EVROPSKI UNIVERZITET

FAKULTET ZA EVROPSKI BIZNIS I MARKETING

Beograd, Vojvode Dobrnjca 15

PREDMET:

KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD

TEMA:

ZATO BIRAI NE GLASAJU

Mentor: Prof. dr Miroslav Prokopijevi

Student: Boban Birmanevi,dipl.ek.master

Beograd, decembar 2009. god

......................................................................................................................................1 EVROPSKI UNIVERZITET...........................................................................................1 Beograd, Vojvode Dobrnjca 15.....................................................................................1 Beograd, decembar 2009. god..................................................................................2 APSTRAKT....................................................................................................................3 TA SU IZBORI.............................................................................................................3 KOLIKO VREDI JEDAN GLAS...................................................................................4 NEDOSTATAK MOTIVA BIRAA KOJI IMAJU ILI NEMAJU...................................6 NEDOSTATAK MOTIVA, PROBLEM PONUDE ..........................................................7 PONAANJE BIRAA, TIRANIJA VEINE .................................................................9 NEDOVOLJNA ZASTUPLJENOST OSOBA ENSKOG POLA...................................9 NEDOSTATAK MOTIVA PROUZROKOVAN PONAANJEM IZABRANIH............10 KAKO MOTIVISATI BIRAA DA ISKORISTI SVOJE DEMOKRATSKO PRAVO......10 ZAKLJUAK................................................................................................................13 LITERATURA:.............................................................................................................14

APSTRAKT Ako je demokratija vladavina naroda a jedna od kljunih demokratskih sloboda upravo sloboda prava glasa zato birai sve manje koriste svoje demokratsko pravo i sve manje glasaju. Bez glasanja, dakle, nema demokratije. Odgovor na ovo pitanje postaje jo tei kada se zna koliko je rtvovano za sticanje prava koje je nekada bila privilegija odabranih a koje je sada pravo svih bez obzira na boju koe, pol, veroispovest, nacionalnu pripadnost, seksualnu orjentisanost, Koji faktori utiu na opti drutveni negativni stav prem politici i politiarima koji rezultira na smanjeno uee biraa na svim izborima kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu? Zato birai ne glasaju, kako ih motivisati, ima li svetla na kraju tunela? TA SU IZBORI Demokratija, vladavina naroda, je vekovima stara ideja koja postoji u razliitim oblicima od vremena stare Grke do danas. U raznim vremenima ljudi su je sprovodili na razliite naine.1 Demokratija je zamiljena kao opta ili neposredna. Vremenom je postalo jasno da direktna demokratija proces odluivanja ini veoma sloenim i sporim. Danas se u praksi najee primenjuje predstavnika demokratija. U opem sluaju to ne znai da birai odluuju o pojedinanim pitanjima, ve samo da birai biraju ljude koji e ovaj posao obaviti u njihovo ime. Takav odnos ini moguim uspeno i pravovremeno donoenje velikog broja odluka. Ne smemo izgubiti iz vida da donoenje kvalitetne odluke ne znai uvek i donoenje popularne odluke ili bolje reeno odluke kojom su svi zadovoljni. Takoe, donoenje odluka zahteva prethodno posedovanje informacija, od kojih poneke iz razliitih razloga, nisu dostupne biraima ili ih one jednostavno ne zanimaju. Donoenje ispravnih odluka esto zahteva i posedovanje specifinih znanja koje vei deo stanovnitva ne poseduje. Ovo su razlozi zbog kojih je sistem predstavnike demokratije slobodnih mandata primeren dananjem drutvu i biraima. Ali, da bi se spreila, bolje rei ograniila, pojava zloupotrebe vlasti, da bi se predstavnici motivisali da zaista rade u korist sopstvenih biraa, te da bi se do kraja izveo princip da onaj ko donosi odluke istovremeno i odgovara za njihovu ispravnost, mora postojati i korektivni mehanizam periodinog izbora predstavnika. Predstavnici tada izlau proveri uverenje da rade u ime svojih biraa i u njihovom interesu. Izbori su zapravo ono to predstavniku demokratiju ini moguom. Oni su mehanizam kojim se izvodi mirna smena vlasti, te na taj nain sprovodi pozitivna selekcija koja je svakom drutvu eljnom napretka neophodna. Da ne postoje izbori, smena vlasti bi bila mogua samo u sluaju dobrovoljnog odlaska sa vlasti ili nasilnim putem, to pored prateih rtava i tete esto uvodi drutvo u procese koji se po dalji razvoj drutva zavravaju katastrofalno. Izbori su najobjektivniji metod za proveru snage i uticaja meu biraima, a njihovo sprovoenje obino pozitivno deluje na smirivanje sukoba. Onaj ko izgubi na potenim izborima najee gubi i entuzijazam da se obraunava kukom i motikom, moda i iz razloga to vlasnici kuka i motika na koje gubitnik eventualno rauna tada shvate da su u manjini. Naravno, izbori donose sve ove dobrobiti samo i iskljuivo pod uslovom da su slobodni i poteni. Zato epitetu slobodni moramo da
1

Markov, O. (2000), Izbori nae pravo, Novi Sad: Fondacija Fridrih Ebert Biro u Beogradu, str. 10.

pridodamo i epitet poteni? Razlog je jednostavan ako se ima u vidu da izbori istovremeno mogu biti slobodni to po automatizmu ne garantuje da su oni i poteni. Samo demokratski izbori donose pozitivne promene u drutvu. Postoji nekoliko prepoznatljivih obeleja demokratskih izbora. Na demokratskim izborima svi glasovi imaju istu vrednost. Glasovi se na takvim izborima ne mogu kupovati od strane kandidata, to se moe postii samo ako potencijalni kupci ne mogu znati ko je kako glasao, znai, glasanje mora biti tajno, a svako mora svojeruno glasati u svoje ime. U konkurenciji mora biti vei broj kandidata i politikih programa-stranaka, nego to ima raspoloivih mesta u predstavnikom telu. Naravno, demokratski izbori moraju biti slobodni i poteni. ta definie slobodne i potene izbore? Potovanje pet osnovnih principa evropskog izbornog naslea (opte, jednako, slobodno, tajno i direktno pravo glasa) je neophodno za demokratiju. 2 Slobodni izbori su oni na kojima birai slobodno, bez pritisaka, mogu da izraze svoju volju izmeu raznih ponuenih opcija, a da pri tome ne snose nikakve sankcije. Poteni izbori podrazumevaju ravnopravan poloaj konkurenata u politikom procesu. Pod ravnopravnim poloajem se misli na jednakost poetne pozicije, odnosno na mogunost da se ta jednakost ostvari u tri sfere: ekonomskoj, medijskoj i institucionalnoj. Moramo uzeti u obzir, da demokratski izbori nisu savren oblik izbora ali su, imajui u vidu iskustva u donoenju odluka kroz istoriju, trenutno bez alternative. Demokratija je samo naelno najbolji odnosno najmanje lo oblik vlasti u odnosu na alternative.3 Potrebno je pokuati poveati stepen efikasnosti i kontrole postojeih izbornih pravila koja se primenjuju na demokratskim izborima kako bi se izbegla zamka koja se ogleda u mogunosti tiranije veine nad manjinom. Demoktatski izbor bi bio nemogu ili bolje reeno izgubio bi smisao ako bi ostao bez kljunih aktera, bez glavnih i sporednih igraa u ovoj demokratskoj igri, bez biraa i stranaka. O birau, pojedincu koji ima pravo glasa, ali koji ima pravo da tu povlasticu i ne iskoristi pisaemo u nastavku ovog rada. Da li je pravo glasa u stvarnosti prednost i povlastica graana ili je u pitanju mamac koji demokratija lukavo i na sebi svojstven nain koristi za realizaciju sopstvenog opstanka i dominacije? KOLIKO VREDI JEDAN GLAS Biraima se smatraju svi oni koji imaju aktivno birako pravo na dan odravanja izbora. Kod nas pravo da glasaju na izborima imaju svi punoletni graani, odnosno oni koji imaju navrenih 18 godina, koji su poslovno sposobni i koji imaju registrovano prebivalite u onoj izbornoj jedinici u kojo se izbori odravaju. Birako pravo nije ujedno i obaveza definisana pravnim aktom, to znai da se na izborima moe ali i ne mora uestvovati. Birako pravo se ostvaruje ili ne ostvaruje izlaskom ili ne izlaskom na izbore. Glas biraa je ono to birarau daje krajnu kontrolu u birakom procesu nad izabranim predstavnicima i njihovim politikama. Kako u ekonomiji svaka roba ima svoga kupca tako i u politikoj sferi svaki bira ili bolje reeno njegov glas ima odreenu vrednost na politikom tritu. Kada govorimo o vrednosti jednog glasa mi ne moemo ni u jednoj jedinici meri izraziti tu veliinu ali moemo i moramo znati ta znai i koliko sutinski u izborima vredi jedan glas.

Miljenje br. 190/2002. Evropska komisija za demokratiju putem zakona, Kodeks dobrog vladanja u izbornim pitanjima, Smernice i obrazloenja, usvojeni na 52. sednici Venecijanske komisije (Venecija, 18.-19. oktobar 2002.) CDL-AD (2002) 23, str. 31. 3 Prokopijevi, M. (2000), Konstitucionalna ekonomija, Beograd: E press, str. 117.

Zrno po zrno pogaa. Ako se skupljajui zrno po zrno pravi pogaa i ako se pri tom ima u vidu da se za pravljenje pogae mora sakupiti odreen broj zrna, postavlja se pitanje, kolika je vrednost jednog zrna. Kolika je uopte snaga jednog glasa odnosno jednog zrna. Zamislite da imamo 2000 zrna penice rasporeenih u 4 posuda po 500 zrna i da je za pravljenje jedne dobre pogae potrebno minimalno 500 zrna penice. Sva zrna su priblino istog kvaliteta i potpuno su jednaka po vrednosti tako da je nebitno koja e biti uzeta za pravljenje pogae, ako budemo imali 500 i vie zrna pogaa e sigurno biti napravljena. Na prvi pogled raunica je vrlo jednostavna, dovoljno je uzeti u proseku svako etvrto zrno i napraviti pogau. Ako sledimo tu logiku, najvea je, potrebna i dovoljna vrednost onih 500 zrna koja budu upotrebljena, ostala gube na vanosti, gube na trinoj vrednosti. Ali? Ima tu jedno veliko ali. Koja su to zrna koja vrede a koja ne vrede? Koji su to birai iji je glas vredniji a koji su to birai kojima glas gubi na vrednosti. ta se deava sa pogaom i da li e uopte moi da se napravi pogaa ako se ne nakupi dovoljan broj zrna penice. Da li je uopte mogue da od 2000 zrna doemo u situaciju da nemamo 500 zrna koji su nam potrebni. Mogue je. Kako? Prevrnuli smo nepanjom prvu posudu i uspeli da spasemo samo 100 zrna penice a na drugu posudu sletelo je manje jato golubova koji su pokljucali odreenu koliinu penice, ostalo samo 120 zrna. Trea posuda bila je probuena pa nam je iscurilo polovinu penice, ostalo samo 250 zrna. Poto nevolja nikada ne ide sama, doe komija Pera i odnese etvrtu posudu sa svih 500 zrna penice, pa nam od te etvrte posude, na koju smo na poetku prie raunali, ne ostade ni jedno zrno penice. ta je bilo bilo je. Kada smo sakupili zrna i prebrojali zakljuili smo da imamo ukupno 470 zrna penice to nee biti dovoljno da napravimo pogau, nedostaje nam minimum 30 zrna penice. Kolika je realna vrednost tih 30 zrna penice koja nedostaju, kolika je vrednost ovih 470 zrna to smo prikupili a kolika je vrednost onih 1530 zrna koja smo iz razliitih razloga izgubili. Da li je uopte mogue nadoknaditi tih trideset zrna koja nam nedostaju, ima li rezerve, da bi napravili pogau ili se mora ponovo skupljati zrno po zrno. Kada je pogaa u pitanju moda posle brojanja zrna i uspemo da naemo negde jo 30 zrna koja nam nedostaju za pogau, moda ba kod komije Pere to odnese celu posudu, ili na neki drugi nain. Meutim ako su izbori u pitanju, naravno demokratski, kada posle brojanja zakljuimo da nam nedostaje odreen broj glasova, pa bilo to u pitanju samo 30, nema prostora i mogunosti za pozajmljivanje i ispravku odnosno nema mogunosti za dovoenje drugih 30 glasaa. Zato? Razlog je vrlo jednostavan. Brojanje glasova kod izbora dolazi na kraju izbornog dana, po zatvaranju birakih mesta, pa nam je saznanje o broju glasova finalno i naknadno nepromenljivo. Samim tim inom prebrojavanja ako nemamo dovoljan broj biraa ili glasova jedino reenje je u ponavljanju izbora, nema komije Pere, ili, moda ima. Ova pria se odnosi na izbore gde je fiksirana najmanja izlaznost biraa . Jasno je da se, kako o zrnima penice tako i o biraima, moe ili bolje reeno mora voditi rauna pre realizacije i samog zavrnog ina meenja pogae tj. izbora. Da smo na poetku ove prie vie vodili rauna o zrnima penice a manje kalkulisali o potrebnom ili nepotrebnom broju zrna imali bi sigurno dovoljno veliku pogau i ne bi dolazili u situaciju da ponovo prikupljamo zrna ili pozajmljujemo od komije Pere, pod uslovom da komija Pera uopte hoe da pregovara sa nama i da jo uvek ima zrna penice. O biraima i njihovim glasovima, ija je vrednost promenljivog karaktera, kree se u zavisnosti od izborne situacije, postoje razliita miljenja kada je nain obrauna

vrednosti u pitanju. Ako se po istraivanjima koja se po pravilu objavljuju pred svake izbore oekuje sigurna pobeda jedne grupacije, politike stranke ili pojedinca onda je vrednost glasova manja, vrednost moda osciluje, ali nema uslova za neku drastiniju promenu vrednosti. Meutim, ako se oekuju neizvesni izbori odnosno kada je neizvesno koja grupacija, partija ili pojedinac e odneti pobedu, onda je vrednost glasova biraa mnoge vea i ima tendenciju rasta. Poetna vrednost glasova kod potencijalno neizvesnih izbora je ve u trenutku raspisivanja izbora velika a sa rasplamsavanjem predizbornih kampanja raste sve do dana kada se odravaju izbori. Na dan odravanja izbora, posebno ako su neizvesni po pitanju pobednika, krivulja vrednosti glasova dostie maksimum. Postoje razliiti naini kojima se glasaima alju poruke tipa: Izai i glasaj na izborima ba za moji opciju. Politiari i stranke pokuavaju da iskoriste situaciju da se, bar kada su izbori u Srbiji u pitanju, u predizbornim kampanjama moe izjaviti bilo ta. Kada kaemo bilo ta pri tom mislimo da politiaru mogu rei, obeati i garantovati neto to u praksi nema realne osnove i to nee biti mogue realizovati bez obzira ko bude pobedio na buduim izborima. Maksimalno se koristi injenica da glasai ele da uju ono to njima u tom trenutku odgovara i to bi eleli bez obzira to to to uju nema nikakvih mogunosti ili su mogunost minimalne da obeano postane stvarnost. Verovatno su i sami glasai u dubini svoga bia svesni da je to nemogue ali kao da im odgovara da bar dok traje predizborna kampanja sebe zamiljaju u tom obeanom svetu koji im politiari u predizbornim obeanjima u svom politikom zanosu nude i obeavaju. Zajedniki zadatak, koji se postavlja strankama i njihovim politikim voama, pred svake izbore, je da obezbede interesovanje glasaa i da obezbede izlasnost biraa na izbore. Potrebno je da pojedinac sa pravom glasa izae na izbore i glasa i iz statusa biraa pree u status glasaa. Drugi zadatak, za svaku stranku najvaniji, kako da glasa pokloni svoj glas njima i kada ve izae na izbore zaokrui ba njihovu opciju. NEDOSTATAK MOTIVA BIRAA KOJI IMAJU ILI NEMAJU Ponaanje i uee biraa na izborima velika je zagonetka sa politiare i njihove lidere. Pred svake izbore specijalni timovi prave strategije nastupa stranaka u predizbornoj kampanji u zavisnosti od niza faktora koji mogu uticati kako na izlaznost tako i na glasanje birakog tela. Prvo pitanje na koje pokuavamo da damo odgovor je: Zato birai ne izlaze na izbore? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, naprotiv, postoji niz faktora koji usmeravaju biraa da izmeu dve opcije izaberu onu koja im se u tom trenutku ini racionalnom. Racionalnim ponaanjem se smatra ponaanje biraa ako na njegovo opredeljenje odluujui uticaj imaju njegovi kljuni interesi. Pitanje koje sledi: ta su kljuni interesi biraa, iziskuje dublju analizu, odgovora ima vie, koji li je pravi?. Kako je ivotni put svakog pojedinca u sutini sa jedne strane vrlo slian sa druge strane je pun razliitosti i specifinosti tako su i kljuni interesi istovremeno i u osnovi slini ali i u zavisnosti od glasaa do glasaa razliiti. Ono to je kljuno za jednog biraa ne mora i u najeem broju sluajeva i nije kljuno za drugog. Broj politikih stranaka, koji u Srbiji nije mali, nije dovoljan da ispuni i da ponudi ono to je nekim biraima najvanije. Nerealno je oekivati da ljudi koji ive u razliitim uslovima ivota, koji su se rodili i odrasli u razliitim uslovima i koji pre svega imaju razliitu materijalno finansijsku situaciju imaju isti ili slian kljuni interes.

Izuzetno je teko u programu jedne stranke napraviti takvu ponudu koja treba da istovremeno odgovara suprotnostima, sa jedne strane su oni koji imaji a sa druge strane su oni koji nemaju. Da li je jedan od razloga zato birai ne glasaju, odnosno ne izlaze na izbore, upravo taj? Svakako da jeste. I pored pokuaja politiara da upakuju svoj politiki paket tako da zadovolji i jedne i druge prisutan je nedostatak motiva za izlazak na izbore i glasanje za bilo koju stranku. Ako imamo siromanog biraa koji je racionalan i koji je svestan da bez obzira ko od ponuenih opcija dobije na izborima da e on i dalje biti siromaan zato bi on uopte i izlazio na izbore. Koliko jake i kakve argumente moe ponuditi nekome ko ivi na ivici egzistencije da izae na glasako mesto i glasa za bilo koju opciju. Za ovu priu potpuno je nebitno za koga e glasati, opoziciju ili poziciju, jer iskustvom kroz prethodne izbore bira je shvatio da se njegova pozicija sutinski nije promenila zadnjih nekoliko godina bez obzira na nekoliko odranih izbora. Kada su ovakvi birai u pitanju sve teorije vezane za glasanje biraa, bez obzira da li se oslanjaju na iracionalne ili racionalne razloge, padaju u vodu. Ako se uzme u obzir status biraa koji nemaju sa jedne strane i status biraa koji imaju sa druge strane ima li potrebe tragati za drugim razlozima zato birai ne glasaju. Kada su u pitanju pripadnici imunijeg stalea u pitanju situacije je sasvim drugaija. Niz razloga je zato oni treba da glasaju. Jedan od razloga, koji ne mora biti dovoljan, je da omogue politiku klimu koja im odgovara i koja e im bar naelno garantovati trajanje njihovog statusa. Sa druge strane jedan deo tog stalea ne eli da glasa jer se osea sigurnim i svoj status ne vezuje za politiku situaciju u zemlji. Smatraju da je nebitno koja je politika opcija na vlasti, svoju budunost vezuju za ekonomsko trine uslove, i nee da glasaju. Poto je procenat izlaznosti na izborima, kako u Srbiji tako i svetu, nizak, na pojedinim izborima i ispod 50%, jasno se namee zakljuak da je jedan od kljunih razloga upravo naveden. Nemogunost prave i sutinske promene statusa biraa, bar kada je veina ljudske populacije u pitanju, bez obzira koja opcija da pobedi na izborima moda je i kljuni razlog zato birai ne glasaju. NEDOSTATAK MOTIVA, PROBLEM PONUDE ta opredeljuje nekog biraa da odlui da glasa za neku partiju ili njenog lidera? Moda je upravo odreivanje pravog voe-lidera prvi uslov koji treba da se realizuje kako bi birai glasali, potrebno je da ima za koga da glasa, odnosno, da ima u ponudi opcija koja njemu i njegovim kljunim interesima odgovara. Kvalitetnija ponuda opcija na glasakom listiu opredelie jedan veliki broj takozvanih neodlunih biraa da donesu odluku da glasaju. Imajui u vidu da je politika stranka ili partija dobrovoljno udruenje pojediniaca koje povezuju zajedniki stavovi, politika gledita, interesi i ciljevi sa krajnjim ciljem koji predstavlja osvajanje vlasti, za svaku od njih pred izbore postavlja se jedan od najvanijih zadataka. Zadatak odabira kvalitetnih kadrova od predsednika stranke do drugih kandidata koji e prezentovati stranku i biti nosioci izbornih lista. Nezavisno od toga da li su izbori lokalnog, regionalnog ili saveznog karaktera odluka ko, kada i kako e predstavljati stranku moe biti od kljune vanosti za uspeh ili neuspeh izbora, kako za politiku partiju tako i za celu dravu. Ne treba zaboraviti koliko dravu kotaju izbori i koliki je neuspeh ako izbori ne

uspeju, odnosno, ako se na njima ne pojavi dovoljan broj glasaa. Od lokalnih pa do parlamentarnih izbora jedan od kljunih faktora je lider politike partije za koga se vezuju odluke da li e bira uopte izai na izbore a kada ve izae da li e glasati ba za tu politiku opciju. Zajedno sa politikim liderom birai su prinueni da biraju jedan politiki paket koji se odnosi na razne stvari i koji koliko god bio dobro upakovan nee moi odgovarati svim biraima. Idealan politiki paket ne postoji, prinueni smo da na izborima odaberemo paket koji najvie odgovara naim kljunim ciljevima. tavie, sposobnost partija da privuku glasove moe manje da bude povezana sa paketom koji nude na prodaju, a vie sa nainom na koji se paket prodaje oglaavanjem, politikim kampanjama, propagandom, itd.4 Da li su politiki paketi u Srbiji iz godine u godinu isti ili toliko slini da nema pravih motiva za izlazak na izbore. Da li se pojavljivanje istih politikih lidera i jednog malog broja ljudi oko njih moe povezati sa sve manjom potrebom i eljom za izlazak na izbore. Opozicija uvek eli vanredne izbore jer je to jedini nain da ponovo doe na vlast. Sutinsko je pitanje ima li potrebe za novim izborima gde bi izborne liste bile iste ili vrlo sline prethodnim izborima i gde bi rezultat bio isti ili veoma slian. Nemogue je ne zamisliti se na takvoj politikoj ponudi. U Srbiji sve je isto, samo njega nema, rekli bi neki. I, naalost, moda bi i bili u pravu. Ne elei da se priklonimo bilo kojoj opciji postavljamo pitanje ta dalje? Ako ponovo u Srbiji idemo na izbore i po ko zna koji put dobijemo iste ili sline izborne liste. Da li je to demokratija, verovatno jeste. Ali, kakva je to demokratija ako se sutinski ne menja nita osim koreografije organizovanja samih izbora koji e dovesti do jo jedne nedovoljno efikasne i nedovoljno sposobne vlade jer je sastavljena od prevelikog broja stranaka. Kljuni problem nije u broju ve u razliitosti istih, pa se ustupcima koji se opravdavaju demokratijom stanje koje je i ovako loe jo vie pogorava. Verovatno je to proces koji mora da se odvija tako ili moda i ne mora, Da li postoji problem u kadrovima i injenici da je cilj svakog politiara da doe na vlast, a kada jednom doe na vlast, sledei mu je cilj da na vlasti ostane to due. Problem postoji ali se ne vidi reenje tog problema. Ako jedan prosean stanovnik Srbije, verovatno i Evrope i ostatka sveta, eli neto da promeni, verovatno se uputa u nemoguu misiju jer i u demoratiji se sve vrti oko odreenog broja ljudi koji se delegiraju iz jedne zatvorene grupe odabranih. Izuzetno je teko postati lan te grupe, onaj koji uspe verovatno je reio svoj status na dui period, ali je broj takvih u odnosu na veliinu glasakog tela veoma mali. U teoriji svaki bira moe da bira i da bude biran ali u praksi, realno, realizuje se samo prvi deo ove demokratske teorije. Jasno smo istakli problem kvalitetne ponude koji je prisutan i koji je teko prevazii. Oni koji su na vlasti ne ele da se povuku obrazlaui svoju odluku injenicom da su oni izabrani i da i na sledeim izborima oni treba da budu kandidati jer su ve dokazali kvalitet. Lideri koji su u opoziciji tvrde da su upravo oni samim inom to su ve izabrani za voe svojih partija pokazali kvalitet i da ponovo treba da budu nosioci potencijalnih izbornih lista bez obzira to su recimo ve tri izborna kruga izgubili. Prosean graanin, obian smrtnik, ne eli da ponovo izlazi na izbore koji su iz godine u godinu istovetni, bar kada je ponuda politikih lidera i politikih paketa koji se nude ista ili slina. Kada ovo kaemo ne mislimo samo na Srbiju jer slian problem sa izlasnou na izbore imaju i zemlje sa mnogo razvijenijom demokratijom. Kako prevazii ovaj problem odnosa politike ponude i potranje. Imajui u vidu da
4

Hejvud, E. (2004), Politika, Beograd: Clio, str. 451.

oni koji su na vlasti ele tamo da ostanu to due a da oni koji ele promenu ne mogu to da izvedu tako lako problem je izuzetno teak. PONAANJE BIRAA, TIRANIJA VEINE Nemogue je razmiljati i pisati o ponaanju biraa a pritom ne upozoriti na opasnost koja je, hteli to da priznaju ili ne zagovornici demokratije, prisutna, a to je tiranije veine. Kada kaemo tiranija tu pre svega mislimo na opasnost da veina moe, i ne samo moe ve to po pravilu veoma esto i radi, pod okriljem demoktratskih sloboda donositi odluke koje su protiv prava i miljenja manjine. Kada se definie pojam manjine u ovoj prii se ne misli samo na nacionalne manjine. Manjina moe biti stanovnitvo jednog naselja na lokalnom nivou ili jednog mesta ili regiona na saveznom nivou. Pripadnici razliitih udruenja, organizacija i grupacija, sve one skupine koje su po broju u manjini bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, boju koe, starost, seksualnu opredeljenost, veroispovet, jezik, ... Po pravilu tiranija je mogua samo u smeru veina prema manjini. Kako je u praksi primenjena predstavnika demokratija, birai prvo biraju svoje predstavnike koji onda oluuju u njihovo ime, otvara se mogunost za donoenje odluka koje ne odgovaraju svima. Demokratija realno, kao niti bilo koji drugi nain donoenja odluka, ne garantuje da e donete odluke odgovatari svima. Ono to bi trebalo da garantuje demokratija to je da su donete odluke u skladu sa ustavnim i zakonskim pravilima. Da li je negodovanje manjina koje ne ele da promene svoje miljenje, a moraju se pridravati demokratski donesenih odluka, dovoljno. Svoje neslaganje manjine pokazuju kroz proteste na javnim skupovima, preko medija i na razne druge naine osporavaju donete odluke i pokuavaju da izazovu promenu iste. Da li se tiranija veine moe skrivati iza ustava i zakona moete proceniti sami. NEDOVOLJNA ZASTUPLJENOST OSOBA ENSKOG POLA Veoma je teko odrediti pravu granicu koja definie manjinu. Manjinom moemo smatrati svaku grupu ljudi koja svojim pravom glasa nije u mogunosti da izvri promene ukoliko to ne odgovara veini koja je na vlasti. U koju grupu da svrstamo osobe enskog pola koje su, hteli mi to da priznamo ili ne, i pored velikog broja u podreenom poloaju u odnosu na osobe mukog pola. Odluke koje im ne odgovaraju moe doneti veina koja je na vlasti i pored toga to ene predstavljaju polovinu birakog tela. Njihova zastupljenost u organima odluivanja nije ni priblino proporcionalna veliini njihovog birakog tela. Ne tvrdimo da je to pravilo ali je i pored tolike birake moi enske populacije njihov poloaj podreen vladajuoj veini koju su same izabrale. Prosto je neverovatno da toliko birako telo, enska populacija, ima tako mali broj svojih predstavnika u vladajuoj veini ili bolje reeno u veini koja donosi odluke. Osobe enskog pola sigurno nisu manjina ali je evidentan problem njihove slabe zastupljenosti u politikom ivotu. Jedan od razloga ne izlaska na izbore, bar kada su osobe enskog pola sa pravom glasa u pitanju, sigurno je njihova nedovoljna zastupljenost na izbornim listama. Kao direktna posledica nedovoljne zastupljenosti na izbornim listama javlja se manjak ena i u formiranim vladajuim veinama. I u toj oblasti izbornih zakona potrebne su promene ukoliko elimo veu izlaznost biraa na izbore. Te promene moraju biti adekvatne veliini problema koji je prisutan. Veliki je znak pitanja koliko e biti mogue izvesti pozitivne promene u smeru vee zastupljenosti ena kada se ima u vidu kolika je zastupljenost osoba enskog pola u organima koji odluuju.

NEDOSTATAK MOTIVA PROUZROKOVAN PONAANJEM IZABRANIH Da li je mogue nekoliko puta se oklizniti na istom mestu? Da li je mogue na nekoliko zadnjih izbora glasati za istu ili slinu opciju? Da li je mogue da se zadnjih deset godina na politikoj sceni Srbije pojavljuju isti kandidati ili njihove vrlo kvalitetno izvedene kopije. Sva ova pitanja su sutinski bitna i odgovori na njih su u stvari jedan deo odgovora na pitanje: Zato birai ne glasaju? Ako uzmemo u obzir da se u predizbornim kampanjama obeava jedan politiki paket koji slui iskljuivo da motivie biraa da izae na izbore i glasa a da se posle pobede na izborima i osvajanja vlasti taj isti paket raspakuje i u konkretnoj primeni bude veoma malo zastupljen onda je jasno zato je sve tee biraa pretvoriti u glasaa. Da bi situacija bila jo gore potrude se i izabrani koji svojim ponaanjem politiku situaciju, koja je sama po sebi teka, uine jo teom i komplikovanijom. Dolazi do preobraaja koji se u prirodi veoma teko i retko susree. Moda i ne postoji pravi izraz koji bi definisao promenu ponaanja politiara u predizbornoj kampanji, znai pre izbora, dok postoji neizvesnost oko izbornih rezultata, sa jedne strane i ponaanja tog istog politiara sa druge strane posle objavljivanja izbornih rezultata i osvajanja vlasti. Kada kaemo vlasti ne postoji sutinska razlika izmeu lokalnih, saveznih i predsednikih izbora. Promena je neverovatna. Nema potrebe da navodimo primere za ovu tvrdnju imajui u vidu, da ih je toliko, da svako ko uopte i pomisli o ovoj temi moe ispriati svoj lini primer. Da situacija na politikoj sceni Srbije bude jo nepovoljnija, ako je to uopte mogue, pobrinuli su se izabrani svojim odnosom prema organima vlasti u koje su ili birani ili postavljeni. Imajui u vidu ponaanje poslanika u Skuptini republike Srbije nema potrebe da se sputamo na nie nivoe vlasti kako bi opisali ovu, blago reeno, udnu pojavu. Prosto je neverovatno da izabrani poslanici koji predstavljaju narod ili bolje reeno narodnu volju mogu imati takav odnos prema pravima i obavezama koje su preuzeli ulaskom u najvii demokratski oragan Srbije. Skoro da je nemogue proceniti da li je njihovo ponaanje i odnos prema narodu kada su prisutni na zasedanjima vei ili manji greh u odnosu na to da u veini sluajeva nisu ni prisutni na zasedanjima. alosno izgleda sala u kojoj sedi i radi nekih dvadesetak poslanika dok su ostali zauzeti nekim vanijim stvarima nego to je uee u radu Skuptine republike Srbije. Pri tom treba imati u vidu veliinu politike borbe koja se vodila izmeu stranaka i njihovih sledbenika da bi ti isti poslanici bili izglasani na demokratski odranim izborima. Dolazak poslanika na zasedanja po potrebi politikih stranaka koje oni predstavljaju i prema njihovoj slobodnoj volji najbolje su svedoenje kakav je njihov odnos prema biraima koji su ih svojim glasovima izabrali. Moda bi ti isti poslanici i mogli sakriti od biraa svoje ponaanje, da li su prisutni ili nisu, koliko se zalau ili ne zalaau, koliko rade ili ne, da nije direktnih TV prenosa na kojima su insistirale i pozicija i opozicija. KAKO MOTIVISATI BIRAA DA ISKORISTI SVOJE DEMOKRATSKO PRAVO Naveli smo samo neke, po nama kljune, faktore koji utiu na pomanjkanje motiva koji bi naterali birae da izau i svoj glas dodele nekoj od ponuenih opcija. Pokuaemo da definiemo odreene predloge koji e pokuati da podignu nivo kvaliteta demokratskog odluivanja to je osnovni preduslov za pribliavanje biraa demokratskim izborima.

10

Prvo smatramo potrebnim da pravo glasa, kao garantovanu pravo svakog slobodnog oveka, treba razdvojiti od odluke da li e bira imati pravo da izae ili ne izae na izbore. Osim pozitivne klime vezane za izbore koja se postie kombinacijom veeg broja faktora neophodno je da obavezu izlazaka biraa na izbore potvrdimo i nekim zakonskim aktima koji bi osim prava glasa podrazumevali i obavezu izlaska biraa na izbore. Veina teorija smatra da samim inom primoravanja biraa da izae na izbore njihovo pravo glasa gubi smisao. Meutim, potrebno je stvari pogledati i iz nekog drugog ugla i moda doi do drugaijih argumenata kada je pravo glasa u pitanju. Ako imamo u vidu da se demokratija zasniva na vladavini zakona zato bi onda zakonska odluka koja primorava pojedinca da iskoristi svoje demokratsko pravo bila sporna. Svakako da odluka ne bi mogla uticati na to za koga e bira da glasa, bila bi usmerena iskljuivo na obavezu biraa da izae na izbore. Da bi ova zakonska odluka koja obavezuje biraa da izae na demokratske izbore imala smisao potrebno je pokuati izvriti i jednu vrlo bitnu promenu u izbornim procesima. Mera koja bi motivisala izlazak biraa na izbore i koja bi potpomogla primenu zakona sastoji se u sledeem: Na svakom glasakom listiu, bez obzira da li su u pitanju predsedniki, savezni ili lokalni izbori, birau bi osim ponuenih opcija bila ponuena jo jedna koja bi se nalazila na kraju svake liste, a koja bi predstavljala opciju koju e zaokruiti oni koji su izali na izbore a ne odgovara im ni jedan od ponuenih kandidata. Ta poslednja opcija bi okvirno trebala da glasi: Nisam zadovoljan ponuenom listom. ta bi to u praksi znailo? Kada postoji odreen procenat glasakog tela koje nije zadovoljno sa ponuenim kandidatima a istovremeno svi oni nemaju ni elju ni mogunost da zajedniki predloe svog kandidata onda oni i ne izlaze na izbore. Meutim, ako bi tim istim biraima bila data mogunost da, ukoliko ni jedna ponuena opcija na listi ne odgovara njihovim kljunim interesima, oni ipak imaju za ta da glasaju na tim izborima, situacija bi bila mnogo povoljnija. Izmeu ostalog, promena izbornog sistema bi morala da predvidi i mogunost da vie od 50% glasaa nije zadovoljno ponuenom listom, onda bi rezultat takvih izbora zabranio ponovno kandidovanje istih kandidata na sledeim izborima. Ako postoji sumnja da li zakonskim aktima primorati birae da izau na izbore onda kada je ponaanje ili bolje reeno odnos demokratski izabranih predstavnika prema narodu koji predstavljaju odnosno prema funcijama koje obavljaju tu dileme ne bi trebalo da bude. Jasno se mora definisati ta su prava i obaveze izabranih predstavnika sa jedne strane a kakve su sankcije i mere mogu preduzeti protiv njih u sluaju zloupotrebe sa druge strane. To moraju biti jasno definisani i precizni zakoni koji bi garantovali zatitu birakih prava, zatitu interesa birakog tela kroz spreavanje samovolje izabranih delegate. Izbegla bi se situacija, trenutno aktuelna u Srbiji, da poslanici odlaze i dolaze u Saveznu skuptinu kada i kako to njima i njihovoj partiji odgovara bez ikakvih posledica po njih. Kada birai budu uvideli da njihovi izabrani predstavnici rade odgovornije, kvalitetnije i u skladu sa zakonskim normama onda e se poveati i procenat njihove izlaznosti na izbore. Da li je tehniki izvodljivo, verovatno jeste, da se uvede obavezna predizborna lista u kojoj e se taksativno navesti obeanja politikih stranaka i njihovih lidera u predizbornoj kampanji. Listu zvanino overiti u sudu, pa da se na kraju perioda koji su izabrani predstavnici proveli na vlasti uporedi obeano i realizovano. Ovom bi se merom bar delimino izbeglo da se u predizbornim kampanjama moe obeati sve uz obrazloenje da je to u stvari samo predizborno obeanje. Moda ak i formirati Komisiju koja bi utvrdila kolika je razlika izmeu obeanog u predizbornoj kampanji i ispunjenog u periodu trajanja mandata.

11

Poto se nekoliko zadnjih izbora u Srbiji zavravaju sa izbornim rezultatima koji nam garantuju neizvesnost oko formiranja demokratske veine, da se izbori odre sutra verovatno bi rezultat bio slian, potrebno je napraviti takav izborni sistem koji bi biraima garantovao sigurnost njihovog izbora. Kada kaem sigurnost tu pre svega mislim na situaciju da jedan bira glasa za jednu stranku, nebitno da li je u pitanju narodnjaka, naprednjaka, demokratska ili neka etvrta opcija u pitanju, a ta stranka posle izbora ue u koaliciju sa strankom potpuno suprotnih uverenja i suprotnog politikog programa od sopstvenog i time moda doe u situaciju da izda biraa. Da bi izbegli pomenutu situaciju i da bi vratili mo birau da sam odlui koja e koalicija biti na vlasti i time pojaamo nivo demokratije predlaemo sledee: Po zavretku prvog kruga demokratskih izbora i situacije da jedna stranka nema apsolutnu veinu i mogunost formiranja samostalne vlade a ni u koaliciji sa drugim strankama, treba ui u drugi krug glasanja sa samo dve opcije gde bi se jasno definisalo ko, kako i sa kim pravi koaliciju. Naravno da bi dve najae stranke, ukoliko ne ele zajedno da formiraju vladu. dogovorile i predloile dve finalne koalicije o kojima bi se birai izjasnili u drugom izbornom krugu. Tako bi se biraima vratilo demokratsko pravo da odlue ko e biti na vlasti ime bi se izbeglo nezadovoljstvo koje ostaje posle prvog kruga kod formiranja neprirodnih koalicija. ene su oduvek zauzimale vana mesta u odluivanju u zajednici i pored injenice da im je u nekim drutvima pravo glasa bilo vekovima institucionalno uskraeno.5 Upravo pravo glasa je podsticalo ene na dugotrajnu borbu za ostvarivanje svojih politikih prava. I pored toga to je po definiciji interesovanje ena za politiku manje nego kod mukaraca i duboko ukorenjene predrasude da je politika muko zanimanje, mora se imati u vidu injenica da se u politici reavaju bitna pitanja koja su od jednakog znaaja kako za ene tako i za mukarce pa samim tim i odgovornost bi trebala da bude podeljena izmeu ove dve grupe. ene bi morale da podignu nivo njihove meusobne povezanosti formiranjem razliitih vidova udruenja, organizacija ili politikih partija koje bi imale za cilj poveanje zastupljenosti ena u politikom ivotu shodno veliini njihove birake moi. Vea zastupljenost u politikom ivotu koja bi se ogledala i kroz izborne liste i izabrane delegate bi sigurno u velikom procentu doprinele poveanoj izlaznosti biraa na izbore. Na pitanje: Koliko treba ena da bude zastupljeno u politici, odgovor e nam se pojaviti u budunosti bez obzira na jo uvek prisutnu dominaciju mukaraca nad enama, bar kada su politike teme u pitanju.

Informator 2007/2008, IV broj - enska multietnika grupa - SELEU, Projekat Osnaivanje ena I manjina kao ugroenih grupa, www.ZMG-Seleus.org.yu

12

ZAKLJUAK Pravo glasa je jedno od osnovnih ljudskih prava koje danas mogu da koriste dravljani u veem broju drava. Borba za ostvarivanje prava glasa, kao i mnogo drugih prava, trajala je veoma dugo. Ako se ima u vidu da ivimo u XXI veku a da jo uvek ima ezdesetak nedemokratskih reima na svetu jasno je da ta borba jo uvek traje. Kroz istoriju borba za pravo glasa prola je teak i dug put. Jedini nain da se iskoristi pravo glasa jeste izlazak i glasanje na izborima. Znaaj izbora se ne moe dovesti u pitanje. Oni u najmanju ruku, pruaju biraima jasnu mogunost da utiu na politiki proces, a takoe pomau, neposredno ili posredno, da se odredi ko e biti na vlasti. Prema tom gleditu, izbori se tiu rezultata ili bolje reeno, ko pobeuje a ko gubi. Imajui u vidu navedeno gotovo neverovatno zvui injenica da je procenat izlaznosti biraa na izbore iz godinu u godinu, od izbora do izbora sve nii i nii u veini regiona sveta. Ako znamo da je vladavina predstavnika koje narod bira na izborima veinom glasova u stvari demokratija-vladavina naroda, odakle taj mali procenat izlaznosti. I pored injenice da su vani glasovi samo onih biraa koji izau i glasaju i da samo izlaskom na izbore neto mogu da promene birai sve manje glasaju. I pored toga to je glas biraa tek jedan od nekoliko miliona drugih glasova i moda ne vredi mnogo ipak je to jedini politiki kapital koji birai poseduju. Zato birai ne glasaju? Pravo glasa jeste nuan uslov za izlazak na izbore ali ne i dovoljan za ostvarenje istinske demokratije. Potrebno je da postoji pravo manjina, puno pravo ena, sloboda medija, nezavisno sutstvo, pravedna podela vlasti i potovanje ljudskih prava. Dugakom spisku uslova potrebno je dodati injenicu da su ljudi razoarani, teko ive, previe su ih puta u prolosti politiari obmanuli, zbunjeni su i nemaju jasnu sliku kako treba da izgleda osoba kojoj bi oni poklonili svoje poverenje, svoj glas. Postoji vie puteva ka unapreenju demokratije koja bi ojaana bila pravi motivator vee izlaznosti biraa na izbore. Kojim demokratskim putem e ljudski rod koraati u budunost niko sa preciznou ne moe odgovoriti ali jedno je sigurno: Putovati se mora bez obzira da li e birai iskoristiti svoje pravo i iz statusa biraa prei u status glasaa. Jedino im status glasaa obezbeuje mesto aktivnog igraa u ovoj politikoj utakmici.

13

LITERATURA: Prokopijevi, M. (2000), Konstitucionalna ekonomija, Beograd: E press. Hejvud, E. (2004), Politika, Beograd: Clio Markov, O. (2000), Izbori nae pravo, Novi Sad: Fondacija Fridrih Ebert Biro u Beogradu. Miljenje br. 190/2002. Evropska komisija za demokratiju putem zakona, Kodeks dobrog vladanja u izbornim pitanjima, Smernice i obrazloenja, usvojeni na 52. sednici Venecijanske komisije (Venecija, 18.-19. oktobar 2002.) CDL-AD (2002) 23 Informator 2007/2008, IV broj - enska multietnika grupa - SELEU, Projekat Osnaivanje ena I manjina kao ugroenih grupa, www.ZMG-Seleus.org.yu Marievi, L. i aji, M. urednici, (2008), Tajna glasake kutije, Beograd: Centar za razvoj Srbije, www.razvojsrbije.org.yu Prizma, Lakievi, D. (2002), Predsedniki izbori u Srbiji, od 9 do 15 str. Beograd: Centar za liberalno demokratske studije, www.clds.org.yu Prizma, Vladisavljevi, N. (2003), Sistemi sa neposredno izabranim predsednikom, naslee starog reima i novi ustav, od 9 do 18 str. Beograd: Centar za liberalno demokratske studije, www.clds.org.yu Beton-kulturno propagandni komplet, Obreni, D. (2009), Pravo glasa ena, od 1 do 7 str. Beograd: Javni radovi, www.elektrobeton.net/javniradovi.html

14