Posrednici (Empedokle, Anaksagora, Atomisti)

Posrednici (Empedokle, Anaksagora, Atomisti) - (5. vek)

Heraklitovo uenje bi se saeto moglo izraziti formulom "sve se menja (sve tee) - bivanje", a Parmenidovo "nema promene, kretanja - bivanja, bie jeste ono veno i nepromenljivo"! Izmedju tih, ini se nepomirljivih krajnosti javljaju se originalni pokuaji posredovanja. Oni prihvataju elejsko bie, ali kao mnotvo nepromenljivih venih osnova sveta. Priznaju i promene, koje objanjavaju mehanikim kretanjem, spajanjem i razdvajanjem onih nepromenljivih osnova, a nikako nastajanjem i nestajanjem. Posrednici su dali veoma zanimljiva reenja: domislili su pojmove koje je prirodnonauno tumaenje i istraivanje upotrebljavalo hiljadama godina sve do moderne hemije.

Empedokle (483 - 423) ...

... iz Agrigenta na Siciliji, tvorac je teorije elemenata. On razlikuje etiri kvalitativno nepromenljiva elementa: vodu, vatru, vazduh i zemlju i prvi uvodi i pojam sila odvojenih od elemenata: Ljubav spaja, a Mrnja razdvaja. Parmenid i Heraklit bili su potpuno razliiti. Parmenidov razum je jasno govorio da se nita ne menja, dok je Heraklitovo ulno iskustvo jednako jasno govorilo da se priroda neprestano menja. Ko je bio u pravu? Treba li se pouzdati u ono to nam govori razum ili pak ula. I Parmenid i Heraklit govore o dvi stvari. Parmenid kae: a) da se nita ne menja b) da su ulne predstave o svetu zato nepouzdani Heraklit naprotiv kae: da se sve menja (sve tee) da su ulne predstave o svetu zato nepouzdani

Vea se nesloga me u filozofima teko moe nai! Me utim, ko je od njih imao pravo? je prvi pokuao da raspetlja vor u koji se filozofija zaplela. On je verovao da su i Parmenid i Heraklit imali pravo u jednoj tvrdnji, dok su u drugoj obojica pogreili. Empedokle je uveren da je uzrok nesloge taj to filozofi uzimaju zdravo za gotovo da postoji samo jedna pramaterija. Kad bi to bila istina, jaz bi izme u onog to nam razum govori i onog to vidimo vlastitim oima bio nepremostiv. Empedokle je zakljuio da se predstava o jednom prapoelu mora odbaciti. Ni voda se ni zrak sami ne mogu preobraziti u ruin grm ili leptira. Priroda se dakle nikako ne moe sastojati samo od jednog elementa. Empedokle misli da priroda ima ukupno 4 praelementa ili korena, kako ih on zove. Ta etiri korena su: zemlja,vazduh, vatra i voda. Meanje i razdvajanje ovih elemenata uzrokuje sve promene u prirodi. Jer: sve se sastoji od zemlje, vazduha, vatre i vode, pomeanih u razliitim srazmerama. Kada neki cvet ili ivotinja umru, etiri se elementa razdvoje. - Ovu promenu moemo primetiti golim okom. Me utim, sami zemlja, vazduh, voda i vatra ostaju skroz nepromenjeni ili netaknuti od svih onih smesa kojih su inae deo. Nije dakle tono da se sve menja. Zapravo se nita ne menja. Doga a se samo to da se etiri razliita praelementa spajaju i razdvajaju - kako bi se opet spojila On direktno polazi od Parmenidovog stava da ne moe biti nastajanja i iezavanja, ali istovremeno nastoji da objasni injenicu nastajanja i nestajanja i objanjenje vidi u tome da svako nastajanje treba shvatati kao spajanje a svako nestajanje kao razdvajanje; te osnovne elemente naziva korenima svega; jo uvek nije koristio izraz stihija (stoichea, element - latinski prevod za grki termin stoicheon). Elementima pripadaju svojstva (predikati): nenastalost, neprelaznost, neizmenjivost, oni su veno bivstvovanje a raznovrsnost i smena pojedinih stvari treba da se objasni kretanjem u prostoru gde se ti elementi meaju jedan s drugim u razliitim odnosima... Moda je Empedokle posmatrao kako komad drveta gori. Ono to se tada doga a je ba raspadanje. ujemo kako u drvetu pucketa i umi. To je voda. Neto isparava. To je vazduh. Vatru vidimo. A neto jo i ostane kad se vatra ugasi. To je pepeo - ili zemlja. Kad je Empedoklo ukazao da su prirodne promene uzrokovane meanjem i rastvaranjem 4 korena, preostalo je jo neto to se moralo objasniti. ta je uzrok spajanju praelemenata u nov ivot? I ta pomae da se smea, na primer cvet, jednom raspadne? Empedokle misli da u prirodi deluju dve sile. Nazvao ih je ljubav i mrnja. Ljubav spaja stvari, dok ih mrnja razdvaja. On dakle razlikuje element od sile. To je vano uoiti. I dan-danas nauka razlikuje elemente od prirodnih sila. Moderna nauka govori da se svi prirodni doga aji mogu posmatrati kao uskla ena igra izme u razliitih elemenata i malog broja prirodnih sila. Kao ista nepromenljiva bivstvovanja elementi ne mogu da se kreu ve mogu samo da budu pokretani; zato je za objanjenje sveta bilo neophodno da teoriji o etiri elementa budu dodate i pokretake sile. U tome se zapravo vidi razlika koja postoji izme u Empedokla i uenja Mileana. Empedokle je prvi mislilac kod koga su razdvojeni sila i tvar; ako je i uveo taj dualizam, ovaj jo uvek nema nauno-apstraktnu ve mitsko-poetsku formu poto je on kao svetske sile koje uzrokuju spajanje i razdvajanje imenovao kao ljubav i mrnju. Mitski i poetski karakter tih sila ne ogleda se samo u njihovim nazivima, ve u tome to njihova predstava nije dospevala do potpune pojmovne odre enosti, nego se meala s ulnim slikama. Kod Empedokla ostaje nejasno delovanje pomenutih dveju sila kao i njihov karakter, jer one ne samo da su sile spajanja i razdvajanja, ve, istovremeno, i uzroci dobra i zla. Na taj nain Empedokle je nastojao da objasni smo bivanje i da zadovolji heraklitovski zahtev da u svetu postoji kruni tok u kome stvari periodino nestaju i iznova se ra aju. etiri elementa delovanjem mrnje (nekos) potpuno se razdvajaju a delovanjem ljubavi (phyltes) dospevaju u stanje potpunog pro imanja. Tako kruni tok sveta ima etiri faze: (a) neograniena vlast ljubavi i potpuno sjedinjenje svih elemenata to Empedokle naziva lopta (sfaros), jedno (to hen) ili bog (thos); (b) proces postupnog razlaganja koji je posledica delovanja mrnje; (c) apsolutna razdvojenost sva etiri elementa kao posledica potpune vladavine mrnje; (d) proces postupnog ponovnog meanja elemenata usled prevage ljubavi.

Posrednici (Empedokle, Anaksagora, Atomisti) Svet pojedinanih stvari postoji samo u drugom i etvrtom sluaju (b, d) i odlikuje se suprotnou i borbom izme u naela spajanja i razdvajanja; ovde je vidan uticaj Heraklita - re je o svetu ispunjenom polemosom; ali u preostala dva sluaja (a, c) imamo jedno akosmiko tumaenje sveta u duhu elejaca. Empedokle se jo pitao to se doga a kad neto opaamo ulima? Kako, na primer, mogu videti cvet? to se tada deava? Empedokle misli da se nae oi sastoje od zemlje, vazduha, vatre i vode, kao i sve drugo u prirodi. Zemlja u mom oku razabire ta je zemljano u onom to gledam, vazduh ono od vazduha, vatra u oku razume ono to je od vatre, a voda ono od vode. Kad u oku ne bi bilo jednog od elemenata, ni ja ne bih mogao videti celu prirodu.

Anaksagora (500-428),

... iz Klazomene. Prvi filozof u Atini - prvi trajno deluje u Atini (doao na Periklov poziv da poduava kosmologiju). Filozof koga nije zadovoljavalo objanjenje da se jedna pratvar - na primer voda - moe preoblikovati u sve to vidimo u prirodi, Nije prihvatio ni misao da se zemlja, vazduh, vatra i voda mogu pretvoriti u krv i kosti. Anaksagora misli da je priroda sagra ena od mnogih siunih delova, nevidljivih oku. Sve se moe podeliti u neto manje, ali ak i u najmanjem delu postoji neto od svega. Budui da koa i kosa ne mogu nastati ni od ega drugog, koe i kose mora biti i u mleku koje pijemo, i u hrani koju jedemo, verovao je. Tako je nekako sagra eno i nae telo. Ako izdvojim eliju koe iz jednog prsta, jedro te elije sadri ne samo recept moje koe nego i uputstvo za izgled mojih oiju, za boju moje kose, za broj i oblik mojih prstiju, i tako dalje. U svakoj se eliji tijela nalazi podroban opis svih drugih elija u telu, i njihove gra e. U svakoj eliji postoji dakle neto od svega. Anaksagora je ove najmanje delove, koji u sebi sadre neto od svega, zvao semenom ili klicama. Empedokle rekao da ljubav spaja pojedine delove u cela tela. I Anaksagora je zamiljao da neka sila ure uje i stvara ivotinje i ljude, cvee i drvee. Tu je silu nazvao duh ili razum (nus). Anaksagora je zanimljiv i stoga to je prvi delovao u Atini. Inae je bio iz Male Azije, a u Atonu se preselio kao etrdesetogodinjak. Optuen je za bezbonitvo, (asebeia) tako da je na kraju prisiljen da ode iz grada. Izme u ostalog je rekao da Sunce nije bog, nego uarena masa vea od peloponeskog poluostrva. Uopte, Anaksagoru je jako zaokupljala astronomija. Verovao je da su sva nebeska tela napravljena od iste materija kao Zemlja. To je zakljuio nakon prouavanja jednog meteora. Zato je mogue zamisliti da i na drugim planetima ima ljudi, mislio je. Ukazao je i na to da Mesec ne svetli sam od sebe, ve da svoje svetlo dobija od Zemlje.

Atomisti (5 i 4 vek p.n.e.)

Voleo bih nai jednu jedinu uzronu vezu nego dobiti persijsko kraljevstvo.

Demokrit

Leukip i Demokrit Osniva atomistikog uenja Leukip (5. vek) potekao je verovatno iz elejske kole. Malo se o njemu zna. Osim toga ga je daleko premaio slavom Demokrit iz Abdere (460-370) najznaajniji predstavnik antikog atomizma. Problem. ini se upravo da je elejski problem beskonane deljivosti uslovio tok domiljanja pojma atoma. Dok u mislima moemo zamisliti proces deljenja nekog predmeta do u beskraj "atomisti" tvrde da cepanje staje kod nedeljivih telaaca i da ne ide u beskonanost. Deljenje se mora konano zaustaviti kod nedeljivih, nerazorivih estica - atoma (atomos = nedeljiv). Atomi i prazan prostor. Atomi su bie, veni i nepromenljivi, nenastali i neunitivi, a uz njih postoji i neogranien prazan prostor, u kome se atomi kreu sami od sebe usled vlastite teine, sudaraju, se, odbijaju ili isprepleu i tako uzrokuju pojavne promene stvari. Sve je dakle sastavljeno od atoma i praznog prostora. (teza o o postojanju praznog prostora). I dua je sainjena od finijih atoma i propada zajedno sa telom. Atomi su organieni, telesni, tvrdi, puni, masivni, neprobojni i neprimetni. Me usobno se razlikuju bezbrojem oblika zatim veliinom i teinom, tvrdoom i pokretom a stvari se jedna od druge razlikuju pos svojstvima atoma, poloaju i redosledu atoma. Bie je zbir atoma. Sem punoe koja im je osnovna osobina, nemaju kvalitativnih osobina. U zavisnosti od njihovih oblika, reda i prostornog poloaja, zavisie i ono to mi vidimo, odnosno opaaj. Dakle samo atomi zaista i uvek jesu, a ostalo je samo privid. Ako samo oni jesu, onda su oni jedno, a ako su jedno, onda iz jednog ne mogu da budu dva, kao to ni od dva ne moe da bude jedno (odnos jednog i privida). Kretanje je za Demokrita uzronik stvar, i zahvaljujui tome stvari nastaju, traju i nestaju. Atomi se nadovezuju jedan na drugi po slinosti, i zato mi ivimo u redu (kosmosu). Kada se atomi kidaju nastaje haos, ali vremenom se opet stvara kosmos itd. Dakle, Demokrit je smatrao da postoji veno kruenje i da moda postoji i vie svetova. Dakle bie jest, ali u venoj promeni (pomirenje Parmenida i Heraklita) Ovo se sve doga a iz nunosti, a po Aristotelu za atomiste je poetak svega bio sluaj. Dakle u svetu vlada strogi determinizam pa ni za Bogove tu nema mesta, i zbog ovoga se Demokritu ponekad pripisuje ateizam. Sve se moe objasniti mehanikom i matematikom uslovljenou, preispitivanjem niza doga aja. Nuni uzroni red sveta. "Nijedna stvar ne postoji bez uzroka, nego sve s razlogom i po nudi", kae drugi Leukipov fragment. Doga anje svode atomisti na kretanje - padanje i sudaranje atoma: svetom vlada mehanika zakonitost i neumitna prirodna nunost u kojoj nema sluaja.

Posrednici (Empedokle, Anaksagora, Atomisti) Mrano i pravo saznanje. Po Demokritu postoje dve vrste saznanja - mrana, dobijena opaanjem, i prava, koju daje tek razum. Opaaji hvataju promeljivu stavrnost pojava a miljenje trajnu stavrnost odnosno stalnost (likova) atoma. Potpuno racionalistiki kae Demorit: "Po mnjenju boja, po mnjenju slatko, po mnjenju gorko, a uistinu atomi i praznina." ula me utim upozoravaju razum da se ne sme potpuno udaljiti od ulnog iskustva. Ono je na kraju tako e izraz delovanja atoma i njihovih oblika. Za opaaje je vezana teorija sliica- stvari nam salju odre ene sliice koje su sastavljene od atoma, a onda se to u naem oku razgra uje. Razlika izme u opaaja i miljenja je samo u finoi sliica. Opaaji moraju proi kroz ula (zavise od njih) pa tek onda ih moe obraditi miljenje. Zbog ovoga je Demokrit senzualist.

Primarni i sekundarni kvaliteti. Neka svojstva pripadaju samim atomima: oblik, veliina, teina, pokret, tvrdoa. Renesansnom i novovekovnom terminologijom reklo bi se to su primarna svojstva stvari. S druge strane pak, boje, zvuci, mirisi , toplo, hladno, nisu svojstva to pripadaju stvarima po sebi niti atomima nego su samo posledica delovanja objektivnih, stalnih svojstava atoma na naa ula. To su sekundarna svojstva stvari. Demokrit, dakle, svodi sve kvalitete na kvantitet, sva svojstva na koliinu kao jedino bitno odre enje stvari. To svo enje kvalitativnih odre enja na kvantitativna odre enja (na oblik, veliinu, teinu, pokret) potpuno je u skladu sa njegovom mehanicistikom slikom sveta. Etika Demokritova je etika u skladu sa njegovim opim realistikim gleditem: ovek treba da prevlada ulna zadovoljstva i prolazne elje za spoljanjim dobrima i da tei osvarenju trajnjih vrednosti kao to su saznanje, razumnost, mudrost, dobrota, prijateljstvo, umerenost, vedrina i spokojstvo, jer ljudima "prilii starati se za vie za duu nego za telo". Materijalistiki sistem. Kao i veina starih Demokrit jepravi polihistor - univerzalni mislilac. "Taj je, ini se, o svmu promislio" - kae Aristotel. Sauvanih 299 fragmenata i 352 svedoanstva svedoe o enciklopedijskoj uenosti i rasponu njegovog interesovanja: pisao je o probleimima saznjanja, etike, filologije, kulture, vapsitanja, prava, drave, organske prirode, fizike, matematike, tehnike itd. Sav antiki materijalizam se obino odre uje kao Demokritova struja u filozofiji i suprotstavlja se antikom idealizmu kao Platonovoj struji. Demokritovo atomistiko uenje je zaista najistaknutiji materijalistiki sistem starog veka. Neki ga zato prikazuju uz Platona i Aristotela u sklopu razdoblja velikih sistema, to je i u skladu sa vremenom u kome filozof ivi. Problemi su Demokritovi me utim, prvenstveno oni kosmolokog razdoblja pa je to presudnije od hronolokog redosleda.