Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka Predmet: Sistemi socijalne sigurnosti

DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE U SRBIJI

Mentor:

Student:

Prof. Dr. Drenka Vukovi 923/09

Ivanovi Stefan

Termin osiguranje" u naoj teoriji i praksi upotrebljiv je za tri kljune delatnosti za osiguranje imovine i lica, za delatnost dobrovoljnog penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Slinost i razlike ovih vidova osiguranja u teoriji nisu dovoljno analizirane, ali se moe uoiti da se radi o tri odvojena sistema sa odreenim slinostima, kojetermin osiguranje" vie istie nego stoje realno stanje.(Mrki, Miloradi, arkovi, 2006, 246) Osnovni zakoni koji reguliu osiguranje imovine i lica su, naravno Zakon o osiguranju i Zakon o obligacionim odnosima, dok je osnovni zakon koji definie penzijskoinvalidsko osiguranje - Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja. Postoje tri stuba penzijskog osiguranja. Prvi stub je obavezno dravno penzijsko osiguranje, odnosno sistem meugeneracijske solidarnosti. Drugi stub je obavezno dopunsko penzijsko osiguranje koje se odnosi samo na zaposlene, a koje administriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcionie tako to se zakonom odredi da se deo procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog stuba usmeri u drugi, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, dravnu iz prvog i privatnu iz drugog stuba. Drugi i prvi stub su obavezni. Trei stub je dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim graanima, bez obzira da li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostalnom delatnou, itd. Trei i drugi stub su dopunski. Razlika izmeu obaveznog (dravnog) penzijskog osiguranja i dobrovoljnog (privatnog)? Obavezno (dravno) penzijsko osiguranje funkcionie tako to se penzijski doprinosi sadanjih zaposlenih uplauju u fond PIO iz kog se isplauju penzije sadanjim penzionerima. Globalni demografski trend pada nataliteta i produenja ivotnog veka prisutan je i u naoj zemlji. To znai nepovoljan odnos broja zaposlenih kao izvora

finansiranja penzija i penzionera koji ih uivaju. Kada se tome doda i spor opti ekonomski rast i deficit u fondu PIO, kao rezultat se dobija neminovan pad dravnih penzija. Pored toga, Zakonom su odreeni minimalni i maksimalni iznosi doprinosa, kao i minimalna i maksimalna visina dravne penzije. Uplata penzijskih doprinosa je iskljuivo mesena i obavezna, a isplata penzije mesena. Za ostvarivanje prava na privatnu penziju nije od znaaja da li je pojedinac zaposlen i da li ima redovne prihode. Uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove su dobrovoljne, mogu biti mesene, periodine i jednokratne, ne moraju da budu redovne, a moe da ih uplauje pojedinac za sebe, ili da to za njega ini neko drugi (brani drug, roditelj, poslodavac, udruenje ili sindikat iji je lan, itd.). Uplate se vode na individualnim raunima lanova i svaki lan preko interneta ima neposredan uvid u svoj raun. Sredstva iz fonda se investiraju i pripisom ostvarenog prinosa uveavaju. lan bira na koji nain e povui i raspolagati sredstvima: jenokrantom isplatom, programiranom, doivotnim anuitetima ili kombinacijom ovih naina. Drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima odreuju iznos minimalnog doprinosa, dok maksimum ne postoji. Takoe, uplate ne moraju da budu redovne i ukoliko se preskoe, to ne dovodi do prestanka lanstva u fondu. Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je definisano kao drutvo koje organizuje i upravlja fondom, dok je dobrovoljni penzijski fond institucija kolektivnog investiranja. Kastodi banka vodi raun fonda i obavlja druge usluge na raun fonda, a u pogledu sredstava postupa samo prema nalozima drutva za upravljanje(Vukovi, 2009, 113). Ulaskom Srbije u proces tranzicije, problem finansiranja penzijskih sistema no principumeugeneracijske solidarnosti" postao je veoma izraen. Materijalni status o siguranika sve jeloiji, a funkcionisanje penzijskih fondova u velikoj meri atakuje na budet Republike Srbije. Reforma penzijskog sistema je neminovna, ali se pre ulaska u taj proces moraju detaljno sagledati pozitivni i negativni efekti svakog od moguih

reenja. Sistem obaveznog penzijskogosiguranja u Srbiji funkcionie no principu pay as you go", tj. trenutno aktivno radno stanovnitvo putem doprinosa finansira penzijske nadoknade trenutnih penzionera. Primena ovakvog sistemafinansiranja dovodi u pitanje postojanje bilo kakvog fonda", iz razloga to se uplaeni doprinosiodmah usmeravaju za isplatu penzijskih nadoknada i to sve preko "prelaznog rauna" fonda U 2002. godini odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada iznosio je 1,16. Ovakav odnos uslovljen je kako nepovoljnim prirodnim kretanjem stanovinitva i liberalnim uslovima penzionisanja, tako i sve veim brojem radno sposobnih stanovnika angaovanih u sivojekonomiji" (stanovnitvo koje nije prijavljeno i ne plaa doprinose). Ne moe se izostaviti injenica da je visok procenat korisnika invalidskih (31,6%) i porodinih penzija (24%) u odnosu na ukupan broj korisnika. Bitno je napomenuti daje odnos aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada koji omoguava normalno funkcionisanje penzijskog sistema 3,5:1 (ovaj odnos unaoj zemlji je postojao 1981. godine nakon ega je usledio do permanentni pad). Dobrovoljno penzijsko osiguranje je dobar izvor dodatne penzijske nadoknade. U tom sistemu do sada kod nas najvie su participirali zaposleni u javnim preduzeima. Meutim, u uslovima kada je prosena zarada u Srbiji niska i kada veliki broj zaposlenih prima minimalne zarade ne moe se oekivati masovno ukljuivanje zaposlenih u taj vid osiguranja. Istovremeno jedan deo dobrostojeih graana se ve ukljuio u neke vidove osiguranja ivota tako da se i u toj strukturi stanovnitva ne moe oekivati vei broj uesnika. Kako bude rastao ivotni standard i prosena zarada, i kako poreska politika bude stimulisala ovaj vid osiguranja poveavae se i broj zainteresovanih za dobrovoljno penzijsko osiguranje.

Literatura: Knjige: Vukovi D. (2009) Socijalna sigurnost.Beograd, Fakultet politikih nauka Mrki D. Miloradi J. arkovi N. Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, Monart, Sremska Mitrovica, 2006 Mreni izvor : http://www.b92.net/biz/saveti/pitanja_i_odgovori.php? yyyy=2006&mm=11&nav_id=221951