Upoznajmo Elen Vajt

Naslov Originala MEETING ELLEN WHITE Novi pogled na njen ivot, spise i glavne teme Dord Najt (George R. Knight) Preveo s engleskog: Ivan idara

Elen G. Vajt je, bez sumnje, bila najuticajnija osoba u istoriji Hrianske adventistike crkve. Njena prisutnost i njeni spisi uinili su mnogo u oblikovanju i voenju crkve tokom njenih sedam decenija proroke slube. Od njene smrti 1915. njen savet i iva misao nastavili su da usmjeravaju Crkvu. Moda se pitate ko je Elen Vajt? Dord Najt ( George Knight ), profesor crkvene istorije na Teolokom seminaru Endrus u SAD, odgovara na ovo pitanje u ovoj knjizi. Prvi i najvei deo predstavlja koncizan biografski pregled njenog ivota. Drugi deo uvodi itaoca u dva podruja: njene objavljene i neobjavljene spise, pokazujui glavna podruja u kojima je njen savjet naao mesto u Crkvi. Trei deo, istrauje sedam glavnih tema, koje se proteu kroz sve to je napisala. Dr Najt pomae itaocu da razume neobino zanimljiv ivot i ulogu Bojeg vesnika u Hrianskoj adventistikoj crkvi.

RE ITAOCU Elen Vajt (1827-1915) je bez sumnje, bila najuticajnija linost u istoriji Hrianske adventistike crkve. Njezina lina prisutnost i njeni spisi uinili su mnogo u oblikovanju i voenju crkve tokom njenih sedam decenija proroke slube. Od njene smrti 1915. godine, njen savet i iva misao nastavili su da usmjeravaju Crkvu. Moda se pitate: Ko je Elen Vajt? Ova nevelika knjiga nastoji da odgovori na to pitanje. Prve dve treine ove knjige predstavljaju biografski pregled njenog ivota. Biografski pregled predstavljen je iz pet stotina stranica njenog autobiografskog materijala iz knjige Life Sketches i iz est svezaka biografije objavljenje od Artura L. Vajta ( Arthur L. White ) izmeu 1981. i 1986. godine. Ova studija donosi saetu biografiju za prosenog itaoca. Drugi deo ove knjige daje pregled njenih spisa. Taj deo slui kao uvod u njene razliite knjige i rukopise. Trei deo predstavlja itaocu glavne teme koje se provlae kroz njen rad. Te teme povezuju njene spise u celinu i ine osnovu koja njenim knjigama i lancima daje kosmiki znaaj u borbi izmeu dobra i zla. Iako se o tome moe raspravljati da li sam mogao da odaberem druge teme, uinio sam najbolje to sam mogao, odabravi one koje daju najpotpuniji okvir za razumevanje njenih misli. Pretpostavimo da bi italac mogao da smatra moju listu kao poetak, koju svako od nas treba da upotpuni prilikom prouavanja ivota i dela Elen Vajt.

Ovde navoena knjiga Reading Ellen White pomoi e nam u ovom prouavanju prilikom istraivanja osnovnih principa koje bismo trebalo da imamo na umu, dok itamo njene spise. Principi e proizai sami po sebi iz njenog saveta, zatim kako se odnosila prema ljudima koji su koristili njene spise, i u nekim sluajevima, tokom godina, zloupotrebili ih. Druga navoena citirana knjiga usko povezana sa ovom koju itate je moja kratka istorija adventizma sa naslovom Anticipating the Advent . U toj knjizi iznosim istorijski kontekst u kome se opisuje razvijanje slube Elen Vajt. Ve nekoliko godina postoji potreba za knjigom sa konciznim uvodom u ivot, spise i glavne teme Elen Vajt. Knjiga Upoznajte Elen Vajt napisana je da odgovori na ovu potrebu. Nadam se da e ova knjiga biti od blagoslova, kako vernicima Adventistike crkve tako i onima koji to nisu, ali tragaju za boljim razumevanjem zaista neobine linosti i njenog dela. 1. poglavlje

Proroko vodstvo razoaranih (1827 1850)

Dok sam se molila pred porodinim oltarom, na mene se spustio Sveti Duh i uinilo mi se da se penjem sve vie i vie, daleko iznad ovog mranog sveta. Pogledala sam oko sebe da vidim adventiste u ovom svetu, ali ih nisam mogla nai; tada mi je neki glas rekao: Pogledaj ponovno i pogledaj malo vie. Na to sam podigla oi i opazila ravnu usku stazu koja se pruala visoko iznad ovog sveta. Tom stazom putovali su adventisti u Grad koji se nalazio sasvim na kraju puta. ( EW 14) Ko je ta mlada vizionarka? Gore navedeni tekst obeleila je sedamnaestgodinja Elen G. Harmon, opisujui svoje prvo vienje u decembru 1844. godine. Elen i njena sestra bliznakinja roene su kao najmlae od osmoro dece u Gorhamu, u dravi Mejn, 26. novembra 1827. godine. Njen otac koji je pravio i prodavao eire, preselio se s porodicom u Portland, u dravi Mejn. Dogodilo se to u Portlandu. Devetogodinja Elen imala je nesreu koja se duboko odrazila u njenom ivotu. Neko iz njenog razreda bacio je kamen i pogodio je u lice, tako da joj je nekoliko sedmica ivot visio o koncu. Konano se oporavila, ali to nesreno iskustvo ravo je uticalo na njeno zdravlje i zato nije bila u mogunosti da nastavi redovito kolovanje, iako je to arko elela. Slabo zdravlje pratie je veim delom ivota. Njena nemogunost da pohaa kolu nije zaustavila njeno obrazovanje. Njen autobiografski zapis pokazuje da je imala istraivaki duh i oseajnu prirodu. Ta oseajnost ne pojavljuje se samo u njenom odnosu prema ljudima nego i prema Bogu. Zapravo, ak i povran pregled njene autobiografije, navodi na zakljuak da je ona od svoje najranije mladosti, iskreno i ozbiljno shvatala religiju. Mlada Elen bila je posebno obuzeta milju da bi Isus mogao da doe za nekoliko godina. Prvi put susrela se s tim uenjem kad je imala osam godina. Na putu u kolu nala je komad papira na kome je pisalo da bi Isus mogao da doe za nekoliko godina. Bila sam, pisala je opsednuta strahom Tako dubok utisak na moj um ostavio je odlomak

sa onog komada papira da sam nekoliko noi jedva neto malo spavala i stalno sam se molila da budem spremna kad Isus doe. ( LS 20.21) Takva oseanja bila su pojaana u martu 1840. godine kad je ula Vilijama Milera kako propoveda u Portlandu, da Isus moe da se vrati oko 1843. godine. Elenin strah od Drugog dolaska potie iz dva izvora. Prvi je bio duboko oseanje bezvrednosti. U mom srcu, pisala je, postojalo je osjeanje da nikada neu biti vredna da se nazovem Bojim detetom inilo mi se da nisam dovoljno dobra da uem u Nebo. ( LS 21) Njeno oseanje bezvrednosti proizlazio je neposredno iz njenog verovanja u pakao koji veno gori. Bojala se da bi zbog svojih grehova, mogla zauvek da trpi plamen pakla, ak toliko dugo koliko sam Bog postoji. Ne samo da se bojala za sebe, nego ideja o paklu koji veno gori stvorila je u njenom umu odreeni teoloki zakljuak. Kada je ta misao obuzela moj um da Bog uiva u muenju svojih stvorenjaizgledalo je da e me zid tame rastaviti od Njega Oajna sam pri pomisli da bi se tako surovo i tiransko bie moglo odluiti da me spase od grene sudbine. ( LS 31) Takve misli odvele su je u skoro potpunu tamu. Godinama je Elen patila zbog takvog shvatanja. Njen problem je bio otean dvama lanim uenjima: Prvo, da je potrebno da bude dovoljno dobra, ili ak savrena, da bi je Bog mogao prihvatiti; i drugo, ideja ako je ona zaista spasena, trebalo bi tada da doivi oseanje duhovnog zanosa. Njena tama poela je da se prosvetljava tokom leta 1841. godine za vreme uestvovanja na metodistikom susretu u prirodi u Bukstonu, u dravi Mejn. Tamo je u propovedi ula da su samopouzdanje i lini napor bezvredni u postizanju Boje naklonosti. Shvatila je da samo povezan s Isusom kroz veru, grenik postaje Boje dete koje se nada i veruje. Od tog polazita pa nadalje ona je ozbiljno traila oprotenje za svoje grehe i nastojala da se potpuno preda Gospodu. Jedini vapaj moga srca, napisala je kasnije, bio je: Pomozi, Isuse! Spasi me ili u propasti! Iznenada, kae ona, moj teret je spao s mene i moje je srce doivelo je oseanje rastereenosti. ( LS 23) Meutim, ta misao bila je veoma dobra da bi bila istinita. Kao rezultat takvog shvatanja ponovno je osetila teret oaja i krivice koji su postali njeni stalni pratioci. Kao to je i napisala: Izgledalo mi je da nemam pravo da se oseam radosnom i srenom. ( LS 23) Polako je shvatala udo punine Boje otkupiteljske milosti. Ubrzo posle povratka sa sastanka koji je odravan u prirodi, Elen je bila krtena uronjavanjem i pridruila se Metodistikoj crkvi. Zanemarujui argumente vernika koji su odbacili uronjavanje ona je to odabrala, jer je verovala da je to jedini biblijski nain krtavanja. Usprkos njenim novim shvatanjima, jo uvek je bila muena sumnjom. Kao rezultat toga nastavila je da se boji da nije dovoljno savrena za susret sa Spasiteljem prilikom Njegovog povratka. Nekako u to vreme Vilijam Miler vratio se u Portland i odrao niz predavanja u junu 1842. godine. Iskustvo Elen Vajt u mileritskom pokretu Miler je propovedao da e se Isus vratiti oko1843. godine. Deo njegovog objanjenja za taj datum bilo je njegovo shvatanje teksta iz Knjige proroda Danila 8,14. (Do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti.) Objanjavao je da je

Svetinja Zemlja i Crkva, a ienje znai oienje vatrom prilikom Drugog Isusovog dolaska, a kraj dve tisue dana i noi je datum, kada e vatra oistiti Zemlju. Kao i mnogi drugi tumai, da bi bio to precizniji, on je prorekao da e ispunjenje proroanstva o dve hiljade i tri stotine dana i noi biti ispunjeno izmeu 1840. i 1843. godine. Miler je mislio da bi Isus mogao da se pojavi u to vreme. Desetine hiljada ljudi prihvatili su njegovo uenje kao mogui datum. Elen Harmon bila je jedna od njih. Meutim, samo ovo verovanje nastavilo je da joj priinjava tekoe, jer je jo uvek oseala dugotrajni strah da jo nije bila dovoljno dobra. Posle toga misao o neprekidnoj vatri u paklu jo ju je uznemiravala. Dok je Elen bila u takvom duevnom stanju, njena majka predloila joj je da se posavetuje sa Leviem Stokmanom, metodistikim pastorom, koji je takoe prihvatio Milerovo uenje. Stokman je ohrabrio Elen govorei joj o Bojoj ljubavi prema zalutaloj djeci; umesto da se raduje njihovoj propasti, On ezne da ih privue k sebi u jednostavnoj veri i pouzdanju. On eli u njima prebiva u skladu sa velikom Hristovom ljubavlju i u skladu sa planom otkupljenja. Idi slobodna, rekao joj je; vrati se svome domu s poverenjem u Isusa, jer On nijednoj iskrenoj dui koja Ga trai nee uskratiti svoju ljubav. ( LS 36.37) Taj razgovor predstavljao je jednu od znaajnijih dogaaja i prekretnica u ivotu Elen Harmon. Od tog vremena pa nadalje, gledala je na Boga kao na ljubaznog i njenog Oca, umesto strogog despota koji primorava ljude na slepu poslunost. Svoje srce predala je Njemu s ljubavlju. Poslunost Njegovoj volji znaila je radost: bilo je zadovoljstvo sluiti Mu. ( LS 39) U to vreme Elen je dola do potpunijeg shvatanja predmeta o stanju mrtvih.Ona je to svoje razumevanje izrazila u tri take: Ljudska dua po svojoj prirodi nije besmrtna. Smrt je stanje u kome ljudi spavaju u grobu do vaskrsenja prilikom Drugog Isusovog dolaska. Biblija ne prua dokaze za verovanje da postoji veni pakao. ( LS 49) Ova shvatanja uteila su Elenin um i srce. Posle svega, pisala je: Ako prilikom smrti ljudska dua ue u venu sreu ili vene muke, zato je onda potrebno vaskrsenje propadljivog tela? ( LS 49.50) Njeno novo shvatanje o uslovnoj besmrtnosti nije joj samo pomoglo da shvati biblijsko uenje o vaskrsenju nego joj je, takoe, donelo osloboenje od pogrenog shvatanja o stranom Bogu koji mui ljude u plamenu pakla tokom beskrajnih vijekova u venosti. Ona e kasnije objasniti da je izvan sile ljudskog uma da proceni zlo koje je delovalo preko lanog uenja o venim mukama. To uenje stvorilo je milione sumnjiavih i nevernika. To ne moe, smatrala je ona, da bude u skladu s biblijskim uenjem o Bojoj ljubavi. ( VB 460; 1997) Otkrie Boga kao nenog Oca osnailo je Elen Harmon da objavi vest o Drugom dolasku tako da se i drugi mogu pripremiti za taj radosni dogaaj. Tako je, suprotno svojoj stidljivoj naravi, poela moliti u javnosti, poela je na metodistikim sastancima da iri svoje vjerovanje u Isusovu spasavajuu silu i Njegov skori povratak i zarauje novac da bi kupila tampani materijal za irenje adventistike nauke. Ova poslednja aktivnost posebno joj je teko padala. Zbog naruenog zdravlja morala je da sedi u krevetu i plete arape za 25 centi dnevno. Bila je veoma marljiva i tu osobinu pokazala je na svakom podruju ivota. To je pokrenulo mnoge njene mlade prijatelje da veruju u Isusa.

Nije samo Elen bila oduevljena za adventnu vest koju je Miler propovedao nego i njeni roditelji i braa i sestre. Meutim, vernici njihove mesne crkve, koji su verovali da Hristos nee doi, dok se najpre ne navri 1000 godina mira i obilja, nisu cenili nauku o skorom Hristovom dolasku. Zbog toga su u septembru 1843. godine iskljuili familiju Harmon iz Metodistike crkve. Njihovo iskustvo je pokazalo da mnogi drugi mileritski adventisti, treba svuda da nastave propovedanje o svom verovanju u Isusov skori dolazak. Sukob je dospeo u kritinu taku, kad se proreeni datum pribliio. Mileritski adventisti nisu bili suvie zabrinuti zbog svojih iskljuenja iz razliitih zajednica. Isus e doi za nekoliko meseci i sve njihove nevolje e proi. S tom nadom mileriti su nastavili da odlaze na sastanke da se meusobno hrabre, jer se proreeno vreme pribliavalo. Radost je ispunjavala njihova srca. Kako e to Elen kasnije opisati i istai, godina izmeu 1843. i 1844. bila je najsrenija godina u mom ivotu. ( LS 59) Ovi adventisti nepokolebljivo su ekali da se licem k licu susretnu sa Isusom. Mileriti su iz prouavanja praznika jevrejske godine konano zakljuili da e se oienje Svetinje (a oni su verovali da je to Drugi Isusov dolazak) zbiti 22. okrobra 1844. godine. Ali, taj datum je doao i proao, a Isus se nije pojavio. Kao to je Hiram Edson pisao: Nae najmilije nade i oekivanja su iznevjereni, na nas se spustio duh plaa, koji nikad dotad nisam iskusio Neprekidno smo plakali sve do kraja dana. (Edson manuscript) Razoarenje doivljeno oktobra 1844. bacilo je ekaoce Isusovog dolaska u veliku zabunu. Gotovo je bilo nemogue savladati zbrku. Mnogi su odbacili nadu u Drugi dolazak. Meu onima koji su drali svoje verovanje poele su da se pojavljuju mnoge teorije. Dok su verovali da imaju samo kratko vreme ekanja pred sobom pre nego to se Isus bude vratio, sada su se podelili oko toga je li se ita znaajno dogodilo 22. oktobra 1844. godine. Neki su nastavili da veruju da se je neto dogodilo, ali krajem novembra i poetkom decembra veina je zakljuila da su napravili greku odreujui datum. Elen Harmon pripadala je ovoj drugoj grupi. Ona je odustala od tvrdnje da se tekst iz Knjige proroka Danila 8,14. ispunio u oktobru. Dok je bila obuzeta tom milju, dobila je svoje prvo vienje. Poziv za proroku slubu U decembru 1844. Elen Harmon nalazila se na molitvenom sastanku sa jo etiri ene u domu gospoice Hajnes iz Portlanda. Dok smo se molile, belei Elen, sila Boja spustila se na mene kao nikada ranije. (LS 64) Tokom ovoga iskustva, zapisala je, uinilo mi se da se penjem sve vie i vie, daleko iznad ovog mranog sveta. Okrenula sam se da vidim adventiste, ali ih nisam mogla nai, kad mi jedan glas ree: Pogledaj ponovo i pogledaj malo vie gore. Na to podigoh oi i opazih jednu ravnu, usku stazu koja se pruala visoko iznad ovog sveta. Tom stazom adventisti su putovali u Grad, koji se nalazio na samom kraju puta. Od samog poetka staze njih je obasjavala blistava svetlost. Jedan aneo mi je rekao da je to ponona vika (propovedanje o dogaaju 22. oktobra kao ispunjenje teksta iz Knjige proroka Danila 8,14). Ova je svetlost sijala celom duinom puta da se njihove noge ne bi spotakle. Dok sam svoj pogled upirala u Isusa, koji se nalazio upravo ispred njih vodei ih u Grad, dotle su bili sigurni. Meutim, uskoro su neki posustali i govorili da je Grad vrlo daleko i da su oekivali da e stii mnogo ranije. Tada bi ih Isus ohrabrio Drugi su olako odbacivali svjetlost, rekavi da to nije bio Bog koji ih je dosad vodio. Iza njih

nestalo je svetlosti ostavivi njihove stope u potpunoj tami i oni su se spotakli i izgubili iz vida putokaz i Isusa i pali s puta u tamni i zli svet. (EW 14.15) Ohrabrenje razoaranih mileritskih adventista bila je oigledna svrha ovog vienja koje im je pruilo sigurnost i utehu. Jo neposrednije, dato je objanjenje za nekoliko podruja. Prvo, da 22. oktobra nije nainjena greka. Nasuprot tome, 22. oktobar posvedoio je ispunjenje proroanstva. Kao takav, bio je blistava svetlost koja je pomogla razoaranim adventistima da nose teret i da ih vodi u budunost. Drugo, Isus e nastaviti da ih vodi, ali oni su trebalo da dre svoj pogled usmeren na Njega. Tako je adventizam imao dva znaka: oktobarski datum u svojoj prolosti i Isusovo vostvo u budunosti. Tree, izgleda da je vienje ukazivalo da e ekanje biti due pre nego to Isus bude ponovno doao. etvrto, da je uinjena ozbiljna greka odbacivanjem ranijeg iskustva u pokretu 1844. godine i tvrenje da pokret nije od Boga. Oni koji su nainili tu greku pali su u duhovnu tamu i izgubili svoj put. Vienje im je pruilo nekoliko pozitivnih pouka. Ali, molim vas, zapazite ovo: Ono nije otkrilo to se dogodilo 22. listopada 1844. Ta spoznaja postae jasna prouavanjem Biblije, kao to emo kasnije videti. Umesto da daje posebna objanjenja, Elenino prvo vienje ukazalo je na injenicu da je Bog vodio svoj narod usprkos njegovom razoarenju i zbrci. Bio je to prvi znak Njegove proroke brige i vodstva preko Elen Harmon. Otprilike nedelju dana kasnije, Elen je imala drugo vienje u kome joj je bilo reeno da i drugim adventistima opie ono to joj je bilo otkriveno. Takoe, joj je bilo reeno da e imati mnogo onih koji e joj se suprotstaviti. Ona je, zbog straha, zatajila u svojoj dunosti. Konano, zakljuila je, imala je slabo zdravlje, imala je svega sedamnaest godina i potpuno je prirodno to se bojala. Tokom nekoliko dana, objasnila je kasnije, molila sam se da se ovaj teret uzme od mene i preda nekom sposobnijem ko e moi da ga nosi. Meutim, poruka o dunosti nije se promenila a rei anela neprekidno su odzvanjale u mojim uima: Objavi drugima ono to sam ti otkrio. ( LS 69) Zabeleila je da bi radije izabrala smrt nego dunost koja ju je oekivala. Budui da je izgubila mir koji je nastupio s njenim obraenjem, jo jednom je zapala u oajanje. Ne udi to se Elen Harmon uplaila izlaska u javnost. Posle svega, javnost je nairoko i otvoreno potcenjivala milerite, a pogreno uenje kao i razni oblici fanatizma zahvatili su milerite posle razoaranja. Jo vie, 1844. godine proroki dar bio je pod sumnjom u irokoj javnosti, ali od mileritskih adventista. U leto 1844. umro je mormonski prorok Joef Smit, koga je mnotvo na smrt pretuklo u dravi Ilinois. Krajem 1844. i poetkom 1845. godine pojavili su se brojni adventistiki proroci nejasnog karaktera, a dobar broj izmeu njih delovao je u dravi Mejne. U prolee 1845. veina adventista glasala bi da nema poverenja ni u kakve nove poruke, vienja, snove, jezike, uda, posebne darove, otkrivenja, itd. (MW, 15. maj 1845) U takvoj klimi ne iznenauje to je mlada Elen Harmon razmiljala da odbaci poziv prorokog zvanja. Meutim, usprkos strahu koji je oseala, usudila se da krene i poela je da iznosi Boju vest utehe zbunjenim adventistima. ak i povran pregled njenih autobiografskih izjava pokazuje da je imala veliku borbu sa linim protivnicima i fanatizmom. Neka od njezinih ranih vienja usprotivila su se tom fanatizmu i protivnicima, dajui savjet i ukor, to je uglavnom bilo upueno pojedincima.

Njena prirodna tenja bila je da ublai poruke i uini ih, koliko je to mogue prihvatljivim onima kojima su bile upuene. Ona je shvatila, ako bude tako nastavila razvodnie Boju poruku. Primila je vienje u kome su oni kojima nije verno prenela poruke doli k njoj sa oseajem oaja i uasa. Doli su sasvim blizu mene, pisala je, i obrisali svoje haljine o moje. Kad sam pogledala svoje haljine uvidela sam da su bile umrljane krvlju. Kao Jezekilj u prolosti, Elen Harmon shvatila je u vienju da e snositi odgovornost ako ne bude verno prenosila Boje poruke Njegovom narodu (5T 656.657). Kao rezultat ovih i drugih iskustava, poela je da putuje izvan svoga doma da bi iznela svoje poruke na skupovima koji su istraivali uenje milerita i odreenih pojedinaca. Meutim, poeli su da se pojavljuju problemi. Nije mogla da putuje sama. Njen brat Robert bio je veoma bolestan da bi mogao da joj se pridrui na putu, a njen otac brinuo se o porodici. Pojavilo se reenje problema kada je mladi po imenu Dems Vajt odluio da postane mileritski propovednik u zajednici Hrianska veza. Povremeno bi se Dems sa jo jednom ili dve ene pridruio Eleni na njezim putovanjima. Ovakav sporazum doveo bi do mogue kritike Elene i Demsa. Da bi spreili moguu kritiku njih dvoje odluili su da se venaju, iako su mnogi mileriti verovali da ne bi trebalo podravati osnivanje novih brakova zbog blizine dana Hristovog dolaska, jer je to odricanje od vere. Posle svega, osnivanje braka govorilo je da e se ivot na Zemlji nastaviti. Nasuprot kritikama, Elen Harmon i Dems Vajt venali su se u Portlandu, u dravi Mejn, 30. avgusta 1846. godine. Naredno putovanje bilo je lake ali ne i njihova potpora. Posebno je postalo teko, kad su se rodila prva dva deaka Henri u avgustu 1847. I Dems-Edson u julu 1849. godine. Njihove rane godine bile su godine ispunjene siromatvom i neprekidnim putovanjima, dok su Vajtovi propovedali i iznosili Boje poruke rasejanim i zbunjenim bivim mileritskim adventistima. Jedino to je hrabrilo mladi brani par da idu napred, bila je njihova nada u skori Isusov dolazak i uverenje da Elen ima re od Boga koju treba odneti adventistikom narodu. Vremenom su poele da se naziru konture Adventistike crkve kao organizovanog tela. Bio je to narod koji je poeo da se sakuplja oko temeljnih taaka verovanja ukorenjenih u mileritskom iskustvu. Doktrina i uloga Elen Vajt u njihovom oblikovanju vaan su predmet ove knjige. Njena uloga u razvoju adventistike doktrine Vano saznanje do koga dolazimo u vezi sa ulogom Elen Vajt u razvoju adventistike doktrine svetkovatelja Subote (adventistiki svetkovatelji Subote organizovali su se 1861. i 1863) je u tome to su njena prva vienja gotovo uvek potvrivala doktrinarne stavove koje su drugi ve otkrili temeljitim istraivanjem Biblije. Tako najbolje moemo prepoznati njenu ulogu u oblikovanju doktrine, i to pre kao potvrivanje a manje kao iniciranje. Meutim, takvo uoptavanje, kada je u pitanju oblikovanje doktrine ne stoji kada je re o oblikovanju naina ivljenja. Kao to emo vidjeti u narednom poglavlju, Elen Vajt je imala vaniju ulogu u razvoju adventistikog naina ivota (Adventist life style) nego u oblikovanju doktrine. Vano doktrinarno usmerenje oko koga se razvila adventistika grupa svetkovatelja Subote bilo je uverenje da se je neto vano zbilo 22. oktobra 1844. godine.

Prvo vienje Elen Vajt u decembru 1844. godine potvrdilo je tu injenicu, iako nikada nije objasnilo ta se tada zapravo dogodilo. Prvo svetlo u razjanjenju toga to se tada dogodilo dolazi od shvatanja Hajrama Edsona (metodist, farmer iz Port Gibsona, drava New York ) 23. oktobra. Godinama kasnije on e podeati da je tog datuma on najpre razumeo da umesto da na Prvosveenik (Isus) doe iz Svetinje nad svetinjama iz nebeskog Svetita na ovu Zemlju, desetog dana, sedmog mjeseca, na kraju 2300 dana (22. oktobra 1844), On je toga dana prvi put uao u drugi deo Svetita; i to je delo koje On treba da obavlja u Svetinji nad svetinjama pre dolaska na Zemlju. ( Edson manuscript ) Edsonovo razumijevanje pokrenulo je O.R.L. Crosiera i dr F.B. Hana na duboko istraivanje tog biblijskog predmeta. Oni su otkrili da Svetite koje treba da bude oieno prema tekstu iz Knjige proroka Danila 8,14. nije bila Zemlja nego nebesko Svetite, opisano u Poslanici Jevrejima. Takoe su zakljili da Hristova sluba na Nebu ima dva razdoblja. Prvo razdoblje poelo je u Svetinji, kada se uzneo, dok je drugo poelo 22. oktobra 1844. kada je Hristos preao iz prvog dela Svetita u drugi deo, da zapone (antitipski) stvarni ili nebeski Dan pomirenja. Hristos se nee vratiti na Zemlju, dok ne zavri svoju slubu u drugom delu Svetita. Edson, Han i Crosier doli su do istog zakljuka nezavisno jedan od drugoga, ne razmenjujui miljenja sa Elen Vajt. Crosier je konano objavio ova istraivanja pod naslovom: Mojsijev zakon ( The Low of Moses ) u asopisu Day-Star Extra od 7. februara 1846. Godinu dana kasnije Elen je napisala pismo Eli Kurtis napominjui da joj je Gospod pokazao u vienju da je brat Crosier imao istinsko svetlo o oienju Svetinje itd.; i da je to bila Njegova volja da brat C. taj pogled napie, kako ga je i objavio u asopisu Day-Star Extra . ( WLF 12) Ona je preporuila ovaj asopis svakom adventistikom verniku. U meuvremenu, sredinom februara 1845. godine Elen Vajt dobila je vienje koje je ukazivalo na Hristovu slubu u dva dela Svetita i o promeni koja je nastala u toj slubi 1844. godine, ali bez pojedinosti, koje je sadrala biblijska studija Crosiera i njegovih kolega. Ona nije objavila to vienje do 14. marta 1846. mesec dana posle Crosierovog lanka. Tako su vienja Elen Vajt imala potvrdnu ulogu u razvoju doktrine o Svetitu. Biblijsko prouavanje osiguralo je osnovni sadraj razvoja adventistikog shvatanja tog predmeta. Uloga sestre Vajt potvrdila je da je njihovo prouavanje Biblije teklo u ispravnom smeru. Taj odnos prema ulozi Elen Vajt u uobliavanju doktrine svetkovatelja Subote nije uvek bio jasan u oima njihovih protivnika. Tako je Miles Grant (vodei propovednik Adventistike hrianske zajednice, jo jedan ogranak milerita) pisao 1874. da su Adventisti sedmoga dana objavili da e se Svetinja oistiti na kraju 1300 (2300) veeri i jutara, spomenuto u Danilu 8,14. koja je na nebu i da je ienje poelo u jesen (A.D.) ljeta Gospodnjeg 1844. Ako bi iko upitao zato oni tako veruju, odgovor bi bio da je informacija dola preko jednog vienja gospoe E.G. Vajt. U odgovoru, Urija Smit (urednik glavnog glasila Adventista sedmog dana The Rewiev and Herald Pregled i Glasnik) je zapazio da su stotine lanaka bili napisani o ovom predmetu. No, ni u jednome od njih, vienja koja su spomenuta kao neki autoritet u ovom pitanju, ili izvor informacija, nisu bila upotrebljena.Osnov je jedino Biblija u kojoj se nalazi dokaz za stavove koje smo izneli o ovom pitanju. (RH, 22. decembra 1874) Moemo, naravno, potvrditi vjerodostojnost Smitovog odgovora, jer od vremena od koga postoje dokumenti, Paul Gordon preduzeo je istraivanje o tom predmetu i to

objavio kao The Sanctuary 1844 and the Pioneers ( Rewiev and Herald Pub. Assn. , 1983) Smit je, kao to je i Gordon to potvrdio, bio u pravu. Istorija belei da su neki savremeni adventisti sedmoga dana vie skloni da prihvate Elen Vajt kao autora doktrine nego to su to bili utemeljivai njihova pokreta. Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, ona je bila postupno prihvatana u pokretu svetkovatelja Subote, onako kako su ljudi polako uviali da je imala ispravan savet, kako za pojedince tako i za pokret u celini. Drugo, jo vanije, prve adventistike voe bili su ljudi Biblije. To je ono to ih je privuklo u milerizmu, i to usmerenje povelo ih je prema sreditu to je njihov mileritski adventizam odvelo adventistima sedmoga dana. Elen Vajt lino, bila je potpuno u skladu sa tim bibliocentrinim stavom. Videemo u poslednjem poglavlju ove knjige da je ona uvek uzdizala Bibliju kao najvei autoritet u hrianskom ivotu. Kao to je i zapisala, njeni spisi imali su zadatak da narod stalno pozivaju natrag Bibliji. Ono to smo kazali o ulozi Elen Vajt i njenom odnosu prema razvoju doktrine o Svetinji kod adventista svetkovatelja Subote isto moemo rei o istini koja se odnosi na sveti dan Subotu. Zbog uticaja baptista sedmoga dana, sedmi dan Subota postao je predmet za istraivanje nekoliko mileritskih adventista, iako su se razoarali zbog toga to se Isus nije vratio u oktobru 1844. godine. Prva osoba meu utemeljivaima pokreta adventista svetkovatelja Subote, koja je prouavala biblijsku podlogu te doktrine i to prihvatila bio je Dozef Beits. On je prihvatio Subotu na samom poetku 1845. godine i tu spoznaju podelio s Krojzerom, Hanom i Edsonom. Konano dvojica od njih prihvatila su novo biblijsko otkrie. Odmah su i oni s Beitsom podelili plodove svoga istraivanja Biblije o nebeskom Svetitu, to je on spremno prihvatio. Beits je kasnije izneo svoju novu svetlost o sedmom danu Suboti Demsu Vajtu i Eleni Harmon. Njihova prva reakcija bila je negativna, ali posle posebnog prouavanja Biblije o tome predmetu, Elen i njezin suprug u jesen 1846 poeli su da svetkuju biblijsku Subotu, ue o njoj i brane je. (1T75) Malo kasnije, u aprilu 1847. godine ona je imala vienje koje je potvrdilo vanost sedmoga dana Subote. Kao rezultat toga vienja mogla je da napie: Verovala sam u istinu o pitanju Subote pre nego to sam bilo ta videla u vienju u vezi s njom. Dogodilo se to da sam prihvatila Subotu mesec dana pre nego to sam dobila uputstvo o njenoj vanosti i njenom mestu u treoj aneoskoj vijesti. (8MR 238) U to vreme Beits je objavio proirenu studiju o tom predmetu. Tom studijom nije samo osvetlio potrebu dranja Subote nego je takoe taj predmet povezao sa svojim uverenjem izgraenim na temelju Biblije, Drugim dolasku, nebeskom Svetitu i trostrukoj aneoskoj vesti iz Otkrivenja 14. poglavlja (vidi: Batess Seventh Day Sabbath; A Perpetual Sign, January 1847. ed ). Ista potvrdna uloga vienja Elen Vajt odnosila se na druga dva vana uenja adventista svetkovatelja Subote, drukija od uenja vodeih crkava Hristov dolazak pre milenijuma i nepostojanje besmrtnosti due. Kao to smo videli, ova dva uenja bila su postavljena pre nego to je poela proroka sluba Elen Vajt. Prvi Adventistiki hriani bili su ljudi Biblije. Ova injenica ne moe biti navoena kao dokaz da su vienja potvrdila sva verovanja. Pre se moe tvrditi da su najvanije doktrine Adventistike crkve razvijene i zasnovane najpre na prouavanju Biblije, a ne na vienjima Elen Vajt.

Meutim, njena vienja usmerila su prve svetkovatelje Subote i sauvala ih od nekoliko zamki. Jedna od takvih zamki moglo je da bude odbacivanje ispunjenog proroanstva u oktobru 1844. godine. Prvo zapaeno vienje Elene Vajt ukazalo je na ispunjenje proroanstva iako ono nije otkrilo znaaj ispunjenja. Ono je uticalo na nju i na druge na podruju Portlanda, u dravi Mejn, da ponovno razmotre mileritsko tumaenje teksta iz Knjige proroka Danila 8,14. Druga zamka, od koje su ih odvratila vienja bila je odreivanje datuma. Kao to je ve reeno, Millerov pokret delimino je bio zasnovan na ideji da se porouavanjem Biblije moe doi do mogueg datuma Hristovog povratka. To uvjerenje bilo je iroko prihvaeno tokom leta 1844. kada su mileriti bili uvereni da e se ispunjenje o oienju Svetinje nad svetinjama, prema Danilu 8,14. zbiti 22. okrobra. Bilo je potpuno prirodno da e razoarani adventisti nastaviti da utvruju vreme Hristove pojave posle oktobra 1844. godine. Kao rezultat takvog pristupa Elen Harmon, Dems Vajt i mnogi drugi doli su do uverenja da e se Drugi Isusov dolazak zbiti tokom oktobra 1845. godine. Meutim, Dems Vajt pie da nekoliko dana pre nego to je isteklo vreme 1845. Elen je videla u vienju da je trebalo da budemo razoarani i da sveti moraju proi kroz vrijeme muke Jakovljeve, to je bila budunost. Ovde spomenut pojam Jakovljeve muke bio je potpuno nov za nas kao i za nju. ( WLF 22) Ovo vienje ne samo da je spasilo veinu svetkovatelja Subote od novog razoaranja, koji su (oekivali odreeni datum) bili usmereni na odreivanje vremena to je zahvatilo mnoge grupe adventista tokom kasnih 40-tih, 50-tih i 60-tih godina prolog veka, nego je podsetilo na mogunost iz njenog prvog vienja, da bi se advent mogao oekivati kasnije u budunosti. Tako su vienja uinila mnogo vie nego da su samo potvrdila slaganje s doktrinom. Ona su takoe osigurala vostvo u razvoju adventistikih hriana dok su izgraivali svoj put kroz nemogue nesrene zabune koje su ih okruile kasnih 40-tih godina prologa veka. Najjai udarac doao je iz odnosa koji je Ellen Vajt imala u oblikovanju doktrine adventistikih hriana, to potvruje sledei odlomak. Napisala je da mnogi iz naeg naroda nisu shvatili da smo imali dokaz koji nas je vodio prilikom utvrivanju temelja nae vere. Moj suprug, stareina Dozef Beits, brat Pers, stareina (Hajram) Edson i drugi, koji su bili oduevljeni, plemeniti i iskreni, bili su meu onima koji su, iako je vreme 1844. prolo tragali za istinom kao za sakrivenim blagom. Srela sam se s njima, prouavali smo i usrdno molili. esto smo zajedno ostali do kasno u no, a nekada i celu no, molei se za svetlost i prouavali re. Iznova i iznova ta braa su se sastajala da prouavaju Bibliju da bi razumeli njeno znaenje i da bi se spremili da pouavaju. Kada bi doli do dela prouavanja kada su morali da kau: Mi vie nita ne moemo uiniti, Duh Gospodnji spustio bi se na mene i ja bih dobila vienje i primila jasno objaenje teksta koji je bio razmatran, sa uputstvom kako treba da radimo i uspeno poduavamo. Tako nam je svetlost bila data da nam pomogne da shvatimo Pismo, gledajui na Hrista, Njegovu misiju i Njegovo svetenstvo. Zrak istine irio se od tog vremena pa do vremena kada emo ui u Boji grad, koji je oigledno upuen meni, i ja sam ostalima prenela uputstva koja mi je Gospod dao. Za sve to vreme nisam mogla da shvatim nain zakljuivanja te brae. Dok se to dogaalo moj um bio je kao zakljuan i nisam mogla da razumem znaaj Pisma koje smo prouavali. To mi je priinjavalo jednu od najveih alosti u ivotu. Moj um bio je u takvom stanju sve dotle dok naelne toke nae vjere nisu, u skladu sa Bojom reju,

postale jasne naem umu. Braa su znala, da dok ne bih videla u vienju, ne bih mogla da razumem tu materiju i data otkrivenja prihvatali su kao neposrednu svetlost s Neba. (1SM 206.207) Vajt spomenula je da je njen um bio kao zakljuan za razumevanje Pisma dve ili tri godine. Za to vreme doktrinarna pozicija svetkovatelja Subote bila je ispravna, i oni su bili spremni da svoju poruku ire na biblijskim konferencijama i objavljuju je u asopisima. Meutim, pre nego to preemo na taj predmet, potrebno je blie se upoznati sa darom Elen Vajt u odnosu prema Bibliji i ispitati neke ranije zakljuke o njenom delu. Odnos dara Elen Vajt prema Bibliji Prvi adventisti, svetkovatelji Subote, smatrali su da Biblija ui da e duhovni darovi, ukljuujui i proroki dar, postojati u Crkvi sve do Drugog dolaska. Urija Smit je upotrebio zanimljivu ilustraciju koja je prvim adventistima ovaj predmet uinila privlanim. Pretpostavimo, pisao je, mi se spremamo da poemo na put. Vlasnik vozila dao nam je knjigu sa uputstvima, govorei nam da je ona dovoljna za ceo put i da emo, ako ih budemo pratili, sigurno stii u luku odredita. Poto smo odluili da jedrimo, otvaramo svoju knjigu da bismo upoznali njen sadraj. Nalazimo da je njen autor dao opte principe koji e nas voditi na putu, i praktino nas pouavati u razliitim prilikama koje bi mogle nastajati, sve do kraja; on nam takoe kae da e poslednji deo putovanja biti posebno opasan; da e se oblik obale stalno menjati zbog ivog peska i oluje; ali za taj deo puta, kae on osigurao sam vam pilota koji e vas upoznati i dati smernice o okolnostima u kojima se naete i o moguim opasnostima; ali u njega treba da imate poverenja. S tim uputstvima stigli smo u odreeno i opasno vreme, i pilot se prema obeanju pojavio. Ali neki iz posade, kada je on poeo da obavlja svoju dunost, podigli protiv njega. Mi imamo originalne knjige uputstava rekli su oni, i to nam je dovoljno. To je na stav i samo taj; nita ne elimo od tebe. Ko sada slua tu originalnu knjigu uputstava? Oni koji odbace pilota, ili oni koji ga prihvate kako ih je ta knjiga uputila? Prosudite sami. Ali neki mogu nas u vezi s tim predmetom ovako presresti: Vi biste hteli da prihvatimo sestru Vajt kao pilota, zar ne? Taj stav unapred preti svim naporima koji vode reenju, kad je ta reenica izgovorena. Mi nismo tako neto kazali. Ono to smo kazali doslovno ovo znai: Da su darovi Duha dati pilotu za ta opasna vremena, i gde god i koga god naemo sa izvornom otkrivanjem toga duha obavezni smo da ga potujemo, a drukije i ne bismo mogli, jer bismo inae odbacili Re Boju, koja nas usmerava da ih moemo prihvatiti. (RH 13. januar 1863.) Meu narednim tekstovima prvi svetkovatelji Subote nali su potvrdu za svoj stav o stalnoj upotrebi tog prorokog dara, sve do Drugog dolaska: 1. Korinanima 12,810.28. i Efeanima 4,11-13. Poseban utisak na njih ostavio je tekst iz Knjige proroka Joila 2,28-32. koji govori da e u posljednje dane Bog izliti svoj Duh na svako telo i proricae sinovi vai i keri vae... Takoe je bio vaan tekst iz 1. Solunjanima 5,19-21. koji pouava vernike da ne zanemaruju prorotvo nego da sve kuajui dobro drite. Kao rezultat takvog pristupa rani adventizam poeo je da ui da hriani ne bi smeli da olako odbace one koji su objavili da imaju proroki dar, nego da ih ispitaju govore li u skladu sa zakonom i svedoanstvima. (Isaija 8,20) Znai uveriti se da li je njihovo uenje u skladu s Biblijom

i da li su njihovi rodovi (ivot i uenje) pokazali da li su oni pravi ili lani proroci (Matej 7,15-20). U dodatku gornjim tekstovima, rani adventisti svetkovatelji Subote, zakljuili su da e Boja crkva posljednjih dana (Ostatak) propovedati i imati oboje zapovesti Boje i svedoanstvo Isusovo (Otkrivenje 12,17). Zbog ovoga i drugih tekstova, Urija Smit mogao je da podstakne itaoce Reviewa da izbegavaju savet onih koji priznaju Bibliju kao pravilo vere i ivota, ali omalovaavaju ili odbacuju onaj njen deo koji nas ui da traimo i oekujemo silu i darove Duha. (RH, 24. jula 1856) Ako je ovaj oblik ranog adventistikog zanimanja za odnos Elen Vajt prema Bibliji bio vaan za stav da je uenje Biblije osiguralo i proreklo tako neposrednu manifestaciju, drugi oblik tog predmeta bio je prednost Biblije u duhovnim stvarima, o tome kako su Boji sledbenici traili religijsku svetlost. Tako je Dems Vajt mogao da napie da opstanak bilo kojeg, ili svih darova nikada nee zameniti potrebu istraivanja Rei da bi se otkrila istina. (RH, 28. februara 1856) On ponovo kae da hrianin nema slobodu da ostavi Bibliju i izvrava svoju dunost preko bilo kojih od darova. Mi kaemo ko bi to uinio, stavivi darove na pogreno mesto zauzeo je krajnje opasan stav. Rei mora da prpadne prvo mesto i Crkva na nju mora da pazi kao na pravilo prema kome e se ravnati i kao na izvor mudrosti, od koje se ui dunosti Ali, ako deo Crkve zastrani od biblijske istine i postane slab i bolestan, a stado se ratrka tako da Bog vidi potrebu da da darove Duha da ispravi, obnovi i iscijeli one koji gree, mi treba da Mu dopustimo da radi. ta vie, trebalo bi iskreno da se molimo da deluje silom Duha Svetoga i dovede ratrkano stado u svoj tor. (RH, 28. februar 1856) Drugom prilikom Dems Vajt izrazio je svoje razumevanje prednosti Biblije nad darom svoje supruge. U novembru 1855. vodei svetkovatelji Subote posle prouavanja Biblije postigli su suglasnost na teolokom predmetu (vreme poetka Subote), to ih je godinama razdvajalo. Jo su Beits i Elen Vajt bili u nesaglasnosti sa veinom vernitva. U vezi s tim Vajt je primila vienje koje je potvrivalo zakljuke proizale iz temeljitog prouavanja Biblije. To je bilo dovoljno da Beits, Vajt i ostali usklade svoje uverenje s veinom vernika. Posle toga postavljeno je pitanje zato Bog nije odmah potvrdio taj predmet vienjem. Dems Vajt objanjava: To se nije dogodilo, jer je tako Bog hteo da poui svoj narod darovima Duha u vezi sa pitanjima vezanima za Bibliju, dok njegove sluge svesrdno istrauju Njegovu re. Neka darovi dobiju svoje odgovarajue mesto u Crkvi. Bog ih nikada nije stavio u prvi plan, niti nam je zapovedio da gledamo u njih da bi nas vodili na putu istine i na putu za Nebo. On je uzdigao svoju re. Pisma Staroga i Novoga zaveta su svetiljka koja osvetljava ovekovu stazu prema carstvu. Sledite taj put. Ali ako zaete s puta biblijske istine, i naete se u opasnosti da se izgubite, Bog e vas u pravo vreme koje odabere izvesti, i dovesti natrag Bibliji i spasiti vas. (RH, 25. februar 1868.) Zakljuimo:prvi adventisti bili su ljudi Biblije.Verovali su joj i bili spremni da prihvate proroki dar.Taj dar bio je podsticaj njihovom prouavanju Biblije, a ne njena zamena. Naime, uloga prorokog dara bila je da narod vodi natrag Bibliji kao Bojoj autoritativnoj rei.
KAKO JE PRIMLJEN PROROKI DAR E.G. VAJT

Kao to se moglo oekivati, Elen Vajt je imala malo autoriteta u poetku svoje proroke slube. Veina vernika doivela ju je samo kao jedan glas meu mnogima. Samo odani adventistikoj vesti imali su volje da provere njene poruke i vrednuju ih u svetlosti Biblije i poveruju u ono to ona govori kao u poruku od Boga. Meutim, nisu svi koji su znali za njen rad prihvatili to kao boansko nadahnue. Kao to je jedan adventista etrdesetih godina prolog veka primetio: Ne mogu prihvatiti vienja sestre Elen kao boanski nadahnuta, kao to ti (Dems) i ona mislite da jesu, iako ni najmanje ne sumnjam u tebe i tvoje potenje u vezi s tim predmetomMislim da su ono to ona i ti drite za vienja od Gospoda samo religijska sanjarenja, u kojima njena mata luta bez kontrole nad temama koje je najvie zanimajuNi na koji nain ne elim da kaem da bi njena vienja bila od avola.( WLF 22) Ostali nisu bili ni izbliza tako velikoduni. Neki adventisti bili su sigurni da je u njoj avo, ali nisu se usudili da to kau. Bio je to sluaj naroito sa onima koji su bili skloni fanatizmu, koji je nekoliko godina posle razoarenja 1844. zahvatio razliita podruja adventizma. Kao to je i Elen Vajt zabeleila: Kad sam ih upozorila da su u opasnosti, neki su bili radosni to me je Bog poslao; drugi su odbili da posluaju moja svedoanstva im su shvatili da ja nisam njihov istomiljenik. Kazali su da sam otila natrag u svet, jer se nisam slagala s njihovim usiljenim idejama. (8MR 233) Posebno zanimljiv odgovor stigao je od Dozefa Beitsa, oveka koji se pridruio Demsu i Elen Vajt u pronalaenju Crkve adventista sedmoga dana. Beits je izjavio da je on prvi put uo Elen o njenim vienjima tokom 1845. godine. Ali to na njega nije ostavilo poseban utisak.Iako u njima nisam mogao da vidim nita to bi bilo protiv rei,pisao je, postao sam uznemiren i krajnjim naporom nastojao sam da shvatim o emu se tu radi, i dugo vremena nisam bio spreman da verujem da je tu bilo neto vie do produkt stanja njenog jo oslabljenog tela. Imao sam prednost da vidim, u prisutnosti drugih, kada je njen um izgledao slobodan od uzbuenja, spreman za pitanja i odgovore, i njeni prijatelji, koji su joj se pridruili, posebno njena starija sestra, da ako je mogue, dou do istineVideo sam je vie puta dok je imala vienjei oni koji su bili prisutni za vreme ovih uzbudljivih scena znaju dobro s kakvim snanim zanimanjem sam sluao svaku re i pazio na svaki pokret, da bih otkrio prevaru ili uticaj hipnoze.( WLF 21) Za Beitsa je prelomni trenutak nastupio posle vienja u Topshamu u dravi Mejn, u novembru 1846. godine. Za vreme tog vienja Elen Vajt je dobila informacije iz astronomije, koje ona nije mogla da sazna ni na jedan nain svojstven nama ljudima. Beits, bivi mornariki kapetan , koji je posedovao astronomska znanja , kasnije ju je pitao neto iz tog podruja. Zakljuio je da je njeno znanje iz tog podruja vrlo skromno, pa je zakljuio da joj je Bog otkrio te injenice u vienju, u skladu s najnovijim astronomskim saznanjima. Posle tog iskustva vrsto je poverovao u slubu Elen Vajt. Ranije spomenuta reagovanja na proroku slubu Elen Vajt imaju jednu zajedniku taku. Svaka osoba je, kada se suoila s njenom izjavom, inila sve da proveri i vrednuje da le je njen poziv od Boga ili nije. I to je, zapravo bio nain na koji su adventistiki svetkovatelji Subote mislili da se treba odnositi prema njenim objavama. Prema apostolu Pavlu, smatrali su oni, ne treba odbaciti objavu prorokog dara nego treba ispitati takve izjave u svetlosti Biblije. Trebalo je sve kuajui dobro drati. (1.

Solunjanima 5,19-21) U skladu s tim, prihvatanje Elen Vajt kao proroka bio je proces koji je zahtevao vreme za proveru njene slube i vesti Biblijom. Uloga Elen Vajt u vreme okupljanja Vajtovi i Bates su prepoznali godine nakon razoaranja 1844. i 1848. kao vreme rastrzanosti mileritskih adventista. Ali 1848. voe svetkovatelja Subote sloili su se oko osnovnih verovanja i verovali su da imaju odgovornost da ta verovanja obajve onim adventistima koji su jo bili zbunjeni u vezi s onim to se je zbilo u oktobru 1844. godine. Voe svetkovatelja Subote odgovorile su razvojem dvaju pristupa svojim sluaocima. eleli su da okupe vernitvo oko svog shvatanja onog to se zbilo 22. oktobra 1844. i oko glavnih doktrina pomou kojih su doli do shvatanja da je nastupilo vreme okupljanja . Proroka sluba Elen Vajt ima svoje mesto u oba pristupa. Prvi pristup sastojao se od nizova konferencija ili sastanaka svetkovatelja Subote u razdoblju od 1848. do 1850. godine. Prema Demsu Vajtu, svrha tih konferencija bila je ujediniti brau u velikim istinama povezanima sa treom aneoskom veu iz Otkrivenja 14,9-12. (RH, 6. maj 1852) U poetku prilike nisu bile nimalo ohrabrujue. Elen Vajt je izvestila na konferenciji u Volneju, u dravi Njujork, da ni dvojica nisu isto mislila i svaki se borio za svoje miljenje, tvrdei da je ono u skladu s Biblijom. Dok je svako zastupao samo svoj stav kao jedino ispravan, "reeno im je da nismo preli tako veliku udaljenost da bismo ih samo uli nego da bismo ih pouili istini. (2SG 97.98) Beits i Vajtovi su verovali u rodove svog prouavanja Biblije i zauzeli vrst stav u propovedanju te doktrine svojim adventistikim prijateljima. To je bilo mogue ostvariti samo vrstim vostvom, pa su uspeli da okupe grupu istomiljenika vernika iz haotinog stanja razoaranih milerita. Kao to se moglo i oekivati, proroki dar Elen Vajt doao je do izraaja za vreme tih konferencija. Njena uloga postala je vrlo vana u usklaivanju duha i pogleda, kada su prisutni doli do mrtve take kada nisu imali reenja. Drugi pristup koji su voe svetkovatelja Subote primijenili u to vreme okupljanja, bio je objavljivanje linih pogleda. Ovde je posebno bio prepoznatljiv proroki dar Elen Vajt. Od oktobra 1848. godine svetkovatelji Subote objavili su nekoliko manjih knjiga i traktata, ali nisu imali asopise koji bi redovno izlazili. U tom mesecu Elen je u vienju dobila poruku za svoga mua: Mora poeti sa izdavanjem malog asopisa i poslati ga u narod. U poetku neka bude mali. Ali kada ga ljudi budu itali, poslae ti sredstva za tampanje i to e biti uspeh za poetak. Bilo mi je pokazano da e od tog malog poetka postati potoci svetlosti koji e se razliti irom sveta. ( LS 125) Njeno proroanstvo o izdavakom programu za celi svet teko bi moglo da proizae iz ohrabrenja meu svetkovateljima Subote u to vreme. S ljudske take gledita to je izgledalo neprihvatljivo. ta bi mogli da ostvare nekoliko siromanih propovednika uz podrku stotinak vernika? Usprkos takvim okolnostima Dems Vajt je objavio prvi broj asopisa Presenth Truth (Sadanja istina), prethodnica dananjeg Adventist Review (Adventistiki pregled) u julu 1849. godine. Od tog skromnog poetka adventistiko izdavako delo naraslo je toliko da 1994. godine ima 56 izdavakih kua koje ukupno izdaju 335 raznih asopisa uz veliki tira ostale literature.

Uistinu potoci svetlosti koji su se razlili po celome svetu ispunili su proroanstvo, uprkos, naizgled nemoguim, okolnostima kada je vienje bilo dato. Za one koji ele da istrauju Gordon, Paul A. Herald of the Midnight Cry. Boise, Idaho: Pacific Press , 1990. Kratak ali koristan pregled ivota Vilijama Milera. Knight, George R. Anticipating the Advent: A Brief History of Seventh-day Adventists. Bosie, Idaho: Pacific Press, 1993. pp. 1-46. Pregled razvoja adventizma do 1850. . Millennial Fever and the End of the World: A Study of Millerite Adventism. Boise, Idaho: Pacific Press, 1993. Opiran pregled milerizma koji obuhvata nastajanje prvih adventista svetkovatelja Subote. Robinson, Virgil. James White. Washington, D.C.: Review and Herald, 1976. pp. 1367. Opisuje ivot Demsa Vajta do 1850. White, Arthur L. Ellen G. White. Washington, D.C.:Review and Herald, 1981 1986,vol. 1,pp.1-178. Biografski opis Elen Vajt do 1850. White, Ellen G. Early Writings, Washington, D.C.: Review and Herald, 1945. Kompilacija nekih najranijih radova Ellen White. Donosi opiran prikaz poetka njene slube. . Life Sketches of Ellen G. White. Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1943, pp. 17128. Koristan autobiografski prikaz prvih godina rada Elen Vajt. . Spiritual Gifts. Battle Creek, Mich.: James White, 1858-1864., vol. 2, pp. 7-143. Jo jedan autobiografski prikaz prvih godina njenog rada. . Testimonies for the Church. Montain View, Calif.: Pacific Press, 1948, vol. 1, pp. 996. Jo jedan autobiografski prikaz godina razvoja Elen Vajt. . William Miller: Herald of the Blessed Hope. Hagerstown, Md.: Review and Herald, 1994. Prikazi Milera i njegova rada iz perspektive Elen Vajt. 2. Poglavlje PROROKO VOSTVO ZA CRKVU KOJA RASTE (18501888) Posle 1850. godine prestaju deje bolesti pokreta svetkovatelja Subote. Dok je adventistiki pokret svetkovatelja Subote jo bio daleko od toga da bude jak, on je uvrstio svoj identitet i rastue telo pristalica. Isto se moe rei za proroki glas pokreta izraenog u slubi Elen Vajt. Adventistiki svetkovatelji Subote sve vie su imali razumevanja prema prorokom autoritetu u njenoj linosti i porukama, iako prihvaenost svakako nije bila univerzalna. I adventisti i njihov prorok doiveli su rast izmeu 1850. i 1888. godine. Identitet zajednice i Elen Vajt postajao je postupno sve prepoznatljiviji. To razdoblje je pokazalo da su oblikovane osnovne strukture i svakodnevni ivot zajednice. Ne samo da je raslo izdavatvo svetkovatelja Subote, nego je organizacija koja se sve bolje razvijala organizovala rad usmeren spoljnom svetu, na podrujima kao to su: misija, zdravstvena reforma i vaspitanje. Uloga Elen Vajt bila je prepoznatljiva u svakom od ovih podruja. Posle ovih podruja drugo poglavlje vie e se baviti

porodinim ivotom, podrujem verovanja i prorokim darom sestre Vajt i njenim odnosom prema vernicima Crkve. Da li je prihvatanje vienja bio uslov za pripadnost zajednici? Pitanje koje je postavljano meu prvim svetkovateljima Subote bilo je: Da li je vernicima bio postavljen uslov da moraju verovati u vienja, ako se pridrue zajednici? Kad su klevetnici objavili da su voe svetkovatelja Subote postavili verovanje u vienja kao uslov za prijem u zajednicu, ta neistina energino je odbaena. Zato je Dems Vajt poetkom 1856. godine napisao:Dobro je poznato da smo bili optueni da uslovljavamo pripadnost zajednici verovanjem u vienja i da smo od istih napravili pravilo svoje vere. To je potpuna neistina. (RH, 14. februar 1856)On je poruio takvima da je Biblija bila njegovo pravilo vere i ivota. S druge strane, prvi adventisti smatrali su da je verovanje u biblijsku nauku o duhovnim darovima bio ispit vernosti. Tako je Urija Smit 1862. godine zauzimao stav da je stalnost duhovnih darova jedna od temeljnih taaka u verovanju ovog naroda, i sa onima s kojima se razlikujemo u ovoj taki moemo imati jedinstvo i zajednicu, ali ne u veoj mjeri nego to je moemo imati s onima koji se razlikuju od nas u drugim vanim takama kao to su: Hristov dolazak, krtenje, Subota i td.(RH, 14. januar 1862.) Don Nevins Endrus je 1870. godine lepo je saeo stanje u zajednici kada je napisao:Kod prihvatanja vernika u nae crkve eleli smo s tim u vezi da znamo:1. Da veruju u biblijsku nauku o duhovnim darovima; 2. Da e iskreno prihvatiti vienja sestre Vajt.(RH, 15. februar 1870) Dalje, Endrus je preporuio da vernici treba da slede ozbiljnu opomenu Biblije, da proveravaju proroke(1.Solunjanina 5,19-21) Meutim, kada su vernici jednom prihvatili vienja kao data od Boga, tvrdi Dems Vajt, ona postaju autoritet u ivotu vernika. Zato je napisao da su vienja provera za one koji u njih veruju da su data s Neba.(RH, 14. februar 1856) S druge strane, Dems je zapazio, da oni koji su imali dokaz da je Elenin dar bio od Boga, a boriti se protiv njega aktivno i javno, znai da mogu biti iskljueni iz zajednice. U tim sluajevima na narod smatra da se ima pravo da se odvoji od takvih, da bi svoju radost mogao ispoljavati u miru i tiini.(RH, 13. jun 1871) Elen Vajt se sloila s takvim stavom, koji su zauzeli voe Crkve. Neki su, zapazila je ona 1862. imali dovoljno razloga da od sebe naine nevernike zbog ekstremizma drugih vernika prema vienjima. Takvima koji su se nali pod preteranim pritiskom drugih, koji nisu imali prednost da sebe radi ispitaju vienja, ili koji jo nisu doneli konani zakljuak, takvima se ne sme uskratiti blagoslov i prednosti Crkve ako je njihov hranski ivot ispravan, i ako su oblikovali uzoran hrianski karakterTakvi ne smeju biti odbaeni, ve prema njima treba pokazati dugo strpljenje i bratsku ljubav, dok se ne upoznaju s tim predmetom i zauzmu svoj stav za ili protiv. Ali, niko ne sme biti iskljuen samo zato to nije zauzeo svoj stav prema vienjima.(1T 328) S druge strane, nastavlja ona, ako se oni bore protiv vienja, otvoreno i smetaju drugima koji vjeruju u njih, Crkvi je tada to znak da nisu u pravu. Boji narod ne treba beskrajno da poputa i odustaje od svoje slobode zbog takvih nezadovoljnika. Bog je ove darove dao Crkvi da bi joj sluili na korist; i kada tzv. obraeni vernici ustanu protiv tih darova, i bore se protiv vienja, tada je vreme da se s njima poradi, da slabi ne bi bili zavedeni njihovim uticajem.(1T 328.329)

Kao rezultat takvog razumijevanja, Dord I. Batler (tadanji predsednik crkve) pisao je 1883. godine da je to bila istina, da su i neprijatelji Crkve izjavili da su mnogi meu nama koji ne veruju u vienja. Jo, nastavlja on, oni su u naim crkvama i nisu iskljueni. (RH, dodatak,14. avgust, 1883.) irenje proroke vesti Elen Vajt je primila i irila vest reju i perom, za koju je verovala da je od Boga. Od poetka svoje slube bila je aktivna u propovedanju i pouavanju, kako na skupovima tako i pojedincima. esto je delovala u mesnim crkvama i porodicama, ali i na velikim, optim crkvenim skupovima gde je s velikim uvaavanjem imala prednost da se obraa voama pokreta. Posle uspostavljanja godinjih sastanaka Adventistike crkve, u prirodi pod atorima 1868. godine, smatrala je da je to pravo mesto za iznoenje poruka. Veinu godina svoga rada provela je putujui, poseujui sastanke u prirodi i drei predavanja. Bila je aktivna kao govornik, ali jo je vei njen doprinos u pisanju. Ne samo da je odrala znaajne propovedi, predavanja i savete, to je bilo tampano, nego je ubrzo poela da veliki deo svoga vremena i snage posveuje pripremanju materijala prvenstveno za tampu. Ona e postati predvodnik u ispunjenju svojeg vienja o adventistikoj literaturi, koja e postati kao potoci svetla koji su se rasuli po celome svetu. ( LS 125) Njeni najraniji spisi pojavili su se u asopisu Day Star (Zvezda Danica) koji nije pripadao adventistikim svetkovateljima Subote. Meutim, uskoro je izgubila tu mogunost da objavljuje svoje lanke, pa su svetkovatelji Subote poeli da razvijaju odvojeni identitet od ostalih adventistikih grupa tokom kasnih etrdesetih godina prologa veka. Godine 1849. svetkovatelji Subote poeli su da tampaju svoj asopis. Meutim, taj deo opteg razvoja nije odmah reio problem. Njen suprug, prvi urednik ovog asopisa svetkovatelja Subote, bio je pod velikim pritiskom kada je objavio vienja. Od tada su mnogi neprijatelji izjavljali da svetkovatelji Subote suvie naglaavaju vanost vienja, i da su od njih nainili svoju nauku umesto Biblije. Iako je Dems objavio svega nekoliko vienja 1849. i 1850, kao rezultat takvog stava, od kraja 1850. pa nadalje, u sledeoj deceniji, na stranicama Review and Heralda bilo je malo lanaka iz pera Elen Vajt. Sve u svemu, samo petnaest lanaka objavljeno je iz njenog pera tokom pedesetih godina prologa veka. Taj broj se polako vie nego udvostruio na tridesetjedan u ezdesetim, ali sedamdesetih godina pojavljuje se blizu 100 njenih lanaka u Reviewu . Od ranih 80-tih godina pa do njene smrti 1915. Review je njene lanke objavljivao gotovo svake sedmice. Ova statistika govori o velikoj uzdrljivosti ranih svetkovatelja Subote da naglase vienja u svome glavnom asopisu pred lice kritiki nastrojenih itatelja. Ali kada se Dems uverio da je adventistikim svetkovateljima Subote neophodno predstaviti Elenine poruke, godine 1851. objavio je asopis Review and Herald Extra za probrane itaoce. Ovo izdanje Extra , objanjava on 21. jula 1851. je oblik asopisa za koji se nadamo da e izlaziti dvonedeljnoKako su mnogi unapred osudili vienja, smatramo da je najbolje da zasad nita od te vrste ne objavljujemo u redovnom izdanju. Mi emo zato objavljivati vienja za one koji e od toga imati koristi, koji vjeruju da Bog moe ispuniti svoju re i dati vienja u posljednje vrijeme. ( RH Extra 21. jula 1851)

Oekivano je da e asopis Extra , svakako, imati manje italaca nego redovni Review . Extra je imao kratak vek, izaao je svega jedan broj. Veina sadraja iz Extra uskoro se pretoila u knjiicu pod naslovom A Sketch of the Christian Experience and Views of Ellen White . Ta knjiica od 64 stranice izala je iz tampe 1851. godine. Tadanje vodstvo zajednice uskoro je potvrdilo da je to prigodan nain - male knjige ili broure - na koji treba objavljivati spise Elen Vajt; otada su imali prednost da njen savet uine pristupanim u mnogo trajnijem obliku. Njena prva broura imala je autobiografski prikaz njene slube, koja je sadrala njena ranija vienja. Njena naredna knjiica izala je 1854. godine kao Supplement to the Experience and Views of Ellen G. White . (Dodatak iskustvima i pogledima Elen G. Vajt) U tom razdoblju 1855. zbio se izuzetno vaan dogaaj u spisateljskoj karijeri Elen Vajt. Te godine su objavljena njena prva Svedoanstva za crkvu. Ta broura od esnaest stranica razvila se u niz, koji je izlazio u redovnim izdanjima u razliitim vidovima do 1909. godine. U to vreme svedoanstva su dostigla obim od blizu 5000 stranica. Najzad je Vajt pronala delotvoran nain da predstavi svoja vienja svojim savremenicima, adventistima svetkovateljima Subote. Objavljen komplet Svedoanstava sadrao je glavne crte iz njenih ranih saveta u formatu koji je bio nainjen za stalno i lako slanje onima koje su ti saveti zanimali. U nastavku objavljenih Svedoanstava od opteg znaaja, Elen Vajt rano poinje da upuuje savete pojedincima u obliku razgovora i linih pisama. Kroz nekoliko godina, shvatila je da se veina saveta odnosila na Crkvu u celini, budui da su pojedinci imali ista ili slina pitanja i probleme. Tako su ubrzo njena obavljena Svedoanstva sadrala odabrana svedoanstva neposredno upuena pojedincima, to je dodatno znailo opti savet za Crkvu u celini. Kao to je Elen Vajt pisala: Ukoravajui krivca, On (Bog) je uredio da se popravljaju mnogi On ini da otvorene greke nekih postanu opomena drugima, da se boje i uvaju tih greaka Bila sam pouena da iznesem opta naela i istovremeno da prepoznam opasnosti, greke i grehe nekih pojedinaca, da bi svi mogli biti upozoreni, pokarani i posavetovani Videla sam da svi treba dobro da ispitaju svoja srca i ivot i vide da li moda nisu i sami uinili iste greke zbog kojih su drugi bili ispravljani Ako je tako, oni bi trebalo da shvate taj savet i ukor kao da je bio upuen njima lino i zato treba da ga primene u ivotu. (5T 659.660) Vajt je uvela u praksu da izostavi imena iz svojih objavljenih Svedoanstava da bi zatitila privatnost osoba kojima su najpre bila upuena. Tako e itaoci objavljenih Svedoanstava itati o bratu A i sestri C. Zajednica koja se je razvijala, uskoro je shvatila vrednost Svedoanstava Elen Vajt. Kao rezultat toga, najranije izdate broure doivele su vie ponovljenih izdanja i u razliitim formatima. Meutim, 1883. godine Generalna koneferencija adventista sedmoga dana izglasala je da se tampaju sva Svedoanstva izala do tog vremena (ukupno 30) u etiri toma od po sedam ili osam stotina stranica. ( RH 27. novembar 1883) Svetlost dana ugledala su 1885. godine i zadrala su standardni format (kao i ona od 5 9) sve do danas. Pre ponovljenog objavljivanja Svedoanstava, Elen Vajt je odluila da se naini odgovarajua urednika revizija. Taj posao bilo je neophodno izvriti, smatrala je ona, jer

su neke originalne poruke otile u tampu pod pritiskom dogaaja. Elen Vajt i njen sin V. C. Vajt imali su uravnoteen pristup urednikom zahvatu, kada je trebalo popraviti njene rei i reenice. Te promene dovela su je u sukob sa voama zajednice zbog njihovog obima koji je unesen u popravljeno izdanje Svedoanstava. U pripremi popravljenog izdanja 1883. godine na zasjedanju Generalne konferencije izglasano je da se prosvetljenje uma proroka u procesu inspiracije ogleda u saoptavanju misli, a ne (osim u retkim sluajevima) posebnim reima preko kojih bi ideje trebalo da budu izraene. ( RH , 27. decembar 1883) Meutim, dok su crkvene voe teoretski prihvatile nadahnue misli, imali su potekoa s tim konceptom u praksi. Kao rezultat takvog stava, Elen Vajt je odustala od popravljanja mnogih delova koje je nainila u svojim prvim Svedoanstvima, tako da su ipak njene reenice tekle bolje, a njene misli izraene na najbolji nain. Tako objavljeni tomovi nisu bili ba ono to je ona htela da budu. Nakon njenih ranih autobiografskih knjiica i Svedoanstava, tree razdoblje u pisanju knjiga Elen Vajt nastupa od 1858 1864: etiri toma pod naslovom Spiritual Gifts (Duhovni darovi). Dok su raniji tomovi sadrali neke autobiografske materijale i neke napise o zdravlju, isto kao i neki odlomci iz njenih Svedoanstava, ovi su obuhvatali njene vrlo vane poetne prikaze velikog svemirskog sukoba izmeu dobra i zla. Tako prvi tom, koji je nastao kao rezultat vienja u mestu Lovetts Grove u dravi Ohajo, marta 1858, nosi podnaslov Velika borba izmeu Hrista i njegovih anela i sotone i njegovih anela. Ta knjiica bila je prethodnica dananjeg izdanja (1911.) pod naslovom Velika borba. Na slian nain tom tri i etiri od Duhovnih darova obuhvata razdoblje patrijaraha iz biblijske istorije i prvobitno prikazan materijal nalazimo u sadanjoj knjizi Patrijarsi i proroci. U knjizi Duhovni darovi imamo prikazane osnovne ideje, koje je kasnije oblikovala u etiri toma naslovljena kao Spirit of Prophecy (Duh prorotva), (1870 1874) a to je kasnije preraslo u niz od sadanjih pet knjiga nazvan Sukob vekova (1888 1917) (Patrijarsi proroci, Proroci i carevi, enja vekova, Dela apostolska i Velika borba izmeu Hrista i sotone.*prim. prev) Konano, glavno razdoblje pisanja knjiga Elen Vajt beleimo od 1850 1890 a tie se podruja zdravlja. Zadraemo se na tom podruju kasnije u razmatranju njenog doprinosa adventistikom konceptu zdravog naina ivljenja. Primanje i objavljivanje vienja Primanje i objavljinjanje vienja Elen Vajt je kompleksno podruje (kao i mnoga druga u ovoj knjizi) i moemo ga samo kratko dodirnuti. Ovaj deo, radije nego da pokuamo da obradimo njegovu sloenost, razmotriemo samo nekoliko znaajnih tema koje e nam pomoi da shvatimo ovo podruje. Godine 1860. Vajt je pisala da je primala esta uputstva o svom stanju za vreme vienja i svom iskustvu nakon povratka u stvarnost posle vienja. U odgovoru, ona je objasnila: Kada je Gospod video da je najbolji trenutak da mi da vienje, bila bih uzeta u prisustvo Isusa i anela, potpuno bih izgubila oseanje zemaljskog. Nisam mogla da vidim nita dalje nego to bi mi aneo pokazao. Moja panja bila je esto usmerena na scene koje su se zbivale nad Zemljom. U to vreme bila bih odnesena daleko u budunost i bilo bi mi pokazano ta e se dogoditi. I ponovo bilo bi mi pokazano kako se ta zbilo u prolosti. Kada bih se vratila u stvarnost, nisam se odjednom mogla setiti ta sam videla i predmet mi ne bi bio jasan dok

piem, tada bi se scene ponovno pokazale preda mnom kao to su mi bile pokazane u vienju i tada bih mogla slobodno da piem. Ponekad su mi neke stvari koje sam videla nakon vienja bile skrivene i nisam ih se mogla setiti, dok se nisam nala pred ljudima kojima je vienje bilo namenjeno, tada bi se prizori, koje sam videla, upeatljivo vratili u moj um. Ja sam zavisna od Duha Gospodnjeg kada je u pitanju iznoenje vienja ili pisanje, kao i samo primanje vienja. Meni je nemogue prizvati u seanje ono to mi je bilo pokazano, dok Gospod ne donese pred mene u vreme koje On eli da ih iznosim ili piem o njima. (2 SG 292.293) Na slian nain, nekoliko godina kasnije zapisala je da kao to je od Duha Gospodnjeg zavisna u pisanju tako je zavisna i u primanju. Jo, dodala je, rei koje upotrebljavam u opisu onoga to sam videla, moje su. (1 SM 37) Drugom prilikom kazala je da u vreme kad bi pisala i stala nad nekim tekstom traei prave rei, Bog bi joj dao u um jasno i odreeno najbolju re da bi izrazila svoju misao. ( Letter 137, 1902) Tako je to videla Elen Vajt. Njeno iskustvo slino je iskustvu biblijskih proroka saradnja ljudskog i boanskog. Bog joj je dao vienja i istovremeno joj pomogao da ih saopti drugima. S druge strane, izraavanje je bilo njeno, osim u sluajevima u kojima je izjavila da je primila doslovne rei. Iz njenog opisa, izgleda da su doslovne rei uglavnom retko dolazile. Ne treba da mislimo da je sve to je Elen Vajt napisala bilo neposredno povezano s vienjem. Na primer, u jednoj od svojih autobiografskih izjava, ona je ovako komentirala: U pripremi stranica koje slede radila sam pod tekim okolnostima, a u mnogim sluajevima morala sam se osloniti na seanje, nemajui nekoliko godina priliku da primam nijedne dnevne novine. Nekolicini ustanova poslala sam rukopise, prijateljima koji su tamo bili, kada su okolnosti to zahtevale, da bi ih pregledali pre nego to su bili dati u tampu. (2 SG ) Do mnogih datuma uspela je da doe proveravajui svoja ranija pisma. Ukratko, Elen Vajt je koristila metode istoriara isto kao i memoriju u rekonstruisanju svojih memoara. Istorijsko istraivanje takoe je dolo do izraaja prilikom pisanja knjige Velika borba 1888. godine. Tako je slobodno navodila istorijske pisce ne toliko zbog autoriteta koliko stoga to su njihovi iskazi pruali gotovo i snano iznoenje toga predmeta. ( GC ) U skladu sa tim, njen sin ukazao je vostvu Generalne konferencije na vreme revidiranja Velike borbe 1911. godine da Majka nikada nije izjavila da je autoritet na podruju istorije. Dogaaji koje je ona opisala su opis nakratko osvetljenih slika i ostalih opisa koje je ona dobila u odnosu na postupke ljudi i uticaj tih postupaka na delo Boje za spasenje oveka, sa pogledom na prolu, sadanju i buduu istoriju u njenom odnosu na ovo delo. U vezi s pisanjem ovih pogleda, ona je upotrebila dobre i jasne istorijske iskaze da pomogne itaocu da naini vidljivim dogaaje koje je nastojala da predstavi. On je primetio da su joj njena itanja s podruja crkvene istorije pomogla da smesti i opie mnoge od dogaaja i pokreta koji su predstavljeni u vienju. (3 SM 437) Tako su joj istraivanja pomogla da popuni pozadinu i kontekst kratko osvetljenih slika primljenih kroz otkrivenje. Sama upotreba dela drugih autora nije ograniila Elen Vajt na podruje istorije. Budui da je mnogo itala, odabirala je i prilagoavala ideje i nain drugih pisaca, kada je bila uverena da su kazali to na isti nain kao to bi trebalo da bude i u njenoj poruci.

Tako je V.C. Vajt izjavio da njegova majka ne samo da je obilno koristila druge autore koji su pisali o Hristovom ivotu, nego je naroito cenila knjievni jezik kojim su drugi autori prikazali itaocu scene koje joj je Bog pokazao u vienju i ona je u tome nalazila zadovoljstvo, praktinost i utedu vremena, upotrebivi njihov izriaj u celosti ili delimino, predstavljajui one dogaaje koje je upoznala kroz otkrivenje, i koje je htela da priblii itaocima u knjizi enja vjekova. (3 SM 460) Sline opaske mogu se dati i u vezi sa ostalim spisima Elen Vajt. Ba kao to su i biblijski proroci u svojim spisima upotrebljavali knjievne i istorijske dokumente, isto tako inila je i ona (vidi: 4. Mojsijeva 21,14.15; 1. Dnevnika 29,29; Luka 1,1-4; Juda 14.15) Nadahnue ne podrazumeva i originalnost. S druge strane, nadahnue podrazumeva Boje vostvo u prorokom prikupljanju i izboru materijala. Treba zapaziti da Elen Vajt nije mehaniki upotrebljavala svetovne izvore materijala. Naprotiv, ona je odabrala one misli i reenice koje su bile u skladu s istinom kako je ona to videla, dok je odbacivala ili prilagoavala ideje i nain izraavanja koji nisu u skladu s njenom veu. Naredni osvrt na njen rad dovodi do zakljuka da svi njeni saveti pojedincima i Crkvi nisu bili primljeni u vidu posebnih vienja za specifinu situaciju u datom trenutku. Ona je uporeivala svoja iskustva s iskustvima apostola Pavla. Njegov um kroz ranije primljena vienja imao je jasnu spoznaju o hrianskim naelima i o opasnostima koje prete Crkvi. Zato je apostol Pavle bio u mogunosti da prosudi dogaaje u Crkvi na boanski nain, iako moda nije imao posebno vienje za odreeni sluaj. Tako je Vajt pisala: Gospod nije dao vienje za reenje svake opasnosti koja se moe pojaviti. esto, to je Boji nain rada, da ostavi utisak na umove svojih odabranih slugu o potrebama i opasnostima za Delo i pojedince i da na njih stavi breme saveta i upozorenja. (5 T 684.685) Veliki deo njenih saveta izgleda da spada u ovu posebnu kategoriju u kojoj boanska naela izvorno data u vienju, dolaze do izraaja kroz uticaj Svetog Duha, u irokom spektru posebnih prilika na koje se ova naela mogu primeniti. Ukazivanje na potrebu za osnivanjem crkvene organizacije Jedno vano podruje na kom je Elen Vajt odigrala presudnu ulogu u razvoju Hrianske adventistike crkve pedesetih godina prologa veka bila je crkvena organizacija. Budui da je iroko rasprostranjen mileritski pokret bio protiv svake organizacije, za takav razvoj stanja postoji nekoliko razloga. Prvi od njih je sledei: vrijme je bilo kratko i mileriti su verovali da im nee biti potrebna organizacija, jer e Isus brzo doi. Drugi razlog za odbacivanje organizacije od strane mnogih milerita bila je njihova prolost u pokretima, koji su se protivili svemu osim najslabijoj formi crkvene strukture. Jedan takav pokret nazvan je Hrianska veza. Dozef Beits, Dems Vajt i nekoliko vodeih milerita pripadali su toj grupi. Trei razlog za protivljenje mileritskih grupa crkvenoj organizaciji posle 1844. proizilazi iz njihovog iskljuivanja iz organizovanih verskih zajednica tokom 1843. i 1844. godine. Njihovo iskustvo vodilo ih je do zakljuka da je crkvena organizacija uroeno zlo. Zbog takvog shvatanja Dord Stors (istaknuti mileritski voa) napisao je 1844. da je svako organizovanje crkve ljudska izmiljotina i ono postaje Vavilon u trenutku kada je organizovano. ( MC ,15. februar 1844)

Zbog takvih stavova, sve poslemileritske grupe smatrale su gotovo nemoguim da se organizuju u crkvena tela. Nitko i nije tako neto uinio pre 1860-tih, i samo je jedna grupa uspela je da naini odgovarajuu strukturu a to su bili adventisti svetkovatelji Subote. Elen Vajt i njen suprug bili su prvi pojedinci koji su poduprli razvoj organizacije meu onima koji su oblikovali Hriansku adventistiku crkvu ezdesetih godina prologa veka. Vajtovi su ubrzo doli do zakljuka da je ono to su oni nazvali evaneoski red bilo osnovno u njihovom pokuaju da rade sa vernicima ujedinjenim na doktrinarnoj osnovi svetkovatelja Subote. Alternativa je bila nered i to je snano karakterisalo poslemileritski adventizam tokom kasnih 1840-tih i ranih 1850-tih. Najranije opaske Elen Vajt na tu temu dolaze u decembru 1850: Videla sam da je na Nebu sve bilo u savrenom redu. Aneo je rekao: pogledaj, Hristos je glava; neka sve bude u redu, neka sve bude u redu. Neka sve ima svoj smisao. Aneo je rekao Vidi i znaj kako je savren, kako je divan taj nebeski red, sledi ga. ( MS 11, 1850.) Izmeu 1850. i 1854. adventisti svetkovatelji Subote, ne samo da su brojano brzo rasli i tako prihvatili u svoje redove mnoge zbunjene vernike koji su verovali u Drugi Hristov dolazak, ve su se suoili s problemom nekvalifikovanih propovednika, susreui se s istomiljenicima i sluajevima crkvene discipline prema vernicima koji nisu bili u skladu sa celim telom. Tom prilikom Elen Vajt je objavila poetkom 1854. lanak pod naslovom Gospodnji red. Ona zapoinje odlomak ovim reima: Gospod je pokazao da je evaneoski red bio suvie zastraujue prikazan i zanemarivan. Treba izbegavati formalnosti, ali ako ih i izbegavamo red ne sme biti zanemaren. Na nebu postoji red. Red je postojao u Crkvi kada je Isus bio na Zemlji, a nakon Njegovog odlaska red je bio striktno potovan meu Njegovim apostolima. I sada, u ove poslednje dane, dok Gospod dovodi svoju decu u jedinstvo vere, postoji jo vea stvarna potreba za redom nego ikada pre, jer, dok Bog ujedinjuje svoju decu, sotona i njegovi zli aneli su vrlo uposleni spreavajui i razarajui to jedinstvo. ( EW 97) Zapazimo da je Elen Vajt povezala crkvenu organizaciju sa poslanjem adventista svetkovatelja Subote, da ih skupi u narod za poslednje dane. Tako je ona to povezala sa uspenim propovedanjem. Organizacija nije znaila kraj nego sredstvo pripreme za kraj. Tokom pedesetih godina Vajtovi su se borili, rame uz rame, da meu svetkovateljima Subote uspostave organizaciju. Meutim, neprestano su nailazili na otpor od strane istaknutih voa u svom pokretu. Tako je R. F. Kotrel ( R.F. Cottrell ) izjavio u Review and Herald (Pregled i Glasnik) iz marta 1860. da on misli da bi bilo pogreno da sebi damo ime budui da ono lei u temelju Vavilona. Mislim da to Bog ne bi odobrio. ( RH , 22. mart 1860) Dems i njegova supruga nisu se sloili s Kotrelom i njegovim pristalicama koji su bili protiv organizacije i otvoreno su im se suprotstavili. Videli su mnoge posledice zbog nedostatka formalne strukture i reda. U odgovoru na antiorganizacijsku logiku, Elen Vajt je kazala: Bilo mi je pokazano kako su se neki bojali da bi naa Crkva mogla da postane vavilon ako se organizuju; ali oni u centralnom Njujorku ( New Yorku ) bili su pravi Vavilon, zbrka. I sada ako crkve nisu tako organizovane da mogu sprovesti i odrati red, nemaju se emu nadati u budunosti; moraju se raspasti u grupice. Ranije uenje pothranilo je elemente nejedinstva Ako Boji propovednici budu ujedinjeni u vrenju svoje dunosti i ako na tome budu odluno istrajali, izvrie na Boje stado uticaj koji

ujedinjuje Tada e postojati snaga i sila u redovima svetkovatelja Subote, mnogo vie nego to smo dosad iskusili. (1 T 270.271) Zalaganje Elen Vajt i njenog supruga za organizaciju u Crkvi za koju su se tako srano borili, konano je urodilo plodom izmeu 1861. i 1863. godine. Od tada pa nadalje Generalna konferencija zajednice povezala je razne crkve i mjesne konferencije u jedno ujedinjeno telo u Hriansku adventistiku crkvu. Taj organizacijski razvoj osnovao je jo uvek malo telo adventista svetkovatelja Subote, sa strukturom koja im je omoguila da ojaaju i izrastu u najvee adventistiko telo na prelazu iz 19. u 20. stolee. Ali do tog vremena Crkva je prerasla svoju organizacijsku strukturu iz 1863. godine. Adventizam sedmoga dana oseao je potrebu za korjenitom reorganizacijom ako bude nastavio da raste zapoetim tempom. Da bi se uspeno obavilo poslanje, Elen Vajt e jo jednom, izmeu 1901. i 1903. (kao to emo videti u narednom poglavlju) biti srce pokreta reorganizacije. Ona je i dalje funkcionalnu crkvenu organizaciju smatrala bitnim elementom u irenju Crkve i propovedanju Jevanelja celom svetu. Za razliku od nekih njenih kolega u slubi, ona nije meala spoljne strukture koje su postale zastarele sa potrebnom dinaminom organizacijom da bi zajednica nastavila da okuplja narod u prihvatanju Dolaska Isusa Hrista. Savet za zdrav nain ivljenja Jedno od najznaajnijih vienja Elen Vajt, na podruju njenog viegodinjeg delovanja u osnivanju adventnog pokreta, zbilo se 5. juna 1863. Videla sam, zabeleila je narednog dana, da je to bila sveta dunost da povedemo rauna o svome zdravlju i da i druge podsetimo na njihovu dunost Naa je dunost da govorimo, da dignemo glas protiv svake neumerenosti neumerenosti u radu, u jelu, u pii i u uzimanju lekova i tada ih usmeriti na velike Boje izvore leenja: voda, ista mekana voda, za leenje od bolesti, za zdravlje, za istou, za duevno uivanje Videla sam da ne smemo da utimo o predmetu zdravlja nego treba da probudimo svoje umove u vezi s tim predmetom. (3 SM 280) Posao koji Bog trai da obavimo ne oslobaa nas brige za nae zdravlje. to je nae zdravlje bolje, bolji e biti i na posao. (3 SM 279) Zapazimo da zdravstvena reforma adventistikih hriana nije bila njihova privatna stvar. Ona je imala uticaja i na zdravstvenom i na misijskom planu. To je postalo sasvim jasno u decembru 1865. kada je Elen Vajt imala drugo vano vienje o zdravstvenoj reformi. U tom vienju adventisti su pozvani da osnuju svoju zdravstvenu ustanovu. Ona nije trebalo da slui samo adventistima za zdravstveni oporavak u duhovno odgovarajuem okruenju dok ue kako se brinuti o sebi i kako se zatititi od bolesti (1 T 553), nego im omoguiti da se priblie neadventistima. Kada oni koji ne dijele s nama isto verovanje budu posetili ustanovu posveenu uspenom leenju bolesti, kojom upravljaju lekari koji svetkuju Subotu, pisala je Vajt, oni e neposredno biti pod uticajem istine. Dok se budu sprijateljili s naim narodom i naom stvarnom verom, njihove predrasude bie otklonjene i stei e ugodan utisak. Dok tako budu pod uticajem istine nee samo dobiti pomo u leenju od bolesti tela nego e nai lekoviti balsam i za svoje due obolele od greha Jedna tako dragocena spasena dua vredie vie nego sva blaga koja su bila potrebna da se uspostavi takva ustanova. (1 T 493)

Vienje od 25. decembra 1865. nije samo ukazalo na potrebu osnivanja zdravstvene ustanove nego je spojilo zdravstvenu reformu i adventistiku teologiju pokazujui da je zdravstvena reforma deo tree aneoske vesti i da je s njom povezana kao to su aka i ruka povezane sa telom. Zdravstvena reforma kako je to videla Elen Vajt, treba da ima pripremnu ulogu. To znai da pripremi Boji narod za glasnu viku treeg anela i da mu pomogne da se spremi za preobraenje. (1 T 486) Drugim reima zdravstvena reforma treba da bude sredstvo u pripremi za Drugi dolazak. Kao crkvenoj organizaciji, zdravstvena refroma treba da bude sredstvo pripreme za kraj pre nego kraj sam po sebi. Meutim, neki propovednici i neki vernici verovatno su prevideli ovaj vid njenog uenja pa su nastavili da oduevljeno ire vest zdravstvene reforme. Kao rezultat takvog pristupa, nekoliko meseci kasnije Elen Vajt je paljivo ispravila svaki pogrean utisak, koji je mogla da ostavi na osobe, napisavi da je: Zdravstvena reforma usko povezana s treom vesti (vesti adventista sedmog dana) ali ona sama nije vest. Nai propovjednici bi trebalo da pouavaju o zdravstvenoj reformi, ali oni je ne bi smeli uiniti glavnom temom Njeno mesto je meu onim temama koje pomau u pripremni za susret s dogaajima na koje je ukazano tom veu. Kad govori o temama u vezi sa pripremom ona kae da zdravstvena reforma treba da ima vodee mesto. (1 T 559) Gornji tekst ima presudnu vanost otkad su neki adventisti bili skloni fanatikim krajnostima u odnosu na zdravstvenu reformu, dok su je drugi stavili u sredite vesti Crkve. Vajt je morala da se suprotstavi takvim nastranostima u vezi sa svojim uenjem na tu temu u preostalom delu svog ivota. Za nju, zdravstvena reforma nije bila sredite adventistike vesti. Pre svega, ona je bila sredstvo da pomogne ljudima da se pripreme za Hristov dolazak. Rezultati zravstvenog pouavanja Elen Vajt ogledali su se dvojako, iroko su rasprostranjeni i s dugoronim efektom. Na linom planu, mnogo su doprineli u promeni adventistikog stila ivljenja. Kao rezultat, oni su uveliko ojaali zdravlje adventistikog vernitva. Naalost, mnogi koji su mislili da slede njene savete otili su u ekstremizam u jednom ili u vie podruja zdravog naina ivljenja. Ali njen je poziv bio za uravnoteenost umesto neuravnoteenosti. Kako je ona to videla, postoji osam prirodnih lekova: ist vazduh, suneva svetlost, umerenost, odmor, vebanje, pravilna ishrana, upotreba vode, poverenje u boansku silu. ( MH 127) Dobro zdravlje podrazumeva uravnoteenu upotrebu svakog od ovih pomonika i izbegavanje svake krajnosti. Rodovi zdravstvene reforme, na osnovu vienja iz 1865, bili su gotovo trenutni. Elen Vajt je u maju 1866. na etvrtom zasedanju Generalne konferencije predstavila potrebu za jednom adventistikom zdravstvenom ustanovom. Kao odgovor Crkva je 5. septembra 1866. otvorila Zapadni institut za zdravstvenu reformu ( Western Health Reform Institute ) u Batl Kriku ( Battle Creeku ) u dravi Miigen ( Michigan ), a poeo je da izlazi asopis posveen zdravlju Zdravstveni reformator ( The Health Reformer ) iste godine. Godine 1876. za upravitelja instituta postavljen je dvadesetetverogodinji Don Harvi Kelog ( John Harvey Kellogg ). Pod Kelogovim vostvom ova ustanova je prerasla u Batl Krik sanatorijum ( Battle Creek Sanitarium ). Na smeni stolea ta ustanova postigla je meunarodni ugled. Do sredine 1990. iz te ustanove nikle su 152 bolnice, 330 dispanzera, klinika i medicinskih jedinica, 95 domova za stare i siroad to ini ukupnu vrijednost od blizu pet milijardi dolara. To su samo neki od dalekosenih

uticaja zdravstvenih programa koje su pokrenula vienja Elen Vajt meu adventistikim hrianima. Pre nego to napustimo ovu temu o zdravstvenoj reformi zapaziemo da ideje Elen Vajt o zdravlju nisu bile jedine. Ona ih je dala u kontekstu istaknutog pokreta za zdravstvenu reformu u Sjedinjenim Dravama u to vrijeme. Vienja Elen Vajt uzdigla su adventiste u jedan od vodeih pokreta na podruju zdravstvene reforme, i dala im verski podsticaj da vode rauna o linom zdravlju, ali i za irenje Jevanelja preko brige o zdravlju u svojim ustanovama. Jedan od razloga slabog zdravlja meu vodeim linostima u Crkvi poetkom i sredinom 1860-tih predstavljao je dodatni podsticaj. Dems Vajt i nekoliko drugih najistaknutijih voa postali su dravstveno onesposobljeni u to vreme i neki, ukljuujui i Vajtove, posetili su ustanovu za zdravstvenu reformu koja je delovala u mestu Dansvilu ( Dansvilleu ), u dravi Njujork, pre nego to je otvoren adventistiki institut u Batl Kriku. Zdravstvena vest je zaista bila potrebna adventistikom vostvu. I oni su na nju pravilno odgovorili. Treba takoe zapaziti da adventisti nisu bili neinformisani u odnosu na uenje veeg savremenog zdravstvenog pokreta. Ne samo da su posetili neke od tih ustanova nego su se upoznali i sa njihovom literaturom. To poznavanje posebno je vidljivo u knjizi na 296 stranica ( Health or How to Live Zdravlje: ili Kako ivjeti) koju je uredio Dems Vajt 1865. godine. Ona je obuhvatala poglavlja mnogih vodeih zdravstvenih reformatora tog vremena, uz est lanaka o zdravlju iz pera njegove supruge. Od 1863. pa nadalje, zdravlje i teme s tim u vezi dobili su zapaeno mesto u spisima Elen Vajt. Moda je na tom podruju njena najvanija knjiga Sluba iscelivanja ( The Ministry of Healing , 1905). Savjet o poslanju crkve za cijeli svijet Tree podruje koje ima posebnu vanost je savet Elen Vajt adventistikim hrianima u razdoblju od 1850. do 1888. o adventistikoj misiji (poslanju) za celi svet. Dajui crkvi savremeni smer irenja po itavom svetu, teko je shvatiti injenicu da su prvi adventisti u svojoj orijentaciji bili protiv misije. Sledei vostvo Wilijama Milera, adventisti svetkovatelji Subote, verovali su u poetku 1850-tih da su se vrata probe ve zatvorila i da je njihov misijski posao za svet zavren. Tako, kao to je Miller napisao u decembru 1844: Mi samo moemo podsticati jedni druge (misli na druge adventiste) i biti strpljivi dok se ne dogodi dolazak. ( AH , 11. decembra 1844) To je bio stav i Demsa Vajta i Dozefa Beitsa u vreme sakupljanja dok su radili iskljuivo meu bivim mileritima, da bi ih doveli u zajednicu svetkovatelja Subote. Elen Vajt je u odreenom razdoblju imala isti stav. Tako je ona kasnije mogla da napie: Verovala sam, kao i moja braa i sestre u veri, da poto je prolo vreme 1844. nee vie biti obraenja grenika. Meutim, brzo je dodala, da nikada nije imala vienje da se grenici vie nee obratiti. (1 SM 74) Naprotiv, nekoliko od njenih vienja tokom razdoblja zatvorenih vrata prema misiji, ukazivalo je jasno na suprotno u odnosu na ono to je ona iskreno verovala. Tako je bilo s njenim vienjem o izdavatvu u decembru 1848. u kome je predskazala da e mali asopis njenog supruga biti malen u poetku ali e se kasnije razviti u potoke svetla koji e obasjati celi svet. ( LS 125) Na isti nain, u julu 1850. pisala je da oni

koji nisu uli adventistiku doktrinu (1840-tih) i koji su je odbacili, prigrlie istinu i zauzeti svoje mesto sa adventistima svetkovateljima Subote. (18 MR 13) Ni Elen Vajt niti njeni suvernici nisu u potpunosti razumeli misioloke implikacije tih i ostalih poruka iz njenih vienja u tom ranom razdoblju. Kao to je ona kasnije pisala: Naa braa nisu mogla razumeti ovo, zatim nau veru u skoro pojavljivanje Hrista. Neki su me optuili to sam kazala da je moj Gospod odloio svoj dolazak, posebno su me optuivali fanatici. ( SM 74) Postupno su svetkovatelji Subote shvatili svoju misiju u ovome svetu, a ta promena poela je tokom pedesetih i ezdesetih godina prologa veka. Tokom 1863. Dems Vajt je doao do zakljuka da su oni svakako imali vest za celi svet. Ali, nisu imali dovoljno propovednika koji su tu vest mogli da odnesu u strane zemlje. S druge strane, tampani materijal slat je u Europu, aktivnosti propovednika, svetkovatelja Subote, poreklom Poljaka, M. B. ehovski ( M.B. Czechowski ) koji se vrato u Europu, nezavisno od potpore svetkovatelja Subote, vodile su do osnivanja nekoliko zajednica s druge strane Atlantika u kasnim ezdesetim godinama. Taj razvoj Crkve, pokrenuo je akciju za misije u stranim zemljama, na koju su se odazvali voe iz Severne Amerike u 1869. i 1870. godini. Ali, nita konkretno nije se zbilo u to vreme. U decembru 1871. Elen Vajt je imala vienje koje je podstaklo grupu adventista sedmoga dana da pokrenu sveoptu misiju. Ona je videla da je zajednica propovedala istine od ivotnog znaaja koje su bile ispit za svet. Tako su mladi adventisti mogli sebe da provere u poznavanju stranih jezika, da bi Bog mogao da ih upotrebi kao predstavnike svoje spasonosne istine onima u drugim zemljama. Zajednica nije trebalo da alje samo svoje publikacije u strane zemlje nego i ive propovednike. Misionari, tvrdila je ona trebaj da pou drugim narodima da propovedaju istinu oprezno i na dostojanstven nain. Adventistika vest upozorenja bila je ii svim narodima. Ne smemo gubiti ni trenutka, rekla je. Ako smo bili nemarni u ovom predmetu, sada je pravi trenutak da iskupimo to vreme da se krv dua ne bi nala na naim haljinama. ( LS 203.204) Tokom leta 1873. Dems Vajt je urgirao da Don Endrus ( John Nevins Andrews ) treba da otputuje u Evropu kao prvi slubeni misionar nae Crkve. Ali jo nita se nije dogodilo. Elen Vajt je takoe imala iri pogled na ovaj predmet kao i njen suprug. U aprilu 1874. imala je impresivan san koji je pomogao da se savlada preostali otpor meu adventistima prema stranim misijama. Vesnik u njenom snu joj je dao sledee uputstvo za neodlune adventistike voe: Vi se zabavljate suvie ogranienim idejama za rad u ovo vreme Morate imati ire poglede Vaa kua je itav svet Vest e ii u sili u sve delove sveta, u Oregon, u Evropu, u Australiju, na sva ostrva mora, svim narodima, jezicima i plemenima. Bilo joj je pokazano da je crkvena misija mnogo vea nego to na narod moe i zamisliti, vie nego to je o njoj razmiljao i planirao. Kao rezultat toga Vajt je pozvala da vernici pokau veu veru na delu. ( LS 208.209) Prole su dve decenije dok su crkvene voe poele da shvataju punu vanost sna o misiji 1874. godine. Oni su tog leta izglasali da e poslati Endrusa u vajcarsku to je pre mogue. ( RH 25. avgust 1874) On je na svoje novo odredite otiao u septembru. Od tog vremena Hrianska adventistika crkva poslala je itavo mnotvo misionara u svaki kutak nae planete. Tokom poetka 1995. naa Crkva pokrenula je

svoje programe u 208 od 236 nacija i na 732 jezika propoveda adventnu vest o Hristovom dolasku. Elen Vajt nije bila samo misionarka u fotelji. Ona je aktivno uestvovala u tom poslu. Njeno prvo misionarsko putovanje bilo je po Kaliforniji, gde je sa svojim suprugom mnogo doprinela u uvrivanju mlade Adventistike crkve na Zapadnoj obali. Njeno prvo prekomorsko misionarsko putovanje od 1885. do 1887. bilo je po Evropi sa sinom V. Vajtom, gde su mnogo doprinijeli jaanju i voenju adventistike misije u Evropi. Sedite svoje misije uspostavila je u Baselu u vajcarskoj, odakle je putovala od Italije do Skandinavije, da bi pruila potporu vernitvu i voama. Adventistiki vernici u Engleskoj prvi su imali prednost da doive plodove njenog rada. Provela je nekoliko sedmica u toj zemlji, u kojoj je posebno brinula za stanovnike prenaseljenog Londona. Iz Engleske, Vajt je otputovala u vajcarsku, gde je imala sastanke sa crkvenim voama na godinjim zasedanjima tek osnovanog Evropskog saveta adventista sedmoga dana. Posetila je vernike u osam evropskih zemalja, u kojima je odrala govore: Englesku, vajcarsku, Dansku, vedsku, Norveku, Francusku, Nemaku i Italiju. Njene aktivnosti u Evropi zbile su se u presudnom razdoblju napretka nae Crkve u tom delu sveta. Elen Vajt je aktivno uestvovala u delovanju Crkve. Osim toga, bila je traeni govornik na podruju umerenosti u nekoliko evropskih zemalja. Poslednje prekomorsko putovanje Elen Vajt zbilo se izmeu 1891. i 1900. godine. U tom razdoblju dala je znaajan doprinos u voenju novoosnovane misije u Australiji i Novom Zelandu. U narednom poglavlju pogledaemo neke rodove iz toga razdoblja. U meuvremenu pogledajmo ulogu Elen Vajt na planu obrazovanja u Adventistikoj crkvi u njegovom zaetku. Od poetka sedamdesetih godina prolog veka obrazovanje je dobilo znaajno mesto u naoj Crkvi. Ako je Crkva trebalo da alje misionare, morala ih je negde obrazovati. Prvi savjeti o obrazovanju Nije sluajno to to su adventisti otvorili svoj prvi koled i poslali prve misionare u strane zemlje u istoj godini. Od godine 1874. bili su im potrebni kolovani crkvene poslenici i u kui i u inostranstvu. Meutim, ova potreba za obrazovanjem nije uvek bila prepoznata. Zapravo, obrazovanje je bilo poslednje od glavnih ustanova u razvoju Crkve. To je bilo zbog toga to smo prethodno uspostavili izdavaku delatnost 1849. godine, centralizovali crkvenu organizaciju 1863. i razvili snaan program za brigu o zdravlju 1866. godine. Prvi adventisti svetkovatelji Subote na redovno kolovanje nisu gledali sa naklonou. Sledili su ovaj nain razmiljanja: Zato slati decu u kolu, ako e uskoro doi kraj sveta, pa nee biti dovoljno vremena da porastu i primene teko steeno znanje? Mnogi od prvih svetkovatelja Subote ak su verovali da je slanje dece na kolovanje znak nedostatka vere u blizinu Dolaska. Tako je obrazovanje odloeno do razdoblja izmeu 1850. i 1860. godine, iako su u tom razdoblju adventisti zapoeli s osnivanjem nekoliko osnovnih kola koje, naalost, nisu bile duga veka. Drugi vernici slali su svoju decu u dravne kole. Zbog nedostatka zanimanja za taj predmet nije nita iznenaujue otkriti da Vajt nije napisala nijedan lanak o optem obrazovanju u prvih 28 godina svoje proroke

slube. Ali, to e se promeniti dve godine kasnije 1872, kada e adventisti u glavnoj upravi utemeljiti kolu koja e izrasti u Batl Krik koled ( Battle Creek College ). Godine 1872. Elen Vajt je napisala pravo obrazovanje kolski program (objavljeno u Testimony for the Church, No . 22) za kolu osnovanu u Batl Kriku. Pojam o pravom obrazovanju bio je rairen meu adventistikim vaspitaima jer su ga oni ispravno shvatili kao dunost koja je povezana sa idealnom prirodom adventistikog obrazovanja. Jedna od tih vanih tema bila je: Telesno, umno, moralno i versko obrazovanje dece. ( FE 15) Koncept uravnoteenog obrazovanja cele linosti postao je znak prepoznavanja u spisima sestre Vajt o obrazovanju tokom narednih vie od etrdeset godina. Pravo obrazovanje znailo je, takoe, injenicu da e adventisti biti reformatori na podruju vaspitanja. Ovo je pokrenulo rasprave oko razlike izmeu dresure ivotinja i odgajanja ljudskih bia, discipline kao samokontrole, potreba celovitog shvatanja prirode zdravlja, potrebe prouavanja Biblije uporedo sa drugim predmetima, i razvoja snane povezanosti fizikog rada sa akademskim, tako da i telo i um mogu biti aktivni, a mladi ljudi potpuno spremni za praktian ivot. Pravo obrazovanje konkurisalo je nepraktinom knjikom vaspitanju iz tog vremena, koje je od mladih ljudi stvaralo obrazovane neznalice. S druge strane, pravo znanje je odbacilo poistoveivanje neznanja sa poniznou i duhovnou. Elen Vajt je smatrala da istine boanske rei mogu najbolje da cene obrazovani hriani. Hrista najbolje mogu proslaviti oni koji Mu inteligentno slue. ( FE 44.45) Njeno iznoenje filozofije koja bi trebalo da proima adventistiko obrazovanje, svakako je bilo blisko reformisanom krilu amerikog obrazovnog sistema. Savet sestre Vajt podrazumevao je prekid sa grkim i latinskim klasicima koji su stoleima dominirali u srednjem i viem zapadnom obrazovnom sistemu. Pravi obrazovni program je uinio, kao to je to znaio i njen savet za zdrav nain ivljenja, mnoge ideje prodornima. Dok su njeni koncepti bili ispred vremena opte prihvaene prakse u obrazovanju, njeni predlozi i programi o obrazovanju nisu bili jedini te vrste. Oni su pre bili u skladu s idejama i programima ostalih obrazovnih reformatora. Na nesreu po rano adventistiko obrazovanje, prosvetni radnici kao ni crkveno vostvo nisu u potpunosti shvatili probleme tradicionalnog obrazovanja tj. kako reformu obrazovanja primeniti u praksi. Kao rezultat takvog pristupa adventistiki koled u Batl Kriku razvio se u klasinu tradicionalnu kolu koja nije ukljuila reformni program Elen Vajt. Budui da je to postala klasina nereformisana ustanova, samim time nije bila dovoljno dobra, a tome jo moramo dodati injenicu da su u Batl Kriku iz svog programa obrazovanja izostavili prouavanje Biblije. kola se nala na najnioj taki 1881. godine. Usledilo je postavljanje tek krtenog oveka za direktora. Taj novi ovek ne samo to nije pokazivao interes za obrazovnu reformu, nego ak nije pokazivao ni mnogo interesa za adventistike idale. Ova okolnost pokrenula je Elen Vajt da napie lanak pod naslovom Na koled, koji je bio proitan pred vodeim slubenicima koleda i Generalne konferencije u decembru 1881. godine. U tom napisu Elen Vajt je neuobiajenim reima opisala stanje u Batl Kriku, tvrdei da je koled promaio cilj svoga postojanja. Prouavanje umetnosti i nauke potrebno je, naglasila je, ali prouavanje Pisma treba da dobije prvo mesto u naem sistemu obrazovanja. (5 T 21)

Ako je postavljanje Biblije u sredite nastavnog programa uinilo kolu nepopularnom, izjavila je ona, studenti koji tako misle mogu ii u drugi koled koji im vie odgovara. Posle toga je naglasila: Ako je svetovni uticaj prouzrokovao nestabilnost u naoj koli, tada je prodajte svetovnim ljudima i prepustite im potpuni nadzor, i oni koji su uloili svoj novac u tu ustanovu osnovae novu kolu u kojoj se nee upravljati na nain kao u svetovnim kolama, niti po eljama upravnika i nastavnika, nego u skladu sa planom koji je Bog odredio Bog je objavio svoju nameru da imamo jedan koled u ovoj zemlji u kome e u obrazovanju mladih, Biblija zauzimati pravo mesto. (5 T 25.26) Usprkos ovim naporima crkvenih voa i Elen Vajt, dogaaji u Batl Kriku poetkom 1882. razvijale su se od loeg ka gorem. Zapravo stanje je postalo toliko ozbiljno da je kolski odbor direktora, usred te velike javne zbunjenosti i unutranje nesaglasnosti izglasao zatvaranje kole za kolsku 18821883. godinu. Pre nego to su opet otvorili kolu, upravitelji su izglasali da vode koled na nain koji e biti u skladu u svim pojedinostima sa primljenom svetlou kako nam je Bog dao u Svjedoanstvima ( RH , 2. januara 1883). Ponovno organizovan koled je potvrdio veu i jo jau potporu za rad u skladu sa naelima koje je predloila Elen Vajt. Bila je to jedna od pravih adventistikih kola otvorena 1882. godine u dravi Massachusetts (kasnije nazvana Atlantic Union College ) i u Kaliforniji (kasnije nazvana Pacific Union College ). Sve tri ustanove treba iskreno da nastoje da sprovedu reformisani obrazovni program. Potpuna reforma nastupie tek devedesetih godina prologa veka. U vreme njenog sprovoenja Elen Vajt bie u samom sreditu dogaaja. O ovom predmetu vratiemo se u narednom poglavlju. Dogaaji u porodici i smrt Demsa Vajta ivot Elen Vajt obuhvatao je mnogo vie nego samo njenu javnu slubu. Njen porodini ivot, kao i u svim ostalim porodicama, imao je lepe a i bolne strane. Ona je sa Demsom imala etiri sina: Henrija Nikolsa ( Henry Nichols ) (1847), Demsa Edsona ( James Edson ) (1849), Viliama Klarensa ( William Clarence ) (1854) i Dona Herberta ( John Herbert ) (1860). Dems Edson i Viliam iveli su i sluili celog ivota kao adventistiki propovednici, iako je Edson u svojim mlaim godinama svojim roditeljima zadao dosta jada i brige. On je uinio mnogo i potpuno se posvetio hrianskoj slubi, a naroito evangelizaciji meu crncima na amerikom Jugu. Posle oeve smrti, postaje kolega u poslu i glavni pomonik svojoj majci. Don je umro kada je imao svega tri meseca a Henri tri godine kasnije, od upale plua 1863. godine u esnaestoj godini. Zapisi opisuju Elen Vajt kao posveenu majku koja je uivala u drutvu svoje dece. Kao to bi se moglo i oekivati, bila je veoma zainteresovana za njihov duhovni razvoj. Pevanje, mnogi posveujui sadraji i druge aktivnosti za izgradnju karaktera oblikovali su dnevni deo njihovog ivota. Ona im je mnogo itala. Ljubav prema prirodi i prirodnim lepotama izgleda da je rano razvijena u ivotu u dece u domu Vajtovih. Deaci su se kao linosti veoma razlikovali, a po prirodi bili su normalni deaci, meu kojima su vladale uobiajene nesuglasice, zavisti i tenzije. Vajtovi su bili roditelji i to je bilo jasno njihovoj deci. Ozbiljna pisma njihove majke puna su saveta, dok ih je bodrila da budu dobri deaci, i vole Isusa.

Jedno od najveih iskuenja za Elen Vajt bila je njena razdvojenost od sinova zbog njenih estih, neophodnih i dalekih putovanja. Tokom tih putovanja ona je deake poveravala prijateljima u koje je imala poverenja, koji su im mogli osigurati potrebnu hriansku negu. Jednom prilikom Elen Vajt je napisala: To mi je priinjavalo najvei bol, kada sam morala da budem odvojena od svog deteta, ali nismo dozvolili da nas oseanja prema njemu odvoje od puta dunosti. Isus je poloio svoj ivot da bi nas spasao. Koliko je svaka rtva mala koju bismo mogli uporediti s Njegovom! ( LS 110) Takva oseanja esto se pojavljuju u njenim spisima. Ipak, ona nije sve to tako stojiki podnosila, kako se to iz prethodnog odlomka moe naslutiti. Kao i mi, i ona je imala svoje sumnje u svoje rtve za svoju decu: da li e sva tuga i bol uroditi plodom? Godine 1850. ona pie o svojim suzama prolivenima zbog odvojenosti od dece. I povrh te usamljenosti morala je da se suoi sa kriticizmom onih koji su njena putovanja opisivali kao prijatan izlet, dok su oni morali da ostanu u kui i brinu za svoje porodice. Takav kriticizam samo je poveavao njenu patnju. Jednom takvom prilikom dok je patila, emocionalno iscrpljena i dok se molila za ohrabrenje, konano je zaspala. Sanjala je da ju je posetio visoki aneo. Mogu uiniti tako malo dobra, zabeleila je, izlivajui mu svoje srce, zato ne moemo biti sa svojom decom i uivati u njihovom drutvu? On je odgovorio da je njena rtva vana, kada se gleda oima vere. Njen ivot bie znaajan usprkos naizgled beznaajnosti njenog rada u to vreme. Ne sme gledati na sadanje stanje, izjavio je aneo, nego dri oi upravljene svojoj dunosti i Bojoj slavi, sledi Njegovo jasno provienje i put pred tobom bie osvetljen. ( LS 132) Ona i njen suprug prihvatili su taj savet. Njihov ivot se promenio, uprkos tekim uslovima u kojima su poeli da deluju. Siromatvo ih uporno prati u prvim godinama njihovog delovanja. italac ne mora puno da ita da bi u ranim autobiografskim zapisima naao kako Elen opisuje pozajmljeno i polomljeno pokustvo, potstanarski ivot, Demsov rad na najteim fizikim poslovima, kojima bi podupirao njihovo poslanje. ak i sredinom pedesetih godina, kada su konano stekli svoj dom, bilo je to esto prenoite ili radno mesto ostalih saradnika svetkovatelja Subote, dok su se borili da izgrade pokret. Vajtovi su postepetno i uporno uspostavljali finansijsku ravnoteu. ak i tada, pilikom svakog novog iskoraka u ostvarenju adventistikog cilja, Vajtovi su meu prvima davali svoja dobra za izgradnju zajednice da se iri izgraujui nove institucije i stiui u nova geografska podruja. Moemo slobodno utvrditi da bez vizije, vostva i line rtve Vajtovih, danas ne bi bilo Hrianske adventistike crkve. Ovo predanje pokretu ostavilo je traga na Demsovom zdravlju. U avgustu 1865. oboleo je od paralize i lekari su izjavili da ima malo nade za ozdravljenje. Dems je preboleo tu bolest, ali od tog trenutka pa nadalje, prezaposlen i preoptereen crkveni voa patio je zbog svog slabog zdravlja. S vremenom to ga je uinilo udljivim i esto neprijatnim da ivi i radi s drugima. Usprkos ponovljenim fizikim slabostima, nastojao je da gleda svetliju stranu ivota i nastavio da daje znaajan doprinos izgradnji Adventistike crkve i njenih ustanova. Bio je voa koji je tokom svog ivota pokretao sve vane administrativne projekte u Adventistikoj crkvi. Meutim, stalni napor uinio je da ostario pre vremena. Umro je u avgustu 1881. u sanatorijumu u Batl Kriku u 60. godini. Elen je sama ivela jo 34 godine. Tokom tih godina nastavila je da vodi pokret koji je rastao.

Za one koji ele da istrauju Delafield, D.A. Ellen G. White in Europe. Washington, D.C: Review and Herald , 1975. Opisuje godine koje je Elen Vajt provela u Evropi i njen doprinos pokretu. Graham, Roy E. Ellen G. White: Co-Founder of the Sevent-day Adventist Chruch. New York: Peter Land, 1985, pp . 1-170. Pregled doprinosa Elen Vajt osnivanju Hrianske adventistike crkve i odnos njenog dela prema Bibliji. Knight, George R. Anticipating the Advent, pp . 46-70. Obuhvata istoriju Adventistike crkve izmeu 1850. i 1888. godine. ., ed. Early Adventist Educators. Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press, 1983., pp . 1-94. Istrauje rani razvoj obrazovanja u Adventistikoj crkvi i doprinos Elen Vajt na tom planu. Mustard, Andrew G. James White and SDA Organization: Historical Development, 1844.1881. Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press , 1987. Obrauje razvoj i ranu strukturu Hrianskke adventistike crkve i ulogu Elen Vajt na tom planu. Robinson, Dores Eugene. The Story of Our Health Message. Nashville, Tenn.: Southern Pub. Assn., 1955., pp . 1-284. Obrauje doprinost Elen Vajt razvoju zdravstvenog koncepta i institucija Hrianske adventistike crkve. Robinson, Virgil. James White, pp . 68-311. Obuhvata ivot Demsa Vata od 1850. do 1981. White, Arthur L. Ellen G. White , vol . 1, pp . 179-485; vol . 2, vol. 3, pp . 1384. Najpotupnija bibliografija Elen Vajt izmeu 1850. i 1888. godine. White, Ellen G. Life Sketches, pp . 129-308. Autobiografija Elen Vajt u razdoblju od 1880. do 1888. godine.

3. Poglavlje PROROKO VODSTVO ZA CRKVU SVIH NARODA (1888 1815.) Godine 1888. Elen nije bila mlada devojka, kao kad je primila svoje prvo vienje u decembru 1844. godine. Ona te godine ima 61 godinu i tada je osigurala sigurno vodstvo rastuoj Hrianskoj adventistikoj crkvi u razdoblju od preko etiri decenije. Ukratko, ona je postala zreo hrianski voa. To voenje, meutim, nije imalo administrativnu prirodu. Ona nikada nije imala neku slubenu funkciju u vodeim strukturama Crkve. Ona je zapravo bila stariji savetnik ili savetnik tom vostvu. Posle smrti svoga mua primila je propovedniku punomo u rangu rukopoloenog propovednika u Hrianskoj adventistikoj crkvi, ali nikada nije bila rukopoloena od brae. Verovala je da je njena punomo dola neposredno od Boga. Poslednjih 27 godina njenog ivota (1888 1915) bie u mnogo emu njene najplodonosnije godine. Tokom tih godina ona je stekla mudrost koja je mnogo uinila za Crkvu koja je rasla i irila se bre nego ikada ranije. Te godine svedok su dalje internaciolizacije crkve, i Elen Vajt lino nastavlja rad na meunarodnoj sceni, i provodi razdoblje devedesetih u junom Pacifiku.

Tokom godina svojega rada za Crkvu, Vajt je doivela vie nego samo pritiske i trzavice u zajednici. Meutim, njene najtee patnje tek e doi. Bie to u vreme zasedanja vane Generalne konferencije u gradu Mineapolisu ( Minneapolis ), u dravi Minesoti ( Minnesoti ) u okrobru i novembru 1888. godine. Uzdizanje Isusa Hrista u Mineapolisu Gledajui unatrag na zasedanje 1888. Elen Vajt je zabeleila: Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju vest svome narodu preko stareina Vagonera ( Waggoner ) i Donsa ( Jones ). Ta vest je nalagala da pred svetom treba jo jasnije uzdii Spasitelja, i Njegovu rtvu za grehe celoga sveta. Ona je predstavljala opravdanje verom kroz Jamca (Isusa); pozvala je ljude da prihvate Hristovu pravednost, koja je izraena u iskazivanju poslunosti svim Bojim zapovestima. Mnogi su izgubili Isusa iz vida. Njih je trebalo usmeriti da gledaju na Njegovu boansku linost, Njegove zasluge i Njegovu nepromeljivu ljubav prema ljudskome rodu Vest Jevanelja Njegove mislosti trebalo je da bude predstavljena Crkvi na poseban i jasan nain; da svet vie ne govori da adventisti govore Zakon, Zakon i ne ue ili ne veruju u Hrista. ( TM 91.92) Pozadina ovakvog zakljuka sa sastanaka iz 1888. je postupan teoloki razvoj koji je nastao meu adventistima sedmoga dana izmeu 1844. i 1888. godine. Da bi ovaj predmet bio shvaen, potrebno je znati da se adventistika teologija oblikovala iz dve kategorije istina. Prva kategorija je ukljuivala verovanja koja su imali i drugi hriani, kao to je spasenje milou, sila molitve, istorijska uloga Isusa kao Spasitelja sveta. Druga doktrinarna kategorija obuhvatala je uenja koja su izrazito naglaena u adventistikoj teologiji, kao to je sedmi dan Subota, smrt kao san bez svesti, Isusova sluba u nebeskom Svetitu (Svetinja i Svetinja nad svetinjama) i premilenijumski Drugi dolazak Isusa Hrista. Od devetnaestog veka adventisti su ivli u iroj hrianskoj kulturi i njihova namera nije bila naglaavati one take verovanja koje su verovali i drugi hriani. Na primer, zato propovedati opravdanje milou baptistima, kad oni ve u to veruju? Neophodno je i izgledalo je logino, predstaviti izrazito adventistika verovanja da bi ljudi mogli biti osvedoeni, u predmet kao to je recimo Subota. Ali, 40 godina takvog naglaavanja vodilo je u neku vrstu odvajanja adventizma od osnovnog hrianstva. Sa 1888. godinom taj predmet dobio je velike razmere. Elen Vajt je u istupima, koje su imali Alonso T. Dons ( Alonzo T. Jones ) i Ilet J. Vagoner ( Ellet J. Waggoner ) videla najdragoceniju poruku kao ispravku te neuravnoteenosti. Dons i Vagoner su, to treba zapaziti, bili relativno mladi propovednici iz Kalifornije, koji su uzdigli Isusa i Njegovu spasonosnu milost na potpuniji nain nego to je to inila veina propovednika onog vremena. Naalost, mnoge voe su u njihovom istupanju videli odstupanje od adventistike teologije. Crkveno vostvo pokualo je da uutka ove mlae kolege. Ali kada to nije uspelo onda su prema njima grubo postupili. Takav nedolian pristup zapanjio je Elen Vajt. Nije mogla da veruje da crkvene voe mogu postupiti tako nehrianski u svojoj takozvanoj obrani hrianske doktrine. Ona je zbog toga naglasila da ovu dvojicu mladih propovednika treba pravino prihvatiti i da ih je trebalo sasluati u Mineapolisu. Budui da ih je podrala, Vajt je naila na isti prijem kao Dons i Vagoner. Zato je zapisala: Moje je svedoanstvo bilo odbaeno i

nikada u svom ivotu nisam bila tako tretirana kao na toj konferenciji.(1888. Materijals 187.) Ona nije odobrila tvrdou srca koju su mnogi ispoljili na sastancima u Mineapolisu. Za nju je duh ispoljen tom prilikom podseao na duh i ponaanje fariseja. Takav prijem i protivljenje jo vie ju je uverilo da je Adventistikoj crkvi i njenim propovjednicima potreban Isus, Njegova ljubav i Njegova nena milost. Zalagali su se doktrinu, ali nisu imali Isusa. Ovaj dogaaj promenio je teite u njenoj slubi, kako u Mineapolisu tako i u narednim godinama. Moja dunost tokom tog sastanka, pisala je kasnije, bila je da prikaem Isusa i Njegovu ljubav pred mojom braom, jer sam videla prepoznatljive dokaze da mnogi nisu imali Hristov duh.(1888. Materials 216.) Mi elimo, kazala je delegatima u Mineapolisu,istinu kao to je u IsusuVidela sam da su te dragocene due, koje su trebalo da zavole istinu (adventizam) bile odgurnute od nje zbog naina na koji je istina bila predstavljena, jer Isus nije bio u njoj. To je razlog zbog koga sam plakala s vama sve to vreme mi elimo Isusa. (1888. Materials 153.) Na Mineapolis treba gledati kao na ponovno krtenje adventizma, ponovno ujedinjenje izrazito crkvene doktrine s velikim naglaskom na temelj hrianstva. Tako nekoliko narednih godina moemo zapaziti da u adventistikom narodu Elen Vajt, Dons, Vagoner i drugi, u pisanom rei i na javnim sastancima, uzdiu vest o Isusu i Njegovoj spasonosnoj milosti. Svaki put reformatori su se suoavali s omalovaavanjem i krutou legalizma koji je znatno obojio atmosferu na sastancima u Mineapolisu. Vajt je to naroito pokazala kada je snano podrala Vagonera i Donsa, koji su uzdigli istinu o spasenju u Isusu, ali je takoe istakla da se ne slae sa svim to su isticali u svojoj doktrini iako su pojedini delovi izneseni u Mineapolisu. Jedna od nesrenih posledica sa mineapoliskih sastanaka bila je sklonost nekih da misle da je sve to su ova dva mlada propovednika uili bilo istina. Vajt je ponovo odbacila takav stav. Za nju oni nisu bili nepogreivi vodii. (1888. Materials 566). Oni koji su sledili njihovo izlaganje najpre je trebalo da gledaju na Isusa i Bibliju. Posle 1888. godine ugledale su svetlost dana hristocentrino napisane knjige, proizale iz njenog pera, kao to su: Put Hristu (1892), Misli s Gore blagoslova (1896), enja vekova (1898), Hristove oigledne pouke (1900) i poetna poglavlja knjige Sluba iscjeljivanja (1905). Godine koje su usledile posle sastanka 1888. svedoe o definitivnoj promeni u spisateljskom radu Elen Vajt. Ostvarujui potpunije nego ikada ranije, umesto krutosti i jalovosti prenaglaavanja puke doktrine, ona je nastavila da uzdie Isusa i Njegovu pravednost. Neposredno povezano sa hristocentrinim pristupom, podstaknut mineapoliskim sastancima bila je obnova adventistikog vaspitnog sistema tokom 1890. i poetkom dvadesetog stoljea. Godine, nakon 1888. svedoe o usklaenom nastojanju za obrazovanjem kako laika tako i propovednika, u vezi s predmetom o opravdanju verom i o potrebi za potpunijim duhovnim hodom sa Isusom. U prolee 1891. taj obrazovni napor doneo je znaajan zaokret kada je predloen sveobuhvatni dogovor u mjestu Harbor Springs, u dravi Miigen.

Uesnici su sastanak doiveli kao duhovnu proslavu; Dons je propovedao iz Poslanice Rimljanima, a Elen Vajt je govorila o neophodnosti linog odnosa s Hristom, o potrebi za duhovnom obnovom meu adventistikim vaspitaima i o najznaajnijem poloaju hrianske poruke u obrazovanju. U nastavku ovih predmeta uloga Biblije u adventistikom obrazovanju dobila je obnovljene naglaske. Neki od glavnih predmeta za uenje, zapisao je Persi Magan ( Percy Magan ) bili su izostavljanje paganskih i nevernikih autora iz programa u naim kolama, izostavljanje dugotrajnih predmeta kao to su bili izuavanje latinskih i grkih klasika i zamena tog uenja Biblijom i uenjem istorije u skladu s proroanstvima. ( RH , 6. avgusta 1901) Sabor u Harbor Springsu predstavlja glavni zaokret u istoriji adventistikog obrazovanja. Jo jednom je Elen Vajt zauzela mesto na elu. Jedno od njenih najvanijih podruja nastojanja devedesetih godina prologa veka bilo je krtenje adventistikog obrazovnog sistema. to je zapoelo u Harbor Springsu uskoro je izraslo u junom Pacifiku, gde je Elen Vajt provela devet godina. Dok je sluila pisanom i izgovorenom reju, velik deo svoje energije usmerila je i na osnivanje kole Avondejl za hrianske radnike ( Avondale School for Christian Workers ) u Junom Velsu ( New South Wales ) u Australiji. Elen Vajt prepoznala je Australiju kao izvanredno podruje u kome moe da ostvari svoju viziju o obrazovanju. Ona je bila dvanaest hiljada milja daleko od uticaja Batl Krik, sa njegovim tradicionalnim programom, i od iskuenja i greaka koje je doivela u adventistikim kolama u Americi. Sada je imala mogunosti da shvati sav znaaj ranijih saveta o boljem obrazovanju. Tako je mogla da pie da iako je ranije znala da je adventistiko obrazovanje trebalo da bude na drukijim osnovama, to je zahtevalo dosta vremena da bi se moglo shvatiti koje promene treba uiniti. (6 T 126) Poetkom februara 1894. kada su voe Dela u Australiji nainili planove za kolu Avondejl, ona je pisala da je na um trebao mnogo vie , danju i nou, da bude zaposlen pitanjem naih kola. Kako njima treba rukovoditi? Kakvo e biti obrazovanje i vaspitanje mladih? Gde e biti smetena naa biblijska kola u Australiji? ( FE 310) Umesto da bude klasina ili poluklasina, kao to su bile adventistike kole u Americi, kola Avondejl savesno je isplanirala da istakne Bibliju, misionarske aktivnosti i duhovnu stranu ivota. Ona je razvila program za pouavanje mladih kako da upotrebe svoje sposobnosti u praktinom ivotu. Sledea posebnost je smetanje kole na podruju izvan grada, na imanju koje je zahvatalo 1500 jutara. Sve u svemu, obrazovni eksperiment u Avondejlu bio je neto sasvim drugo od ponuenog adventistikog naina vaspitanja u to vreme u Sjedinjenim Dravama. Prema shvatanju Elen Vajt, australijska kola trebalo je da bude organizovana prema Gospodnjem modelu.( MS 174.1897) Ona je uinila sve to je mogla da se ne ponovi pogrean uzorak adventistikog obrazovnog sistema u Americi.Nijedno ljudsko gledite ne sme da bude uneseno u nju, napisala je 1897.Ni vetri iz Batl Krika ne sme da dune na nju. Vidim da moram gledati i napred i pozadi i sa svih strana i ne dozvolim niemu da nae ulaz, od onog to mi je bilo pokazano, to nanosi tetu kolama u Americi.(20 MR 215)

Ako je Batl Krik, kao prvi poetak adventistikog obrazovanja, doiveo slab, ali nairoko oponaan primer, Elen Vajt odluila da Avondejl, kao drugi poetak, bude ispravan i ak uticajniji model. Prema V.K. Vajtu i drugima, ugled eksperimenta izvrenog u Avondejlu samo je postupno rastao. U okrobru 1898. Vilijam je pisao: Nedavna svedoanstva nam govore da ovo treba da bude kola za primer, a da bi to zaista mogla biti, veoma je vano da preduzmemo svaki razuman napor da od nje izgradimo savren i ispravan uzorak Iz nedavnih majinih spisa zapaamo da ima mnogo vie opasnosti za uspeh ove kole nego to to iko od nas moe i pretpostaviti. ( W.C. White to J.N. Loughborough , 22. oktobra 1898) Veliki deo spisa Elen Vajt na temu vaspitanja rezultat je iskustava iz razvoja Avondejla. Tako je Vilijem mogao krajem 1899. godine da napie: Tokom poslednje dve godine, smatram, da je majka napisala vie o vaspitnim naelima, o neophodnosti prouavanja Biblije, o nephodnosti kombinovanja rada i uenja i o vrednosti rada u polju nego u svim ranijim godinama. Smatram da je pisala mnogo ire o tome nego o bilo kojoj drugoj grani naeg Dela. ( W.C. White to C.M. Christiansen , 25. septembra 1899) Uputstva Elen Vajt o vaspitanju tokom devedesetih godina rpolog veka da usmeravaju adventistiki obrazovni sistem u dvadesetom veku. Mnogo od toga materijala objavljeno je u sledeim knjigama: Posebna svedoanstva o vaspitanju ( Special Testimonies on Education )(1897), Vaspitanje ( Education ) (1903), i veliki vaspitni deo u estom tomu Svedoanstva za crkvu (1900). Kasnije, delovi njenih saveta o vaspitanju, napisani devedesetih godina pojavili su se u knjigama: Saveti roditeljima, uiteljima i studentima ( Counsels to Parents, Teachers and Students ) (1913) i Temelji hrianskog vaspitanja ( Fundamentals of Christian Education ) (1923). Posle Avondejla naredni potez sestre Vajt, tokom boravka u Australiji, bio je pokret za osnivanje adventistike osnovne kole. Do sredine devedesetih godina prolog veka, adventisti su ulagali velike napore za organizovanje srednjih kola i koleda. Meutim, uskoro nastupaju nagle promene i Elen Vajt ih predvodi. injenica da je zakon o obaveznom optem obrazovanju u Australiji esto zahtevao od roditelja adventista da svoju decu alju u kole koje su bile ispod ovih ideala, pokrenula je osnivanje osnovnih adventistikih kola. Govorei o australijskoj situaciji 1897. Vajt je napisala: U ovoj zemlji roditelji su primorani da svoju decu alju u kolu. ak iako nema vie od estoro dece za nastavu, na podrujima u kojima imamo crkvu treba osnovati i kolu.(8 MR 366) Ona e sledeih meseci mnogo pisati o osnovnom obrazovanju. Takvi voe reforme, kao to su Edvar aterlend ( Edward Alexander Sutherland ), Persi T. Magan ( Percy T. Magan ) i drugi, primili su ovaj savet i za Ameriku. Nekoliko narednih godina predstavljaju vreme izvanrednog razvoja adventistikog osnovnog obrazovanja, kao to se moe videti na priloenoj tabeli. Rast osnovnih kola od1880. do 1910. godine Godina broj kola broj uitelja upisano uenika 1880. 1 15 1885. 3 5 125 1890. 9 15 350

1895. 1900. 1905. 1910.

18 220 417 594

35 250 466 758

895 5000 7345 13357

Saveti Elen Vajt o srednjem i viem obrazovanju u Australiji, odmah su izvrili uticaj u Sjedinjenim Dravama i u crkvenim kolama u misiji. Pokret je proeo Crkvu i pokrenuo je da obnovi nastavni plan u nastojanju da Bibliji i praktinom uenju da znaajnije mesto. Nekoliko ustanova (ukljuujui i Batl Krik) prodali su svoja imanja u gradovima i kupili vea imanja u prirodi, po uzoru na Avondejl. Sve u svemu, saveti sestre Vajt o vaspitanju tokom devedesetih mogli su biti jo svesrdnije prihvaeni, jo bre i jo ire nego bilo koja druga njena inicijativa. Ovo je svakako jedan od najveih doprinosa u Junom Pacifiku. Proirenje delokruga rada Jedno podruje saveta Elen Vajt, koje nije ostvareno jeste njen predlog da se obrati vie panje evangeliziranju crnaca na jugu SAD. Marta 1891. godine ona je uputila jedan poziv vostvu Generalne konferencije da razmotri jedan prilino specifian predmet. Kazala je sledee: Greh poiva na nama kao Crkvi zato to nismo uloili vee napore za spasavanje dua meu crncima. Zatim je predloila: Da se belci osposobe za rad s crncima. (5 W 15.16) Takvi misionari ne treba da dovode samo svoju crnu brau k Isusu nego da ih i obrazuju da preuzmu jo odgovornija mesta u drutvu i postanu misionari svojoj rasi. Neki od njenih saveta bili su primereni svom vremenu. Na primer, ona je zastupala ideju da dve rase i njihovo vernitvo treba da budu ravnopravni u istoj mesnoj crkvi ( SW 15). Takoe je tampan njen savet u traktatu od 16 stranica, koji je pao na gluve ui. Tako neto je samo po sebi razumljivo, s obzirom na injenicu da je trebalo da ga prihvate beli Severnjaci i da su odnosi meu rasama na Jugu bili sloeni i teki. Osoba od koje se to najmanje oekivalo prihvatila je rizik i odazvala se pozivu Elen G. Vajt, koji izgleda kao da niko nije uo, za rad meu crncima to je bio, njen sin Dems Edson Vajt koji joj je priinjavao mnoge tekoe. Dems Edson je malo postigao za 44 godine soga ivota. Svoj nain ivota poee da menja poetkom avgusta 1893. godine, kada je objavio svoje potpuno predanje Hristu. Za kratko vreme on nije samo ostavio, kako je napisao, zabave i uivanja koje su ispunjavale moj ivot. ( J.E. White to E. G. White , 10. avgust 1893), nego je shvatio savet svoje majke o evangeliziranju i obrazovanju crnaca kao zanemarenog podruja u glavnoj upravi Crkve. To je donelo jedno od najveih istinskih ivotnih iskustava u adventistikoj istoriji. Dems Edson i jo jedan mladi, koji je nedavno prihvatio adventizam, izgradili su misionarski brodi ( The Morning Star Jutarnja zvezda), koji je imao prostor za ivot, sobe za bogosluenja i pouavanje i tampariju. Njihov je plan bio da pokrenu adventistiku misiju meu zanemarenim crncima u srcu amerikog Juga. Poeli su u Vikburgu ( Vicksburg ), u dravi Misisipi ( Mississippi ).

Tokom 1896. Dems Edson i njegove kolege organizovali su Juno misionarsko drutvo. To drutvo postalo je glavna poluga adventizma za osnivanje crkava i kola za crnce sa Juga do redovnih adventistikih konferencija koje su preuzele tu funkciju. Povratak u Sjedinjene Amerike Drave i poziv na reorganizaciju Crkve Sredinom 1900. godine Elen Vajt postaje sve vie uverena da je njena dunost da se vrati u Sjedinjene Drave da pomogne u razliitim okolnostima u Crkvi koje su ve postale kritine. Po prvobitnoj zamisli, trebalo je da se na dve godine vrati u Severnu Ameriku, a onda opet da se uputi u Australiju, ali iz razliitih razloga odluila je da ostatak ivota provede u svojoj domovini. Poslednje godine ivota provodila je u prirodi u Severnoj Kaliforniji, u mestu koje je prozvala Elmsheven ( Elmshaven ). Jedan od njezinih najvanijih doprinosa Crkvi, posle njenog povratka iz Australije bio je poziv na reorganizaciju adventisstike organizacione strukture. Od 1901. Crkva je tavorila u pogledu reorganizacije u razdoblju od gotovo petanest godina, ali nita znaajnije nije se promenilo osim to je bilo mnogo diskusija o tom predmetu. U meuvremenu, adventistika geografska i institucionalna rasprostranjenost otila je dalje od delotvornosti postojeih kapaciteta organizacijske strukture iz 1863. godine sa svojim osloncem na nekoliko osoba u upravi u Batl Kriku. U aprilu 1901. u Crkvi se oseala velika potreba za akcijom umesto jalovih razgovora o tom predmetu. Zbog takvog stanja grupa voa sastala se u biblioteci koleda u Batl Kriku 1. aprila. Ta sednica Generalne konferencije 1901. godine poela je narednog dana sa ciljem da pripremi put za prvi sastanak na kojem bi od Elen Vajt uli miljenje o tom vanom predmetu sa kojim se Crkva suoava. Kada je izneo nekoliko zapaanja, A. G. Daniels (predsedavajui na tom sastanku) okrenuo se prema Elen Vajt i pozvao je da govori. Ona je smatrala da njene sklonosti i oekivanja ne treba da vode ovaj sastanak. Meutim, kad su se voe usaglasile oekujui da uju njeno miljenje u vezi s ovim pitanjem, pre nego to iznesu svoja miljenja, ona se s tim sloila, i tako odrala je jedan od svojih najznaajnijih govora u svojoj dugoj slubi. Elen Vajt je odreeno ukazala na slabosti u postojeoj organizacijskoj strukturi i kazala prisutnima da Bog poziva na promenu. Ta promena nije trebalo da bude beznaajna. Naprotiv, postoji potreba za postavljanjem temelja drukijeg od onog u prolosti. Bez neuobiajenih rei pozvala je da se uvede nova krv i nova organizacija. ( MS 43a, 1901) Prvoga dana na toj sednici Generalne konferencije Elen Vajt je ponovila poziv za reorganizaciju. Poziv je pao na plodno tlo. Daniels je predloio da se na toj sednici ostave po strani redovna poslovna pitanja i da se napravi reorganizacija glavnog predmeta s agende. Rezultat je bio velika strukturalna reorganizacija koja je ikada nainjena u naoj Crkvi. Neophodno je zapaziti da je uloga Elen Vajt u reorganizaciji bila uloga katalizatora i linosti koja je iznela osnovne principe. Crkvene voe sami su razvili postojeu strukturu. Prva briga Elen Vajt bila je da izgradi organizaciju koja e biti delotvorna u izvravanju osnovnog zadatka Crkve. Delotvornost je za nju bila vaan element, pre nego ikakva posebna struktura. Iz njene perspektive, struktura nije bila sama sebi svrha. Zapravo, ona je bila sredstvo za ispunjenje opteg svetskog adventistikog poslanja. Kao

takav, njen savet da se izvri reorganizacija dobio je naelnu podrku, da organizacijske strukture treba da budu promenjene ili prilagoene i gde god to uslovi doputaju, takva promena treba da bude sprovedena. Sukob u Battle Creeku i ponovno uspostavljanje medicinskog programa Nisu svi prihvatili poziv na reorganiziranje crkvene administracije. Jedan od njih bio je uticajan voa crkvenog medicinskog dela dr Don Harvej Kelog. Ta grana crkvenog medicinskog dela pre 1901. godine bila je nezavisna i velika. Zapravo, ona je zapoljavala 25 posto zaposlenih vie nego sve ostale grane adventistikog dela zajedno. Kada je Elen Vajt pozvala na organizacijsko povezivanje medicinskog programa sa sveukupnom strukturom Crkve, u svom obraanju od 1. marta, ona je pokrenula prvu kariku dogaaja koja e izgleda pokrenuti Keloga da prekine svoju vezu sa adventizmom. U tom procesu, on e za sebe uzeti vei deo crkvenog vlasnitva s medicinskog programa. Ovaj rascep naveo je sestru Vajt da povue dva sledea poteza: prvo odluila je da pokrene uvoenje nove generacije u medicinskim ustanovama. Drugo, to e je voditi u drugi krug izazova u vezi s njenom ulogom i autoritetom. Ovi izazovi podstakli su je da odredi vane vidove svoje slube, tako da svi mogu videti i u jasnijem svetlu vrednovati njen rad. Godine 1902. do 1907. odlikuju se pojaanom borbom izmeu crkvenih medicinskih voa i vostva Generalne konferencije. Tako je Kelog uao u borbu s A.G. Danielsom (predsednikom Generalne konferencije) i V. V. Preskotom ( W.W. Prescot ) (potpredsednikom Generalne konferencije). U poetku Elen Vajt je zauzela neutralan stav, koji joj je omoguavao da govori obema stranama. Meutim, dogaaji 1903. do 1904. prinudili su je da zauzme stav suprotan stavu dr Kelogu, koji je konano napustio crkvu u Batl Kriku u novembru 1907. godine. Meutim taj lekar nije elio sam da napusti crkvu. S njim je crkvu napustila i nekolicina vodeih lekara i dva vodea propovednika A. T. Dons ( A.T. Jones ) i E. J. Vagoner ( E. J. Waggoner ), ljudi koji su pomogli Elen Vajt da pred vernicima u Mineapolisu, na zasjedanju Generalne konferencije 1888. godine, uzdigne Isusa. Osim odlaska vodeih linosti, izgubljena je i najvea crkvena medicinska ustanova (veliki i dobro poznati sanatorijum u Batl Kriku) i jedina medicinska kola ( American Medical Missionary College ). Tako, je poetkom novog stolea Crkva bila suoena s potrebom da se pokrene nov medicinski program. U toj aktivnosti Elen Vajt je imala vodeu ulogu. Prvi korak ogledao se u kupovini tri ustanove u junoj Kaliforniji Sanatorijum u Rajskoj dolini ( Paradise Valley Sanitarium ) (1904); Glendejl sanatorijum ( Glendale Sanitarium ) (1905) i Loma Linda Sanatorijum ( Loma Linda Sanitarium ) (1905). Ona je prednjaila u traenju tih poseda i prikupljanju novca za tu svrhu. Neki iz crkvenog vostva nisu podravali njen polet, smatrajui da je to rizino, ali ona je izjavila da joj je to bilo pokazano i da je to Boja volja. Ona je nastojala i u veri traila posede u niem, junom delu Kalifornije, u koji su i najpromiljeniji mislili da se ne isplati ulagati. Vreme je proverilo vrednost njene vizije i njenog rizinog poteza. Te ustanove, danas napredne bolnice, bile su temelj za ponovno uzdizanje adventistikog zdravstvenog sistema.

Od posebnog znaaja meu medicinskim ustanovama u junom delu Kalifornije bilo je imanje Loma Linda. Poetkom 1905. Elen Vajt je pisala, da tamo treba da se osposobljavaju lekari. Meutim, mnoge crkvene voe mislile su da e to zahtevati vie novca nego to e oni moi dati. Za osnivanje nove medicinske kole bila su to teka vremena. Tokom te znaajne dcenije Ameriko medicinsko drutvo uspostavilo je standarde koji su neumoljivo gurali vie od polovine medicinskih kola u Sjedinjenim Dravama da ugase svoje delovanje. Neki su smatrali da bi se ideja o medicinskom obrazovanju, prema Elen Vajt, mogla ostvariti kroz programe biblijskih kola, u kojima bi polaznici mogli da steknu znanje za obavljanje osnovnih medicinskih tretmana. Drugi su bili miljenja da pod pojmom medicinska kola ona misli na potpuno opremljenu ustanovu u kojoj se takoe pouava iz Biblije. Da bi se uinilo jasno ono to je Vajt podrazumevala pod medicinskim obrazovanjem u Loma Lindi, grupa adventistikih voa neposredno joj se obratila jednim pismom. Ona je odgovorila da medicinska kola u Loma Lindi treba da bude na najviem nivou. Mladi ljudi iz nae Crkve, nastavila je, trebaju da imaju mogunost medicinskog obrazovanja koje e ih osposobiti da prou ispite odreene zakonom za sve, to obavljaju kvalifikovani lekari. Treba da osiguramo sve to je potrebno, da bi ovi mladi bili osposobljeni, da ne moraju ii u medicinske kole kojima upravljaju oni koji ne dele nau veru. ( CT 480.481) Elen Vajt nije ostavila nikakvu nedoumicu da li Crkva treba da osnuje potpuno opremljenu medicinsku kolu uprkos oiglednim i nepremostivim preprekama s kojima su se suoavali. Danas je ta kola deo univerziteta Loma Linda. Jo neto treba napomenuti pre nego to krenemo dalje od saveta Elen Vajt o medicinskom obrazovanju. Njen savet za razvoj priznate medicinske kole potpuno je prihvaen, ali su takoe postavljene smernice za adventistike srednje kole i kolede koje su postale temelj obrazovanja i zamenile biblijske kole i kolede koji su pruali ogranieno obrazovanje. Kada je napisala da adventistikoj omladini treba osigurati u naim unijsko-konferencijskim kolama sve to je potrebno za osposobljavanje za upis na medicinski koled ( CT 479), ona je postavila temelj razvoju priznate srednje kole i ostalih koleda koji e osposobiti mlade ljude za jo vee i obrazovno znaajnije potrebe sveta u dvadesetom veku. Stav prema neispravnom shvatanju nadahnua Neprijatnosti koje je izazvao sluaj nisu samo uslovile obnavljanje medicinskog dela osnovanog u Kaliforniji, ve su uzdrmale i gnezdo kriticizma usmerenog protiv Elen Vajt i njenog rada. Taj lekar bio je zadovoljan samoo dok su svedoanstva i spisi Elen Vajt podupirali njegovu poziciju. Ali, kad mu se u ime crkve usprotivila on je istupio protiv svih vrednosti njenog rada. U tom nastojanju da omalovai Elen Vajt, taj lekar imao je uz sebe uticajnog propovednika A.T. Donsa. Poetkom aprila 1906. ispitivanje je postalo ozbiljno za Elen Vajt, zbog cirkularnog pisma koje je bilo ovako naslovljeno: Onima koji su zbunjeni svedoanstvima koja se odnose na medicinsko-misionarsko delo.Zamolila je voe da se izjasne o svojoj zbunjenosti u vezi sa njenom ulogom. Nadala se da e joj oni pisati o svojoj zabrinutosti, kako bi mogla odgovoriti na njihova pitanja ( letter 120, 1906).

Mnoga od njihovih pitanja imala su korijen u neodgovarajuem shvatanju nadahnua. Na primer, neki su smatrali da je nadahnue verbalno ili ak mehaniko i da Sveti Duh diktira poruku re po re. Doktor Dejvid Polson ( David Paulson ), utemeljitelj Hinsdejl sanitariuma pored ikaga, imao je brojne pogrene predstave o njenom nadahnuu. Doao sam do zakljuka i vrsto verujem, pisao je on Elen Vajt 19. aprila: da je svaka re koju si ikada izgovorila u javnosti ili privatno, da je svako pismo koje si napisala pod bilo kojim i u svim okolnostima, bilo nadahnuto kao i Deset zapovesti. To je moj vrst stav protiv bezbrojnih primedbi koje su o ovom pitanju imali mnogi na istaknutim funkcijama. ( D. Paulson to E. G. White , 19. aprila 1906) Moj brate, napisala mu je u odgovoru, trebalo je da paljivo proui moje spise i nikada ne bi naao da sam igde davala takve izjave, niti e tako neto nai kod naih pionira, koji nikada nisu davali takve izjave. Zatim mu je objasnila da su u inspiraciji vidljiva oba elementa: boanski i ljudski i da je svedoanstvo Svetog Duha: Preneto ljudskim nesavrenim jezikim izrazom. (1 SM 24.26) Ostali, ukljuujui A.T. Donsa, smatrali su, da ako je ona prorok, onda su njene rei nepogreive u smislu i da je njoj nemogue da uini injeninu greku. Jo jednom je morala da odbije takvu izjavu. Dons je, takoe, mislio da nije bilo potrebno preispitivati istorijski ili literarni kontekst nadahnutog odlomka. Tako je on esto izokretao smisao njenih spisa, uzvei nekoliko tvrdnji ovde, nekoliko onde, da bi prikazao da je Elen Vajt u suprotnosti sama sa sobom. Kao to se i moglo oekivati, ona je morala da se odupre takvom neodgovornom ponaanju. Jedno od Donsovih omiljenih pitanja upuenih Elen Vajt koje je on izvadio iz konteksta bila je i tvrdnja 1904. u kojoj ona kae: Ja sebe ne proglaavam proroicom. (1 SM 32n) Za Donsa ovo je bio konani nepobitni dokaz da ona ne govori u ime Boje. ta je ona mislila nego ono to jerekla, rekao je on svojim sluaocima, trebalo bi da je pitate. Ali ono to je kazala, dovoljno je jasno. Kazala je ja nisam prorok. Ja to verujem. ( Some History 62) Odgovorila je Donsu da, kada je dala takvu izjavu nije istakla da ima, titulu proroka ili proroice. (1 SM 35) Ona to nije uinila iz dva razloga. Prvi je bio u njenoj odgovornosti u voenju Crkve, koje je bila mnogo vea od onoga to su mnogi shvatili da bi trebalo da bude posao proroka; to je ak obuhvatalo i delovanje proroka. Drugo, mnogi u devetnaestom stoleu, koji su drsko izjavili da su proroci, navukli su sramotu na Crkvu. Elen Vajt nikada nije sumnjala u boansku punomo koju je imala, ali je za svoju ulogu radije upotrebljavala izraz Gospodnji vesnik, a ne prorok, iako se nije suprotstavljala onima koji su je nazivali proroicom. (1 SM 32) Naalost, njeni dokazi nisu uticali na Donsovu doslovnu upotrebu jezika. Uvek iznova Elen Vajt je u svojoj slubi upozoravala svoje itaoce da potuju kontekst i smisao koji postoje u njenim delima, ali opet je njen savet pao na gluve ui. Namera Elen Vajt da objasni prirodu svoga dela u zbrci Kelogove pobune dala je dvojake rezultate. Neki, kao doktor Polson, prepoznali su nedostatke u svome shvatanju nadahnua, potvrdili su svoje poverenje u dar prorotva i obnovili svoju veru u adventizam; ali drugi, kao Dons, ostali su uporni svom nerazumevanju i tvrdokornom odbacivanju. Takvi dogaaji ponavljali su se vie puta meu onima koji su bili tvrdi

prilikom itanja spisa Elen Vajt, legalistiki tumaei rei umesto da pokuaju da shvate izvornu poruku, duh i nameru. Ispravno razumevanje uloge proroka i prirode nadahnua ima izuzetan znaaj. Pozitivna strana sukoba s Kelogom ogleda se u prilici koju je dobila Elen Vajt da potpunije prikae Crkvi prirodu nadahnua i svoje delo. Neka od njenih objanjenja na tu temu nalaze se u knjizi Svedoanstva, knjiga 1. str. 24-58. Sledea izuzetna rasprava Elen Vajt o prirodi njenog dela nalazi se u Svedoanstvima za crkvu, knjiga 5. str. 654-691. Svakako, taj izbor proizaao je iz pitanja povezanih s njenom ulogom u vreme zasedanja Generalne konferencije 1888. godine u Mineapolisu, umesto pitanja povezanih s Kelogovom krizom. Tu nalazimo dragocene podatke. Svako ko eli da shvati delo Elen Vajt trebalo bi da ita prvi tom Odabranih svedoanstava i peti tom Svedoanstava. ta iz svega ovoga moemo nauiti? Vrlo vanu pouku - Bog moe da uini da se iz neprijatnih dogaaja razvije dobro. Da budemo jo precizniji - iako Elen Vajt nije imala obiaj da se brani, ona je to inila s vremena na vreme. Zbog takvog pristupa, neke njene najznaajnije poruke o nadahnuu i prirodi njenog dela naile su na tekoe s odreenom braom u razdoblju 1888. godine i tokom krize koju je izazvao Kelog. Naredni predmet koji je vezan za sluaj Kelog bio je odnos Vilijama Vajta prema svojoj majci. Neki postavljaju pitanje o ulozi koju je imao u njenom spisateljskom radu. Uredniki suradnici Ellen White i uloga W.C. Whitea Pitanja o saradnicima Elen Vajt u urednikom poslu nisu bila nova na poetku 1900. godine, a koja su obuhvatala i znaajna pitanja koja su se pojavila u to vreme, a odnosila su se na ulogu njenog sina. Osnovna je injenica da je Elen Vajt prihvatala pomo urednika gotovo od samog poetka svog spisateljskog poslanja. Zbog nedostatka opteg obrazovanja i njeni zdravstveni problemi tokom prve polovine njenog ivota, zahtevali su od nje da u pripremi svog velikog literarnog stvaralatva potrai pomo urednika. Njen suprug bio je njen prvi literarni saradnik. Dok je moj suprug bio iv, objasnila je, delovao je kao pomonik i savetnik u odailjanju poruka koje su mi bile date Uputstva koja su mi bila data u vienju verno sam zapisala kad sam imala vremena i snage za rad. Posle toga smo zajedno pregledali sadraj; moj suprug bi ispravio gramatike greke i izbacio nepotrebna ponavljanja. Tada bi to bilo umnoeno za osobe kojima je bilo upueno ili za tampara. (1 SM 50) Kako je vreme prolazilo, literarno stvaralatvo Elen Vajt se irilo, a potreba za razmenom tog materijala uveavala, priprema za objavljivanje postala je vea nego to su Dems i ona mogli da je ostvare u zajednikoj saradnji. U elji da prevaziu takvo stanje uzeli su u slubu osobe za dodatnu pomo u urednikom poslu oko umnoavanja razliitih rukopisa. Takva pojava nije bila nita novo kod onih koji su objavili da su proroci. Konano, to su inili Jeremija i njegov pisar Varuh (Jeremija 45,1.2), Petar i njegov pisar Silvan (1. Petrova 5,12). Prelomna taka u karijeri Elen Vajt nastala je smru njenog supruga 1881. godine. Osim to je ponekad bio urednik, Dems je bio i njena veza sa izdavaima. Tako joj je gubitak mua naneo teke udarce na nekoliko podruja.

Tokom vremena njen sin Viliam Vajt polako e preuzeti ulogu svoga oca Demsa kao njen glavni savetnik. O toj promeni Elen je pisala: Posle smrti moga supruga, bilo mi je reeno da je Gospod pozvao Viliama Vajta da izvri poseban posao u vezi s mojim spisima. Gospod je obeao da e mu dati od svoga Duha i milosti, i duh mudrosti i duh zdravog rasuivanja. To e ga osposobiti da bude mudar savetnik. Gospod je unapred video da moj sin nee biti nagao u svojim postupcima nego e promiljeno povlaiti poteze; on nee preokrenuti Boju istinu u la radi dobiti. Iz tih razloga Gospod ga je pozvao za mog pomonika. ( letter 328, 1906) Poevi na zapaen nain 1882. godine Viliam Vajt je preuzeo deo dunosti u spisateljskoj slubi Elene Vajt koje je obavljao njegov otac. Ali, na prelazu stolea on je u celosti preuzeo ulogu svoga oca. Tokom tog vremena Viliam je postao saradnik svoje majke s punim radnim vremenom i glavna karika u irem kontaktiranju s Crkvom. Promena u njegovoj ulozi nastaje zbog godina starosti Elen Vajt (1900. ona je ula u 73. godinu svoga ivota) i njenog oseanja i elje da poalje u tampu to vie dela pre svoje smrti. Uloen je ogroman napor u tampanje knjiga, i on karakterie njene posljednje godine ivota (od 1900. do 1915). Takoe, tokom tog razdoblja njena kancelarija nastavlja da alje brojne lanke za razne adventistike asopise. Adventistiki urednici oekivali su takvu uslugu. Tako je gotovo svaki broj Review and Heralda i Signes of the Timesa objavljivao lanke Elen od poetka 1890. godine pa sve do njene smrti. Ovo su bila samo dva od mnogih adventistikih asopisa. Osim ogromne izdavake delatnosti, Elen Vajt, je u svojim kasnijim godinama nastavila obimnu razmenu pisama s crkvenim voama i pojedinim vernicima. Kako je sve to mogla da postigne? Sada nastupaju saradnici? Neki su pisaom mainom prepisivali njene rukopise, dok su drugi prikupljali njene ranije pisane materijale da bi ih objavili kao lanke ili knjige. Tokom tih godina njena kancelarija bila je neprekidno vrlo aktivna. Jedan od najvanijih saradnika sestre Vajt bio je Marian Dejvis ( Marian Davis ), zaposlen od 1879. do 1904. godine. On je mnogo uinio na prikupljanju i ureivanju materijala za knjige kao to su: The Spirit of Prophesy (vol. 4) (Duh prorotva), The Great Controversy (Velika borba), Patriarch and Prophets (Patrijarsi i proroci), Steps to Christ (Put Kristu), The Desire of Ages (enja vekova), Christs Object Lessons (Hristove oigledne pouke), Education (Vaspitanje), The Ministry of Healing (Sluba isceljenja), i druge. Marian Dejvis i drugi saradnici Elen Vajt imali su pristup obimnoj pisanoj arhivi objavljenih i neobjavljenih materijala. Iz te arhive oni su pravili izbor materijala pod budnim okom sestre Vajt sve do izlaska lanaka ili knjiga. Kao to je Viliam primetio, pomonici su imali odobrenje da odaberu materijale, da ih gramatiki isprave, pa ak i da ih preurede, ali, odmah dodaje, nijedan od majinih saradnika nije imao odobrenje da neto doda rukopisima, unosei neke svoje nove misli. ( W.C. White to G. A. Irwin , 7. maj 1900) Tako su misli pripadale Elen Vajt, iako su moda bile ureene od strane njenih pomonika. Kako se to moe znati? Elen Vajt nije omoguila da bude drukije. To je naglasila svojoj sestri 1902. godine: Ja sve to je prepisano ponovno itam, da bih videla da li je sve onako kako treba da bude. Proitam celu knjigu pripremljenu za tampu, pre nego to bude poslana tamparu. (3 SM 90)

Osim to je radila sa svojim pomonicima u planiranju svojih razliitih knjiga, dajui im konani izgled posle kompilacije iz osnovnog materijala, Elen Vajt je takoe esto pisala dodatke da bi povezala misli i jo preuredila materijal pre nego to bi ga poslala u tampariju. Kao to je ranije spomenuto, Viliam Vajt se sve vie pribliavao samom sreditu majinog dela kako je ona ula u svoje kasne 70-te i 80-te godine ivota. On nije samo imao nadzor nad izdavakom delatnou njenih saradnika, ve je postupno postao posrednik izmeu nje i voa Crkve, kada su traili savjet od svog proroka koji je bio ve u godinama. Posljednje godine i smrt Elen Vajt doivjela je 87. godinu. Njene poslednje godine uslovile su njen usporen rad. Posljednji put bila je prisutna na zasedanju Generalne konferencije u Vaingtonu D.C. 1909. godine. Posle tih sastanaka posetila je svoje rodno mesto Portland u dravi Mein, gde je zapoela svoju proroku slubu pre gotovo 65 godina. Bilo je to njeno poslednje putovanje u istoni deo Sjedinjenih Drava. Iako u dubokoj starosti govorila je 72 puta na 27 razliitih mesta, za vreme petomesenog putovanja. Shvatajui da je na kraju svog ivotnog puta, nakon to se vratila u Elmsheven, Elen Vajt je usmerila svoje poslednje snage i svoje saradnike na intenzivnije tampanje knjiga. Krajem 1909. videla je izdanje devete i poslednje knjige iz niza Svedoanstva za crkvu, 1911. videla je izdanje knjige Dela apostolska, i pregledano izdanje Velike borbe. Knjiga Saveti roditeljima i uiteljima izala je iz tampe 1913. godine a takoe i knjiga Evaneoski radnici i konana verzija knjige Life Sketches of Ellen G. White . Svoje poslednje mesece aktivnosti provela je u pregledanju prikupljenog materijala za knjigu Proroci i carevi, poslednja od pet iz niza Velika borba. Serija sadri biblijske dogaaje od Luciferovog pada na Nebu do Drugog Hristovog dolaska. Veina knjiga koje su izale tokom poslednjih godina njenog ivota, kao to se moglo oekivati, bile su uglavnom kompilacije iz njenih ranijih spisa. Sadraj i format nainjeni su u saradnji s njom i po njenom linom odobrenju. Ujutro, 13. februara 1915. godine Elen Vajt se, dok je ulazila u svoju radnu sobu u Elmshavenu, spotakla i pala. Na snimanju utvren je prelom levog kuka. Poslednjih pet meseci svog ivota provela je u krevetu i u invalidskim kolicima. Dana 10. jula 1915. godine otila je na poinak. Bilo je to kao da je svetiljka dogorela, tako tiho, pisao je njen sin. ( W.C. White to D. Lacey , 20. jula 1915) Iako oslabljenog tela, njena vera ostala je vrsta do kraja. Znam u koga sam verovala, kazala je nekoliko dana pre svoje smrti. Dana 24. jula sahranjena je pored svoga supruga na groblju Oak Hil ( Oak Hill ) u Batl Kriku u dravi Miigen. Tako zajedno ekaju vaskrsenje o Drugom Isusovom dolasku ispunjenje verovanja kome su oboje posvetili svoj ivot. Za one koji ele da istrauju Graybill, Ronald D. E. G. White and Chruch Race Relations. Washington, D.C.: Review and Herald , 1970. Bavi se pristupom Elen Vajt odnosima u svom istorijskom kontekstu.

. Mission to Black America. Montain View, Calif.: Pacific Press , 1971. Otvoreno raspravlja o radu meu crncima na Jugu. Knight, George R. Angry Saints: Tensions and Possibilities in the Adventist Struggle Over Righteousness by Faith. Washington, D.C: Review and Herald , 1989. Prikazuje istoriju zasedanja Generalne konferencije 1888. i ulogu Elen Vajt na tom zasedanju. . Anticipating the Advent, pp . 71-106. Pregled istorije Adventistike crkve izmeu 1888. i 1915. godine. . Myth in Adventism: An Interpretive Study of Ellen White, Education, and Related Issues. Washington, D. C.: Revievw and Herald , 1985. Prvo poglavlje iznosi principe za interpretaciju spisa Elen Vajt. Knjiga razmatra ove principe u vezi sa razliitim predmetima. Moon, Jerry Allen. W. C. White and Ellen G. White: The Relationship Betveen the Prophet and Her Son. Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press , 1993. Najbolje delo o Vilijamu Vajtu i njegovom doprinosu delu Elen Vajt. Oliver, Barry David. SDA Organizational Structure: Past, Present, and Future. Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press , 1989. Obuhvata razdoblje od 1901 1903. godine, reorganizaciju Crkve i ulogu Elen Vajt u tom procesu. Olson, A. V. Thirteen Crisis Years: 1888 1901. Washington, D.C.: Review and Herald , 1981. Korisna graa o Hrianskoj adventistikoj crkvi tokom vanog razdoblja u njenoj istoriji i ulozi Elen Vajt u voenju Crkve kroz ove teke godine. Odlomak obuhvata nekoliko propovedi koje je odrala Elen Vajt u Mineapolisu na zasedanju Generalne konferencije. Robinson, Dores Eugene. The Story of Our Health Message, pp . 312-431. Bavi se Kelogovim rascepom i ulogom Elen Vajt u obnavljanju adventistikog medicinskog programa. White, Arthur. Ellen G. White, vol. 3, pp . 385-496; vols. 4-6. Obuhvata ivot Elen Vajt od 1888. do 1915. White, Ellen G. Life Sketches, pp . 309-480. Autobiografski prikaz Elen Vajt u razdoblju od 1888. do 1915. godine. . Selected Messages, Washington, D.C.: Review and Herald, 1958, 1980, book 1, pp. 15-58; book 3, pp . 28-124. Korisna rasprava Elen Vajt o shvatanju nadahnua njenih dela i njenom upoljavanju literarnih pomonika. . Testimonies for the Chruch, vol. 5, pp . 654-691. Jedan od najboljih opisa proroke slube Elen Vajt i odnosu njenih spisa prema Bibliji.

4. Poglavlje PROROKO VODSTVO OD 1915. Elen Vajt je umrla 1915. godine. Meutim, njeni spisi nastavili su da vode Hriansku adventistiku crkvu i slue vernicima. Danas imamo 24 knjige Elen Vajt, koje su nam na raspolaganju, ali koristimo i blagodeti iz ostalih materijala koji su prireeni za dobrobit Crkve u zaostavtini Elen Vajt od 1915. godine. Zadubina Elen Vajt

Zadubina Elen Vajt je ustanova koju je organizovala Vajt svojom voljom i testamentom. Ona je bila duhovno jaka osoba, koja je svakodnevno ivela za skori Gospodnji povratak, ali bila je i veoma praktina u zemaljskim poslovima i svesna potrebe za odgovornim upravljanjem dobrima sve do kraja zemaljske istorije. Bilo je to njeno oseanje odgovornosti prema vesti koju joj je Gospod poverio i elja da svoje delo osigura nakon smrti. Drugog februara 1912. potpisala je testament kao izraz svoje konane volje. Taj dokument odredio je da pet poverljivih adventistikih voa, koje je imenovala u svojoj oporuci, treba da doivotno upravljaju njenim spisima kao izvritelji. Posle smrti nekoga od izvritelja preostali imaju dunost da imenuju novog lana poverenstva. Dunost koju su preuzeli bila je vrlo odgovorna. U vreme smrti Elen Vajt njena literarna produkcija sastojala se od preko sto hiljada stranica, ukljuujui i 24 knjige koje su stigle do italaca, 2 knjige u rukopisu spremne za tampu, vie od 5 000 lanaka za asopise, vie od 200 tampanih traktata i pamfleta, oko 6000 stranica dokumentacije (oko 40 000 stranica u rukopisu), koje obuhvataju dopisivanje i druge rukopise i otprilike 2 000 rukom pisanih stranica, delova dnevnika i drugih dokumenata koji su bili otkucani na oko 20 000 stranica. Elen Vajt je shvatila da sama u svojim poznim godinama nee moi da nadzire kompiliranje i ureivanje onih delova svojih rukopisa koji e biti blagoslov za Crkvu. Zato je u svojoj oporuci odredila da izvritelji nisu samo duni da nadgledaju kontinuirano izdavanje njenih postojeih dela nego su, takoe, odgovorni da organizuju tampanje prevoda na razne jezike i tampaju kompilacije iz mojih rukopisa. Kao to smo videli u prethodnom poglavlju, Vajt je preduzela sve da svoje snage usmeri na ohrabrivanje slubenika za tampanje knjiga. Njena oporuka urodila je plodom i taj proces je nastavljen i posle njene smrti. Elen Vajt je izrazila svoju elju da delove neobjavljenih rukopisa budu dostupni da bi mogli da slue optoj dobrobiti Crkve i vernitva.Ta elja bila je logino zaokruenje njene publikacije Svedoanstva, koju je zapoela da pie 1855. godine, a koja su je podsticala i davala smer njenom radu. Tako je 1905. godine mogla da pie: Nastojim, pomou Bojom, da piem pisma koja e biti korisna ne samo naslovljenim primaocima nego i mnogima kojima su potrebne takve poruke. (3 SM 98) Opet itamo iz 1910. godine: Imam mnogo zapisano u dnevniku, koji sam vodila na svim svojim putovanjima, iji sadraj treba da stigne do ljudi kojima je potreban, ak iako ne dopiem ni reenicu. elim da se objavi ono to se smatra vrednim, jer mi je Gospod dao vie svetla nego to bih to mogla da zaelim da narod ima i primila sam uputstvo da mi je to Gospod dao za svoj narod. To je svetlost koju oni treba da imaju, red po red, pravilo po pravilo, ovde malo onde malo." (3 SM 32) Bila je uverena da e vrednost njenih spisa trajati do kraja zemaljske istorije. U oktobru 1907. godine ona je jasno naglasila koncept, koji je kasnije bio doslovno unesen u njenu oporuku u odnosu na njene spise koji treba da nastave da govore Crkvi. Obilna svetlost, napisala je, bila je data naem narodu u ovim poslednjim danima. U svakom sluaju moj ivot je pri kraju, moji spisi neprekidno e govoriti i njihovo delo e se oseati sve dok bude vremena. Moji spisi nalaze se u arhivi u mojoj kancelariji, i kad ne

budem vie iva, te rei koje sam primila od Gospoda jo uvek e biti ive i govoriti naem narodu. (1 SM 55) Elen Vajt nije bila samo zainteresovana da njene objavljene knjige i kompilacije iz njenih rukopisa budu korisne; ona je takoe verovala da lanci, koje je objavila u razliitim asopisima, imaju trajnu vrednost. Tako je ona 1903. godine pisala da su lanci koji su iz sedmice u sedmicu bili tampani u naim asopisima brzo bili zaboravljeni Ti lanci treba da budu prikupljeni i tampani u vidu knjige i treba da budu ponueni vernicima i onima koji to nisu. ( letter 73, 1903) Kancelarija zadubine Elen G. Vajt taj posao shvatila je ozbiljno. Od njene smrti ona je nadzirala objavljivanje nekih 50 knjiga koje su bile kompilirane iz njenih spisa. One su esto bile usmerene na teme od interesa za Crkvu i vernitvo. Naslovi kao: Evangelizam, Adventistiki dom (Temelji sretnog doma) i Saveti za rad subotne kole najbolje opisuju njihov sadraj. Takve knjige sadre kolekcije zbir kratkih izjava o odreenim takama iz pera Elen Vajt tokom njene slube. U dodatku prikupljenih tema zadubina E. Vajt pripremila je za objavljivanje mnoge njene lanke iz asopisa, sabravi ih u knjige pod naslovom Comprehensive Index to the Writings of Ellen G. White , koja obuhvata biografiju E.G. Vajt u est knjiga autora Artura L. Vajta ( Arthur L. White , njenog unuka), koji je njene spise uinio dostupnima preko kompjutera. Zadubina takoe priprema konano izdanje njenih jo neobjavljenih rukopisa u kompjuterskoj verziji. Osim toga, njihov hrabri pristup prevoenju tih spisa na strane jezike, uinio je da je Elen Vajt jedan od najprevoenijih autora u istoriji. U najmanju ruku, moemo rei da je Zadubina Elen Vajt bila dosledna u svojoj odgovornosti da njeni spisi govore naem narodu. Zadubina Elen Vajt smetena je u glavnoj zgradi pri Generalnoj konferenciji Hrianske adventistike crkve u mestu Silver Spring, u dravi Merilend. Ta kancelarija grana se u jo dve kancelarije dva istraivaka centra jedan je pri Univerzitetu Endrus, a drugi je pri Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. Poevi 1974. Zadubina E. Vajt organizovala je centre za istraivanje spisa E. G. Vajt u glavnim adventistikim koledima izvan Severne Amerike, ukljuujui ustanove u: Argentini, Brazilu, Velikoj Britaniji, Australiji, Indiji, Koreji, Meksiku, Nigeriji, Filipinima, Rusiji i Junoj Africi. Svaki centar poseduje kopije dokumenata Elen Vajt i druge istorijske materijale, koji se odnose na njenu slubu, i njen iri kontekst. U Zadubini Elen Vajt rade ljudi koji su posveeni Hrianskog adventistikog crkvi i koji poznaju ivot i delo Elen Vajt. Ovome treba dodati njihov neprekidni rad na irenju njenih spisa, a takoe i aktivnosti kao to su u propovedanje i odravanje seminara po celom svetu o temama u vezi s E. Vajt. Slubeni stav Adventistike crkve prema delu Elen Vajt Hrianska adventistika c izglasala je skup verovanja, Osnovnih istina u kojima (od ukupno 27) tri izraavaju uverenje koje se posebno osnosi na dar prorotva. Vjerovanje broj 5 objanjava rad Svetog Duha i istie da On daje duhovne darove Crkvi. Verovanje br. 16 povezano je sa verovanjem br. 5 i opsiuje duhovne darove i slube. Ono ukazuje da Bog svim vernicima svoje crkve u svim vremenima, poklanja duhovne darove koje svaki vernik treba da upotrebi u slubi ljubavi za opte dobro

Crkve i ljudskog roda. Tu su izmeu ostalih darova Svetog Duha i slube ukljueni i darovi kao to su: vera, leenje i prorotvo. Verovanje br. 17 nastavlja se na br. 16, a posveeno je u celosti daru prorotva. Naveemo verovanje br. 17 u celosti od dela u kome je izraen crkveni slubeni stav o prorokom daru i delu Elen Vajt. Prorotvo je jedan od darova Svetog Duha. Ovaj dar je znak prepoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u slubi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeuje utehu, vostvo, i pouavanje i popravljanje. Oni, takoe, naglaavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva uenja i iskustva. (Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10) Slubeno izglasan zakljuak istie dve take koje nau raspravu ine jasnom. Prvo, Hrianska adventistika crkva veruje u neprekidni stalni dar prorotva i drugo, ta Crkva prihvata slubu Elen Vajt kao savremenu manifestaciju tog dara. Meutim, u toj taki Osnovnih doktrina ne govori se o osobnom prihvataju u slube Elen Vajt. Za slubeno obavetenje o tom predmetu moramo uzeti Krteniki zavet iz Crkvenog pravilnika. Izjava 8 glasi: Da li prihvatate biblijsko uenje o duhovnim darovima verujui da je dar prorotva jedno od obeleja po kojima se prepoznaje Crkva ostatka? Iz ove izjave jasno proizlazi da Hrianska adventistika crkva ne zahteva da vernici moraju prihvatiti Elen Vajt kao proroka. S druge strane, to zahteva verovanje u postojanje duhovnih darova s naglaskom na dar prorotva. Posle svega, to od vernitva trai da veruju da e prorotvo biti jedan od znakova Boje crkve poslednjih dana. Tako se stav Crkve sutinski nije promenio tokom prolog stolea. Da li e se pojaviti jo koji prorok? To pitanje zaokupljalo je adventiste ak i pre smrti Elen Vajt, a ni posle tog vremena nije prestalo zanimanje za taj predmet. Odgovor je jasan. Mi to ne znamo! Poziv proroka je sada, a uvek je i bio, u Bojim rukama, a ne pod ljudskim nadzorom. Ali, ako se adventistiko polazite uzme za prihvatanje proroke uloge u linosti Elen Vajt, to znai da pozivanje novog proroka i manifestacija drugih duhovnih darova je vie nego mogua. Iz nekih biblijskih tekstova, koji potvruju dar Elen Vajt, proizlazi da je i u poslednje vreme mogua pojava duhovnih darova je. Tako prema Joilu 2,28 ( DK ) snano izlivanje duhovnih darova zbie se ba pre Isusovog drugog dolaska. U to vreme, kae prorok, i proricae sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai viati utvare. Stihovi 30. i 31. izgleda ukazuju da e se izlivanje koje je prorok Joil najavio, zbiti na samom kraju vremena. U tom smislu, takvi tekstovi kao u Efescima 4,8.11-13. i u 1. Korinanima 12,2830. nagovetavaju da e dar prorotva (kao i drugi duhovni darovi) biti prepoznatljiv tokom hrianske ere. Vreme Duha, koje je poelo na Duhove, traje do Drugog Hristovog dolaska. To govori da Bog ima otvorenu mogunost za pozivanje proroka i da je moe ostvariti, kada god to bude smatrao potrebnim. itajui Jovanovo otkrivenje, takoe, se dobija utisak da se hrianska era nee zavriti manjom silom od one kojom je poela. Tako duhovna punomo i mogunost poziva jednog ili vie proroka predstavlja deo Bojeg plana. To je logika Biblije i adventistikog stava o duhovnim darovima. Svaki

drugi, meutim, mora biti okuan Svetim pismom pa i za proroka kao to je i Elen Vajt, koja je bila okuana u svoje vreme. (vidi: 1. Solunjanima 5,19-21; Isaija 8,20; Matej 7,15-20; 1. Jovanova 4,1.2) Za one koji ele da istrauju Ellen G. White Estate, Incorporated , u Seventh-day Adventist Encyclopedia . Ovaj lanak opisuje izvanredno istraivanje o strukturi i radu Zadubine Vajt.

5. Poglavlje UVOD U SPISE ELEN VAJT Godine 1907. Elen Vajt je naglasila da e njeni spisi neprekidno govoriti i njihovo delo oseae se sve dok bude vremenai kad ne budem vie iva, te rei koje sam primila od Gospoda jo uvek e biti ive i govoriti naem narodu. (1 SM 55) Posle gotovo 100 godina to miljenje je potvreno kao potpuno ispravno. Zapravo, osim objavljenog materijala iz pera Elen Vajt neprekidno raste. Stvaranje centara irom sveta za istraivanje spisa Elen Vajt, njeni rukopisi, jo vie se prouavaju i usvajaju. Naglo irenje spisa Elen Vajt verovatno moe da iznenadi poetnika. Ovo poglavlje opisae osnovne kategorije njenih spisa, tako da zainteresovani za njih mogu imati uvid u njihovu raznolikost. Takvo razumevanje ima vie prednosti. Prvo, to e pomoi da pojedinci da shvate kako se razni delovi njenog opusa odnose na celinu. Drugo, to e posluiti kao opti vodi za traenje odreene vrste materijala. I tree, to e pomoi istraivaima poetnicima da sa odreenim prioritetom ponu da itaju spise Elen Vajt. Najvaniji deo u spisima Elen Vajt nalazi se izmeu njenih objavljenih dela i onih koja u veini jo nisu bila objavljena u vreme njene smrti, a to su njena pisma i rukopisi. Proveemo odreeno vreme s njenim objavljenim delima koja najprimerenije odraavaju njene osnovne ideje. Poslednji deo ovog poglavlja bavie se njenim pismima i rukopisima. Knjige i kompilacije Najvanija objavljena dela Elen Vajt su njene knjige. U vreme smrti imala je vie od 20 objavljenih knjiga. Od tog vremena broj se vie nego uetvorostruio sa svim posthumno objavljenim knjigama ili u vidu kompilacija iz njenih rukopisa, pisama i objavljenih spisa. Primedba o razlici izmeu knjiga i naslovljenih kompilacija U ovom sluaju vano je zapaziti razliku izmeu objavljenih knjiga Elen Vajt za vreme njenog ivota i posthumnih kompilacija koje je izdala Zadubina Vajt u skladu s

njenom oporukom. Postoji utisak da obe kategorije spadaju u knjige, ali postoje i razlike koje treba prepoznati. Glavne kompilacije sadre veliki broj kratkih odlomaka o odreenom predmetu, a uzeti su iz ve postojeih, objavljenih dela kao i pisama Elen Vajt, neobjavljenih rukopisa, dnevnika i objavljenih lanaka i knjiga. Kompilator (saradnici Zadubine Vajt za slubene kompilacije) pripremaju kratke odlomke po loginom redu i grupama. Tako su ti odlomci u zadatoj temi kompilaciji obavezno uzeti iz svog literarnog i istorijskog konteksta. U tome moe da se krije potencijalna opasnost, jer kontekst obino pomae itaocu da potpunije shvati pievu nameru i celovito znaenje. Zato se u se ini sve da se smanji mogua teta i osigura pristup kontekstu, izvornom tekstu za svaki odlomak, koji je bio citiran u svim slubenim kompilacijama objavljenim posle smrti sestre Vajt. Tematske kompilacije imaju vrednost, jer nastoje da na jednom mestu prikau sve najvanije savete o odreenom predmetu. Meutim, i pored najboljih nastojanja kompilatora posthumno kompiliranje je osetljiv posao u pogledu uravnoteenosti, kako je to mogla lino da uredi Elen Vajt da prikupi materijale ili oblikuje odlomke, napisane da se mogu oduprti ekstremnim prilikama i tako spreiti pogrenu interpretaciju. Kompilatori sastavljai ogranieni su u svom poslu postojeim citatima i ne mogu da stvaraju novi materijal, koji bi odgovorio na pitanja o predmetu o kome Elen Vajt nikada nije pisala. Nasuprot tome, Elen Vajt je bila neposredno ukljuena u izdavanje svojih knjiga koje su bile objavljene tokom njenog ivota i nastojala je da predmete u njima obradi na uravnoteen nain, dajui im zaokruenu celinu, potujui pri tome osnovna naela. Odabrani materijal u njima prikazan je u literarnom (i esto istorijskom) kontekstu. Uz sve to, mnoge izmeu knjiga koje je napisala lino Elen Vajt, bile su uveliko sastavljenje od njenih ranijih spisa, i prikazuju bolji i uravnoteeniji pristup predmetu, nego posthumno objavljene kompilacije iz njenog opusa. To je zbog toga to je imala neposredni, lini, konani nadzor nad tim procesom i bila u mogunosti da napie dodatni materijal ako je bilo potrebno. Tako su itaoci mogli da itaju dobro osmiljenu knjigu o nekom predmetu pre nego to dou do kompilirane teme o istom predmetu. Na primer, nekoga zanima zdrav nain ivljenja, koji je lepo obraen u knjizi Sluba isceljenja, pre prouavanja knjige Saveti o ivotu i ishrani. italac takoe treba da ima na umu, kada upotrebljava odlomke iz tematskih kompilacija, da je savet bio upuen odreenim linostima ili grupama, koje su imale odreene probleme. Svaki italac nema sve ove probleme i on ili ona moda e biti suoeni sa potpuno istom tekoom kao prvi primalac saveta. Zato je najbolje slediti opte principe koji podrazumevaju savet o datom predmetu umesto srljati s ovim ili onim odlomkom. Osim slubenih kompilacija koje je objavila Zadubina Vajt, postoje brojne tematske kompilacije, koje su sa posebnom namerom objavili pojedinci ili grupe, koji su oseali teret da moraju naglasiti jednu ili drugu pojedinost i koji su verovali da e u tome biti uspeniji od sestre Vajt, koja je oseala istu odgovornost ili dala isto objanjenje. Ne samo da su takve kompilacije sastavljene bez nadzora izazvale reakciju Zadubine E. G. Vajt kako bi zatitili besprekorno orginalno znaenje koje je ona dala, nego su esto pristrasno i netano njima podupirali svoje poglede. Nepotrebno je rei, da dok sve tematske kompilacije treba itati imajui na umu njihovu svrhu i ogranienja, lake objavljene, od strane grupa, treba itati vrlo oprezno.

Tokom svoje slube Elen Vajt je morala da se suprotstavlja onima koji e, kako je napisala, iz Svedoanstava odabrati najsnanije odlomke i tada bez opisa uz tekst ili davanja primedbe o okolnostima pod kojima su upozorenja nastala u svakom sluaju uiniti nasilje nad tekstom. Tako oni u umovima ljudi stvaraju nezdrave utiske. Uvijek ima onih koji su spremni da prihvate bilo ta od delova koje mogu upotrebiti da zavedu ljude i navedu ih u iskuenje da se odvoje i koji rade na tome da elemente svojih osobina ugrade u reforme. Takvi ljudi, primetila je pre kod ljudi stvaraju gnuanje nego obraenje dua. (3 SM 285.286) Sredina izmeu knjiga i tematskih kompilacija Elen Vajt iz njenog materijala su dela slina sveskama (9 tomova) Svedoanstava za crkvu i tri sveske Odabranih svedoanstava. Ova dela sadre dugo poglavlje izbora (uvodnog pregleda grae) i tako vie pomau boljem shvatanju konteksta nego to je to sluaj sa tematskim kompilacijama. Zapravo, svega nekoliko dela Elen Vajt odgovaraju ovoj srednjoj kategoriji. Takve sveske su Temelji hrianskog vaspitanja ( Fundamentals of Christian Education ), Posveen ivot ( The Sanctified Life ), i Vera i dela ( Faith and Works ), spominjemo samo neke. Poglavlja u ovim delima u veini sluajeva nainjena su od celih lanaka ili propovedi umesto od crtica i delova saveta uzetih s raznih strana. Velika borba ( The Conflict of the Ages Series ) Moda najvanije knjige Elen Vajt ini niz knjiga pod zejadnikim nazivom Velika borba. Pet naslova prikazuje borbu izmeu Boga i sotone, dobra i zla, od pobune na Nebu pre stvaranja Adama i Eve pa sve do kraja hiljadugodinjice. Tih pet svezaka daje teoloki okvir za sve to je Elen Vajt imala da kae. Razumevanje tih velikih tema je osnov za razumevanje ostalih njenih spisa. Zbog toga, svako je zainteresovan za misao Elen Vajt, treba najpre da proita tih pet knjiga. Prva knjiga u tom nizu je Patrijarsi i proroci (1890). Ona opisuje borbu izmeu Boga i sotone od pobune na Nebu pa sve do vladavine cara Davida. Knjiga Proroci i carevi (1917) poinje sa prikazom Solomunove vladavine i dosee do kraja Starog zaveta. Mnogi smatraju enju vekova (1898) treu knjigu, za najbolje delo Elen Vajt. Knjiga obuhvata Isusov ivot. Priprema enje vekova bila je delo ljubavi, za koje je utroena gotovo decenija. Elen Vajt je napisala: Bogu bi bilo drago da vidi knjigu enja vjekova u svakom domu. ( CM 126) Paljivo itanje, uz molitvu, predstavlja duhovno iskustvo koje u itaocu potie elju da postane kao Isus iz Jevanelja. Dela apostola (1911) opisuju borbu izmeu dobra i zla od knjige Dela apostolska pa do Jovanovog otkrivenja. Posljednja knjiga u nizu je Velika broba (1888; 1911) i opisuje borbu posle biblijskog razdoblja. Knjiga poinje razorenjem Jerusalima, 70. godine posle Hrista, zatim opisuje razdoblje crkvene istorije, zavrnicu s dogaajima proreenim u Pismu, koji su povezani sa Drugim Hristovim dolaskom. Posljednja poglavlja Velike borbe opisuju milerizam (kao pokret) i adventizam sedmog dana koji se pojavljuju u prorokoj istoriji. Knjiga Velika borba je takmac knjizi enji vekova kao najvanije delo Elen Vajt. Elen Vajt je kazala da je ovu knjigu cenila vie od zlata i srebra. ( CM 128) Takoe je napisala jedva ekam da vidim iroko u opticaju tu knjigu vie nego bilo koju drugu, koju sam napisala; jer je u Velikoj borbi poslednja vest opomene svetu data na tako poseban nain kao ni u kojoj drugoj mojoj knjizi. ( CM 127)

Elen Vajt je pripremila seriju Velika borba, imajui na umu adventistike i neadventistike itaoce. elela je da se te knjige iroko prodaju, da bi njena vest mogla da bude predstavljena javnosti. Upotrebljene u prouavanju, zajedno sa Biblijom, ove knjige mnoge su dovele blie Bogu i boljem shvatanju Njegove rei. Od ove serije nema boljih knjiga za upoznavanje Elen Vajt i njenog dela. Serija sadri vie od 3500 stranica. Ovaj opirni pristup gospoe Vajt borbi izmeu Boga i sotone u poetku nije tematski bio tako planiran. Ona je najpre obradila temu velike borbe u seriji od etiri male knjige, objavljene izmeu 1858. i 1864. godine pod naslovom Duhovni darovi. Te sveske bile su vrlo iroko rasprostranjene i objavljene kao serija Duh prorotva u etiri toma, izmeu 1870. i 1884. godine. Ali razvoj prilika 1880. poveo je Elen Vajt da pone da preureuje sveske Duha prorotva u seriju Velika borba. Sredinom 1880. razvijen je novi pristup irenju adventistikih knjiga. To je podrazumevalo razvoj kolporterskog sistema prodaje adventistikih knjiga od vrata do vrata. Da bi zadovoljila tu potrebu Elen Vajt je proirila opis teme Velike borbe i preuredila upotrebu termina i tako ispunila potrebe ire italake publike. Sva tri seta knjiga u delovima Velike borbe jo uvek se tampaju. Svi oni objanjavaju temu koju je Elen Vajt objavila, a koja joj je prvi put bila otkrivena u vienju oko 1848. i ponovljena kroz proireno vienje u mestu Lovets Grov ( Lovetts Grove ), u dravi Ohajo u prolee 1858. godine. Osim vienja Elen Vajt je prouavala i Bibliju i crkvenu istoriju s ciljem da osvetli tok istorije sukoba izmeu dobra i zla. Pisanje stvarne prie o velikoj borbi obuhvatilo je dugo razdoblje slube Elen Vajt. To potvruju i njena privatna pisma, lanci, propovedi i neobjavljeni rukopisi. Upotrijebivi ranije napisan materijal Elen Vajt i njeni literarni pomonici osigurali su polazite za vie od onog to je ona prvobitno nameravala da naglasi u seriji Velika borba. Obim materijala koji je rastao u njenoj arhivi takoe je mnogo doprineo da se jo dublje i potpunije organizuje svako od ova tri podruja u pisanju istorije sukoba. Poslednja sveska, zapazimo, posebno opisuje istoriju velike borbe u knjizi Istorija otkupljenja (1947). Ona utire pristup Elen Vajt temi o velikoj borbi. Sav materijal u knjizi Istorija otkupljenja ranije je objavljen u knjigama Rani spisi, Duh prorotva ili u asopisu Znaci vremena. Ova knjiga je znaajna po tome to precizno iznosi vrednost ranih misli Elen Vajt u vezi sa tematikom koja je od opteg znaaja za druge jezike. Svjedoanstva Drugi uticajni set knjiga koji je proistekao iz pera Elen Vajt jeste devet svezaka Svedoanstava za crkvu. Ovaj niz knjiga obuhvata blizu 5000 stranica i ima sasvim drugu namenu u odnosu na seriju Velika borba. Dok serija Velika borba opisuje borbu koja se izmeu dobra i zla odvija tokom istorije, Svedoanstva sadre pisma, lanke, propovedi, zapise vienja i uptstva koja se odnose na prilike iz svakodnevnog ivota. I dok je serija Velika borba namenjena i onima koji su u Crkvi, a i onima koji su izvan nje, Svedoanstva su namenjena iskljuivo vernitvu Hrianske adventistike crkve. Pisanje Svedoanstava zapoelo je 1855. godine kada se meu vodeim adventistima pojavilo pitanje kako objavljivati vienja Elen Vajt. Izglasali su, posle odreene rasprave da ih meu vernicima treba objaviti i rasprostraniti u obliku traktata.

Tako je nastao prvi objavljeni dokument od 16 stranica Svedoanstva za crkvu. Ovaj nain objavljivanja vienja i saveta Elen Vajt bio je tako uspean da se drugi traktat od 16 stranica Svedoanstava pojavio 1856. U 1865. godini, ona je pripremila 10 takvih traktata. Osim to su sadrali savete upuene Crkvi kao celini, imali su i posebne savete namenjene pojedincima, jer je Elen Vajt zakljuila da e uputstva jednoj osobi pomoi drugima u slinim okolnostima. Vremenom, ranije izdati traktati su ponestali. Meutim, kako je postojala potranja za njima Elen Vajt ih je sabrala i ponovno objavila, ali sada povezane i u jo trajnijem vidu 1864, 1871. i 1879. godine. Konano 1883. Crkva je odluila da trajno uoblii sveske. Tako su Svedoanstva za crkvu, sveske od 1-4, izale iz tampe 1885. godine. Ponovno objavljivanje (sa nekim urednikim zahvatima) sa potpunim sadrajem Svjedoanstava 1-30, a to je obuhvatalo 2619 stranica, dalo je Crkvi potpunu kolekciju Svedoanstava sve do 1881. godine i jo 100 stranica autobiografskog sadraja od Elen Vajt od poetka 1. sveske. Te etiri sveske podseaju na standarde iz onog vremena. Njihovo oznaavanje stranica takoe podsea na isto vreme, kao i stranice sadraja za svaku svesku. Jo uvek su zadrani originalni brojevi Svedoanstava i za svako datum prvog tampanja. Delo Elen Vajt see daleko iza 1885. godine. Tako se 5. svezaka Svedoanstava za crkvu pojavljuje 1889. godine. Ona je obuhvatila Svedoanstva 31-33. Tada 1900. objavila je blizu 500 stranica Svedoanstva 34 kao 6. svesku. Meutim, od tog vremena tok dogaaja u adventizmu uveliko se promenio. Krhki pokret poetnik iz 1850. godine uao je u ranu zrelost, i pored vie vernika, osnovao je i brojne ustanove. Osim toga, veliki doprinos objavljenih saveta Elen Vajt razliit po sadraju, ve je imao svoju primenu. Ove promenjene okolnosti doprinele su velikim promenama u pristupu sveskama od 6-9. Na primer, Elen Vajt je zakljuila da nema potrebe da ponavlja neki savet koji je ve dat u prethodnim sveskama. Brzo irenje njenih spisa tokom tih godina zahtevalo je mnogo vie truda oko izbora odgovarajueg materijala. Sveske su sada bile jo paljivije ureene i opremljene, tako da je sadraj svake sveske donosio vie tema nego hronoloki prikaz. Objavljivanjem 9. sveske, 1909. godine, zavren je niz Svedoanstava za crkvu. Devet svezaka Svedoanstava imaju neprocenjivu vrednost za Crkvu. Dok je veina ljudi bila sklona da ih upotrebi kao prirunik, vei blagoslovi ekali su one koji su ih itali hronoloki kao celinu. Takvi itaoci, osim to imaju prilian uvid u vreme u savete u delu Elen Vajt takoe su mogli da osete ukus adventistike istorije i njen razvoj tokom prvih est decenija. Takvi itaoci mogu otkriti njihovu vrednost u crkvenoj istoriji u est svezaka od Artura Vajta koji je napisao biografiju o Elen Vajt u priruniku za reference i kontekstualizaciju, dok itaju Svedoanstva. Naredni korisni izvor informacija o istorijskim temama je Enciklopedija adventista sedmoga dana u dve sveske. Adventisti po celome svetu eleli su da imaju Svedoanstva na svom maternjem jeziku, ali cena prevoenja i tampanja celokupnog materijala ini ih nepristupanim. Zato je uinjeno nekoliko pokuaja da se naini saetak iz devet svezaka, a da se ne izgubi osnovna celovitost sadraja. Najuspeniji saetak nainjen je u tri sveske pod naslovom Testimony Treasures (1949). Slian saetak nainjen je pod naslovom Saveti za crkvu (1991). Za razliku od Testimony Treasures , ova sveska ne obuhvata saetak Svedoanstava. Zapravo, Saveti za crkvu imaju cilj da u jednoj knjizi samu glavne poruke koje se uspeno mogu prevesti

na jezike naroda meu kojima imamo malo vernika ija su novana sredstva ograniena. Ta sveska predstavlja osnovnu misao Elen Vajt. Naredni smer razvoja Svedoanstava bila je knjiga Odabrana svedoanstva u tri sveske izdate1958. i 1980. godine. U njima Zadubina Vajt donosi neke od najvanijih saveta Elen Vajt, koji su ranije bili nedostupni veini vernika Crkve. Kao Svedoanstva, za razliku od formata tematskih kompilacija, sveske Odabrana svedoanstva predstavljaju glavninu izbora sa veim delom svog doslovnog nepovreenog konteksta, tako da italac ima dvojaku korist: uvid u najvei deo ili svaki dokument umesto kolekciju kratkih odlomaka iz razliitih izvora . Sveske Odabrana svedoanstva izdate su da budu jedno od najkorisnijih i najvrednijih dela Elen Vajt, koja su objavljena posle njene smrti. Knjige o Hristu i spasenju Trea grupa knjiga Elen Vajt predstavlja kao poseban predmet Hristovo uenje i spasenje kroz Njega. Njeno najvanije delo na ovom podruju je knjiga enja vekova, koju smo ukratko prikazali kada smo spominjali seriju Velika borba. Materijal u enji vekova prikazuje iri kontekst za druga dela, bavei se Isusovim ivotom i uenjem. Dva izvora, dve knjige Misli s gore blagoslova (1896) i Hristove oigledne pouke (1900) koristila je Elen Vajt prilikom prouavanja i pisanja enje vekova. Prva opisuje Isusovo uenje u Propovedi na Gori, dok druga prikazuje Njegove parabole. etiri klasina dela na ovom podruju u knjigama Elen Vajt su: Put Hristu (1892). Ova mala knjiga, prvi put je tampana u neadventistikoj tampariji Fleming H. Revell . To je jedna od najboljih knjiga Elen Vajt na temu o spasenju u Hristu. Nju svakako treba proitati. Sa knjigama Misli s Gore blagoslova i Hristove oigledne pouke, Svedoanstva i knjigama iz serije Velika borba, Put Hristu zauzima sredinje mesto u zbirci spisa Elen Vajt. Sledee dve knjige Elen Vajt bave se temom spasenja: Posveen ivot i Vera i dela. Ove dve knjige ine skup lanaka i propovedi na odgovarajuu temu. Tako, umesto tematskog izbora kompilacije, one predstavljaju taj predmet svojim kontekstom. Poslednje delo u ovom segmentu spisa Elen Vajt je kompilacija pod naslovom Dogaaji poslednjih dana. Iako pojedinci ovu knjigu ne bi ukljuili u kategoriju pod naslovom Hristos i spasenje, ona ipak pripada ovoj kategoriji knjiga, jer opisuje i Drugi Kristov dolazak i konano osloboenje od greha. Velika borba, naravno, daje iri kontekst za potpunije razumevanje knjige Dogaaji poslednjih dana. Autobiografska dela Najkompletnije autobiografsko delo E. Vajt je ivotni prikazi Elen Vajt (1915) ( Life sketches of Ellen White ). Ono obuhvata razdoblje njenog ivota od detinjstva do smrti. Druga polovina te knjige moe biti predstavljena pre (opisana) kao biografija nego autobiografija. Dok su prva poglavlja (41 na broju) bila napisana u prvom licu, dotle su K. K. Krajsler uz pomo V. Vajta i D.E. Robinsona, svi iz redova njenih bliskih saradnika, priredili poslednjih 20 poglavlja. Ta poglavlja odnose se uglavnom na njene spise.

Ostali vani autobiografski prikazi pojavljuju se u prvoj sveski Svedoanstava, tj. u drugoj svesci Duhovnih darova, i u knjizi Hriansko iskustvo i uenje Elen Vajt (1922). Knjiga Rani spisi (1882) je jo jedna knjiga Elen Vajt, koja obuhvata znaajni obim autobiografskog materijala, iako neposredno ne spada u autobiografsku vrstu. Ta knjiga donosi sadriny njenog prvog vienja i mnogo informacija o njenom ranom iskustvu i misli. Rani spisi doprinose potpunijem shvatanju teologije adventizma svetkovatelja Subote nakon 1844. godine. Knjige saveta Sada prelazimo na dela Elen Vajt koja se bave optim i specifinim temama. Ove knjige sadre glavninu tematskih kompilacija u spisima Elen Vajt. Knjige saveta delimo u pet osnovnih kategorija: (1) sluba, (2) vaspitanje, (3) porodini ivot, (4) zdravlje i (5) izdavatvo. Ovih pet kategorija, obuhvata etiri glavne grane adventistikog rada u porodici. U tim knjigama nalaze se mnogi saveti upueni crkvenim ustanovama kao i saveti o nainu ivljenja i o svakodnevnom hrianskom ivotu. itatalac e zapaziti dve vrste knjiga podeljenih u nekoliko savetodavnih kategorija: (1) teme irokog misaonog spektra i (2) specifine tematske kompilacije. Kada se istrauje ovo podruje misli Elen Vajt tada je najbolje prouiti osnovno delo na tom podruju (gde je to mogue) pre tematski uih kompilacija. 1. Knjige o slubi propovedanja. Vodee knjige na ovom podruju su Evaneoski radnici (1915) i Svedoanstva za propovednike (1923). Ova dva dela najbolje istiu vrednost, saveta Elen Vajt propovednicima i drugim crkvenim radnicima. Ostale knjige Elen Vajt o slubi propovedanja i o hrianskoj slubi su: Evangelizam, Upute za uspenu hriansku slubu, Saveti delatnicima u subotnoj koli, Saveti o pristavskoj slubi i Pastoralna sluba. 2. Knjige o vaspitanju. Najznaajnija i najpotpunija knjiga u ovoj kategoriji je knjiga pod naslovom Vaspitanje (1903). Ova knjiga spada u njene najbolje savetodavne knjige. Dobro uravnoteen pristup vaspitanju, imajui u vidu veliku borbu izmeu dobra i zla, obuhvata iroki pristup vaspitanju, koji se ne odnosi samo na razdoblje kolovanja nego na celi ivot. Sledee tri knjige u ovoj kategoriji (Saveti roditeljima, uiteljima i uenicima (1913), Temelji hrianskog vaspitanja (1923) i Saveti o vaspitanju (1968) kolekcija je materijala Elen Vajt koji je ona pre svoje smrti pripremila za objavljivanje. Knjiga Temelji je skup hronolokim redom ranije objavljenog niza lanaka, Saveti o vaspitanju sadri potpuni izbor iz Svedoanstava o vaspitanju i Saveti roditeljima, uiteljima i uenicima u celosti je tematski ureen i sadri veliki deo materijala iz ranije neobjavljene grae. 3. Knjige o porodinom ivotu. Za razliku od prve dve kategorije, na ovom podruju nema vodee knjige. Sve knjige ukljuene u podruje porodinog ivota tematske su kompilacije kratkih odlomaka. Elen Vajt nikada nije napisala glavnu knjigu za podruje porodinog ivota, ali je napisala obilje saveta za taj deo ivota. Tri glavne knjige na tom podruju su: Adventistiki dom kod nas pod naslovom Temelji srenog doma (1952), Deji vodi (1954) i Poruka mladim hrianima (1930.). One su predstavnici osnovne misli Elen Vajt na temu o porodinom ivotu. Tim knjigama

nedavno su pridodate i knjige Saveti o polnom ponaanju, preljubi i razvodu (1989) i Penzionerske godine (1990.). Bliska porodinom ivotu je i knjiga Um, karakter i linost (1977). Ovo delo, u kome Elen Vajt daje celovit pogled na ivot oveka takoe daje presek sa podruja vaspitanja i zdravlja tj. bavi se predmetom u kategoriji pod 2 i 4. 4. Knjige o zdravlju. Vodea knjiga na tom podruju je knjga Sluba iseljivanja (1905). Bavi se slinim pristupom kao i Vaspitanje na svom podruju. Sluba isceljivanja je jedina knjiga Elen Vajt koja se konkretno bavi temom o zdravlju. Dodatna vrednost knjige Sluba isceljivanja je u tome to se bavi Isusovom slubom isceljivanja. Tematske kompilacije sa podruja zdravog naina ivljenja obuhvataju ove knjige: Saveti o ivotu i ishrani (1938), Umerenost (1949) i Saveti o zdravlju (1923). Poslednja od ovih knjiga sadri vie optih pristupa toj tematici, dok su prve dve vie specifine jer se bave pristupom ishrani i zloupotrebi hrane. Knjiga Saveti o zdravlju takoe se razlikuje od ostala dva dela po tome to sadri delove koji se bave radom zdravstvenih radnika. Ove teme sa materijalom koji se odnosi na adventistike ustanove takoe su predmet i u knjizi Zdravstvena sluba (1932.) 5. Knjige o izdavatvu. Poslednje podruje knjiga savetodavnih knjiga koje sadre odreene savete, odnosi se na adventistiko izdavatvo. Kao i u literaturi sa podruja porodidnog ivota ni ovo podruje Elen Vajt nema specifine knjige na tu temu. Sve knjige na tu temu su kompilacije. Najbolja kompilacija na temu o izdavatvu je knjiga Izdavaka sluba (1983). Takoe postoje knjige koje se odnose na tu temu, pod naslovom Saveti piscima i urednicima (1946) i Kolporterska sluba (1953). Knjige o posveenju Svake godine Crkva objavi knjigu od 365 itanja za dnevno posveenje. Prva knjiga Elen Vajt sa tom namerom izdata je 1946. godine pod naslovom Uticajna religija. Kompilatori su je pripremili koristei objavljena dela, ali kasnije knjige sadre objavljene i odabrane materijale iz pisama i rukopisa. Poevi sa knjigom Moj ivot danas 1952. adventisti su odtada iz pera Elen Vajt svake tree godine imali knjigu za dnevno posveenje. Tako postoji preko dvanaest knjiga Elen Vajt za dnevno posveenje. Veina od njih je ve ugledala svetlost dana. lanci u asopisima Tokom svoje dugogodinje slube Elen Vajt je objavila vie od 5000 lanaka u adventistikim asopisima. Najvei broj tih lanaka objavljen je u asopisima Pregled i Glasnik i Znaci vremena. Tokom poslednje etvrtine njenog ivota, ti asopisi svake sedmice imali su lanak iz njenog pera. Elen Vajt je takoe objavljivala i u asopisima kao to su Instruktor mladih, Zdravstveni reformateor, Bilten Generalne konferencije i u jo nekolikko drugih. Mnogo godina ovi lanci mogli su se nai samo u nekoliko ustanova koje su imale komplete tih asopisa. Meutim, to se promenilo. Godine 1962. Zaostavtina Elene Vajt je tampala u faksimil formi sve lanke objavljene u asopisima Sadanja istina, i Pregled i Glasnik u est velikih svezaka. Od

tog vremena Zadubina Vajt uinila je dostupnim njene lanke u Znacima vremena (etiri toma) i u Instruktoru za mlade. Ubrzo njeni lanci iz asopisa koje je objavila u manjem izdanju takoe su se pojavili u seriji pod naslovom Kolekcija izvorne periodike Elen Vajt (Zbornik lanaka Elen Vajt). Pisma i rukopisi Obim literarne produkcije Elen Vajt je zapanjujua. Osim objavljenih dela postoji jo oko 8000 pisama i rukopisa (veinom propovedi, svedoanstava razliitim grupama i pojedincima i dnevnikih materijala). Konani broj kucanih stranica u ovoj kategoriji iznosi oko 60 000. Neto od ovog materijala objavljeno je u brojnim kompilacijama koje su se pojavile tokom godina. Zasada, velika koliina ovog materijala dostupna je samo u Centrima za istraivanje ivota i dela Elen G. Vajt. Meutim, to ogranienje nee jo dugo potrajati. Zaostavtina Vajt preduzela je korake da dosad neobjavljene materijale uini dostupnim objavljujui sve one delove, koji su ve bili dostupni javnosti za razliite potrebe od vremena smrti Elen Vajt. Prvi tom Objava rukopisa izaao je iz tampe 1981. godine. Od tog vremena objavljen je 21 tom. Elen G. Vajt 1888. godine Materijali (u etiri toma 1987) i Propovedi i govori, serija (zapoeta 1990), predstavlja napor da se sledea dva podruja pisama i rukopisa Elen Vajt priblie javnosti. Stavljanje celine pisama i rukopisa na CD-ROM je jo znaajnije od ovih publikacija, jer svi koji raspolau odgovarajuom kompjuterskom opremom iste mogu da iskoriste u svojoj kui. Kada taj posao bude zavren, materijali Elen Vajt bie jo ire dostupni jasvnosti. Indeksi materijala Ellen White Godine 1962. i 1963. izala su iz tampe u tri toma Comprehensive Index to the Writings of Ellen G. White (Opseni popis spisa Elen G. Vajt). Ovo delo izvuklo je iz svih deset najvanijih knjiga Elen Vajt tri smernice: (1) biblijski indeks, (2) tematski indeks, i (3) indeks citata. Prve dve kategorije su opsene, dok trea obuhvata primere najire upotrebljavanih odlomaka Elen Vajt. etvrti tom Opsenog popisa, pojavio se 1992. godine. To je popis knjiga koji je objavljen od 1958. godine. Kao to se moglo oekivati, popisivanje knjiga Elen Vajt bio je mnogo potpuniji nego lanci objavljeni u asopisima. Meutim, najvaniji iskorak uinjen je 1977. godine s knjigom Predmetni indeks lanaka Elen G. Vajt objavljenih u asopisima. Ta knjiga obuhvata lanke objavljene u Pregledu i Glasniku i manje vie lanke objavljene u drugim asopisima. Za one kojima je potrebna dodatna pomo, Zaostavtina Vajt je pripremila jo i druge korisne indekse o ivotu i spisima Elen Vajt pokrivaju iroku arhivsku grau koja se odnosi na njeno delo. Ovi indeksi, mogu se koristiti samo u Centrima za istraivanje dela i spisa Elen Vajt i njegovim isturenim odeljenjima. Za one koji imaju kompjutersku opremu, vaei indeksi naglo su zastareli. Sa svim njenim objavljenim materijalom koji je ve stavljen na CD-ROM, re istraivanje cele grae ostvaruje se samo pritiskom na dugme.

Kao i sve drugo na ovome svetu, kompjuter je preobrazio nain na koji e ljudi prouavati o Elen Vajt. Pozitivna strana nove tehnologije je lak pristup. Ona omoguava da sve vie ljudi ne ita vie spise Elen Vajt u dosadanjem optem konceptu, nego e postati jo delotvorniji u prikupljanju odlomaka u samom njihovom kontekstu. Sloene teme i uvidi do kojih se ne moe lako doi pomou kompjutera sve su vie zanemarivi. Tako era kompjutera u vezi sa spisima Elen Vajt suoava itaoca sa velikim blagoslovima, ali i moguim opasnostima. Najbolji nain upotrebe kompjutera i indeksa podrazumeva i itanje njenih spisa, a ne samo upotrebu kao zamenu za itanje.

6. Poglavlje PROUAVANJE GLAVNIH TEMA ELEN VAJT Proli smo dugi put s Elen Vajt putujui kroz ovu knjigu. Najpre smo prouili njen dug ivotni vek. Zatim smo se upoznali sa radom Zaostavtine Elen Vajt posle njene smrti i nainili pregled njenih razliitih spisa. Sada smo spremni za poslednju fazu naeg upoznavanja sa Elen Vajt. U ovome poglavlju upoznaemo se sa redom glavnih tema koje se proteu kroz njene spise. One predstavljaju ideje koje nam pomau da shvatimo njenu teologiju i test za pojedince i Crkvu. Oni takoe spajaju razliite grane njenog razmiljanja i stvaraju jedinstveni koncept koji osigurava interpretativni okvir ne samo za pojedine dokumente nego i za cela podruja njenih spisa (kao to su zdravlje, vaspitanje i porodini ivot). Sedam sledeih tema nisu jedine koje smo mogli da odaberemo, ali one su izgleda meu najosnovnijima i svakako su bile istaknute u njenim delima. Ovih sedam tema doprinose integrativnom i interpretivnom pogledu na spise Elen Vajt koji e nam pomoi da ih itamo sa boljim razumevanjem. Boja ljubav Moda je centralna i najopirnija tema u spisima Elen Vajt tema o Bojoj ljubavi. Zato poinjemo tom temom? Odgovor je: zato to ona uvek iznova i najistaknutije pie na tu temu u svojim najvanijim knjigama. Nekoliko primera na tu temu pomoi e nam da shvatimo posebno mesto te teme u njenoj misli. Jedna od najsnanijih ilustracija da je Boja ljubav najvanija tema u spisima Elen Vajt je da se reenica Bog je ljubav nalazi kao prve tri rei u prvoj knjizi iz serije Velika borba (Patrijarsi i proroci) i poslednje tri rei u poslednjoj knjizi iz te iste serije (Velika borba). Zato je to tako? Zato, to emo kasnije videti, Boja ljubav je sredinja taka u velikom sukobu izmeu dobra i zla, kako je to istakla Elen. Zato ona veliku Boju ljubav istie u svakoj prilici. Bog je ljubav je reenica koja naglaava kontekst njenog izlaganja o toj udesnoj istoriji velike borbe izmeu dobra i zla. Naredna znaajna ilustracija koja potvruje da je ljubav najznaajnija tema u spisima Elen Vajt. Ta znaajna tema zauzima mesto u prvom poglavlju knjige Put Hristu i ini je najvanijim delom sadraja. Rei kojima zapoinje knjiga glase: Priroda i otkrivenje svedoe nam o Bojoj ljubavi. (Put Hristu, str.9, 1997)

Elen Vajt ide dalje i istie da nam svet prirode govori o Stvoriteljevoj ljubavi pa ak i u svetu greha vest o Bojoj ljubavi blista kroz njega. Konano, na kalju se moe nai cvee, a trnje je prekriveno ruama. Bog je ljubav, zapisano je na svakom pupoljku koji se rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. (Put Hristu, str.9.10) Ona istie da stvari u prirodi u svetu greha iako nesavreni predstavljaju Boju ljubav. Ona naglaava da najsnanija i najistija ilustracija Boje ljubavi prema nama je injenica, da je Bog poslao Isusa da nas spase od naih greha. (Put Hristu, str. 10-13) Poslednje poglavlje zavrava se sledeim reima koje istiu misao iz Biblije. Takva ljubav je neuporediva. Deca nebeskog Cara! Dragocenog li obeanja! Teme za najdublje razmiljanje! Nenadmane li ljubavi Boje prema svetu koji Ga nije ljubio! Ova misao ima mo da ukroti duu i navede um na pokornost Bojoj volji. to vie prouavamo boanski karakter u svetlosti krsta, to jasnije otkrivamo milost, nenost i oprotenje, povezane sa nepristrasnou i pravednou; to nam jasni postaju nebrojeni dokazi neograniene ljubavi i nenog milosra, koji nadmauju uzvienu ljubav majke prema zalutalom edu! (Put Hristu, str. 14, 1997) Trea upeatljiva ilustracija o Bojoj ljubavi kao centralnoj temi u delima Elen Vajt nalazi se na poetnim stranicama knjige - enja vekova. Isus je, ukazuje ona u prvom odlomku te knjige, doao da otkrije svetlost Boje ljubavi.( DA 19) Na narednoj stranici ona pie da je Isusov ivot pokazao da je zakon te ljubavi pun samoodricanja, zakon ivota za Zemlju i Nebo; da ljubav koja ne trai svoje ima svoj izvor u Bojem srcu.( DA 20) Njen je zakljuak na poslednjoj stranici te knjige da je kroz Krista ljubav pobedila.( DA 835) Ljubav Boja je uzdignuta i protee se kroz sve spise Elen Vajt. Ona se uvek bavi tom temom na poetku i na kraju u svojim najvanijim knjigama, i osigurava poetne i zavrne rei u svojoj seriji Velika borba, na vie od 3500 stranica. To je tema koja obuhvata i ini kontekst za sve njene spise. Velika borba (sukob) Druga integrativna tema koja se pojavljuje kroz njeno delo je velika borba, ili sukob, izmeu Hrista i sotone. Ovaj duhovni motiv gradi na temi o Bojoj ljubavi. Elen Vajt iznova naglaava da je glavna taka velikog sukoba sotonski cilj da pogreno predstavi Boji karakter ljubavi. Tako u prvom poglavlju knjige Put Hristu itamo da je sotona radio na tome da se ljudi boje Boga kao Onoga koji je okrutan i neumoljiv. Sotona je naveo ljude da zamiljaju Boga kao bie ija je osnovna osobina kruta pravda kao okrutnog sudiju , neumoljivog i strogog poverioca. On je predstavljao Stvoritelja kao bie koje sumnjiavim okom posmatra ljude ne bi li im pronaao njihove zablude i pogreke i pohodio ih svojim sudovima. ( SC 11) Prema Elen Vajt, sr te borbe lei u tome to je sotona pokuao da pogresno predstavi Boji karakter nastojei da omalovai Njegov Zakon. Tako itamo na prvim stranicama enje vekova da Sotona predstavlja Boji zakon ljubavi kao zakon sebinosti ( DA 24). Ona iznova pie u Velikoj borbi: Od samog poetka velike borbe na Nebu, sotonina stalna namera je bila da srui Boji zakon. ( GC 582) Naravno, u razmiljanju Elen Vajt Boji karakter i principijelno podrazumevanje Bojeg zakona nisu dva nego jedan element. Boji karakter je sama ljubav i kao princip u

srcu Njegovog zakona. Tako je sotona namjeravao da kroz veliki sukob omalovai Boju ljubav u njenih nekoliko manifestacija. To znai da je pokuaj pogrenog prikazivanja Boga znaio da On mora uzvratiti. Na prvim stranicama knjige Patrijarsi i proroci Elen Vajt prikazuje kako je shvatila Boji odnos prema sotoni, kada pie da je istorija velike brobe izmeu dobra i zla, od vremena kada je zapoela na Nebu do konanog izbijanja pobune i potpunog iskorenjivanja greha, takoe prikaz Boje nepromenljive ljubavi. ( PP 33) Boji prikaz Njegove ljubavi u sukobu koji se nastavlja sa Sotonom oformio je fokus, kao to smo ranije zapazili, u seriji od pet svezaka pod naslovom Velika borba. Nakon tih svezaka, to daje teoloki okvir koji daje smjernice i kontekst ostalim njezinim spisima. Prvi prikaz Boje ljubavi je slanje Isusa. Elen Vajt dokazuje da je Bog pokazao svoju ljubav u kontekstu sotonine odgovornosti, razvivi plan spasenja prema kome e Isus umreti za ljudski rod. Meutim, Isus nije doao samo zato da spase oveanstvo, ve da prikae Boju ljubav nasuprot sotonskim optubama. Govorei o tome, Elen Vajt kae da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajui svetu beskrajnu Boju ljubav, Isus je doao da ivi meu ljudima. ( SC 11) Tako odgovarajui na sotoninu izjavu Isus je doao da pokae da je Zakon zapravo znaio ljubav i da ga je trebalo odrati (DA 24). Svojim ivotom i smru, izjavljuje Elen Vajt, Isus je odneo pobedu za Boanstvo. Hristovim otkupljenja delom, pisala je, opravdana je Boja vladavina. Svemogui je obznanjen kao Bog ljubavi. Sotonske optube su opovrgnute, a njegov karakter razotkriven. ( DA 26) Zakljuni odlomak Velike borbe lepo povezuje teme o ljubavi i svemirskom sukobu. itamo: Velika borba je zavrena. Greha i grenika vie nema. Ceo svemir je ist. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od Onoga koji je sve stvorio tee ivot, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najveeg sveta, sve stvari i iva i neiva priroda u svojoj nepomuenoj lepoti i savrenoj radosti govore da je Bog ljubav. ( Velika borba , str.583) Koncept o Bojoj ljubavi i Velikoj borbi vodi do tree teme koja proima spise Elen Vajt i povezuje sve teme. Trea tema usmerena je Isusu, Njegovom krstu i spasenju Njegovom milou. Isus, Njegov krst i spasenje kroz Njega Elen Vajt je nije prikazivala Isusa kako samo vodi bitku protiv sotone u kontekstu svemirskog sukoba nego Ga stalno prikazuje na izuzetno lian nain. Od vremena njenog obraenja uzdizala je Isusa kao jedinu nadu za svaku duu. U tom smislu u svom ivotu zakljuila je da samo verom povezan s Isusom grenik se moe nadati i postati Boje verno dete. Sva enja njenog srca, istie ona, bila je: Pomozi mi, Isuse; spasi me ili u propasti. ( LS 23) Elen Vajt nikada nije zaboravila svoju borbu za spasenje, kada je vjerovala da mora da bude dobra pre nego to je Bog bude prihvatio. Naavi Isusa i spasenje verom u Njegove zasluge, to postaje sredinja tema u njenim spisima i u slubi propovedanja i to neprekidno od njenog prvog vienja, u kome je videla sigurnost za milerite, samo ako budu drali svoj pogled usmeren na Isusa. ( EW 14, sve do smrti 1915.)

Duboko oseanje ljudske bespomonosti zaokupilo je njenu teologiju spasenja u Isusu. Istakla je da se posledica jedenja roda sa drveta poznavanja dobra i zla vidi u iskustvu svakog oveka. U ljudskoj prirodi postoji sklonost prema zlu, sila kojoj ovek sam ne moe da se odupre. Da bi se odupro toj sili, da bi dosegao onaj visoki cilj koji u dubini svoje due smatra jedino dostojnim, samo jedna sila moe da mu prui pomo. Ta sila je Hristos. ( Ed 29) Pored svoga svoga verovanja u ljudsku bezvrednost, pogled Elen Vajt na Isusa znaio je neogranienu nadu za izgubljeni svet. U svakom ljudskom biu, ma kako bilo greno, gledao je Bojeg Sina, onoga koji bi ponovo mogao da uiva prednost srodstva s Boanstvom Gledajui ljude u patnjama i ponienju, Hristos je nalazio razlog za nadu i tamo gde je naizgled bilo samo oajanje i propast. Gde god je postojala svest o vlastitoj bedi, On je video priliku da duhovno okrepi. Iskuavane, razoarane due, koje su se oseale izgubljenima, na ivici propasti, nije susretao reima optube, ve blagoslova. ( Ed 79) Za Elen Vajt, Isus nije bio samo dobar prijatelj u nevolji; On je Spasitelj koji je umro na krstu za svaku duu. U omiljenom odlomku iz enje vekova itamo: Sa Hristom se postupalo onako kako mi zasluujemo, da bi se sa nama postupalo kako On zasluuje. On je bio osuen zbog naih greha, u kojima nije imao udela da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naa, da bismo mogli primiti ivot koji je bio Njegov. ( DA 25) Nikada se nije umorila ponavljajui da je Isus umro zbog naih grehova, da je na krstu platio kaznu za nae grehe. Hristos je razapet zbog naih grehova, Hristos je ustao iz mrtvih, Hristos se vazneo na Nebo; to je nauka o spasenju koju moramo nauiti i pouiti. (8 T 287) Vera u Hristovo spasenje (ili opravdanje verom) je uenje koje proima spise Elen Vajt. Pojedinci verom usvajaju blagoslove spasenja zadobijene na krstu. Ona je uzdigla veru u Hristovu sposobnost da nas spase obilno, potpuno u celosti. (1888. Materials 217) Ta vera see do Hristove slube za Njegovu decu u nebeskom Svetitu. Za Elen Vajt, Hristova smrt na Golgoti nije samo uinila spasenje moguim svakoj dui nego je takoe pokazala u velikom sukobu Boji karakter. Hristova smrt, istie ona, dokazala je da je Boja uprava i vladavina bez mrlje. Sotonine optube u vezi s karakteristikama sukoba o pravdi i milosti postale su zauvek svrena stvar. Svaki glas na Nebu i izvan njega jednoga dana svedoe za pravdu, milost i uzdii osobine Bojeg karaktera. ( MS 128, 1897.) U umu Elen Vajt, Isusov ivot, Njegova smrt na krstu, Njegova sluba u prinoenju zasluga svoje smrti u nebeskom Svetitu, i prihvatanje verom Hristovog dela od onih koji veruju, stoji kao velika tematska grupa u sreditu njenog shvatanja hrianstva. Za nju nita nije bilo vanije od tog bliskog odnosa i te sveobuhvatne ideje. Uzdignite Isusa, pisala je propovednicima, uzdignite Ga u propovedima, u pesmi, u molitvi Neka nauka o spasenju bude misao vodilja u svakoj propovedi, tema svake pesme Uzdignite re ivota, predstavljajui Isusa kao nadu pokajniku i utoite svakom verniku. ( GW 160) Opet je pisala: Hristova rtva pomirnica za greh velika je istina oko koje se roje sve druge istine. Da bi se pravilno razumela i cenila svaka istina u Rei Bojoj od 1. Mojsijeve do Otkrivenja, treba prouavati u svetlosti koja zrai s krsta na Golgoti. Pred vas stavljam veliki, ogroman spomenik milosti i obnove, spasenja i otkupljenja Sina

Bojeg uzdignutog na krstu. Ovo treba da postane temelj svakog izlaganja naih propovednika. ( GW 315) Sr Biblije Elen Vajt je istakla Hrista kao ivu Re Boju, iako je istovremeno bila preokupirana Bojom pisanom Reju. U svojoj prvoj knjizi (1851) napisala je: Preporuujem vam, dragi itaoe, Re Boju kao pravilo vere i ivota. ( EW 78) Pred Generalnom konferencijom, 58 godina kasnije, s Biblijom u ruci izjavila je: Brao i sestre, preporuujem vam ovu knjigu. Bile su to njene poslednje rei upuene na zasedanju Generalne konferencije nae Crkve. Elen Vajt je uzdizala Bibliju tokom svog ivota. Za nju je to bila otkrivena volja Boja, koja osigurava znanje i koja vodi spasonosnom odnosu sa Isusom. U svojoj rei, objavila je, Bog nam je dao znanje potrebno za spasenje. Mi treba da primimo Sveto pismo kao pouzdano i nepogreivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, pravilo vere i ivota. ( GC ) Ona je posebno naglasila najvaniju temu Biblije u vezi sa teolokim sukobima. Na primer, na zasedanju Generalne konferencije 1888. u Mineapolisu, na kome su neki hteli da upotrebe druge autoritete za doktrinu i tumaenje Biblije, ona je opet ukazala svojim kolegama, crkvenim voama na Bibliju. Mi elimo biblijski dokaz za svaku taku koju dodamo, kazala im je u aprilu 1887. (1888. Materials 36) U julu 1888. pisala je: Biblija je jedino pravilo vere i doktrine. ( RH , 17. jul, 1888) Paljivo istraujte Pisma da biste shvatili ta je istina, posavetovala je vodee adventistike propovednike mesec dana kasnije. Istina ne moe nita izgubiti ako se potanko istrauje. Dopustimo Rei Bojoj da govori sama za sebe, neka bude sama svoj tuma. Na narod, nastavlja ona, lino mora da shvati biblijsku istinu mnogo temeljitije, jer e svakako biti pozvani pred sabore; kritikovae ih strogi i kritiki nastrojeni umovi. To je jedan od razloga za priklanjanje istini, a drugi razlog je jer smo temeljiti istraivai Biblije, da bismo znali ta je istina Mnogi, mnogi e biti izgubljeni, jer nisu na kolenima istraivali svoju Bibliju, s ozbiljnom molitvom upuenom Bogu, da bi primanje Boje Rei donelo svetlost njihovom shvatanju Re Boja je veliki otkriva pogreaka; verujemo da se sve kroz nju mora staviti na proveru. Biblija mora da postane nae merilo za svaku doktrinu i praksu Ne smemo prihvatiti nijedno miljenje bez uporeivanja sa pismom. To je boanski autoritet koji je najvii kada je u pitanju vera. To je re ivoga Boga koja prosuuje sve nejasnoe. (1888. Materijals 38-40.44.45) Ona je izjavila i ovo: Re Boja je dovoljna da osvetli najtamniji um i moe je shvatiti svako ko ima elju da je shvati. Ona je preporuila svoje spise kao pomagalo koje e dovesti ljude natrag Rei koju su zanemarili da slede. (5 T 663) Poslednja taka je izuzetno vana. Elen Vajt je uvek naglaavala da je njena uloga da ljudima ukae na Bibliju. Duh nije dat, pisala je, niti e ikada biti dat, da zameni Bibliju. Sveto pismo izriito kae da je Boja re merilo kojim se mora ispitati svaka nauka i svako iskustvo. ( GC 9) Tako, nastavlja ona, njena proroka sluba mora takoe biti proverena Biblijom. Ona svoje spise nije smatrala zamenom za Bibliju nego manjim svetlom koje ljude i ene vodi veem svetlu. ( CM 125)

Za Elen Vajt, lino prouavanje Biblije je od najvee vanosti za svakog hrianina. Taj nain prouavanja bie posebno znaajan u poslednje dane zemaljske istorije. Na kraju vremena, tvrdi ona, sotona primenjuje svako lukavstvo da sprei ljude da steknu znanja iz Biblije, jer njeno jasno uenje otkriva njegove prevareznanja. ( GC 593) Tako prouavanje Biblije postaje deo borbe poslednjeg vremena. I samo oni, tvrdi ona, koji su svoje due ojaali istinama Biblije moi e da podnesu poslednju veliku borbu. ( GC 593.594) Ova misao dovodi nas do pete opirne i znaajne teme u spisima Elen Vajt do Drugog Hristovog dolaska. Drugi dolazak Za Elen Vajt Drugi dolazak bio je sredinja tema po vanosti, od vremena njenog obraenja u mileritskom iskustvu etrdesetih godina prologa veka. Stvarnost blizine adventa preovladavala je u njenom ivotu i oblikovala njenu spisateljsku karijeru. U skladu sa tim povezala je ostalih est tema o kojima smo raspravljali. Tako je Drugi dolazak najznaajnija taka istine u Bibliji, to je vrhunac spasenja u Hristu, to je znak poetka kraja velikog sukoba izmeu dobra i zla, to je glavni izraz Boje ljubavi, to je smisao trostruke aneoske vesti, i to nam omoguava da ivimo hrianskim ivotom. Drugi dolazak je uticao na svaku misao Elen Vajt. Ona je smatrala da Drugi dolazak mora biti u sreditu aktivnosti adventistikih hriana. Sve nae propovedi, kazala je, treba jasno da pokau da mi ekamo, radimo i molimo se za dolazak Bojeg Sina. Njegov dolazak je naa nada. Ova nada treba da prome sve nae rei i dela, sva naa druenja i odnose. ( Ev 220) Za Elen Vajt Hristov dolazak nije bio samo budua realnost, on doprinosi stvaranju oseanja blizine koja zahteva hitnost u propovedanju te vesti celome svetu, tim vie kako se vreme skrauje. Oglasite uzbunu po celome svetu, pisala je. Recite ljudima da je dan Gospodnji blizu i da veoma uri. Nikoga nemojte ostaviti bez opomene Nemamo vremena za gubljenje Gospodnji dolazak nam je blii nego kad smo poverovali. Velika borba pribliava se svome kraju. Svaki izvetaj o nesreama na moru ili kopnu, svedoi o injenici da se kraj svemu priblii. O tome govore ratovi i glasovi o ratovima Gospod dolazi. Ve ujemo korake Boga koji se pribliava Pripravimo mu put obavljanjem svog dela posla u pripremanju ljudi za taj slavan dan. ( Ev 218. 219) Bila je to istina o adventu i blizina tog dogaaja, koji je postavljen kao cilj adventistikog misijskog delovanja. Elen Vajt je blisko usmerila svoje razmatranje na Drugi dolazak i njegovu misijsku ulogu a kao jasna posledica toga i na apokaliptine Knjige Danilo i Otkrivenje. Te knjige i slika o kraju vremena nale su posebno mesto u njenom uenju i spisima. Potrebno je da mnogo dublje istraujemo Boju Re, pisala je 1896: Danilovoj knjizi i Otkrivenju treba posvetiti panju kao nikada ranije u istoriji naeg dela. ( Ev 577) Iznova nas je pourivala: Potrebno je da Otkrivenje prouavamo dublje i marljivije i ozbiljnije iznosimo njegove istine. To su istine koje se tiu svih ljudi koji ive u ovim poslednjim danima. ( Ev 197) Spisi Elen Vajt o Drugom dolasku pokazuju da je sledila uputstva koja je upuivala drugima da prouavaju knjigu proroka Danila i Otkrivenja. Njeni spisi svuda se dotiu ili bave ovim dvema apokaliptinim knjigama.

Elen Vajt je napisala neke od svojih najnadahnutijih spisa u vezi sa mnogim dogaajima povezanim sa Drugim dolaskom. Prikazujui sam Drugi dolazak ovako pie: Boji narod uje jasan, melodian glas kako govori podignite glavu, i kad podignu pogled prema nebu, vidi dugu obeanja. Crni, pretei oblaci koji su prekrivali nebeski svod sada se razdvajaju i kao Sefan slobodno gledaju u Nebo i vide Boju slavu i Sina oveijega gde sedi na svom prestolu Zli s uasom i uenjem gledaju prizor, dok pravedni u sveanoj radosti posmatraju znak svog izbavljenja. Izgleda da se sve u prirodi poremetilo Usred razljuenog neba svetli prostor neopisive slave, odakle dolazi Boji glas kao glas mnogih voda govorei: Svreno je! (Otkrivenje 16,17) Taj glas potresa nebesa i Zemlju. Nastaje silan potres Kao da se nebeski svod otvara i zatvara. Kao da za trenutak kroz njega bljesne slava s Bojeg prestola Najponosniji gradovi sravnjeni su sa zemljom Zidine zatvora se rue, a Boji narod koji je u njima bio zatvoren zbog svoje vere sada je slobodan. ( VB 547. 548) Nain na koji Elen Vajt opisuje vaskrsenje pravednih isto je tako ohrabruju. Usred posrtanja Zemlje, bljeskova munja i tutnjave gromova, glas Bojeg Sina poziva svete koji spavaju irom cele Zemlje mrtvi e uti ovaj glas i oni koji ga uju oivee ivi pravedni se preobraavaju u trenuu oka. Bojim glasom su proslavljeni; sad su besmrtni i sa vaskrslim svetima odneseni su u susret Gospodu Sveti aneli donose malu decu u naruje majkama. Prijatelji dugo rastavljeni smru, opet su sjedinjeni da se nikad vie ne rastanu i s pesmama radosti zajedno ulaze do Bojeg grada. ( VB 645.646) Od svih opisa iskustava koje je dala Elen Vajt u vezi sa Drugim dolaskom, izgleda da su oni o ivotu na novoj zemlji najdirljiviji. Tamo e, pisala je, besmrtni umovi s nepresunim uivanjem prouavati udesa stvaralake moi, tajne spasonosne ljubavi Svaka sposobnost e se razviti, svaka mogunost poveati Tamo se mogu ostvariti najvei poduhvati, dostignuti najuzvienije tenje, ispuniti najvee elje, i jo uvek e se pojavljivati nove visine koje treba savladati, nova uda za divljenje, nove istine za razumevanje, novi predmeti da pokrenu sile uma, due i tela. ( VB 582) Kao to moemo videti iz ranijih odlomaka nisu samo spomenuti dogaaji u vezi s Drugim dolaskom, oblikovali glavne teme u spisima Elen Vajt, ve je i njeno doivljavanje stvarnosti tih dogaaja nadahnjivalo njenu duu. Taj tematski skup utro je smernice njenim spisima i usmerio njen ivot. Bliska tema Elen Vajt, u vezi s razumevanjem Drugog dolaska je sledea, esta tema, koja nam pomae da poveemo njen ivot i spise. Ta tema je Vest tri anela iz Otkrivenja 14,6-12. i vest koju ima Hrianska adventistika crkva. Vest treeg anela i adventistiko poslanje Tekst Otkrivenja 14,6-12. sa svojim opisom vesti tri anela kako je to videla Elen Vajt, nalazi se u samom sreditu prepoznatljivosti adventistikih hriana. Ona je od samog poetka svoje slube pa do smrti, blizu 71 godinu kasnije, smatrala da je Bog dao adventistima posebnu ulogu u propovedanju vesti treeg anela. Otkrijte doivljaj poslanja u njenim reima: U posebnom smislu adventistiki hriani upueni su ovome svetu kao straari i nosioci svetlosti. Njima je poverena poslednja opomena ovom svetu koji propada Njima je bilo povereno delo koje je imalo

najveu vanost da objave prvu, drugu i treu aneosku vest. Ne postoji nijedan drugi znaajniji posao. Oni ne smu da dopuste da bilo ta drugo zaokupi njihovu panju. Nama su date najsveanije istine koje su ikada bile poverene smrtnicima da ih objavimo svetu. Objavljivanje ovih istina treba da bude na posao. Svet treba upozoriti, a Boji narod treba da verno ivi u skladu s istinom. (9 T 19) Kao i ostale adventistike voe, Elen Vajt je videla tri aneoske vesti kao savreni lanac istine ( EW 256), koji se protee od 1840-tih pa do kraja vremena. Prva vest (jer doe as suda Njegova) zakljuili su, bila je pokrenuta propovedanjem Viliama Milera izmeu tridesetih i etrdesetih godina prolog veka, dok se druga (pad Vavilona) poela propovedati 1843. godine, kada su vernici koji su verovali u Drugi dolazak, bivali iskljuivani iz svojih crkava jer su verovali u biblijsku doktrinu, u Drugi dolazak pre hiljadugodinjice. Te dve vesti bile su vane, ali su pripremile put za propovedanje tree aneoske vesti. U treoj vesti adventizam je uoio svoju misiju i jedinstveni identitet. Elen Vajt a i ostali svetkovatelji Subote, smatrali su da: Kada je Hristos uao u Svetinju nad svetinjama u nebeskom Svetitu (oktobra 1844) da obavi zavrno delo pomirenja, On je time svojim slugama poverio poslednju vest milosti koju treba objaviti ovome svetu. To je opomena treeg anela iz Otkrivenja 14. poglavlja. Odmah zatim, sledei to objanjenje, prorok je video Sina oveijeg kako dolazi u slavi da anje etvu zemaljsku. ( SR 379) Elen Vajt smatra da je ona (vest treeg anela) poslednja vest svetu koji e uskoro biti uniten. Nema vie (vesti) koje e uslediti, nema vie poziva milosti koji e biti upueni; ova vest e obaviti svoj posao. Kakvo poverenje! (5 T 206.207) Elen smatra da e propovedanje tree aneoske vesti (uz prve dve) biti proireno irom sveta. Ovo potvruje uverenje utemeljeno na tekstu iz Otkrivenja 14,6-12, da je Hrianska adventistika crkva neposredno dobila zadatak da objavi evaneosku vest u svim krajevima sveta. Elen Vajt je objavila da trea aneoska vest nije trebalo samo da ima opti znaaj, ve mora biti objavljena da ispita ljudska bia. Trea aneoska vest mora da izvri svoj posao odvajanja ljudi koji e zauzeti svoj stav utemeljen na venoj istini. Ova vest je pitanje ivota i smrti. (6 T 61). Ponovo je pisala: Gospodu je bilo po volji da vest treeg anela poveri svome narodu kao sudbonosnu vest svetu. Jovan posmatra poseban narod, odvojen od sveta, koji nee da se pokloni zveri i ikoni njezinoj, nego nosi na sibi Boji peat i svetkuje njegov dan od odmora sedmi dan, koji treba da svetkuju svi, kao uspomenu na ivoga Boga, Stvoritelja Neba i Zemlje. O ovom narodu apostol pie: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. (Otkrivenje 14,12; Ev 233) Tako u sreditu adventistikog shvatanja tree aneoske vesti otkrivamo trajnost Bojeg zakona i obnovu biblijske Subote. Prvi adventisti zapazili su te elemente u treoj vesti. Razumeli su aspekt velike borbe iz Otkrivenja 13. i 14. glave to je otkrilo one koji su nosili ig zveri protiv onih koji dre sve Boje zapovesti. Ali, ono to su mnogi prevideli u treoj aneoskoj vesti bilo je znaenje vere Isusove. To je glavna misao koju je Elen Vajt uputila uesnicima zasedanja Generalne konferencije 1888. godine u Mineapolisu. Vera Isusova (to sa grkog moe biti prevedeno kao vera u Isusa), naglasila je, znai Isus je postao nosilac greha da bi mogao da postane Spasitelj koji oprata grehe Doao je na na svet i uzeo nae grehe da bismo

mogli primiti Njegovu pravednost. Vera u Hristovu sposobnost da nas spase iroko, sasvim i potpuno je vera Isusova. (1888. Materials 217) Tako je drugom prilikom mogla da kae da je opravdanje verom trea aneoska vest u stvarnosti (istina). (1 SM 372) Iz perspektive Elen Vajt, trea aneoska vest spaja Zakon i Jevanelje. Dokle god su adventisti prenaglaavali Zakon i Subotu na tetu Jevanelju i milosti nisu u celosti propovedali treu aneosku vest. To je bila slabost zajednice do 1888. godine. Ali poevi od 1888. i potpunijim razumevanjem tree aneoske vesti od strane adventista, Elen Vajt je mogla da izjavi da su adventisti imali potpunu vest i da je glasna vika treeg anela poela saznanjem o opravdanju u Hristu, u Spasitelju koji oprata grehe. (1 SM 363) Vanost tree aneoske vesti i njenog imperativa za sveoptom misijom nalazi se u samom sreditu misli Elen Vajt kao jedna od najvanijih tema. Kao i druge glavne teme, i ona je povezana sa ostalih est. Pre nego to odemo dalje od teme vesti treeg anela, naglasiemo da Elen Vajt u svojim spisima nije naglaavala samo Zakon, Subotu, opravdanje verom, veliku borbu i ostale vane take neposredno povezane sa treom veu, ve je mnogo pisala o vaspitanju, zdravlju, izdavakom delu i evaneoskoj slubi. Adventistiko vaspitavanje upuivalo je ljude kako da ire treu aneosku vest. Zdravstvena vest (desna ruka treeg anela; vidi: 1 T 486) bila je tu da pomogne ljudima da budu zdraviji, da bi jo uspenije mogli da propovedaju adventistiku vest i da druge vode istini svedoenjem adventistikih zdravstvenih ustanova. Izdavaka delatnost i propovedniki programi postojali su samo zato da se iri poslednja vest svetu, pre poslednje etve prema tekstu iz Otkrivenja 14,14-20. Trea aneoska vijest takoe je povezana s poslednjom temom Elen Vajt koju emo prouiti u kratkom pregledu o svakodnevnom hranskom ivotu i razvoju karaktera. Praktino hranstvo i razvoj hranskog karaktera Hrianstvo, kako ga je videla Elen Vajt, mora da utie na svakodnevni ivot. Istinsko hrianstvo menja ljude iznutra prema . Ono menja njihovo srce, a ta unutranja promena ako je istinska prenosi se na porodine odnose, kolu, posao i upotrebu slobodnog vremena. Veliki obim materijala, koji je Elen Vajt napisala o rekreaciji, braku, zdravlju, o upotrebi slobodnog vremena, sposobnosti i slinim temama, govori o praktinoj vrednosti hrianstva. Verovanje u iskustvo obraenja koje menja srce, podrazumeva njene mnoge savete o praktinom hrianstvu. To verovanje je dovelo do shvatanja da spoljne akcije proizlaze iz unutranjih motiva. Tako kad je neko obraen, to je samo prirodni tok hrianskog ivota u sili Bojeg Duha. Elen Vajt prikazuje sutinu praktinog hrianstva - biti slian Isusu umesto preputanja ivota po naelima sotoninog carstva. Podvlaei Isusov put nasuprot sotoninom putu, istakla je zapravo dva naela koja su sutinski u suprotnosti jedno s drugim. Greh, dokazuje ona, potekao je iz sebinosti. S druge strane, samoportvovna ljubav je veliko naelo koje je zakon ivota u svemiru. Aneli slave nalaze svoju radost u davanju Slava naeg Boga je u davanju. ( DA 20.21) Isus je

prikazao zakon samoportvovne ljubavi u svakodnevnom ivotu. On nije doao samo zato da bi umro za nas, nego da prui primer u poslunosti. Hristos je otkrio karakter suprotan sotoninom. ( DA 24.25) Iz perspektive Elen Vajt, ljudi e iveti ili u skladu sa principom sotonskog carstva (sebinost), ili u skladu sa naelima Bojeg carstva (samoportvovna ljubav). Ne postoji druga mogunost. To ne mogu ni ljudski principi drani samo u njihovim srcima i umovima. Principi motiviu svakodnevni ivot. Tako ona pie da ljubav ne moe vie postojati, ako se ne otkriva u spoljanjim delima niti se vatra moe drati bez goriva. (1 T 695) Ono to smo u svom unutranjem biu to emo pokazivati u praktinim iskustvima iz svakodnevnog ivota. Promena u ivotu koji je nazidan na sotonskim principima u onaj utemeljen na Hristovim principima nastaje kada osoba preda svoj ivot Isusu. Kad je ovek obraen Bogu, itamo, tada nastaje novi moralni ukus, prima se nova pokretaka snaga i on voli ono to i Bog voli. (1 SM 336) Ta nova pokretaka snaga vodie osobe u elji da budu tako svete u naoj sferi kao to je Bog svet u svojoj. Da bismo pokazali svoje sposobnosti treba da se odluimo za istinu, ljubav i savrenstvo boanskog karaktera. (1 SM 337) Ukratko, hriani osnaeni Bojom milou tee da u svakodnevnom ivotu budu kao Isus. Oni oponaaju Njegov karakter. Ali, Elen paljivo dodaje, mi ne moemo biti kao uzor kao Hristos po karakteru, ve misli da Ga moemo oponaati i biti Mu slini. (RH, 5. februar 1895) Bog nam daje svoju milost koja prata kad mi pogreimo u svome naporu da oponaamo boanski uzor. (1 SM 337) I kao to je ljubav glavna osobina Boga i sutinski razlog u velikom sukobu, ona je takoe u sreditu znaenja razvoja hristolikog karaktera koji se ogleda u praktinim odnosima u svakodnevnom ivotu. Elen Vajt ukazuje, gdje god je jedinstvo s Hristom tamo je ljubav. Koji god rod mi donosimo, ako nedostaje ljubav, nita nismo postigli. Ljubav prema Bogu i naim blinjima je sutina nae religije. Niko ne moe da voli Hrista, a ne voleti Njegovu decu. Kada smo ujedinjeni s Hristom tada imamo Hristov um. istota i ljubav blistaju iz takvog karaktera, krotost i istina nadgledaju ivot. Ona nastavlja dalje i kae da se ak i izraz lica menja. Hristos boravei u dui daje preobraavajuu silu i spoljanji izgled svjedoi o miru i radosti koje u njoj vladaju. (1 SM 337) Biti dete Boje, Elen Vajt iznova naglaava, u mnogim kontekstima, znai promenu na svakom podruju svakodnevnog ivota. To znai odbacivanje grubog ponaanja i destruktivnog naina ophoenja. Meutim, hrianski ivot obuhvata mnogo vie od toga. Zapravo, odbaciti aktivnosti, gledita i ponaanje ne znai nita samo po sebi. Pravi hrianin naputa stavove i aktivnosti koje nisu hranske, to je svakako vano, ali to je samo uvod u prihvatanje Hristovih, aktivnih, pozitivnih karakteristika. To je nadgradnja, a ne samo ienje i daje odgovor na pitanje ta znai iveti kao Isus. Kakav je bio Isus? Elen Vajt to lepo opisuje u uvodnim reima knjige Sluba isceljivanja, kad pie da je na Gospod Isus Hristos doao na ovaj svet da neumorno slui ljudskim potrebama. ( MH 17) Doao je da slui drugima, da im pomae i daje rei istine. U tome je On na primer. Ona nas iznova upozorava da u svome sluenju budemo kao Isus. Hrianski rad ljubavi za druge, naglaava ona, je naa lina odgovornost u kojoj nas niko ne moe

zameniti. ( MH 147) Mnogo hriana, dodaje ona, proputaju da se ukljue u objavljivanje Boje ljubavi. Nije sluajno to knjiga Vaspitanje poinje i zavrava se savetima o slubi drugima. ivot posveen slubi umesto sebinosti, preao je iz sotonskog u Hristovo carstvo. Kao rezultat toga, Elen Vajt moe da pie o onima koji konano ulaze u nebesko carstvo koji nisu samo nali svoju najveu radost u slubi dok su na Zemlji, nego je ta najvea radost stvorila u njima novu spremnost da slue drugima i da budu slini Isusu. ( Ed 309) Elem ak povezuje svoju raspravu o hranskoj savrenosti sa Bojim karakterom u svakodnevnom ivotu. U knjizi Hristove oigledne pouke, ona primeuje da Hristos sa neopisivom enjom eka da se otkrije u svojoj Crkvi. Kada Hristov karakter bude savreno prikazan u Njegovm narodu, tada e On doi da ih proglasi svojima. ( COL 69) Mnogi su itali ovaj odlomak, a nisu paljivo itali sam kontekst. Kao rezultat takvog pristupa, oni su u njega umetnuli znaenje koje se ne moe nai u samom tekstu. Dve stranice ranije objanjavaju njenu nameru. Ona jasno kae da Hristos ezne da se pokae u srcima ljudi i da e oni koji su Ga prihvatili ostaviti sebini stil viota primeren sotoninom carstvu. Umesto toga oni e sluiti drugima, govoriti im o Bojoj dobroti i initi ono to je dobro. Oni e postajati sve sliniji Hristu, jer su primili Duh Hristov Duh nesebine ljubavi i rada za druge. Kao rezultat toga, kae ona svojim itaocima, vaa ljubav neka bude savrena. Sve vie ete odsjajivati slinost Hristu u svemu to je isto, uzvieno i ljubazno. ( COL 67.68) Dakle, pokazivati Hristov karakter savrenim znai dopustiti Mu da u naem svakodnevnom ivotu pokae svoju ljubav. S tom milju zavrili smo krug razgovora o glavnim temama u spisima Elen Vajt. Zapoeli smo razgovorom o Bojoj ljubavi i o izazovu te ljubavi u velikom sukobu. Sada emo zavriti s milju da su posljednji zraci milostivog svetla, poslednja vest milosti date ovome svetu, a to je otkrivenje Njegovog karaktera ljubavi. Deca Boja treba da pokau Njegovu slavu. U svom ivotu i karakteru oni otkrivaju ta je Boja milost uinila za njih. ( COL 415.416) Oni e biti dokaz da je Bog stvarno ljubav i da Njegova spasonosna milost menja i karakter i dela. Velika borba, Boja ljubav i ostale velike teme u spisima Elen Vajt nisu sutina za apstraktne diskusije. Daleko od toga. One se tiu naeg svakodnevnog ivota. Svako od nas svakog dana mora da izabere da ivi u stvarnom svetu, prihvatajui ili Boja ili sotonina naela. Bog nam je dao spise Elen Vajt da bi nas vodili u tom svakodnevnom izboru. Njihova svrha je da nam pomognu da donesemo odluke koje e se svojom delotvornou pokazati i u venosti. Hvala Bogu na svim Njegovim blagoslovima!