Sadrzaj

pH vrednost ............................................................................................... 1 Odredjivanje pH ........................................................................................ 4 Odredjivanje pomocu indikatora ................................................... 4 Potenciometrijsko odreivanje pH ................................................ 4 pH vrednost i hidroliza .............................................................................. 5 Uticaj pH vrednosti na organizam............................................................. 6 U puferske sisteme spadaju: .......................................................... 7 Poremecaji acido-bazne ravnoteze ............................................................ 8 Metabolicka alkaloza ..................................................................... 9 Metabolicka acidoza .................................................................... 10 Respiratorna acidoza ................................................................... 10 Respiratorna alkaloza .................................................................. 10 Literatura: ................................................................................................ 11

pH vrednost
pH vrednost je mera aktivnosti vodonikovih jona u rastvoru i na taj nacin odredjuje da li je dati rastvor kiselog, baznog ili neutralnog karaktera. To je bezdimenziona velicina, i za poredjenje se koristi pH skala koja obuhvata vrednosti od 0 do 14. pH - predstavlja negativni dekadni logaritam koncentracije hidronijum jona : pH = -log [H3O+] pH je skracenica za potencijal vodonika. Stepen kiselosti ili baznosti nekog vodenog rastvora izrazava se koncentracijom hidronijum jona [H+]. Svako smanjenje pH za 1 jedinicu je rezultat desetostrukog povecanja koncentracije H+ jona. Smanjenje pH oznacava se terminom acidoza, a povecanje alkaloza. Zbog vrlo malih vrednosti za [H+] jon, profesor Sorensen (Srensen) je 1909. Godine razvio koncept pH vrednosti tokom svog revolucionarnog istraivanja proteina, amino kiselina, enzima i samim tim olaksao uporedjivanje istih. Zbog tih malih koncentracija uveden je izraz kojim je definisana vrednost pH:

Pre pH vrednosti, jedini parametri za merenje nivoa kiselosti bili su neprecizni termini kao to su dobar, lo ili malo bolji nego proli put. Na prelazu izmeu dva veka, nekoliko naunika je radilo na ovom pronalasku, ali je Srensen prvi dao sistematsku definiciju. Posto vrednosti za pH na lestvici idu od 0 do 14, ona je podeljena na 3 dela koja odredjuju kiselost sredine: pH < 7 ( kisela) pH = 7 (neutralna)
pH > 7 (bazna)

Slika 1. pH skala

Proizvodi Kisele otpadne vode u rudnicima Akumulatorska kiselina eludana kiselina Limun Gazirana pia Sire Sok od pomorande ili od jabuke Pivo Kafa aj Kisela kia Mleko Voda Pljuvaka zdrave osobe Krv Morska voda Sapun za ruke Amonijak za kunu upotrebu Varikina Kuni rastvara za uklanjanje taloga u kan. cevima

pH -3,6 1,0 < 1,0 2,0 2,4 2,5 2,9 3,5 4,5 5,0 5,5 < 5,6 6,5 7,0 6,5 7,4 7,34 7,45 8,0 9,0 10,0 11,5 12,5 13,5

Slika 2. pH vrednost razlicitih proizvoda

Odredjivanje pH
Kada su nam koncentracija I osobine svih komponenti u rastvoru nepoznate, pH se odredjuje eksperimentalno. Odredjivanje pomocu indikatora Merenje pH vrednosti u vodi vrsimo pomocu indikatora koji mogu biti u obliku listica ili rastvora. Kao rastvor koriste se najcesce slabe organske kiseline ili baze koje su obojene razlicito u kiseloj I baznoj sredini. ( metil oranz, metil crveno, fenolftalein ) InH H+ + InCesto se koristi I lakmus papir koji predstavlja vrstu indikatorskog papira koji se upotrebljava kao kiselo-bazni indikator. U kiseloj sredini je plavi lakmus papir crven, a u baznoj je crveni lakmus papir plav.

Slika 3. Promena boje lakmus papira i rastovrori za odredjivanje pH

Potenciometrijsko odreivanje pH Ovakvo odredjivanje je brzo i tano, ali je za takvo odreivanje potreban pH-metar. Potenciometrijsko odredjivanje predstavlja metodu hemijske analize zasnovanu na merenju potencijala pogodne indikatorske electrode uronjene u rastvor koji sadrzi ispitivanu jonsku vrstu.
4

pH vrednost i hidroliza
Rastvaranjem soli u void moze doci do promene pH sto je rezultata procesa hidrolize. Hidroliza (hydrolysis) je hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U najsirem smislu,hidroliza predstavlja reakciju neke supstance sa vodom pri kojoj se supstanca delimitcno ili potpuno razlaze. Kao proizvod hidroliza nastaje izvesna kolicina odgovarajuce kiseline I baze.

U zavisnosti od sastava soli, razlikuju se tri slucaja hidrolize soli:

Za cistu vodu pH vrednost od 7 oznacava da je rastvor neutralan, jer se u vodi nalazi isti broj H+ jona I OH- jona, sa jednakim koncentracijama od 1107 mol/L.

Uticaj pH vrednosti na organizam

Uravnoteena pH sredina organizma omoguava optimalno funkcionisanje metabolizma to omogucava otpornost prema bolestima. Visoka kiselost moe da postane opasno stanje koje slabi sve glavne sisteme organizma, ona ini da sredina u organizmu postne podlona bolestima. pH vrednost oznaava ravnoteu izmeu pozitivno i negativno nelektrisanih jona u telesnim tenostima kao to su krv, urin, pljuvaka.Ovaj veoma osetljiv balans moe da bude veoma vaan pokazatelj o generalnom zdravlju. pH krvi predstavlja vrednost koja se kree od 7,3 do 7,5. Venska krv je neto kiselija od arterijske. Za krv se obino uzima vrednost od 7,4 to je blago bazno. Sa druge strane, pH zeludacnog soka je izuzetno kisela od 2.0 do 3,0; pH urina izmedju 6,0 I 6,5 a pH pljuvacke 6,5-7,0. Ako su vrednosti u okviru datih granica to znaci da organizam normalno funkcionise. Cak I najmanje promene ovih vrednosti moze dovesti do nastanka poremecaja. Acido-bazna ravnoteza predstavlja dinamicku ravnotezu izmedju koncentracije hidroksilnih I vodonikovih jona. Njeno odrzanje je jedan od preduslova za ocuvanje homeostaze unutrasnje sredine I odvijanje zivotnih procesa. Od promena koncentacija ovih jona organizam s stiti udruzenim delovanjem puferskih sistema krvi.To su rastvori slabih kiselina I njihovih konjugovanih baza koji imaju sposobnost da se odupru promenama pH unutar sistema. Kapacitet pufera predstavlja kolicinu kiseline ili baze koju treba dodati pufersko rastvoru da bi se koncentracija jona H promenila za jednu jedinicu. Maksimalni kapacitet postize se kada je pH = pK.

 U puferske sisteme spadaju: Bikarbonatni pufer: sastoji se od NaHCO3 i H2CO3. Odnos ugljene kiseline I bikarbonata je 20:1. Ovaj pufer ima veliki bioloski i klinicki znacaj obzirom da poseduje veliki puferski kapacitet. Kolicina ugljene kiseline regulise se ventilacijom pluca,a bikarbonati se regenerisu funkcijom bubrega. Koncentracija bikarbonata pokazuje funkcionalnu aktivnost ovog puferskog sistema. Fosfatni pufer: sistem sastavljen od primarnog ( NaH2PO4) I sekundarnog ( Na2HPO4) fosfata. Primarni ima ulogu slabe kiseline,a sekundarni ulogu njene bazne soli. U mokraci je odnos 9:1 ( u korist primarnog fosfata) . To znaci da fosfatni puferi deluju na nivou bubrega. Kapacitet je manji u odnosu na bikarbonatni pufer. Hemoglobin kao acido-bazni pufer: Ucesce Hgb je vezano za njegovu funkciju u transportu O2 I CO2. Organski pufer plazme: ovaj pufer cine belancevine koje se ponasaju i kao kiseline i kao baze u zavisnosti pd Ph. Nalaze se u obliku Na i K soli koje mogu da reaguju sa H2CO3 i da daju karbamino jedinjenje. Fizioloski sistemi koji uticu na odrzanje acido-bazne ravnoteze su: Pluca Bubrezi Disbalans acido-bazne ravnoteze se ispoljava u vidu acidoze i alkaloze. Prema primarnom uzroku se dele na metabolicke i respiratorne.

Poremecaji acido-bazne ravnoteze

Metabolicka acidoza predstavlja patoloski proces koga karakterise primarni visak kiselih ekvivalenata ili primarni gubitak baznih ekvivalenata. Uzroci nastanka ove acidoze su mnogobrojni: Primarni visak jakih kiselina ( povecanje egzogeno unetih kiselina, povecana sinteza organskih kiselina koja prevazilazi stepen eliminacije, nagomilavanje metabolickih kiselina zbog poremecaja ekskrecije putem bubrega, trovanje materijama koje u organizu dovode do stvaranja metabolickih kiselina) Primarni gubitak bikarbonta ( gubitak preko digestivnog trakta,bubrega ili je uzrok dilucina acidoza ) Kliniki, stanje metabolike acidoze se manifestuje dubokim respiracijama (Kussmaulovo disanje), koje dovode do respiratorne alkaloze kao kompenzatornog mehanizma. (Ukoliko nastupi metabolika alkaloza nastaju poremeaj svesti, hipokalijemija i snienje jonizovanog kalcijuma sa tetanijom.)

Slika 4. Simptomi acidoze

 Metabolicka alkaloza Metabolicka alkaloza je patoloski proces koji se karakterise primarnim nagomilavanjem baznih ekvivalenata tj. primarnim povecanjem bikarbonata u EC tecnosti i gubitkom kiselih ekvivalenata iz organizma. Uzroci: Povecanje bikarbonata u EC tecnosti (povecano unsenje bikarbonata I to samo u slucaju ostecene funkcije bubrega) Gubitak kiselina iz ekstracelijske tecnosti ( gubitak HCl kod upornih povracanja, ekstrarenlni ili renalni gubici K, nekontrolisano davanje diuretika, gubitak kiselih ekvivalenataputem dijareje)

Dobijeni rezultati Uzorak arterijske krvi

Porast H+ ( pH<7,4) Acidoza Smanjenje HCO3-

Smanjenje H+ Alkaloza Povecanje HCO3-

Metabolicka acidoza

Metabolicka alkaloza

Slika 5. Metabolicka. acidoza i metabolicka alkaloza

 Respiratorna acidoza Respiratorna acidoza je patoloski proces u kome je primarno smanjena alveolarna ventilacija, sto dovodi do povecanog zadrzavanja CO2 u uslovima njegove normalne produkcije. Javlja se povecanje jona H I bikarbonata. Moze biti akutna (kod uzimanja velikih doza sedativa,aspiracije stranog tela..) i hronicna (razne hronicne bolesti, astma..). Respiratorna alkaloza Respiratorna alkaloza je patoloski proces u kome je primarno povecana alveolarna ventilacija so dovodi do povecane eliminacije CO2 pa nastaje negativni bilans CO2 . Srecemo je kod pneumonije ,septikemije, intoksikacije salicilatima. Prema uzroku se deli na: respiratornu alkalozu centralnog porekla i resp. alkalozu respiratornog porekla.

Dobijeni rezultati

Uzorak arterijske krvi Porast H+ ACIDOZA Porast pCO2 Smanjenje H+ ALKALOZA Smanjenje pCO2

Respiratorna acidoza

Respiratorna alkaloza

Slika 6. Respiratorna acidoza i respiratorna alkaloza

10

Literatura:
Biohemija - Darinka Kovacevic, Gordana Bjelakovic, Vidosava Djordjevic, Jelenka Nikolic , Dusica Pavlovic, Gordana Kocic http://sr.wikipedia.org/sr/ http://www.sportskamedicina.com/Fiziologija-Napora/ACIDOBAZNI-POREMECAJI-I-LAKTATI-U-KRVI-TIJEKOMNAPORA.html http://bs.wikipedia.org/wiki/Hidroliza http://www.scribd.com/doc/40888512/Skriptakemija http://en.wikipedia.org/wiki/PH#pH_in_nature

11