Moda je trebalo da ostanem slikar, ree jedan. A ja glumac, ree drugi. 10 Profesor jasno navodi da itaocima nisu potrebna tumaenja, mada je meni, da budem iskrena, bilo potrebno tumaenje: ko je bio glumac u ovoj paraboli? Ispostavilo se da je u pitanju Ronald Regan, etrdeseti predsednik SAD. itajui pojedine udbenike Ekonomskog fakulteta u Beogradu, primetila sam da postoji tendencija ka pisanju u skladu sa francuskom izrekom Treba uvek govoriti istinu, ali - nikada celu, koju je istakao prof. Jovanovi Gavrilovi. Ne mogu rei, niti sam kompetentna za to, da li je u pitanju prikrivanje istine ili potreba za to manjim optereivanjem studenata suvinim informacijama. Ili je, pak, u pitanju neto tree?
7

Jovanovi Gavrilovi P., Uticaj budetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vruica, 17-18. jun 2010, str. 7. 8 Jovanovi Gavrilovi P., Teorija konvergencije i mogunost treeg puta, referat za nauni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8., brj 12, 2010. str. 12-13. 9 Jovanovi Gavrilovi P., Uticaj budetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vruica, Republika Srpska, 17-18. jun 2010, str. 9. 10 Jovanovi Gavrilovi P., Teorija konvergencije i mogunost treeg puta, referat za nauni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8., br. 12, 2010, str. 13-14.

Treba imati uvid u definicije, teorije i pravila, ali svakako treba obraati panju na realnu sutinu svega to izuavamo. Profesor je to, vrlo inspirativno, otkrio u jednom svom radu. Kada je re o odnosu izmeu teorije i politike, u drutvenim sistemima veza je zapravo obrnuta od one kakva se prikazuje: nije teorija podloga za politiku, ve se za potrebe odreene politike, pravi odgovarajua teorija!11 Posledice ovoga su viestruke. Studenti, zapravo, gube sposobnost kritikog posmatranja i rasuivanja, jer im je prezentovana samo neka od ekonomskih teorija, to je, u ovom sluaju, ortodoksna ekonomska teorija ili neoklasika, kao i neoliberalizam. Zato ograniavati studente? Trebalo bi da im se prui mogunost izbora izmeu iroke lepeze ekonomskih teorija koje su se javljale kroz istoriju ekonomske nauke. Studenti treba, svojevoljno ili uz pomo svojih profesora, da utvrde kojoj koli ekonomskih misli tee. Postoji snana potreba za ukalupljivanjem studenata ekonomskih fakulteta irom sveta u vladajue ekonomske teorije. Na ovu tendenciju jasno ukazuje profesor; rad se odnosi na proces globalizacije i tenju SAD-a ka ustrojstvu sveta prema takvom modelu kako bi ga (svet) prilagodile svojim potrebama. Ureenje celog sveta prema jednom obrascu (ak i ako bi bilo mogue) znailo bi veliko osiromaenje: kao kada bi ceo univerzum bio sazdan samo od jednog elementa, a ne od svih iz Mendeljejevog sistema. Razliite kombinacije protona, neutrona i elektrona omoguavaju svu raznovrsnost i lepotu sveta. Kinezi bi rekli: Neka cveta hiljadu cvetova!.12 Na jednom od predavanja, na drugoj godini mojih studija, jedna profesorka nam je, pre svog izlaganja odreene materije, rekla da joj moemo verovati na re, ali da nikada ne treba slepo verovati svemu to nam govore profesori i da je potrebno sve prihvatati sa rezervom. Da, ba to, takvi nalozi i uputstva najvie nedostaju studentima. Time se stimulie potreba da saznaju vie, da tragaju za istinom, da imaju kritiki odnos prema gradivu koje izuavaju, kao i da se hrabro i argumentovano suprotstave gleditima kako profesora, tako i studenata. Ekonomskoj nauci je to oajniki potrebno. Ukoliko okrnjeni koncept privrednog razvoja primenimo u okviru ekonomske nauke, i govorimo o njenom razvoju, neophodno je da bude zadovoljena osnovna komponenta slobode pojedinaca: sloboda miljenja, izraavanja i delovanja u okviru ekonomske nauke. Takoe bih elela da istaknem svoje oduevljenje radovima prof. Jovanovia Gavrilovia i zbog njegove stalne potrebe da stvari nazove pravim imenom; bez prikrivanja istine i potrebe za stvaranjem dimnih zavesa- kako bi on to rekao. Kada se pomenu multinacionalne kompanije, obino se pomisli na dvadesetak velikih preduzea koja imaju razgranatu mreu svojih afilijacija u veem broju zemalja, kao to su: General Electric, Exxon Mobil, Ford, General Motors, British Petroleum, Royal Dutch Shell, Toyota. Meutim, UNCTAD (Konferencija Ujedninjenih nacija o trgovini i razvoju) multinacionalne kompanije definie mnogo ire. Po toj definiciji, u ovu grupu spadaju sva preduzea koja imaju svoje delove, afilijacije, u drugim zemljama, gde je njihovo uee u kapitalu ili upravljanju iznad 10%... Moe se rei da UNCTAD namerno koristi tako blage kriterijume za definisanje multinacionalnih kompanija da bi se
11

Jovanovi Gavrilovi P., Karakteristike meunarodnog ekonomskog okruenja, kongres SRRRS, Banja Vruica, Republika Srpska, oktobar 2009, str. 3. 12 Ibid. str. 6.

zamaglila sutina problema: ogromna snaga malog broja pravih multinacionalnih kompanija.13 Uoljiv je krajnje elegantan nain otkrivanja sutine; upravo ono emu se tei u nauci (elegancija, jednostavnost). To se moe primetiti i u sledeem citatu: U detaljnim pregledima koji su se ranije mogli nai na sajtu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom bilo je udnih informacija kada je re o nameni sredstava (iz donacija, prim. aut.), a esto je u rubrici korisnik pisalo: nepoznat. Zna se da je mnogo sredstava otilo raznim nevladinim organizacijama (a ja ih ispravnije nazivam: ne nae vlade organizacijama), kako posle 2000. godine, tako i pre.14 Moram se osvrnuti na inspirativne komentare profesora, koji prosto bude potrebu za daljim saznavanjem. U pretposlednjem pasusu sam podvukao da je zlato bespogovorni novac. Ono nema guvernera, nema nacionalnu ni dravnu pripadnost, rado se prima od prijatelja, a jo radije uzima od neprijatelja, i najokoreliji srpski nacionalista prihvata dukate sa likom omraenog cara Franje Josifa. U tome je veliina zlata (ne Franje Josifa).15 Moe li iko ostati ravnoduan itajui radove uvaenog profesora? Ja, svakako, ne mogu! Pisanje na ovakav nain je svojevrsna poezija ekonomije. Uverena sam da e se mnogi sa mnom sloiti.

ZAHVALNOST

13

Jovanovi Gavrilovi P., Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, Finrar, Jahorina, 2009, str.

1.
14 15

Jovanovi Gavrilovi P., Zaduenost Srbije i donacije, zbornik Naunog drutva, Beograd, 2008, str. 8. Jovanovi Gavrilovi P., Potreban je novi, vievalutni svetski monetarni sistem, Acta economica br. 10, januar 2009, str. 4.

elela bih da izrazim izuzetnu zahvalnost svojoj mentorki i dragoj profesorki dr Biljani Jovanovi Gavrilovi na ukazanom poverenju, strpljenju, kao i mogunosti uvida u radove profesora dr Predraga Jovanovia Gavrilovia.

LITERATURA

1. Dragii D., Medojevi B., Ili B., Pavlovi M., Osnovi ekonomije- izabrani tekstovi, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007. 2. Dragutinovi D., Filipovi M., Cvetanovi S., Teorija prvirednog rasta i razvoja, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005. 3. uriin D.N., Janoevi S. V., Kalianin . M., Menadment i strategija, za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010. 4. Jovanovi Gavrilovi P., Globalizacija od Dingis Kana do Ujka Sama, prilog raspravi na meunarodnom simpozijumu Latinska Amerika u procesu globalizacije i regionalizacije, Beograd, mart 1998. 5. Jovanovi Gavrilovi P., Zaduenost Srbije i donacije, zbornik Naunog drutva, Beograd, 2008. 6. Jovanovi Gavrilovi P., Karakteristike meunarodnog ekonomskog okruenja, kongres SRRRS, Banja Vruica, Republika Srpska, oktobar 2009. 7. Jovanovi Gavrilovi P., Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, Finrar, Jahorina, 2009. 8. Jovanovi Gavrilovi P., Potreban je novi, vievalutni svetski monetarni sistem, Acta economica br. 10, januar 2009. 9. Jovanovi Gavrilovi P., Teorija konvergencije i mogunost treeg puta, referat za nauni skup u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, objavljeno u Acta economica, god. 8, br. 12, 2010. 10. Jovanovi Gavrilovi P., Uticaj budetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vruica, 17-18. jun 2010. 11. Paunovi B., Ekonomika preduzea- preduzee, okruenje i ulaganja, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007.

PRILOG

PROF. DR PREDRAG JOVANOVI GAVRILOVI Roen je 25. jula 1941. godine u Vukovici kod Kragujevca. Diplomirao je 1965. magistrirao 1971. a doktorirao 1975. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predavao je na osnovnim studijama predmete: Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomika spoljne trgovine i Ekonomika Evropske unije, a oformio je i predmet Meunarodno poslovno finansiranje. Na postdiplomskim studijama drao je nastavu na predmetima: Savremene tendencije u svetskoj privredi, Meunarodne finansije, Globalizacija svetske privrede, Meunarodne finansijske i trgovinske organizacije, Razvoj svetske privrede. Predavao je i na ekonomskim fakultetima u Kragujevcu, Banja Luci, Podgorici, Istonom Sarajevu i Kninu i na odeljenjima fakulteta u apcu, Uicu, Vrnjakoj Banji i Bijeljini. Bio je mentor pri izradi velikog broja magistarskih radova i doktorskih disertacija. Biran je za dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu (dva puta - od 1991. do 1994. godine), prodekana (od 1987. do 1989), efa katedre (dva puta), lana Saveta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, lana Saveta Univerziteta u Beogradu (dva puta), zamenika predsednika Vea drutveno-humanistikih nauka Univerziteta u Beogradu, lana Ekonomskog saveta Savezne vlade. Obavljao je i funkciju predsednika izdavakog saveta naunog asopisa za ekonomiju Financing. Bio je lan najueg ekspertskog tima pri izradi tzv. Avramovievog programa monetarne reforme 1994. godine. Njegov tekst: Korenita monetarna reforma, napisan polovinom avgusta 1993. objavljen u asopisu Ekonomski anali (br. 118, 1993) i u Politici (u skraenoj verziji 13. decembra 1993), korien je u pripremi programa monetarne

reforme i uvoenja novog dinara, programa koji je poeo da se primenjuje 24. januara 1994. godine. Bio je na studijskim boravcima u Poljskoj 1975. u Velikoj Britaniji 1987. i 1989. i u Irskoj 1992. godine.

SPISAK RADOVA 1. Jovanovi Predrag, Ukljuenost Jugoslavije u svetsku privredu, lanak, 16 strana, Ekonomski anali br. 31-32/1970; 2. Jovanovi Predrag, Preferencijali u medjunarodnoj trgovini, magistarski rad, 127 strana, branjen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1971; 3. Jovanovi Predrag, Uticaj devalvacije na ekonomske odnose sa inostranstvom, lanak, 17 strana, Direktor br. 2/1973; 4. Jovanovi Predrag, Teorijske osnove preferencijala, lanak, 24 strane, Ekonomski anali br. 38/1973; 5. Jovanovi Predrag, O preferencijalima u korist zemalja u razvoju, lanak, 9 strana, Nova trgovina br. 2/1973; 6. Jovanovi Predrag, Spoljna trgovina male zemlje, doktorska disertacija, 267 strana, branjena na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1975; 7. Jovanovi Gavrilovi Predrag, 45 odradnica za Ekonomski leksikon (Meunarodna banka za obnovu i razvoj, Meunarodna finansijska korporacija, Evropski monetarni sporazum, Liberalizam u meunarodnim ekonomskim odnosima, Protekcionizam, Intervencionizam, Reim spoljne trgovine i druge), 48 strana, Savremena administracija, Beograd 1975; 8. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Elementi novog svetskog ekonomskog poretka, lanak, 16 strana, Socijalizam br. 1/1976; 9. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Robna koncentracija izvoza i uvoza, lanak, 18 strana, Ekonomist br. 4/1976; 10. Jovanovi Gavrilovi Predrag, O neophodnosti novog meunarodnog ekonomskog poretka, lanak, 9 strana, Trei program Radio Beograda, 3.4.1977; 11. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Sredstva iz inostranih izvora za zemlje u razvoju, lanak, 15 strana, Marksistika misao br. 4/1977; 12. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Towarowa koncentracja handlu zagranicznego krajow rozwijajacych sie, lanak, 12 strana, objavljen u kvartalniku Varavskog univerziteta Przeglad informacji o Africe br. 2/1977; 13. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Wassily Leontieff et al.: Future of World Economy, A United Nation Study, Oxford University Press, New York 1977, prikaz, 8 strana, Gledista br. 6/1978; 14. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Budunost svetske privrede i zemlje u razvoju, lanak, 15 strana, Ekonomist br. 2/1979; 15. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Koncentracja towarowa w eksporcie i imporcie, lanak, 11 strana, Folia oeconomica cracoviensia, izdanje Poljske akademije nauka, Varsava-Vroclav-Krakov-Gdanjsk, Vol. XXII (1980); 10

16. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Zavisnost nacionalne privrede od inostranstva u konfliktnim meunarodnim situacijama, referat na naunom skupu Ekonomija i rat, Beograd 1980; 17. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Finansijska situacija u svetu i poloaj Jugoslavije, lanak, 14 strana, Reforma br. 275, decembar 1982, Tanjug; 18. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Zavisnost jugoslovenske privrede od inostranstva u razmeni faktora proizvodnje, prilog raspravi na naunom skupu "Privredni razvoj dugoroni ciljevi i potrebe", objavljeno u knjizi Dugoroni razvoj Jugoslavije, SANU, Beograd 1982; 19. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Znaaj politike realnog deviznog kursa, prilog raspravi na savetovanju SES o rezoluciji o politici ostvarivanja Drutvenog plana SR Srbije u 1983. godini, Ekonomska misao br. 4/1982; 20. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Devizni sistem - nova reenja i njihova primena, redaktor knjige i autor predgovora, Potroaki informator, Beograd 1983; 21. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Sopstvenim snagama do boljeg mesta u svetskoj privredi, prilog raspravi za okruglim stolom "Otvorena pitanja ostvarivanja koncepcije kolektivnog oslanjanja na sopstvene snage", Meunarodni problemi br. 1/1983; 22. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomski odnosi sa inostranstvom - nova sistemska reenja i njihova primena, redaktor materijala sa savetovanja SES (Beograd, april 1983.), Ekonomika udruenog rada br. 9/1983; 23. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Zavisnost jugoslovenske privrede od inostranstva u razmeni faktora proizvodnje, rad koji je redakcija asopisa "Direktor" preuzela iz zbornika "Dugoroni razvoj Jugoslavije" (u izdanju SANU) za svoju rubriku "U ii", Direktor br. 8-9/1983; 24. Jovanovi Gavrilovi Predrag, O strategiji ekonomskih odnosa Jugoslavije sa inostranstvom, izlaganje na zajednikoj sednici Saveznog drutvenog saveta za meunarodne odnose i Saveznog drutvenog saveta za privredni razvoj i ekonomsku politiku, Beograd 24.11.1983; 25. Jovanovi Gavrilovi Predrag, 40 odrednica za kolsku enciklopediju iz oblasti meunarodnih finansija i meunarodne trgovine (Devize, Devizni sistem, Devizna politika, Devizni kurs, Devizno trite, Revalvacija, Izvoz kapitala, Platni bilans, Multinacionalne kompanije, IMF, EPU, EEZ, GATT, Meunarodni ekonomski odnosi, Spoljna trgovina, Carine i druge), vie od 2 autorska tabaka, Prosveta, Beograd; 26. Jovanovi Gavrilovi Predrag, 44 odrednice iz oblasti meunarodnih ekonomskih odnosa za Ekonomsku enciklopediju (IBRD, IDA, OECD, ECOSOC, Exim banka, IFC, Meunarodna trgovinska komora, Francuska zajednica, Komonvelt i druge neke odrednice su preuzete iz Ekonomskog leksikona), oko 55 strana, Savremena administracija, Beograd 1984; 27. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom kao faktor jedinstva jugoslovenskog trita, 22 strane, deo studije "Kljna pitanja funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog trita" raene za Savezni sekretarijat za trite i opteprivredne poslove, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1984; 28. Jovanovi Gavrilovi Predrag, O ciljevima razvoja i strategiji ekonomskih odnosa sa inostranstvom, refetat za nauni skup "Strategija dugoronog drutveno-

11

ekonomskog razvoja jugoslovenskog samoupravnog drutva", maj 1984, objavljeno u knjizi pod istim naslovmom u izdanju Univerziteta u Kragujevcu; 29. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Za ostvarivanje programa stabilizacije neophodne su promene u drustveno-ekonomskom sistemu, 9 strana, prilog raspravi na temu Nunost istovremene i brze primene prve faze dugoronog programa ekonomske stabilizacije", objavljeno u knjizi pod istim naslovom u izdanju Centra za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1984; 30. Jovanovi Gavrilovi Predrag, oko 45 odrednica za Ekonomsku enciklopediju, Savremena administracija, Beograd 1984; 31. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Negativni efekti potcenjenosti dinara, 6 strana, Komunist br. 1454 od 8.2.1985; 32. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Zato imamo inflaciju?, prilog raspravi na naunom skupu Kako otkloniti inflaciju?, objavljeno u knjizi pod istim naslovom, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1986; 33. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Medjunarodno poslovno finansiranje, udbenik, 16 autorskih tabaka, Ekonomski fakultet, Beograd 1986; 34. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Organizaciona struktura RO "Centroprom exportimport" - analiza, ocena i predlozi za unapreenje, deo studije Mikroorganizacija SOUR "Centroprom", NICEF, Beograd 1986; 35. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomski subjekt u jugoslovenskom privrednom sistemu, uee u raspravi na naunom skupu u organizaciji Univerziteta u Kragujevcu, maj 1986; 36. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Pristupanje panije i Portugalije Evropskoj ekonomskoj zajednici - posledice i dalji razvoj saradnje EEZ - Jugoslavija, uee u raspravi na naunom skupu, Institut za meunarodnu politiku i privredu i Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, mart 1986; 37. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Plan i trite u jugoslovenskom ekonomskom sistemu, uee u raspravi na naunom skupu u organizaciji SANU i Univerziteta u Kragujevcu, novembar 1987; 38. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodne ekonomske integracije i poloaj Jugoslavije, uee u raspravi na tribini Marksistikog centra i Narodne biblioteke Srbije, jun 1988; 39. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Aktuelni problemi sistema priirene reprodukcije u Jugoslaviji, uee u raspravi na naunom skupu u organizaciji Instituta za ekonomska istraivanja i Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, oktobar 1988; 40. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Medjunarodno poslovno finansiranje, udbenik, izmenjeno i aktuelizovano izdanje, Savremena administracija, Beograd 1988; 41. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Mogunosti finansiranja beogradske privrede iz inostranih izvora, deo studije Proizvodna efikasnost, korienje kapaciteta, osavremenjavanje beogradske privrede i njeno intenzivnije ukljuivanje u meunarodnu podelu rada, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1988; 42. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Balance of Payments, Exchange Rate Policy, and Economic Reform in Yugoslavia, uvodno izlaganje na kolokviju Economic Reforms in Socialist Countries - Some Experiences of Yugoslavia and Germany DR, Humboldt University, Berlin, 22. XII 1988;

12

43. Jovanovi Gavrilovi Predrag, ta jeste a ta nije bit socijalizma, prilog u zborniku sa naunog skupa Problemi savremenog socijalizma, Univerzitet u Kragujevcu, 1989; 44. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Malogranini promet Jugoslavije, okrugli sto u organizaciji JIK banke, objavljeno u istoimenom zborniku, Beograd 1989; 45. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Konvertibilnost kao instrument ekonomske politike, u zborniku sa naunog skupa Monetarni inioci i stabilizaciona politika, Univerzitet u Kragujevcu, maj 1990; 46. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Restriktivna monetarna politika i konvertibilnost, prilog raspravi za okruglim stolom Nova uloga banaka u trinim uslovima, JIK banka i Savez ekonomista Jugoslavije, Beograd, maj 1990; 47. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Hipotekarni, lombardni i zaloni krediti u novim uslovima privreivanja, uee u raspravi za okruglim stolom koji je organizovala Jugoslovenska izvozna i kreditna banka, Beograd april 1990; 48. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomske funkcije federacije, uee u raspravi za okruglim stolom u Marksistikom centru CK Srbije, maj 1990; 49. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, udbenik, proireno i aktuelizovano izdanje, 21,5 autorskih tabaka, Ekonomski fakultet, Beograd 1990; 50. Jovanovi Gavrilovi Predrag: Ljubia Adamovi, Yon R. Lempi, Rasel O. Priket, Ameriko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle drugog svetskog rata, prikaz, Ekonomski anali br. 110/1991; 51. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Prisutan je koktel svih uzronika inflacije, intervju, Beogradska banka br. 181, april 1992; 52. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomske posledice raspada SFR Jugoslavije Ni mir ne donosi blagostanje, intervju, Biznis, br. 33, mart 1992; 53. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Promene u svetskoj privredi i poloaj Jugoslavije, predavanje na Kolarevom narodnom univerzitetu u okviru ciklusa Jugoslovenski privredni prostor danas, 25. februar 1992; 54. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Pitanje ekonomske integracije u Jugoslaviji, izlaganje na naunoj tribini Istorijski koreni krize i raspada Jugoslavije 1918-1991 u organizaciji Instituta za savremenu istoriju, Beograd, april 1992; 55. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Novi dinar i korenita monetarna reforma, Politika 13. decembar 1993; 56. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Korenita monetarna reforma jugoslovenske privrede, Ekonomski anali br. 118, 1993; 57. Jovanovi Gavrilovi Predrag, O monetarnoj reformi Groznica zdravog novca, intervju, Duga br. 520 od 5. februara 1994; 58. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, peto dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 1994; 59. Jovanovi Gavrilovi Predrag, 47 odrednica za Ekonomsku i poslovnu enciklopediju, Savremena administracija, Beograd 1994; 60. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Problemi jugoslovenske privrede 1993-1995. i nain njihovog reavanja, lanak, Ekonomist br. 1-2/1995; 61. Predrag Jovanovi Gavrilovi, Monetarna stabilnost i privredni rast, u zborniku Perspektive jugoslovenske privrede posle 1994, SANU, Beograd 1995;

13

62. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, udbenik, proireno i aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 1996; 63. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Devizni kurs i struktura jugoslovenske privrede, Ekonomski anali br. 129, Beograd, 1996; 64. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Znaaj monetarne stabilnosti, Zbornik radova o ekonomskoj politici, Ekonomski fakultet, Beograd 1997; 65. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Kreditiranje izvoznih poslova - potrebe i mogunosti, zbornik Reintegracija Jugoslavije u svetsku privredu, Ekonomski fakultet, Beograd 1997; 66. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodni ekonomski odnosi, koautor, Ekonomski fakultet, Beograd 1997; 67. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Osnovi finansija, koautor, Zavod za udbenike, Beograd 1997; 68. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Novani odbor (currency board), zbornik radova sa simpozijuma SRRRS, Banja Luka 1998; 69. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Procesi ekonomske integracije na amerikom kontinentu, Ekonomski signali br. 48, Beograd 1998; 70. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd 1998; 71. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Mogunosti i strategija delotvornog ukljuivanja jugoslovenske privrede u meunarodnu privredu, ocena projekta raenog za Savezno ministarstvo za nauku, Beograd 1998; 72. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Politika deviznog kursa, deo projekta za Saveznu vladu o ekonomskoj politici, NICEF, Ekonomski fakultet, Beograd 1999; 73. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Finansijsko poslovanje sa inostranstvom, Poslovne finansije, Zavod za udbenike, Beograd 1999; 74. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Politika deviznog kursa i devizno trite u Jugoslaviji, NICEF i Narodna banka Jugoslavije, Beograd 1999; 75. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Znaaj monetarne stabilnosti za privlaenje stranog kapitala, prilog raspravi za okruglim stolom "Kako privui strani kapital u privredu Jugoslavije", Novi Sad, decembar 1999, objavljeno u Ekonomskoj politici; 76. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Mikroekonomske funkcije deviznog kursa, u zborniku o deviznom tritu, NICEF, Beograd 1999; 77. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodni ekonomski odnosi, koautor, Ekonomski fakultet, Beograd 1999; 78. Jovanovi Gavrilovi Predrag, O dvovalutnom sistemu, intervju, Glas ekonomista, septembar 1999; 79. Globalizacija od Dingis Kana do Ujka Sama, objavljeno i na engleskom jeziku: Globalization from Genghis Kahn to Uncle Sam, Latin America in Current Process of Globalization possibilities, obstacles and options, Metropoliten Agency, Belgrade 2000; 80. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomski renik, Ekonomski fakultet, Beograd 2001, odrednice: Meunarodna organizacija rada, Ekonomska i monetarna unija, EMU, EUA, AKA, Agrarni protekcionizam, Banka sa velikim ovlaenjima, CHIPS, HERMES,COFACE, COMECON, SEV, Currency board, Novani odbor, Denominacija, Demonetizacija, Devizni raun, Retenciona kvota, Meunarodna

14

podela rada, Bimetalizam, Devizna tednja, EMA, Evropski monetarni sporazum, ERM, EURIBOR, Fina unca, Graduacija, Grupa 7, ICIA, NYSE, Meunarodno udruenje za razvoj, IDA, Havanska povelja, Novani odbor, SWIFT, Transnacionalne korporacije, Multinacionalne kompanije, Preferencijali trgovinski, Retorzija, Robne liste, Supstitucija uvoza, Islamska banka za razvoj, Maralov plan, Prelevmani, Zemlje u razvoju, Pogranini promet, Izvoz kapitala, Terminski ugovori, Stand-by aranman, pekulacija, Restrikcije devizne, JUBMES, Jugoslovenska banka za ekonomsku saradnju, Bernska unija, Meunarodna unija za osiguranje izvoza i investicija, Katastrofalni rizik, Kenedi runda, Pariski klub, Napuljski uslovi, Kredit dobavljaa, Kredit kupcu, Kofinansiranje, Manipulativni kredit, Meunarodna likvidnost, Drutvo naroda, Meunarodni dolari, Monometalizam, Multilateralizam, Naftni ok, Novi meunarodni ekonomski poredak, Nacionalni tretman, Zlatni standard, Najpovlaenija nacija, Prezaduenost zemalja u razvoju, Reprogramiranje dugova, Globalizacija, Slobodna carinska zona, Reparacije, Petrodolari, Pismo o namerama; 81. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodne finansije, u kolektivnom radu Osnovi finansija, Zavod za udbenike, Beograd 2001; 82. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodni ekonomski odnosi, koautor, esto aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2001; 83. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, deveto dopunjeno i aktuelizovano izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2001; 84. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Poloaj Republike Srpske u svetskoj privredi, zbornik sa simpozijuma SRRRS, Tesli Banja Luka 2003; 85. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Teret spoljnog duga Srbije, specijalni broj asopisa Ekonomski anali, 2005; 86. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Uloga inostranih sredstava u razvoju BiH i Republike Srpske, zbornik sa simpozijuma SRRRS, Tesli Banja Luka 2005; 87. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Uticaj multinacionalnih kompanija na razvoj Republike Srpske i BiH, u zborniku radova sa simpozijuma SRRRS, Tesli Banja Luka 2006; 88. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Bojovi Petar, Mladenovi Dragoslav, Ivanievi Milorad..., Osnovi finansija, udbenik za ekonomsku kolu, etvrto izdanje, Zavod za udbenike, Beograd 2006; 89. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ekonomski renik, drugo izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2006; 90. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Karakteristike savremenog meunarodnog finansijskog trita, zbornik sa kongresa SRRRS, Tesli Banja Luka 2007; 91. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Ivanievi Milorad, Bogdanovi Dragana, Poslovne finansije, udbenik za ekonomsku kolu, tree izdanje, Zavod za udbenike, Beograd 2007; 92. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, udbenik, XII izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2008; 93. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Teret spoljnog duga Srbije i donacije, zbornik Naunog drutva, Beograd 2008; 94. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Potreban je novi, vievalutni svetski monetarni sistem, Acta Economica br. 10, 2009;

15

95. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Karakteristike meunarodnog ekonomskog okruenja, u zborniku sa Kongresa SRRRS, Tesli Banja Luka 2009; 96. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Multinacionalne i nacionalne kompanije, SRRRS, Finrar, Jahorina, 2009; 97. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Teorija konvergencije i mogunost treeg puta, nauni skup povodom dana Ekonomskog fakulteta u Banja Luci, februar 2010; 98. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Meunarodno poslovno finansiranje, udbenik, XIII izmenjeno izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2010; 99. Jovanovi Gavrilovi Predrag, Uticaj budetskog deficita na privredni rast i blagostanje, simpozijum SRRRS, Banja Vruica, 17-18. jun 2010. Ovome treba dodati i vei broj recenzija, novinskih tekstova i intervjua u tampi, na radiju i televiziji.

16