Letopis naunih radova Godina 26 (2002), broj 1, strana 93101 UDK: 627.12:546.171.1(282.243.

743) Originalni nauni rad Original scientific paper

HIDROHEMIJSKE ODLIKE IZDANSKIH VODA U SAVSKOM TEKTONSKOM ROVU

Stojiljkovi D.1

REZIME Tokom hidrogeolokih istraivanja za osnovnu hidrogeoloku kartu (listovi abac, Baka Palanka i Inija) 1: 100 000, prikupljeni su i obraeni uzorci voda izdani sa slobodnim nivoom, takozvane prve izdani i izdani pod pritiskom. Vode prve izdani su hidrokarbonatno kalcijske ili magnezijske, ree meane, to zavisi od lokalnih hidrogeolokih parametara sredine i intenziteta vodoizmene. Vode arteske izdani su hidrokarbonatne sa dominantnim natrijum jonom i povienim sadrajem amonijaka, gvoa i mangana. Na terenu su definisane i dve zone sa temperaturnim anomalijama, to je posledica formiranja specifinih hidrogeo-lokih struktura u savskom tektonskom rovu. Na podruju temperaturne anomalije u zoni Dublja istraivanja za osnovnu hidrogeoloku kartu su kasnije inicirala istraivanja za geotermalnu energiju na podruju Dublja, Bogatia i apca, druga temperaturna anomalija konstatovana je na potezu Bresta Kupinovo. Kljune rei: prva izdan, arteska izdan, amonijum jon, temperaturna anomalija

UVOD Podruje istraivanja preseca po sredini reka Sava na potezu od Orlae na severu do Klenka na istoku. Zapadna granica ide linijom od Vinjieva i Radenkovia preko Dublja do Lipolista, a juna od uljkovia preko Cerovca do Kupinova. U geolokom smislu teren izmeu masiva Cera i Fruke Gore pripada unutranjoj zoni Dinarida koja se odlikuje komplikovanom tektonskom graom. Posmatrano u celini sloeni tektonski rov ima veoma izraenu parketno blokovsku strukturu, koja je omoguila formiranje hidrogeolokih struktura sa izdanima koje su razliite po svom hidraulikom mehanizmu i fiziko hemijskim odlikama voda. Osnovna podela je na prostranu izdan
Dr Dragica Stojiljkovi, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

93

sa slobodnim nivoom koja je formirana u peskovito ljunkovitom vodonosniku do dubine 20-30 m, i izdan sa nivoom pod pritiskom koja je formirana u peskovima i ljunkovima, na dubinama od 60 do 300 m. Debljina slojeva je u granicama od 2 do 8 m, ree 15 do 20 m. Slojevi vrlo esto isklinjavaju i bono i vertikalno. Na osnovu mnogobrojnih arteskih buotina izdvojena su generalno dva vodonosna horizonta: prvi od 110 do 260 m i drugi od 260 do 300 m. U njima su formirane jedna ili vie izdani sa nivoom pod pritiskom. Vode su ujednaenog hemijskog sastava, ali sa promenljivim sadrajem gasa, temperaturom i sadrajem pojedinih mikrokomponenti.

METOD I MATERIJAL Tokom hidrogeolokih istraivanja na izradi osnovne hidrogeoloke karte prikupljani su uzorci za skraene i kompletne hemijske analize. Na bazi rezultata skraenih analiza sainjena je hidrohemijska karta za izdan sa slobodnim nivoom (prva izdan), dok je hemizam voda za izdani sa nivoom pod pritiskom posebno ispitivan. U cilju upoznavanja hidro-hemijskih odlika slobodne izdani, prikupljeno je 102 uzorka za skraene analize. Primenjene su standardne laboratorijske metode detekcije bitnih anjona i katjona, koji odreuju klasu i podklasu vode.

HIDROHEMIJSKE ODLIKE VODA PRVE IZDANI Uzorci su prikupljani u periodu godinjeg hidrolokog minimuma, iz kopanih bunara. Rezultati nekih uzoraka vode iz kopanih bunara, koji se esto ne koriste, menjaju lokalno hidro-hemijske karakteristike podruja, zbog slabije vodoizmene, koja je uticala na promenu sadraja nekih komponenti ime je menjana i klasa podzemnih voda. Analizirani uzorci voda po anjonskom sastavu najveim delom pripadaju bikarbonatnim vodama dok se klasa bikarbonatno-sulfatnih, bikarbonatno-hloridnih ili meanih voda javlja samo lokalno. U centralnom delu istraivanja, vode pripadaju bikarbonatnoj klasi, a du Save do Obrea bikarbonatno slabo-hloridnoj ili sulfatnoj. Po katjonskom sastavu daleko preovlauje kalcijska podklasa, neto je rea kalcijsko-magnezijska i kalcijsko-natrijska a sasvim retka meana. Pri viim vodostajima i nivoima podzemnih voda, u godinjem hidrolokom maksimumu, preovlauje magnezijsko-kalcijska podklasa, natrijsko-kalcijska pa ak esto magnezijska ili natrijska (sl. 3 pod a). Ukupna mineralizacija varira u irokim granicama. Najea je od 0,616-0,875 g/l, a neto rea od 1,027-1,592 g/l. Na pojedinim uzorcima utvrene su i ekstremnije vrednosti ispod ili iznad navedenih granica. Uzorci sa ukupnom mineralizacijom veom od 0,900 g/l prikupljani su iz kopanih bunara koji se slabije eksploatiu. Zapaa se takoe da promene podklasa uslovljavaju veu mineralizaciju, mada se u svim sluajevima ne moe uzeti kao pravilo. Karbonatna tvrdoa prati mineralizaciju i kree se u rasponu od 20-39,80 odH, a sasvim retko od 14,8-21,7 odH. Prema tome vode su tvrde (od 18-20 odH) izuzetno 94

dosta tvrde (12-18 odH) ili vrlo tvrde (preko 30 odH). Meke i umereno tvrde (8-12 odH) nisu konstatovane u prvoj izdani istraivanog podruja. Prema koncentraciji vodonikovih i hidroksilnih jona, voda na ovom podruju pokazuje vrlo slabu alkalnu reakciju. Vrednost pH u preko 95% sluajeva varira izmeu 7 i 7,8. Na malom broju uzoraka utvrena je vrednost od 6,8-6,9. Sadraj mikro i makro komponenti u vodama prve izdani menja se od lokaliteta do lokaliteta. Na velikom broju uzoraka konstatovan je sadraj gvoa u koliini od 0,7-1,08 mg/l, dok je u terenu du Save gvoe uglavnom u normalnim granicama do 0,3 mg/l ( MDK u vodi za pie 0,3 mg/l), a sasvim retko 0,5-0,6 mg/l. Sadraj mangana je uglavnom ispod MDK za pijau vodu, ali je zato utvreno da se povremeno javlja na izvoritu abakog i Sremskomitrovakog vodovoda. Temperatura voda izdani sa slobodnim nivoom najee je merena oko 13 oC, mada je merena lokalno u rasponu od 11-16 oC.

HIDROHEMIJSKE ODLIKE ARTESKIH VODA Na osnovu prikupljenih 37 uzoraka za kompletne hemijske analize tokom hidrogeolokih istraivanja, dobro su prouene hidrohemijske odlike voda izdani sa nivoom pod pritiskom kao i promene hemizma u funkciji udaljenja od Save (sl.1, 2).

Slika 2. Hidrogeoloki profil RavnjeJarak Figure 2. Hydrogeology cross section of the RavnjeJarak

95

Slika 1. Hidrogeoloki profil idTovarnikRavnje Figure 1. Hydrogeology cross section of the idTovarnikRavnje

Hemizam voda izdani pod pritiskom po mnogo emu se razlikuje od voda prve izdani. Pre svega to su mnogo meke vode sa ukupnom karbonatnom tvrdoom od 3,13-10,92odH. Ostatak isparenja iz voda arteskih izdani sa razliitih dubina, skoro na svim lokalitetima konstatovan je u koliini ispod 0,500 g/l. Jedino je u vodama arteskih bunara u Belotiu i u Priinoviu uvek bio vei, i kretao se u granicama od 0,567-0,613 g/l, u Platievu 1,176 g/l i Kupinovu 0,671 g/l. Prema sadraju bitnih anjona i katjona vode arteskih izdani su hidrokarbonatno natrijske ree kalcijske (sl.3 pod b).

96

Slika 3. Rezultati skraenih hemijskih analiza podzemnih voda, a) prva izdan, b) arteska izdan Figure 3. Results of short chemical analyses of groundwater, ) the water-table aquifer, b) artesian aquifer

Neto to karakterie sve vode sa nivoom pod pritiskom na podruju Savskog rova je uvean sadraj amonijum jona. U Belotiu je 1976.god, utvren u koliini od 0,29 mg/l, a u Dobriu 0,65 mg/l. Poto su se takve vode prema Pravilniku o maksimalno dozvoljenim koliinama (MDK) u vodama, smatrale neupotrebljivim za pie, Institut je u periodu od 19811985 godine izvrio hidrohemijska ispitivanja sa ciljem utvrivanja porekla amonijaka. Konstatovan je sadraj preko MDK (od 0,1 mg/l) amonijaka u vodama sledeih arteskih bunara: Crna Bara Gluci (bunar OP-2) Gluci-Bubanja Bogati I Bogati II Mav. Priinovi Crnobarski sala Beloti Klenje abac Dobri Inija Stara Pazova Beka Kupinovo Buanovci Bresta Drenovac evarice Bogosavac Obre Kredin 0,60 mg/l 0,15 mg/l 0,70 mg/l 1,10 mg/l 1,13 mg/l 2,50 mg/l 1,60 mg/l 3,50 mg/l 3,40mg/l 5,00 mg/l 5,00 mg/l 2,70 mg/l 2,90 mg/l 1,90 mg/l 4,00 mg/l 2,30 mg/l 2,50 mg/l 0,62 mg/l 0,47 mg/l 1,86 mg/l 2,00 mg/l 4,00 mg/l Ustanovljeno je da amonijak nije organskog porekla, ime su vode arteskih izdani, to se tie amonijaka odgovarale standardima Pravilnika o MDK parametara u vodi za pie, bez obzira na povien sadraj. to se tie porekla amonijaka gde nema uslova za organsku kontaminaciju kao to su duboke arteske izdani, postoje podaci u literaturi da podzemne vode sa visokim sadrajem gvoa i mangana koji se mogu nalaziti i u alevrit peskovima, sadre ponekad amonijum jon, koji nastaje redukcijom nitrata usled delovanja H2S dobijenog pod pritiskom iz pirita ili drugih sulfida gvoa. U jezgru nekih buotina zapaeni su kristali pirita, pa bi se nastanak amonijaka u dubljim arteskim izdanima gde su pritisci svakako veliki, mogao vezati za gore navedene procese. Sadraj gvoa u vodama arteskih izdani je daleko ispod dozvoljene granice od 0,3 mg/l, ili ga gotovo nema, osim u vodama 97

arteskih buotina u Belotiu, idu, Jarku, Sremskoj Mitrovici, Popincima i Iniji. Na primer u junu 1978.godine u arteskoj izdani u Belotiu utvren je sadraj gvoa u koliini od 0,55 mg/l, a krajem godine u ponovljenom uzorku od 0,92 mg/l. Sledee godine dolo je do porasta gvoa i fluora u Belotiu, a u Mav. Priinoviu gde su do tada sve komponente bile ispod MDK prema Pravilniku o dozvoljenim parametrima u vodi za pie, prvi put se pojavio arsen, a gvoe i fluor iznad MDK. To je navelo na zakljuak da analiziranja treba ponoviti i sledee godine i to za sledee parametre: 1979. godina Beloti Mav.Priinovi 1981. godina Beloti Mav.Priinovi NH4 (mg/l) 1,12 0,89 0,27 0,54 Fe (mg/l) 1,22 0,37 7,50 0,37 F (mg/l) 1,90 1,00 1,84 1,28

Sadraj amonijum jona na arteskom bunaru u Belotiu nakon jedne godine je opao za dve treine, fluora za 0,06 mg/l, dok je sadraj gvoa rapidno porastao sa 1,22 na 7,5 mg/l, verovatno zbog laganog kolapsa bunara, odnosno pojave anjonskokatjonskog efekta na bunarskoj konstrukciji. U vodama arteskog bunara u Mavi. Priinoviu arsen nije otkriven ni u tragovima. Sadraj amonijaka je opao, a gvoa je ostao isti. Jedino je sadraj fluora porastao sa 1,0 na 1,28 mg/l. Razlike u hemizmu su oite, pa je sigurno da se pod uticajem razliitih faktora kao na primer intenzivnije ili slabije prihranjivanje, reim eksploatacije i dr., u funkciji vremena, menja hemijski sastav voda. Vode arteske izdani pored pobrojanih komponenti mogu mestimino sadrati i gasove. Na arteskom bunaru u Belotiu osea se gas neprijatnog mirisa (verovatno H2S), a u Dobriu, Noaju i Kupinovu je konstatovan gas bez mirisa, prilikom izvoenja hidrodinamikih opita.

TEMPERATURE VODA ARTESKIH IZDANI Temperatura voda arteskih izdani uglavnom se kree u rasponu od 16-20 oC, neto ree od 20-25 oC, dok su vrlo retke vode temperature od 26-29 oC kao to je sluaj u Noaju, Brestau i Kupinovu. Za nae podruje prema geotermskom stupnju (na svakih 100 m dubine temperatura vode je via za 6C), normalne temperature arteskih voda sa dubine 100300 m iznose od 18-28C. temperaturnom anomalijom se smatra temperatura koja je via za datu dubinu izdani u odnosu na geotermski stupanj. Na istranoj buotini u Dublju, gde je takoe konstatovana temperaturna anomalija, vode ove izdani po hemijskom sastavu su hidrokarbonatno natrijske, kao i druge vode arteske izdani na podruju Savskog rova, osim to sadri teke metale. Bakra u koliini 0,004 mg/l, cinka 0,098 98

mg/l i ive manje od 0,0002 mg/l. Pored toga ona je slabo i radioaktivna. Prema Pravilniku o MDK parametara u vodi za pie, ona je nepodobna za pie zbog nedozvoljenog sadraja fluora od 1,92 mg/l i amonijaka (koji nije sigurno organskog porekla) od 0,62 mg/l.

Slika 4. Arteski bunar u Noaju sa temperaturnom anomalijom Figure 4. Artesian well in Noaj for temperature anomaly

Na bazi podataka dobijenih ovom arteskom buotinom projektovana je u neposrednoj blizini druga dubine 400 m. Od 208-400 m bueno je kroz karstifikovane krenjake srednjeg trijasa. Na povrini terena pojavila se voda pod pritiskom temperature 50,50oC i samoizliva oko 15 l/s. To je kasnije iniciralo istraivanja geotermalne energije na podruju Bogatia. Pojava termalnih voda na istraivanom podruju moe se vezati za strukturnu grau terena. U zoni sela Dublja razlomima veeg intenziteta oformljen je krenjaki horst sa verovatno utisnutim plutonitom relativno blizu povrine terena koji zagreva vode akumulirane u krenjacima. Obzirom na temperaturu voda u ostalim arteskim buotinama koje se kreu u najveem broju od 16-20oC, drugu geotermalnu anomaliju treba traiti u Noaju ili njegovoj blioj okolini gde su u arteskim buotinama zabeleene temperature od 26,2-29oC, iz izdani kaptiranih na dubinama od 212-257 m. U Savskom tektonskom rovu temperaturne anomalije postoje jo u Brestau i 99

Kupinovu (na arteskim bunarima dubine 80 300 m). U retke vode moda treba uvrstiti i vode arteske izdani u Belotiu i Dobriu zbog pojave gasa koji nije ispitan.

ZAKLJUAK U okviru istraivanja za osnovnu hidrogeoloku kartu List abac, Baka Palanka i Inija deo laboratorijskih ispitivanja hemizma voda prve i arteske izdani, do dubine 300 m, prikazan je u ovom radu. Istraivanjima je definisana hidrokarbonatno kalcijska klasa voda prve izdani, dok je rea pojava meanih voda ili magnezijskih. Vode arteskih izdani su sve prema dominantnom anjonu hidrokarbonatne, a prema dominantnom katjonu natrijumske. Uglavnom sadre u povienim koncentracijama, prema Pravilniku o MDK u vodi za pie, amonijum jon, zatim gvoe i mangan. Od fizikih odlika izdvojene su relativno plitke arteske izdani sa temperaturnom anomalijom u podruju Noaja, Dublja, Brestaa i Kupinova.

LITERATURA 1. Pavlovi P.: Osnovna hidrogeoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list abac (teritorija SR Srbije bez SAPV), Geozavod Beograd, 1982. 2. Raki M.: Osnovna Geoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list Baka Palanka, Geozavod Beograd, 1984. (u rukopisu) 3. iuli M.: Osnovna Geoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list Inija, Geozavod Beograd, 1984. 4. Grupa autora: Unapreenje korienja voda SAP Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Institut za ureenje voda, Fond strune dokumentacije, 1981-1985. 5. Rezultati hemijskih analiza arteskih bunara na izvoritima vodovoda u Sremu, Fond strune dokumentacije Instituta za ureenje voda, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

ZAHVALNOST Rad predstavlja deo istraivakog projekta br. 0419 BTR. 5.01.0419.B. DEGRADACIJA, ZATITA I KORIENJE ZEMLJITA NA MELIORATIVNIM SISTEMIMA, koji delom finansira, MINISTARSTVO ZA NAUKU TEHNOLOGIJU I RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE i JAVNO PREDUZEE ''SRBIJAVODE'' BEOGRAD, (VODOPRIVREDNI CENTAR NOVI SAD)

100

HYDROCHEMICAL AQUIFER CHARACTERISTICS OF SAVA TECTONIC TRENCH

by Stojiljkovi D.

SUMMARY During hydrogeological exploration for preparing basic hydrogeological map, (abac, Baka Palanka, Inija sheet) 1: 100 000, water samples of the water-table and artesian aquifers were acquired and processed. Water of the water-table aquifer is of hydrocarbonate - Ca or Mg-type, rarely mixed, depending on local hydrogeological parameters of the terrain and intensity of water circulation. Water of artesian aquifer is of hydrocarbonate type, with predominant Na-ion and high content of ammonium, Fe and Mn. Two zones of temperature anomalies are defined, which is a consequence of specific hydrogeological structures within Savski tectonic trench. For Dublje, abac and Bogati temperature anomaly, according to exploration performed for basic hydrogeological map, investigations for geothermal energy were initiated, the second temperature anomaly was found at BrestaKupinovo area. Key words: water-table aquifer, artesian aquifer, ammonium ion, temperature anomaly.

Primljeno: Prihvaeno:

06.10.2002. 10.10.2002.

101