Tehniki materijali

1. Klasifikacija tehnikih materijala

Tehnikim materijalima, u irem smislu, nazivaju se krute, tekue i plinovite stvari, koje se koriste u izradi delova, za izgradnju, u pogonu i odravanju sredstava. Tehiki materijali koriteni pri izradi delova i izgradnji maina, po pravilu kruti, nazivaju se tehniki ili konstrukcijski materijali (graevinski, mainski, elektrotehniki...). U literaturi se esto koristi i termin materijali u uem smislu, pri emu se podrazumevaju samo tehniki materijali. Kruti, tekui i plinoviti materijali koji se koriste u pogonu i odravanju delova maina nazivaju se "pogonski materijali". Tehniki materijali se mogu podeliti u pet grupa: Metali Nemetali Poluprovodnici Kompozitni materijali Materijali u svakoj od ovih grupa imaju razliite strukture i svojstva. Selekcija materijala se bazira na njihovim osobinama, koja prave razliku izmeu materijala. Materijali imaju vie razliitih osobina. Najvanije kategorije osobina materijala koja se moraju uzeti u obzir kod selekcije materijala su: Hemijske osobine, su karakteristike materijala koje se odnose na njegovu strukturu i njegovo formiranje iz osnovnih elemenata. Ova svojstva se ispituju u laboratorijima i vizuelno se ne mogu odrediti. esto je nuno promeniti ili unititi materijal da bi se odredile njegove hemijske osobine. Fizike osobine, su karakteristike materijala koje se odnose na interakcije ovih materijala sa razliitim formama energije i drugim formama materije. Fizike osobine se obino mere bez unitavanja ili menjanja materijala. Na primer: boja je fizika osobina, koja se moe odrediti jednostavno gledanjem. Gustoa materijala se odreuje merenjem teine i volumena predmeta. Mehanike osobine, opisuju kako se materijal ponaa kad je izloen delovanju sila. Najvanija su vrstoa i tvrdoa. vrstoa prema nainu, kako sile deluju imamo vrstou na istezanje, pritisak, savijanje, uvijanje i smicanje. Ispitivanja mehanikih osobina se izvode sa destrukcijom (unitavanjem) materijala. Na primer: tvrdoa se ispituje utiskivanjem tvreg predmeta (iljka ili kugle) u materijal. Tehnoloka svojstva, su svojstva koja se odnose na oblik materijala i njegove povrinske karakteristike. Mogue dimenzije, oblik, hrapavost povrine i tolerancije materijala su esto najvaniji faktori pri selekciji.

Tehniki materijali

2. Struktura tehnikih materijala

Struktura materijala se moe promatrati na nekoliko nivoa. Atomska struktura i raspored elektrona, utiu na vezivanje atoma, ona nam pomae pri kategorizaciji materijala u metale, poluprovodnike, keramike materijale i polimere. Iz atomske strukture mogu se izvui glavni zakljuci o mehanikim i fizikim osobinama materijala. Raspored elektrona, koji okruuju jezgro atoma, utiu na elektrina, magnetska, toplotna i optika svojstva materijala. Raspored elektrona takoe utie na veze izmeu samih atoma. Raspored atoma, na sledeem nivou, se posmatra raspored atoma. Metali, poluprovodnici, mnogi keramiki materijali i neki polimeri imaju sreen raspored atoma. Ovi materijali se nazivaju kristalni materijali. Kristali se definiu kao delovi krute materije u kojima su atomi pravilno rasporeeni. Neki keramiki materijali i polimeri kao i rastvori nemaju sreen raspored atoma. Ovi materijali se nazivaju amorfni materijali ili staklasti materijali (glassy) i ponaaju se potpuno razliito od kristalnih materijala. Na primer: staklasti amorfni polietilen je proziran, a kristalni polietilen je neproziran materijal koji proputa svetlo. Mikrostruktura, je struktura poliranih i nagrienih materijala, koju dobijemo uz pomo mikroskopa uz poveanja veim od 10x. Mikrostruktura pokazuje: prisutne faze, njihov volumeni deo u materijalu, primese, veliinu zrna i toplotnu obradu materijala. Zrnastu strukturu imaju mnogi metali, poluprovodnici i keramiki materijali. Veliina zrna i njihov oblik utiu na ponaanje materijala. U nekim specifinim sluajevima, kao to je, na primer: u silikonskim ipovima eli se proizvesti materijal koji sadri samo jedno zrno ili materijal koji ima samo jedan kristal. Meutim, kod mnogih metala je prisutno vie faza. Faza materijala ima jedinstven raspored atoma i svojstva. Kontrolom vrste, veliine, rasporeda i koliine faza u materijalu kontroliu se osobine materijala.

a) Atomska struktura b) Kristalna struktura c) Mikrostruktura (100x) d) Mikrostruktura (200x) Slika 1 -Struktura materiala-1
1

Struktura materijala, www.orkos.com, Internet stranica, 05. febuar 2010. god. (09:13).

Tehniki materijali

2.1 Mikrostruktura tehnikog materijala

Sadraj ugljenika (C), vrsta i koliina legirajuih elemenata takoe utiu na mikrostrukturu legirajuih elika. Na slici 2, prikazana je ova zavisnost. elici se prama mikrostrukturi dele na: podeutektoidne eutektoidne nadeutektoidne ledeburitne feritne (, ) austenitne ( )

Slika 2 -Mikrostruktura legiranih elika u ravnotenom stanju-2

Slika 3 -Koliinski udeo faza u dijagramu stanja-3

2
3

Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007. Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god.

Tehniki materijali

Podeutektoidni elici, sadre u svojoj mikrostrukturi ferit i perlit. Ovi elici su tzv. konstrukcioni elici i mogu se svrstati u grupu nisko ili srednje legiranih elika.

Slika 4 -ematski prikaz mikrostruktura podeutektoidnog elika sa 0.5% C-4

Slika 5 -Mikrostruktura podeutektoidnog elika-5

Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god. 5 Dragan Adamovi, Op.cit.

Tehniki materijali

Eutektoidni elici, imaju perlitnu strukturu, a nadeutektoidni sadre pored perlita i

F 3C e

" . Ovi elici se uglavnom koriste za izradu alata jer se lako obrauju na strugovima,

dobo kale u ulju, a nakon dobrog otputanja imaju izuzetno dobre osobine.

Slika 6 -ematski prikaz mikrostruktura eutektoidnog elika sa 0.77% C i izgled mikrostrukture perlita koji se sastoji iz lamela ferita (bela faza) i cementita (tamna faza) (600i 1000)-6

Slika 7 -Mikrostruktura eutektoidnog elika-7

Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja AS), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god. 7 Dragan Adamovi, Op.cit.

Tehniki materijali

Ledeburitni(a) elici, spadaju u grupu visokolegiranih i visokougljeninih elika. Mikrostruktura ovih elika sastoji se od

F 3C e

" , perlita i legirajuih elemenata ledeburitnih

karbida. Ovi elici imaju visoku tvrdou, otpornost na habanje i veoma dobre rezne osobine.

Slika 8 -Mikrostruktura ledeburitnog elika-8 U ovu grupu ledeburitnih elika spadaju: alatni elici za rad na hladno i svi tzv. brzorezni elici. Feritni(b) elici, takoe imaju visok sadraj legirajuih elemenata koji suavaju podruje i (Cr, Si, Mo, V) i sadre oko 0,1 do 0,2% ugljenika (C). Ovi elici su maki i jako plastini, ne mogu se kaliti niti poboljavati jer izostje transformacija. Osobine feritnih alika se mogu poboljati usitnjavanjem zrna plastinim deformisanjem na hladno i naknadnom rekristalizacijom, obino imaju primenu kao elici za magnete.

Slika 9 -Mikrostruktura feritnog elika-9

(a) 8

Ledeburit je fina mehanika smea austenita (perlita) i primarnog cementita. Dragan Adamovi, Op.cit., str. 5. (b) Ferit predstavlja intersticiski vrsti rastvor ugljenika u -eljezu; maksimalna rastvorljivost u prostorno centriranoj kubnoj reetci eljeza iznosi 0,22% pri 727C. 9 Dragan Adamovi, Op.cit.

Tehniki materijali

Austenitni(c) elici, mogi da imaju razliit sadraj ugljenika (C), ali takoe moraju da imaju visok sadraj legirajuih elemenata, koji ostvaruju podruje (Mn, Ni). Kao i feritni elici ovi elici se ne mogu kaliti, poboljavati niti normalizovati, jer nemaju transformaciju. Meutim, kod austenitnih elika u poreenju sa feritnim elicima, poto je temperatura rekristakizacije via neko kod feritnih elika, javlja se vea opasnost od stvaranja krupnog zrna. Plastinim deformisanjem na hladno i naknadnom rekristalizacijom moe se usitniti zrno. Austenitni elici su otporni na koroziju i postojani su na oksidaciju. Tvrdoa austenita je od 160 do 200HB, jaina od 200 do 800Mpa i izduenje od 40 do 50%, sve u funkciji koliine rastvorenog austenita u podruju.

Slika 10 -Mikrostruktura austenitnog elika-10 Mikrostruktura ovih elika sastoji se od legiranih austenitnih zrna sa dvojnicima arenja. Na slici 2, moemo uoiti da postoji i poluferitni, odnosno poluaustenitni elici. Kod ovih elika, sadraj legirajuih elemenata manji je nogo kod austenitnih, a vei nego kod perlitnih, pa je transformacija ne potpuno izvrena.

(c)

Austenit je intersticiski vrsti rastvor ugljenika u povrinski centriranoj kubnoj reetci eljeza; maksimalna rastvorljivost ugljenika u -eljezu iznosi 2,11% pri temperaturi od 1148C. 10 Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god.

Tehniki materijali

2.2 Podela prema mikrostrukturi tehnikog materijala

Mikrostruktura nekih manjih delova, preseka posle hlaenja na vazduhu moe biti: perlitna martenzitna austenitna to prestavlja i podelu elika, na slici 11, prikazan je termodinamiki dijagram transformacije austenita (IR dijagram) sa ucrtanom brzinom hlaenja. elici koji u sebi sadre legirajue elemente, linija transformacije pomera se udesno.

Slika 11 -IR dijagram prelitnog (a), martenzitnog (b) i austenitnog (v) elika-11 Perlitni(d) elici, kod ovih elika pomeranje je najmanje, pa kriva brzine hlaenja sa hlaenjem na vazduhu see linije u perlitnom podruju.

Slika 12 -Mikrostruktura perlitnog elika-12 U mikrostrukturi ovih elika se pojavljuje perlit, sorbit ili trustit. Zavisno od sadraja ugljenika (C), ovi elici mogu u viku imati slobodni legirani ferit ili legirani cementit.

11

Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007. Perlit je eutektoidna smea -vrstog rastvora (ferita) i karbida, a predstavlja strukturu koja se sastoji od feritne osnove u kojoj su rasporeene ploice cementita. 12 Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god.
(d)

Tehniki materijali

Martenzitni elici, sadre veu koliinu legiranih elemenata. Linije transformacije su pomerene neto vie udesno, pa se mogu kaliti na vazduhu. Ovi elici se standardnim metodama ne mogu obraivati rezanjem, pa se zato retko koriste i primenjuju. Austenitni elici, su visoko legirani sa hromom (Cr), niklom (Ni) ili manganim (Mn). Linija transformacije austenita su sasvim pomerene udesno. Na sobnoj temperaturi austenit je veoma stabilan, jer je linija poetka martenzitne transformacije (Ms) pomerena ispod nule.

Tehniki materijali

3. Uticaj pojedinih legirajuih elemenata

Od tehnikog interesa su samo oblasti podeutektoidnih i feritnih elika. Silicijum (Si) sa manganom (Mn), najvie utie na poveanje granica teenja i zatezne vrstoe elika (svaki 1% Si poveava osobine za oko 100 MPa). Silicijum takoe poboljava otpornost na habanje, poveava prokaljivost, a poto spreava izluijanje cementita, poveava i postojanost pri otputanju. Uglavnom se koriste za izradu oprunih elika (2130, 2135), a elici koji sadre od 2,5 do 4% silicijuma (Si) i malim sadrajem ugljnika (C, ispod 0,5%) imaju dobru elektrootpornost i smanjuju magnetinost, pa se kao takvi esto koriste u elektrotehnici.

Slika 13 -Mikrostrukturni dijagram silicijumovih elika-13 Slicijum je legirajui element ako je njegov sadraj u eliku vei od 0,6%.

13

Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007.

10

Tehniki materijali

3.1 Uticaj mangana (Mg)

Mangan je legirajui element ako mu je sadraj vei od 0,8%. Kod elika se mangan nalazi u vrstom rastvoru, a delom u cementitu, stvarajui meoviti karbid ( Fe , Mn ) 3 C . Mangan u elicima ne stvara posebne karbide. Od tehnikog su znaaja samo niskolegirani feritno-perlitni, odnosno perlitni elici, kod kojih je sadraj mangan do 2%, i visokolegirani austenitni elici kod kojih je odnos C:Mn=1:10. Mangan u niskolegiranim elicima poboljava prokaljivost i znaajno smanjuje kritinu brzinu hlaenja. Ovi elici su takoe osetljivi na pregrevanje, jer se meoviti karbid ( Fe , Mn ) 3 C , u odnosu na Fe 3C bre rastvara u austenitu. Mikrostruktura za manganske elike je tipino trakasta, ime je uslovljena rasporeivanjem nemetalnih ukljuaka MnS, MnO ili kompleksnih jedinjenja Mn SiO 2 u redove.

Slika 14 -Mikrostrukture koje se javljaju kod martenzitnih elika-14 Ovakva mikrostruktura utie na smanjenje ilavosti u poprenom preseku i do 4x. Manganski elici, se sadre do 2%, koriste se kao elici za poboljanje (3130) i cementaciju (4320), elici koji su otporni na habanje (3134), elici za automate (3190, 3990 podeen je za cementaciju), kao i alatni elici. Jedan od najvanijih manganskih elika iz grupe austenitnih elika je Hatfildov (Hatfield) elik sa 1,2 do 1,4% C i 12 do 14% Mn (3160). Ovaj elik ima visoku otpornost na habanje, uglavnom se koristi za izradu delova koji su izloeni intenzivnom abrazivnom habanju. Na primer: drobilice, traktorske gusenice itd., moe se oblikovati livenjem.

14

Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007.

11

Tehniki materijali

3.2 Uticaj nikla (Ni)

Nikl se potpuno rastvara u feritu i poveava njegovu vrstou i tvrdou, pri emu ne utie na smanjenje ilavosti. Ovo predstavlja posebni znaaj kod elika koji se koriste za rad pri niskim temperaturama. Nikl poveava prokaljivost i sniava kritinu brzinu hlaenja, niklu se takoe dodaje 2% konstrukcionog elika za cementaciju (5420) i poboljanje (5430). ilavost elika sa 3% Ni i 0,3% C na 60 0 C je oko 3x vea od ilavosti ugljeninog elika, sa istim sadrajem ugljenika na istoj temperaturi. Zbog svoje cene, nikl se esto legira sa drugim elementima, najee sa hromom (Cr). U kliinu od 8 do 20% nikl se dodaje visokolegiranim hromnim elicima za ventile. elicima otpornim na koroziju i kiseline, kao i elicima otpornim na povenim temperaturama.

Slika 15 -Mikrostruktura dijagram elika legiranih niklom-15

15

Stojadinovi S.,Op.cit.

12

Tehniki materijali

3.3 Uticaj hroma (Cr)

Hrom je element kojim se elik najee legira, hromni elici sadre od 0,3 do 30 hroma (Cr). Hrom se rastvara u feritu, poveavajui mu vrstou i tvrdou. Legure sa vie od 13% hroma (Cr) potpuno su feritne u podruju od sobne temperature pa do take topljenja. Poto postoji kontinuitet izmeu i faze, legirani ferit sa hromom se nazivaju ferit. Hrom se rastvara i u cementitu, a gradi i sloene karbide: ( Fe , Cr ) 3 C , ( Fe , Cr ) 7 C3 , ( Fe , Cr ) 4 C i krto jedunjenje FeCr ( ) . Karbidi poveavanju tvrdou i hromnim elicima poveavaju otpornost na habanje.

Slika 16 -Mikrostruktura hromnih elika-16 Za inenjersku praksu znaajni su niskolegirani, martenzitni, feritni i ledeburitni hromni elici. elici za cementaciju mogu da budu jednostruku legirani (4120, 4130) ili viestruko legirani, gde se pored hroma dodaju do 1% Mn, 1,5% Ni i 0,3% Mo (5420, 4732). Jedan od najznaajnijih hromnih niskolegiranih elika je elik za leajeve (4146), koji sadri 1% ugljenika (C) i 1,5% hroma (Cr).

16

Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007.

13

Tehniki materijali

4. Podela hromnih elika

4.1 Martenzitni hromni elici
Martenziti hromni elici su visokolegirani hromni elici koji sadre od 12 do 17% hroma (Cr) i od 0,1 do 1% ugljenika (C). Najvie se koriste elici koji sadre od 11,5 do 13,5% Cr i do 0,15% C. Ovi elici se pri kaljenju hlade na vazduhu, posle ega se vri otputanje. U temperaturnom intervalu od 450 do 550C, otputanje se ne preporuuje jer se u tom intervalu r izluuju karbidi C 23 C 6 po granicama zrna, to utie na pojavu otpusne krtosti i samim tim poveava sklonost prema koroziji. Ovi elici spadaju u grupu nadeutektoidnih elika, pa se samim tim i mikrostruktura sastoji iz perlita i

F 3C e

" . Ovi elici karakteriu se visokom vrstoom, koriste se za delove

koji su u dodiru sa vodom i vodenom parom (lopatice turbina, parni kotlovi, itd.), primer: (4171). Ako se ovim elicima dodaje azot i ugljenik, poveava se vrstoa, atehnika granica moe se priblino odrediti prema izrazu:
R p 0.2 = 710 + 770 ( %C + 2% N ) [ MPa ]

Jednaina predstavlja priblino odreivanje tehnike granice teenja.

14

Tehniki materijali

4.2 Feritni hromni elici

Feritni hromni elici su takoe visokolegirani elici koji sadre do 11 do 27% hroma (Cr) uz sadrej ugljenika od 0,1% (C). Najee se koriste elici sa sadrajem od 17 do 26% Cr. Ovi elici mogu da sadre mangan (Mn) i silicijum (Si) (najvie do 2%), radi poveenja ravnomernog izduenja. Zbog poveanog sadrajem hroma stvaraju se karbidi tipa: M 3C , M 7 C3 i M 23 C6 , a uz dodatak malog sadraja molbdena moe doi do stvaranja FeCr ( -faza) ili FeCrMo ( -faza). Pri zagrevanju ovih elika iznad temperature od 600C, feritna zrna su sklona rastu. Usitnjavanje zrna se moe podstii dodavanjem titana (Ti) ili nobijuma (Nb). Tada i male koliine TiC ili NbC spreavaju rast feritnih zrna. Feritni hromni elici su u odnosu na austenitne elike hemijski manje postojani ali su zato otporniji na oksidaciju, a naruito na temperaturama viim od 900C.

4.3 Ledeburitni hromni elici

Ledeburitni hromni elici su elici koji sadre 12% Cr i 2,1% C (4150), spadaju u visokolegirane i visoko-ugljenine elike. Ledeburitna mrea koja nastaje u procesu livenja, moe se razbiti toplim kovanjem ili valjanjem. Mikrostruktura meko arenog elika sastoji se iz ferita, finih karbida tipa ( Fe , Cr ) 3 C (uglavnom potiu od razloenih kristala vrstog rastvora) i posebno grubo izluenih ledeburitnih karbida ( Cr , Fe ) 7 C3 . Ledeburitni elici pored hroma mogu da sadre molibden (Mo) i vanadijum (V). Takvi elici su visoko i viestruko legirani elici (4850). Zbog prisustva posebnih karbida ledeburitni elici imaju dobru otpornost na habanje. Ovi elici se uglavnom koriste za izradu alata za plastino deformisanje na hladno, kao i za rezne alate i alate za seenje.

15

Tehniki materijali

4.4 Visokolegirani nerajui austenitni elici

elici legirani sa hromom (Cr) i niklom (Ni) ine posebnu grupu visokolegiranih nerajuih austenitnih elika. Ovi elici sadre od 18 do 25% Cr, od 8 do 20% Ni i od 0,03 do 0,15% C. Ovi elici takoe mogu i da sadre male koliine molibdena, nobijuma i titana (stabilizacioni i karbidoobrazujui elementi). Mikrostruktura ovih elika u arenom stanju sastoji se iz poligonalnih zrna austenita sa dvojnicima arenja, takoe u strukturi moe biti i prisutnan ferit, zavisno od sadraja hroma i nikla. Stabilnost austenita zavisi od poveanog sadraja nikla, pa se mogu dobiti austenitni elici u kojima je austenit stabilan i do -196C. Ako se elik sa sadrajem od 17% Cr i 7% Ni plastino deformie na hladno,onda dolazi do transformacije austenita u martenzit, ime se dobijaju elici visoke tvrdoe. Hrom-nikl nerajui elici, imaju visoku postojanots prema uticaju vazduha, vode kao i prema mnogim drugim hemijskim sredinama: imaju visoku ilavost, vrstou i otpornost na udare na vrlo niskim temperaturama, imaju visoki stepen deformacionog ojaavanja, postojanost na visokim temperaturama, nemagnetini su i dobro se zavaruju.
r Ovi elici su osetljivi na izdvajanje karbida C 23 C6 to je posebno opasno pri zavarivanju. Ovi karbidi se izdvajaju po granicama zrna, povaeavajui krutost i osetljivost ovih elika na interkristalnu i naponsku koroziju. Zbog izluenih karbida po granicama zrna, metalna osnova u blizini granica zrna gubi svoju hemijsku postojanost i dolazi do interkristalne korozije.

16

Tehniki materijali

5. Osobine homnih elika

Hromni elici otporni na kiseline koji se odupiru, pre svega elektrohemijskoj koroziji (organskim i neorganskim kiselinama, jedinjenjima azota, rastvorima soli-elektrolitima, agresivnim ivotnim namirnicama) i vatrootporni elici koji se ne oksidiu na vazduhu i sagorelim gasovima na temperaturi preko 600C. Prohromski elici otporni na kiseline moraju sadrati vie od 12% Cr, a vatrootporni elici vie od 6% Cr i dodatke silicijuma (Si) i aluminijuma (Al) radi spreavanja dubinske korozije. Pri dugotrajnom dranju na temperaturi iznad 500C kod prohromskih elika otpornih na kiseline dolazi do izdvajanja hroma (Cr) po granicama zrna i time osiromaenja vrstog rastvora u hromu. Ako procenat hroma (Cr) u vrstom rastvoru opadne ispod 12% nastae selektivna meukristalna korozija.

Slika 17 -Selektivna meukristalna korozija-17 Dupleks nerajui elici sadre: Cr: 18-30% Ni: 3-9%. Nalaze se izmeu austenitnih i feritnih elika ( + faze aproksimativno 50%-50%). Imaju bolju korozionu otpornost od konvencionalnih feritnih elika i bolju vrstou od austenitnih.

Slika 18 -Dupleks prohromskog nerajui lika-18

17 18

Selektivna meukristalna korozija, www.general-steel.com, Internet stranica, 10. maj 2010. god. (15:32). Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god.

17

Tehniki materijali

5.1 Mehanike osobine prohromskih (nerajuih) elika

Tablica 1 -Mehanike osobine (nerajuih) prohromskih elika-19

Prohromski (nerajui) elik

Rp, Mpa

Rm, Mpa

Izduenje, A, %

Feritni Austenitni Martenzitni Dupleks Precipitaciono ojaan

275 600 200 380 275 1900 315 565 1200 1800

450 700 500 800 520 2000 590 740 1380 1900

20 30 45 60 15 30 20 40 5 15

Slika 19 Krive zatezanja za razliite nerajue elike-20

19 20

Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god. Kriva zatezanja za razliite nerajue elike, www.general-steel.com, Internet stranica, 10. maj 2010. god. (15:59).

18

Tehniki materijali

6. ta predstavlja nerajui elik?

Nerajui elici poseduju niz izuzetnih osobina koje ih razlikuju od ostalih klasa elika. Kao prvo, koroziono su otporni zahvaljujui prvenstveno uticaju legirajuih elemenata hroma, u irokom spektru koroziono agresivnih sredina. Nita manje neobina osobina je nemagnetinost austenitnih nerajuih elika koju duguju u prvom redu niklu kao legirajuem elementu koji stabilizuje visokotemperaturnu nemagnetinu, povrinski centriranu kubnu reetku eljezo-austenit. Sve one vrste elika koje se opisuju kao nerajui elik su topljene u posebnoj proceduri, poseduju visoki stepen istoe i ravnomerno reaguju na tretmane toplotom. Sledei ovu definiciju nerajui elici, ne moraju iskljuivo da budu legirani posebno visokim legiranim elicima. Ipak, u daljem razmatranju ograniiemo se na visoko legirane nerajue elike sa sadrajem hroma od najmanje 11%.

6.1 Klasifikacija visokolegiranog nerajueg elika

Visoko legirani nerajui elik moe se podeliti u sledee grupe u zavisnosti od svoje strukture: feritni nerajui elik martenzitni nerajui elik austenitni nerajui elik feritni-austenitni nerajui elik (dupleks elik) Feritni nerajui elik, su redom podeljeni u dve grupe: sa priblino od 11 do 13% hroma ( Cr ) sa priblino 17% hroma (Cr) Zahvaljujui niskom sadraju hroma 10.5 do 13% hromirani elik se ukratko opisuje kao sporo korozivni. Oni su nali primenu u oblastima gde radni vek, sigurnost i malo odravanje su od najvee vanosti i gde ne postoje posebni zahtevi o izgledu. Ovo je na primer sluaj kod kontejnera, vagona i konstrukcije vozila. Martenzitni nerajui elik, sa 12-18% Cr i sa sadrajem C preko 0.1% su austenitni na temperaturama preko 950-1050C. Brzo hlaenje (suzbijanje), vodi do formiranja martenzitnih struktura. Ova struktura poseduje visoku tvrdou posebno u kaljenom stanju kada se dodatno poveava sa poveanjem sadraja ugljenika (C). Ovakvi elici se koriste na primer: u proizvodnji otrica, noeva ili makaza. Preduslov za dovoljnu korozionu otpornost je odgovarajua povrinska obrada koja se moe postii na primer: pomou bruenja.

19

Tehniki materijali

Austenitski nerajui elik, koji se takoe navodi kao CrNi elik, sa sadrajem Ni od preko 8%, je najbolja kombinacija u odnosu na mogunost obrade, korozionu otpornost i mehanike karakteristike. Zbog tog razloga, austenitski nerajui elik se upotrebljavaju u agresivnim sredinama, kao na primer: u sluaju kontakta sa morskom vodom koja sadri hlor, hemijskoj ili prehrambenoj industriji.

Slika 20 -Kristalna reetka austenita-21 Austenitski feritni nerajui elik, koje se esto navodi kao dupleks elik zahvaljujui svojoj dvokomponentnoj strukturi. Visoka rastegljivost sa istovremenim poboljanjima korozione otpornosti omoguavaju ovim elicima da se koriste posebno u oblasti tehnologije podupiraa.

Slika 21 -Kristalna reetka ferita-22

21 22

Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god. Dragan Adamovi, Op.cit.

20

Tehniki materijali

7. Dobijanje prohroma
Nerajui elici su porodica materijala sa nizom jedinstvenih karakteristika. Zatieni su tankim slojem hrom-oksida po povrini, koja se formira reakcijom hroma iz elika i kiseonika iz vazduha, tako da prohrom ne zahteva nikakvu dodatnu povrinsku zatitu protiv korozije. Kae se da prohrom ima jednu stvarno jedinstvenu karakteristiku: da se sam zalei. U sluaju da povrina pretrpi oteenje sloj se momentalno sam obnavlja u prisustvu kiseonika. Ovaj transparentni pasivni sloj ima debljinu svega nekoliko atoma i obnavlja se pod uticajem kiseonika i to bez obzira da li kiseonik potie iz vazduha ili iz vode.

Slika 22 -Obnavljanje prohroma pod uticajem kiseonika (O)-23 Najee koriteni prohrom u svakodnevnom ivotu je svakako X 3CrNi 18 10 (DIN oznaka 1.4301, 18/10). Radi se jo od 1912. godine, patentiranom V2A (nem. Versuchsschmelze 2 Austenit = probini rastop broj 2), relativnom mekom, niklom i hromom legiranom, nemagnetinom po mikrostrukturi austenitnom eliku, koji se danas upotrebljava za izradu posua i sl. Za alate i seiva koriste se tvri martenzitno-feritni elici koji pored hroma (Cr) sadre, vanadijum (V) i molibden (Mo) i za razliku od austenitnih nerajuih elika, magnetini su.
r oV Tipine legure ovog tipa su: X 30 C 13 i X 50 CrM
15

Sirovine se prvo rastope zajedno u elektrinim peima(f). Ovakav korak zahteva od 8 do 12 sati intenzivne toplote, ovako rastopljen elik se moe oblikovati u polu gotove proizvode, tu spadaju pravougaone ploe, poluge (okruglog ili kvadratnog oblika), ipke, cevi i dr.

Slika 23 -Sematski ilustracija razliitih tipova elektrinih pei ((a)-direktan luk; (b)indirektan luk; (c)-indukcija)-24
23

Obnavljanje prohroma pod uticajem kiseonika (O), www.general-steel.com, Internet stranica, 16. april 2010. god. (13:46). (f) Elektrine pei za topljenje mogu biti elektrolune i indukcione. Elektrolune uglavnom slue za nodularni liv, a niskofrekventne indukcione (f = 50 Hz) za ostale vrste livenog gvodja, mada to od livnice do livnice moe biti razliito. 24 Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god.

21

Tehniki materijali Poluproizvod od prohroma prolazi kroz operaciju formiranje, poevi od vrueg valjanja u kojoj prolazi kroz valjke. Poluge se formiraju u ice, a ploe se formiraju u ploe, trake, listove i dr.

Slika 24 -Postupak toplog i hladnog valjanja-25 Nakon to se prohrom formira u eljani oblik, on mora da proe kroz korak arenja(e) i kaljenja(f). Neke vrste prohroma se termiki obrauju zbog veih snage. Meutim, takva termika obrada zahteva paljivu kontrolu, ak i male izmene u odnosu na preporuene temperature, vreme hlaenja mogu znatno uticti na mehanika svojstva prohroma.

25

Postupak toplog i hladnog valjanja, www.general-steel.com, Internet stranica, 10. maj 2010. god. (14:29). arenje je vid termike obrade u toku koje se elini delovi zagrevaju do odredjenih povienih temperatura, dre izvesno vreme na tim temperaturama i zatim lagano hlade. (f) Kaljenje je termika obrada koja se izvodi zagrevanjem radnog predmeta iznad temperature Ac3, za podeutektoidne i A1,3 za nadeutektoidne elike, progrevanjem na toj temperaturi i hladjenjem brzinom veom od kritine.
(e)

22

Tehniki materijali Kaljenje je neophodno da se u povrinskim slojevima dobije martenzit i da se gruba zrna (povrine i jezgra) nastala dugotrajnim arenjem delova na 950C, transformiu u sitnija zrna. Prema traenim osobinama delova mogu se naini kaljenja, posle naugljenisavanja, podeliti na tri grupe: direktno kaljenje jednostruko kaljenje dvostruko kaljenje

Slika 25 -Povrinsko kaljenje plamenom-26

Slika 26 -Mikroskopski izgled sloja pre i posle termike obrade kaljenja-27 Seenje, je operacija obino za dobijanje eljenog oblika ili veliine. Mainsko seenje se vri pomou raznih metoda, ukljuujui makaze, giljotinu, noeve, seenje pomou testerastih alata. Najee koriten metod seenja prohroma je palmenim mlazom. Jo jedan nain za rezanje je poznat kao plazma seenje mlazom u kojoj jonizovani gas u vezi sa elektrinim lukom kroz mali otpor ini rez. Gas ini ekstremno visoke temperature do take topljenja.

26 27

Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god. Dragan Adamovi, Op.cit.

23

Tehniki materijali

Zavrna obrada, je veoma vana specifikacija za proizvode od prohroma, takoe je i od kljunog znaaja u aplikacijama koja se esto odnosi na sanitarne aplikacije. Glatka povrina koja se najee daboija poliranjem, takoe prua bolje otpornosti na koroziju. Grubo zavrna obrada se esto koristi na metsima ge je potrebno dodatno podmazivanje elemenata Postoje razne vrste metoda za obradu, visoko reflektujua zavrna obrada je proizvod hladnog valjanja sa arenjem na kontrolisanoj temperaturi, od bruenja sa abrazivnim sredstvima ili glaanja. Svetlo zavrna obrada se dobija tako to se pre vrueg valjanja i pritom hladnog valjanja ne vri glaanje, ve samo bruenje abrazivima.

Slika 27 -Izgled prohromskog materijala nakon jedne od zavrnih obrada-28

28

Izgled prohromskog materijala nakon jedne od zavrnih obrada, www.inox.rs, Internet stranica, 16. april 2010. God. (11:47).

24

Tehniki materijali

8. Mainska obrada prohroma (buenje)

Povrinsko finalna obrada izvrena u fabrici, tj. valjanje, kaljenje i/ili jo jednom toplotno tretirani materijal, potrebno je izabrati kako bi orginalna povrina odgovarala kasnije eljenoj povrini, to je blie mogue karjnjem gotovom proizvodu. Vezano za korozionu otpornost potrebno je pratiti u napred, da je materijal skladiten i transportovan na odgovarajui nain. Ovo u osnovi znai: izbegavati kontakt sa drugim elikom (elinim etkama, ianim sajlama). (meusobnu kontaminaciju), izbegavati oteenja povrine i ivica, kao i abraziju, ne skladititi materijal u radnoj oblasti. Postoji mnotvo parametara koji utiu na hrapavost i pojave na proizvedenim povrinama: maina za bruenje sa odgovarajuim kontaktnim elementima i radnim parametrima (brzina seenja, brzina pomeranja), upotreba dodatnih sredstava (ulja i emulzija), kvalitet abrazivnog sredstva. Zbog ovih graninih uslova prisutnih kod procesa bruenja nije mogue doneti generalni zakljuak o meusobnoj vezi izmeu povrine dobijene obradom i korienog abrazivnog sredstva. Kako bi se izbeglo nerazumevanje, pre postupka obrade su dogovoreni referentni uzorci traene povrine i vrednost hrapavosti (Ra). Prema otpornosti radnog komada, navede mere nadzora date u nastavku, potrebno je da budu sadrane tokom postupka bruenja prohroma: ne koristiti brusne alate na standardnom eliku i zatim na prohromu, uvek temeljno uklonite ostatke bruenja sa svih povrina, nikada ne dozvoliti da povrina prohroma doe u kontakt sa goruim vrelom varnica, radna temperatura je potrebno da bude dovoljno niska kako se ne bi formirali karbidi hroma i tako dolo do korozije unutar kristala. Samo na ovaj nain je osigurano da pasivni sloj u oblasti obrade ranije razvije i da ostale povrine ne budu oteene preko korozije u pukotinima ili meu kristala.

25

Tehniki materijali

9. Obrada oblikovanjem prohroma (zavarivanje)

Zavarivanje prohroma obino se vri TIG(g) postupkom zavarivanja, aparatima iz UltraSonic TIG Precision serije koja omoguava spajanje metala tankih i do 0.25mm. TIG postupak se koristi za proizvodo zavarivanje, navarivanje i reparaturno zavarivanje nerajuih i vatrostalnih elika, kao i legura aluminijuma (Al), bakra (Cu),Titanijuma (Ti), nikla (Ni), hroma (Cr) itd.

Slika 28 -Zavarivanje prohroma TIG postupkom-29 Nakon zavarivanja materijal ide dalje na obradu usled ega se postie eljeni izgled i zavrna eljena obrada materijala.

Slika 29 -Prohromski materijal pre i posle zavarivanja-30

(g)

Kod TIG zavarivanja elektrini luk se uspostavlja pomou visoko frekventnog generatora, koji se ukljuuje samo u deliu skunde, neposredno pred zavarivanje. 29 Zavarivanje prohroma TIG postupkom, www.general-steel.com, Iternet stranica, 24. april 2010. god. (13:45). 30 Prohromski materijal pre i posle zavarivanja, www.peskarenje.com, Internet stranica, 13. april 2010. god. (12:15)

26

Tehniki materijali

10. Primena prohromskih materijala

Materijal budunosti kakav je prohrom prua velike mogunosti primene u raznim sferama ivota. Savremena arhitektonska reenja gotovo se ne mogu zamisliti bez primene ovog materijala. Viegodinje iskustvo u opremanju kua, stanova, stambenih zgrada, ugostiteljskih objekata, industrijskih objekata, hotela, gradskih trgova i dr. omoguava nam irok dijapazon naina obrade i primene prohroma Najea primena prohromskih materijala jeste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji, gde se javlja potreba za visoko kvalitetnim materijalima koji su otporni, kako na habanje i koroziju tako i na vrstou i izdrljivost.

Slika 30 -Prohromskih materijali-31 Zbog svog naina dobijanja i izrade prohromski materijali imaju dobre osobine koje ih karakteriu: nerajui elik (prohrom) je legura elika, hroma i grafita, nosi stil i ekskluzivnost, prohrom garantuje trajnost oblika, postoji u srebrnoj, zlatnoj i bronzanoj varijanti, mogunost izbora mat i visokog sjaja (efekat ogledala), nije potrebno redovno odravanje radi produene trajnosti.

Slika 31 -Prohromske ograde i gelenderi-32

31 32

Prohromski materijali, www.migros-kg.co.rs, Internet stranica, 16. april 2010. god. (11:32). Prohromske ograde i gelenderi, www.inox.rs, Internet stranica, 16. april 2010. God. (11:43).

27

Tehniki materijali

11. Zatita ivotne sredine

Prohromski materijali se mogu, gotovo 100% reciklirati. U stvari, vie od 50% novih nerajuih elika, napravljeni su od metalnog otpada, inei eko-frendli (eng. eco-frendly) materijal. U zavisnosti od razliitih osobina, praine (npr. toksinost, rastvorljivost, zapaljivost), otpadni materijal moe biti klasifikovan kao opasan otpad.

Slika 32 -Simbol reciklae i zatite ivotne sredine-33 Materijali proizvedeni od vrstog proizvoda nisu ekoloki opasni, meutim neki materijali koriste u obradi prohroma proizvodne operacije seenja, zavarivanja, bruenja, struganja i dr., koji mogu predstavljati opasnost, kako okoline tako i samog zdravlja ljudi. Potronja energije na bazi nerajuih elika je nedavno smanjena zbog tehnolokih poboljanja i mera ouvanja energije.

Slika 33 -Visoke pei predstavljaju veliko zagaenje planete Zemlje-34 Danas je opte prihvaeno da se drutvo mora kretati ka opcijama koje su vie okrenute prema ouvanju ivotne sredine! Reenja koje tome doprinose su smanjenje nastanka otpada i poveanje koliine materijala koji se moe ponovo iskoristi (reciklirati).
33 34

Simbol reciklae i zatite ivotne sredine, www.bifonline.rs, Internet stranica, 15. april 2010. God. (12:53). Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac, 2010. god.

28

Tehniki materijali

Literatura:
1. Stojadinovi S., Poznavanje materijala, Tehiki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2007. 2. Robert Molnar, Tehniki materijali (praktikum sa sveskom ), Visoka tehnika kola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2008. 3. Dragan Adamovi, Mainski materijali (predavanja AS), Mainski fakultet, Kragujevac.

Pomona literatura:
1. Duan Jovani, Obrada oblikovanjem I (zavarivanje), Visoka tehnika kola strukovnih studiaj u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2009. 2. Mandi Lj., Korolija J., Danilovi D., Hemija za VII razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003

Ostalo:
Internet stranice: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. www.bifonline.rs, www.migros-kg.co.rs, www.inox.rs, www.peskarenje.com, www.general-steel.com, www.inox.rs, www.vikipedija.com, www.orkos.com.

29

Tehniki materijali

Prilozi
Prilog 1 -Periodni sistem elemenata.........................................................................................29 Prilog 2 -Prednosti i nedostaci TIG zavarivanja.......................................................................29 Prilog 3 -Izgled elektro pei.....................................................................................................30 Prilog 4 -Eutektoidna transformacija austenita u perlit............................................................31 Prilog 5 -Glavne vrste nerajuih elika i njihov hemijski sastav..........................................31

30

Tehniki materijali

Prilog 1 -Periodni sistem elemenata

Slika 34 -Periodni sistem elemenata-35

Prilog 2 -Prednosti i nedostaci TIG zavarivanja

Prednosti TIG zavarivanja su: kvalitet zavarenog spoja ja vrlo visok, kako u pogledu broja greaka u zavarenom spoju, tako i sa stajalita estetskog izgleda i mehanikih osobina zavara, gubici dodatnog materijala na otpad nisu vei od 2 - %, mogu se variti sueoni i T spojevi, za limove debljine od 0,4 do 4 mm nije potrebno zakoenje ivica, pogodan je za reparaturno zavarivanje, mogunost zavarivanja u svim poloajima.

35

Mandi Lj., Korolija J., Danilovi D., Hemija za VII razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003

31

Tehniki materijali Nedostaci TIG zavarivanja su: vea cena ureaja za zavarivanje u poreenju sa drugim postupcija, kvalitet zavara zavisi od vetine zavarivaa, nije pogodan za automobilizaciju i robotizaciju, vreme za obuku dobrog zavarivaa je dugo, manja produktivnost u odnosu na druge postupke zavarivanja, dolazi do jakok bljeskanja pri zavarivanju i oslobaaju se gasovi, paje potrebna dobra ventilaciija prostora, dugotrajan rad moe ostaviti tetne posledice na zdravlje zavarivaa.

Prilog 3 -Izgled elektro pei

Slika 35 -Izgled elektro pei-36

36

Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja AS), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god.

32

Tehniki materijali

Prilog 4 -Eutektoidna transformacija austenita u perlit

Napomena: Austenit se transformie izotermiki u perlit!

Slika 36 -Eutektoidna transformacija austenita u perlit-37

Prilog 5 -Glavne vrste nerajuih elika i njihov hemijski sastav

Slika 37 -Glavne vrste nerajuih elika i njihov hemijski sastav-38

37

Dragan Adamovi, Termika obrada metala (predavanja), Mainski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 2010. god. 38 Dragan Adamovi, Op.cit.

33