REPRODUKTIVNI SISTEM

Kod najveeg broja kimenjaka:

biseksualna reprodukcija

Samo mali broj vrsta:

reprodukcija bez uea mujaka uniseksualna reprodukcija

 Reproduktivni sistem kimenjaka:

polne lezde (gonade) u njima se stvaraju gameti i seksualni hormoni polni odvodi (izvodni kanali) za sprovoenje gameta ili oploenih jajnih elija do spoljanje sredine, a u enskim polu nekih kimenjaka i za razvoj embriona kopulatorni organi omoguavaju uspeno parenje

 Polne lezde

Polne lezde kimenjaka:

semenici i jajnici parni organi koji se razvijaju u vidu zadebljanja na zidu telesne duplje, bono od lene mezentere

Na raun zida telesne duplje:

formiranje masnih tela mesta skladitenja rezervnih hranljivih materija

 Polne lezde:
rastu i izdvajaju se od celomskog zida sa kojim ostaju u vezi preko tankog sloja peritoneuma oznaenog kao mesorchium u mukom, odnosno mesovarium u enskom polu

 Kod malog broja grupa kimenjaka:

gonade neparne nastale ili spajanjem zaetaka gonada du sredinje linije ili redukcijom jedne od juvenilnih gonada esto semenici kompaktniji i manji, sa pravilnim oblikom u odnosu na jajnike enki iste vrste

POLNI ODVODI

Preci kimenjaka:
polni produkti postali u polnim lezdama dospevali su u telesnu duplju i preko nefrostoma u spoljanju sredinu

 U toku evolucije:
izmeu polnih lezda i bubrega uspostavila se neposredna urogenitalna veza preko koje su polni produkti odvoeni napolje ne dospevajui prethodno u telesnu duplju takva veza ostvarena izmeu polnih lezda i kanalia prednjeg dela opistonefrosa (kod anamniota), odnosno mezonefrosa (kod amniota)

 Urogenitalna veza izmeu polnih lezda i bubrega:

uspostavlja se za vreme embrionalnog ivota kod oba pola normalno se razvija u funkcionalnu vezu samo kod mujaka

 Od epitela Malpigijevih tela izvesnog broja bubrenih kanalia:

u nivou polne lezde izrastaju epitelijalne vrpce koje se upuuju ka polnoj lezdi i urastaju u nju vrpce stupaju u vezu sa semenim kanaliima; u njima se javlja duplja i oni postaju odvodni kanalii semenika (vasa efferentia) koji se izlivaju u bubrene kanalie

 Posledica te veze:
duboka funkcionalna promena koju pretrpi odgovarajui, prednji deo bubrega koji delimino ili potpuno gubi ekskretornu funkciju i slui odvoenju sperme, dok zadnji deo bubrega zadrava ekskretornu funkciju

 Prednji deo bubrega koji sprovodi iskljuivo spermu tesno priljubljen uz semenik Ovaj deo bubrega epidydymis Na ovaj nain pronefrotiki kanal postaje urogenitalni kanal, odnosno slui za sprovoenje i ekskreta i spermatozoida

 Kod grupa kod kojih se javlja sekundarni mokrovod:

pronefrotiki kanal funkcionie iskljuivo kao sprovodnik sperme, odnosno postaje semevod (vas defferens)

U enskom polu:
pronefrotiki kanal nikada ne postaje polni odvod (jajovod) tu ulogu posebni odvodi postali na raun bubrenog aparata, ali koji nisu iste morfoloke vrednosti u svim grupama kimenjaka

 Na jajovodu kimenjaka tri dela:

1. prednji deo jajovod u uem smislu (tuba Falopii) sa poetnim levkastim otvorom (ostium tubae) koji obino nalee na sam jajnik 2. srednji deo uterus (materica) jako proiren, sa debelim zidovima snabdevenim glatkom muskulaturom, u njemu se razvija embrion 3. zavrni deo vagina izliva se u urogenitalni sinus

Odnos polnog i ekskretornog sistema predako stanje

Odnos polnog i ekskretornog sistema kod anamniota

Odnos polnog i ekskretornog sistema kod amniota

 Sisari:
tendencija sraivanja zadnjih delova jajovoda u neparne genitalne odvode ovaj proces sraivanja ostvaren u razliitom stepenu u okviru pojedinih grupa

 Monotremati i veina torbara:

oba jajovoda potpuno samostalna, tako da ovi organizmi imaju dva uterusa i dve vagine kod nekih torbara obe vagine srastaju svojim proksimalnim krajevima

Placentalnih sisara:
obe vagine potpuno srastaju u jednu neparnu

 Ostali delovi polnog kanala ostaju samostalni postoje dva odvojena uterusa (uterus duplex) glodari Uterus bipartitus uterusi srastaju samo svojim zavrnim krajevima zveri Uterus bicornis (dvorogi uterus) uterusi srastaju svojim zavrnim i svojim srednjim delovima kopitari Uterus simplex oba uterusa potpuno srastaju u jedan neparni majmuni i ovek

 Neparni uterus oveka:

prednji proireni deo fundus zadnji sueni deo cervix uteri cilindrian oblik i delom tri u poetni deo vagine

 Specifinost sisara:
kloaka, tj. zavrni deo creva u koji se izlivaju mokrani i polni odvodi odrava se samo kod najprimitivnijih oblika (monotremata) kod svih ostalih ona se javlja samo u toku embrionalnog ivota kada je diferencirana u jedan urogenitalni i jedan crevni deo ubrzo u njoj se diferencira jedna horizontalna pregrada koja potpuno odvaja ova dva dela

 Interesantna odlika sisara:

semenici naputaju svoj normalan poloaj u telesnoj duplji, pomeraju se unazad i smetaju u noroite kesaste evaginacije peritoneuma trbune duplje (processus vaginalis) koje ulaze u sastav monica (scrotum)

Pomeranje semenika:
za vreme embrionalnog ivota

 Kod veine sisara:

semenici stalno ostaju u skrotumu

Kod nekih (glodari, bubojedi):

semenici se samo periodino sputaju u monice ili se semenici trajno zadravaju u abdominalnim dupljama sekundarna pojava

 Unutranja temperatura u monicama:

i do 8C nia od abdominalne temperature posebno vano za proces spermatogeneze kojem pogoduje nia temperatura

U genitalnom aparatu sisara:

razliite akcesorne lezde

 U mukom polu najznaajnije su:

semene kesice (glandulae vesiculariae) prostatine lezde (glandulae prostaticae) Kuperove lezde (glandule Cowperi)

Sekret ovih lezda:

meanje sa spermom poveavanje koliine ejakulata i olakavanje prodiranje sperme u vaginu pri parenju

U enskom polu Bartolinijeve lezde

 Kopulatorni organi
Kod nekih kimenjaka kod kojih postoji unutranje oploenje Obezbeuju uspeno parenje

 Unutranje oploenje:
filogenetski mlae obezbeuje ne samo uspenije oploenje nego je stvorilo i mogunost da se oploeno jaje razvija u genitalnom aparatu enke, ime je embrion daleko bolje zatien

 Kopulatorni organi:
retki kod riba predstavljaju diferencijacije trbunih ili analnih peraja kod suvozemnih kimenjaka nastaju na raun kloake; mogu biti parni ili neparni kod ptica retki sisari naroito razvijeni i sloeno graeni

POLNI DIMORFIZAM

Veina riba, vodozemaca, gmizavaca i mnogi sisari:

ne postoje nikakve, spolja vidljive razlike meu polovima ili su one veoma teko uoljive

Kod drugih:
jasne i upadljive morfoloke razlike meu polovima po kojima se mujaci i enke lako mogu razlikovati ove morfoloke karakteristike sekundarni polni karakteri

 Raznolikost meu polovima polni dimorfizam Sekundarni polni karakteri:

obojeno i raskono perje ili lep glas mujaka mnogih vrsta ptica rogovi jelena griva lava brada i dubok muki glas kod oveka snano razvijene mandibule u vidu rogova kod jelenka

 Ovakvi upadljivi morfoloki karakteri:

obino kod mujaka i imaju smisao u privlaenju suprotnog pola

enke:
daleko manje upadljive

 Sekundarni polni karakteri:

i razlike u ponaanju meu polovima koje se naroito manifestuju u biranju partnera u doba parenja, leenju na jajima, zbrinjavanju potomstva i raznim drugim oblicima socijalnog ivota

DIREKTNO I INDIREKTNO RAZVIE

Direktno razvie:
kod mnogih ivotinja mladune kada se rodi ili izlee iz jajeta ve potpuno lii na svoje roditelje kod veine riba, kod gmizavaca, ptica, sisara

 Vodozemci:
po zavretku embrionalnog ivota nemaju nikakve slinosti sa odraslim jedinkama svoje vrste ovi mladunci preivljavaju niz promena u celokupnoj telesnoj organizaciji i tek nakon toga dobijaju izgled karakteristian za odrasle jedinke te promene preobraaj ili metamorfoza

 Nain razvia putem preobraaja indirektan nain razvia Mlade jedinke ovih ivotinja do momenta metamorfoze larve (npr. punoglavci aba)

BRIGA O POTOMSTVU

Briga o potomstvu:
kod mnogih vrsta ivotinja znatno poveava ansu za njihovim preivljavanjem polau obino manje jaja, odnosno raaju manje mladih u poreenju sa onim vrstama kod kojih ovakva briga ne postoji

 Mnoge vrste:
svoja jaja polau na mestu gde e njihovi mladi po izleganju biti zaklonjeni od neprijatelja ili gde e imati dovoljno hrane npr. neke abe svoja jaja lepe na granice iznad vode gde su ona nedostupna vodenim predatorima

 Slatkovodna riba gregorac:

mujak pravi od trave gnezda u koja vie enki polae jaja koja on uva

Briga o potomstvu:
posebno izraena kod ptica i sisara kod kojih se briga nastavlja i nakon izleganja jaja odnosno raanja mladih koje hrane, brane od nepogoda i predatora

REPRODUKTIVNA STRATEGIJA

Poligamija:
kod mnogih vrsta ivotinja tokom jedne reproduktivne sezone jedna jedinka se pari sa vie jedinki suprotnog pola

Poliginija:
jedan mujak se pari sa vie enki; brigu o mladima obino vode samo enke esta kod sisara

Poliandrija:
jedna enka se pari sa vie mujaka; brigu o potomstvu vodi mujak kod nekih riba

 Monogamija:
jedan mujak se pari sa samo jednom enkom ili tokom itave sezone ili tokom itavog ivota oba roditelja zajedniki vode brigu o potomstvu poveava stopu preivljavanja mladih otuda ove ivotinje polau znatno manji broj jaja, odnosno raaju znatno manji broj mladunaca mnoge vrste ptica

ENOKRINI ORGANI

Mnoge aktivnosti ivotinja kontrolisane endokrinim organima ili organima sa unutranjim luenjem U njima pod uticajem informacija iz spoljanje ili unutranje sredine sintetiu se hemijske supstance koje su u stvari odgovor na te informacije

 Te supstance:
hormoni deluju na elije efektore ijim reagovanjem se obezbeuje adekvatan odgovor organizama na promene sredine

 Enokrini sistem, kao i nervni sistem:

integracioni sistem ivotinja ovim putem reguliu se mnoge aktivnosti: metabolizam balans vode i minerala seksualne aktivnosti i razliiti aspekti reprodukcije rast metamorfoza fizioloke promene obojenosti...

Hormone lue i neke nervne elije neurosekretorne elije

 Endokrini organi:
nemaju izvodne kanale oslobaanje hormona u krv, limfu ili cerebrospinalnu tenost i tako dospevaju do svog cilja na ovakav nain osloboeni hormoni deluju na vei broj efektornih organa i to u duem vremenskom periodu

Mehanizam delovanja nervnih elija

Mehanizam delovanja endokrinih elija

Mehanizam delovanja neurosekretornih elija

ENDOKRINI ORGANI KIMENJAKA

Razliitog porekla Neki predstavljaju derivate drelnog epitela:

titna lezda timus epitelijalna tela ultimobranhijalna tela

 Neki:
u bliskoj vezi sa mozgom: hipofiza, epifiza

Neki:
razvijaju se u oblasti bubrega: nadbubrene i meububrene lezde

 titna lezda (glandula thyroidea):

kod svih kimenjaka razvija se na raun epitela ventralnog zida drela u vidu evaginacije izmeu prvog i drugog krnog proreza filogenetski se moe vezati za endostil niih hordata parna ili neparna neparna obino iz dva renja

 Hromoni titne lezde:

tiroksin i trijodtironin reguliu bazalni metabolizam, a kod mladih ivotinja i rastenje

 Timus:
kod svih kimenjaka nastaje na raun epitela krnih kesa u obliku parnih evaginacija koje se odvajaju i srastaju, obrazujui duguljasti parni organ sa bonim poloajem renjevite grae kod sisara vie ventralno, ispred srca, a iznad grudnice grudna lezda

 kod mladih jedinki sisara timus dobro razvijen; posle polne zrelosti sisara timus se znatno redukuje luenje timusa deluje na rastenje u prvom redu skeleta i na razvie polnih lezda

 Epitelijalna tela:
samo kod suvozemnih kimenjaka; postaju na raun epitela krnih kesa kod sisara esto srasla sa titnom lezdom u paratiroideu (glandula parathyroidea) regulie promet kalcijuma i utie na razvie kostiju ultimobranhijalna tela kod tetrapoda i selahija; nastaju na raun poslednjeg rudimenta krnih kesa; kod tetrapoda u blizini tiroidne lezde; reguliu promet kalcijuma

 Hipofiza (glandula hypophysis cerebri):

neuralni deo pripada ventralnom delu meumozga lezdani deo vodi poreklo od ektoderma usne duplje

 Prednji reanj hipofize:

lui vie hormona od kojih jedan regulie rastenje

Ostali gonadotropini reguliu ovulaciju i sazrevanje utog tela u jajniku Luenje srednjeg renja hipofize:
utie na glatku muskulaturu i regulie krvni pritisak

 Epifiza:
razvija se u obliku evaginacije dorzalnog zida meumozga kod sisara ima endokrinu funkciju glandula pinealis inhibitorno deluje na rad polnih lezda i na pojavu sekundarnih polnih karakteristika (deluje antagonistiki u odnosu na hipofizu)

 Nadbubrene lezde (glandulae suprarenales):

u neposrednoj blizini bubrega lue hormon adrenalin deluje na simpatiki nervni sistem, na povienje koliine eera u krvi i poveanje krvnog pritiska

 Meububrene lezde (glandulae interrenales) lue veliki broj adrenokortikosteroidnih hormona:

mineralokortikoide deluju na metabolizam vode i soli glikokortikoide utiu na katabolizam hranljivih supstanci androgene kortikoidne hormone deluju kao androgeni seksualni hormoni

 Unutranje luenje kao sporednu funkciju vre i:

jetra pankreas pojedini delovi crevnog kanala bubrezi srce

 Znaajnu endokrinu ulogu:

i polne lezde koje lue specifine hormone pre svega deluju na pojavu i odravanje sekundarnih polnih odlika

 Za II kolokvijum:
Sistem za cirkulaciju telesnih tenosti Transportni sistem kimenjaka Krvni sistem Cephalochordata Krvni sistem riba Krvni sistem vodozemaca Krvni sistem gmizavaca Krvni sistem ptica Krvni sistem sisara

 Struktura cirkulacionog sistema kimenjaka Cirkulacija krvi u telu Limfni sistem Temperaturna regulacija Nervni sistem Centralni nervni sistem Refleksni lukovi Cerebrospinalni nervni sistem Autonomni nervni sistem

 ulni organi Reproduktivni sistem Polni dimorfizam Direktno i indirektno razvie Briga o potomstvu Reproduktivna strategija Endokrini organi