Ka Nelinearnoj Teoriji Rata

9
Karen S. Vilhelm
KA NELINEARNOJ TEORIJI RATA: PROMENA IZVORNE METAFORE1

Ciq ovog dela je da se pokaè da postoji jedan osnovni princip na koji se oslawaju sve ratne operacije princip koji se mora po{tovati u svim dobrim kombinacijama... sa neznatnim izuzetakom, svi sjajni uspesi i svi veliki neuspesi bili su rezultat primene tog principa, odnosno posledica wegovog zanemarivawa.2 Baron Antoan Anri @omini, Pregled ratne ve{tine îweni su napori da se za vo|ewe rata postave principi, pravila ili ~ak sistemi. Ovim je postavqen pozitivan ciq, ali su se gubile iz vida beskrajne kompleksnosti, koje u ovom pogledu krije ratovawe. Ratovawe se razgranava gotovo u svim pravcima do neodre|enih granica.3 Karl fon Klauzevic, O ratu Ukoliko postoji ne{to {to se moè smatrati kao {ala u vojnoj istoriji, to je zasigurno uverewe da je posthumnim objavqivawem Klauzevica tridesetih godina 19. veka, delo O ratu postalo biblija Pruske armije, izvor wenih velikih pobeda 1866. i 1870. godine, a uskoro nakon toga vode}a vojna teorija Zapadnog sveta.4 Xon [aj, @omini, u: Tvorci moderne strategije
Po~etak 19. veka bio je vreme zna~ajnih i dubokih promena. Francuska revolucija je razuzdala mo} "brojnih i naoruànih qudi" protiv zemaqa Evrope. Tu mo}, koja je dovela do nastanka nau~ne, industrijske i poqoprivredne revolucije, iskoristio je Napoleon i stvorio novi modalitet ratovawa. Tokom i neposredno nakon Napoleonovih ratova, politi~ki i vojni mislioci svih zemaqa i pozicija suo~ili su se sa izazovom razumevawa i usvajawa Napoleonovih metoda. Na povr{inu su izbila dvojica zna~ajnih mislilaca ~ije su teorije ostale uticajne
Podaci o originalu: Karen S. Wilhelm, Toward a Nonlinear Theory of War:, Changing the Root Metaphor, National War College, presented in Fulfillment of the Requirements for Course 599902: Independent Research, Fall Term AY 98-99 22 Baron Antoine Henri Jomini, The Art of War, trans. G. H. Mendell and W. P. Craighill (Philadelphia PA JB Lippincott & Co, 1862, reprint, Westport CN, Greenwood Press, nd), pp. 63,64 (page citations are to the reprint edition) 3 Carl von Clausewitz, On War, ed. and trans. Michael Howard and Peter Paret (Princeton NJ Princeton University Press,1976), p. 134 4 John Shy, "Jomini," in Makers of Modern Strategy, ed. Peter Paret (Princeton NJ Princeton University Press, 1986), p. 177
1
10
gotovo 200 godina kasnije Antoan @omini i Karl fon Klauzevic. Kao {to navedeni citati ilustruju, oni su pristupili analizi vojnog uspeha sa sasvim razli~itih pozicija. A to {to se Klauzevicev rad i daqe prou~ava, gotovo univerzalno, dok je uglavnom ignorisani @omini taj koji je, iako veoma teàk za razumevawe, prodorniji, ironija je istorije. @omini je, u su{tini, dobio bitku za budu}e nara{taje zbog svojih stavova, a wegova metodologija i zakqu~ci su bili uskla|eniji sa na~inom razmi{qawa dominantim i u wegovo vreme, a i danas. @ominijeve formulacije kao {to su "principi rata" i "koncentracija na odlu~uju}oj ta~ki" bile su dominantne u vojnoj misli uop{te, zbog toga {to se uklapaju u okvir dominantne ili izvorne metafore zapadne misli. Precizno odre|ewe metafore je da je to "upotreba re~i ili fraze za predmet ili pojam koji ne ozna~ava doslovno, da bi se izrazilo pore|ewe sa drugim predmetom ili pojmom".5 Izvorna metafora jeste pore|ewe koje obezbe|uje osnovu za ~itavu filozofiju ili {kolu mi{qewa. Izvorna metafora zapadne misli je linearni redukcionizam pretpostavka da ishodi proporcionalno zavise od ulaza i nau~nog metoda za razumevawe kompleksnih sistema ili problema razlaù}i ih na wihove sastavne delove. Linearnost je vi{e od 250 godina sluìla kao izvorna metafora zbog svoje o~igledne mo}i da objasni na~in na koji svet funkcioni{e. @omini je iskoristio tu o~iglednu mo} primeniv{i metodologiju linearnog redukcionizma na analizu ratovawa. On je nagla{avao spoznato ili ono {to je mogu}e spoznati, kao kqu~. Tako, pobeda vi{e nije bila misteriozni slu~aj ili delo nedoku~ivog genija, ve} rezultat korektne primene jednostavnih principa koje treba uzeti u obzir kada se rat "nau~no" analizira. Bilo je, ipak, oduvek poznato i to da neke aspekte qudskog iskustva, ukqu~uju}i i neke aspekte ratovawa, nije mogu}e spoznati i da nisu podlo`ni nau~noj analizi da su, u stvari, postojali nelinearni aspekti koji se nisu mogli objasniti upotrebom linearne metafore. Klauzevic je teoreti~ar koji je shvatio su{tinu takvih neizvesnosti. Nasuprot @ominiju, on je nagla{avao efekte slu~ajnosti u ratovawu. Wegovo najzna~ajnije delo O ratu, puno je prepoznavawa onoga {to danas nazivamo nelinearnostima mogu}no{}u da osoba koja ima najmawu va`nost svojim delovawem dovede do zna~ajnih rezultata, kao i nemogu}no{}u da se potpuno shvate doga|aji ili precizno predvide ishodi. Danas, nove nelinearne nauke6 kona~no otvaraju prostor za razumevawe tih nelinearnih aspekata ratovawa, kao i drugih oblasti qudskog delovawa. Jedna grupa nau~nika, matemati~ara i teoreti~ara u~inila je prve korake u primeni nelinearnosti u pravcu boqeg razumevawa rata. Wihov rad je trajao tokom proteklih deset do petnaest godina, ali je uglavnom bio
5 6
The Random House College Dictionary, rev. ed. (1975), sv "metaphor " Teorija kompleksnosti, nauka o haosu, nelinearna dinamika, itd.
11
primewivan u posebnim tematskim oblastima kao {to su modelovawe ili simulacija. Nelinearne nauke pokazale su se vrlo korisnim u tim oblastima, me|utim wihova stvarna mo} jeste u wihovom potencijalu da pro{ire osnovu za razumevawe prirode rata. Klauzeviceva intuicija obezbe| uje ~vrstu osnovu, a nelinearne nauke su sredstvo koje omogu}uje da wegova intuicija bude aktuelna i danas i detaqnije je obja{wavaju mo`da da bi kona~no stvorile "neo-Klauzevicevu" nelinearnu teoriju rata. Ovaj rad istraùje linearnu metaforu kojom se rukovodila zapadna vojna misao i upore|uje je sa nelinearnostima ratovawa u svim wegovim dimenzijama. Na taj na~in, otvara se rasprava o diskreditovawu linearne metafore u korist nove izvorne metafore nelinearnosti. Takva razmi{qawa predstavqaju prvi korak ka kona~noj pobedi nelinearne teorije rata.
Izvorna metafora
Pojam metafore je mnogo zna~niji od onoga {to podrazumeva jednostavna definicija. Metafore su konceptualno mo}na sredstva mi{qewa koja pruàju uvid u implicitnu strukturu velikog dela ~ovekove stvarnosti7. Mi planiramo kako da utro{imo vreme, analiziramo vrednost novca u odnosu na vremensku dimenziju, crtamo autoputeve kao arterije trgovine, a arterije kao autoputeve za protok hranqivih sastojaka u telu, kretawe Sun~evog sistema postaje rad gigantskog satnog mehanizma, a kretawe ~estica mawih od atoma posmatramo kao planete u si}u{nom Sun~evom sistemu. "Metafora je neizbe`ni kompleksni aspekt bilo kog prirodnog jezika i wenu kompleksnost je nemogu}e umawiti. Metafore su ukomponovane u osnove na{eg govora. (One su mo}ni) indikatori mreà zna~ewa".8 Qudi bi komunicirali uz velike te{ko}e da ne koriste metafore, a postoje i razli~iti nivoi kori{}ewa metafore. Nivo koji se moè primeniti na ovu raspravu jeste metafora kao jedinstveno gledi{te "simboli~ki odnos koji objediwuje paradigmatski na~in posmatrawa kompletne oblasti znawa", ~esto predstavqen posebnim terminom.5 U ovom radu, oznaka "izvorna metafora" ukazuje na tip jedinstvenog gledi{ta. Linearnost je jedinstveno gledi{te, izvorna metafora zapadnog mi{qewa. Ona je sveprisutna u na{oj vizuelizaciji na~ina na koji svet funkcioni{e. Pripadnik Slu`be za inostrane poslove Stiven Man (Steven Mann) navodi "Qudi imaju strahovitu potrebu za
Andrew Ilachinski, "Land Warfare and Complexity, Part II An Assessment of the Applicability of Nonlinear Dynamic and Complex Systems Theory to the Study of Land Warfare (U) " (Alexandria VA Center for Naval Analysis, July 1996), pp. 44-5 8 Alan D. Beyerchen, "Clausewitz, Nonlinearity, and the Importance of Imagery, " in Complexity, Global Politics, and Nationa1 Security, ed. David S. Alberts and Thomas J. Czerwinski (Washington DC Natinonal Defense University, 1997), p. 163 5 Ilachinski, p. 44
7
12
stabilno{}u, a jedan od na~ina na koji zadovoqavamo tu potrebu jeste tragawe za paradigmama. Stvarnost smatramo ukro}enom ukoliko prona|emo klasifikaciju, opis za wu".10 Stvorili smo stabilnost i razumevawe kroz metaforu sveta kao xinovske ma{ine koja funkcioni{e poput satnog mehanizma kojim upravqaju linearni odnosi. Linearnost kao metafora Kategorizovati sistem ili odnos kao linearan zna~i primeniti dva uslova. Prvi je da promene u "ulazu" sistema rezultuju proporcionalnim promenama u "izlazu" sistema. Drugim re~ima, male promene rezultata posledica su malih promena ulaznih podataka; isto tako, velike promene "ulaza" imaju kao posledicu velike promene rezultata. Zna~i, linearni sistemi teè da budu stabilni jer relativno male promene "ulaza" ne}e prouzrokovati da sistem "izgubi kontrolu". Kona~no, to tako|e zna~i da ta~no poznavawe "ulaza" dovodi do ta~nog poznavawa "izlaza". Drugi uslov linearnosti odnosi se na sabirawe jednostavno re~eno, celina je jednaka zbiru wenih delova. Usled toga, razumevawe sistema ili problema postiè se wegovim razlagawem na pojedina~ne delove, analizirawem tih delova, a zatim ponovnim slagawem u celinu. Drugim re~ima, dva plus dva uvek je ~etiri i to je istinito jer je jedan plus jedan plus jedan plus jedan jednako ~etiri. Da bismo razumeli i, {to je jo{ zna~ajnije, kontrolisali sistem, razlaèmo ga sve dotle dok ne prona|emo delove koji su dovoqni kao osnova za razumevawe i kontrolu da moèmo da razumemo i kontroli{emo ponovno sakupqene razloène delove, a zatim i celinu.11 Su{tina linearne metafore jeste u wenoj mo}i da daje obja{wewa. Nau~na revolucija je naizgled stvorila mogu}nost za razumevawe sveta razlagawem ve}ih entiteta na sastavne delove i analizirawem (pretpostavqenih) linearnih interakcija me|u wima, nau~nici mogu da predvide ishod tih interakcija. Zaista, definicija nauke pod ovim metodom razumevawa celine podrazumeva razumevawe wenih delova, a najboqi primer razumevawa je nau~no razumevawe. Prirodni ishod bio je poku{aj da se do|e do nau~nog razumevawa u svim oblastima izu~avawa, ukqu~uju}i dru{tvene nauke.12
Steven R. Mann, "The Reaction to Chaos, " in Complexity, Global Politcs, and National Security, ed. David S. Alberts and Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense Universlty, 1997), p. 138 11 Alan Beyerchen, "Clausewitz, Nonlinearity, and the Unpredictability of War, " International Security, Vol 17, No 3 (Winter 1992/93), p. 62, John F. Schmitt, "Chaos, Complexity, & War , What the New Nonlinear Dynamical Sciences May Tell Us About Armed Conflict, " (draft) (Quantico VA Concepts and Doctrine Division, Marine Corps Combat Development Command, 4 September 1995), pp. 13-14 12 Steven R Mann, "Chaos Theory and Strategic Thought., " Parameters, Autumn 1992, p. 55
10
13
Ovakvo gledawe na nauku kao na razumevawe moè se pratiti unazad u najmawu ruku do Nikole Kopernika (Nicolas Copernicus, 1473 1543) koji je dokazao da planete kruè oko Sunca. Kopernik je zna~ajan ne zbog svog linearnog na~ina razmi{qawa, ve} zbog toga {to ozna~ava po~etak iznalaèwa uzroka i razdvajawa nauke od vere. U sredwem veku, spoznaje o svetu bile su kombinovane sa verom u Boga koji wime upravqa. Nau~no sagledavawe i matemati~ka ta~nost po~eli su da mewaju takvo vi|ewe sveta. Uprkos progawawu od strane crkve, Galileo Galilej (Galileo Galilei, 1564 1642) formulisao je prirodne zakone, suprotstavqaju}i ih bo`jim zakonima, nakon bri`qivih nau~nih eksperimenata, koriste}i jezik matematike. Frensis Bekon (Francis Bacon, 1561 1626) pro{irio je Galilejev empirijski metod. Wegov ciq nije bio samo razumevawe, ve} upravqawe prirodom kao podanikom qudske vrste. Rene Dekart (Rene Descartes, 1596 1650), nadgra|uju}i to razumevawe koje su generisali Kopernik, Galileo, Bekon i drugi, stvorio je moderan nau~ni redukcionisti~ki metod. On je svet posmatrao mehanicisti~ki kao gigantsku ma{inu koja se moè shvatiti razumevawem wenih sastavnih delova, delovi su shva}eni kroz opservaciju i opisivawe jezikom matematike a celina je u stawu da akumulira savr{eno, nau~no znawe. Dekart je stvorio konceptualni okvir, a Isak Wutn (Isaac Newton, 1642 1727) je dovr{io metaforu dokazivawem postojawa gigantske ma{ine. Wutnova fizika sintetizovala je prethodni nau~ni rad u jedan sistem razumevawa sa o~iglednom mo}i da objasni realnost qudskog sveta13. Kakva mo}na ideja stabilan kosmos koji se pona{a kao satni mehanizam, nad wim qudi imaju mo}, mogu da ga razumeju i wime upravqaju. Izvorna metafora linearnosti dovodi do izvesnog broja pretpostavki koje se odnose na prirodu sistema. Linearni sistemi se smatraju samodovoqnim, ili zatvorenim. Zatvoreni sistem je izolovan od spoqa{wih uticaja, sadrì kona~an broj promenqivih i stoga je stabilan i moè biti izuzetno efikasan. Druga pretpostavka odnosi se na predvidivost linearnih sistema, {to podrazumeva mogu}nost upravqawa. Predvidivost se zasniva na poznatim pravilima funkcionisawa ili pona{awa. Ukoliko su pravila funkcionisawa poznata, onda znawe o sada{wem stawu sistema podrazumeva znawe o stawu sistema u bilo kojoj ta~ki pro{log ili budu}eg vremena. Poznavawe pravila funkcionisawa tako|e podrazumeva da se stawe sistema moè izra~unati na osnovu ograni~enog broja po~etnih informacija. Te pretpostavke omogu}uju sagledavawe sistema kao stabilnog, pri ~emu se promena javqa na ure|eni na~in i izbegnuto je iznena|ewe akumulirawem znawa o tom sistemu.14
13 14
Schmitt,, pp. 9-12 Ibid, pp. 14-15
14
Linearna metafora najzastupqenija je u oblasti upotrebe jezika stabilno i ure|eno smatra se normom, a na uslove koji su razli~iti od stabilnih i ure|enih ukazuje se negacijom nelinearan, nesinhronizovan, neregularan, aperiodi~an, aritmi~an itd. Pored toga, preovladava analogija sa ma{inama, posebno kada se opisuju pozitivni ishodi "dobro podmazana ma{ina", "radi punom parom", "radi kao sat" kada su "svi zup~anici uzup~eni".15 Linearnost i vojna misao Metafora linearnosti je u vojnoj misli zastupqena isto toliko kao i u svim ostalim profesijama. U tom smislu, najzna~ajniji autor je baron Antoan Anri @omini, koji je, na izvestan na~in, za vojnu nauku uradio isto {to i Wutn za nauku uop{te. @omini, pi{u}i u vreme najve}eg procvata nau~ne revolucije i nakon velikih promena koje su izazvali Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi, naizgled je uveo red i razumevawe u haos tih doga|aja. Wegova analiza po~iva na Wutnovoj nau~noj metodologiji rat moè da se shvati kao zbir wegovih sastavnih delova, a pobeda je rezultat primene nepromenqivih nau~nih principa. Velika je bila sklonost ka takvom razmi{qawu. Ukoliko postoji nau~ni korpus vojnog znawa, onda profesionalni vojnici (nasuprot tradicionalnom aristokratskom oficirskom koru) mogu da opravdaju svoje postojawe kao profesija, a ukoliko postoje nau~ni principi, onda je pobeda osigurana za one koji ih primewuju sa najve}im efektima. Premda su moderni profesionalni vojnici u izvesnoj meri umawivali zna~aj nagla{avawa direktne veze izme|u primene principa i potencijalne pobede, nau~ni, linearni na~in razmi{qawa o ratu prenosio se daqe, sve do danas.16 Sveprisutnost tehnologije, dometi vojne specijalizacije i jasan tempo operacija, teè ka tome da oja~aju linearnu metaforu koja postoji u osnovi vojne misli. Oslawawe na ma{ine (tenkove, avione, brodove sisteme naoruàwa) prilikom izvo|ewa vojnih operacija zna~ajno doprinosi "ma{inskom stanovi{tu" o ratu. Naoruàwe ima poznate efekte, kombinacije naoruàwa imaju ve}e efekte, a precizno naoruàwe ima precizne efekte. Vojne stare{ine su specijalisti u upravqawu naoruàwem i efektima naoruàwa. Tempo operacija produkuje nivoe upravqawa koji se postiù sve ve}om i ve}om primenom tehnologije da bi se postigli savr{eni rezultati. Jezik koji se koristi i dejstva koja se izvode u vojnim operacijama puni su linearnosti. Planirawe vojne akcije je proces korak po korak, ~iji su rezultat operativni planovi podeqeni na jasne faze izvo|ewa. Alternativne mogu}nosti su predvi|ene za sve rodove ili nastavke planova. Napredak se meri relativnim poloàjem na karti, brojem
15 16
Ibid, pp. 15-16 Shy, pp. 154, 160-1, 184-5
15
ubijenih ili zarobqenih neprijateqa, brojem potopqenih brodova i izvr{enih letova itd. Precizno upravqawe operacijama postaje na~in da se porazi neprijateq, a precizno znawe rezultuje ve}om mogu}no{}u za postizawe pobede. Naredba za angaòvawe u vazdu{nom prostoru na nekoliko stotina strana opisuje aktivnosti svakog aviona od trenutka poletawa, preko kontrolnog vremena za dopuwavawe gorivom u vazdu{nom prostoru i vremena utro{enog na dejstvovawe po ciqu, sve do trenutka sletawa ukqu~uje i borbeni teret i precizne ni{anske ta~ke. Upravqawe pojedina~nim jedinicama radi izvr{avawa zajedni~kog zadatka je obezbe|eno tokom procesa planirawa kori{}ewem matrica za sinhronizaciju, a tokom izvr{avawa zadatka, kontrolnim merama i granicama zone dejstva jedinice na kartama, a i preko razli~itih nivoa elemenata komandovawa i upravqawa povezanih {irokim komunikacionim vezama za preno{ewe glasa i podataka. Na taj na~in, delovi svake operacije precizno su spojeni u bri`qivo prora~unatu celinu.
Izvorna metafora i stvarni (nelinearni) svet

Bez obzira na sklonost ka linearnoj metafori, "stvarni svet" pokazuje znatne nelinearne karakteristike primere kada stvari ne funkcioni{u kao satni mehanizam, sisteme koji su otvoreni za spoqa{we uticaje, koji su nestabilni, neefikasni, nepredvidivi i nije ih mogu}e kontrolisati; sisteme u kojima je nemogu}e razumeti pravila funkcionisawa ili pona{awa, u kojima male promene u ulazu mogu da rezultuju velikim promenama u izlazu, u kojima nikakvo poznavawe inicijalnog ili teku}eg stawa ne}e omogu}iti prora~unavawe narednog ili kona~nog stawa. Do nedavno, nau~nicima nisu bila na raspolagawu odgovaraju}a sredstva da bi iza{li na kraj sa nelinearnim fenomenima. Reakcija je ponekad bila da ih jednostavno ignori{u, jer je nelinearne probleme bilo suvu{e te{ko re{iti naro~ito matemati~ki. Te{ko}a wihovog re{avawa navela je neke da ih smatraju vrednim prou~avawa, ali nepodesne za istinsko (u zna~ewu: nau~no) razumevawe. Me|utim, naj~e{}i pristup nelinearnim problemima bio je da ih konvertuju u linearne probleme bave}i se jednom po jednom promenqivom, pri ~emu se sve ostale smatraju konstantnim, ili pojednostavqivawem kroz kreativne pretpostavke (na primer pretpostavqaju}i da je frikcija jednaka nuli ili da je funkcija prave). Nelinearnost i vojna misao Vojni mislioci su imali sli~an pristup. Me|utim, ~ak i kada su prou~avali i koristili pojednostavqena propisana pravila, vojni rukovodioci su uvek bili neugodno svesni faktora koji se ne uklapaju
16
lako u okvir principa i propisanih pravila. Ovi faktori se obi~no podvode pod Klauzevicevu oznaku "magla i frikcija" ("fog and friction"), ili se ponekad etiketiraju kao "moralni faktori". U stvarnosti, to su faktori koji ~ine rat u osnovi nelinearnim poduhvatom. Teoreti~ar Karl fon Klauzevic, iako nije koristio jezik nelinearnosti, bio je jasan kada su u pitawu wegovi efekti. Jedna od oznaka linearnosti jeste proporcionalnost izme|u ulaza i izlaza nekog sistema. Klauzevic je smatrao da se u ratu "bezbrojni incidenti koji imaju malu va`nost kombinuju da bi snizili op{ti nivo angaòvawa, tako da uvek ostajemo prili~no osuje}eni u postizawu nameravanog ciqa".17 Drugim re~ima, izlazi nisu proporcionalni ulazima. Klauzevic je identifikovao izvore ovog sniènog nivoa angaòvawa kao opasnost, fizi~ki napor, gre{ke u obave{tajnoj delatnosti, frikciju i slu~ajnost, koje se kombinuju kako bi stvorile op{tu atmosferu u kojoj svaki pojedinac zadràva mogu}nost da osujeti komandantovu nameru.18 Dvojica savremenih autora preuzeli su Klauzeviceva vi|ewa i smestili ih u kontekst nelinearne nauke. Istori~ar Alen Bejerhen (Alan Beyerchen) u ~lanku Klauzevic, nelinearnost i nepredvidivost rata naveo je da Klauzevic nije bio "nau~nik u oblasti haosa", u doba pre nego {to je ova oblast po~ela da se izu~ava, ali da je intuitivno razumevao nepredvidivost i kompleksnost i bio spreman da u svoju teoriju ukqu~i dvosmislenost koja se javqala kao ishod. Klauzevic je shvatao da nepredvidivost i kompleksnost proisti~u iz same prirode rata. U ratu moraju da postoje barem dve strane koje reaguju jedna na drugu. Ove akcije i reakcije oblikuju sistem sa dinami~kom povratnom spregom koji se ne moè tuma~iti iskqu~ivo kao zbirni i koji zavisi od konteksta i u pogledu izvo|ewa, ali i ishoda. Bejerhen kaè: "Jasno je da odnos izme|u postignutih rezultata i upotrebqenih sredstava ne funkcioni{e na linearan na~in. Konstantno uzajamno delovawe je interaktivan povratni proces koji predstavqa unutra{we svojstvo rata vo|ewe bilo kog rata uti~e na wegov karakter, a wegov izmeweni karakter deluje povratnom spregom na politi~ke odluke koje usmeravaju wegovo vo|ewe".19 Ponavqaju}i proces s povratnom spregom je obele`je nelinearnih sistema. Isto tako, u radu Klauzeviceva frikcija i budu}i rat (Clusewitzian Friction and Future War), vojni analiti~ar Beri Vots (Barry Watts) detaqno prou~ava Klauzevicev koncept op{te frikcije. On ukazuje da se pokazalo da je rat nelinearna aktivnost i na intuitivnom nivou i u jednostavnim matemati~kim modelima. Zakqu~uje da "interakcija
Clausewitz, p. 119 Ibid, pp. 113-4, 115, 117, 119, 122 19 Alan Beyerchen, "Clausewitz, Nonlinearity, and the Unpredictability of War," International Security, Vol 17, No 3 (Winter 1992./93), pp. 72, 67, 68-9
17 18
17
ponavqaju}e povratne sprege moè, na taj na~in, da uve}a i najmawe razlike, ukqu~uju}i i one koje su proizvod qudskih odluka, kao i da u~ini borbene rezultate strukturno nepredvidivim" {to zna~i da ne postoji koli~ina pojedinosti ili informacija koja moè da u~ini rezultate potpuno predvidivim. Kao posledica toga, efekti frikcije ne mogu biti eliminisani, niti znatno umaweni.20 Uhva}eni u klopku linearne metafore Priroda razlika izme|u linearnog koncepta rata i wegove stvarne nelinearnosti predstavqa zamku za vojne mislioce. Ovu zamku su sami napravili, jer nisu uspevali celovito i egzaktno da razmi{qaju o "braku" izme|u linearnog i nelinearnog u ratu. Za one koji su uve`bani za egzaktno linearno razmi{qawe, tri pokreta~ka elementa ~ine ovu zamku gotovo neizbe`nom. To su, prvo, tendencija ka razdvajawu linearnog i nelinearnog aspekta rata, drugo, preovla|uju}i uticaj tehnologije i tre}e, priroda modernog ograni~enog rata. Ameri~ki vojni mislioci kretali su se u pravcu analiti~kog odvajawa linearnih i nelinearnih aspekata rata. Takvo delovawe je prirodno za linearne mislioce razlagawe celine na sastavne delove i wihovo razumevawe. "Nau~ni" ili linearni aspekti rata smatraju se zadatim veli~inama koje mogu da se svedu na jasne ~iwenice koje je, zatim, mogu}e spoznati, dok su nelinearni aspekti ("ve{tina" ratovawa) posmatrani kao sadràji vredni izu~avawa usmerenog na mawe ili vi{e intuitivno razumevawe. Zamka je u samom poku{aju razdvajawa navedena dva aspekta ponekad eksplicitnom, a ~e{}e implicitnom jer priroda nelinearnosti potvr|uje da ne postoji istinski linearni pristup ratu. Implicitno razdvajawe linearnog i nelinearnog najboqe se sagledava analizirawem konceptualnih dokumenata kao {to su Zajedni~ka vizija 2010 (Joint Vision 2010) i Koncept za budu}e zdruène operacije (Concept for Future Joint Operations). Ovi dokumenti su zna~ajni jer usmeravaju budu}e razmi{qawe u okviru vojske Sjediwenih Ameri~kih Dràva i, stoga, daju osnovni ton konceptima za budu}i rat. Oni su, tako|e, tipi~an primer vojnih dokumenata, ukqu~uju}i i formalnu doktrinu, u kojima su linearni i nelinearni aspekt rata razdvojeni. Kako je navedeno, ovo razdvajawe je implicitno ura|eno je bez svesne namere. Prihvata se da postoje trajni efekti magle i frikcije (efekti nelinearnosti), me|utim bez ikakve dubqe analize ili rasprave o tome kako }e se oni odraziti na predstoje}e nove koncepte. Na
20
Barry D. Watts, Clausewitzian Friction and Future War (Washington DC National Defense University, 1996), pp. 115, 119-20
18
trideset i ~etiri strane, u Zajedni~koj viziji 2010 tri puta se pomiwe trajno prisustvo magle i frikcije u ratu, i jednom upotreba usavr{ene tehnologije radi smawewa frikcije.21 Nasuprot tome, ovaj dokument obiluje navodima o tehnolo{kim usavr{avawima i mo`da je naj~e{}e kori{}ena re~ preciznost. Svrha dokumenta jeste da obezbedi "konceptualni {ablon na osnovu koga }e ameri~ke oruàne snage usmeravati vitalnost i inovativnost na{ih qudi i iskoristiti tehnolo{ke mogu}nosti za postizawe novih nivoa efikasnosti u zdruènom ratovawu".22 Ako su nelinearni aspekti rata zaista strukturne komponente, moglo bi se o~ekivati da se vi{e od ~etiri puta pomene nelinearnost u konceptualnom {ablonu budu}nosti. Koncept za budu}e zdruène operacije, koji predstavqa nastavak Zajedni~ke vizije 2010, daje usmerewe o pretvarawu tog konceptualnog {ablona u stvarne operativne koncepte. U ~itavom ovom dokumentu, isto tako, evidentno je razdvajawe linearnog i nelinearnog. [ablon koji je ve} ranije usvojen jeste pomiwawe magle, frikcije ili "qudske dimenzije" u uvodu ili zakqu~ku poglavqa. Me|utim, postoji veoma malo dokaza da su ovi nelinearni koncepti ukqu~eni dubqe na nekom mestu u dokumentu.23 Ustvari, qudska dimenzija je obra|ena posebno: u jednom paragrafu su fiziolo{ka razmatrawa, dva sadrè psiholo{ka razmatrawa, a tri se bave rukovo|ewem24. U razmatrawu o "kulminaciji" zakqu~uje se da je malo verovatno da }e se ona javiti na budu}em boji{tu, ignori{u}i tako potpuno potencijal pojedinaca, kao {to su komandanti na kqu~nim funcijama, koji teè da dostignu kulminiraju}e ta~ke.25 Daqe, jedan od osnovnih izvora nelinearnosti u ratu, neprijateq, u najve}em delu u oba dokumenta tretiran je povr{no naj~e{}e kao ciq, ili kao da je u poziciji da samo reaguje. Sedmo poglavqe Koncepta za budu}e zdruène operacije sadrì jedino eksplicitno priznawe da protivnik pomaè u odre|ivawu ishoda sukoba i nije uvek predvidiv.26 Ovo nepromi{qeno razdvajawe nelinearnog od linearnog olak{ava vojnim misliocima da zanemare istinske efekte nelinearnosti. Istraìvawe jednog vojnog autora koji pomenuto razdvajawe posmatra kao eksplicitno, jo{ o~iglednije ilustruje opasnosti i zablude takvog stava. Penzionisani pukovnik Ratnog vazduhoplovstva Sjediwenih Ameri~kih Dràva Xon Vorden (John
Joint Vision 2010 (Washington DC Government Printing Office, n d), pp. 13, 16, 28, 15 22 Ibid, p. 1 23 Concept for Future Joint Operations (Ft. Monroe VA Joint Warfighting Center, nd), Poglavqe 5 ne{to boqe integri{e nelinearno u osnovno razmatrawe 24 Ibid , pp. 17-22 25 Ibid, p. 64 Kulminacija je Klauzevicev koncept. Za obja{wewe, vidi: Clausewitz, p. 528. Prva re~enica jasno obja{wava da Klauzevic ukqu~uje i fizi~ku (oru`je) i moralnu (qudsku) dimenziju u svoj koncept. 26 lbid,p. 63
21
19
Warden), koji je rukovodio strategijskim projektovawem vazdu{ne kampawe u Zalivskom ratu (Gulf War), stvorio je okvir koji jasno razdvaja linearne ({to on navodi kao "fizi~ke") aspekte rata od nelinearnih. Pukovnik Vorden kaè da "moramo demistifikovati rat"27, {to obja{wava tvr|ewem da Napoleonove i Klauzeviceve formulacije magle, frikcije i zna~aja morala vi{e nisu vaè}e. On nastavqa, izjavquju}i da moral, magla i frikcija nisu nestali, ve} ih "mi sada moèmo smestiti u posebnu kategoriju, odvojenu od fizi~ke dimenzije moèmo da razmi{qamo otvoreno o ratu u vidu jedna~ine: (fizi~ka dimenzija) x (moral) = ishod".28 Ovaj odnos smatra se istinitim, kaè on, jer su pojedina~ni borci sada zavisni od fizi~kih predmeta i tehnologije, bez kojih ne mogu da izvr{e uticaj na neprijateqa. Kao rezultat, "fizi~ka strana neprijateqa je, teorijski, potpuno saznatqiva i predvidiva... moralna strana je izvan granica predvidivosti. Na{i ratni napori, stoga, trebalo bi da budu primarno usmereni na fizi~ku stranu". Vorden daqe tvrdi da su "pojava vazdu{ne mo}i i preciznog oru`ja omogu}ili da se uni{ti fizi~ka strana neprijateqa".29 Prema tome, ukoliko se uni{ti fizi~ka strana, pobeda se postiè, a da nije neophodno da se savladaju nesaznatqivi, nelinearni aspekti rata. Vordenov ekstremni stav ~ini o~iglednim nastojawe da se razdvoji linearno od nelinearnog. Ako je takvo razdvajawe mogu}e, onda rat podleè nau~noj analizi i razumevawu, a pobeda je predodre|ena superiorno{}u u naoruàwu. Ideja da su linearni aspekti rata saznatqivi predstavqa neodoqivo privla~an efekat i ~ini takvo uverewe najmo}nijim od tri navedena pokreta~a u pravcu linearnog razmi{qawa. Drugi od ta tri je zna~aj tehnologije u modernom ratovawu i priroda wenog uticaja. Taj uticaj poprima dva razli~ita oblika, naizgled suprotna po svojoj prirodi, ali oba vode vojne mislioce ka linearnosti. Tokom ~itave istorije, tehnologija je sluìla kao sredstvo za pove}awe letalnosti u ratu, sve do momenta kada nuklearno oru`je omogu}uje da se neselektivno ubiju milioni qudi {akom "metaka". Danas, nastojawe da se postigne {to ve}a letalnost postaje, ne nastojawe da se ubije {to vi{e neprijateqa, ve} da se "ubije" wegova sposobnost da deluje kao koherentna vojna snaga onemogu}avawem rukovodstva da kontroli{e svoje snage, stvarawem tempa operacija koji nadma{uje neprijateqevu sposobnost da reaguje i izlagawem wegovih trupa uraganu akcije koja ga fizi~ki i psiholo{ki destabilizuje. U radu Razmi{qawa o nelinearnosti u vojnim poslovima Tom êrvinski (Tom Czerwinski), predava~ na Univerzitetu
27 28 29
John A.Warden III, "The Enemy As A System," Airpower Journal, Spring 1995, p. 42 Ibid,p. 43 Ibid
20
nacionalne odbrane (National Defense University), tvrdio je da takva "nadmo}na snaga moè u velikoj meri da u~ini sukob linearnim".30 U pogledu efekata, smatra se da letalna tehnologija elimini{e, ili zna~ajno umawuje, nelinearne aspekte rata barem na strani onoga ko pobe|uje. Istovremeno, napredak u vojnoj tehnologiji stvorio je gotovo potpuno suprotan trend koji, dovodi do linearnog razmi{qawa o ratu. Pored stvarawa "nadmo}nih" snaga, vojna tehnologija je u velikoj meri usredsre|ena na do sada najprecizniju identifikaciju ciqeva i ispaqivawe oru`ja radi postizawa preciznih rezultata ograni~enim sredstvima, dok su gubici u qudstvu i kolateralna {teta ograni~eni. Ovoj konceptualizaciji svojstveno je linearno razmi{qawe koje oru`je posmatra kao "ulaze" i efekte kao "izlaze" u velikoj shemi vojne akcije posmatranoj kao matemati~ko ra~unawe. Nagla{avawe preciznosti tako|e pomaè da se ilustruje tre}i pokreta~ u pravcu nelinearnog razmi{qawa priroda modernog ograni~enog rata. Moderan rat, naro~ito onakav kakav su Sjediwene Ameri~ke Dràve odabrale da vode nedavno, u zna~ajnoj meri je ograni~en. Ova ograni~ewa odnose se na ishod, na~ine vo|ewa i sredstva. Ograni~eni rat nagla{ava linearnu stranu rata, jer sama ideja ograni~avawa podrazumeva merqivost i kontrolu kontrolu ulaza, izlaza, bitaka i angaòvawa, naoruàwa, i kona~no, kontrolu neprijateqa, ali bez potrebe za totalnim uni{tewem. Potreba za kontrolom implicira potrebu za visokim nivoom racionalnosti, pa prema tome i linearnosti, obeju strana u sukobu. Krajwe realno je, me|utim, da razdvajawe linearnog i nelinearnog predstavqa la`nu dihotomiju i, u osnovi je nemogu}e. Kao {to profesor Xejms Rozenau (James Rosenau) tvrdi, "delatnost qudi ima i linearne i nelinearne dimenzije i premda postoji neki raspon uslova u kojem su ove druge nedelotvorne, nije poznato kada, ni gde }e se nelinearne dimenzije pojaviti i aktivirati neobja{wive mehanizme povratne sprege.31 U domenu borbe postoji osnovna "priroda rata" koju nije mogu}e podeliti na sisteme koji je sa~iwavaju. Borba je esencijalni primer qudske delatnosti koji je ve}i od zbira svojih sastavnih delova, a rat prestaje da bude rat ukoliko je "razdeqen". Stoga, moè da bude prihvatqivo samo za studente po~etnike koji se bave izu~avawem vojne teorije da "pojednostave jedna~inu" (tj. da se usredsrede samo na linearno), ali ti studenti
Tom Czerwinski, Coping with the Bounds, Speculations on Nonlinearity in Military Affairs (Washigton DC National Defense University, 1998), p. 10 31 James N. Rosenau, "Many Damn Things Simultaneously, Complexity Theory and World Affairs, " in Complexity, Global Politics, and National Security, ed. David S. Alberts and Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1997), p. 90
30
21
nikada ne}e do}i do zakqu~ka da je vo|ewe rata mogu}e jedino u linearnom okviru. Najzad, u linearnom svetu, onaj ko ima malo {ansi za uspeh nikad ne pobe|uje.32
Promena izvorne metafore

Linearna metafora ograni~ava razumevawe, dovodi do slabosti u teoriji i doktrini i ograni~ava mogu}nost formulisawa verodostojnih vizija budu}nosti. I pored toga, linearnost istrajava, ne samo zbog sebi svojstvene privla~nosti, ve} zato {to, sve doskoro, nije postojalo alternativno gledi{te. Sada, me|utim, napredak u ra~unskim mogu}nostima digitalnih ra~unara omogu}uje nau~nicima i matemati~arima da prvi put re{e nelinearne probleme. Takva mogu}nost dovela je do potpuno novih oblasti prou~avawa haosa, nelinearne dinamike, kompleksnosti, kompleksnih adaptivnih sistema, }elijskih robota, ve{ta~kog ìvota itd. I {to je jo{ zna~ajnije, nove oblasti prou~avawa u~inile su eksplicitnim izopa~enost izvorne, linearne metafore i fundamentalnu neadekvatnost takvog linearnog pogleda na svet. Ta fundamentalna neadekvatnost zna~i da se izvorna metafora mora promeniti. Nova izvorna metafora za vojne mislioce mora da se zasniva na nelinearnosti a nelinearne oblasti izu~avawa najprimenqivije na vojnu teoriju su kompleksnost i kompleksni (adaptivni) sistemi. Teorija kompleksnosti Iako je nelinearnost matemati~ka ~iwenica koja je fundamentalna za nove nauke, kompleksnost i kompleksni sistemi ne mogu se saèto definisati. [tavi{e, jedan istraìva~ je sastavio listu od trideset {est na~ina na koje nau~nici upotrebqavaju termin "kompleksnost". Iz druge perspektive, nobelovac, fizi~ar dr Filip Anderson (Phillip Anderson) sveo je ovaj koncept na "vi{e je druga~ije".33 Postoje, me|utim, ideje izme|u ove dve ekstremne koje se mogu iskoristiti za promenu izvorne metafore i dolaèwe do preciznije osnove za vojnu teoriju. U su{tini teorije kompleksnosti jesu kompleksni adaptivni sistemi. Sistem ima dve karakteristike koje ga defini{u. Prvo, pojedina~ni elementi su povezani tako da promene u jednom ili vi{e elemenata ili u wihovim me|usobnim odnosima (tj. wihovim vezama), rezultuju promenama u drugim elementima. Drugo, skup elemenata posmatran kao celina pokazuje karakteristike (svojstva i pona{awe) razli~ite od onih koje su svojstvene za pojedina~ne komponente.
Beyerchen, "Clausewitz, Nonlinearity, and the Importance of Imagery, " p. 167 George Johnson, "Researchers on Complexity Ponder ,What Its All About, " in Coping With the Bounds, Speculations on Nonlinearity in Military Affairs, Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1998) p. 281 Anderson as quoted p. 280
32 33
22
Stoga, ne moèmo da razumemo sisteme jedino tako {to }emo ih razloìti na delove, niti moèmo da analiziramo interakcije jedino posmatrawem parova delova.34 Sistemi, generalno, ~esto pokazuju nelinearnu dinamiku, pa se stoga rezultati delovawa ~esto ne mogu predvideti, a ishodi su ponekad mawi ili ve}i od zbira ulaza. Mali ulazi mogu da imaju veliki efekat, me|utim, kao {to je slu~aj sa ekonomskim zakonom umawenih prihoda, ve}i ulazi uop{te ne moraju da rezultuju uve}anim efektima. Nasuprot tome, ulaz moè da ima mali efekat sve dotle dok se ne postigne "kriti~na masa". Tako|e, ulaz ne mora da ima nikakav efekat, sve dok se ne pojavi neki drugi ulaz ili uslov. Kona~no, "u sistemu, posledi~ni lanci se {ire tokom vremena i u mnogim oblastima efekti delovawa su uvek vi{estruki... "ne moèmo nikad da radimo iskqu~ivo jednu stvar".35 U kompleksnim adaptivnim sistemima me|usobni odnosi elemenata predstavqaju ono {to ih ~ini sistemom. Sposobnost elemenata da prekinu sa rutinama i na taj na~in iniciraju neuobi~ajene procese povratne sprege jeste ono {to ~ini taj sistem kompleksnim. Sposobnost elemenata da zajedni~ki iza|u na kraj sa novim izazovima jeste ono {to ih ~ini adaptivnim sistemima.36 Ukoliko posmatramo kompleksne adaptivne sisteme kao osnovu, postoje ~etiri kqu~ne premise teorije kompleksnosti. Prva je samoorganizovawe i svojstva koja iz toga proisti~u. Po{to elementi kompleksnog adaptivnog sistema grade odnose jedan sa drugim, oni formiraju modele pona{awa koji se ponavqaju i koji formiraju ure|enu celinu. Tokom odvijawa ovog procesa, pojavquju se nova svojstva ili atributi. Na primer, kada ~ovekov mozak ispoqava inteligenciju, on tako|e ispoqava samoorganizovawe i pojavqivawe novih svojstava. Pojedina~ne karakteristike sastavnih delova mozga (neuroni, dendriti, neurohemijski transmiteri) nisu bitne za postojawe inteligencije. Ipak, kako mozak raste i sazreva, ove komponente se organizuju tako da budu u stawu da kontroli{u funkcije ~ovekovog tela, a kvalitet inteligencije javqa se iz tog samoorganizovanog, kompleksnog sistema. Druga premisa je postojawe adaptacije i koevolucije. Kompleksni adaptivni sistemi imaju sposobnost da odràvaju osnovne elemente strukture u okviru prihvatqivih granica (tj. oni su prepoznatqivi kao isti sistem) odràvawem ravnoteè izme|u
Rosenau, p. 82, Robert Jervis, "From Complex Systems, The Role of Interactions, " in Coping With the Bounds, Speculations on Nonlinearity in Military Affairs, Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1998), pp. 259-60, 263 35 Jervis, pp. 260, 264, 261 36 Rosenau, p. 83
34
23
spoqa{wih zahteva i unutra{wih potreba. Istovremeno, oni se mewaju reaguju}i na svoje okruèwe, kao {to se i okruèwe mewa reaguju}i na sistem. Ovo evolutivno napredovawe nije linearna progresija. Periodi zastoja ili beskona~no malih promena obeleèni su iznenadnim "naglim skretawem" ili ekstremnom promenom fenomenom ozna~enim kao "prekinuto stawe ravnoteè" ("punctuated equilibrium"). Tre}a kqu~na premisa zasniva se na mo}i doga|aja koji imaju mali zna~aj. Kao {to Rozenau obja{wava "Mali, naizgled bezna~ajni doga|aji mogu da dovedu do zna~ajnih ishoda, sistemi su u svakom trenutku osetqivi na uslove koji su preovla|uju}i u tom trenutku i stoga mogu da iniciraju proces promena koje su su{tinske i dramati~ne."37 Klasi~ni istorijski primer ovog koncepta jeste ubistvo prestolonasledika Ferdinanda 1914. godine koje je pokrenulo lanac doga|aja koji su uslovili po~etak Prvog svetskog rata. Posledwa premisa odnosi se na osetqivost na po~etne uslove {to zna~i "~ak i najmawa promena inicijalnih uslova moè dovesti do veoma razli~itih ishoda".38 Ovo ne zna~i da su ti razli~iti ishodi uvek lo{i. Opet, klasi~ni primer je mogu}i tok doga|aja u slu~aju da je me|u milion `rtava Prvog svetskog rata bio i Adolf Hitler.39 Su{tina ovih karakteristika kompleksnih sistema moè da se izrazi i na malo druga~iji na~in. Kona~no zna~ewe kompleksnosti sastoji se od dva povezana, ali ne obavezno i me|usobno zamenqiva koncepta, od kojih nijedan nije jednostavno kvantifikovati. Prvi je kompleksnost sistema s naglaskom na strukturi ili organizaciji. Trenutna konfiguracija komponenata mozga ili stalno ponovno preure| ivawe molekula u fluidima, predstavqaju primere. Drugi je kompleksnost u pona{awu (bihejvioralna kompleksnost) s naglaskom na trenutnim aktivnostima sistema tokom wihovog razvoja. Primer je tzv. "efekat leptira" modeli meteorolo{ke situacije mewaju se kada leptir zamahne krilima na nekoj ta~ki Zemqine kugle.40 Oba koncepta su neophodna kada se opisuju kompleksni adaptivni sistemi. Kompleksnost i rat Uvi|awe zna~aja i poznavawe kompleksnosti i kompleksnih adaptivnih sistema omogu}uje da se shvate nelinearnosti rata. Takvo razumevawe dopu{ta nam da izu~avamo vojne operacije na holisti~ki na~in, a ne preko neproduktivnog razdvajawa linearnog i nelinearnog. Kao {to je Klauzevic prikazao:
lbid, p. 86 Ibid,p. 87 39 lbid, pp. 33,X+5,86 40 Ilachinski, pp. 49-50 prim.prev.:holisti~ki u celini, a ne pojaedina~nom analizom sastavnih delova
37 38
24
Strategijski elementi koji uti~u na angaòvawe vojnih snaga mogu se klasifikovati po razli~itim kriterijumima. Bilo bi, me|utim, katastrofalno kada bismo poku{ali da razvijemo razumevawe strategije analizirawem ovih faktora izolovano, po{to su, obi~no, oni me|usobno povezani u svakoj vojnoj akciji na vi{estruk i komplikovan na~in... nastavi}emo da istraùjemo sliku kao celinu... ideja koju bismo èleli da izrazimo... uvek }e imati korene u utiscima koje ostavqa ukupan zbir fenomena rata.41 Savremeni vojni teoreti~ari koji se bave izu~avawem sistema nisu mogli ni{ta boqe od navedenog da se izraze o slu~aju primene teorije kompleksnosti na vojnu misao. Teorija sluì kao usmerewe za u~ewe i kao sredstvo za uve`bavawe rasu|ivawa. Ona nije namewena samo da edukuje um, ve} da upu}uje na samoedukaciju.42 Da bismo krenuli u pravcu promene izvorne metafore i razvijawa nelinearne teorije rata, pou~no je uporediti ono {to znamo o ratu, oruànim snagama i vojnim operacijama, sa ve} navedenim opisima kompleksnosti i kompleksnih adaptivnih sistema. Postoje tri op{ta zapaàwa: Prvo zapaàwe. Vojska u celini ispoqava i sistemsku kompleksnost i bihejvioristi~ku kompleksnost. Uprkos urednim hijerarhijskim "dijagramima veza" i lanaca komandovawa, struktura i organizacija rata su kompleksne. Vojni instrument nacionalne mo}i povezan je i koristi se u sprezi sa ostalim instrumentima. Politika i politi~ke odluke name}u se "~isto vojnim" razmatrawima. Moderno ratovawe kombinovanim vidovima, zdruène operacije i doprinos koalicionih partnera i saveznika rezultuju stalnim pomacima i reformisawem sve dok se operacije ne okon~aju, zadaci ne izvr{e, a oslabqene jedinice ne zamene ili preformiraju. Pona{awe vojnih sistema je mo`da ~ak kompleksnije od wihove strukture i organizacije. Razli~itosti u obuci, doktrini i opremqenosti dovode do razlika u nadle`nostima s obzirom na razlike u zadacima. Razlike me|u rodovima uslovqavaju razli~ito tuma~ewe politi~kih usmerewa i razli~ito gledawe na to kojim sredstvima je najboqe izvr{iti odre|eni zadatak. Na moral pojedinca i jedinice uti~u obuka, sposobnost, nedostatak sna ili hrane, pobede i porazi i mogu da imaju spasonosan ili poguban efekat na relativnu snagu izraènu brojno{}u i tehnologijom naoruàwa.
41 42
Clausewitz, p. 183 Clausewitz p. 141
25
Drugo zapaàwe. êtiri kqu~ne premise teorije kompleksnosti tako|e se primewuju na razumevawe ratova, oruànih snaga i vojnih operacija. Prvo, vojne jedinice i operacije, po svom projektu, vode ka samoorganizovawu i nastanku posebnih svojstava. âk i kada "nijedan plan ne preìvi prvi kontakt sa neprijateqem," haos pojedina~nih angaòvawa i bitaka pretvara se u samoorganizovanu aktivnost usmerenu ka postizawu ciqa dodeqenog zadatka ~ak i ako su nivoi uspe{nosti rezli~iti. Rukovodstvo je ure|eno u hijerarhiju, tako da, ako se izgubi jedan stare{ina, drugi je spreman da zauzme to mesto. Jedinice su obu~ene da odrè koheziju i usredsrede se na zadatak, uprkos tome {to su izgubile kontakt sa vi{im glavnim {tabom ili susednim jedinicama. Ratovawe kombinovanim vidovima oslawa se na sinergiju koja postoji izme|u pe{adije, oklopnih snaga, artiqerije i vazduhoplovnih snaga kako bi se postigao ishod koji je ve}i od zbira wegovih delova.43 Vanredne situacije su isto tako evidentne u ratu u onim takti~kim doga|awima koja odre|uju ishode na strategijskom i operativnom nivou, me|utim, ti ishodi se ne mogu predvideti na osnovu ishoda pojedina~nih takti~kih angaòvawa niti kao zbir nekoliko takti~kih angaòvawa. Strategijski i operativni ishodi, potom, povratno deluju na takti~ka angaòvawa.44 Drugo, vojne jedinice i operacije, samim projektovawem, izloène su adaptaciji i zajedni~kom razvoju i promenama. Osnovni elementi strukture ostaju prepoznatqivi, po{to su jedinice rodova organizovane shodno zadacima, a zduène namenske snage se formiraju u skladu sa zahtevima zadatka. Pojedina~ne jedinice se formiraju i preformiraju u skladu sa angaòvawem, bitkama i gubicima u qudstvu. Borbeni prostor (tj. okruèwe) se mewa kao rezultat vojne aktivnosti, a vojni sistemi se mewaju usled promena na borbenom prostoru. Na primer, u po~etnoj fazi sukoba, snage za izvo| ewe vazdu{nih napada mogu da imaju zna~ajne resurse namewene za savladavawe neprijateqeve protivvazdu{ne odbrane. Po{to se uni{ti protivvazdu{na odbrana, koli~ina ubojnih sredstava za kasnije udare treba da bude znatno mawa. Vojne operacije su tako|e osetqive na "prekinuto stawe ravnoteè" pri ~emu se dugo trajawe bezizlaznog poloàja zavr{ava iznenadnim probojima i periodima brzog pokreta. Tre}e, vojne jedinice i operacije su primetno osetqive na uticaj doga|aja koji imaju mali zna~aj kqu~ni stare{ina koji je odre|en na drugu du`nost, napad voda koji se prekida u pogre{no vreme, krstare}a raketa koja poga|a pogre{an ciq, opoziv nare|ewa koji stiè sa zaka{wewem od pet minuta, izmena nare|ewa koja stiè do glavne jedinice, ali ne i do one koje je podràva. Svi ovi, naizgled mali
Jervis, p. 266 Steven M. Rinaldi, "Complexity Theory and Airpower, A New Paradigm for Airpower in the 21st Century," in Complexity, Global Politics, and National Security, ed. David S. Alberts and Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1997), pp. 255-6
43 44
26
incidenti, mogu da imaju neslu}eno velike posledice na pojedina doga|awa. Kona~no, vojne jedinice i operacije su nagla{eno osetqive na inicijalne uslove na primer, izbor pretpostavki na kojima treba da se zasniva plan, gubitak jednog kqu~nog stare{ine sat vremena pre planiranog napada, izbor pravca napredovawa, ili preciznost poznavawa neprijateqevog rasporeda. Tre}e zapaàwe. Neophodno je sofisticirano razumevawe nelinearnih sistema i teorije sistema da bi se razumele kako sopstvene, tako i neprijateqeve akcije, kao i ishodi wihovih interakcija. Ova neophodnost je najuo~qivija kada se teorija sistema primeni na odre|ivawe ciqeva i wihovu analizu. Poznavawe kompleksnih sistema od vitalnog je zna~aja za vojno rukovodstvo Sjediwenih Ameri~kih Dràva zbog prirode nedavne ameri~ke vojne akcije koja se karakteri{e ograni~enim ciqevima, ograni~ewima u izvo|ewu akcije i preciznim udarima usmerenim na postizawe preciznih efekata. Hipoteti~ki primer }e posluìti da ilustruje zamke linearne analize sistema. Pretpostavimo da Sjediwene Ameri~ke Dràve vode ograni~enu vojnu kampawu protiv "otpadni~ke dràve". Analiza ciqeva ukazuje da odre|ena elektri~na centrala obezbe|uje elektri~nu energiju za nekoliko kqu~nih vojnih postrojewa, ukqu~uju}i komandu na nacionalnom nivou i kontrolni ~vor. Ova analiza tako|e ukazuje da ta elektri~na centrala obezbe|uje elektri~nu energiju za glavnu civilnu bolnicu u ~ijem je sastavu jedino odeqewe u zemqi za intenzivnu negu dece. Me|utim, qudi koji rade na prikupqawu obave{tajnih podataka do{li su do neoborivog dokaza da je ta bolnica opremqena najsavremenijim agregatom koji je propisno testiran. Na osnovu ovih ~iwenica, vojni planeri preporu~uju da se elektri~na centrala odredi kao ciq i komandanti nare|uju da se ona uni{ti. Udar se izvodi prema planu i u potpunosti se uspe{no realizuje, komanda i kontrolni ~vor, kao i druga vojna postrojewa su "iskqu~eni" uz minimum kolateralne {tete. Me|utim, nakon sat vremena, CNN izve{tava uìvo iz bolnice u kojoj je nekoliko dece umrlo, a o~ekuje se jo{ smrtnih slu~ajeva, jer nema elektri~ne energije za rad sistema za odràvawe ìvota agregat nije funkcionisao. Zemqa koja je napadnuta javno osu|uje ameri~ku akciju kao "varvarsku", zemqe tre}eg sveta su jednoglasne u osudi, a ~ak i odani saveznici ne uspevaju da brane ovu akciju. Politici Sjediwenih Ameri~kih Dràva nanet je teàk udar. Ovaj pojednostavqeni primer ilustruje kako se pomerawem od linearne, redukcionisti~ke analize ka nelinearnoj analizi usredsre|enoj na kompleksnost sistema moè dobiti mnogo umesniji i realniji zakqu~ak. Linearni lanac rasu|ivawa zasnovan je na onome {to je
27
poznato uni{tewe elektri~ne centrale nane}e {tetu vojnim ciqevima, bolnica ima agregat. Nelinearno rasu|ivawe dovodi do pravqewa razlike izme|u onoga {to je nepoznato i onoga {to je van doma{aja spoznaje agregat mo`da nema goriva, prekida~ kojim se stavqa u rad mo`da ne funkcioni{e, unutra{wa komponenta moè da zakaè. Odluka da se izvr{i udar moè da ostane ista, me|utim, ako planeri i oni koji donose odluke prepoznaju ono {to ne mogu da znaju, trebalo bi da budu boqe opremqeni kako bi iza{li na kraj sa neizbe`nim nepredvi|enim posledicama svojih akcija. U tom slu~aju, shvatawe da ne mogu da znaju da li }e agregat raditi, moglo bi da usmeri one koji donose odluke na procewivawe potencijalne "cene" wegovog otkaza. Na osnovu toga, mogu da pripreme plan za "kontrolu o{te}ewa" za javnost, kako bi ublaìli efekte, ili bi mogli pravovremeno da procene potencijalnu reakciju prijateqa i saveznika. Kona~no, mogli bi da odustanu od izvo|ewa udara, ili da izaberu drugi ciq. Lekcije opisane u ovom primeru potvrdio je Stiven Rinaldi (Steven Rinaldi), oficir ratnog vazduhoplovstva koji je prou~avao implikacije teorije kompleksnosti na odre|ivawe strategijskih ciqeva, posebno onako kako to praktikuje Ratno vazduhoplovstvo Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Rinaldi tvrdi da je "odre|ivawe ciqeva u velikoj meri bilo redukcionisti~ko" (tj. linearno) tokom ~itave istorije, ali nalazi model evolucije u pravcu ve}eg priznavawa kompleksnosti. On potvr|uje da je snaga teorije kompleksnosti u razumevawu teorije sistema i me|usobne povezanosti kompleksnih sistema.45 Znawe koje se odnosi na nelinearnu prirodu tih me|usobnih povezanosti rezultuje time da oni koji donose odluke shvate da ograni~eni napad moè da dovede do nenameravanih efekata koji slede jedan za drugim, a da, nasuprot tome, totalni napad moè da dovede do ograni~enih rezultata, kao i da kona~ni efekti preciznih napada nikada nisu potpuno precizni zbog nepoznatih faktora i onih koje je nemogu}e spoznati, a koji postoje u neprijateqevom sistemu. Kompleksnost i vi{edimenzionalnost rata Navedeni opis osnovnih odnosa izme|u kompleksnosti i rata omogu}ava detaqniju analizu. Istori~ar i oficir kopnene vojske Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Antulio E~everija (Antulio Echevarria) predloìo je koristan sintetizovani koncept. Prema wegovom mi{qewu, rat se vodi u slede}im dimenzijama: politi~koj, socijalnoj, tehnolo{koj, logisti~koj, informacionoj, dimenzijama operacije i snage (letalnost i nasiqe) i organizacionoj.46 Sve navedene dimenzije ispoqavaju
Ibid, pp. 252, 276-9, 284-5, 287-90, 291 Autor iznosi pet od ovih dimenzija koje postoje kroz ~itavu istoriju, sa informacijom i snagom kao novim dimenzijama koje su se pojavile kao rezultat revolucije u vojnim poslovima. Ja sam dodala organizacionu dimenziju da bih potpunije razmotrila pitawa kao {to su komandovawe i upravqawe, Antulio J.
45 46
28
nelinearnost i kompleksnu interaktivnost i u razli~itim kontekstima ispoqavaju razli~ite stepene uticaja na ukupnost rata. Istraìvawe nelinearnosti/kompleksnosti ispoqene u okviru svake dimenzije zna~ajno }e doprineti razumevawu potrebe da se promeni izvorna metafora i razvije nelinearna teorija rata. Politi~ka dimenzija. "Politi~ka dimenzija sastoji se od politi~kih ciqeva i politike kao procesa".47 U celokupnoj formulaciji strategije, veza izme|u ishoda i sredstava je nelinearna. Ona je nelinearna usled te{ko}a u identifikovawu nacionalnih interesa, formulisawa svih politi~kih ciqeva, a zatim vojne strategije i ciqeva. Stoga, dugoro~no, vojna akcija moè, ali i ne mora da sluì politi~kom interesu ka kome je usmerena. Naredni nelinearni faktor jeste nemogu}nost da se predvide ili pretpostave politi~ki ishodi vojnih doga|aja. Ova ~iwenica posebno vaì u slu~aju ograni~enog sukoba, pri ~emu je poku{aj da se postignu ograni~eni rezultati ograni~avawem sredstava ~esto doveden u neugodan poloàj nelinearnim odnosom izme|u wih a da ne pomiwemo nelinearnu interakciju sa neprijateqem. Upotreba ameri~kih vojnih snaga protiv biv{e Jugoslavije savr{eno ilustruje nelinearnost ove dimenzije. U {irem kontekstu, bezbednosna dilema ~esto je rezultat kru`nih efekata kompleksnih politi~kih interakcija. Dràva nastoji da pove}a sopstvenu bezbednost kako bi se pripremila za neizvesnu budu}nost, me|utim, ~ine}i to, smawuje bezbednost susednih dràva koje odgovaraju nastojawem da pove}aju sopstvenu bezbednost, umawuju}i tako bezbednost prve dràve, i tako daqe. Ovaj ciklus se nastavqa sve dok se ne dostigne neka prelomna ta~ka ~esto je to rat. Moèmo videti kako se odigrava takva kru`na interakcija u slu~aju Japana pre Drugog svetskog rata48 i u skorije vreme sa Sovjetskim Savezom, u kome je prelomna ta~ka bio ekonomski kolaps, a ne rat. Socijalna dimenzija. Socijalna dimezija rata zna~ajna je zbog uticaja qudi wihovog generalnog stava i ube|ewa u odnosu na vojnu akciju. Bez obzira na oblik vladavine, stanovnici odre|ene dràve su va`ni jer je neophodno da oni podrè veli~inu i tro{kove glomaznih, tehnolo{ki zavisnih oruànih snaga, a i zbog toga {to ih je sofisticirawe masovne politike u~inilo fenomenom koji ima potencijal da u znatnoj meri degradira ili pomogne vojnu akciju.49 S obzirom na to da se ova dimezija sastoji iskqu~ivo od interakcija qudi, ona je apsolutno nelinearna i ispoqava veliku kompleksnost. Na primer, procenat populacije Sjediwenih Ameri~kih Dràva koji se aktivno
Echevarria II, "Dynamic Inter-Dimensionality, A Revolution in Military Theory," Joint Force Quarterly (Spring 1997), pp. 31, 32 47 Ibid, p. 31 48 Jervis, pp. 273-4 49 Echevarria, p. 31
29
protivio vijetnamskom ratu silovitim protestom bio je prili~no mali kada se uporedi sa "mirnom ve}inom", a ipak oni koji su protestovali znatno su uticali na odluke ameri~ke politike i na mogu}i zavr{etak ovog rata. Me|utim, ~iwenica je da je i nakon kulminacije protesta 1968. godine, trebalo jo{ pet godina da se rat zavr{i. Tako, pitawe kako i do kog nivoa je ovo suprotstavqawe uticalo na ishod, ne podleè linearnoj analizi ili jednostavnim zakqu~cima. Jo{ jedan primer nelinearnosti u ovoj dimenziji jeste veliko javno negodovawe i gotovo trenutan odlazak ameri~kih snaga iz Somalije nakon relativno malog broja qudskih `rtava. Reakcija javnosti nije bila zasnovana iskqu~ivo na broju `rtava, ve} i na primetnim nejasno}ama u vezi sa angaòvawem Sjediwenih Ameri~kih Dràva, na~inom na koji su vojnici izgubili ìvote i javnim skrnavqewem wihovih tela, nedostatkom te{kog naoruàwa i evidentnim "preteranim uticajem" Ujediwenih nacija na politiku Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Nijedan od tih faktora nije mogu}e izra~unati, niti su oni podlo`ni pojednostavqivawu ili upro{}enoj analizi. Tehnolo{ka dimenzija. E~everija smatra da je tehnolo{ka dimenzija sada u prodoru i da uti~e na sve ostale dimenzije i sve nivoe rata,50 te stoga zasluùje {ire razmatrawe. To je, isto tako, dimenzija u kojoj je uticaj linearne metafore jedva primetan, a weni najnegativniji efekti su u velikoj meri neprepoznatqivi. Linearna metafora je najevidentnija u primeni tehnologije radi efektivnog otklawawa magle i frikcije, kao i zahteva za {to preciznijim naoruàwem i wegovim efektima, posebno na strategijskom nivou. Premda bi se ve}ina vojnih mislilaca sloìla da potpuna eliminacija magle i frikcije nije mogu}a, razmatrawe u drugom delu ovog rada pokazuje da nedostaje dubina analize i razumevawa ovih faktora, posebno u vezi sa efektima tehnologije. Eliot Koen (Eliot Cohen) dao je vi{e korisnih razmatrawa. On navodi da, s obzirom na to da tehnologija omogu}ava sve brè izvo|ewe operacija, nedostatak vremena rezultuje pove}anim pritiskom na planere, one koji donose odluke i izvr{ioce. To, osim drugih mogu}ih gre{aka, moè da dovede do pogre{nih interpretacija poruka, fotografija, presretawa itd. Koen daqe isti~e da se informacija sakupqena i prezentovana elektronskim putem shvata nedvosmisleno kada, u stvari, nosi mnoge ugra|ene dvosmislenosti. Tehnologija proverava i interpretira informaciju na osnovu ugra|enih pretpostavki, {to zna~i da izloèna informacija predstavqa u osnovi apstrakciju stvarnosti. [tavi{e, tehnologije koje omogu}avaju dvadeset~etvoro~asovnu vojnu operaciju u svim meteorolo{kim uslovima ozna~avaju da na rukovodioce i izvr{ioce sve vi{e uti~e zamor. Ostali efekti tehnologije obuhvataju gotovo neizbe`nu te`wu
50
Ibid
30
ka centralizovawu. Negativne implikacije obuke u "sajber-svetu, ako se stvarni svet ne podudara sa okruèwem za obuku, kao i to da retke ma{ine visoke tehnologije za sakupqawe informacija postaju najkorisniji ciqevi za potencijalnog neprijateqa,61 dovode do toga da komandanti u pozadini imaju isto toliko ili ~ak i vi{e informacija nego stare{ine na mestu doga|awa. Na pojavnom nivou, pove}ana upotreba tehnologije trebalo bi da u~ini rat linearnijim, potvr|uju}i na taj na~in staru izvornu metaforu. Koenova zapaàwa pokazuju kako tehnologija uvodi zna~ajnu nelinearnu kompleksnu komponentu, sa ve}im efektima, jer se doga|aji de{avaju neprepoznati. Tehnologija bi mogla da bude direktan uzrok nelinearnih doga|aja kao {to su gre{ke pri izvr{avawu, nekorektne procene neprijateqevih akcija, ili nemogu}nost da se ostvari efikasna komunikacija, umesto da takve probleme re{ava, kako se ~esto reklamira. Jedva primetne dvosmislenosti javqaju se kada se analogna informacija konvertuje u digitalno "pakovawe" radi preno{ewa, a zatim se prepakuje u simbole grafi~kog interfejsa na ekranu koje, da budemo precizni, mora da interpretira korisnik koji razmi{qa na isti na~in kao lice koje je projektovalo. Pored toga, svaka tehnologija je proizvod pretpostavki wenih projektanata. Korisnik koji nije upu}en u te pretpostavke mogao bi da koristi ovu tehnologiju na druga~iji na~in ili nepravilno, unose}i nekompletne ili neodgovaraju}e ulazne podatke, ili interpretiraju}i izlaze druga~ije ili neprecizno. Nedostatak vaqanosti linearne metafore tako|e je evidentan u poku{aju da se iskoristi tehnologija radi postizawa preciznih vojnih ishoda posebno pri upotrebi preciznih udara radi postizawa strategijskih efekata bez potpunog uni{tewa neprijateqa. Na pojavnom nivou izgleda da linearno rasu|ivawe ima prevagu, me|utim preciznija analiza ukazuje na wegove nedostatke. Analiti~ar za strategijska pitawa Robert Spulek (Robert Spulak) predlaè pet kriterijuma koji treba da budu zadovoqeni da bi precizni udari rezultovali preciznim strategijskim ishodima. Prvo, mora da postoji kona~an broj ciqeva koji su na izvestan na~in kriti~ni za neprijateqa. Taj broj zavisi od nekoliko kompleksno povezanih faktora koji "nivo bola" je rukovodstvo neprijateqa spremno da prihvati, koji nivo moè da prihvati a da i daqe funkcioni{e, ho}e li neprijateqeve vojne snage dejstvovati ~ak i ako se prekine kontakt sa dràvnim rukovodstvom i kako do}i do odgovora na ta pitawa. Drugi kriterijum je precizno poznavawe lokacija ciqeva. Ako postoji samo nekoliko kriti~nih ciqeva, tada }e mo`da biti mogu}e sakriti ih, u~initi mobilnim, inìwerijski utvrditi ili za{titi na drugi
Eliot A. Cohen, "The Mystique of US Air Power," Foreign Affairs (Jan-Feb 1994), pp. 113-l 5
61
31
na~in. Ukoliko je wihov broj veliki, onda ih je verovatno previ{e da bi strategijski napad imao èqeni efekat. Kao {to se pokazalo pri poku{aju da se kao ciqevi odrede ira~ke rakete skad (Scud) i nuklearno-hemijsko-biolo{ka postrojewa tokom Zalivskog rata, ovaj faktor ne treba razmatrati kao trivijalan, niti je on iskqu~ivo stvar precizne obave{tajne delatnosti. Tre}i kriterijum jeste odre|ivawe broja ciqeva na koje treba dejstvovati. Ova odluka je u osnovi funkcija ekonomije po tome {to tro{kovi i priroda preciznog naoruàwa usmeravaju korisnike ka "dobro procewenoj koli~ini" zaliha. Oni ne mogu da priu{te da kupe previ{e, a besmisleno je da kupe suvi{e malo. Procewivawe odgovaraju}e koli~ine zaliha dovodi do "Zlatokosine dileme" ("Goldilocks Dilemma") u primeni da bi precizna municija bila strategijski dovoqna, a da je ne bude suvi{e, zalihe treba proceniti u odnosu na neprijateqa. Ne postoji na~in da se prora~una odgovaraju}a koli~ina pre nego {to sukob izbije, pa ~ak ni nakon identifikacije odre|enog neprijateqa, zbog kompleksnosti navedenih u prvom kriterijumu. êtvrti kriterijum jeste fizi~ka preciznost udara. Iako mnogi faktori mogu smawewiti preciznost, proklamovana strategija preciznih udara sa minimumom kolateralne {tete i gubitaka u qudstvu, ostavqa otvorenu mogu}nost za optuìvawe za teror bombardovawem i/ili za nekompetentnost, ~ak i ako je preciznost neznatno umawena. Posledwi kriterijum se odnosi na efikasnost odabranog naoruàwa za svaki ciq i na sposobnost neprijateqa da se prilagodi bez obzira na gubitke. Efikasnost onoga ko izvodi napad zavisi apsolutno od preciznog poznavawa ciqa, a naredne akcije zavise od precizne procene nanetih gubitaka. Napada~ gotovo uvek preceni vreme i napore koji su neprijatequ potrebni da se oporavi zato {to ve}ina kompleksnih sistema ima ugra|ene redundancije, te stoga, kriti~ni ~vorovi mogu da budu kriti~ni, ali da ne budu jedini. Obrnuto, u poku{aju da se ograni~e ili precizno odrede gubici, nailazi se na problem kako unapred prora~unati ovaj efekat.52 Spulekova analiza na taj na~in pokazuje nelinearnosti koje su svojstvene ~ak i najpreciznijem naoruàwu. Logisti~ka dimenzija. Dok su nelinearnosti tehnologije jedva primetne, i u velikoj meri neprepoznate, {to je opasno, moè se do}i u isku{ewe da se nelinearnosti logisti~ke dimenzije smatraju jedva primetnim do te mere da se ~ine irelevantnim, ili ~ak nepostoje}im.
Prim.prev.: U pri~i Zlatokosa i tri medveda jedan krevet je bio suvi{e veliki, drugi suvi{e mali, a tre}i odgovaraju}e veli~ine. 52 Robert G. Spulak, Jr, "Strategic Sufficiency and Long-Range Precision Weapons, " Strategic Review (Summer 1994), pp. 34-7
32
Najzad, logistika je stvar gotovo ~iste kalkulacije koli~ine hrane, goriva, municije, medicinskih sredstava i transportnih resursa neophodnih da bi sve to stiglo do predvi|ene lokacije pravovremeno. I premda logisti~ari znaju da su wihove kalkulacije samo pravolinijske aproksimacije, taj linearni okvir godinama je naizgled potpuno uspe{no obezbe|ivao adekvatnu osnovu za logisti~ku podr{ku vojnih operacija. Postoje, me|utim, dva povezana faktora koji nelinearnosti u ovoj dimenziji ~ine isto toliko zna~ajnim kao {to je slu~aj i u svim ostalim. Prvo, te pravolinijske aproksimacije uvek su sadràvale zdrav "faktor besmislice" koji se odnosi na dodatni materijal da bi se imalo dovoqno pri ruci u slu~aju nepredvi|enih okolnosti. Sada{wi pomak u pravcu "mr{ave logistike" koja drasti~no smawuje ili elimini{e vi{kove u sistemu vojne logistike, tako|e ~ini sistem osetqivim u tim nepredvi| enim okolnostima bilo da one poti~u iz logisti~ke (avion koji nosi kriti~ne potrep{tine doìvqava udes pri poletawu sa zale|ene piste) ili iz neke od ostalih dimenzija (operativni planeri su se predomislili i pomerili osu glavnog napada 200 km zapadno). Drugo, i jo{ zna~ajnije, najve}i izvor nelinearnosti u logisti~koj dimenziji predstavqa ~iwenica da je krajwi "potro{a~" vojne logistike neprijateq koji je, s razlogom, zainteresovan da u~ini ne{to da logisti~ki sistem ne funkcioni{e. Stoga, {to jedna strana bude svoj logisti~ki sistem ~inila linearnijim, to }e on postajati sve privla~niji ciq, a posledice uspe{no izvedenog napada bi}e teè. Informaciona dimenzija. Informaciona dimenzija tako|e je protkana nelinearno{}u i kompleksno{}u ne samo u vezi sa na~inom na koji tehnologija predstavqa informaciju, ve} ~ak fundamentalnije, u vezi sa na~inom na koji pojedinci vide i koriste informaciju. Informacione potrebe komandanta nisu razli~ite samo na razli~itim nivoima (strategijski, operativni, takti~ki), ve} svaki komandant ima razli~ite potrebe, zbog toga {to se razlikuju nivoi iskustva i (ne)zadovoqstvo zbog dvosmislenosti ili nedostatka informacija, kao i tipovi zadataka. Te razlike dovode do nelinearnosti, jer su zahtevi za informacijama osetqivi na po~etne uslove.53 Beri Vots (Barry Watts) ponudio je relevantna zapaàwa koja se odnose na prirodu nelinearnosti u procesu obrade podataka.54 On navodi da je jedna od kqu~nih namena vojnih informacionih sistema, spre~avawe strategijskog iznena|ewa, stvar efikasne obrade
Thomas J. Czerwinski, "Command and Control at the Crossroads," in Coping with the Bounds. Speculations in Nonlinearity in Military Affairs, Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1998), p. 235 54 Votsova diskusija je usmerena da dokaè kontinuirano postojawe generalne frikcije u modernom ratovawu. Wegov opis frikcije ja smatram sinonimom nelinearnosti.
53
33
podataka. Spre~avawe iznena|ewa zavisi od preciznog odre|ivawa poloàja i razumevawa nekog signala ili vi{e wih koji se odnose na ono {to }e uslediti, me|u signalima koji imaju konkurentski zna~aj i irelevantne informacije. Pored toga, veoma je va`no i dobijawe odgovaraju}eg upozorewa putem signala, a zatim preduzimawe akcije ili zahtev da preduzmu akciju na osnovu tog upozorewa oni koji odluke donose. On zakqu~uje da je iznena|ewe problem koji je nemogu}e obraditi, jer su "neizvesnosti i aspekti ~ovekove percepcije i procewivawa isuvi{e fundamentalni da bi se eliminisali jednom za svagda" i "suvi{e su bazi~ni da bi uticali na tehnolo{ke napretke".75 Vots, zatim iznosi drugi argument za trajno prisustvo informacionih nelinearnosti zasnovan na nemogu}nosti pristupa informaciji u okviru kompleksnih sistema. Nemogu}nost pristupa uzrokovana je distribucijom informacija u prostoru i vremenu. Neke informacije su raspoloìve jedino na izvesnim lokacijama u prostoru odlu~ivawa (tj. lokacijama u fizi~kom prostoru i vremenu odgovaraju}im za datu odluku) i wihov sadràj nije dostupan onima koje se ne nalaze na toj lokaciji. Na primer, nije mogu}e pouzdano znati ta~nu prirodu neprijateqevih planova. Isto tako, neke informacije su raspoloìve samo u odre|eno vreme. Na primer, informacija o tome da li je ira~ka republikanska garda 1991. godine "dovoqno" uni{tena da bi bila eliminisana kao pretwa, nije bila dostupna sve do 1994. godine kada su tenkovi koji su izbegli uni{tewe bili ponovo upotrebqeni kao pretwa Kuvajtu.56 Vots pravi razliku izme|u implicitnog i eksplicitnog znawa, {to jo{ vi{e podràva wegovu tvrdwu koja se odnosi na nemogu}nost pristupa informacijama u okviru kompleksnih sistema. Eksplicitno znawe je "zna~ajna informacija koja je na raspolagawu za unos u podatke i informacione sisteme". Ono podleè opisanom problemu distribucije. Implicitno znawe, s druge strane, "obuhvata implicitne informacije i mogu}nosti za obradu koje ~ovek unosi me|u wih na osnovu svog genetskog nasle|a i biolo{kog razvoja, kulturne pozadine i vaspitawa i kumulativnih individualnih iskustava". Primer implicitnog znawa jeste sposobnost komandira ~ete da predvidi reakciju jednog od komandira vodova na neo~ekivanu borbenu situaciju, na osnovu svog znawa o pojedina~nim i wihovim zajedni~kim prethodnim iskustvima. Ovo znawe ne moè da ostvari pristup, ili bar ne direktno, sistemu kao celini, jer lice koje ga upotrebqava do wega obi~no moè do}i samo imlicitno ~esto nesvesno. On pro{iruje ovaj koncept na organizacioni nivo, smatraju}i da objediwavawe razmatranih faktora (tj. razvoja, pozadine, iskustva, itd.) u okviru jedinice sastavqene od vi{e pojedinaca ~esto biva disfunkcionalno, jer se svaki faktor razlikuje kod svakog pojedinca. Vots zakqu~uje da je problem
75 56
Watts, pp. 63, 65, 68 Ibid, pp. 69, 70-1, 75
34
implicitnog znawa tako|e nemogu}e obraditi. Prema tome, nelinearnosti informacione dimenzije su trajne zbog postojawa raspr{ene i implicitne informacije.57 Dimenzije operacije i snage. Dimenzija operacije i dimenzija snage su blisko povezane po{to se obe odnose na fizi~ku primenu borbene mo}i. Nelinearnosti dimenzije operacije najboqe je saèto izrazio Klauzevic: Rat nije izvr{avawe namere usmereno na ne{to neìvo, kao {to je to slu~aj sa mehani~kim ve{tinama, niti na ne{to ìvo, ali pasivno i pokorno, kao {to je to slu~aj sa qudskim umom i emocijama u lepim umetnostima. U ratu, namera je usmerena na ìvi objekat koji reaguje. 58 Drugim re~ima, linearna metafora je potpuno neadekvatna da opi{e ili razume interakcije izme|u snaga na bojnom poqu. E~everija opisuje dimenziju snage kao nivoe letalnosti i nasiqa primewenih u sukobu. On je posmatra kao dimenziju koja zavre|uje nezavisnu analizu zbog kontinuiranog razvoja neletalnog oru`ja (oru`ja koje ne ubija).59 Nivo letalnosti i nasiqa tako|e je blisko povezan sa zahtevom za preciznim udarima radi postizawa preciznih rezultata, uz istovremeno bri`qivo ograni~avawe gubitaka u ìvoj sili i kolateralne {tete. Ova dimenzija je, isto tako, protkana nelinearno{}u i kompleksno{}u. Upotreba neletalnog oru`ja ni u kom slu~aju ne mewa reaktivnu prirodu ciqa na koji je to oru`je usmereno. Stoga se igra akcije reakcije koju je opisao Klauzevic ne mewa. U domenu preciznog udara, Koen je istakao da snaga funkcioni{e jedino ukoliko je neko voqan da je upotrebi, i da se u nekoj ta~ki kretawa u pravcu svo|ewa na minimum `rtava u qudstvu gubi mogu}nost da se ulije strah neprijatequ60. Isto tako, postoji, u sklopu ideje o ograni~avawu, osnovna premisa da pobeda po~iva na tome da se neprijateq ubedi da je poraèn, a ne da se stvarno poraze wegove snage. Nasuprot tome, ako postoji dovoqno zna~ajan razlog kada je u pitawu odre|eni neprijateq, on se moè svesti na ubijawe svakog pojedinca, do posledweg ~oveka61. Prema tome, {to se vi{e smawi nivo nasiqa, sukob postaje kompleksnije nelinearan. Organizaciona dimenzija. Kao i nekoliko ostalih dimenzija, na pojavnom planu ~ini se da je organizacija pravolinijski, linearan
Ibid, pp. 76-7, 78 Clausewitz, p. 149 59 Echevarria, p. 32 60 Cohen, pp. 122-3 61 Spulak, pp. 33, 38
57 58
35
pojam. Me|utim, ovo shvatawe nije istinito jer funkcija organizacije jeste da obezbedi sredstva za raspodelu znawa, kako bi se olak{alo delovawe radi izvr{avawa zadatka. Ovakva raspodela znawa ne samo {to se pokorava istim nelinearnostima opisanim u razmatrawima koja se odnose na tehnolo{ku i informacionu dimenziju, ve} ona poseduje inherentne nelinearnosti u sopstvenoj prirodi. Sredstva za raspodelu organizacionog znawa, u vojnom kontekstu, predstavqaju komandovawe i upravqawe, oba ova elementa su i funkcija i delovawe i oba su nelinearna. Zahtevi komandovawa i upravqawa su osetqivi na informacije i nelinearni, jer su podaci u velikoj meri promenqivi i zahtevaju od qudi izvesno ulagawe napora. Komandovawe je, stoga, po svojoj prirodi, akt neizvesnosti. Podre|eni komandant preuzima ulogu interpretatora62 svih doga|aja i namere komandanata na vi{em nivou, bez obzira na nivo pojedinosti u organizaciji i koli~inu informacija koje se propu{taju izme|u nivoa, jer ne postoji na~in da se predvide sve mogu}nosti. Svaki pojedac zadràva sposobnost uvo|ewa nelinearnog doga|aja,63 a neprijateq uvek zadràva sposobnost da deluje, sem ako je potpuno uni{ten. Organizaciona dimenzija, tako|e, ostaje nelinearna zbog vi{estukih petqi povratne sprege neke su stvorene projektovawem, ve}ina nije, a mnoge su neprepoznate64. Kona~no, organizacije su nelinearne po projekciji. One postoje da eksponencijalno pove}aju izlaz, da osiguraju da izlaz bude ve}i nego zbir ulaza. Ukoliko ne obavqaju ovu funkciju, nema razloga za wihovo postojawe. Implikacije na vojnu teoriju Linearna metafora podrazumeva predvidivost i determinizam. Otuda zahtev za sve boqim, savr{enijim poznavawem situacije, obave{tajnom delatno{}u i informacijama, kako bi se na taj na~in zadovoqila potreba da se magla i frikcija svedu na apsolutni minimum.65 Me|utim, ovaj zahtev je vojni ekvivalent za Don Kihota koji se borio protiv vetrewa~a. E~everija se zalaè za "interdimenzionalni" pristup vojnoj teoriji,66 formuli{u}i pojam sintetizovan od vi{e dimenzija rata. Ovo istraìvawe o nelinearnosti i kompleksnosti koje su veoma prisutne u svim tim dimenzijama, ukazuje na potrebu da se ode korak daqe. Analiza otkriva postojawe dinami~nih, kompleksnih interakcija unutar i izme|u svih navedenih
Czerwinski, "Command and Control at the Crossroads," pp. 235, 246 Clausewitz, p. 119 64 John F. Schmitt, "Command and (Out of) Control The Military Implications of Complexity Theory, " in Complexity, Global Politics, and National Security, ed. David S. Alberts and Thomas Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1997), pp. 231-2 65 Rinaldi, p. 252 66 Echevarria, p. 33
62 63
36
dimezija. Nikakav poku{aj da se te interakcije linearizuju, kvantifikuju ili pojednostave ne donosi rezultate. âk, nijedna od ~esto kori{}enih matrica, karakteristi~nih za dru{tvene nauke, u kojima su re~i ili fraze ure|ene u krugove koji se preklapaju ili su povezani dvosmernim strelicama, svaka sa svim ostalim, ne bi mogla da na pravi na~in izrazi ovde prikazane kompleksnosti. Iste se moraju smestiti u ~isto mentalni okvir, zasnovan na intuitivnom razumevawu tih kompleksnosti. Moraju se razumeti u okviru nelinearne izvorne metafore. Karakteristike kompleksnosti i kompleksnih adaptivnih sistema su rasprostrawene u svim tim razli~itim dimenzijama rata. Jedna nelinearna teorija rata mora, stoga, da bude zasnovana na slede}im osnovnim poukama teorije kompleksnih sistema. Prvo, izgleda da postoji mnogo vi{e nelinearnih nego linearnih sistema (bilo da se prirodno javqaju, ili ih stvara ~ovek), a nelinearnost dovodi do kompleksnosti. Drugo, odnosi ili veze izme|u delova sistema su isto toliko zna~ajne kao i sami delovi. U stvari, bez tih veza oni nemaju nikakvo zna~ewe. Ove veze odre|uju kontekst, a kontekst defini{e sistem. Tre}e, ne postoji "re{ewe". Kompleksnost se odnosi na proces i evoluciju, a ne na probleme i kona~na stawa. êtvrto, adaptabilnost je su{tina kompleksnog sistema. On je u stawu da ose}a i u~i od svog okruèwa. Reakcije na probleme su osetqive na vreme, jer se sistem kontinuirano razvija odre|ena reakcija se ne}e ponoviti ~ak i ako je problem isti, a problem nikad nije sasvim isti. I peto, interakcije koje se de{avaju na nièm nivou rezultuju pojavom vanrednih pona{awa na visokom nivou.67 Interakcije komandira odeqewa sa neprijateqem mogu da stvore uslove za potpuni kolaps neprijateqeve odbrane, ili mogu da prouzrokuju da napad sopstvenih snaga bude nepovratno zaustavqen. S obzirom na ova iskustva, teorija kompleksnosti, a i vojna teorija zasnovana na woj, ne mogu se tuma~iti kao sredstva za predvi|awe. Wena korisnost jeste u teoriji kao sredstvu za rasu|ivawe i razumevawe. Kao {to Rozenau isti~e "perspektiva kompleksnosti priznaje nelinearnost i prirodnih i qudskih sistema". Ona moè da obezbedi osnovu za razumevawe i predvi|awe op{tih modela ratovawa. Teorija kompleksnosti nas podse}a da moramo da nau~imo da ìvimo sa neizvesno{}u, jer postoje inherentna ograni~ewa predvidivosti kompleksnih adaptivnih sistema. Ona "moè da posluì kao usmerewe za razumevawe fragmentovanog sveta, kao i za teoretisawe u okviru svojih ograni~ewa".68 Kada se kre}emo u pravcu teorije rata zasnovane na razumevawu kompleksnosti, idemo ka dvema realno neusvojivim tvrdwama. Prvo, "rat je fundamentalno neizvestan". On ne}e
67 68
Ilachinski, pp. 139-40 Rosenau, pp. 89, 91, 92-3, 94, 96
37
doprineti akumulaciji informacija. Interakcije me|u mno{tvom ukqu~enih kompleksnih sistema stvaraju jo{ vi{e neizvesnosti, zbog pravila nelinearne dinamike i zato {to su ti sistemi osetqivi na inicijalne uslove. Drugo, "rat je fundamentalno nemogu}e kontrolisati". Komandovawe, stoga, nije pitawe upravqawa odozgo nadole, to je pitawe izlaèwa na kraj sa turbulencijom i promenom 69. Ova tvrdwa o neizvesnosti i nemogu}nosti kontrole ne podrazumeva da su planirawe ili komandovawe i upravqawe uzaludne aktivnosti ve} da postoje ograni~ewa efikasnosti i jednog i drugog {to je ~iwenica koja je dobro poznata ve}ini vojnih rukovodilaca. S obzirom na navedene tvrdwe, nelinearna teorija rata ne}e rezultovati ~udotvornim pobedama, radikalnim novim doktrinama ili planovima za nepobedive operacije jer priroda nelinearnosti ne}e dopustiti definitivne ili deterministi~ke zakqu~ke. Ipak, "istraìvawe [ovih ideja] daje nam nove mogu}nosti za razumevawe i efikasno delovawe".70 U interesu istraìvawa novih ideja, slede}e "nelinearne postavke" mogu da posluè kao inicijalne za izradu osnove za nelinearnu teoriju rata. Prvo, rat je qudsko delovawe, a qudi su kompleksni adaptivni sistemi. ôvekova kognitivna ograni~ewa i o~igledne fizi~ke slabosti, zajedno sa odgovornostima, pritiskom i stresom koje sobom nose upravqawe i vo|ewe sukoba, zna~e da }e rat u doglednoj budu}nosti ostati nelinearna aktivnost. Drugo, rat postoji u oblasti informacionih neizvesnosti. Premda je ciq dobijawe najpreciznije mogu}e informacije, zahtev za apsolutnom informacionom izvesno{}u je uzaludan i dove{}e do ve}e rawivosti kada su u pitawu iznena|ewe, utro{eni novac, a kona~no, i izgubqeni ìvoti. Tre}e, rat je strukturno nelinearan. Ishod borbe je fundamentalno nepredvidiv zbog doga|aja koje je nemogu}e predvideti i inicijalnih uslova koje je nemogu}e spoznati. Ova 71 nepredvidivost ne moè se prevazi}i . Linearna metafora je u opoziciji sa "pravilima prirode" jer je prirodni svet nelinearni svet u kome su glavni akteri kompleksni adaptivni sistemi. U poku{aju da predstavi ovu dihotomiju, savremena vojna misao pravi ve{ta~ko razdvajawe linearnih i nelinearnih elemenata rata {to je dovelo do toga da oni koji to primewuju u praksi, prou~avaju ve{tinu i nauku o ratu kao dva razli~ita predmeta. Ukoliko su navedene postavke istinite, to razdvajawe nema opravdawa. Prema tome, promenom izvorne metafore mewamo na~in na koji analiziramo i razumemo rat kakav
Schmitt, "Command and (Out of) Control", pp. 236-8 Jervis, p. 274 71 Ove postavke su usvojene iz: Watts, p. 120, Izvori op{te frikcije (Sources of General Friction)
69 70
38
danas poznajemo, kao i na~in na koji ga istorijski posmatramo. [to je jo{ va`nije, mewamo na~in na koji predvi|amo budu}nost. U periodu brzih promena, najva`nije je razmi{qati holisti~ki, a ne "ograni~eno".72 A nelinearna metafora je holisti~ka metafora. Va`no je, me|utim, shvatiti da promena izvorne metafore ne zna~i "odbacivawe" onoga {to je makar i u sasvim maloj meri linearno. Promena za koju se ovde zalaèmo mnogo je sloènija u pitawu je zadràvawe korisnih linearnosti, dodavawe korisnih nelinearnih ideja i prepoznavawe onih nekorisnih. Nelinearna metafora, isto tako, ne zna~i kraj za vojno planirawe, niti da je novac utro{en na informacionu tehnologiju protra}en, a ni da studente (po~etnike) vojne ve{tine ne treba prvo podu~avati o principima rata. Opet, ova promena je jo{ sloènija i suptilnija, jer ne postavqa se pitawe da li da takve stvari radimo, ve} pitawa za{to ih radimo i kako. Metafora linearnosti je stvarana 250 godina, promeniti je, nije ni trivijalan ni kratkoro~an proces. Moramo preduzeti prve korake, prepoznati preovla|uju}u linearnu osnovu sveg na{eg razmi{qawa, slabosti linearne metafore nasuprot realnim ~iwenicama o tome kako svet funcioni{e, kao i alternativnu osnovu koja nam je izloèna kroz napredak u nelinearnim naukama. Endru Ila~inski (Andrew Ilachinski) iz Centra za mornari~ke analize (Center for Naval Analysis) napisao je rad od prelomnog zna~aja o ratovawu na kopnu i kompleksnosti i dao osnovne smernice za primenu nelinearnosti i teorije kompleksnosti na vojnu misao uop{te. On zastupa stanovi{te da se po~ne wihovim upoznavawem u svim vidovima i podu~avawem o nelinearnim naukama u vojnim {kolama. Daqe navodi, po{to nisu svi vojni rukovodioci ro|eni sa genijem Patona, da je "nelinearna intuicija" od vitalnog zna~aja i svi mogu imati koristi od praktikovawa i instrukcija o nelinearnoj analizi. I, kona~no, tvrdi da je neophodan interdisciplinarni pristup. Uska specijalizacija se vezuje za linearno, dok otvoreni protok ideja me|u specijalistima rezultuje "uzajamno oplo|enim" i "savremenim" razmi{qawem.73 Rat je u svakoj dimenziji fundamentalno nelinearna aktivnost. Oslawali smo se na linearnu metaforu kao izvor na{eg razumevawa, jer nismo raspolagali ni~im drugim. Danas, nove nauke obezbe|uju nau~na i matemati~ka sredstva za razumevawe nelinearne prirode vojnih operacija. Da bismo u potpunosti iskoristili ovu novu mogu}nost, moramo se svesno pokrenuti u pravcu nove izvorne metafore nelinearne metafore i tako razviti osnovu koja vi{e
Michael J. Mazzar, "Chaos Theory and US Military Strategy. A "Leapfrog" Strategy for US Defense Policy," in Complexity, Global Politics and National Security, ed. David S. Alberts and Thomas J. Czerwinski (Washington DC National Defense University, 1997), p. 312 73 Ilachinski, pp. 139-40
72
39
odgovara vojnoj teoriji. Najzad, moramo teìti tome da budemo "nelinearni komandanti": Nelinearni komandant... savla|uje brzake (kompleksnost) "prepoznaju}i" turbulenciju, utapaju}i se u wu, i kombinuju}i tehnologiju, organizaciju i koncept da bi je iskoristio.74 Ovaj nelinearni komandant kajaka{ na brzim vodama ja{e na talasima haosa, dinamike sistema, reakcije i adaptacije, kojima je ispuwena kompleksnost, umesto da poku{ava da elimini{e te talase. Tako, kompleksnost postaje prirodni element svih dimenzija vojnih operacija kao {to je to uvek i bila. Razvijawe nelinearne teorije rata ne}e biti ni lak, a ni kratkoro~an zadatak. Namera ovog rada jeste da pokaè za{to tako treba da uradimo i kako promena izvorne metafore sluì da se taj ciq postigne. Kada vojni rukovodioci shvate i prihvate navedenu istinu, ciq }e biti dosegnut.
74
Czervinski, "Command and Control at the Crossroads," p. 254

Ka Nelinearnoj Teoriji Rata

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ka Nelinearnoj Teoriji Rata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

9

KA NELINEARNOJ TEORIJI RATA: PROMENA IZVORNE METAFORE1

Schmitt,, pp. 9-12 Ibid, pp. 14-15

Ibid, pp. 15-16 Shy, pp. 154, 160-1, 184-5

Izvorna metafora i stvarni (nelinearni) svet

Promena izvorne metafore

Clausewitz, p. 183 Clausewitz p. 141

Watts, pp. 63, 65, 68 Ibid, pp. 69, 70-1, 75

Ilachinski, pp. 139-40 Rosenau, pp. 89, 91, 92-3, 94, 96

Czervinski, "Command and Control at the Crossroads," p. 254

You might also like