1. Zato neko tri? ta ga tera da uri, da gura jednu nogu ispred druge, da nagoni desno stopalo da sledi levo?

Neki ljudi trae slavu. Drugi hoe da pobede u trci ili izgube neko kilo. Svi tre iz istog razloga: da bi preiveli. Zbog toga je trao i ovek iji se crni ogrta stapao s pomrainom. Trao je koliko ga noge nose po dugom stepenitu tajnih arhiva Vatikana, ne tako sigurnog spremita za navodno tajna dokumenta. Dokumenta od kljune vanosti za istoriju

ove majune drave i itavog sveta uvana su u tri impozantne dvorane u zgradama iza Apostolske palate. Samo je njegova svetost papa odluivao o pravu pristupa tajnim spisima, nakon to bi ih pregledao. Osoblje arhiva je uvek tvrdilo da svaki istraiva ima jednako pravo pristupa dokumentima, iako je u Rimu, kao i u celom svetu, dobro znano da to pravo ne pripada svima i da niko nema pristup svim spisima. Na devedeset kilometara polica tajnih arhiva bilo je mnogo nedostupnog materijala. Svetenik je projurio kroz tajni hodnik Nosio je papire poutele od starosti. Uznemirio se, kad je uo iznenadni um, drugaiji od bata njegovih koraka. Da li je dopirao s gornjeg sprata? Donjeg? Sledio se od straha. Znoj mu je oblio lice. Nije uo nita izuzev sopstvenog paninog disanja. Potrao je ka svojim odajama u gradu ili dravi Vatikanu. On je to i bio, dravica sa zasebnim obiajima, zakonima, verovanjima i politikim ureenjem. Napisao je svoje ime, monsinjor Firenci, na velikom kovertu, pod slabanim svetlom stone lampe. Zapeatio ga je, nakon to je gurnuo papire u njega. Ime primaoca se nije lepo videlo na priguenom svetlu. Koverat mu se izmicao iz vlanih, klizavih ruku. Znoj mu se uvlaio u oi. Maglio mu je vid, pa nije razaznavao vlastiti rukopis. Monsinjor je konano zavrio posao i pourio napolje. Zazvonilo je zvono na bazilici svetog Petra. Bilo je jedan ujutru. Tiina ponovo zavlada mrklim mrakom. Bilo je hladno, ali uurbani sluga boji to nije primetio. Grabio je stazama koje vode ka Trgu svetog Petra, uvenoj Berninijevoj elipsi, s hrianskim i paganskim simbolima. Jo jedan zvuk je privukao monsinjorovu panju. Zaustavio se. Pokuao je da onako zadihan i obliven hladnim znojem povrati dah. Prepoznao je zvukkoraka. Moda je to vajcarski gardista na nonoj patroli. Monsinjor Firenci ubrza hod, stiskajui kovertu. Neke druge veeri bi ve odavno bio u postelji. Osvrnuo se kad je stigao nasred trga i ugledao tamnu sen. Nije to bio vajcarski gardista, ili nije nosio njihovu odoru. Tamna prilika se primicala, ravnomernim korakom. Monsinjor Firenci se dao u trk. Ponovo se osvrnuo za sobom. U ovo doba noi, na trgu nije bilo nikog izuzev njega i hitre seni. Njegova ekselencija je prela preko trga i nastavila niz Vija dela Koniliacione. Rim je spavao snom pravednika i zlopoinitelja, siromanih i bogatih, grenika i svetaca. Monsinjor je usporio do nivoa brzog hoda i pogledao iza sebe. Progonitelj se pribliavao. Neto mu se blistalo u ruci. Firenciju to nije promaklo. Ponovo se dao u trk, koliko god su to zaribali zglobovi dozvoljavali. Razlegao se mukli

prasak. Morao je da se uhvati za prvo to je ugledao. Sve se oas zavrilo. Prasak, a zatim odsustvo zvuka. Udaljena senka se pribliavala. Buka se preobrazila u otri bol, koji se irio grudnim koem. Monsinjor automatski prinese ruku izvoru bola, pored ramena. Ponovo je uo korake. Sen je bila sve blia. Bol se pojaao. Monsignor Firenzi, perfavore. Che cosa desiderano da meT' Io voglio a te. Tajanstveni napada potee mobilni i progovori stranim jezikom, negde sa istoka Evrope. Monsinjor Firenci primeti tetovau zmije iznad zgloba napadaa. Crna limuzina se, samo nekoliko sekundi kasnije, zaustavila pored dvojice ljudi. Zatamnjena stakla su spreavala poglede spolja. Samo je voza bio vidljiv. Nepoznati je odneo povreenog svetenika do automobila, bez primene nasilja ili vidljivog napora. Non sipreoccupi. Non state andando a morire. Nepoznati je, pre nego to je uao u automobil, paljivo obrisao tragove krvi s potanskog sandueta, na koje se prelat naslonio, nakon preciznog pogotka u rame. Firenci ga je nemo posmatrao, dok mu je bol razdirao telo. Sad znam kako je nesrenicima koji zarade metak, pomislio je. Nepoznati je metodino uklanjao preostale dokaze zloina. Koliko ima ironije u tom unitavanju dokaza, koliko ironije. itavo telo ga je bolelo. Preplavila su ga seanja na daleki dom. Promrmljao je neto na portugalskom. ,,Que Dens meperdoe. Revolvera je urno uskoio u limuzinu. Krenula je polako, da ne pobude sumnju. Ovo su profesionalci. Znaju ta i kako treba da rade. Poslepononi mir vratio se na ulicu. Tragovi zloina su uspeno izbrisani. Na potanskom sanduetu na koje se naslonio prelat nije bilo krvavih mrlja. Ranjenik je, kao nekim udom, uspeo da, neopaen od progonilaca, gurne kovertu u tanki prorez. DON ALBINO, DVADESET DEVETI SEPTEMBAR PRE PODNE, 1978. GODINE. Istina za neke ljude predstavlja silu koja im kri i upropa ekundu u sekundu, minuta u minut, dana u dan, nedelje u nedelju. Takve osobe preziru scenario koji ih nagoni da se u nedogled susreu sa istim postupcima, kao radnici na pokretnoj traci.

Drugi pak smatraju da ih pokoravanje utvrenim zakonitostima titi od neoekivanih zaokreta sudbine i udljivih sila. NezamisUvo ili novo ne smeju da poremete ravnoteu njihovog postojanja. ivot ne slua ni jedne ni druge. Sestra Vinenca se nikad nije bunila zbog jednolinog ivota. Uvaena stara dama je poslednjih dvadeset godina provela u slubi don Albina Luanija. Takva je bila volja boja. Ko bi se usudio da sebi uni tava ivot. Mrze dogaaje i postupke koji se ponavljaju iz preispituje puteve gospodnje? tavie, boja volja je udesila da don Albino i sestra Vinenca posle mnogo godina promene mesto boravka. Njihov novi dom bio je est stotina kilometara daleko od Venecije. Radina sestra Vinenca nije se bunila zbog tako velike promene. asna sestra je rano ustajala. Sunce jo nije obasjalo ogromni, udesni trg. Krilo se u polumraku, naruenom ukastim svetiljkama. Poinjala je dnevne dunosti u etiri i dvadeset pet. Tu naviku je prenela iz starog doma. Nosila je srebrni posluavnik sa lonetom kafe i oljicom na tacnici. Spustila ga je na stoi pored vrata spavae sobe don Albina Luanija. Novoizabrani papa je nedavno operisao sinuse. Zbog tog se budio s gorkim, metalnim ukusom u ustima. Pokuavao je da ga se otarasi pomou kafe koju mu je sestra Vinenca donosila svakog jutra. U novom domu je provela gotovo mesec dana, ali se jo nije navikla na duge, tamne hodnike. Senke su se mnoile pri slaboj svetlosti. Svi predmeti su zbog njih delovali pretee i neprepoznatljivo. Veoma mi je neprijatno, don Albino. ovek u ovoj pomrini ne vidi estito m prst pred okom, jednom mu je rekla. Svaki kamen, statua, slika ili bogato ukraena tapiserija na impozantnim zidovima svedoe o prohujalim vekovima. Tamom skrivana rasko je plaila sestru Vinencu. Zamalo to nije vrisnula, dok je prolazila pored jogunastog kerubina. Uinilo joj se da vidi dete kako ui, spremajui se da poini neki nestaluk. Kako sam glupa! pomisli asna sestra. Nijedno dete nije koraalo ovim hodnicima. udesna rasko Apostolske palate znala je da uznemiri i najmirnije due. Sestra Vinenca je teturala pod teretom spektakularnog okruenja i pod stalnim utiskom da je blizu bogu. Nikad ne bi kroila nogom u ove galerije da nije bilo don Albina. Pokuavala je da se smiri. Hodnici su, u ranim jutarnjim satima, ulivali strah i nemir. Uskoro e svanuti novi dan. Palata e ponovo oiveti. Ispunie je uurbana gomila sekretara, slubenika, svetenika i kardinala.

Jovanu Pavlu I nisu nedostajali savetnici u vezi s protokolom, politikom, pa ak i teologijom. Sestra Vinenca je, s druge strane, vodila rauna o don Albinu Luaniju: o njegovoj hrani, zdravlju i sitnim, svakodnevnim potrebama. Don Albino Luani je imao samo dvoje ljudi kojima je mogao da se izjada zbog nateklih stopala i slinih neugodnosti. Don Albino se poveravao samo sestri Vinenci i svom omiljenom doktoru, uzepeu de Rosu, iako mu je reeno da u Vatikanu rade doktori, specijalisti, sposobni da se pozabave svim zdravstvenim problemima. Don uzepe je svake druge nedelje poseivao Rim. Putovao je gotovo est stotina kilometara u jednom pravcu da bi obiao svog pacijenta. ,,Ne znam kako to postiete, don Albino, govorio je doktor. ,,Da li ste sigurni da redovno slavite roendan? Svake godine ste sve zdraviji i ilaviji. Poeu da sumnjam u vae sposobnosti, don uzepe. Vi ste jedini koji ne primeuje da starim. Vinenca je sve dunosti izvravala smerno i sa zadovoljstvom. Albina Luanija je doivljavala kao dobrog oveka. Postupao je s njom kao s prijateljicom, a ne slukinjom, ljubazno i s naklonou. Odluio se da je povede sa sobom, u novu rezidenciju, mnogo veu i luksuzniju od prethodne. Velianstveno i razmetljivo okruenje je nerviralo don Albina. Nije cenio raskone, beskorisne stvari. Zanimao se za duhovnost. Pokatkad je, kao i svi drugi, morao da se uhvati u kotac s praktinim problemima. Ako ni zbog ega drugog, ono da bi osobama u svojoj okolini uinio ivot podnoljivijim. Znao je da e pre ili kasnije morati da preuredi novi dom, po svom ili tuem ukusu. Vinenca je pre neto manje od godinu dana pala u bohiiku postelju, zbog sranog udara. Nije posluala doktorov savet da se ne vraa na posao, ve da se zadovolji nadziranjem rada drugih iz udobne fotelje. Nastavila je da se lino brine o don Albinu. Sestra Vinenca, osoba krotke prirode, natutila bi se kad god bi ula da treba da odustane od obavljanja svakodnevnih dunosti u kojima je toliko uivala. Na primer, od noenja posluavnika s kafom u cik zore, po poluosvetljenim hodnicima. Da bih ih obavljala i da bi ostala pored don Albina, sestra Vinenca je morala da stupi u red Marije Bambine, zato to je upravljao papskom rezidencijom. Elena, poglavarka reda, i sestre Margarita, Asunta Gabrijela i Klorinda veoma su obzirno postupale s njom. Nijedna od njih nije htela da se mea u svakodnevne poslove oko don Albina. O njemu se brinula samo sestra Vinenca, zahvaljujui

umenim rukama i delikatnom nastupu. Obino bi spustila posluavnik na za to postavljeni stoi ispred spavaih odaja i dva puta tiho kucnula na vrata. Dobro jutro, don Albino, izgovorila bi na granici apata. ekala je otpozdrav s druge strane vrata. Don Albino se obino budio dobro raspoloen. Ponekad bi odkrinuo vrata i darivao sestru Vinencu prvim, jutarnjim osmehom. Kad bi mu vani vatikanski poslovi pomutili raspoloenje, promrsio bi: Dobro jutro. Zatim bi se, da se ne bi jadao na nedostatak takta rizniara ili politiara, poalio sestri na oticanje zglobova. Don Albino je tog jutra utao. Svako odstupanje od svakodnevne rutine je duboko uznemiravalo beskrajno tanu i posveenu sestru Vinencu. Naslonila je glavu na vrata. Nastojala je da uhvati neki zvuk s druge strane. Nita nije ula. Htela je da ponovo pokuca, aii je odustala od te namere. Ovo je prvi put da se don Albino uspavao, pomislila je, udaljavajui se od njegovih vrata. Neka ga, nek odspava malo due, nee to biti nikakva tragedija. Sestra Vinenca se polako vratila u svoju sobu, da bi se posvetila jutarnjim molitvama. Bilo je pola pet ujutru. Okretao se i obrtao u postelji, mrmljajui sebi u bradu, kako ne moe da spava. To je bilo vrlo neobino. Uvek bi brzo zaspao, bez obzira na mesto i okolnosti. Narednik Hans Rogan je bio metodian, miran, rezervisan ovek. Tog dana ga je posetila majka. Odveo je na veeru. Verovatno ne moe da zaspi zbog kafe, popijene posle deserta. Narednik Hans je eleo da veruje da je to razlog njegovog nespokojstva, iako je znao da za nesanicu najverovatnije ima da zahvali neobino burnom danu, tanije popodnevu, u kom je toliko prelata izlazilo i ulazilo u privatne odaje njegove svetosti. Konano se predao. ta e, kad mu san nee na oi? Nee valjda u nedogled leati na postelji, ekajui da zaspi. Otvorio je orman i navukao uniformu. Skrojio ju je komandant il Repon 1914. godine. Ko zna kako bi se komandant Repon oseao da je znao da e njegovo delo biti pripisano Mikelanelu? Da li bi se ponosio njime ili bi ga grizlo to su zasluge drugom pripisane? Narednik Hans Rogan je zapovedao vajcarskom gardom, ove hladne besane veeri. Svetle boje uniforme, zasnovane na onima s Mikelanelovih fresaka, odudarale su od njegovog raspoloenja. Bio je duboko nespokojan. Morila ga je neobjanjiva zabrinutost koja se graniila sa slutnjom. Nije imao ni najmanji razlog za titee nespokojstvo.

Hans Rogan je obavljao posao o kom je oduvek sanjao. Od detinjstva je matao o njemu. Sluio je papi kao pripadnik vajcarske garde. Poloio je veli broj ispita i vodio estit ivot, strogo u skladu s uenjem gospodnjim. Najvanije od svega, ispunjavao je sve uslove: bio je vajcarac, neoenjen, posedovao je odgovarajue moralne i etike stavove, bio je vii od 175 centimetara i najvanije od sVega bio je katolik. Hans nikad ne bi okaljao ugled odvanih vojnika pape Julija II. Bio je spreman da umre titei svog papu, ako bi to bilo neophodno, ba kao est stotina osamdeset devet vajcaraca, osnivaa vajcarske garde, koji su, estog maja davne 1527. godine titih Klementa VII od hiljadu panskih i nemakih vojnika, tokom pohare Rima. Samo su etrdeset dvojica preivela sukob. Uspeli su da pod komandantom Goldijem otprate papu do sigurnih zidina zamka San Anelo. Proveli su ga tajnim prolazom, passetto, koji povezuje Vatikan s tvravom. Ostali su herojski poloili ivot, ali su pre toga pobih osam stotina neprijateljskih vojnika. Hans je svakodnevno nosio to naslee na irokim pleima. Uniforma ga je ispunjavala nepresunim ponosom. Danas je, bez ikakvog vidljivog razloga, bio duboko nespokojan. Bio je odgovoran za sigurnost Vatikana. Sistem bezbednosti je poivao na nekoliko patrola i straara na najvanijim i najvidljivijim mestima. Papa Jovan XXIII je naredio da se uklone dva straara koja su svake noi bdela ispred vrata njegovih spavaih odaja. Najblii straar je stajao na vrhu stepenita koja vode do terza loggia. To je bila simbolina dunost, poto je trei sprat slabo koriten tokom dana. Svi su znali da bi osoba loih namera lako ula u Vatikan. Hans ue u kancelariju i sede za sto. Otvorio je fasciklu i pregledao dokumenta. Naao je samo gomilu rauna koje e ujutru predati nadreenom. Zatvorio je, posle nekoliko sekundi. Bio je i suvie uznemiren da bi se posvetio administraciji. ,,Do avola s papirima!, progunao je sebi u bradu. Moram da se nadiem sveeg vazduha. urno je napustio kancelariju. Nije ni zatvorio vrata za sobom. Izaao je iz zgrade vajcarske garde. Lutao je unutranjim vrtovima i doetao do trga. Proao je pored dva vojnika na stepenicama. Sedeli su i dremali. Izgleda da samo ja na mogu da spavam, pomislio je. Potapao ih je po ramenu. Preneraeni gardisti poskoie. Gospodine, oprostite, gospodine", rekoe u isti mah.

Gledajte da vam se ovo ne ponovf, upozorio ih je Hans. Znao je da su proteklih nedelja imali izuzetno mnogo posla. Pre mesec dana, avgusta 1978. godine, ovani Batista Montini, poznatiji kao papa Pavle VI, umro je u letnjoj rezidenciji, zamku Gandolfo. Pogrebne ceremonije su trajale nekoliko dana. vajcarska garda nije ostavljala telo preminulog pape ni za tren. etvoro ljudi je stajalo u stavu mirno, na uglovima posmrtnog odra. Brojne svetske voe i efovi drava su odale poslednju potu, njegovoj svetosti. Po obavljenom pogrebu poele su pripreme za konklavu. Obavljene su iza zatvorenih vrata. Gardistima su ukinuti slobodni dani, a obim posla udvostruen. Poslednja konklava je odrana dvadeset petog avgusta, tano dvadeset dana posle papine smrti, nadomak isteka roka od dvadeset jednog dana. Uobiajeno ludilo koje prati izbor novog pape je poelo, uprkos kratkom zasedanju konklave, od dvadeset etiri sata. Stvari su se vratile u normalu tek pre nekoliko dana. Hans je nastavio etnju. Ostavio je za sobom dva uspavana straara. Nije mogao da se odupre oseanju da poseduje sve oko sebe. U daljini je video Kaligulin obelisk, nasred Trga svetog Petra. Ironino, nema ta: spomenik psihopati nasred najsvetijeg mesta katolicizma. Hodao je polako dok ga je tihi jutarnji povetarac milovao po licu. Neto mu je privuklo panju. Levo od njega se uzdizala Apostolska palata. Svetla na treem spratu, u papinoj spavaoj sobi su jo gorela. Pogledao je na sat. etiri i etfdeset ujutru. Ovaj papa je ranoranilac. Svetla su gorela oko jedanaest, kad se s majkom vratio s veere. Oprezan, kao svaki ponosni vajcarski gardista, odluio je da se vrati do straara zateenih na spavanju. Razgovarali su. Narednik ih je izleio od sanjivosti. Gospodine", slono su ga pozdravili. Recite mi neto, da li je njegova svetost noas gasila svetlo? Jedan je oklevao. Drugi je odgovorio bez kolebanja. Svetla su upaljena otkad sam stupio na dunost." Hans ih je uhvatio na spavanju, ali je znao da su zadremali samo na par minuta. ,,To je veoma udno, promrmljao je. Njegova svetost obino gasi svetlo u ovo doba. Prole veeri ih nije gasio, dodade straar. Sigurno priprema promene o kojima svi govore. ,,To se nas ne tie, odvrati Hans. Promenio je temu. Da h je sve u redu? Sve je u redu, gospodine. Vrlo dobro. Videemo se kasnije. Drite oi otvorene.

Vratio se u zgradu garde. Konano su mu kapci oteali. Znao je da jo par sati nee zaspati. Jo jedanput je pogledao na osvetljene prozore papine spavae odaje. Nesumnjivo e doi do promene, pomislio je s poluosmehom. Moe mirno da legne da spava. Prolo je petnaest minuta otkad je sestra Vinenca ostavila srebrni posluavnik na stoiu pored vrata spavaih odaja don Albina Luana. Kucnuo je as da se vrati, da bi se postarala da don Albino ustane i popije lek Ponovo se stresla od jeze u turobnom hodniku. Suoie se s don Albinom. Odluno i s potovanjem e saekati da uzme lek za kontrolu krvnog pritiska. Don uzepe je tvrdio da je prenizak. Terapija se sastojala od nekoliko belih, bezukusnih pilula. Pontif ih je uvek uzimao s gestom lanog iznenaenja. Davanje lekova je bilo jedno od Vinencinih zaduenja, kao i davanje injekcije za stimulaciju adrenalinskih lezda pre odlaska u postelju. Ponekad je morala da se uveri da je uzeo vitamine posle obroka. Don Albino se alio sa sestrom Vinencom. Blago je korio zbog nepokolebljive tanosti. Svakog jutra je, s ,,religioznom posveenou, dolazila izmeu etiri i trideset i etiri i etrdeset pet, da bi mu dala lekove koji su drali njegov krvni pritisak na zadovoljavajuem nivou. Don Albino bi se zatim kupao. Izmeu pet i pet i trideset je pokuavao da bolje naui engleski, pomou magnetofonskih traka. Ustrajavao je na toj rutini. Pontif bi se, nakon toga, molio u svojoj kaipeli do sedam. Preslikao je rutinu iz bive rezidencije. Pruala mu je izvesno olakanje, od pretekog tereta koji su mu kardinali navalili na plea. asna sestra nije mogla da prikrije zabrinutost pred vratima don Albinovih odaja. Srebrni posluavnik s lonetom kafe i oljicom na tacnici je bio na istom mestu, tamo gde ga je pre nekoliko minuta ostavila. Podigla je poklopac loneta da bi videla da li je puno. Bilo je. Nita slino se nije dogodilo u proteklih dvadeset godina. Don Albino Luani nikad nije propustio da uzvrati njen pozdrav ljubaznim: Dobro jutro, Vinenca. To, u stvari, nije u potpunosti tano. Neki detalji venecijanske rutine su promenjeni. Sestra Vinenca je pre preseljenja u Rim obiavala da pokuca na vrata i ue u spavae odaje s posluavnikom, gde bi lino posluila don Albina. Sekretari novog pape su se estoko usprotivili ovoj praksi kad su saznali za nju. Objasnili su da je to nedopustivo krenje protokola. Postignut je kompromis da bi

se obe strane zadovoljile. Redovnica je nastavila da svakog jutra donosi kafu, ali je ostavljala posluavnik ispred vrata don Albinovih odaja. Sestra Vinenca se naslonila na vrata, zadravajui dah. Pokuala je da uhvati neki um iz sobe iza njih. Nije nita ula, niti je osetila neki pokret. Ne znam da li da jo jednom pokucam, pomislila je. Konano se odvaila da pokuca na drvena vrata. Dobro jutro, don Albino, proaptala je. Odmakla se od vrata. Posmatrala ih je, pitajui se ta da radi. ,,U Veneciji bih ula unutra, bez mnogo ceremonija, promrmljala je sebi u bradu. Opazila je tanku svetlu liniju ispod vrata. To znai da je don Albino verovatno ustao. Odluno je pokucala. Don Albino? Nije bilo odgovora. Pokucala je jo jednom, ali neto slabije. Tiina je bila jedini odgovor. Nema druge nego da ue u sobu, uprkos strogom protokolu. Stisnula je zlatnu kvaku i otvorila vrata. Ako nastavim da ugaam svim tim sekretarima nikad neu saznati da li je don Albino ustao ili jo spava. Na prstima je ula u sobu. Papa je mirno leao u postelji, poduprt jastucima, s naoarima na nosu, papirima u rukama i glave blago nagnute u stranu. Sreni izraz i ljubazni osmeh kojim je osvajao okolinu preobrazili su se u bolnu grimasu. Vinenca mu hitro prie, sa zebnjom u srcu. Nije marila za sopstveno, narueno zdravlje. Uhvatila je don Albinove ruke, crvenih, suznih oiju, da bi mu izmerila puls. Merila ga je jednu, dve, tri, etiri, pet sekundi... Sklopila je oi. Suze su joj se kotrljale niz lice. O, moj boe! Snano je cimnula gajtan pored don Albinove postelje. Zvono je odjeknulo oblinjim hodnicima i sobama. Moram da pozovem sestre, mislila je, nervozno drhtei. Ne, prvo moram da pozovem oca Megija. Ne, predaleko je. Bolje da uzbunim oca Lorencija. Zvono je utihnulo, ali niko nije odgovarao na Vinencin poziv. Istrala je u hodnik. Zanemarila je sva pravila, nametnuta odlunom akcijom branilaca protokola i otvorila vrata sobe oca Lorencija. Uvek je spavao pored don Albinovih odaja. Sekretar, otac Don Magi, boravio je u sobi na drugom spratu zbog renoviranja njegovih odaja. Oe Lorenci! Oe Lorenci, za ime boje! vritala je sestra Vinenca.

Svetenik se prenuo iz sna. Bio je spor, sanjiv i zaprepaten neoekivanom posetom. ta se deava, sestro Vinenca? ta se deava? Nije mogao da se snae. Prila mu je. Dohvatila ga je za pidamu, gorko plaui. ta nije u redu, sestro Vinenca? ta se deava? Oe Lorenci Don Albino! Don Albino, oe Lorenci! Don Albino je mrtav! Papa je mrtav! Zvezde na nebu su sledile veite putanje. Tog dana, dvadeset devetog septembra 1978. godine, i sunce se predano dralo dnevnih obaveza. Rasipalo je zlatne zrake po rimskom Trgu svetog Petra. Bio je to predivan dan. Ukui na stepenitima, odmoritima i ulazu kue u Vija Veneto vladao je nepodnoljivi mete. Beskrajna povorka roaka, prijatelja, stanara, nametenika i izaslanika se pela i silazila, iznova i iznova, sledei dnevnu rutinu. Na treem spratu je vladala mrtva tiina. Trojica ljudi su provalila u ranu zoru. Dvojica su se zadrala deset minuta. Niko ih nije video pri dolasku i odlasku. O treem se nita nije znalo. Izgleda da je bio savreni tihi gost. Niko nije uo njegove korake, niti zvuk vode na esmi ih zatvaranja fioke ormana. Moda je bio pijanac kog su prijatelji uneli u kuu, pa se sad leio od mamurluka. Moda je radio nou, a spavao danju. Bilo je mnogo mogunosti, ali samo jedna izvesnost: niko ga nije uo, iako je zasigurno bio unutra. Postariji gospodin se uz mnogo napora penjao uza stepenice. Oslanjao se na tap. Sledio ga je pratilac, odeven u uobiajeno ,,armani odelo. Stigli su do zatvorenih vrata na treem spratu. Bilo je tako tiho, da bi uh pad igle na mramorni pod. Pratilac utisnu klju u bravu. ,,ekaj, procedi zadihani starac. Dopusti da povratim dah. Pratilac je strpljivo ekao. Starcu je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi od napornog penjanja. Uspravio se. tap, dotadanj pomagalo u hodu, postade alatka. Mahnuo je pratiocu da otvori vrata, to je ovaj i uinio, dvaput okrenuvi klju. Blago je gurnuo vrata. Ukazalo se predsoblje stana. Tiho su uli. Starac je krenuo napred. Pratilac je beumno zatvorio vrata. Gde je?, pitao je starac. ,,U sobi. Tamo su ga ostavili. Uli su u sobu i pronali oveka vezanog za postelju. Leao je na krvavoj posteljini. Kupao se u znoju. Bio je u gaama i potkoulji s kratkim rukavima.

Podigao je glavu da bi osmotrio pridolice. Nije pokazivao znake pokornosti, uprkos poniavajuem poloaju. To je bio monsinjor Valdemar Firenci. ,,Monsinjore, pozdravio ga je starac s cininim osmehom. ,,Vi?, promucao je zapanjeni svetenik. Tako je, ree starac. Obiao je krevet i seo na stolicu, licem prema monsinjoru. ,,Da li ste mislili da ete nam umai? Umai kome?, pitao je kardinal, u stanju oka. ,,Ne pravite se blesavi, dragi prijatelju. Kod vas je neto to vam ne pripada. Doao sam da povratim ono to je moje. Firenci baci pogled na pomonika, koji je prebacio kaput preko stolice. ,,Ne znam o emu govorite." Dobio je odgovor u obliku snanog udarca. Krv je potekla iz Firencijeve iseene usne. Pomonik se pretei nadvio nad kardinalom, koji je pokuavao da povrati kontrolu nad sobom. Lice mu dobi odluniji izraz. Dragi monsinjore. Voleo bih da povratim ono to je moje, bez upotrebe neprijatnih metoda. Strano ste me razoarali. Sumnjam da e mi to poi za rukom. Naposletku, ukrali ste neto to meni pripada, ree Majstor. Nagnuo se ka Firenciju. Siguran sam da shvatate ozbiljnost situacije. Pokrali ste me. Kome mogu verovati, ako ne sveteniku? Starac ustade i poe da zamiljeno parta prostorijom. Shvatate li u kakav poloaj ste me doveli? Vie ni crkvi ne mogu verovati, moj prijatelju. Zbog toga vas pitam, dragi monsinjore, ta sad? Dodao je, gledajui kardinala pravo u oi: ta emo sad, pitam ja vas? Vrlo dobro znate ta ste uradili, napomenu Firenci. ,,A ta sam uradio? ta? Dela pokreu svet. Ljudi moraju da delaju. To je dunost svih. ,,Vi se pravite blesavi, prekinuo ga je Firenci. Dobio je jo jednu uku, da bi shvatio da ne sme tako da oslovljava starca. ,,Ne mogu da ekam itav dan. Hou te papire. Odmah. Recite mi gde su. Prelat dobi jo jedan udarac, bez vidnog razloga, poto ovaj put nije prozborio ni re. Lice mu se nadulo. Potoi krvi mu je tekao iz usta, natapajui potkoulju. Gospod nam ponekad navali preteko breme na lea, ali nam podari i snagu da ga nosimo, odvrati monsinjor. Naravno, uskoro emo saznati koliko vam je gospod dao snage, ree starac. Dao je znak pratiocu.

Ispitivanje se prekinuo usled prodorne zvonjave mobilnog telefona. Okrutno ispitivanje dosad nije dala velike rezultate. Saznali su ime i adresu parohije u Buenos Ajresu. Pomonik je polako vodio telefon iz kaputa. Starac je preuzeo poziv. Primakao se Valdemaru Firenciju. Namueni kardinal je izgledao staro i iscrpljeno. Monsinjore, recite mi gde su papiri, pa e se sve ovde zavriti. Garantujem vam da e tako biti. Uzalud patite. Prelat je posmatrao muitelja. Crpeo je snagu direktno iz vere. Krv mu je tekla iz usta, niz bradu, na grudi. Progovorio je udesnim, silnim glasom, ne skrivajui bol. Isus Hrist vam oprata. Opratam vam i ja. Starcu sa tapom je trebalo neko vreme da shvati muenikovu misao. Ispustio je rezignirani, mrzovoljni uzdah. Bilo mu je jasno da vie nita nee izvui iz Firencija. Kako god elite. Pomonik je zavrio telefonski razgovor. Priapnuo je efu na uvo. Pronali su adresu u njegovoj sobi u Vatikanu. Kakvu adresu? Portugalske novinarke, koja ivi u Londonu. ,,Neobino. Pronali smo je. Ona je ki starog pripadnika organizacije. Starac je razmiljao. Pozovi naeg oveka. Reci mu da poseti parohijskog svetenika u Buenos Ajresu. Moda e neto saznati. Kad to obavi, nek otputuje u Gdanjsk. Neka tamo eka dalja uputstva. I ti e morati da ide u Argentinu. Vrlo dobro, gospodine, pokorno ree pomonik. ta emo s monsinjorom? Oitaj mu opelo, dobaci starac, sarkastinim tonom. ekau te u kolima. Starac prijateljski potapa pomonika po ramenu. Otiao je bez rei pozdrava monsinjoru Firenciju. Nije ga ni pogledao, niti je uo pucanj koji je okonao prelatove muke. Silazio je niza stepenice, pomou tapa, s mobilnim telefonom na uhu. Odbacio je zapovedniko dranje. Preobrazio se u nemonog starca, to je dobrim delom i bio. Neko je odgovorio na njegov poziv. Defri Barns? Sluaj me, imamo problem.

Nema grada poput Londona, pomisli Sara Monteiro. Letela je iz Lisabona, svom domu na Belgrejv roudu. Avion je pola sata kruio u vazduhu, ekajui na slobodnu pistu. To je samo povealo prijatna oekivanja posle dve nedelje dosadnog odmora u roditeljskom domu. Njen otac je penzionisani kapetan portugalske armije. Mati joj je profesor engleskog (otud dodatno h*u njenom imenu, i naklonost svemu britanskom). Ne moe se rei da nije volela Portugal. Uivala je u lepoti zemlje porekla. Mora se priznati da je tokom duge istorije imala previe revolucija i premalo reformi. Sara je dva-tri puta godinje poseivala Portugal. Volela je da provede Boi na farmi pored Bee u Alenteu, na kojoj su njeni roditelji iveli ve nekoliko godina. Uivala je u istom seoskom vazduhu, tako razliitom od onog u britanskoj prestonici. Avion je sleteo bez problema, s uobiajenim cimanjem i trzanjem. Iskrcae se za dvadesetak minuta. Putnici su se ve tiskali da bi prvi dograbili prtljag i izali. Upravo smo sleteli na Hitrou. Temperatura u Londonu je dvadeset stepeni Celzijusovih. Ostanite u seditima, vezanih pojaseva, dok se avion ne zaustavi. Zahvaljujemo se na izboru nae kompanije, recitovao je stjuard, bezbojnim glasom. Sluala ga je nekolicina ljudi. Sara nije bila meu njima. esto je putovala avionom, ne samo u rodni Portugal ve i irom sveta, zahvaljujui poslu reporterke londonskog dopisnitva jedne od najveih meunarodnih novinskih agencija. Radila je dobar i zanimljivposao. Plaali su je za prenoenje vesti iz svog grada. Imala je jo dva slobodna dana, pre povratka na radno mesto. Tamo je ekala nepresuna poplava vesti i neprekidna potraga za senzacionalnim dogaajima. Avion se konano zaustavio. Putnici su pohitali ka izlazu. Uzela je neseser i torbu. Na putu ka izlazu pozvala je roditelje, da bi im dala do znanja da je bezbedno sletela i da e ih kasnije nazvati. urila je kroz duge, zastrte hodnike, okreene zelenom i crnom bojom. Stala je u red pred carinom. Graani Evropske zajednice, vajcarske i Sjedinjenih Drava su stajali u jednom, a dravljani ostalih zemalja u drugom redu, sa spremnim pasoima i putnim ispravama. Sara je uljudno ekala iza ute linije, da ne bi smetala oveku s naoarima ispred sebe i da ne bi nervirala carinskog slubenika u kabini. Sledei, molim. Carinik nije zvuao nimalo prijateljski. Bolje da je stala pred drugi alter. ena u susednoj kabini je delovala mnogo prijatniji. Sad nije imala kud. Sara je pruila paso, naoruana najubojitijim osmehom. Carinik ga je osmotrio.

Lepo je vratiti se kui. Kakvo je vreme?, pitala ga je. Nadala se da e tako razbiti led. Odavde ne mogu da vidim kakvo je vreme, proguna carinik. Zvuao je jo gore nego to je izgledao. Verovatno je ustao na levu nogu, ili se posvaao sa enom, ako je imao. Izgleda da neto nije u redu s vaim pasoem. ta nije u redu? Pokazau vam drugu legitimaciju, ako hoete. Nikad nisam imala problem s pasoem. Moda je sistem pogreio. Zlovoljni slubenik se zvao Horejo, ako je verovati ploici na uniformi. Zazvonio je telefon na alteru. ,,Da, ali neto nije u redu s pasoem", rekao je. Ubrzo je spustio slualicu. Izgleda da je sve u redu. Moete ii. Veliko vam hvala. Iznervirala se zbog neljubaznog slubenika. Bezobrazni taksista e biti pravi lag na bljutavoj torti, ah prvo mora da preuzme prtljag. Sve u svemu, proi e jo sat pre nego to stigne kui, pod pretpostavkom da prtljag nije na drugom kraju sveta, naravno. Automatski alarm se oglasio u nekoj od kancelarija aerodromskog obezbeenja, dok je Sara stajala pred carinikom. Mladi slubenik dvadesetih godina je odgovorio na rutinski alarm. Traka na ramenima bele imiforme svedoila je o njegovom rangu. Pokuavao je da utvrdi uzrok titravog, crvenog svetla. Verovatno je pronaen lani ih istekli paso ili je putna isprava nekog putnika bila u loem stanju. Paljivo je osmotrio sliku na ekranu. Video je divnu enu, tridesetih godina, pred alterom broj 11. Na njemu je radio Horejo, poslu posveeni, dosadni udovac. Voleo je da sve bude pod konac. Procedura je zahtevala da obavesti pretpostavljene. ,,Gospodine. U kancelariju je uao mukarac, pedesetih godina, prosedih slepoonica. Nagnuo se ka ekranu. Pusti me da proverim. Proitao je informacije s ekrana i neto otkucao. Pojavilo se ime Sara Monteiro, s gomilom podataka. Ne beri brigu, Done. Ja u se pobrinuti za ovo. Telefonirao je Horeju. Ovde Stiv. Pusti je. Da, ne brini. Samo je pusti. Sve je u redu. Pozvao je drugi broj, ne sputajui slualicu. Upravo je sletela.

Stvari nisu stajale tako loe. Posle jedva pola sata sedela je u taksiju. Napustila je terminal 2. Uskoro e stii kui. Belgrejv roud, molim vas, rekla je vozau. Za pola sata ih etrdeset pet minuta, u zavisnosti od saobraaja, brkae se u miriljavoj kupki, u do vrha punoj kadi. Matala je o blagotvornoj kombinaciji jagode i vanile. arobna meavina e joj doneti preko potrebni spokoj duha i tela. Taksi je zaobiao elezniku stanicu Viktorija, na kojoj je vladala uobiajena guva i nastavio ka Belgrejvu. Prolazili su tipinom londonskom ulicom, s dosta jefitinih hotela i pretrpanim trotoarima. Najvei broj zgrada krasila su proelja poduprta obinim i korintskim stubovima, u zavisnosti od ukusa arhitekata ili naruilaca. Viktorijanske kue bile su najmanje stotinu godina stare, ali su ih zidovi od crvene cigle i svee ofarbana vrata i prozori inili prijatnim za oko. Taksi je nadomak njene kue iznenada ukoio u mestu. Sara je zamalo udarila glavom u staklenu barijeru izmeu vozaa i putnika. Mimoila su ih crna kola, zatamnjenih stakala. Otro su skrenula i stala ispred njih. Taksista je gnevno zatrubio. Sklanjaj se s puta, drkadijo!, povikao je. Voza u kolima ispred njih je spustio prozor. Izbacio je glavu i uskliknuo: Izvini, ortak, pre nego to je odmaglio. Taksi je nekoliko sekundi kasnije stao ispred Sarine kue. Voza se kavaljerski pobrinuo za njen prtljag. Na podu predsoblja doekala ju je planina pote. Bilo je tu svega i svaega, razglednica od kolega, neizbenih rauna, reklama svih vrsta i obhka i neto prave pote koju e kasnije proitati. Iznela je kofer do spavae sobe na drugom spratu i ula u kupatilo da napuni kadu. Presvukla se u udobniju odeu. Konano se vratila kui. Za dva minuta e utonuti u miomirisnu kupku. Nestalo je vanile. Zamenie je kupkom s mirisom meda. Rezultat e biti jednako okrepljujui. Ve je zaboravila kiselog carinika na aerodromu i neprijatni dogaaj u taksiju. U prizemlju, iza vrata, usred gomile pote nalazio se koverat s krupno ispisanim imenom poiljaoca: Valdemar Firenci. Mnogo se toga moglo rei o slici kojoj se taj ovek divio. U njenom sreditu je bila infanta Margarita, veoma mlada panska princeza, desno iza nje bile su Izabel Velasko i Agustina Sarmineto, dve patuljice i Marija Barbola i Nikolas Pertusato, noge oslonjene na usnulog mastifa. Na tamnoj pozadini je bila donja Marsela de Uloa, s nepoznatim mukarcem. Poslednji detalj bio je nesvakidanja praksa za umetnike tog vremena. Na njihovim platnima nije bilo mesta za nepoznate ljude.

Svaki deo kompozicije nosio je posebno znaenje. Umetnik, predstavljen autoportretom na levom delu platna, neobinim detaljem je slao odreenu poruku. Slikar je naao doivotno uhlebljenje na dvoru. Slikao je uvaenog don Felipea IV i donju Marijanu, iji se odraz video na ogledalu u pozadini. Njemu zahvaljujui mogla se videti itava scena, poto je platno okrenuto od posmatraa. Kraljiin komornik, don Hose Nijeto Velaskez, stajao je pored zadnjih vrata. Slika je bila prvorazredno umetniko delo, ah je mukarac poodmaklih godina, koji je sa interesovanjem posmatrao izazivao jo vie panje. Muzej Prado u Madridu bio je pred zatvaranjem, ali ovek u treoj galeriji kao da toga nije bio svestan. Netremice je posmatrao veliku sliku, jedan od najvrednijih muzejskih eksponata, Las Meninas, uveno remekdelo Dijega Velaskeza. Gospodine, muzej se zatvara. Molim vas, poite prema izlazu, brino mu se obratio uvar, mladi odan svom poslu. Postarae se da starac poslua njegovo upozorenje. Viao je starca gotovo svakodnevno, u treoj galeriji. Uvek je posmatrao istu sliku. Satima je sedeo, ne obazirui se na nepresunu reku turista. uvaru se ponekad inilo da jedna slika posmatra drugu. ,,Da li ste ikad paljivo pogledali ovu sliku?, pitao ga je starac. Straar se obazre okolo. U galeriji nije bilo nikog izuzev njih dvojice. ,,Da li se meni obraate? Starac nije skidao pogled sa slike. ,,Da li ste ikad paljivo pogledali ovu sliku?, ponovio je. Naravno. Ova slika je za Prado isto to i Mona Liza za Luvr. ,,To su opte odrednice. Recite mi ta vidite. uvar se postideo. Svakodnevno je prolazio pored te slike. Znao je koliko je vana, ali ne i zato. Navikao se na nju, kao na svoju ulicu. Uzimao je zdravo za gotovo, ne gledajui u nju. Kako god, uskoro e zatvaranje muzeja. Morao je da otprati starca iz galerije, da bi zavrio obilazak i krenuo kui. Od nje ga deU najmanje pola sata puta. Gospodine, ne moete ostati ovde. Muzej se zatvara, rekao je, odlunim, ali ljubaznim glasom. Starac je bio hipnotisan Velaskezovom slikom. Veliko platno je zbilja lepo, pomisli uvar, ali vie od toga nije mogao rei. Paljivije je osmotrio starijeg oveka. Primetio je da mu se leva ruka trese. Suza kliznu starevim desnim obrazom. uvar pomisli da je najbolje da nastavi u pomirljivom tonu i da ne jedi starca. Las Meninas je divna slika. Znate U ko su meninasV'

Devojke na slici? Meninas su dve ene sa obe strane infante Margarite. Meninas je portugalska re. Pripadnici kraljevske porodice su tako zvali princezine dadilje. Pa, ovek svakog dana naui neto novo. Umetnik na levoj strani je tvorac ovog dela. Mislio je da e dadilje ubediti malu princezu da pozira za njega. Kao to se vidi u ogledalu, kralj don Felipe i kraljica donja Marijana su ve odigrali svoju ulogu. Doveli su patuljice i psa da bi odobrovoljili infantu, ali princeza nije htela da sarauje. Planirana slika nikad nije naslikana. Oprostite mi, gospodine, ali naslikana je. Evo je pred nama. Govorim o planiranoj shci, nagovetenoj slikom u ogledalu. Moda imate pravo, ali slika postoji i dovrena je. Hou da kaem da slika unutar slike nije nikad dovrena. Moda imate pravo, kad stvari posmatrate iz tog ugla. Vidite kako je detinji kapric izmenio situaciju. Zbog njega porodini portret nije dovren. Omoguio je nastanak druge, mnogo lepe slike. Moda. Stvar je u tome to odluka donesena u odreenom asu moe uticati na posao, itav ivot, ponaanje, itav... Starac se zakaljao. Pao bi da uvar nije imao hitre reflekse. Pridrao ga je. edan sam, objasnio je starac, hrapavim glasom. Doneu vam vode. uvar galerije broj tri muzeja Prado urno se udalji. Starac, naslonjen na zid, izvadi zguvano pismo iz depa. Spustio ga je na pod, zajedno sa slikom pape Benedikta XVI. esma je bila daleko, pa uvar nije mogao brzo da se vrati. Pozvao je kolegu u pomo. Kad se vratio u galeriju, paljivo nosei au vode, u odaji nije bilo nikog, izuzev bolesnika na podu. Bio je u istom poloaju u kom ga je ostavio. unuo je pored starca. Situacija se promenila. Starac je nepomino sedeo, irom otvorenih oiju. Bio je mrtav. Mladi uplaeno poskoi i pozva pomo radiom. Skupio je svu snagu i pogledao mrtvaca. Stareve oi bile su uperene na sliku koju je satima posmatrao. Plaza de Majo u Buenos Ajresu sredite je istorijskog protesta argentinskog naroda. Predsednika palata, Kaza rozada i katedrala Metropoliten gledaju na ovaj trg. Mladi je uleteo u ogromnu bogomolju. Trao je koliko ga noge nose.

Zadihani, znojem obliveni mladi je trao od doma parohijskog svetenika, padre Pabla, bojeg sluge neupadljivog imena, nesklonog skretanju panje. Katedrala je, u to vreme bila zatvorena za vernike. Svetenik je kleao u podnoju oltara, sklopljenih ruku, u smernoj molitvi. Primetio je mladia. Obino bi saekao da svetenik dovri molitve. Danas je delovao nestrpljivo. Parohijski svetenik se prekrsti i ustade. Obratio se zajapurenom mladiu. ta nije u redu, sinko? Da li mene trai? Da li se neto dogodilo? Nije, padre. Neki ovek... zakucao je na vaa vrata... traio vas je. Manuele, mnogo se znoji. Da h si trao dovde? Jesam, padre. Stari svetenik spusti ruku na mladievo rame. Hodi, sedi kraj mene. Smiri se, pa mi ispriaj ta se dogodilo. Ko je bio taj ovek? ta je uradio, kad si se toliko uzbudio?" ,,Ne poznajem ga. Izgleda da je iz Evrope, istone Evrope." Svetenik se tre, kao da se setio neeg. I on poe da se znoji. ta je hteo od mene? Hteo je da se vidi s vama i to odmah. Rekao sam mu da je to nemogue. Rekao je da je sve mogue, u oima gospodnjim. Najgore od svega je... Najgore... Da li te je na bilo koji nain povredio? Nije, padre, iako znam da je zao. Nastavio je apatom. Imao je pitolj. Pablo otre znoj sa ela maramicom. Zatvorio je oi i utao. Otvorio ih je, posle kratkog vremena. Uspeo je da povrati kontrolu nad disanjem. ta si mu rekao? Rekao sam mu da ste otili u bolnicu da posetite prijatelja. Zato si lagao, Manuele? Oprosti mi, padre Pablo, ali nita drugo mi nije palo na pamet. Taj ovek je izgledao zlo. Imao je tetoviranu zmiju na levoj ruci. ,,Da h je pokuao da ue u moju kuu? Vidno potreseni deak je oklevao s odgovorom. Pitolj nije viao svakog dana, pogotovo pri razgovoru sa strancem. Nije, padre, konano je rekao. Dobro je, Manuele. Vrati se i nastavi da radi. Mladi ustade i poljubi svetenika u ruku. Delovao je znatno mirnije. Zaputio se centralnim delom crkve, krstei se. ,,Manuele... ,,Da, padre Pablo? ,,Da li si video tog oveka na putu ovamo?

,,Ne, ne. Bio sam toliko uplaen da sam dotrao ovamo im je otiao. Nisam nita video, niti sam se osvrtao oko sebe. Trao sam kao lud. Dobro, Manuele. Moe da ide. Bog te blagoslovio. Sauvaj veru. Otac Pablo tiho kleknu i poe da se posveeno moli, pre nego to je deak izaao. uo je korake. Nisu bili deakovi. Pripadali su krupnijoj, odlunoj osobi. Padre Pablo oseti neto na ramenu. To nije bila ruka, ve hladni metal. Oekivao sam te, ree svetenik. Nisam iznenaen. Neki ljudi imaju izuzetno snani instinkt. Da li si oekivao nekog posebnog? Padre Pablo se prekrsti i ustade, oiju uprtih u neznanca. Moja budunost je u bojim rukama, ba kao i tvoja. Ne boj se, velikoduno sam nagraen. Nisi doao da mi da ono to mi ne pripada. Moda sam doao da neto odnesem. ,,To zavisi od pogleda na svet. Gde su? ,,U Buenos Ajresu, Njujorku, Parizu, Madridu, Varavi, enevi. irok je ovaj svet. Zauo se prigueni prasak i svetenik pade preko klupe. ovek sa tetoviranom zmijom, sa stranim naglaskom, najverovatnije iz istone Evrope, stigao je iz Rima. Stajao je blizu padrea Pabla, koji je obilno krvario s desne strane. Pokuavao je da pokrije ranu krvavom rukom. Bog nije ovde da te spase, dragi gospodine. Bolje bi ti bilo da mi kae gde su. Bog me je ve spasao. Nikad ih neete nai. ovek se nadneo nad padreom Pablom. Progovorio je s lanom bliskou. Zna, padre, pomonik je koristan zato to radi ono to mu se kae, u ovom sluaju pomae u nalaenju izgubljenih stvari. Najvie mu pomau neiskusni, uplaeni ljudi. udo jedno koliko se od njih moe doznati. Nisam ih naao i znam da mi neete rei gde su, ali trag ovde, podataktamo, pisamce, poruka, mejl, fotografija... Kockice su baene u novoj igri, u kojoj svetenik nee uestvovati. Uskoro e se zauvek povui iz ovozemaljskih igara. Padre Pablo se samo mogao nadati da ovek s tetovaom zmije zna mnogo manje nego to tvrdi da zna. Nepoznati je pokazao fotografiju sveteniku i rekao: Siguran sam da e on biti raspoloeniji za saradnju. Preneu mu tvoje pozdrave. Ispalio je drugi hitac, ovaj

put u glavu. Spokojno se zaputio prolazom izmeu klupa. Prekrstio se i iskrao na sporedna vrata. Uivao je u povratku kui, pa makar on trajao samo dva dana. Udisao je slani vazduh s Baltikog mora. Proimao je grad koji je bog odabrao za mesto njegovog roenja. Dolazak u ovaj deo sveta je bio kao znamenje, podsetnik na znaaj poverene mu misije. etao se poznatim ulicama Gdanjska, poljskog ekonomskog centra i kolevke uvenog sindikalnog pokreta Solidarnost. Uvek je znao da ga eka vehka misija. Bio je u pravu. To uverenje je pre est godina, kad je iveo u Ulici imelna, potvreno telefonskim pozivom usred noi. Setio se rano preminulih roditelja, prolazei pored malog stana u kom se rodio i proveo mladalake godine. Sve je to bila boja promisao, zavrni potez kruga ijem se savrenstvu tohko divio. Telefonski poziv se nije dogodio sluajno sluajnosti ionako ne postoje bio je rezultat provienja. Prvi put u poslednjih est godina se vratio u Gdanjsk i ponovo video Vislu. Majstor mu je naloio da prieka sledei zadatak u rodnom gradu. Majstor je uvek znao ta radi. Bio je jedan od iluminata, svetih zatitnika viih interesa Svetog trojstva na kugh zemaljskoj. Uskoro e podne. etao se Meskazanskom ka ibnickoj. Skrenuo je desno, pa levo, na put za Dlugije Pobree. Veerae u restoranu Gdanjski. Ponaao se kao stalni gost, iako nikad nije bio u njemu. Raskona sala bi vie odgovarala palati, nego restoranu. ,,Na zdrowie, pozdravio ga je besprekorno odeveni kelner. Dzien dobry, ljubazno je odgovorio. Odavno nije nikog pozdravio na maternjem jeziku. Naruio je specijalitet kue za dvoje i bocu crvenog vina. Hrana je brzo stigla. Veti kelner se udaljio s prijateljskim: Smacznego. Kako ste?, pitao ga je neko iza lea. Vrlo dobro, gospodine, odgovorio je i smerno ustao. Neko ko ga je video pre nekoliko trenutaka ne bi poverovao da je re o istoj osobi. Samopouzdanje je iezlo, preobrazivi se u servilnost prema pridolici koja je sela preko puta njega. Nosio je elegantno armani" odelo, diskretne crne boje, slino onom koje je nosio ovek koji je prvi stigao u restoran. Iz njihovog ponaanja je bilo jasno ko je vii po inu. Obavio si hvale vredan posao. Hvala vam. Bila mi je ast da vas siuim.

Govorih su itahjanski. Veliki majstor e, kao i obino, znati da nagradi tvoje napore. Pozvae te k sebi. Poastvovan sam tim susretom. ,,I treba da bude. Retko kome ukazuje takvu panju, jo manje ih poivi da o njoj govori. Tako se ponaa iskljuivo sa osobama iz najblieg okruenja i najodanijim saradnicima. Poljak obori glavu, u znak potovanja. Izvukao je koverat iz imutranjeg depa. Stavio ga je na sto. Ovo sam naao u Buenos Ajresu. To je fotografija o kojoj sam vam priao. Pribegli su jednostavnom triku. Pod ultraljubiastim svetlom se ukazuje druga slika. Pogledajte. Pretpostavljeni je osmotrio fotografiju. ,,Eh, ta e sve da smisle, rekao je, ne skidajui pogled s Poljaka. Uskoro emo saznati kako se ovaj ovek zove. Na efa je doao red da preda koverat, to je i uinio. Spustio ga je na sto, ne trudei se da prikrije svoj in. Ovde su nova nareenja. Unutra je sve to je neophodno, rekao je. Vratio mu je fotografiju. Ponesi je sa sobom. Plan se glatko odvija. uvaj se izdajnika. Mnogo ljudi nam je za petama. Gledaj da ne izazove niiju sumnju i nemoj da omane. Do vienja. Otiao je bez rei, ne dodirnuvi hranu. Podreeni je gurnuo kovertu u unutranji dep sakoa. Prodrao je specijalitet kue i sa uivanjem ispio vino. Platio je raun kad se zasitio, i ostavio velikodunu napojnicu. Imao je pravo na malu svetkovinu. Zasluio je nagradu priljenom slubom. ,,Dziekuje, zahvalno e kelner, srean to vidi zelene, amerike dolare, koje je dobro obueni ovek ostavio na srebrnom posluavniku. Vidimo se sutra, ree ovek. Otvorio je koverat, etajui se pored Visle i ispitao njegov sadraj. Unutra je bio dokument s njegovom fotografijom, osnova novog identiteta, avionska karta iz Frankfurta i neki papiri. Gurnuo je fotografiju iz Buenos Ajresa u koverat. Sad je na tebe red, rekao je oinskim tonom. Nije mislio na osobu na fotografiji, koliko na predstojeem zadatak. Obavie ga brzo i delotvorno, kao i sve pre njega. Proetae nedeljnom pijacom, da bi uivao u arima grada kog moda nikad nee videti. Skinuo je sako. Koulja s kratkim rukavima otkrila je tetoviranu zmiju, koja se pruala sve do zgloba. Vratio je sve papire u koverat, nakon to je jo jednom pogledao fotografiju pronaenu u Buenos Ajresu, u domu parohijskog svetenika,

padrea Pabla. On je sad poivao u drugom, venom domu, pod zemljom. Fotografija je, na prvi pogled, bila portret pape Benedikta XVI.

KONKLAVA OD DVADESET ESTOG AVGUSTA 1978. GODINE Neka mir Boji bude s vama, zato to nisam uinio nita da bih dospeo ovde gde jesam. ALBINO LUANISVOJOJ PORODICI, NAKON TO JEIZABRAN ZA PAPU habemuspapam, obznanio je cardinal sa balkona bazilike svetog Petra, Sto jedanaest kardinala moralo je da odri brojne sastanke, u obliku zajednildh rukova i da postigne velild broj dogovora masldranih u nepovezane, Ijubazne razgovore, da bi Sveti duh odlu- agresivna izborna kampanja poela odmah posle smrti pape Pavla VI. Lani nedostatak interesovanja skrivao je prave promocione delatnosti. Neki prelati su se sa osmehom priseali veeri u kojoj je kardinal Pinjedoli, okruen sebi ravnima u savetu kardinala, obznanio da se smatra nekvalifikovanim za ulogu koja mu se namee. Svima je stavio do znanja da je najbolje glasati za kardinala Gantina, crnog prelata iz Benina. Neko bi, na osnovu slinih primera, pomislio da bi se neizbeni izbor verskog ppglavara mogao obaviti eliminacijom, umesto selekcijom. Najvei broj kandidata je pribegavao slinim manevrima zato to takvi postupci nisu uklanjali iz trke nijednog kardinala. Javno su nastupali smerno i neambiciozno samo da bi podsetili ostale, da su oni najbolji izbor. Nisu svi kardinali znali za ove izborne igre, pretvaranja i iznenadne obznane religioznog ara. Albino Luani je, ne marei za intrige, troio vreme provedeno u Rimu za opravku svoje lane 2.000, vozila koje mu je zagoravalo ivot. Rekao je Dijegu Lorenciju, svom pomoniku, da eli da kola budu spremna do dvadeset devetog, kad se konklava morala okonati. Hteo je da rano ujutru poe za Veneciju. Predvianje volje kardinala bilo je mogue. Niko se nije usuivao da predvidi izbor Svetog duha. Odluka su donosili prelati inspirisani Svetim duhom, zbog ega je izbor pape bio nepredvidljiv. Dogaaji na ovoj konklavi jo jednom su pokazali da su putevi gospodnji nedokuivi ljudskom umu.

Alberto Luani je kleao u molitvi u eliji broj ezdeset, nakon jutarnjeg glasanja. Konana odluka nije donesena, ali je bilo neoekivanih rezultata. Luani je, na primer, osvojio trideset glasova u drugom krugu. Molio se, s muninom u stomaku. Preklinjao je boga da se pobrine da ga velika obaveza mimoie, umesto da od boanskog provienja zatrai hrabrost i jasnou misli da bi glasao za kardinala dostojnog najvieg poloaja. Molio se da kardinali prestanu da glasaju za njega i da Sveti duh nadahne prelate da na svojim papirima za glasanje ispiu ime kardinala Sirija. Kardinal Siri je na poslednjem prebrojavanju imao samo pet glasova vie od njega. Trei na spisku nevoljnih kandidata je bio kardinal Pinjedoli. Dobio je petnaest glasova, iako je izgubio na prestiu. Sledio ga je brazilski kardinal Lorajder, s dvanaest. Devetnaest preostalih glasova je rasporeeno izmeu italijanskih kardinala Bertolija i Feliija. Nekolicina je pripala Poljaku Karolju Vojtili, Argentincu Pironiju, monsinjoru Kodeiru (pakistanskom nadbiskupu) i Austrijancu Francu Keningu. Neeljena borba se zametnula izmeu Sirija i Luanija. Kardinal Siri je hteo da pobedi, dok je kardinal iz Venecije, Albino Luani, hteo da pobegne. Moda bi to i uinio, da vrata Sikstinske kapele nisu bila zatvorena. Don Albino se, pre odlaska na konklavu, obratio roacima i prijateljima. Rekao je da e se u sluaju da bude izabran posluiti dobro poznatom frazom: Odbijam, i traim va oprotaj. Kardinal je ba kao i veina ostalih svoj izbor za poglavara katolike crkve smatrao krajnje neverovatnom. Ipak, njegova svetost papa Pavle VI je tokom posete Veneciji, kraljici Jadrana, darivao Luana stolom. Nije se zaustavio na tome, ve ju je lino prebacio preko kardinalovih ramena. Pavle VI je retko kad izraavao naklonost u javnim prilikama. Na taj nain je odao priznanje venecijanskom kardinalu na odanosti i odbrani vie zbog obaveze nego iz ubeenja poslanice Humanae vitae, jedne od najnesrenijih u dugoj istoriji crkve. Jula 1968. godine, Pavle VI je izdao izuzetno radikalno pastoralno pismo, zabranjujui svaki spravu ih metod kontrole raanja, ukljuujui i abortus, sterilizaciju, pa ak i prekid trudnoe pri oiglednoj opasnosti za majin ivot. U Humanae vitae je sve preputeno boanskoj promisli, pretpostavljenoj branoj odgovornosti i kreposti. Papa je obznanio da se boji naum ne moe podvri drutvenim, politikim ili psiholokim uslovljavanjima. Seanja na papinu posetu Veneciji ne bi bila vana da nisu pothranjivala strah Albina Luanija da e biti izabran za pontifa glasovima kardinala i Svetog duha.

Dopusti da izaberu Sirija, molio je Tvorca. Imam toliko posla u Veneciji! Pavle VI je, svesno ili ne, nametnuo ovu ulogu Albinu Luaniju. Proizveo ga je za kardinala i javno iskazao naklonost prema njemu. Hvalio ga je reju i delom. Valja rei da nije bio u potpunosti zasluan. Don Albino nikad ne bi bio u ovom poloaju da ga Jovan XXIII nije imenovao za biskupa. To imenovanje bi ga mimoilo da ga majka Bartola nije rodila (u Kanale de Agordo, sedamnaestog oktobra, 1912. godine). Morao je da odbaci sve sline misli. Bog e odluiti o njegovom izboru. Sve se odvija po bojoj promisli. Da nije tako, parohijski svetenik Filipo Karli ne bi ga ohrabrio da krene na bogosloviju u Feltreu. Kardinal Luani je posle prvog kruga glasanja shvatio da je usisan u biraki mehanizam konklave. Pokuavao je da proe neprimeen, to mu je obino uspevalo. Prokuana taktika, po svemu sudei, sad nee delovati. Uroena rezervisanost i stidljivost mu ovaj put nisu omoguile bekstvo iz njemu potpuno neshvatljivog procesa. Ko je mogao oekivati dvadeset tri glasa u prvom krugu, samo dva manje od Sirija i ak pet vie od Pinjedolija? Pravila su nalagala da se papirii skupe posle svakog kruga glasanja i spale u penici. Pavle VI je predvideo svaki detalj konklave. Nita mu nije promaklo. Pape su diktirale pravila. Blaenoupokojeni sveti otac je iskljuio kardinale starije od osamdeset godina iz procesa glasanja. Pavle VI je u apostolskom proglasu Romano pontifice eligendo, uveo ovo ogranienje, protivno raspoloenju konzervativnijih verskih krugova. eleo je da izbegne da teka odgovornost pastira crkve ne padne na plea osoba starijih od osamdeset godina. Promena nije uvedena iz banalnih razloga. Vladanje crkvom Hristovom je teak zadatak. Neuki su se bunili govorei da su se neki pontifi posvetih praktinim, umesto duhovnim pitanjima. Ti neprosveeni duhovi nisu razumeli da crkva ne poiva iskljuivo na recitovanju Zdravo Marije, kao to je rekao jedan od amerikih kardinala. Kardinal Luani je zavrio s molitvama. Ustao je i napustio eliju. Josif Malula, kardinal iz Zaira, srdano mu je estitao. Luani je samo tuno klimnuo, na putu ka Sikstinskoj kapeli, gde e se obaviti trei krug glasanja. Stojim u sreditu stranog uragana, jadao se. Na treem glasanju je dobio ezdeset osam glasova, a Siri petnaest. Osam glasova ga je delilo od papskog zvanja. Nemojte, molim vas, nemojte", molio se Luani, ispod glasa. Nekoliko kardinala u blizini je ulo njegov vapaj. Prelat Vilebrands je pokuao da ga odobrovolji.

Coraggio, kardinale Luani. Gospod nam navaljuje teret na plea, ali nam daje snage da ga ponesemo. Felii je priao nervoznom kardinalu. Predao mu je kovertu. Poruka za novog papu, rekao je. Komentar je zvuao zbunjujue iz usta oveka koji je u prethodnim krugovima glasao za Sirija. Rukom pisana poruka je sadrala rei Via Crucis, Put krsta, simbol i podsetnik Hristovog stradanja. Svi kardinali su oseali isti strah i nespokoj u prisustvu Mikelanelovih impozantnih fresaka. Prelati su znali da su deo transcendentalnog rituala, najznaajnijeg u istoriji crkve, i s obzirom na okolnosti, u istoriji sveta. Proces se odvijao u skladu sa stoletnom tradicijom. Predviala je da Sveti duh sie na uesnike konklave, da bi se zaustavio iznad jednog od njih. To je bilo preovlaujue miljenje. To je bila boja volja. Luani je dobio devedeset devet glasova. Kardinal Siri jedanaest, a Lorajder jedan (Luanijev). Sudbina je odluena. Kardinali su slono i srdano pljeskali. Izabrali su papu izmeu sto jedanaest kardinala za manje od dvadeset etiri asa. Retki uspeh je pripisivan boanskom nadahnuu. Sve je bilo gotovo u est i pet, neto pre veere. Otvorila su se vrata na Sikstinskoj kapeli. Uao je majstor ceremonijala, u pratnji kardinala an-Marija Viloa, dravnog sekretara Vatikana za vladavine preminulog pontifa i uvara kljueva svetog Petra do kraja konklave. Svi prelati su, prema dugoj tradiciji, okruili Albina Luanija. ,,Da li prihvata kanonski izbor za pontifa svete rimske crkve?, pitao ga je francuski kardinal. Oi svih prelata bile su upravljene na stidljivog oveka. inilo se da i Mikelanelovi likovi izgledaju ozbiljnije, da su izgubili sav polet i namakli nepodnoljivo napete izraze. Kardinali Ribeiro i Vilebrands su ohrabrujue posmatrali venecijanskog svetenika dok je Vilo ponavljao pitanje. Neka vam bog oprosti zbog onog to ste mi uinili", konano odvrati Luani. ,,Prihvatam. Dogaaji su se odvijah po stoletnom protokolu. Ozbiljni, upeatljivi ritual se nastavljao sa zastraujuom preciznou. Kakvim imenom eli da ti se obraamo?

Luani je ponovo oklevao. Posle nekohko sekundi se prvi put osmehnuo i izgovorio ime po kom e biti zapamen u istorijskim spisima. Ioannes Paulus Prvi. U Vatikanu se pretpostavljalo da je ime koje izabere novi pontif delimini pokazatelj pravca budue vladavine. Najiskusniji su shvatih da je Albino Luani izabrao neobinu stazu i da e njegovo papstvo biti nesvakidanje. Nita nee biti isto, rekh su. Njegova vladavina je poela inovacijom. Nijedan papa u gotovo dvehiljadegodinjoj istoriji nije izabrao dvostruko ime. Luani je bio jedini koji se usudio da se suprotstavi tradiciji da bi odao potu oveku koji ga je proglasio biskupom i onom koji ga je imenovao za kardinala. estitamo, vaa svetosti, obznani kardinal Karolj Vojtila. Veliki mete je zavladao u Sikstinskoj kapeli. Izbor pape je pripreman danima, ali su stalno iskrsavah novi momenti, vredni panje zaboravljena sitnica ih nenajavljena poseta. Kardinah su podelili zaduenja. Uurbano su jvurcah na sve strane, svesni da uestvuju u istorijskom dogaaju. Luani je odveden u kapehcu da bi obavio neophodne rituale i da bi se pomolio bogu, u skaladu s tradicijom. Drugi prelati su spalili papirie s poslednjeg glasanja i dodali hemijske supstanee koji e pobeliti fumata. Hiljade vernika na Trgu svetog Petra su posle prvih belih pramiaka videle kako se iz dimnjaka die crni dim, verovatno zbog nagomilane prljavtine ili zbog toga to novi papa nije izabran. Braa Gamareh, vatikanski krojai, raspravljali su o nevanim stvarima dok su pokuavah da pronau belu odeu za sveanu priliku. Najpoznatija krojaka radnja u Rimu je decenijama ekala izbor pape s tri ogrtaa: malim, srednjim i vehkim. Za ovu prihku su spremih i etvrti veoma veliki. Kruile su glasine da e na konklavi ovog puta biti izabran papa krupnije grae. Izabranik je, pak, imao uska ramena. Njegovo ime se nije pojavljivalo na spisku najizglednijih kandidata, zajednikom delu novinskih i televizijskih poslenika. Krojai su dugo obilazili oko Albina Luanija. Isprobali su nekoliko komada odee pre nego to su zadovoljno odahnuli. Luani je konano bio spreman da se predstavi svetu kao novi sveti otac katolike crkve, u odgovarajuoj beloj odei. Priao mu je kardinal Suenen da mu estita. Sveti oe, hvala vam to ste se prihvatili dunosti. Luani se osmehnu, Moda bi bilo bolje da nisam. Zato nije odbio? Pitao se. Hteo je da se zahvah na ponuenoj dunosti, ali nije imao dovoljno hrabrosti. U stvari, njegova uroena skromnost je prevladana brzim

razvojem dogaaja i snagom volje mnotva. To nije presudilo. Prihvatio se pastirskog zvanja zato to se oseao sposobnim da obavi teki zadatak koji ga je ekao. U suprotnom bi odbacio ponuenu ast, uveravao je sebe. Kardinali zapevae Te Deum. Grupice vernih na trgu poee da se razilaze. Pomislili su da se kardinali nisu dogovorih ili da nadahnue Svetog duha jo nije silo na njih, poto novi papa oigledno nije izabran. Iz dimnjaka se vio tamni dim, simbol neodiunosti konklave. Spikeri vatikanskog radija su objavih da je dim bio crno-beo i da odluka nije donesena. Od zapovednika vajcarske garde se oekivalo da pozdravi novoizabranog pontifa u ime svojih ljudi, ah on nije formirao odred koji e ga pratiti hodnicima do balkona s pogledom na Trg svetog Petra. Braa Gamareli su se prepirala u kapelici. Prebacivali su jedan drugom zbog nespremnosti. Ogromna vrata na balkonu bazilike svetog Petra su otvorila usred sveopteg metea. Iz zvunika zagrme glas kardinala Feliija. y^Attenzione. Vernici su u meuvremenu krenuli kui ili u hotele. Okrenuli su se i pourili ka gigantskom trgu. Zavladala je potpvma tiina. ,yAnnuntio vobis gaudium magnum: Habemus Papam! Dijego Lorenci je nekoliko godina obavljao dunost Luanijevog sekretara. Doputovao je s kardinalom u Rim. Nalazio se meu hiljadama vernika koji su ekali rezultate glasanja na Trgu svetog Petra. Video je da iz dimnjaka posle est i dvadeset pet izlazi ni crni ni beli dim. Ve itav sat je bio pepeljaste boje, tako da niko nije mogao da oceni da li je prljavi dim bi fumata kog su svi eljno iekivali. Pored njega je stajao brani par s dve devojice. Raspravljali su o znaenju dima. Obratila mu se najmlaa devojica, poneta religioznim zanosom koji je strujao trgom. Pitala ga je da h je drao misu u ogromnoj crkvi pred njima. Lorenci pogleda devojicu sa osmehom punim naklonosti. Ne, on je samo na proputovanju kroz Rim. ivi u Veneciji. Razgovarao je s njenim roditeljima. Sloili su se da je konklava, ak i za posmatrae, uzvieno iskustvo. Glasalo se za izbor pastira. Bih su sigurni da su kardinali odluivali nadahnuti bojim blagoslovom. Dijego Lorenci pomisli da se uzbudljivo iskustvo primie kraju. Sutradan rano ujutru e u don Albinovoj ,,lani krenuti za Veneciju. eka ih est stotina

kilometara dug put, izmeu dva grada. inilo mu se da ih deh itav svet. U tom trenutku je zagrmeo jasni glas kardinala Periklea Feliija. Sve glave su se okrenule balkonu bazilike svetog Petra. Annuntio vobis gaudium magnum: Habemus Papam! Cardinalem Albinum Luciani. Lorenci je zaplakao od radosti kad je uo Luanijevo ime. Plima oduevljenja obuze njegov duh. Nije mogao da shvati zato su se kardinali odluili za vazda stidljivog i povuenog don Albina. Devojica i njeni roditelji su ga posmatrali s naklonou i potovanjem. Mislili su da je i svetenik, ba kao i oni, potreseni svedok istorijski vanog trenutka. To je imalo smisla. Lorenci se sae. Uplakani svetenik je hteo da razgovara s novom prijateljicom. ,,Ja sam sekretar novog pape, konano je prozborio. Znai da e Albino Luani biti novi pontif. A ko je Albino Luani? To sad i nije bilo tako vano. Najvanije je da je rimska crkva dobila novog papu. Lorenci je sa hiljadama vernika na Trgu svetog Petra posmatrao priliku Albina Luanija na visokom balkonu. Smeio se u beloj odei. Njegov osmeh je dirnuo srca mnotva i ispunio njihove due toplim zadovoljstvom. Osmehnuti ovek u belom je zraio skromnou, blagodarnou i spokojstvom. Novoizabrani pontif se pojavio na balkonu sa osmehom mladia spremnog da se bez ostatka posveti svom pozvanju. To je bila velika promena u odnosu na ovanija Batistu Montinija, tmurnog papu Pavla VI. Sunce je slalo poslednje zrake u rimski sumrak, posle molitve urbi et orbi. Niko nije znao zato, tek najvei broj direktora bezbrojnih tajnih slubi irom sveta sluao je naredbe izboranog starca, koji se kretao pomou tapa sa zlatnom lavljom glavom. Svako objanjenje je moglo posluiti, iako nijedno nije bilo ni blizu istini. Jedna injenicabila je najvanija i neupitna: CIA je u najveoj tajnosti podravala sve stareve odluke. To nije sve, pozajmljivala je svoje ljude, ak i itave jedinice, organizaciji pod vostvom krhkog starca zapovednikog dranja. To je bio zaarani krug. Ako je svemona amerika CIA bila gotova da se pokori njegovoj volji i da mu pozajmi agente, svako dalje pitanje je bilo suvino. Nigde nije iao bez pratioca, obino besprekorno odevenog u crno ,,armani odelo. Njegovo ime, kao i starevo se nikad nije pominjalo. Svi su znali da je izazivanje

starevog besa veoma opasno. Bili su nerazdvojni, izuzev u retkim prilikama kad je pomonik morao da izvri neki naroiti zadatak. to se starca tie, esto ste ga mogli videti kako eta vrtovima svog grada ili rodnog mesta (ija se imena nisu smela pominjati). Ponekad je starac ostajao u inostranstvu due nego to bi eleo. Te nevolje su prestale kad je odustao od putovanja. To su mu omoguile nove komunikacione tehnologije i pouzdani sledbenici. Nita se nije moglo porediti s vazduhom domovine, drage mu Italije i lepotom rodnog grada i imanja. Starac je sedeo na terasi svog doma. Lutao je pogledom izmeu udaljenog horizonta i stranica Korijere dela sera. Uivao je da s balkona posmatra more zelenila, koje se prualo daleko van granica njegovog poseda. Nestajalo je iza brda, kao narandasti sunevi zraci u smiraj dana, gubitnici neravnopravnog boja s tminom, to nadire i jaa iz asa u as. Svuda unaokolo palila su se batenska svetla, pod nadzorom fotoelektronskih senzora, programiranih da se aktiviraju lagano i postepeno, u skladu sa sporovoznim sumrakom. Lampe su sve jae svetlele, zamenjujui prirodn,u svetlost. Ni sumrak ga nije spreio da ita novine, dok je more zelenila tonulo u mrak, samo sporadino osvetljen nemirnim svicima. Vetaka svetlost ne moe osvethti svet, razmiljao je starac. Moda samo vera ima tu mo. Njegovu um je s godinama bio sve naklonjeniji duhovnoj tangenti. Poeo bi razmatranje fizikog pitanja, koje bi nakon spiralnog kruenja pre ili kasnija dovelo do razmiljanja na temu duhovnosti. Samo nebo zna zato je tako bilo. Starac nije navikao da moli za milost, niti je bio sklon samilosti, iako je bio u dobu u kom ljudi mole oprotaj za poinjene grehe. Doiveo je pozne godine, zahvaljujui volji bojoj. Prevladao je mnoge opasnosti, sumnje i razoarenja. Muke koje je doiveo i koje jo doivljava bile su volja boja. Najvea razlika je bila u ravnodunosti s kojom je primao provokacije kojima ga je Svevinji netedimice obasipao. Usamljeni starac s novinama u ruci ih je dobro razumeo, bilo da su u pitanju bili sitni znakovi ili velika otkrovenja. Nije strepeo od boga, za razliku od veine smrtnika. Mnogi su pomrli od ruke starca sa tapom ih su stradali izvravajui njegova nareenja. Naterao je druge da misle da ih nepromiljeno koristi, dok uistinu nije mogao napraviti ni koraka bez njihove pomoi. Vreme je delovalo na sve, bez izuzetka.

Njegov pomonik nije bio tu. Sigurno je u inostranstvu, gde reava neki znaajniji problem. Bio je vie od pomonika, lini sekretar. Svi moni ljudi, ukljuujui i papu, imali su takvog oveka u slubi. Starac bi, jo pre nekoliko godina, sa uivanjem zapalio i popuio cigaretu do kraja. Isputao bi oblaie dima, itajui novine. Sad se zadovoljavao itanjem novina. Plua su odbijala da prime duvanski dim. Izbegavao je cigarete da teki kaalj ne bi poremetio noni mir. Oseao se sposobnim da se odupre iskuenjima tela i uma. Muili su ga i drugi problemi, ali on nije poputao pred sitnim neugodnostima. Njegov kredo je bio da postoji reenje za svaku situaciju. Izgubljen u mislima, nije primetio nenametljivu sluavku, koja se trudila da mu doda telefon. ,,Gospodine? Ponovo mu se obratila, suoena s tiinom. ,,Da, Franeska, rekao je, kao da se budi iz sna. Telefonski poziv za vas. Slukinja se urno udaljila, nakon to je predala telefon efu. Ostavila ga je da na miru reava vlastite probleme. Nije imala nikakve elje da se mea u njegov ivot. ,,Pronto, progovori starac, tonom osobe navikle da izdaje nareenja. Prepoznao je kultivisani glas pomonika. Raportirao mu je o najnovijim deavanjima. Izvetaj je, zahvaljujui njegovom monotonom glasu, tako razliitom od gospodarevog, zvuao kao litanija. Pomonik je, sluajui starca ovladao vetinom lakonskog, svrhovitog govora. Znao je da njegov gospodar ite precizna, brza objanjenja. Dobro. Vrati se. Radiemo odavde, rekao je posle kratke tiine, naruene statinim umovima. Uradie ono to treba. Lako e pronai Marijusa Ferisa, ako bude diskretno sledio moja uputstva. ekam te. Zavrio je meunarodni razgovor i spustio mobilni na sto. Odmah zatim ga je podigao. Sve ee mu se deavalo da zaboravi sledei korak. Mozakbi mu se na nekoliko sekundi jednostavno ispraznio. Jasne mish, kojima se tohko ponosio, zamutile bi se. Do sada mu to nije naudilo. To mu se deavalo retko i u kunom okruenju. Znao je da e beli oblak u njegovom umu s vremenom biti sve vei i vei, dok ne pokrije sve. Kada e se to dogoditi? Ko zna. Za nekoliko meseci ih godina? To je misterija. ivot mu se svetio. Okrenuo je novi broj. Znao je ko e odgovoriti, pre nego to je uo glas.

Defri Barnse. Ima zeleno svetlo za uklanjanje mete. Oekujem obavetenje po izvrenom zadatku", rekao je i prekinuo vezu. Spustio je telefon na sto i dohvatio novine. Jedna misao ga je proganjala: Monteirovoj devojici je odzvonilo. Sara se pitala zato niko ne odgovara na poziv. Neobino. Prekinula je vezu i ponovo telefonirala. enski glas je posle nekoliko sekundi obavestio da traena osoba nije dostupna i da moe da ostavi poruku. Tata... to sam ja, Sara. Kucnula se po glavi kad je shvatila kakve gluposti pria. Bilo je dovoljno rei tata. Naknadno predstavljanje je bilo suvino. Zvala sam te na kuni broj, nastavila je, ,,ali mi niko nije odgovorio. Pozovi me, to pre. Hitno je. Moramo da razgovaramo." Prila je kompjuteru. Mejl je radio. Ikona njenog oca se crvenela. Na njoj je pisalo offline. I tu je nedostupan, pomislila je. Gde bi mogao biti? Sara izvadi pouteh papir iz koverte Valdemara Firencija, pronaene u gomili pote. Poslao joj je tri strane, na itahjanskom. Dve su sadrale iskucani spisak imena. Za njima su sledila njoj nerazumljivi brojevi i velika slova, ukupno strana i po u dve kolone. Bilo je i nekih rei na marginama, sitno ispisanih preciznim rukopisom. Neka imena su bila podvuena, pravim, autoritativnim linijama. Sve se zavravalo strelicom, iznad koje je bio italijanski natpis. Zato italijanski? Prvi impuls joj je nalagao da baci papire u kantu za smee. Nije bilo povratne adrese, pa nije mogla da ih vrati. Iz koverte je ispao kljui. Bio je veoma mali, od kofera ili akten-tane. Sigurno nije otvarao vrata. Neto joj je privuklo panju. Isprva ga nije primetila meu gomilom imena sa ov ili enka na kraju. Bilo je mnogo imena itahjanskog, engleskog i panskog porekla. Ipak, bilo je tu. Nije bilo podvueno, niti je na marginama pored njega bilo komentara. Dodato je u skorije vreme: Raul Brandao Monteiro. Otkucano je na istoj maini kao i ostala na spisku. ta ime mog oca trai ovde? pitala se Sara. Paljivo je pogledala sledeu stranu. Tamo je bilo mnogo na brzinu narkanih zabeleaka. Liile su na njene zapise sa konferencija za tampu. Da li je spisak poslao neko od oevih kolega? Moda. Poiljalac je bio neki Valdemar Firenci, ali nigde nije bilo njegove adrese. Ime je zvualo italijanski i poznato, iako nije znala odakle. Mora da postoji neki razlog zbog kog se oevo ime nalo na spisku. Morae da prieka na oev poziv. 18,15-34, H, 2, 23, V, II I

Dio bisogno e IOfare lo. Suo augurio Y mio comando GCT(15)-9, 30-31,15,16, 2, 21, 6-14, 11,16,16, 2, 20 I Proitala je to nekoliko puta, ali nije mogla da odgonetne tekst. Zazvonio je telefon. ,,Konano, s olakanjem je uzdahnula. To je mogao biti samo njen otac. ,,Tata? Odgovorila joj je tiina. Nije to bila grobna, uznemiravajua tiina. U pozadini je ula uhnu buku prolazak automobila, korake, odlomke razgovora. Poziv je dolazio s mobilnog ih javnog telefona. ,,Tata? Nita. Moda je u pitanju pogrean broj. Neko je pogreio pri kucanju telefonskog broja, ili se mobilni aktivirao u torbici. Moda poziv stie od tajnog oboavaoca? Ne bi rekla. Niko od bivih momaka ih ljubavnika nije bio tako otkaen. Samo je Greg bio sposoban za tako neto. Kolega iz dopisnitva, uvek spreman za alu. U gomili pote je zatekla njegovu razglednicu iz Konga, s fotografijom reke Lulua. Objasnio je da je s tekom mukom poslao, kako li e odande telefonirati? Greg? Da li si to ti? Da li je ovo neka od tvojih praktinih ala?, pitala je, za svaki sluaj. ula je samo ulinu buku. Polako, Saro, govorila je samoj sebi. Ne budi paranoina. Imala je mnogo razloga za brigu kovertu nepoznatog poiljaoca iz Italije, s bajatim spiskom imena, meu kojima je bilo i ime njenog oca, neljubazni carinik joj je rekao da ima probleme s pasoem... Sve to je bilo jako zabrinjavajue, a pogotovo koverta. Linija je jo otvorena, ah se niko nije javljao. Niko nije disao u slualicu. ula je samo prodorne sirene, uobiajene zvuke savremenog grada. Paljivo je sluala. ula je prolazak policijskih kola. Veza se naglo prekinula. I dalje je ula zvuk policijskih kola. Udaljavala su se Belgrejv roudom. Plava svetla su proizvodila neobian crveni odraz na zavesama na prvom spratu. Retka podudarnost, dve policijske sirene istovremeno zavijaju na razliitim mestima... Moda je podudarnost prevelika? Sara odmah utuli sva svetla. Stan je utonuo u tamu. Pomerila je sofu dalje od prozora. Duboko je udahnula vazduh, pre nego to je pomerila zavesu, jedva dovoljno da vidi, a da ne bude viena. Bila je to obina no na Belgrejv roudu. Desetine ljudi su hitah na sve strane, izgubljene u sopstvenim svetovima, nesvesni postojanja Sare Monteiro. Saobraaj je bio gust. Uhcom su promicali automobili i

taksiji. Na autobuskoj stanici preko puta stajao je autobus broj dvadeset etiri na liniji Pimhko Grosvenor roud. Putnici su izlazili i ulazili iz vozila. Nije opazila nita sumnjivo. Ako je neko i pijunira, on sigurno ne nosi crno odelo, eir i ne pretvara se da ita novine, podignutog okovratnika. Toga ima samo u starim filmovima. Sad svako moe biti uhoda. ak i ubretar koji marljivo skuplja kese za smee. Ili ena koja razgovara mobilnim telefonom na drugom spratu hotela Holidej ekspres, preko puta. Moda su ono za ta se izdaju, a moda inisu. Stvarno preteruje, korila je sebe. Brzo se smirila. Kako je glupa. Ko bi je i zato uhodio? Neto joj je privuklo panju. Autobus broj dvadeset etiri je otiao i otkrio parkirani auto zatamnjenih stakala. Verovatno je pripadao nekom od stanara hotela. Koliko dugo je parkiran s druge strane ulice? Crna kola, zatamnjenih stakala, nisu izgledala naivno. Naprotiv. Neto je grizlo. Shvatila je da je ve videla taj automobil. Slika crnog automobila joj zatitra u umu, ah nije mogla da se seti gde i kada ga je videla. Pomoglo joj je fotografsko pamenje. Taj automobil se zaustavio ispred njenog taksija. Voza je otvorio vrata i povikao taksisti: Oprosti, ortak, pre nego to je dodao gas. To znai da je auto proveo vie od tri sata na uhci, ispred njenog stana. To je moglo znaiti sve ili nita. Neposrednu opasnost ili pijunski film koji se prikazivao u njenoj glavi. Druga teorija joj je delovala verovatnije. Preplailo je zvono mobilnog telefona. ,,Halo? Zdravo, Saro. Tata, konano! Gde si? Najzad je uzvratio na njen poziv. Laknulo joj je kad je ula pribrani, duboki glas kapetana Raula Brandaa Monteira. Pomogao joj je da se prizemlji. Najgore je prolo. Oev glas je razvejao sve strahove. Odveo sam majku do... ,,Gde? ,,Saro... Otac nije zvuao pribrano. U stvari, nikad nije bio ovako nervozan. Olakanje od malopre se preobrazilo u zabrinutost i sumnju, pojaanu kolebanjem oevog, inae toplog i blagotvornog glasa. Dobila sam kovertu od oveka koji se zove...

Ne pominji imena, Saro. Od sada pa nadalje ih ne pominji. Ne govori gde si. Nikome, uje li me? Izuzev ako govori s osobom od apsolutnog poverenja. Plai me, oe. Zna li neto o ovim papirima? e Tiina. Tata, molim te, ne krij nita od mene. Na spisku je i tvoje ime... Molim te, Saro. Ni rei o tome. Znam ta si dobila, rekao je. Zvuao je napeto, kao da je odnedavno izgubio kontrolu nad bitnim delom ivota. Znam ta si primila, ponovio je. Upinjao se da zvui bezbrino. Ali oni ne znaju. Siguran sam da nas sad sluaju. ,,Oni... ko su oni, tata?, pitala ga je uspanienim glasom. Ovo nije vreme za priu, ve za akciju, draga moja. Sea li se bakine kue? Zato... zato mi sad o tome govori? Sea li je se, ili se ne sea? Bakine kue? Pa naravno. Kako bih je mogla zaboraviti? ,,Sjajno. Videla je par oiju na prozoru i pretrnula od straha. ,,Saro, ula je oev glas. Ponavljao je njeno ime, ali ona nije odgovarala. Skamenjeno je zurila u prozor, s kog su je ko zna otkad posmatrale neije oi. ,,Saro, otac je neumorno navaljivao. ula je lagane, teke korake. Taj zvuk je paralizovao. Pribliavali su se njenim vratima. ,,Saro. Oev glas je prenuo iz transa. ,,Da, sluamte. Ding-dong. Neko je na vratima. Idem da otvorim. ,,Nemoj!, upozorio je uplaeni otac. Tata, ja sam tvoja ki, nisam jedan od tvojih vojnika. uvaj te papire u svako doba. Ne razdvajaj se od njih. Shvata li? Seti se ta ti je baba govorila kad si se plaila da izae iz kue i da se priblii kravama. ,,Pokuau. Sara je razmiljala o oevim reima. Kao dete je svake godine odlazila u Eskarizu. Plaila se krava. Seala se koliko je mrzela da se nae u blizini ogromnih ivotinja. Baka je morala da tera strane krave, da bi ona mogla da proe. Jednom je odbila da joj raisti put. Teraj ih sama, rekla je unuci. Vreme je da prestane da ih se bojis. Uvek postoji reenje, hrabrila je baka mudrim reima. Sara e uvati papire koje joj je poslao taj Valdemar Firenci. Potraila je torbu. Nala je pored kompjutera. Izvukla je novanik i kreditnu karticu i pola ka

stepenicama. Zabrinuto je posmatrala ulazna vrata. Neko je iz hodnika divlje cimao i okretao kvaku, poto lupanje po vratima nije dalo rezultata. Srce joj je divlje tuklo u grudima. unjala se ka drugom spratu, sa papuama u ruci. Stepenine daske su izdajniki kripale. Stigla je do drugog sprata, kad su ulazna vrata zacvilela. Neko ih je silom otvorio. Vratila se u sobu, opsednuta strahom, s napregnutim ulima. Uljez se muvao po prvom spratu. Nije ni pokuao da sakrije svoje prisustvo. Uspaniena Sara se oseala bespomono. Crvena zavesa, identina onoj u prizemlju je filtrirala svetlost, bojei sobu nadrealnom nijansom. Beumno-je pomerila zavesu. Crna kola su jo ispred kue. Zlokobna nepominost auta je bila u otrom kontrastu s njenim burnim raspoloenjem. Ne dopusti da te strah porazi, govorila je sebi. Hajde, koristi mozak. ta da radi? Uvekpostoji reenje. Ako ne moe napolje jednim, pronai drugi put, govorila je njena baka. Pronai drugi put... Mogla je da izae iz bakine kue kroz prozor na drugom spratu. Od brdske padine iza kue je delio samo mali skok. U ravnom Ujedinjenom Kraljevstvu od zemlje je delilo nekoliko metara. Uvek postoji reenje, ponavljala je sebi. Setila se britanskih propisa i obaveznih protivpoarnih merdevina. Zakon je izglasan posle velikog poara 1666. godine, kad su sve graevine bile od drveta. Tu negde je izlaz za sluaj opasnosti, ali gde? Na ovom spratu nema vrata koja vode napolje. Prozori se ne otvaraju do kraja. U svakom sluaju su suvie visoko. Moda... iz kupatila, eto odakle. Znala je da se prozor na kupatilu irom otvara i da su merdevine od kovanog gvoa odmah pored njega, na spoljnjem zidu izlaz za sluaj opasnosti! Hvala ti, bako, promrmljala je. Duboko je udahnula i pogledala pravo ispred sebe, ka kupatilu. Trebalo je da proe hodnikom do njega. Bila je na nekoliko sekundi od spasenja. Jedan, dva, tri, odbrojala je u sebi i poela da tri. Uljez se hitro peo stepenicama. Ula je u kupatilo i pokuala da otvori prozor. Nije ilo. Prozor godinama nije otvaran. Nije mogla da ga odglavi. Uloila je svu snagu, u nadljudski napor, ali uzalud. Tako joj se bar inilo, dok je oajniki pokuavala da ga otvori. Uljez je lagano koraao. ovek u crnom kaputu je stavio priguiva na pitolj, u hodniku. Naslonila se na zid kupatila. Moda jo ima vremena da neto preduzme. Kad bi samo mogla da razbije staklo...

Jedan korak, pa jo jedan. Daske na podu su kripale. Strah je razdirao iznutra. Svakog asa e izgubiti kontrolu nad sobom. Kada je delovala bezbednije. Uinilo joj se da uje ubiin dah. Navikao je na ovo. Profesionalac je, pomislila je. Uvek postoji reenje... za sve. Uinilo joj se da uje baku. ,,Za sve, izuzev smrti. Tiho se iskrala iz kade, gonjena iznenadnim nadahnuem. Oi su joj se u potpunosti prilagodile oskudnom svetlu. Neto je traila? Sua? Ne..Sprej za tuiranje? Ni od njega nee biti vajde. Pekiri, parfemi, kreme. Ne, ne i ne. Nemono se naslonila na zid. Videla je aparat za gaenje poara pored sebe. To je to. Grdno si se prevario ako si mislio da e pobediti bez borbe, govorila je sebi. Procenila je da je na neka tri metra od nje. Jedan korak, dva metra... jo jedan korak, samo jedan metar... Pritisnula je ruku i izbacila oblak pene. Uljez nije odmah reagovao. Moda je ekao da se oblak razie. Sara ponovo pritisnu ruku. ekala je da se uljez pokae, da ga uje. Gde si?, prostenjao je. Sve se veoma brzo zavrilo. Ruka u crnoj rukavici s pitoljem je izvirila iz poslednjih mlazeva pene. Bacila je aparat za gaenje poara, pravo revolverau na glavu. Sagnuo se na vreme. ula je dva hica i prigueno kriknula. Da li ovako izgleda kad te pogode dva metka? Nema bola? Uljez pade na stomak, uz tup udar. Nije mogla da veruje sopstvenim oima. Zatreptala je od uda. Trebalo joj je neto vremena da shvati ta se dogodilo. Videla je dve rupice na prozorskom staklu. Pucnji su stigli izvana. Neko je odigao ulogu anela uvara, ah ko? Tata, morae mnogo toga da mi objasni." Vreme je za bekstvo. Tajms skver je jedan od nervnih centara bogatog sveta, to se moe rei i za Trafalgar skver, Jelisejska polja, Aleksander plac, Trg svetog Petra i jo neke. Na takvim mestima nou i danju vlada jednaka ivost. To naroito vai za Tajms skver na Menhetnu, mistinom mestu za Amerikance i mnoge Evropljane. Neonska svetla i ludaki saobraaj su oduevljavah posetioce, fascinirane uzbudljivim lavirintom uhca, avenija, tunela i mostova. Hiljade su se rojile oko Tajms skvera. Jedan ovek je koraao ustrim, postojanim korakom. Kaput mu je leprao na vetru, kao ogrta. Nije bilo vano odakle je

dolazio, ve gde ide. Sledio je plan, nastao u mnogo bistrijem umu. Stigao je do TKTS kioska na etrdeset sedmoj ulici izmeu Brodveja i Sedme avenije. Stao je u red, oslukujui glasove. Jednu za iti iti Beng Beng, molim vas, za predstavu od sedam, ree postariji ovek, dva mesta u redu ispred njega. iti iti BengBeng. oveku kaputu se osmehnuo. Odgovarajua predstava, pomislio je. Kupio je kartu za isti komad kad je stigao do biletarnice. Bazao je okolo, razgledajui izloge. Svratio je u arliz Co, da bi popio espreso. Svako bi pomislio da ubija vreme pre poetka predstave. Paljiviji posmatra bi otkrio da ne eta nasumice. Pratio je starca koji je kupio karte na TKTS kiosku, neto pre njega. Krenuli su ka jugu, Sedmom avenijom. ovek u kaputu je sledio starca, odravajui pristojnu razdaljinu. Znao je kako se te stvari rade. Nije doputao da ga guva i buka ometu. Nita nije moglo da ga sprei u gonjenju, iako nije morao da prati starca da bi znao gde ide. Njegov mobilni je zavibrirao. ,,Da, javio se odlunim glasom, dok je prelazio Sedmu aveniju, kod etrdeset druge ulice. ,,Da li je sve prolo kako treba?, pitao je, nestrpljivo gestikulirajui. ta? Pobrini se da svi tragovi budu uklonjeni." Skrenuo je desno na etrdeset treoj, vidno uznemiren. ,,Ne moram da ti kaem ta e se desiti s tobom ako ne obavi zadatak. Hou da je uklonite jo danas. Oekujem da mi se sledei put javi s dobrim vestima. Naglo je prekinuo vezu i pozvao drugi broj, ne skidajui pogled s oveka kog je pratio. Starac, u osmoj deceniji ivota je koraao ivahno kao uzbueni tinejder na putu do obeavajue zabave. Ni trenutak nije pomislio da ga neko prati. Halo. Idemo ka pozoritu. Ovde je sve u redu. Zastao je, zatvorio oi i zadrao vazduh. Ali gospodine, londonska operacija se ne odvija kako treba. Meta je pobegla. Pretrpeli smo gubitak... Da, znam... nebitan je... Naredio sam da se stan oisti. Paljivo je sluao uputstva. ,,Ne znam da li e moi da obave posao. Mislim da bi aktiviranje rezervi bilo bolji potez. Zaustavio se pred Hiltonom, nekadanjim Fordovim teatrom za izvoake umetnosti. U Hilton se moglo ui s etrdeset druge i etrdeset tree ulice, zato to je do 1997. godine taj prostor pripadao Liriku i Apolou. Dva teatra su posle renoviranja spojena. Postah su jedno od najveih brodvejskih pozorita. Zadrao je kontinentalni arm.

ovek u kaputu, s mobilnim prislonjenim na uvo, uao je u predvorje teatra i pruio kartu posluitelju, koji mu je pokazao sedite. Moete ostaviti kaput na garderobi, ako elite, gospodine." Veliko vam hvala. Moete li mi rei gde je toalet? Naravno. Prva vrata levo, gospodine. Nastavio je da pria telefonom na putu do toaleta. Molim vas, obavestite me kad rezerve neutraliu londonsku metu... Da, znam da mogu smatrati da je posao obavljen, ali... naravno, gospodine... Nastavljamo po planu... Dobro. Do vienja. Popeo se na balkon. Uinilo mu se da je teatar dupke pun. Uspeo je da pronae prazno sedite u prvom redu desno. Odlino mesto. Deji mjuzikl ga nije zanimao, iako je napisan po knjizi Ijana Fleminga, tvorca Dejmsa Bonda. Ironija mu je izmamila osmeh. Tajni agenti, zavere ba kao to je ova u kojoj uestvuje Ijan Fleming, Dejms Bond... iako u iti iti BengBengnije bilo nieg tajnovitog ili skrivenog. Oekuje ga dva i po sata pitke muzike komedije. Nije doao u pozorite zabave radi. Imao je posla. Svetla su se lagano ugasila. Muziari su zasvirali uvodnu sekvencu. ovek je izvukao iz depa mali pozorini dvogled, da bi video ta se dogaa u loama i prostoru za orkestar. Dvogled je delovao beskorisno u tami, ali je ovaj bio opremljen ureajem za nono osmatranje. Omoguavao je vlasniku da preelja redove sedita u mraku. Za manje od minuta je pronaao osobu za kojom je tragao. Starac je sedeo na polovini partera, u sredini. Sa osmehom se zavalio u udobno sedite. Palcem i kaiprstom je nanianio na starca ispod sebe. Beng, beng. Bekstvo iz Belgrejv rouda je najprei zadatak, pomisli Sara. S tom idejom je skrenula levo, bez razmiljanja. Pohitala je ka arlvud stritu. Imala je oseaj da nije sasvim sama. Grozniavo se osvrtala oko sebe. Zagledala je uglove, vrata, prozore. Tragala je za uhodom. inilo joj se da joj sva lica poruuju Osuena si na propast ih Eno su iza tvojih lea. Upinjala se da ouva prisustvo duha. Ako me neko prati, govorila je sebi, nee dozvohti da bude primeen, a ja neu moi da ga pronaem. Jo jednom je skrenula levo na Tabrouk stritu. Tragala je za telefonskom govornicom, s koje e pozvati oca. Izabrae neku na prometnom mestu. Odluila se za elezniku stanicu Viktorija. Izabrala je zaobilazni put i manje prometne

ulice, iako bi bre stigla Belgrejv roudom. Skrenula je levo u Vorvik vej, pa desno na Vilton roud. Prela je Nithaus plejs i Brid plejs, da bi stigla do Viktorije. Laknulo joj je, im je stigla na stanicu. Veliki sat na prednjoj fasadi je pokazivao da pono nije daleko, ali je na stanici vrilo od sveta. Stotine ljudi su muvalo golemim prostorom. Bezbrojne radnje su oglaavale rasprodaju. Prola je pored Mekdonaldsa i shvatila da satima nije jela. Dva hamburgera i koka-kola e joj utohti glad. Traila je telefonsku govornicu. Zaronila je u gomilu. Tiskala se ispod ogromnog panoa s obavetenjima o dolasku i odlasku vozova. PA sistem je upozoravao putnike da paze na svoj prtljag. Videla je lepo ukraenu biletarnicu Orijent ekspresa. Voz se zaustavljao u Istanbulu, Bukuretu, Budimpeti, Pragu, Beu, Insbruku, Veneciji, Veroni, Firenci, Rimu, Parizu, u gradovima punim tajanstva, intriga i zavera. Sara Monteiro se bavila vanijim i daleko zanimljivijim zagonetkama. Saro, da li si to ti?, zabrinuto je upitao otac, kad je podigao slualicu. ,,Ja sam. Zamalo to te nisu pozvali iz mrtvanice, da te obaveste da me je neko upucao", brecnu se gnevna ki. ta se, do avola, dogaa? Neki ovek je provalio u moj dom i uperio pitolj u mene. Ubio bi me da ga neko nije smakao pre toga. Tako je bilo?, otac je zvuao jo udnije nego prilikom prvog razgovora. Ba tako. Ko su ti ljudi? Dete moje, ne mogu ti rei nita preko telefona. Siguran sam da neko prislukuje ovaj razgovor. Ne mogu da kaem nita to bi me moglo odati, ba kao ni ti. Ne moe da zamisli koliko mi je ao to sam te uvukao u ovo. 0 emu to, do avola, pria? ta da radim? Ne mogu da se vratim kui. Ne mogu nita da kaem ili uinim. U govnima sam do gue. Kurvin sine! Smiri se, dete. Nisam mislila na tebe, tata. Mislila sam na one koje nas prislukuju. ao mi je. Duboko je udahnula i dodala, Kopilani! Ko su oni? MI6? CIA, FBI? Mosad? Ko su oni? Mogu da ti kaem da su ti koje si nabrojala pravi aneli u poreenju s bratijom koja stoji iza veeranjih dogaaja. ,,Da li si siguran u to? Naalost, jesam. U ta si se to upleo, tata?

,,To sad nije vano. U pitanju su greke iz prolosti. Budi sigurna da ne proe dan a da se ne pokajem zbog njih. ,,Pa, ta da radim? Prvo, nemoj da me zove, ma ta da se desi. Ne pokuavaj da me dobije na kunom broju. Niko ti nee odgovoriti. U meuvremenu, ne boj se za majku i mene, nita nam nee faliti. ,,Da li je mama umeana? Nije. Nita nije znala. Iznenadila se. Na jedvite jade sam je smirio. Uplaena je, koliko i ti. Molim te, mora mi verovati. To je od presudne vanosti. Moram da reim ovaj problem... Videemo se kasnije, kad se slegne praina. Nadam se da e se praina slegnuti i oko mene, tata. Uutao se, posle Sarinog sarkastinog komentara. Slegnue se i oko tebe. Veliki broj ivota visi o koncu. Uteio si me! Sad mi je mnogo bolje. Usredsredi se na ovde i sada, posavetovao je otac. uje li me, Saro? ,,Da, odgovorila je, zatvorenih oiju. Neko e ti pomoi, dodade otac. Moe mu u potpunosti verovati. eka te na trgu kralja Vilijama IV. ,,Pa, to je ve bolje. Kako u ga prepoznati. ,,Ne brini o tome. On e prepoznati tebe. I jo neto... Kako se zove? Rafael. Zove se Rafael. Jo neto. Ne pominji svoje ime, niti mesto na kome si... Svuda plaaj gotovinom. ,,Zato? Ne pipaj kreditnu karticu. Platila sam u Mekdonaldsu karticom kojom plaam i ovaj razgovor, odgovorila je. Zazeblo je oko srca. Uplaeno se osvrtala oko sebe. Prekini vezu i poi tamo gde sam ti rekao. Zar nisi rekao da ti moda prislukuju telefon? Kako moe da me alje na to mesto?" Siguran sam da nikad nisi ula za trg kralja Vilijama IV. Nakon toga je prekinuo vezu. Stouton je bio analitiar poverljivih podataka. To znai da je bio profesionalac koji je prikupljao vane podatke za tekue operacije. Isporuivao ih je agentima

zaduenim za izvoenje operacija. Bio je analitiar u realnom vremenu", to e rei da su se podaci koje je prikupljao odnosili na sadanjost. Na primer, eljao je telefonske razgovore, novane transakcije, pa ak i satelitske snimke. Stepen poverljivosti podataka se razlikovao od operacije do operacije. Postojala su etiri nivoa. etvrti, najvii nivo dostupnosti podataka je imao samo jedan ovek na svetu, predsednik Sjedinjenih Drava. Stouton je radio za Centralnu obavetajnu agenciju. U njegovoj sobi je bilo mnotvo sofisticiranih naprava. Nije liila na kancelariju, ve na kabinu putnikog aviona. Pritisnuo je par dugmadi i strunim okom pratio rezultate. U kakvu sam se guvu uvalio? mislio je. Ma hajde, daj mi znak, makar i najsitniji trag. Znai, jo nita? Nita ivo?, zagrmeo je debeljko koji je uleteo u sobu Neiskusni analitiaf bi se sigurno skamenio zbog nenajavljene posete efa londonskog ogranka CIA. Stouton je bio miran. Takvo ponaanje nije bilo neobino za Defrija Barnsa. Gojazni ovek se kretao neverovatno lako i beumno. Izdrao se s vrata i nagnuo preko Stoutonovih lea, da bi bolje video ekran. Nula, orak, nada. ,,To je pitanje vremena. Nadajmo se da neemo dugo ekati. Defri Barns je pourio u svoju kancelariju, na istom spratu. Staklene ploe u metalnom okviru su ga razdvajale od ostalog osoblja. One su simbolino, ali jasno pokazivale ko kosi a ko vodu nosi. Bilo je ljudi na viim poloajima od Defrija Barnsa. Recimo direktor CIA u Lengliju i predsednik, poslovino neobaveten o veini poslova agencije. Predsednik sigurno nita nije znao o ovoj operaciji. to se Defrija Barnsa tie, nikad i nee saznati. Zazvonio je jedan od aparata na stolu od mahagonija, koji je odskakao od futuristikog okruenja. Crveni je bio najvaniji od tri telefona na stolu. Bio je direktna veza za predsednikovom kancelarijom u Vaingtonu i s njegovim avionom. Drugi telefon po vanosti je upravo zazvonio. Defriju nije bilo svejedno. ,,Sranje, rekao je, sluajui zlokobnu zvonjavu. Stiem. ef nije tu. Idem da ga potraim. Najgora stvar koja obavetajcu moe da se desi je da nema informacije kad mu ih neko zatrai. Kako da opravda postojanje slube, ako nema traene podatke?

Njegovprethodnikje govorio: Najbolje je da ima ono to im je potrebno, kad telefon zazvoni. Ako nema, osloni se na plodnu matu. Mata mu u ovom sluaju nee pomoi. Ne moe izmisliti uklanjanje mete. Uklonjena je ih nije. Iz ove se koe ne moe. ,,Stiem, povikao je i dohvatio slualicu. Odgovorio je na itahjanskom, zato to je sagovornik govorio Danteovim jezikom. Vladao je i s nekohko mrtvih jezika o kojima Barns nije nita znao. Zaela se iva diskusija. Barns je nedostatak informacija pripisao raznim spoljanjim uzrocima, koji su doveh do pogibije agenta, neposredno pre okonanja zadatka. Taj dogaaj je izazvao kratkotrajni haos. Meta ga je iskoristila i pobegla. Barns je kipteo od besa. Neto se deava!, ree Stouton, na vratima. U pravi as pomisli gojazni ef. ta je bilo? Kreditna kartica na stanici Viktorija. Koriena je u Mekdonaldsu. ,,Da li si obavestio osoblje? Izali su na lice mesta. Dobro je, rekao je i obavestio sagovornika o najnovijim dogaajima. Prekinuo je vezu, vidno uznemiren. Stoutone, reci naima da stanu u stranu. Njihovi e se pobrinuti za to. Kako to mislite?, pitao je analitiar, nemoan da shvati situaciju. ,,Da li ste sigurni, gospodine? Barns je utke zurio u njega. Bio je to jasan odgovor. Odmah u izdati nareenje, gospodine." Kad su ve tamo, Stoutone. Zamoh ih da mi donesu hamburIznervirani starac prekide vezu. Kako su glupi. Prokleti Amerikanci!, promrsio je, sebi u bradu. Ustao je s kaua pomou tapa i odepao do malog bara. Ubacio je dve kocke leda u au i nasuo pie. Smrt amerikog agenta neposredno pre izvrenja zadatka je pokrenula lavinu raznovrsnih pitanja. Neka od njih su imala veze s logistikom. Ko je provalio paljivo isplaniranu, tajnu operaciju? Kako je mogao da stigne na vreme i spasi rtvu? U igri se iznebuha pojavio jo jedan igra. neoekivani dogaaji pokreu niz pitanja. Ko nastoji da osujeti nae planove? Kako su doli do pravovremenih informacija o naim namerama? Oba pitanja verovatno imaju isti odgovor: krtica. Izdajnik se uvukao u redove CIA, agencije odgovorne za bezbednost starog Albiona.

Oslanjanje na Gardu je nesumnjivo najbolje reenje. Njegova organizacija uiva reputaciju jedinice koja nikad nije zakazala. Okolnosti nalau regrutaciju najkvalitetnijeg ljudstva. Naloio je Defriju Barnsu da se povue. Odaslae neophodna nareenja iz glavnog taba u italijanskoj vili. Starac je uvek davao prvenstvo direktnoj akciji i hitrom odluivanju. U poslednje vreme je obiavao da se u kritinim trenucima posavetuje s pomonikom, iako neformalno. Oduvek je znalaki birao saradnike. Pomonik je prevaziao sva oekivanja. Pokazao se kao posveen, sposoban, uporan i spreman da bude na usluzi dvadeset etiri asa dnevno, sedam dana u nedelji, itave godine. Starac nije imao dece ni roaka. Veselila ga je pomisao da moe u potpunosti raunati na tog oveka i da e kad kucne as da napusti ovaj svet, za njim ostati neko kadar da rukovodi organizacijom. Njegova desna ruka se nametnuo kao naslednik. Delio je njegovu viziju budunosti organizacije. Pomonik e za jedan sat stii do vile, privatnim avionom. Nije morao da se konsultuje s njim o ovom sluaju, iako su obojica imali satelitske telefone, upotrebljive i na najviim visinama. Pomonikbi se nesumnjivo sloio s njegovom odlukom. Starevpozivbi se mogao protumaiti i kao moljakanje za savet, oigledan znak slabosti. U vili e biti drugaije. Starac e zapodenuti neformalan razgovor i ubrzo saznati ta njegov pomonik misli o itavoj situaciji. Starost je prokletstvo, razmiljao je. Godinama je samostalno donosio vane odluke. Sad se brine i o nevanom cilju, kao to je uklanjanje jedne ene. U normalnim okolnostima bi se odavno hladila u mrtvanici. Morao je priznati da krtica predstavlja ozbiljan problem. Garda e ukloniti devojku za manje od jednog sata. to se krtice tie, taj problem e doi na red posle neutralizovanja mete. Reie ga uz Barnsovu pomo. U ai je ostalo veoma malo pia. Spustio je na sto i dohvatio telefon. Kucnuo je as da pomeri neke figure. Dek, Jenkiji su ispustih loptu. Reiemo to sami. Ovlaio je usne viskijem. Ukloni je! Tri linije podzemne eleznice su prolazile ispod stanice Viktorija. Distrikt i Serkl linije ile su zajedno od Tauer hila, uvene londonske tvrave, Tauer brida i finansijskog centra, do Edgver rouda, gde su se razdvajale. Linije Viktorija se pridruivala Brikstonskoj i Volthemstouskoj centralnoj. Linije Distrikt i Viktorija bile bi najbolji izbor za begunca, zato to Serkl* linija,

shodno svom imenu, uvek ide ka polaznoj taki. Ah, Sara Monteiro nije jasno razmiljala. Uplaena mlada ena je u prvom vozu videla najbolji put za bekstvo, pa makar on iao pravo u pakao. Sve je bilo bolje, od padanja u ruke nepoznatoj organizaciji, goroj od najgorih za koje je znala. Kupila je jednodnevnu kartu na automatu. Moi e slobodno da koristi podzemnu mreu od dvesta sedamdeset etiri stanice rasporeene du etiri stotine petnaest kilometara dugih ina. Progonioci e imati teak posao. Trebae im avolska srea da je pronau. Ipak, nije mogla da odahne. Progonioci znaju njenu polaznu taku. Nee im trebati mnogo vremena da pronau odredite. Otac je uplaio, opisujui organizaciju koja joj je za petama. Da li je preterao? Koliko e im trebati da je se doepaju? Razmiljala je o prirodi dokumenata koji su se nali u njenom posedu. Rizikovae. Nema drugog izbora. Gurnula je kartu u automat. Vrata su se otvorila i zatvorila za njom. Vie nema povratka. Odluila se za Distrikt i Serkl linije. Sudbina e izabrati kojom od njih e poi. Spustila se niza stepenice ka peronu. Za dva minuta e stii voz Serkl linije za Tauer hil. Za tri minuta e stii voz za Apminster, na Distrikt liniji, jednoj od najstarijih i najduih gradskih linija. Saobraa jo od devetnaestog veka. U tom asu su vozovi stigli istovremeno iz dva razliita pravca. Putnici su mogh da vide suprotnu stranu perona. Voz za Vimbldon je uao u stanicu s druge strane. Na Sarinoj strani perona bilo je malo ljudi. Starac je itao Tajms, a dve devojke uzbueno eretale, upadajui jedna drugoj u re. Krenuo je voz s druge strane perona. Sara primeti crvena svetla, kad je voz uao u mrani tunel na putu za Vimbldon. Bacila je pogled na vozni red i zakljuila da e se vrata na spasonosnom vozu otvoriti za tano jedan minut. Iznenadni nalet hladnog vetra je naterao da zadrhti od jeze. Pogorao je ionako nezavidnu situaciju. Bila je umorna i sanjiva, ali je uas potiskivao sve telesne impulse. Navikla je na svakodnevni osmoasovni odmor. Nadoknadie izgubljeni san kad se izvue iz ovih neprilika. Neispavanost ju je inila razdraljivom, to su njene kolege u dopisnitvu dobro znale. Mislila je samo na bekstvo. Nije znala da progonioci raspolau sofisticiranom tehnologijom koja im omoguava da je prate kad god kupi hamburger, telefonira, ili kupi kartu za metro. Alarm bi se svaki put oglasio u njihovom tabu. Grmljavina iz spoljanjeg sveta, prenu Saru iz turobnih razmiljanja. Pogledala je ka drugom kraju tunela. Svetla vie nisu bila crvena, kao kod odlazee

kompozicije, ve uta. Pribhavala su se iz asa u as. Njen voz samo to nije stigao. Vrata su se otvorila. Putnici su izlazili. U vagonu je bilo malo ljudi. Neki deak je spavao, ispruen preko sedita. Dva oveka su se pojavila na drugoj strani perona, odeveni kao poslovni ljudi. Bilo je neeg sumnjivog u njihovom ponaanju. Nervozno su se osvrtali oko sebe. Sara ih je pomno posmatrala. Khznula je niz sedite. Pokuavala je da se nestane s vidika. Agenti u poslovnim odelima su gledali pare papira, verovatno fotografiju traene osobe. Srea je htela da izau na drugi kraj perona. Nisu je videli. Zatvori prokleta vrata i polazi, promrmlja Sara, u sebi. Zvonjava je upozoravala putnike da e se vrata uskoro zatvoriti. Voz je nekoliko sekundi kasnije ubrzavao put Tauer hila. Sara je s olakanjem uzdahnula. Uspravila se u seditu, kad je dugaka kompozicija zaronila u tunel. Nikad ne bi pomislila da e ovoliko uivati u monotonom kloparanju tokova. Posmatrala je putnike u drugim vagonima, kroz staklena vrata. U onom iza sebe je videla dva oveka i enu. Neki tinejder je gledao film na DVD plejeru. Videla ga je. Nosio je tamno odelo, kao da je iao kod istog krojaa kao ona dvojica na stanici Viktorija. Uporeivao je Sarino lice s onim na fotografiji. Bilo joj je jasno da je prepoznao. Stavio je kaiprst na usne da bi je uutkao i krenuo ka njoj. Sara poe, ali u suprotnom pravcu. Potrala je ka prednjem delu voza i usplahireno otvorila vrata izmeu dva vagona. Putnici su primetih da ih je otvorila i zatvorila, ali ih to nije zanimalo. Voz je koio na ulasku u stanicu Sent Dejms park. ovek u odelu tragao je za neim to bi mu odalo poloaj ene koju progoni, one koja je nestala u prednjim vagonima. Sara je ekala. Strah je izazvao ubrzano luenje adrenalina. Snaga joj se viestruko uveala, pod uticajem instinkta samoodranja. Zgrila se na podu, izmeu sedita. Vrebala je vrata. Hitro se bacila na peron, im se voz zaustavio. Potrala je to je bre mogla. ovek slian lanim poslovnim ljudima sa stanice Viktorija izjuri na peron. Video je kako Sara odmie, tri vagona ispred njega. Shvatio je da tranje za njom ne bi urodilo plodom. Potegao je pitolj i naciljao. Razvukao je usne u profesionalni osmeh. Bie laka meta.

Povukao je obara. Sara je, u istom trenutku, uskoila u vagon. Zrno nestade u mranom tunelu. Morao je da se vrati u voz, ali nije mogao. Vrata su se zatvorila. Kompozicija je ve krenula. Pratio je izlazak voza iz stanice s runom grimasom na licu. Nekohko sekundi kasnije je pribhio ruku usnama i neto promrmljao. Suze su tekle niz Sarino lice. Usplahirena devojka nije smela da pogleda ostale putnike. Istrala je iz vagona, na prvoj stanici.

LUSIJA, JEDANAESTI JULI, 1977. GODINE Iza zelenih drvenih vrata i divnih rezbarija na kamenoj fasadi prebivaju tajne i snana posveenost veri. Manastir svete Tereze sestara karmelianki u Koimbri, Portugal, delo oca Pedra da Enkarnaka, prvi put je otvorio vrata dvadeset treeg juna davne 1744. godine. I tada je, najverovatnije bila vruina kao i jula 1977. godine, kada su dva hodoasnika strpljivo ekala ispred masivnih vrata. arke tekih vrata su kripnule. Pojavila se Terezina, karmelianska asna sestra. Srdano ih je pozdravila. Sa zadovoljstvom je doekala dva uvaena gosta, u dugo oekivanoj poseti manastiru. Crna halja i tamna marama su joj pokrivali kosu. Jednostavna odea joj je davala smeran, materinski izgled, kakav prilii eni, od ranog detinjstva posveenoj bojoj slubi. Kakvo zadovoljstvo, vaa ekselencijo! Veliko hvala sestro. Zadovoljstvo je moje. Ovo je moj pomonik, otac Dijego Lorenci. Kako ste, oe Lorenci? Molim vas, uite. Sledite me. Venecijanski patrijarh je doao da slui misu u crkvi karmelitskih asnih sestara. Ve nekoliko puta je hodoastio i drao slubu u ovom manastiru. Igumanija manastira je primila uvaene goste. Vaa ekselencijo. Ne moete da zamislite kakvu ste nam ast ukazali svojom posetom", ree stara podvinica. Govorila je polako i s mukom. eka vas sestra Lusija. Izrazila je elju da razgovara s vama. Zamolie vas za blagoslov posle mise. Naravno. Bie mi ast, sestro.

Albino Luani i Dijego Lorenci su posle mise, koraah hodnicima manastira. Vodila ih je asna sestra koja ih je pozdravila na ulazu. Proli su kroz ogromnu gvozdenu reetku koja je sezala do tavanice. Pruala se itavom duinom unutranjeg dvorita. Sestre karmelianke su, njima zahvaljujui, primale posete roaka i prijatelja u zatvorskoj atmosferi. Venecijanski prelat i njegov pomonik, pak, nee morati da razgovaraju sa sestrom Lusijom kroz uasne reetke. Gvozdena skalamerija je rastuila mnoga srca i prouzrokovala more gorine i saaljenja, umesto religiozne posveenosti dostojne susreta meu hrianima. Don Albino Luani i otac Lorenci su uli u enski manastir. Zamakh su pod kamene lukove i debele zidove, dobru zatitu od nepodnoljive vruine. Izuzetno barokno okruenje, don Albino, ree Lorenci, u pokuaju da razbije neprijatnu tiinu u kamenim hodnicima. Tako je, sloio se Luani, uz osmeh. Valja znati da arhitekte nisu uestvovale u izgradnji ovog mesta. Podigao ga je skromni karmelitski svetenik, pre dve stotine godina. Tako je, potvrdila je sestra. Vaa ekselencija nam ukazuje retku ast poznavanjem istorije naeg skromnog manastira. Molim vas, ne preterujte s pohvalama, sestro. Vaa ekselencijo, glas o vaoj primernoj skromnosti je stigao i do ovih prostora, negodovala je sestra, rairenih ruku. Ne terajte me da crvenim, sestro. ,,Ni u kom sluaju nisam to nameravala, vaa ekselencijo. Tano je da je ovaj manastir stariji od dve stotine godina. Naalost, upoznao je teke dane. Tek odnedavno imamo ozbiljne planove za budunost. ,,Eh, ta republika, obratio se don Albino pomoniku. Zbog ega je ona bitna?, pitao je Lorenco. Neto mu nije bilo jasno. Njegova ekselencija pominje ustanovljenje portugalske republike 1910. godine. Manastir je napadnut desetog oktobra iste godine. Sve opatice su proterane. ,,Neverovatno!, ote se Lorenciju. Ako emo pravo, oe Lorenci, republikanci su nastupili kao nastavljai okrutne tradicije, dodade sestra. Rasformiranje monakih redova je poelo ve za vreme monarhije, sa usponom hberalnih politiara. Manastir je radio zahvaljujui posebnoj dozvoli kraljice Marije II. Vaila je do 1910. godine. Ne elim da zapoinjem politiku raspravu. Ispriau vam ono to znam o tome.

asne sestre su, suoene s nevoljama, potraile spas kod roaka i prijatelja. Neke su se pridruile karmelitskim zajednicama u paniji. Portugalske prilike su se do 1933. godine sredile. Bilo je manje neprijateljskog raspoloenja prema religioznim redovima. Tri asne sestre su se vratile u Koimbru i pokuale da obnove karmelitsku zajednicu. Iznajmile su kuu, poto je vojska prebivala u manastiru. Trpele su najgoru oskudicu. Godine 1940. se prialo da e vojska napustiti manastir. Sestre su uinile sve da ga povrate, to se konano dogodilo 1947. godine. Sreni dan su doivele samo dve od prognanih asnih sestara. Jedna od njih je bila mati igumanija, kojoj su urueni kljuevi kompleksa. ,,To je veoma potresna pria, sestro, napomenu Luani. Sigurna sam da je vaa ekselencija ve zna. Upoznat sam s njom, ali je nikad ranije nisam uo iz usta karmelitske asne sestre iz Kombre. Uivao sam u vaem pripovedanju, sestro. Trojka je nastavila obilazak manastira. Debeli kameni zidovi su uvali sveinu, branei ih od nemilosrdnog sunca. Stigli su do oskudno nametene sobice. U njoj je bio prosti hrastov sto, orman s nekoliko knjiga, stare stolice i nekoliko komada nametaja, koji je pamtio bolje dane. Verovatno je poticao iz vremena obnove manastira. Zastali su pred velikim, jednostavnim raspeem, koje je dominiralo zidom. inila su ga dva pareta grubog drveta, bez Isusove figure. Prosto raspee je ispunjavalo prostoriju najdubljom duhovnou. Sestra Lusija e vam se uskoro pridruiti. Hoete h da popijete neto? Moda olju kafe ili sok? Voleo bih malo kafe, sestro, ako biste bih ljubazni, ree don Albino. Otac Lorenci je prihvatio kafu. Sedeli su, ekajui sestru Lusiju. Konano emo se upoznati sa sestrom Lusijom, don Albino! Toliko toga sam uo o njoj, ree Lorenci, sa iskrenim divljenjem. Ba kao i ja, Lorenci. Crkva smatra Fatimu veoma znaajnom. Teko je rei ta se i kada dogodilo. Njena vizija je povezana s prelomnim dogaajima. I dalje krije tajnu." Treu tajnu. ,,Da, treu tajnu. ,,Da li je ona najznaajnija?

,,I prve dve su bile veoma znaajne. Postoji samo jedna tajna, ali je sestra Lusija podelila na tri dela. Otkrila je prva dva. Neotkriveni deo se naziva treom tajnom. Prva dva dela tajne iz Fatime se odnose na Prvi svetski rat paklena vizija i rusko prihvatanje Marijinog svetog srca. Sestra Lusija nije htela da otkrije treu tajnu. Ljudi su po prirodi radoznali. Ko ne bi hteo da zna treu tajnu Fatime? Govorkalo se da je re o stranoj katakhzmi, moda o samoj apokalipsi, kraju sveta, istrebljenju ljudske rase. Pria je oduevljavala ljude sklone tajnama i teorijama zavere. Crkva se oprezno postavila. Pokuala je da izbegne nepotrebne skandale. Sestra Lusija ve trideset godina ivi u manastiru, primetio je venecijanski patrijarh. Posvetila je itav ivot Isusu Hristu. Ba kao i mi. Ba kao i drugi. Pokazali bismo prezrenja vrednu oholost, ako bismo se smatrali dostojnijim zato to smo posvetili ivot Gospodu. Bez obzira na zlo s kojim se susreemo, vredimo onoliko koliko dobra inimo drugima. To su mudre rei, vaa ekselencijo, uli su enski glas. Sestra Lusija je beumno kliznula u sobu. Nosila je odedu teresinba asnih sestara. Kako ste, draga sestro? Dobro, vaa ekselencijo, zahvaljujui bojoj milosti. Lusija kleknu i poljubi kardinala u ruku. Mohm vas, sestro, trebalo bi da mi kleknemo pred vama, ree don Albino na savrenom portugalskom, maternjem jeziku sestre Lusije. Mogao je izabrati italijanski, engleski, francuski ili panski, poto je ona govorila sve te jezike. Sestra Lusija se sjajno drala, s obzirom na svoje godine. Imala je najbolje zdravlje od sve troje dece kojima se ukazala Bogorodica. Fransisko i asinta su jo u detinjstvu poklekli pred epidemijom gripa 1919. i 1920. godine, u skladu s Gospinim proroanstvom. Samo je Lusija preivela. Troje malih pastira, kako ih je tampa nazvala, mnogo ranije je isteralo stado na usamljeno i daleko mesto zvano Kova da Irija na portugalskom. Danas se na tom mestu uzdiu bazilika Fatima i kapela Nade i oekivanja. Trinaestog maja 1917. godine je troje dece videlo nau Bogorodicu, Hristovu majku. Samo je jedno od njih, Lusija, razgovaralo s Gospom. asinta je videla i ula, dok je Fransisko samo video. Devica ih je zamolila da dolaze na isto mesto trinaestog u mesecu i da se esto mole. Ovaj dogaaj je izazvao veliku uzbunu u itavoj oblasti. Troje dece

koja tvrde da su videla devicu Mariju su postala predmet brojnih kontroverzi. Tog avgusta je zabeleeno jo jedno pojavljivanje, u blizini. Datum je bio drugaiji, devetnaesti, zato to su trinaestog mali pastiri zadrani u kui na insistiranje skeptinog gradonaelnika Vilja Nove u oblasti Urema. Gospa je u septembru obeala udo, koje e svima ak i nepoverljivoj crkvi pokazati da su njena pojavljivanja pred malim pastirima stvarna. Mesec dana kasnije, trinaestog oktobra se desilo poslednje udo. Devica se pojavila kao Naa gospa od krvmice i zatraila da se na tom mestu podigne kapela u njenu ast. Najvanije je bilo da je Devica obznanila kraj rata Prvog svetskog rata, naravno koji je u to doba jo besneo. Desilo se veliko obeano udo pred hiljadama vernika, koji su izali na sveto mesto. Sunce se kretalo strelovitom brzinom i okretalo oko svoje ose. Prisutni su rekh da je sunce liilo na vatrenu zvezdu koja se ustremila ka Zemlji. Sedamdeset hiljada ljudi je klealo pred neobinom pojavom. udo je odagnalo sumnje iz svih srca. Taj dogaaj je podseao na zbivanja iz Biblije. Nazvan je udom Sunca. Hriani su ga prigrlili kao neporeciv dokaz moi svog boanstva. Rat se zaista zavrio nekoliko meseci kasnije, ba kao to je Lusija, vizionarka iz Fatima predvidela. udo iz Fatima se ubrzo proulo po itavom svetu. Lusija de ezus je postala oprezna. Stupila je u kolu sestara Santa Dorotea u Oportu 1921. godine i otputovala u paniju. Tamo je provela nekoliko godina. U njoj je sazrevala religiozna svest. Godine 1946. se pridruila karmeliankama. Zaredila se 1949. godine u manastiru svete Tereze. Susret sestre Lusije i Albina Luanija je zamiljen kao utiv razgovor od nekoliko minuta. Trajao je vie od dva sata. Nije bilo govora o prikazama, vizijama ili treoj tajni. Don Albino i sestra Lusija su u prisustvu krotkog oca Lorencija razgovarali o velikom broju tema. Verovatno nisu hteli da raspravljaju o ozbiljnim religioznim, politikim, nacionalnim i internacionalnim pitanjima u vezi sa sestrom Lusijom. asna sestra se, suoena s dobrodunim osmehom don Albina, poalila na odsustvo vere kod mladei i na ravnodunost starijih na tu pojavu. Don Albino se blaeno osmehivao. Sloio se da svet prolazi kroz teka iskuenja, ali nije krivio mlade za ravnodunost i neposveenost. Vreme je prestalo da bude vano, dok su dva svetenika pijuckali kafu, nadahnuto razgovarajui u sobi punoj spokoja. Najedanput je zavladala tiina. Odjeknuo je

duboki glas od kog su se zidovi zatresli. Natprirodni sjaj se u deliu sekunde razastro preko svega u prostoriji. ,,A to se vas tie, dragi patrijare, eka vas Hristova kruna i njegova sudbina. Prestravljeni i vidno uzdrmani otac Lorenci se zagleda u sestru Lusiju. Mogao se zakleti da su neobine rei dole s njenih usana. Pribrani i spokojni don Albino pogleda svog sekretara, a zatim i staru slukinju boju. Odmah je shvatio da je zagonetna poruka njemu upuena, ali ga to nije nimalo uznemirilo. Naprotiv. Samo je lagano sklopio oi. Pokuao je da shvati ta se desilo. Don Albino, zamuckivao je otac Lorenci. Pokuao je da povrati dah. Patrijarh podie ruku. Iskao je tiinu. Nije hteo da prekine vizionarski trans asne sestre. Don Albino nije znao emu prisustvuje. Da li je to predskazanje? Upozorenje? Ili prisustvuju buncanju osobe preosetljive na nesvakidanja energetska strujanja? Da je neko tada video asnu sestru, pomislio bi da spava u stolici, s jednom rukom na stolu. Dvojici svetenika bilo je jasno da sestra Lusija ne spava. Bila je tu, ali je drugi svet zborio kroz nju. Lorenci nikad nije video osobu u transu, ali don Albino, oigledno blii slinim duhovnim fenomenima, nije pokazao zbunjenost. Nije sputao ruku. I dalje je zahtevao tiinu. Neotkrivena tajna se tie tvoje smrti, nastavio je neobini glas iz Lusijinih usta. Govorio je potpuno razliitim tonom. Bog e oprostiti, Gospod e oprostiti. Lorenco se tresao, rastrzan izmeu straha i religioznog zanosa. Sestra Lusija je trenutakkasnije otvorila oi. Povratila je prijatni izraz koji je imala kad se pojavila u sobi. Hoete li jo malo kafe, vaa ekselencijo?" pitala je. Da, sestro, molim vas, odgovori Luani. Gledao je pravo u oi. Ni na koji nain nije reagovao na neobine rei, koje je upravo uo. Poznato vam je koliko volim kafu. Dok su ili ka autu koji e ih odvesti do Fatime, Lorenci je zbunjeno i znatieljno posmatrao patrijarha. Nekako je skupio hrabrost, nemoan da se odupre radoznalosti. Don Albino, ne znam ta da mislim o svemu to se dogodilo." Venecijanski patrijarh zastade i poloi ruku na sekretarovo rame. Nekoliko sekundi ga je posmatrao s uobiajenim spokojstvom. Navikao se na tu kardinalovu osobinu, otkad je, pre godinu dana, stupio u njegovu slubu.

Smiri se, oe Lorenci. Rekao bih da je sestra Lusija veoma zanimljiva osoba. Da li se slae sa mnom? Prelat nastavi da hoda. Kradom je gurao u dep pare papira koje mu je dala sestra Lusija. Nikad nisu pomenuli udnovati incident. Sari se inilo da je londonska tmina gusta, gotovo neprobojna, kad je stupila na Brid strit, preko puta Big Bena. Najuveniji sat na svetu je pokazivao da je pono blizu. Skrenula je levo i potrala ka Vestminsterskom mostu. Na njemu je bilo nekoliko ljudi. To je malo umirilo, kao i injenica da je London grad s najveim brojem kamera za nadzor na svetu. Oduprla se nagonu da pozove taksi. Morala je da obavi jedan posao. Posmatrala je gigantsko Londonsko oko u daljini, Ferisov toak. Nastavi, hrabrila je samu sebe. Prela je most i produila Vestminster Brid roudom. Skrenula je levo na Belvedere roud. Planirala je da ue u prvu telefonsku govornicu. etala je i etala, ali nije naila ni na jednu od njih. Konano je ugledala jednu, pored Vaterlo brida. Podigla je slualicu. Ovog puta nije koristila kreditnu karticu. Dobro vee. Htela bih da telefoniram na raun pozvanog... Moje ime?... Uh, Greg Sanders, rekla je. Zvuala je smeteno i neubedljivo. Operater nije obraao panju na enski glas koji se izdavac za mukarca. Zamolio je da saeka. Sara je trenutak kasnije ula zvonjavu i enski glas. ,,Greg? Natali, nije Greg. To sam ja, Sara. ,,Sara? Zvuala je prilino iznenaeno. Natali je dugo godina bila njena efica. Hladnokrvna reporterka nikad nije zvuala tako nespokojno. Da, ja sam. Moram da te zamolim za ogromnu uslugu. Ispriala je efici i prijateljici sve to joj se dogodilo otkad se vratila u London. Govorila je uurbano ali jasno, s ozbiljnou kakva se moe oekivati od profesionalnog novinara. Mora da se obrati policiji", zakljuila je Natali, odmah nakon to je sasluala koleginicinu ispovest. Neu, Natali. Ne mogu. Nikome ne verujem. Potrebna mi je usluga. Ne mora da mrdne iz kue. Molim te, Natali. Nemam kome da se obratim. Zavladala je neprijatna tiina dok je Natali razmiljala. Uvek su se pomagale. Sara je bila njena prijateljica, ako ne raunamo sporadine jutarnje izlive gneva. Bila je i jedna od najboljih reportera u svetski poznatoj novinskoj agenciji.

Naravno da u ti pomoi. ta ti treba? Hvala ti, Natali. Ne zahvaljuj mi se. Reci mi ta hoe, pre nego to se predomislim. Samo mi reci gde je trg kralja Vihjama IV. To je sve? Da. Evo odmah. Hoe da te ponovo nazovem ili e ostati na vezi? ta god ti vie odgovara. Ti plaa." Tako je. Nemoj da prekida." Sara je ula povlaenje stohce. Natali je kuckala po kompjuterskoj tastaturi. Trg kralja Vilijama IV, ponovila je, vie tastaturi nego Sari. Da. Samo sekundicu. Jedna... dve... tri... etiri... prolo je pet sekundi. Zar stvarno ne zna zato te ti ljudi gone? Nemam pojma. Sad e da se pojavi, spremi se. Njen ton se promenio iz reporterski radoznalog u nasnimljeni glas operatera. Evo ga. Hou rei, nema ga. Samo vrtovi u Kristal Palasu nose to ime. Ah, ekaj malo, postoji i ulica s tim imenom. Izmeu Stranda i ering Kros rouda. Mora da je to. Nema trga kralja Vilijama IV. ,,Da li si sigurna?" Jesam. Mora da si pogreila. Nisam. Nema anse. Osoba koja mi je rekla to ime skrenula mi je panju da sigurno nisam ula za taj trg. Pomislila sam da je na nekom zabaenom mestu, a ne da ne postoji. ,,Ali ne postoji. ekaj da obavim jo jednu pretragu. Mora da je tu negde. ,,Pa, ako ba hoe, pitaj nekog pajkana. Nemam vremena za alu, Natali. ekaj da vidim. Vilijam IV. Roen je 1765. Kralj Ujedinjenog Kraljevstva i Hanovera od 1830. do 1837. godine. Sin Dorda IV. Pretposlednji kralj dinastije Hanover. Za vladavine je stekao nadimak Moreplovac. Uvrstio je izborni sistem, zabranio ropstvo i deji rad u kraljevstvu. Poinje da mi se svia. ' Natali, ne trebaju mi lekcije iz istorije. Ima li neto drugo? Nemam. Nasledila ga je kraljica Viktorija. Pogledau na Guglu. ula je tiho kuckanje po tastaturi. ekaj malo...

,,Da li si neto pronala? ,,Zanimljivo. ta? Trg Vilijama IV. Evo ga. Hajde, reci mi! Sara je gotovo kriknula, nesposobna da obuzda nestrpljenje. ,,To je bilo prvobitno ime Trafalgar skvera. ,,Ozbiljno? ,,Da, nema sumnje. Trafalgar skver se zvao trg kralja VUijama IV. Milion puta hvala, Natali. Moda si mi spasla ivot. Ili nisam. Videemo se. O, Saro..., rekla je Natali. ,,Da? ,,Ne zaboravi na mene ako se domogne dobre prie. Trafalgar skver je bio najprometniji trg u itavom Londonu, omiljeno mesto za sastanke prijatelja, komemoracije, proslave i izlive nacionalnog oduevljenja. Trg je ostavljao arobni utisak zahvaljujui ogromnim palatama, dvema fontanama i gigantskom granitnom korintskom stubu visokom ezdeset dva metra, okrunjenim statuom admirala Nelsona, heroja nacije, palog u pobedonosnoj bici. Turisti i lokalni ivalj nisu bih ravnoduni prema njegovim arima. etiri velika bronzana lava, navodno nainjena od pretopljenih topova poraene francuske flote, opkoljavala su stub, upotpunjujui shku imperijalne moi. Cetiri pijedestala su krasili uglove trga. Severoistoni je nosio statuu kralja Dorda IV. Jugoistoni, generala ser arlsa Dejmsa Nejpijera, osvajaa Pakistana, a jugozapadni, generala Hevloka . Cetvrti pijedestal su krasila privremena reenja, zato to javnost nikad nije postigla jedinstven stav ko e na njemu stajati. Prvobitna zamisao je predviala da na njemu stoji statua kralja Vilijama IV. Nedostatak novca je spreio ostvarenje te zamisli. Tako je kralj, zasluan za izgled velianstvenog trga, ostao prikraen za statuu. p General ser Henri Hevlok. Istakao se 1857. godine tokom slamanja pobune u Indiji. I u ovo doba noi je na trgu bilo dosta sveta, uglavnom turista i parova. Sari niko nije izgledao sumnjivo, ali je svako mogao biti opasan. Automobili, limuzine, taksiji, kola hitne pomoi, autobusi, mopedi i bicikli su neprestano kruili oko trga.

U pozadini se dizao Slavoluk admiraliteta, izgraen u ast kraljice Viktorije, na poetku velike avenije koja vodi do Bakingemske palate. Na istonoj strani trga je bila crkva svetog Martina u polju, Junoafrika kua i Strand, koji je povezivao Vestminster s gradom. Najzanimljivija ulica u naoj prii bio je ering Kros roud u etvrti Soho, najboemskijem delu grada Londona, zato to se Sarin taksi zaustavio na uglu Grejt Njuport strita. Sara Monteiro je izala iz taksija. Posle telefonskog poziva je otila na stanicu Vaterlo. Izloila se opasnosti povukavi tri stotine funti iz ATM maina, da bi ubudue mogla da plaa gotovinom. Odluila je da vie ne gura glavu u lavlje eljusti i zamolila taksistu da je izbaci osam stotina metara dalje od odredita. Sara je obila trg. Prila mu je s juga, nizbrdo, pored Kanadske kue. Hodala je opreznim, sitnim korakom. Povremeno se osvrtala. Prela je put ispred Nacionalne galerije i posle nekoliko koraka stigla do centralnog stepenita to vodi ka trgu. Zastala je, posmatrajui trg, fontane, Nelsonov stub i naroito ljude. Oni su bili najvaniji, poto od njih preti opasnost. Tmurnim pogledom je prelazila preko fasada dalekih zdanja. Mogui ubica je mogao biti bilo gde, spreman da neopazice utuli njen ivot. Konano ga je opazila. Bio je to ista u zeleno-utoj fluorescentnoj odei, kakvih je na trgu bilo mnogo. Podsetio je na onog kog je pre nekoliko sati videla kroz prozor stana. Verovatno uzalud strahuje, pomislila je. Ovaj tip nee da stavi ruku preko usta, da bi priao u majuni ureaj za komunikaciju, kao progonioci u podzemnoj eleznici, ali je imao voki-toki, iako istaima tako neto ne treba na poslu. Ne, ovaj ovek je ili Rafael kog je otac pomenuo, ili... ali, bolje da ne misli o tome. Nastavila je. Nastojala je da se pomea s prolaznicima. Naglo se okrenula, pokuavajui da pronae svog istaa. Osmotrila je i njegove kolege. Nisu pokuavali da prikriju svoje prisustvu, u stvari, nisu marili za Saru Monteiro ili bilo kog drugog. Svako je spokojno istio svoj deo trga. Pitala se ko od njih moe biti Rafael. Svakog trenutka su je mogli odvui u kola u prolazu. Jedan dobar hitac bi prekinuo njen stihijski beg. Toliko filmova, toliko scena i teorija joj je projurilo kroz glavu. Obuze je vrtoglavica i napad slabosti. Ljudi, ljudi i jo ljudi na sve strane. Sara Monteiro? Neko je pozvao po imenu. ista. Poi za mnom. Veruj mi. Uhvatio je za ruku, ne ekajui njen pristanak. Probijali su se kroz svetinu, ka rubu trga.

Kuda idemo? Nije bilo odgovora. ,,Da li si ti Rafael?, pitala ga je Sara, naglo oporavljena od vrtoglavice. Otro zujanje dopre iz depa istaeve uniforme. Videla je kako vadi radio i ula kako govori na italijanskom. Laporto alla entrale... Si, lobiettivo e con me... Negativo. Non posso rifinirla qui... Benissimo. Nije razumela o emu govori, ali je zapazila da je glas iz radija snaan i upalj. Oigledno je pripadao zapovedniku. Da li je ovaj , ovek Rafael ili jedan od onih koji pokuavaju da je ubiju? Njen otac je spomenuo Rafaela, jednogoveka, samo jednog. Sara pokua da se otrgne iz istaevog stiska, ali je on vrsto drao. Ne budali. Nema potrebe za primenom sile. Ali, ako bude neophodna... Bio je to mudar savet. Uinila je sve da ne bude uhvaena, ali ta je sad mogla da uradi? Moda je njen otac pogreio u izboru mesta sastanka. Grozno je poginuti, ne znajui zato..Pa, neka bude. Ponovo se osetila nemono i poraeno. Ali, Sarina sudbina jo nije bila zapeaena. Crna kola se pojai vie iz jedne od pokrajnjih ulica, izmeu statue ser Henrija Hevloka i i Nelsonovog stuba. Zaustavila su se, uz prodornu kripu guma. ,,Ja u se pobrinuti za nju, ree ovek i automobila. Sara se trgla zbog uznemirujueg oseaja ve vienog. Instinktivno je osetila veliku opasnost. Setila se gde ga je videla. Taj ovek] je gonio i pucao za njom u podzemnoj eleznici. ,,Va bene, ree ista. ovek iz auta bez rei gurnu Saru ka vozilu. Ubacio je na zadnje sedite i seo na suvozako. Auto krenu punom brzinom. Prouavala je oveka koji je gurnuo u auto, dok su odmicali ka Parlament stritu, sredovenog mukarca, smirenih kretnji. Nije mo] gla da misli od vrtloga oseanja, sumnji i briga. ,,Ko ste vi?, pitala je. Tiina. Nije zavredela ni pogled u retrovi-1 zor. ,,Ko ste vi? Nije bilo odgovora. Voza je, po Sarinoj nepouzdanoj proceni, stao posle nekih pola sata. Dvojica ljudi nestadoe s vidika. Vratio se samo jedan, onaj I koji je preuzeo od istaa. Seo je za upravlja. Nekoliko minuta kasnije su usporili, na ulazu u prestinu etvrt. Srce

joj je poskoilo u grudima. Moda je brojala poslednje minute. Otvorila su se autoJ matska garana vrata. Parkirali su se pored sjajnog ,,jaguara. Izali su iz automobila. Poi sa mnom, naredio je nepoznati ledenim glasom. Otvorio je zadnja vrata ,,jaguara. Sara je ula u automobil bez otezanja. Gde idemo? Nije odgovorio. Dosta mi je takvog ponaanja. Neu se mirno prepustiti sudbini. ta nameravate da uinite sa l mnom? ,,Ne brini, neu te ukloniti dok ne saznam kakva blaga uva1 govorio je znatno prijatnijim glasom. ta misli, kakvu ti je pomoj otac poslao? ,,Ko si ti? 'M ,,Ja sam Rafael. Veeras e biti moja goa.

PEKORELI, DVADESETI MART 1979. GODINE No je ve dobrano odmakla. Karmine Mino Pekoreli je jo sedeo u kancelariji na Vija Oraciju. Radio je na poslednjim detaljima sledeeg broja Oservatorio politika. Pekoreli je znao da njegov nedeljnik vrea ukus tankoutnih ljudi koji su se neretko sueljavali s njim zbog sklonosti da kopa po skandalima i otkriva gnusne prie, pune neproverenih podataka i lai. To ga nije brinulo. Imao je obavezu prema itaocima. Cenili su njegov rad. Oservatorio je nudio podatke o vezama poznatih s tajnim organizacijama, zloupotrebama vladinog novca, nereenim ubistvima i sline gadosti. Pekoreli, ovek pedesetih godina, ponosio se ekskluzivnim, poverljivim izvorima informacija, nedostupnim drugim reporterima. Pretpostavljalo se da uspeh duguje izvorima na visokim poloajima. Govorilo se da esto poseuje sastanke medijskih mogula da bi uvrstio veze s monicima. asopis je dobijao novac od uticajnog politiara, upravitelja dobrog dela italijanskih dravnih poslova. Novinar s advokatskim obrazovanjem sedeo je u udobnoj, direktorskoj fotelji, za svojim stolom, s nogama na stoiu za kafu. Ramenom je pridravao slualicu. Vodio je vaan razgovor, s mnogo predloga, upadica i suptilnih nagovetaja. Iskrivio je usne u blagi, samozadovoljni osmeh, to je bio znak da razgovor tee u dobrom pravcu. Telefonski razgovor nije imao veze s novim brojem asopisa. Pekoreli je pokuavao da uvea lino bogatstvo manipulacijom, bolje rei ucenom. Koristio je

izvesnu informaciju kao polugu pritiska. Njeno objavljivanje naudilo bi sagovorniku. Nije to bio obian ovek, ve veliki majstor italijanske masonske loe Propaganda Due, ili P2. Zvao se Lio eli. Pekoreli je pripadao toj loi. Predlaem da se sretnemo, da bismo o ovom natenane porazgovarali, predloi eli. ,,Vai. ta kae na veeru, sutra u Rimu? ,,To je sjajna ideja, odgovori novinar. ,,Ne zaboravi da ponese pare. ta mi garantuje da se nee kasnije posluiti tom informacijom? Zar ne shvata koliko nevolja e prouzrokovati organizaciji ako objavi taj spisak? Ovo je novinarstvo, Lio. isto novinarstvo. Znam ja koliko ti dri do novinarstva,. Ko mi garantuje da nee pokuati da iscedi jo novinarstva u budunosti? Petnaest milionia je vie nego zadovoljavajua garancija." Petnaest mihona!, ponovio je sagovornik, na granici urlika. Usledila je tiina. eli nije bio u situaciji da se raspravlja. Nismo spominjali toliku sumu, Mino. ,,Da, znam. Procenio sam da podaci toliko vrede. Spisak ne vredi petnaest mihona. Ima pravo kad kae da spisak lanova P2 ne vredi tih para. A opet, ultratajni spisak Pl, obogaen izvesnim podacima, vredi toliko. Dobro zna da e ti se podrka napreac osuti, ako ga objavim. Mino je mleo, svestan da sagovornik doivljava njegove rei kao nemiloI srdnu pretnju. Ubistvo pape Jovana Pavla I i pomo koju ste ti i tvoj I efponudili Mariju da ovede Mora na vlast vrede mnogo vie. j ,Uvek smo koristili tvoj list, Mino. Zato si se najedanput okrenuo protiv nas? Zar ti ne dajemo dovoljno? Petnaest miliona e biti sasvim dovoljni. Objaviu P2 spisak. Ionako je mnogima poznat. Kad ga vidi u asopisu, znae da je drugi u pripremi. Razmisli o tome. Shvatie da je tako najbolje za tebe i ostale. Sutra emo za veerom raspraviti o svim pojedinostima. Mora da spusti cenu. Neu to uiniti. Ponesi pare, pa nee biti problema. Petnaest mihona je odgovarajua suma. Nee se ustezati da je f povea, pogotovo ako eli bude otezao s plaanjem. U redu. Siguran sam. Sve e biti u redu. Laku no, ree eli. Vidimo se u osam, na uobiajenom mestu. Prekinuo je vezu.

Dobro raspoloeni Mino Pekoreli ugasi svetla u kancelariji. Zakljuao je vrata i krenuo ka automobilu. Sve je ilo po planu. Nije znao da eli, ba u tom trenutku, telefonira vanom lanu italijanske vlade, da bi ga izvestio o rezultatima pregovora. Mino se ne a ubediti. Odbija svaku saradnju. Objavie sav materijal, ako mu ne platimo, govorio je eli. ,,Ne znam ta ga je spopalo. Kako je doao na tu ideju?, vajkala se osoba s druge strane ice. Ako mu platimo, ponovo e nas uceniti. Ne moemo mu verovati. Previe zna. ,,Ne brini, Lio. Smatraj da je problem reen. Nee nas uznemiravati. Dali smo mu dosta, moda i previe prilika. Ogluio se o glas razuma. Niko mu nije kriv. Ciao, Giulio Ciao, Licio. Karmine Mino Pekoreli je koraao niz Vija Oraci. Hteo je da zvidi| od sree. Ulica je bila pusta, a on nije mogao da se seti gde je parkirao automobil. ivot je takav. Novinarstvo je imalo svojih prednosti. U ovom sluaju mu je pomoglo da lako zaradi veliku sumu novca. Bilo bi glupo da se optereuje kajanjem ili griom savesti, pogotovo kad zna da e oteti pare bogataima. Moda je postupio beskrupuloznoi ali u njemu jo nije umro oseaj za pravdu. Nikad mu ne bi palo na pamet da iskoristi nekog ko nema da plati. Muvator eli, do grla zaglibljen u sumnjive poslove, ovek koji se obogatio na tuoj muci,i ne birajui sredstva, zasluuje uku od Karmina Pekorelija. Ostavio je kola na kraju ulice, blizu raskrsnice. Otvorio je vratai seo za volan. Neija ruka ga je spreila da zatvori vrata. Neko ga je zgrabio za kosu i cimnuo nazad. Nepoznati je pustio vrata i potegaQl pitolj. Nabio je cev Pekoreliju u usta i dvaput povukao obara. Problem Lia elija bio je reen. Covek koji se predstavio kao Rafael vozio je oprezno, da ne bi privukao panju. inilo se da zna ta radi. Podigao je paket sa suvozakog sedita. Ponudio ga je Sari. ta je to?, pitala je. ,,Hrana. i Nisam gladna.

Pojeo bih neto, da sam na vaem mestu. Hamburger i koka kola nisu dovoljni za celu no. j Otkud znate..., uutala je usred reenice. Znala je odgovor na pitanje, ,,Zaboravi. Bila je zbunjena. Ovaj ovek je gonio i pucao na nju u podzemnoj eleznici. Nije bilo sumnje u to. A opet tvrdi da je Rafael, njen zatitnik, osoba od oevog poverenja. Da li je obmanjuje? Da, sigurno je to posredi. Svakog asa e se pojaviti njegov pretpostavIjeni. Podvri e je okrutnom ispitivanju. Potom e je ubiti, bez obzira na rezultate ispitivanja. I sve to zbog spiska o kom su oni mnogo vie znali od nje. Pretpostavljam da imate mnogo pitanja za mene, progovori Rafael. ,,Uh? Sara nije oekivala ovakav pristup. Zavladala je tiina. inilo se da ne smeta oveku za volanom. Mirno je vozio. Delovao je zadovoljno, kao da ga Sarine muke zabavljaju. Moda uvek tako izgleda. Njena mata radila je punom parom. Stojim vam na usluzi ree Rafael. Pokuavao je da je smiri. Sari se, uprkos njegovom savrenom engleskom, inilo da joj nareuje. Prvo to u vas pitati jeste zato ste pokuali da me ubijete u podzemnoj eleznici." Da li sam pokuao da vas ubijem?" Jeste. Dobro znate o emu govorim." Hmm. Poriete li? Rei u vam neto, da bih razvejao vae nedoumice, po tom pitanju. Ne bismo razgovarah, da sam pucao s namerom da vas ubijem. ta se, do avola, desilo u mom stanu? Moete li to da objasnite. Da, mogu. Ali da li ste vi spremni da me sasluate?, nastavi on u iskrenom tonu. Spremna ili ne, moram da znam. Nemam izbora. Imate pravo, priznade Rafael, s izvetaenim osmehom. Nastavio je. Da li ste uli za Albina Luanija? Naravno da sam ula. Bila je uvreena Rafaelovim potcenjivakim tonom. Ponaao se kao da ima posla s neznalicom. Albino Luani je poznatiji kao Jovan Pavle I. Narod ga je zvao nasmejani papa.

Sara se prisetila papstva Jovana Pavla I. Nije se zanimala za religiozne teme, ali je znala da je taj papa kratko sedeo na tronu svetog Petra. Bio je papa samo nekoliko meseci. Greite, ispravio je Rafael. Albino Luani je vladao tano trideset tri dana, od avgusta do septembra 1978. godine. Samo trideset tri dana? Za neke veoma malo, a za neke previe. Jovan Pavle I je umro pod nerazjanjenim okolnostima. Neki misle da je ubijen. Pa, uvek ima ludaka koji veruju u teorije zavere." Recite to Pjetru Saviotiju, javnom tuiocu rimske oblasti. Izgleda da je on jedan od ludaka koji misle da sve okolnosti papine smrti nisu rasvetljene. Ko bi eleo da ubije papu? Postoji mnogo vanije pitanje od toga ko je ubio papu. Valja znati zato je to neko uinio. Motiv zloina je vaniji od identiteta poinioca. ,,U redu. Zato je ubijen? Dopustite mi da vam odgovorim pitanjem. Da li ste uli za P2? Poneto. Da li je to neko tajno drutvo? Otprilike. To je skraenica od Propaganda Due, italijanske masonske loe, stvorene s ciljem da ovlada politikom, vojnom, religioznom i ekonomskom vlau na svim nivoima. ; Rafael je ukratko predstavio ovu organizaciju Sari. Osnovana je 1877. godine kao ogranak italijanskog Velikog orijenta. Ustanovili su je ljudi koji nisu mogli da osnuju sopstvenu lou. Pria se da je poetak ezdesetih doekala sa jedva etrnaest lanova. lanstvo je za godinu dana poraslo na hiljadu kad je Lio eli postao veliki majstor. Organizacija je na vrhuncu brojala 2.400 ljudi, meu kojima su bili generali, politiari, sudije, televizijski monici, bankari, profesori, svetenici, biskupi, kardinali i veliki broj ljudi razliitih zanimanja i stepena moi. Italijanski Veliki orijent 1976. godine prekida veze s Liom elijem i P2. Organizacija tako postaje nezavisna loa, po strani od itahjanske masonerije. r eli, nastavio je Rafael, nije odustao od svojih ambicija. Nastavio je da gradi mreu za tajnu kontrolu italijanske vlade. Smislio je Plan za demokratski preporod loe P2. Lako je pretpostaviti da bi taj sistem bio totalitaran, umesto demokratski, kad se zna za elijeve simpatije prema faizmu. Ako je suditi po vestima u tadanjim

medijima, monik iz senke je drugom polovinom sedamdesetih stigao nadomak ostvarenja cilja. Sluio se metodama pozajmljenim od organizacija mafijakog tipa. Rizik od preranog susreta sa Stvoriteljem je pretio svakom ko bi mu se naao na putu. Veliki broj ubistava, napada i masakara nosio je peat loe P2. Pa, glasno je razmiljala Sara, ,,ako sam vas dobro razumela, tvrdite da je ova organizacija bila veoma zainteresovana za ubistvo Jovana Pavla I. Dobro, ah kakve ja veze imam s tim? Da li su mi ljudi iz P2 za petama? Zato me progone?" Zato to vas je bog obdario veoma dragocenim spiskom, s imenima lanova organizacije. Spisak je sastavljen pre vie od dvadeset pet godina i do dana dananjeg nije ugledao svetlost dana. Veliki broj ljudi sa spiska vie nije meu ivima, ali su drugi jo tu. Mnogi e se nai u nebranom grou ako se spisak obelodani. Ti ljudi nee prezati od ubistva ako e ono spreiti objavljivanje spiska. Prestala je da ga slua. Od njegovih rei joj se zavrtelo u glavi. Spisak. Spisak u njenom posedu sadri imena ivih i mrtvih pripadnika Propagande Due, P2. Jedno ime s tog spiska je teko pritiska, ini je neodlunom i nesigurnom. To je ime njenog oca, Raula Brandaoa Monteira. Kako se on tu naao? Rafael joj je proitao misli, ali je odluio da nita ne kae, da je pusti da sama doe do neophodnih zakljuaka. ,,Da li ste vi lan P2? Rafael je kratko razmiljao pre nego to je odgovorio. Pripadam monijoj organizaciji. Sledim plan koji obuhvata i P2. ,,Ne razumem. Devojka je uzdahnula, svesna da se uplela u gustu i slojevitu mreu. Najbolje je da krene ka istini direktno, bez uvijanja. ,,P2 vam je za petama, nastavi Rafael. to se mojih veza s njima tie, mogu da vam kaem da su odnedavno prekinute, preciznije otkad ste uli u moj automobil. Zapravo, bio sam krtica u njihovim redovima. Krtica? Ako ne moe da uini nita protiv svojih neprijatelja, pridrui im se. Uniti ih iznutra. Gotovo je s mojom karijerom krtice. P2 vie ne juri samo tebe, ve i mene. Verujte mi, pronai e nas, pre ili kasnije." Kakav je smisao ovog razgovora, ako nam smrt ne gine? Sve zavisi od poteza koje emo tad povui, Rafael se neubedljivo osmehnuo. Imate li spisak sa sobom?

Sara je izvukla papire iz depa jakne. Odabrala je dve strane sa spiskom i pruila Rafaelu. Razgledao ih je u tiini, ne smanjujui brzinu. Vratio ih je posle nekoliko minuta. ,,Da li prepoznajete neko ime, izuzev oevog? ,,Pa, sigurna sam, na osnovu onog to ste mi rekli, da bih na Guglu lako nala podatke o ostalima. Moda ste u pravu. Ah pogledajte ih malo bolje. Sara je pogledala spisak. Prouavala je red po pred. Vie se nije udila zbog obilja italijanskih imena. Primetila je da su brojevi pored svakog imena nasumino rasporeeni i da ne slede lako prepoznatljiv obrazac. Posle svakog broja je sledilo slovo, a ponegde dva ili tri. Brojevi su naizgled nasumice rasporeeni. Ni slova ne slede neki logiki red. To su registracioni brojevi unutar organizacije. Slova znae mesto porekla. Na primer, posegnuo'je ka papirima u Sarinim rukama, ,,evo ovaj red, koji se bavi velikim majstorom: 440 ARZ, Lio eli Njegov registracioni broj je 440. On je iz Areca. Shvatate li? ,,Da, odgovori Sara. Pogled joj se zaustavi na za nju najvanijem imenu: 84PRT Raul Brandao Monteiro. PRT. Portugal. Saro, to se desilo pre vaeg roenja." ,,I pre vaeg. Njen komentar je izazvao osmeh. Imao sam pet-est godina. Nastavila je da prouava papir dok nije nala jo jedno poznato ime. Ovo ime i ovo MIL je iz...? Milana. Ali, ne zavaravajte se. U to doba se nije bavio politikom. A ovaj vie nije lan P2. ,,Da, ali je bio. Predsednik italijanske vlade? Ovo je ogromna stvar. Ne znam ta da mislim? Nemojte da mislite." Zagnjurila se u spisak. Prestraila se, kad je shvatila potencijal skandala. Kao da to nije dovoljno i oevo ime je na tom spisku. Koliko je on upleten? Koliki je uticaj penzionisanog kapetana Raula Brandaoa Monteira? ta predstavljaju beleke na marginama?, pitala je. Pokuavala je da potisne bolne misli.

Pomenute beleke daju ovom spisku neprocenjivu vrednost. To su rukom pisane napomene Jovana Pavla I. ,,Najozbiljnije? Da. * ,,I ta u njima pie? ,,To je klasifikacija. Podvlaio je imena i zanimanja onih koje je poznavao. Na primer, pogledaj ovo ime, an-Mari Vilo: cardinal segretario di stato. to e rei, kardinal dravni sekretar Vatikana." ,,Da li je on bio lan P2? ,,Naravno. ta je ovo? Da li su to papine beleke? A ovaj klju? Sara mu je dodala papir s na brzinu ispisanim znacima. Paljivo ih je proitao. 18,15-34, H, 2,23, V, II Dio bisogno e IO fare lo. Suo augurio Y mio comando GCT(15)-9, 30-31,15,16, 2, 21, 6-14,11,16,16, 2, 20 ta to znai? ,,To je volja boja i ja u je izvriti. Njegova elja za mene je zapovest Na ne naroito dobrom italijanskom. Rafael je, nekoliko sekundi kasnije, napravio polukruno okretanje. tanije u redu?, pitala je Sara. Sreemo se s nekim. I ,,S kim? ,,S nekim ko zna. ,,Ko zna ta? Rafael je vozio vrlo brzo po uskim uliicama. Nije bio preterano raspoloen da odgovara na pitanja. Neko ko zna ta? Da li ste neto videli na tom papiru? Vozili su se znatno irom ulicom. Skrenuli su ka istoku. Rafael je dodao gas, kao da se nimalo ne brine zbog policije u patrolnim kolima s kojima su se malopre mimoli. Jesam, konano prozbori Rafael. Ponaao se kao da je ta re dovoljna. Dohvatio je mobilni. ta ste videli?, insistirala je usplahirena Sara. ,,ifru.

Bentli se lagano kretao po uskom, zemljanom putu, oivienom potkresanom ivom ogradom. Put je povezivao privatni posed s glavnim drumom. Automobil je, tri kilometra od glavnog druma, usporio ispred ogromne kapije. U kolima je morao biti neko veoma blizak gospodaru poseda. Voza nije morao da stane, niti da obavesti putnika na zadnjem seditu. Kapija se automatski otvorila. Kola su se konano zaustavila ispred tri stepenika koja su vodila do ulaznih vrata. Putnik nije ekao da voza otvori vrata automobila, kao to je pristojnost nalagala, ve je izjurio iz automobila. Nije zvonio, ve je ukucao estocifrenu ifru na ulazu. Paljivo je otresao prainu s elegantnog Armanijevog odela, pre nego to je uao u kuu. Gospodar gazdinstva ili preciznije veliki majstor ekao ga je u salonu, ne zato to je to bilo uobiajeno ili najpogodnije mesto za primanje gostiju, ve zato to su poslovi koje je te veeri valjalo obaviti zahtevali vei prostor. Starac je sluao nekog na telefonu. Poplaveo je od gneva. Pridolica je brzo shvatila da je neto krenulo po zlu. Ako je dobio tane podatke o ishodu londonske misije, Defri Barns je napravio ozbiljnu greku. Pomonik je proistio grlo, da bi bio siguran da ga je gospodar opazio. Starac podie pogled. Pozdravio ga je klimanjem glavom. Pridolica je nauljila ui, sa nadom da e uti deo razgovora dok priprema pie. Starac je prekinuo vezu. Pomonik mu je, dao pie i seo. Izgleda da je od naeg razgovora bilo nekih promena, rekao je. Starac sede, s dubokim uzdahom na usnama. Retko kad se mogao videti u tom izdanju, iako se to sve ee dogaalo. Pomoniku najedanput postade jasno da je u proteklih petnaest godina bliske saradnje s ovim ovekom, gledao kako postepeno propada. Bilo je to bolno iskustvo za nekog ko je video majstora na vrhuncu fizikih i umnih sposobnosti. Situacija se na neverovatan nain promenila, ree starac, nakon dva gutljaja votke. Desilo se neto neoekivano, neto to dovodi u pitanje itav plan. uo sam da pominjete krticu. Meu njima nije bilo tajni. Defri Barns ima izdajnika u svojim redovima? Starac isprazni au. ,,Eh, kad bi tako bilo, promrmljao je. Ali, kako je to mogue? Pomonik ga je posmatrao s meavinom neverice i zabrinutosti. Odgovor je bio oigledan. ,,To nije sriielo da se dogodi.

Krtica u naim redovima? Ne mogu da pojmim. ,,Morae. ,,Ah gde? Ovde u Italiji? Neko od naih lanova? sj, Ne. U Gardi. U Gardi? Pobogu. Zna li ko je to? Starac klimnu. Otkrio se. ,,Ko je to?, zabrinuto upita pomonik. Ubiu ga golim rukama. Prvo u se postarati da shvati zato ga aljem u pakao. Dek, hladno e starac. Dek? Koji Dek? Dek Pejn, ree Majstor. utao je neko vreme. ekao je da pomonik obradi informaciju. Ali ko je on? Naredio sam istragu, ali nas to nigde nee odvesti. Njegov pravi identitet je dobro skriven. Mora biti. Inae bi ga odavno otkrili. Starac ponovo uzdahnu. Ovo je neoekivani udarac. Moramo biti brzi. Pomonik ustade. Jo se oporavljao od okantnih vesti. Vreme je za donoenje hladnokrvnih, trezvenih odluka. ta je tu je. Usmeriemo se na uklanjanje prvobitne mete. Kako napredujemo po tom pitanju? ,,Ne shvata ta se dogaa. Ona je s njim. Ako se doepamo jednog od njih, imaemo i drugog, ree starac i ustade. ,,Da li situacija iziskuje put u London? Mislim da to nije neophodno. Draemo se plana, ali s maksimalnim oprezom. Krtica moda priprema iznenaenje. CIA e ih pre ili kasnije uhvatiti. ,,To bi moglo potrajati." Kako bilo da bilo, put u London predstavljao bi dodatni pritisak na Barnsa. Uinio bi ga jo nervoznijim. ta predlae? Pripremi avion za planirani put. Prepustiemo posao Barnsu. Ne brini, uhvatie ih. Niko ne moe da ivi, a da ne ostavi tragove." Naroito u Londonu. Ne zaboravi da se udruila s osobom koja zna kako da nas izbegava.

Jasno mi je. Da poznaje Deka kao ja, znao bi da nije od onih koji izbegavaju borbu, ak i nakon to je promenio stranu. Mislim da ne eli da postane doivotni begunac. Izdau nareenja posadi. Starac je uo signal za prijem faks signala, kad je njegov tienik izaao iz salona. Maina je.progutala beli papir. Brzo ga je ispljunula na drugom kraju, s tekstom i fotografijom. Starac ga uze i pogleda sliku Deka Pejna, oveka koji se predstavljao kao Rafael. Na dnu papira se pojavila porvika ispisana velikim slovima. PODACI NISU DOSTUPNI Starac stegnu pesnicu i izguva papir. Ponovo se razbesneo. Nee se izvui, mome, zakleo se. Ustao je i izaao iz sobe. Naslanjao se na tap, zbog onemoale noge. Ima i drugog posla. Pogledao je u zguvano pare hartije. Promrmljao je pre nego to ga je bacio: Devojka e te dovesti do mene. Pred njima se uzdizao velianstveni Britanski muzej, riznica velikih i znaajnih svedoanstava ljudske istorije i svetskei kulture, dom za vie od sedam miliona dragocenih predmeta, uvar prolosti ljudske rase. ,,Jaguar se tiho parkirao ispred ogromne zgrade na Grejt Rasel stritu. Rafael i Sara krenue prema visokoj ogradi od livenog gvoa, okrunjenoj pozlaenim iljcima. Dvostruki agent je priao malim vratima pored velike kapije. Iza njih je bio uvar i straarska kuica. Dobro vee, pozdravio ga je Rafael. Dobro vee, otpozdravi straar. vakao je vakau gumu. Hteo bih da razgovaram s profesorom Dozefom Margulisom, molim vas. ,,S profesorom Dozefom Margulisom?, kruto odvrati straar. i ,,Da. Oekuje nas. Samo trenutak. Telefonirao je iz straarske kuice. Nije skidao pogled sa Sare. Rafael je pozvao profesora iz auta. Rekao mu je da moraju hitno da se sretnu. Naunik je isprva oklevao, ali se ipak sloio da ih primi. Britanski muzej se nametnuo kao mesto susreta, poto je profesor danonono radio na pripremi izlobe. Dugo ekanje je kod Sare, izazvalo bolne sumnje. Iskoristila ga je da pokrene neprijatnu, ali nezaobilaznu temu.

Reci mi, kakva je uloga mog oca u ovoj prii? Kakva je njegova pozicija u organizaciji? i Nee to uti od mene, ve od njega. ' Revnosni straar je zavrio razgovor. Pustio ih je unutra. i Profesor Margulis je voljan da vas primi. Hvala lepo. Ovo nije prvi put da ga poseujete, zar ne? Nije. Ali nikad nisam dolazio ovako kasno, ree Rafael, s lano stidljivim osmehom. uvar je promenio prvobitni, neprijateljski stav, koji je verovatno smatrao sastavnim delom svog posla. Ponaao se mnogo ljubaznije. Krenuli su ka glavnom ulazu u sreditu zgrade. Krila su se otro uzdizala, dajui zdanju oblik razvuenog slova U. etrdeset pet korintskih stubova je ukraavalo fasadu, dajui joj impozantni izgled. Nekoliko karijatida je pridravalo trouglasti trem ispred velianstvenog ulaza. Sara se saplela na stepenicama koje su vodile do irokog odmorita. ,,Da je ovo tajna misija, odavno bi otkrili nae prisustvo, ree Rafael ozbiljnim tonom. Da je ovo tajni zadatak, ne bismo razgovarali s uvarem, niti bismo koristili glavni ulaz. Ima pravo. A papa, Albino Luani, kakvu ulogu on igra u svemu ovome? r ,,On je hteo da razrei probleme. i: Kako to misli? Umro je sa spiskom lanova loe u rukama. Poslao mu ga je lan P2, advokat i novinar Karmine Pekoreli. Pekoreli je izdavao nedeljnik, neku vrstu tabloida specijalizovanog za svakovrsne skandale. Koristio se razgranatom mreom poznanstava u pribavljanju materijala" napomenu Rafael. Njegov list Oservatorio politiko finansirao je bivi predsednik vlade, bliski prijatelj Lia elija, promotera P2 tokom ezdesetih i sedamdesetih. Veliki majstor je bio pravi kameleon, manipulant bez principa. Podravao je ekstremnu desnicu ili levicu, u zavisnosti od trenutnog interesa. Govorkalo se da je povezan sa svim pohtikim partijama, to mu je davalo irok manevarski prostor. Na primer, od loe P2 bi se teorijski oekivalo da se bore protiv svih poteza levice, ali to nije smetalo eliju da novano pomogne stvaranje teroristike grupe, Crvenih brigada. Dobro, ali zato je Pekoreli poslao spisak papi? Sara se slabo snalazila u gomih imena i zakulisnih interesa, rasporeenih u irokom vremenskom rasponu."

Nee mi verovati", odgovori Rafael, ,,ali je to uinio zbog novca. Ucenio je ehja. Sve se vrti oko ambicije i pohlepe. Oservatorio politiko je u principu sluio elijevim interesima, ali je Pekoreh u jednom trenutku shvatio da moe ucenjivati efa. Majstor nije uvideo da je Pekoreli od ljudi koji slue samo svom interesu, ako im se ukae i najmanja prilika. Znao je dosta potencijalno tetnih podataka o eliju, pogotovo one vezane za finansijske skandale. Pekoreh je objavio skraeni spisak lanova P2, ali je verovatno imao jo jedan, mnogo opasniji. Skraeni spisak je, po Rafaelovom saznanju, stigao do Pavla VI. Nije izazvao veliku uzbunu, zato to je pontif bio veoma bolestan i zato to nije imao dovoljno petlje da napadne bolest koja je zahvatila srce Vatikana. Jovan Pavle I je, po stupanju na tron svetog Petra, dobio na uvid spisak lanova P2. Ispitao je verodostojnost okantnih informacija. Izgleda da se spremao da pomete poast. Dobro je poznato da pripadnici crkvene hijerarhije ne mogu da budu lanovi tajnih drutava, suprotstavljenih crkvi. Zabrana naroito vai za sve masonske organizacije. Papa je ubijen sa spiskom pripadnika P2 u rukama." Mogue je, zakljuio je Rafael, ,,da je Jovan Pavle I hteo da ovaj problem rei diskretno, u vatikanskom stilu. Moda je hteo da ukloni pripadnike loe s pozicija u crkvenoj hijerarhiji, ali bez skandala. Moda je napravio kopiju spiska za tajne arhive. Pretpostavljam da ih je Firenci tamo i naao. Nisam siguran kako e se sve ovo zavriti. Najbolje je da se obrati ocu ako ima jo pitanja. f ,,Da pitam mog oca? Ali kakav je njegov udeo u svemu ovom? Zvukkoraka u susednom hodniku prekinuo je razgovor. Sara je upitno pogledala Rafaela. Zato smo doh ovamo?, pitala ga je tihim glasom. ,,Da bismo deifrovali tekst. r Priao im je debeljko ezdesetih godina u kaputu. Rafael je prepoznao svog prijatelja. ; Profesore Margulise. Kako si, staro mome? Mish da je ovo pravi as da uznemirava oveka bojeg? i Svako vreme je pravo vreme za boga. ,,Ko je ova ena? Profesor Dozef Marguhs nije mnogo okoliao. ,,0na je moja prijateljica, eron... uh... Stoun, eron Stoun. eron Stoun? ponovila je preneraena Sara. Drago mi je to smo se upoznali, gospoice Stoun. Potcenjivaki je odmerio. ao mi je, ali nisam oprao ruke.

Nema problema. Sara je posmatrala profesora. Pokuavala je da shvati ime se bavi. Radimo na tajnom zadatku od nacionalnog interesa, ree Rafael. Zvuao je kao neko ko se ah. Ne moemo ti rei o emu je re. Susreo sam se s nekom vrstom zagonetke, pa bih eleo da znam da h moe da mi pomogne." Izvadio je papir iz depa. Predao ga je profesoru. Krupajhja se gunajui zagledao u spisak. Pet minuta kasnije se probudio iz transa. Videu ta mogu da uradim. Sledite me. Proli su izlobeni prostor u muzeju i poli uz veliko stepenite. Nekoliko puta su skrenuli desno i levo. Uli su u veoma dugi, mrani hodnik. ,,Ne pravite buku, da ne probudite mumije, naalio se Margulis. Gde si upoznala ovog aavka?, pitao je Saru. Nije on..., Sara pokua da mu objasni. Upoznao sam je manastiru, u Rio de aneiru, prekide je Rafael. asna sestra, dakle?, ironino se osmehnuo. ,,Ne ba, zapoe Sara, ali je Rafael stisnu za ruku. Stigli smo, obznani Marguhs i otvori dupla vrata koja su vodila u veliku salu, u kojoj je bilo mnogo polica s knjigama i nekoliko stolova u nizu. Videla ih je tek kad je Margulis upalio dve slabane lampe. Osvetlile su prostor turobnom svetlou. Ostavio je papire na stolu i krenuo ka polici s knjigama. Ovde je negde. Evo je: kriptografija. Da li vam je potrebna pomo? Nije. Samo ti sedi s curom. Rafael se okrete prema Sari. Pogledi su im se na trenutak susreh. Zato si mu izbrbljao ta sranja?, promrsila je. Rekao sam mu ono to eli da uje. I ta je to? Rekao si mu da si u vezi s brazilskom asnom sestrom eron Stoun? ,,Ne brini. Cilj opravdava sredstva. Misli li da bi mu istina vie prijala? ,,Ma ne znam ni kako se zovem. Rafael dograbi Saru za ramena. Prodrmao je, da bi bio siguran da ga s panjom slua. Istina nam moe doi glave. Ti si dokaz za to, iako si jo iva. Ne zaboravi to. Sara zadrhta. Rafael je pustio. Okrenuo se ka Margulisu. Profesor je sedeo za stolom, s papirom u rukama i otvorenim knjigama ispred sebe. Kako si ga upoznao?, pitala ga je.

Margulisa? Predavao mi je pre nekoliko vekova. Znam da ne lii na ozbiljnog naunika, ali veruj mi da jeste. Studirao je u Vatikanu i dobro poznaje kriptografiju. Ako je ovo neka ifra, provalie je. ta ti je predavao. ,,Da li je ovo ispitivanje? Nije, pokuavam da ubijem vreme. Predavao mi je teologiju. Teologiju? Da li je teolog? Izmeu ostalog. Margulis podie glavu s papira. Stari drue, ovo e da potraje nekoliko sati. Moram da obavim neke provere da bih otkrio model. Jo ne znam da h je u pitanju kod ili ifra. Potrudi se da u meuvremenu nae neku zanimaciju. Rafael nije dugo razmiljao. ,,U redu. Mogu li iskopirati taj papir? ,,Naravno. Sara se obratila Rafaelu. Gde idemo? Znate li kako da izaete?, pitao ih je profesor. ,,Da, ne brini. Pozovi me na ovaj broj, im neto dozna. i Predao je Margulisu papiri s telefonskim brojem kad je iskopirao dokument s tajanstvenim slovima i ciframa. Poao je ka izlazu, praen Sarom. Gde idemo? Da se podiamo. ta? U ovo doba? Vratili su se dugim hodnikom do vrata i prednjeg ulaza. Od velike kapije sa straarskom kuicom ih je delilo pedesetak metara. uvar je posmatrao crno-beli monitor. Uskoro su koraali Grejt Rasel stritom. Ako moemo posetiti uglednog profesora u Britanskom muzeju u pola tri ujutru, moemo da probudimo frizera neto posle tri. Ali, moramo li? Nisam mislio na moju kosu, draga moja, ve na tvoju. Nesumnjivo je preduga. Do nekih susreta mora doi pre ili kasnije. Ljudska bia nisu uvek gospodari svoje sudbine. ovek poodmaklih godina je samouvereno koraao kroz gomilu stranaca, iako nekima moda nije bio sasvim nepoznat.

Jo nije shvatio da ga neko prati sred mnotva. Njegov pratilac je znao svoj posao. Izali su iz Hilton teatra, posle sjajnog mjuzikla iti iti BengBeng. Krenuli su ka jugu, niz estu aveniju. Starac je skrenuo u Trideset osmu ulicu i uao u elegantnu stambenu zgradu. Pozdravio ga je uniformisani portir. Progonitelj ga je posmatrao iz daljine. Pogledao je broj iznad vrata. Uporedio ga je sa svojim belekama. Starac se vratio kui. Telefonirao je, im je starac uao u zgradu. Crni kombi se zaustavio pored njega, nekoliko sekundi kasnije. Uao je u vozilo. Kombi e ostati parkiran ispred stareve zgrade. Bie strpljiv. Ovde ivi?, pitao je voza kombija na nekom istonoevropskom jeziku, moda poljskom. Zazvidao je, divei se luksuznom zdanju. ovek u crnom kaputu kratko klimnu. Nije skidao pogled s ulaza raskone stambene zgrade. Londonska situacija je jo negativna?, pitao je voza. Tako je. Reci mi neto. ta nas spreava da uletimo unutra i zbriemo tog tipa, jednom zauvek? Covek nije urio s odgovorom, kao da razmatra nekoliko mogunosti. Zato to je on klju. Jo neko vreme je posmatrao zgradu. U jednom trenutku je zamolio Poljaka da posmatra ulaz. Izvadio je fotografiju iz depa, portret sadanjeg pape Benedikta XVI. Izvukao je svetiljku s crnim svetlom. Uperio je na fotografiju. Hiljade svetlih niti obrazovalo je sliku starca kog su pratili, dok je papina slika izbledela. Iskljuio je ultraljubiasto svetlo, skrivena slika je iezla, ba kao linije na banknotama. Pojavio se nasmejani papa. Pozdravljao je vernike mahanjem ruke. ,,Da, on je klju.

ALDO MORO, DEVETI MAJ, 1978. Aldo Moro je pisao pismo svojoj porodici. Napisao je i poslao dosta pisama. Neka od njih je namenio papi Pavlu VI i elnicima svoje partije. Napisao ih je tokom pedeset pet dana uatoenitvu Crvenih brigada.

Da ga je neko video, rekao bi da lii na prosjaka, iako je dostojanstveni i spokojni zatoenik pet puta bio predsednik italijanske vlade. Otmiari su traili putanje izvesnog broja saboraca iz zatvora. Vlada na elu s uliom Andreotijem nije htela da pregovara s teroristikom organizacijom poput Crvenih brigada. Tvrdi stav vlade i miljenje njenog predsednika da se i sam talac protivi pregovaranju s odmetnicima inile su sudbinu Alda Mora nepredvidivom. Niko nije znao ta e se desiti s voom vladajue, demohrianske stranke, kidnapovanim esnaestog marta 1978. godine. Moro se u suanjstvu viao i razgovarao samo s uvarom i kidnaperom, Mariom. Isprva je izgledalo da e ga terorista podvri okrutnom ispitivanju. Politiar je mislio da e njegov uvar pokuati da doe do izvesnih informacija. Njihovi susreti su ubrzo prerasli u duge, gotovo prisne razgovore. Moro je u Mariovim oima postao ovek vredan svakog potovanja, uprkos alosnim okolnostima. Stav vlasti i militantnih lanova Morove partije duboko je razoarao otetog politiara. Niko nije mrdnuo malim prstom da bi mu pomogao, uprkos injenici da je u pismima iznosio stav da vlada ima prvenstvenu obavezu da brine o ljudskim ivotima. Veina pripadnika demohrianske stranke i lanova vlade, ukljuujui i predsednika je verovala da je Moro nateran da napie ta pisma i da ona ne odgovaraju njegovim razmiljanjima. Nita nije moglo biti dalje od istine. Mario je, kao ef Crvenih brigada, mogao da odustane od proklamovanih ciljeva i zahteva, ali je mogao da ubije uglednog pohtiara, da bi demonstrirao silu i osigurao uspeh shnih operacija u budunosti. Moda je taj mladi bio samo pion u igri aha, figura koja o niemu ne odluuje. Moda je samo sledio nareenja. Bilo kako bilo, Moro je bio ubeen da iz zatoenitva nee izvui ivu glavu. Mario je razgovarao telefonom u drugoj sobi stana u Vija Gradoli, dok je Aldo Moro u susednoj prostoriji pisao pismo. Voa Crvenih brigada je bio u drutvu trojice ljudi. Dvojica su gledala televizor, trei je itao novine. Hal. ,,Danas, ree muki glas s druge strane ice. Nastavi po planu." ,,U redu, sloio se Mario. Zvau te ponovo za jedan sat. Amerikanci hoe da se sve zavri to je pre mogue. ,,U redu, ponovi Mario i prekide vezu. Zavriemo ovo, obavestio je saborce. Siguran si da je tako najbolje?, kolebljivo je reagovao onaj koji je itao novine. ,,Ne odluujemo mi o tome. Sad nema nazad.

Mislim da bi bilo bolje da ga oslobodimo. Ionako smo mnogo postigli, vie nego to smo mogli sanjati. Poslali smo jasnu poruku javnom mnjenju. Razumeli su je. Sad znaju da nigde nisu bezbedni, govorio je terorista, dok je sklapao novine. ,,To nije naa bitka, Mario. Nismo ovo eleli, ree jedan od dvojice pred televizorom. Govorio je s izvesnim ubeenjem. ,,Od poetka smo znali da se ovo moe dogoditi. Pristali smo na to, podsetio ih je Mario. ,,Ne raunaj da u povui obara. ,,Ne raunaj na mene, ree onaj koji je dotad utke gledao televiziju. Trebalo bi da ga oslobodimo. Ne moramo nikom da podnosimo raune. ,,I ne pomiljaj na to. Danas moramo da zavrimo posao. Nema bovlaenja, ubeivao ih je Mario. Uveravao je sebe da je re o politikoj odluci. Odbijao je pomisao da ivot Alda Mora zavisi od njega. Morova sudbina je odluena jo esnaestog maja. Bilo je samo pitanje vremena. Kucnuo je as da obavi neophodan posao. Otiao je do spavae sobe i okrenuo klju u bravi. Aldo Moro je sedeo za stolom. Pisao je pismo najmilijima. Ustaj. Idemo odavde, naredio mu je voa Crvenih brigada. Nastojao je da prikrije nervozu. Gde idemo?, pitao je stari politiar, dok je pokuavao da zavri pismo. Odveemo te na drugo mesto, odgovori Mario. Savio je ebe, izbegavajui pogled rtve. ,,Da li bi bio ljubazan da mi poalje ovo pismo? Poslau ga, ree Mario i stavi pismo i ebe pod ruku. Nakratko su ukrstili poglede. Mario nije mogao da gleda Mora u oi. Prvi je skrenuo pogled. Rei nisu bile neophodne. Zatoenik je znao ta e se dogoditi. t Sili su u garau. Moro je iao prvi, s povezom preko oiju. Mario ga je usmeravao. Ostala trojica su ih nevoljno sledila, zgroena odlukom suprotnoj politikim principima Crvenih brigada. Stigli su u garau i naredili Moru da se smesti u prtljanik crvenog renoa etiri. Pokrij se ovim, naredio mu je uvar. Aldo Moro se pokrio ponuenim ebetom. Mario je zatvorio oi na nekoliko sekundi. Bile su duge kao godine. Upinjao se da ubedi savest da je ovo neizbeno, da nema drugog naina i da nita ne zavisi od njega.

Potegao je pitolj i ispalio jedanaest hitaca u ebe. Niko od saboraca nije potegao oruje. Zadatak je obavljen. Rafael je skratio Sari kosu u hotelskoj sobi. Vie nije hila na sebe. Sedela je na rubu kreveta i uzdisala. Bila je zabrinuta, umorna, oajna i razoarana, zato to je nepoznata ali mrana organizacija uklonila svu normalnost iz njenog ivota, ukljuujui i dobar deo njene kose. Mislim da mi je sad tee nego kad nita nisam znala. , Ovim komentarom je izmamila Rafaelov osmeh. i To je prirodna reakcija. Neko vreme su utah. Potovali su nemi dogovor da zaobilaze privatne teme. Imali su mnogo materijala za razmiljanje, pogotovo Sara. Neobina i poznata imena, politike i religijske voe, loe ispriane prie, grozomorna otkrovenja, masonske loe, veliki majstori, ubistva. U sreditu misaonog kovitlaca je stajao njen otac. Kakav je to svet u kom ovek ne moe verovati ni zatonicima vere? Ispada da su i svetenici zli laovi koji se meusobno ubijaju. Stvar je oigledna. Taj Pekoreli je poslao spisakpapi. Zbog njega je sveti otac ubijen. Nemoj se povoditi za novinarskim instinktom. Zamagljuje ti vidik. Nikad nisam rekao da je papa ubijen zbog spiska. ,,Nije? Nije. To je istina. Rafael nikad nije rekao da je Jovan Pavle I ubijen zato to je posedovao spisak, koji nije bio tako nepoznat. Rekao je samo da je spisak bio u njegovim rukama kad je ubijen. Pontif je stradao zbog drugih stvari, u vezi sa spiskom. Pogrene pretpostavke su uzrok najveeg broja problema", zagonetno napomenu Rafael. Organizacije povezane s P2, i sama loa su znale da je Pekoreli otkrio imena sa spiska ih da je takvo delo njemu pripisano. Pekoreli je nesumnjivo pokuao da uceni elija, to je bila izuzetno opasna igra. Telo novinara je pronaeno marta 1979. Ubica mu je ispalio dva hica u usta. Bilo je lako pretpostaviti, ali mnogo tee dokazati da je stradao od elijeve ruke. Da i ne govorimo kohko bi bilo teko otkriti istinskog naruioca ubistva. Rafael je nagovestio da iza itavog zameateljstva stoji predsednik vlade.

Predsednik vlade?, uskliknula je zapanjena Sara. Kakva je to zemlja? Ista, kao sve druge, ree Rafael. Uasnula bi se kad bi saznala polovinu onog to se deava u tvojoj ili bilo kojoj zemlji u svetu, Spisak lanova P2 nije tako opasan. Problem je u tome to on nagovetava i otkriva sutinu politike voene u Italiji, Evropi i ostatku sveta, u poslednjih trideset godina. Cini se da je Pekoreli jednostavno previe znao. Na primer, znao je da je taj mrani predsednik vlade bio umean u operaciju Gladio , osnivanje paramilitarne i teroristike organizacije, uz pomo CIA i MI6 posle Drugog svetskog rata. Stvorena je s ciljem da odgovori na komunistiku invaziju Evrope. Organizacija se kasnije, tokom ezdesetih orijentisala na spreavanje komunistikih i socijalistikih partija da dou na vlast u zapadnoj Evropi i Junoj Americi. CIA, NATO, britanske tajne slube i druge zapadne institucije su dugo podravale i finansirale ovu mreu. Gladio je u Italiji izvodio dalekosene operacije. Sprovodio je takozvanu strategiju napetosti. U osnovi je finansirao leviarske teroristike grupe da bi usmerio mrnju graanstva na demokratske komunistike i socijalistike partije. Gladio je, u okviru strategije napetosti podrao, finansirao i sproveo napade na Pjaca fontani 1969. godine i na Peteanu 1972. godine. to se Evrope tie, Gladio je operisao u Grkoj, Turskoj, paniji, Argentini, Francuskoj i Nemakoj, kao i na mnogim drugim mestima. Cilj je bio uvek isti: irenje navodno komunistikog terora, da bi se stvorilo povoljno politiko tle za rad konzervativnih p ekstremno desniarskih partija. uho Andreoti je 1990. godine doznao za ovu zaveru. Na suenjima je otkriveno da je P2 bila duboko umeana u zavereniki poduhvat. To je imalo smisla. P2 i Gladio su delili iste, faistike korene. Jedan od opasnih podataka poznatih Pekoreliju je veza izmeu Gladija, P2, Crvenih brigada i ubistva Alda Mora predsednika italijanske vlade i istaknutog demohrianskog voe. Pekoreli je tvrdio da su Crvene brigade neosporno leviarska teroristika grupa, kojom manipuliu ak su je i stvorili Gladio i P2. Neki misle da je u njoj bilo mnogo agenata CIA. Sve te organizacije su, u skladu sa stratekim planovima, stajale iza otmice Alda Mora 1978. godine." Sara je ponovo sela na ivicu postelje, pritisnuta sveu o sloenoj mrei zavera, korupcije i manipulacija o kojoj je govorio njen cimer. Zaprepaeno je zurila u Rafaela, nervozno krei ruke. Hoe li mi doneti neto za pie?

,,Naravno. Rafael ustade i prie mini-baru, pored vrata. Vratio se s bocom vode. Ako je P2 uestvovala u operacijama Gladija, s CIA i ostalimaS Sara je pokuavala da izvue logine zakljuke, to znai da je svet-; ska obavetajna zajednica ne samo znala za postojanje P2, ve da je i saraivala s njom, zar ne? Upravo tako. Samo to treba rei sarauje, umesto saraivala; Da bi ti bilo jasnije, CIA svakog meseca isplauje jedanaest miliona dolara u gotovom P2. Moglo bi se rei da ne ali para za pomo saveznicima." ak i dan-danas? Tako je. itava mrea lai i manipulacija je nastala posle Drugog svetskog rata. Meu saveznicima nije bilo nikakvog poverenja. Sovjetski Savez se odvojio i izolovao sa satelitskim zemljama iz Varavskog pakta, u neprestanom strahu od remetilake akcije sa Zapada. Demokratske zemlje s druge strane gvozdene zavese su zazirale od trikova KGB-a i drugih sovjetskih tajnih slubi. Sovjetski Savez je preko svojih agentura troio velike sume novca na finansiranje komunistikih partija, pa ak i teroristikih grupa na zapadu. Tajne slube Sjedinjenih Drava, Velike Britanije i drugih demokratskih zemalja su vodile paralelnu kampanju radi spreavanja leviarskih partija da stupe na vlast. Nisu prezale od saveznitva sa masonskim loama, nasilnikim i faistikim udruenjima radi ostvarenja svojih ciljeva. Masonske loe, vojska, tajne slube... Ko nama vlada? Teorijski gledano mi smo slobodni ljudi. ,,Da, ali ko je na vlasti? Tajne organizacije manipuliu izabranim vladama. ,,To je prilino ispravan zakljuak. Zamislila sam ga kao pitanje. Rekao bih da je tvoje pitanje, ujedno i odgovor. ,,To je uasavajue. Nemoj da razmilja o tome. Kao da je to lako. ,,Jeste, uveravao je Rafael. Pokuaj da misli na manje zabrinjavajue stvari. Sara spusti bocu vode. Nestrpljivo je krila ruke. Kakva neverovatna koliina lai! Ovo je uasavajue, ponovila je ta emo da radimo? Sreemo se s tvojim ocem. Gde? Zar je on u Londonu?

Rafael ustade i izvue mobilni iz jakne. Otkucao je broj i ekao. Progovorio je na tenom nemakom kad mu je neko odgovorio. Hallo. Ich bendtige einige Passe. Ich bin dort infunfMinuten. Koga si zvao?, pitala ga je Sara, sa suvozakog sedita, u ,,jaguaru. Nemca koji e ti izraditi paso. Samo meni? Tako je, ja imam nekoliko. ,,Da li mu veruje. Ne. Kako to misli? Eto tako ne moe mu se verovati. Falsifikatori rade za novac. ive od toga. Uinio bi bilo ta da se domogne novca. ,,Ali... ,,To znai da e progovoriti samo ako mu neko ponudi novac. Prevarila si se, ako misli da e se rastrati unaokolo da bi nas prijavio. Smiri se. Kako da ne, ve sam mnogo mirnija, sarkastinoe Sara. Trebalo bi da bude. Putovali su krae od pet minuta, ukljuujui i vreme potrebno za parkiranje ispred pretrpanog, bunog paba. Pored njega su bila otvorena vrata. Popeli su se na trei sprat. Rafael jepozvonio. Vrata su se odmah otvorila. Zdravo, kako si?, srdano ih je pozdravio Nemac. Sjajno, a ti? udesno. Uite. j Najbolji si, ree Rafael. Uao je i namignu Nemcu. p Hansjebio mladi dvadesetih godina. Brzo je izraivao pouzdane falsifikate, koji nisu privlaili panju na graninim prelazima. Pa, staro mome, reci mi ta ti je potrebno. Treba mi paso za ovu damu. ,,Za ovu damu. Svia mi se tvoj elegantni izbor rei, prijatelju. I Mladi uze kameru i dohvati Saru za ruku. Stani tamo. Pokazao je na zid, s neutralnom, plavom pozadinom, pogodnom za snimanje slubenih fotografija. ''Nemoj da se smeje. ,,Zato? Nemoj da se smeje. Nema mnogo nasmejanih lica na pasokim fotografijama.

,,Dobro. Sara se uozbiljila, moda i previe, dok je Rafael razgledao zid, pokriven fotografijama. ,,Ko su ovi ljudi? Svi koji su ovuda prodefilovah. Ima brojnu klijentelu. ,,Ne alim se. Povezao je kameru s kompjuterom. Posao je mogao da pone. Ima li neku zemlju na umu i ime koje ti se svia? Sara se postidela. Nije razmiljala o tome. eron Stoun, odgovorio je Rafael umesto nje. i. Svia mi se to ime, stari prijatelju. Mislim da znam nekog ko setako zove. i; to se zemlje tie, izaberi neto iz engenske zone. Dobro, ovee. Ima li pet hiljada? r Sara se obratila Rafaelu. j Poznaje li ovog tipa?, pitala ga je ispod glasa. Prvi put ga vidim. Znam nekog ko ga zna. Stekla sam utisak da ste dugogodinji poznanici. Pa, nismo. Hans je marljivo radio na pasou. Koristio je kompjuter za retuira-| nje upravo snimljene fotografije. Ustao je i otvorio orman. Posle kraeg| razmiljanja je uzeo nekoliko praznih pasoa iz razliitih zemalja. e putovati samo po Evropi, sestro? To je $bro pitanje. Moda emo morati da skoknemo do Drava, umeab se Rafael. Sara ga.j znatieljno pogledala. Sjedinjene Drave? ,,U redu je, stari prijatelju. U tom sluaju u napraviti francuskii i ameriki paso. francuski e koristiti u Evropi, a ameriki preko bare, je 1 vai? ,,Sjajno. Sara je gledala kako Hans uzima dva prazna pasoa iz ormana.! Ameriki i francuski. ,,Da li su pravi? ta misli, zato nikad nisu otkriveni?, odgovori Hans, kao da je uvreen idiotskim pitanjem. ,,Kod Hansa ti je kao u ambasadi, samo to ovde moe da bira zemlju i ime, ree Rafael. Zbog toga je i usluga znatno skuplja. Kvahtet, dragi prijatelju, napomenuo je Hans. Kvahtet nije jeftin. Zazvonio je Rafaelov mobilni.

Halo?... Sve ide kako treba... Nema problema... Gde?... Moramo na jo jedno mesto, pa emo doi. ,,Ko je to bio?, pitala je Sara. ta je, zar oekuje da ti sve objanjavam? ,,Ti si moj heroj, staro mome, umeao se Hans, zadivljen Rafae^ lovim mao nastupom. Iskoristio je ovaj trenutak da odnese pasoe do specijalnog tampaa. Stavio ih je u neto to je Saru podsealo na skener i zatvorio poklopac. Deset sekundi, pa e putne isprave biti gotove, ljudi. Defri Barns je razgovarao telefonom. Govorio je zapoved-nikim tonom. Bilo je jasno da ne razgovara s pretpostavljenim. Nije govorio s predsednikom Sjedinjenih Drava, niti s Italijanom, ve s treim aparatom rezervisanim za izdavanje nareenja i kontrolisanje operacija. Stekao je izvesne privilegije za dvadeset sedam godina besprekorne slube. Posao je bio njegova najvea strast. To to nije morao da izlazi na teren je bila jedna od najveih prednosti direktorskog poloaja. Povlaio je poteze i razmetao figure iz udobnog, klimatizovanog okruenja, bez ikakvog rizika. Razgovarao je sa efom operative o problemima vezanim za tekue operacije. Nestao je? Nastojao je da prikrije nervozu pred agentima. itava operacija je zapala u orsokak. ena je nestala dok su je agenti jurili po jednom od najprometnijih trgova Londona. Stvarno iznenaujue. Stari mu je naredio da povue ljude da bi se njegovi pobrinuh za metu. Morao je da ga poslua. U protivnom bi se suoio s posledicama i okaljao obraz slube s besprekornom reputacijom. Krtica kae? Dvostruki agent? Dobri boe, pomislio je. ,,U redu, nastavi da traga. Nisu postali nevidljivi." Prekinuo je vezu. Utonuo je u fotelju. Ukrstio je prste na potiljku. Najebali smo, ako ih ne naemo, pomislio je. ,,Gospodine?, ree Stouton, koji je utrao u kancelariju. ta je bilo, Stoutone? Gospodine, da h smo jo u pozadini, ili imamo prava da se ume* amo? Barns je kratko razmiljao. Nije hteo da deluje neodluno. Ovdej je sve podlono tumaenju, ak i tiina. ,,U ovom trenutku i mi i oni drimo tapove. Ko pre do ribe, njegova je.

,,Shvatam, odgovori Stouton. Presreli smo interesantan telefonski poziv iz Britanskog muzeja. Upuen je lokalnoj policiji. Jaguar je grabio zavidnom brzinom ka Britanskom muzeju. Sara je zamiljeno zurila pravo ispred sebe. Bila je duboko ozlojeena. Tadam se da ne oekuje moje izvinjenje, ree Rafael. Moda je alio zbog potcenjivakog komentara u Hansovoj radionici. U svakom sluaju, nije izabrao najbolji nain da smiri duhove, ako je to uopte hteo. Jedno je sigurno, nije rekao ono to je Sara htela da uje. Prevario si se, odvrati mlada ena. Posmatrala ga je tako prodorno da je morao da skrene pogled na put. Prevario sam se? ,,Ne oekujem izvinjenje. ,Zaista? Ne. Oekujem objanjenje. Svestan sam toga. li Jesili? Jesam. Ah falsifikatorova jazbina nije mesto za takve razgovore. i Rei e mi ko je zvao? i Zvao je tvoj otac. Moj otac? ta je hteo? Naljutila se na samu sebe, kad je shvatila koliko je znatieljna. Hteo je da zna ta se deava? ,,I ta se deava? Sve tee po planu, odgovorio je Rafael, ne skidajui pogled s: druma. Nemo je posmatrala asfaltnu traku. Kako je mogue da se ivoi na koji je navikla za nekoliko sati, preciznije sekundi, razbio na bezbroj komadia? Koliko jue se dosaivala, a sad nije znala dalij e osvanuti. Ako CLA finansira P2, pretpostavljam da je znala da se planira ubistvo pape. Da li je to osnovan zakljuak ili nepouzdana reporterska intuicija? ,,To je logina pretpostavka. Ali zato bi CIA htela da ukloni papu? Odgovor je veoma komplikovan. Shvatila sam. Pokuaj da mi objasni. Rafael je posmatrao. Uzdahnuo je i vratio pogled na drum. Proj govorio je, posle kraeg oklevanja. Ako pogleda geopolitiku mapu sveta, tokom poslednjih ezdeset godina, nee nai nijednu veu promenu kojoj CIA, drugimS reima Sjedinjene Drave, nije

kumovala. U poslednjih nekoliko decenija nije bilo revolucije, dravnog udara ili masakra u koji CIA nije umeala prste. Daj mi primer. Teko je izabrati. Salvador Aljende u ileu. Ubijen je u drav*j nom udaru u reiji Pinoea. Akcija je u potpunosti finansirani parama CIA. Sukarno u Indoneziji svrgnut je zbog oijukanja sa komunistima. Amerikanci su pomogli vojsci da ga svrgne uz Suhartovu pomo. Vie od milion nabeenih komunista je ubijeno u operaciji ienja. itav poduhvat je finansiran amerikim parama. U Zairu su doveli Mobutua na vlast. U Iranu je operacija Ajaks svrgla demokratski izabranog predsednika vlade Mohameda Mosadeka i vratila aha na tron. U Saudijskoj Arabiji iscrtavaju mape po svom efu. f' Tu je i Irak, zakljuila je Sara. ,,U pravu si, ali je taj primer suvie oigledan. CIA je tvrdila da tamo postoji oruje masovnog unitenja. Mogli su da ga podmetnu i kasnije pronau. Ja bih tako uinio." Sad anju ono to su posejali. ,,Ne bih se sloio. Nevini ljudi plaaju strane greke organizacija koje nikom ne polau rauna. Ne uivaju narodnu podrku. Predstavljaju same sebe. Svi smo potencijalne rtve terorizma. Terorizam je njihova ideja. Sad su oni a i mi rtve oruja koji su sami stvorili. Sara se vrpoljila u seditu. Znai da je papa samo jo jedna rtva. Tako je. P2 je to traila. CIA nije marila. Tako je nastradao i Aldo Moro. ,,CIA nije uspela da ukloni samo jednog oveka, iako je mnogo puta pokuavala. ,Sara je nauljila ui. Zove se Fidel Kastro." Dobro je poznato da Defri Barns najee pomera figure iz kancelarije na treem spratu zgrade u centralnom Londonu. Telefonski poziv iz izvesne kue u Rimu, tanije iz Vija Veneto, naterao ga je da digne gojazno dupe iz fotelje mnogo bre no obino. Seo je u slubeni automobil. Povorka od etiri vozila je krenula ka agentima odranije rasporeenim oko kritine oblasti. Polazim na put, rekao je njegov sagovornik, hou da sve bude reeno pre nego to stignem na odredite. Lino se pobrini za to, ako ti je do sedenja u toj fotelji. Mrdaj se.

Veoma mali broj ljudi moe da govori s njima na taj nain. To su oni s ijom moi Barns ne moe da se nosi. Ograniio se na klimanje glavom i promrsio: ,,Da, gospodine, da bi naglasio pokornost. Ima odreene ruke, behu poslednje rei. Dozvoljeno mu je da pribegne najdelotvornijim sredstvima i da pomera figure po svom naumu, da bi to pre pobedio matom. Sad je jasno zato se Defri Barns naao na zadnjem seditu monog automobila, sa slubenim orujem u futroli. Posmatrao je reku automobila. Kako je krtica stigla do tako visokog nivoa? Ovo nee izai na dobro, pomislio je. Pokuao je da se oslobodi zlih mish. Uinie ono to se mora. Nee se osramotiti pred pretpostavljenima zbog ene i dvostrukog agenta, ma kako opasan bio. Meta, Sara Monteiro, nee dobro proi, a ni njen izbavitelj. Prokletstvo. Pitao se u tiini kako je smeo da uradi tako neto. Nagnuo se napred na zadnjem seditu, s radio-ureajem u rukama. Parkirajte se daleko od zgrade. Ne smemo otkriti svoje prisustvo. Gotovo. Razumem, gotovo, stigao je odgovor. Sedeo je u crnom kombiju, nasred njujorke este avenije. Odgovarao je kad god bi mobilni zazvonio, zato to je poziv mogao biti od oveka koji ga sad zove, a on nije smeo da eka. Ponovu su razgovarali na italijanskom. Ta razmena miljenja ne bi se mogla nazvati dijalogom, zato to se ovek u tamnom kaputu ograniio na povremene izraze odobravanja i uzdahe. Pomno je sluao, hvatajui poruku nareenje, podatke, vesti. Govornik je raspolagao nadmonom sposobnou sinteze. U nekoliko sekundi je mogao da saopti sve informacije i da ih uini, savreno razumljivim, ne ostavljajui ni trunke sumnje kod sluaoca, koji ga je smatrao lavom, roenim da dominira ljudskim krdom. Jeio se od same pomisli na njega, iako bi mnogo vie voleo da ga vidi. Mali broj ljudi je ostavljao takav utisak. Prekinuo je vezu, ispunjen ushienjem, kao da je upravo razgovarao sa Svevinjim. Brzo je povratio kontrolu nad sobom i zauzeo uobiajeni stav. Nije hteo da saradnici u ovom sluaju voza kombija naslute njegovo pravo raspoloenje. Ima li vesti? Voza je gajio izuzetno potovanje prema majstoru, s kojim nikad nije razgovarao. Potovanje je preraslo u strah kad je video neverovatnu

posveenost, na licu svog pretpostavljenog, nesklonog pokazivanju oseanja. Ima li vesti?, ponovio je. Stvari ne idu kako valja u Londonu. Jo nisu ubili tu enu? ak ni uz pomo CIA? Imamo krticu. Koga? Jednog od naih, iz Garde? povek u kaputu nije odmah odgovorio. Posmatrao je saobraaj u gradu koji nikad ne spava i bletave neonske pozive na potronju. Reklame su se, neumorno palile i gasile zbog novca. I portir na ulazu u zgradu stoji na svom mestu zbog para. Plaeno je i za pljaku Rima, kao i za uklanjanje oca Pabla u Argentini. Ideali ne pune stomake. Nita se ne radi dabe. ,,Dek, konano je odgovorio. Dek? Da li si siguran? Pobegao je s njom. Nije se vratio. Ubio je evenka." ,,Vozaa? Khmnuo je. Prokleto kopile, opsova ovek za volanom. p Dek. Ko bi to pomislio? To u velikoj meri pogorava situaciju. Ima pravo. Toliko je ozbiljna da je majstor krenuo na put. Zeleli bismo da razgovaramo s profesorom Margulisom, rekao je krupni ovek uvaru ispred dinovskih vrata Britanskog muzeja. Profesor Marguhs je veoma zauzet. Ko bi hteo da ga vidi? ,,Mi smo iz policije. Pozvali su nas... 0, da. Ja sam vas pozvao. Uite. Ponosni, samozadovoljni uvar je otvorio vrata oveku s kravatom i petorici ljudi u njegovom drutvu. Brzo ste stigli. Zvao sam vas pre deset minuta. Zato niste u uniformi? ,,Ne pripadamo uniformisanim policijskim snagama, ree debeljko. Pokazao je znaku hitrim pokretom. To je bilo dovoljno uvaru sa vakaom gumom. Znamo da su ovde viene dve osobe za kojima tragamo, dva osumnjiena. Zato sam vas i zvao, ree uvar. ,,Ne znam da li je mukarac kriminalac i ranije je dolazio. Ali, za enu sam siguran. Prepoznao sam je im sam je video, na vestima lokalne televizije. To je Portugalka koja je ubila onog tipa. U telefonskom razgovoru ste pomenuli da su traili profesora Margulisa, zar ne? Tako je. On je jedan od najuglednijih konzervatora."

Znate li zato su ga traili?" pitao je Debeli. Nemam pojma. Fino. Moete li nas odvesti do njegove kancelarije?" Naravno. Sledite me. Krenuli su za njim. Sva estorica su koraala u nizu. Straar je iao prvi, a debeljko i njegovi ljudi za njim. Hodali su ka mestu na kom e zatei Dozefa Margulisa, zadubljenog u kriptografsko istraivanje. Ponosni osmeh je svedoio o uvarevom zadovoljstvu. Pozvao je vlasti. Okrenuo je broj s telopa lokalne televizije. Uinio je hvale vredno delo. Prestonika policija moli sve koji su videli osobu s fotografije da pozovu 0202... Traili su mladu reporterku, svedoka pucnjave. Zapamtio je njen aneoski lik. Nije oekivao da e je nedugo zatim videti uivo. Prenerazila ga je svojom pojavom. Nije se smeo, niti je urio. Isprva je strahovao za bezbednost profesora Margulisa. Odluio je da ih dri na oku. Uskoro su otili. Prokletstvo, prekorevao je sebe. Propustio sam ansu. Posetio je profesora da bi doznao ta smeraju. Zatekao ga je zaronjenog u debele knjige. ,,Da li je sve u redu, profesore Margulise? Dobro je, Dobinse." ,,Da li vam je ita potrebno?" Nije, vratite se u straaru. Prijatelj me zamolio da neto pogledam, odgovori Marguhs, ne skidajui pogled s knjiga i papira. Uskoro e se vratiti. Pustite ih imutra kad naiu. Profesorove poslednje rei su bile prava muzika za njegove ui. Dobie svojih petnaest minuta slave. Zamiljao je sebe pred kamerama svih televizijskih stanica. Nije iskljueno da e ga poslovodstvo nagraditi poviicom i jo nekim poastima. Tada je nazvao prestoniku policiju. Poziv su presreh ljudi koji su tragali za Sarom. Revnosni straar se zaustavio ispred vrata sobe u kojoj je boravio Dozef Margulis. Ovo je njegova kancelarija. Debeljko upravi pitolj s priguivaem u uvareve grudi i dva put povue obara. Odnesite ga, naredio je. Otvorio je vrata i uao u sobu. Profe sore Margulise? Ja sam Defri Barns.

Uokolini Britanskog muzeja je vladao mir. Rafael se parkirao na istom mestu. Poli su istim putem du Grejt Rasel strita i stigli do velikih vrata. U straarnici nije bilo nikog. Pozvonih su i ekali. Sara je delovala odsutno. Rafaelu nije bilo teko da pogodi da razmilja o njihovom razgovoru. Konano se pojavio uvar. elavko je istrao iz zgrade. Profesor Margulis nas oekuje, ree Rafael. uvar ih je osmotrio, ledenim pogledom. Uite, molim vas. Sari se nije dopalo njegovo ponaanje. Upravo je razvejao njenu teoriju da su elavci obino ljubazni ljudi. Ove noi je sruen jo jedan mit. Kao da je sve to je primala zdravo za gotovo propalo, zajedno s preanjim, boljim ivotom. I sve to zbog nekog Firencija. Nije ni znala kakve veze on ima s itavim zameateljstvom. Rafael je brzo stigao do Margulisove kancelarije. Oekivao je da e zatei profesora na poslu. Misli da je profesor deifrovao poruku?, tiho ga uputa Sara. Nastojala je da to manje narui teskobnu tiinu. ,,Ne. Zvao bi me, da je deifrovao. ,,Da li je komplikovana?" ,,Ne znam. Meni je liila na vrljotinu, na reporterske beleke s konferencije za tampu. Zakljuila sam da su napisane u velikoj urbi. Otvorili su vrata odaje u kojoj su poslednji put videli Margulisa i naili na neoekivanu scenu. Profesor Margulis je sedeo, izubijanog i krvavog lica, okruen trojicom ljudi u crnim odelima slinim Rafaelovom. Dek, ree debeli. ,,Barnse, spokojno e Rafael. ,,Dek?, ponovila je Sara, zbunjena novim imenom. Zaboravila je na zbunjenost kad su dva oveka skoila na Rafaela. Dobio je snaan udarac u potiljak. On pade, ali nije izgubio svest. Instinktivno je prineo ruku vratu. Devojka moe biti samo uvena Sara Monteiro, napomenu Barns iz udobne stolice. Sara se iznenada nala u centru panje. Defri Barns?

Setila se Rafaelovih rei: Veruj mi, nai e nas pre ili kasnije. Sve zavisi od poteza koji emo tad povui. Panini strah je paralizovao. Izgubila je mo rasuivanja. Zar to nije eron Stoun?, pitao je profesor Marguhs, stenjui od bola. Defri Barns se gromoglasno nasmejao. eron Stoun? Uveravam vas da nije eron Stoun. Daj papire", naredio je. ,,Papire? Sara pogleda Rafaela, koji se s mukom podigao s poda. Jedan od dvojice, onaj koji ga je udario ga je uhvatio za kragnu kaputa dok ga je drugi pretraio. Naao je dva revolvera s priguivaima. Jednim ga je udario u glavu i oborio na pod. Defri Barns se obratio Sari. ,,Papiri? Reporterka ugleda traak svetla na kraju tunela. ,,0ni su na sigurnom mestu. Nije zvuala naroito samouvereno. Blago titranje glasa je nagovetavalo slabost njenih aduta. ,,Ne zasmejavaj me i, pre svega, ne trai moje vreme. Misli da bih dola ovamo maui tim spiskom, spremna da ga uruim prvom interesentu? Na ta ti je liim? Nisi znala da emo biti ovde. Ne teraj me da izgubim strpljenje. ,,Ne teraj ti mene. Kopam sopstvenu raku, pomisli Sara, ali sad ne mogu nazad. Nastavila je u istom tonu. Kako se usuuje da me toliko potcenjuje? Znala sam, mata ju je izdavala, znala sam da ete nas pre ili kasnije pronai. Pitanje je bilo kada. Rafael je posmatrao. Bio je van igre. Barns je imao zamiljen izraz. Nije skidao pogled sa Sare. Odluila je da mu uzvrati pogled. Nastojae da ne oda koliko se plai od njega, od njih, od svega. Barns se obrati jednom od agenata iza Rafaela i Sare. sv Pretresi je. Gotovo je, pomisli Rafael, naslonjen na jedan od stolova. ovek koji je opauio Rafaela prie Sari, koja je ustala i rairila ruke, spremna za pretres. Prepipao je temeljito i bez skanjeranja. Na kraju je ostalo da proveri unutranjost njenih gaica. Nije propustio da to uini. ,,Nita, izvesti agent i odstupi za korak. Rafael sa interesovanjem odmeri Saru.

Barns je promenio taktiku. Odluio je da joj da prostora za disanje, da joj dozvoli da se opusti. Zaboravimo na papire. Sara pokua da uspostavi kontrolu nad sobom. itavu no plee na ivici pogibelji. Izdrala je dosad. Ne sme da popusti. Na prijatelj Margulis je radio na zadatku koji ste mu poverili. Znamo da nema papire. Ove knjige o kriptografiji nas navode na izvesne Zakljuke. Znate li emu one slue?, pitao je Saru. Tiu se prouavanja kripti? Defri Barns ustade i u dva hitra koraka stie do mlade ene. Oamario je spoljnom stranom dlana. Bol je bio jak. Okusila je sopstvenu krv. Crveni potoi potee iz ugla usana. Kopile, pomislila je. Oi su joj zasuzile, ali nije pustila nijednu suzu. To bi bio znak slabosti. ,,U kripti e i zavriti, i to veoma brzo, ree Barns. Posmatrao je hladno kao i pre. Vratio se na svoje mesto i raskomotio. Poto smo ovo razjasnili, dopusti mi da ti ispriam moje vienje dogaaja. Primila si neke papire. U njima je bila ifrovana poruka koju, po mom skromnom miljenju, tvoj ogranieni um nije znao da protumaij Zbog toga ste se obratili profesoru Margulisu. Imam li pravo? ,,Da, ima pravo. Poruka je u tom sluaju kod njega, ree Rafael. Pokuao je da skrene panju na sebe. ,,To je tano, sloio se Barns. Ali tvoj odani prijatelj ju je progutao pre nego to smo ga se doepali. Iz njegovog stanja ti je jasno da smo probali da ga nateramo da nam kae ta je otkrio, ali bez mnogo uspeha. Sjajno, Margulise, ree Rafael, sarkastinim glasom. Uradio si to. Progutao si kodiranu poruku. Zaista udesno.' Zbog toga nam ne moe biti od nikakve koristi, objavi Barns.s Dao je znak agentu iza Rafaela. Odvukao je profesora do sredita prostorije. Naredio mu je da klekne. Imao je vezane ruke na leima. Sara nije htela da misli na ono to e se dogoditi. Okrenula je glavu da ne bi gledala. Dosad nije videla kako neko umire. Nije mogla da zadri suze, mislei o Margulisa, koji klei na par koraka od nje, ekajui neizbeni kraj. Sara ne eli da gleda spektakl koji smo joj pripremili, grmnuo je nezadovoljni Barns. Neemo to dopustiti.

Ponovo joj je priao ovek koji je pretresao. epao je snanom rukom za vrat. Naterao je da se okrene prema profesoru. Nemojte, protestovala je. ,,Gledaj, odgovorio je ovek koji je uhvatio za vrat, pravo u njeno Uvo. Uivaj u jedinstvenom iskustvu posmatranja tela koje naputa ivot. To je najlepi spektakl." Zlobno cerekanje joj ispuni um. Profesor je kleei mumlao litaniju. Opratao se sa svetom. Nudio je duu Stvoritelju, sa nadom da e ga ovaj prihvatiti. Ljudi s vie ih manje dostojanstva doekuju smrt. Margulis je pokazao primernu hrabrost u najteem trenutku. Rafael je pribrano posmatrao profesora, ne pokazujui oseanja. Izgledao je kao nepristrasni, bezoseajni putnik namernik, koji prisustvuje dramatinim dogaajima. Marguhs pokorno sae glavu. ekao je da ubica povue obara. Oseao je priguiva na potiljku. Poslednji put je pogledao Rafaela. Prebroj slova, proapta kriptolog. Sara nije ula ta je profesor rekao Rafaelu. Mislila je da e se svakog asa onesvestiti. Naterali su je da okrene glavu ka Margulisu, ali je ne mogu naterati da dri oi otvorene. Brzo zatvori oi, zatvori ih. Odbrani se od nasilja. Ne dopusti im da te mue. Tupi udar je oznaio kraj. Mlitavo telo je palo na zemlju, sred barice krvi, koju je Sara zamislila, ali je nije videla. Suze su joj nekontrolisano potekle niz lice. Margulis je pao niice. Okrenuo je glavu ka Rafaelu, s crvenom rupom na lobanji. Kopilani! pomisli Sara. Prvi put je shvatila da, ma ta uinila, odavde nee izvui ivu glavu. Vratimo se najzanimljivijoj temi. Gde su papiri?, ree Barns. Sigurna sam da si sad raspoloenija da nam kae gde su. Agent koji je ubio profesora Dozefa Margulisa je jo uvek stajao, s pitoljem u ruci, spreman da ubije sledeu rtvu, oveka kog je poznavao kao Deka, dvostrukog agenta. To je bio in najgore izdaje kanjiv samo na jedan nain, smru. Kad Dek bude mrtav, ena e rei gde su papiri, a zatim... A zatim nita. Razoran udarac slomi agentu koleno. Pao je, vritei. Bio je mrtav pre nego to je shvatio ta se dogaa. Ubilo ga je zrno is sopstvenog pitolja, koji mu je Rafael oteo u deliu sekunde. Pucao je u glavu agentu desno od Barnsa. Agent na levoj strani i sam Barns potraie zaklon iza nametaja. U meuvremenu je agent koji je drao Saru

pokuao da iskoristi njeno telo kao tit. Presamitio se u struku kad ga je snano udarila laktom u grudi. Izlazi napolje! Brzo!, povikao je Rafael. Tri! Ne smeju da pucaju na tebe! Sara potra ka vratima. Barns i agent su nianili Rafaela, ali se on titio telom mrtvog agenta. Ispalio je par metaka i istrao iz kancelarije. ena nam treba iva!, povikao je Barns. Kurvin sin. Rafael je pojurio niz hodnik, ne znajui gde ide. Nasumice je otvarao vrata. Prvo mora da pronae Saru. Pronali su se brzo u nii u hodniku. Rekao sam ti da bei. Gotova si ako te uhvate. Trali su bezglavo. Svetlosti je bilo malo. Oi su im se postepeno navikle na tamu. Unutranjost Britanskog muzeje je bila beskrajni lavirint. Stigli su do vrata na kraju hodnika. Izlazila su na stepenite. Sili su na donji sprat. Rafael je na donjem odmoritu otvorio vrata i oprezno provirio. Idemo. Ne udaljavaj se od mene. Jedva vidljivi znaci su upuivali ka izlazu u sluaju nude. Stigli su do ogromne sale, Kraljeve biblioteke. Zastali su ispred ogromnih vrata velikog muzejskog atrijuma. Veliki aneks je nedavno dograen, s rotondom u sreditu, u kojoj je bila itaonica, brojne radnje u prizemlju i restoran na spratu. Na drugoj strani, u pravcu izlaza bili su brojni stolovi i stolice, privreni za pod, vlasnitvo snek-barova s ponudom brze hrane za hiljade posetilaca. Sara i Rafael su grabili ka izlazu. Ili su pored zida velikog atrijuma. Oekivao ih je brisani prostor, slian otvorenom, golom polju. Meseina je prodirala kroz staklenu kupolu, bojei unutranjost sivkastim, priguenim sjajem. Munja zapara tamu i neznana sila baci Rafaela na zid. Pogoen je. Sara je instinktivno kleknula i pokuala da mu pomogne. Zastenjao je. Rana, na svu sreu, nije izgledala ozbiljno. Dve senke napustie zaklon barova i kretoe ka njima. Uzmi pitolj. Jesi li lud? Nasumice opali dva-tri hica, insistirao je Rafael. Sara se osvrnula za sobom. Senke su se primicale. Oklevajui je uzele pitolj iz Rafaelove ruke. Ispalila je tri hica bez nianjenja. Obe senke su potraile zaklon iza

muzejske recepcije. Rafael skide kaput i pocepa odee oko ulazne rane, blizu ramena. Imao sam sree. Zaista? Mishla sam da e mi izdahnuti na rukama. ,,To bi lako moglo da se desi. Dek, grmnu glas iz atrijuma. Pripadao je Barnsu. Rafael ustade i grubo privue Saru sebi. ta radi?, pitala ga je tihim glasom. Srce joj se zaglavilo u grluj ,,Ne moe da je ubije, zato to ne zna ta je uradila s papirima, Samo ona moe da te odvede do njih. ta e biti ako sad umre? Podigao je pitolj. Uperio ga je Sari u slepoonicu. ta to radi? Mislila je da e se svakog asa onesvestiti. Barns se naao u nebranom grou. Dek, da h si u stanju da tek tako oduzme ivot nevinoj osobi? Dobro me poznaje, Barnse. Napravljeni smo od istog sranja.;] ta eli?, pitao je, iako je znao odgovor. Dobro me sluaj. Otii u odavde s njom. Rei e svojim ljudima da sklone pitolje i da nas propuste. Rei e to svima unutar i izvan muzeja. Budimo razumni. Razumniji od ovog?, uzvrati Rafael sarkastinim tonom. Barns nije imao druge nego da ga poslua. Obustavite operaciju. Odloite oruje. Pustite ih, rekao je u majuni mikrofon na kragni. p Rafael je izgurao Saru iz zaklona. Ili su unazad ka izlazu. Opkolio ih je hladni noni vazduh. Sili su niza stepenice, ka dinovskim vratima s grbom kraljice Elizabete II. Rafael nije skidao pitolj sa Sarine slepoonice. Auto je bio veoma blizu. Na ta si mislio?, povikala je Sara to je grlo nosi, dok je auto najveom brzinom skretao u Blumsberi strit. Mislio sam kako da se izvuemo odande, odgovori Rafael, ne gledajui u nju. ,,Da nas spase? Prestani sa zapitkivanjem. Slede nas, neemo ih se lako otresti Skrenuli su desno u Nju Oksford strit. Rafael se namrtio zbog bolova u prostreljenom ramenu. Na raskrsnici sa Totenhem kortroudom naih su na crveno svetlo. Zaustavio je ,,jaguara.

Razmenimo mesta, rekao je Rafael. ta? ,,Ti e voziti. Nisam u formi. Sara produi Oksford stritom, trgovinskim srcem Londona. Nagnula se prema odeljku za rukavice i izvadila spisak. Bacila ga je saputniku u krilo. Evo ti ga. Ostavila sam ga ovde i zaboravila kad smo krenuli u muzej. ivi smo samo zahvaljujui tvojoj zaboravnosti. Nekoliko minuta su se vozili u potpunoj tiini. ,,Ne znam gde idem, konano e Sara. Nije vano, samo ti vozi. Vrti se ukrug, ako hoe. I ,,Da li si nameravao da puca? Da h bi mogao da me ubije da su stvari pole po zlu? Mogao bih, odgovori Rafael bez oklevanja. Sledei metak sam namenio sebi. Veruj mi da bi to bilo mnogo bolje, da su stvari krenule po zlu. Bolje je biti mrtav, nego u njihovim rukama. Nije vano da li si zaboravila ili namerno ostavila spisak u autu. Nita bolje nije moglo da nam se desi. To je bilo pravo udo. ,,To znai da e, ako se u budunosti naemo u slinoj situaciji, alibez aduta, bez oklevanja povui obara. Prvo e upucati mene, a zatim i sebe? Upravo tako, potvrdio je Rafael, bezoseajnim glasom. ,,Da li ti je otac to naredio?" Rafael pogleda devojku. Uzvratila mu je pogled. Za trenutak su zaboravili na okolni saobraaj. Nije. Iako sam siguran da bi se, u ovim okolnostima, sloio sa mnom. ,,Naravno. Sara je ponovo gledala na drum. Naravno, Dek. Naglasila je njegovo ime kao da je klju svih lai, sumnji i razoarenja. ,,Da li je Rafael tvoje pravo ime? I Ko zna? ,,A, Dek? ,,Nije. Pa? Bolje da ne zna. Posmatraj stvari na sledei nain. Rafael je ime tvog spasioca, koji je bar zasad, dobar momak. Imao je nekoliko uspona i padova, to je i normalno, ali i izvesnog uspeha. Dek je alijas Dona Pejna, pripadnika P2, koji je

demaskiran kao dvostruki agent. Tehniki gledano, moglo bi se rei da je Don Pejn mrtav. ,,A Defri Barns, ko je on? Direktor CIA. Nemoralan i korumpiran tip. Obavio sam neke operacije po njegovom nareenju. Znaj da mu priinjavamo avolske tekoe, ako je reio da izmili iz kancelarije. Ba fino. Pejne ili arhanele Rafaele, moram da te ponovo pitam, kako se stvarno zove? Rafael se nasmeja prvi put otkad su se upoznali. Dobar pokuaj. ,,Od pokuaja nema tete. Sara je na nekoliko sekundi skrenula pogled s puta. Rafaele Pejne, ta emo sad? Paljivo je pogledao pre nego to je odgovorio. Sada? Nestaemo.

CARU CAREVO, SEPTEMBRA 1978. GODINE Sveti otac je proveravao dnevni raspored audijencija i sastanaka za to jutro. Namrtio se kad je na spisku video delegaciju Njujorkog javnog tuilatva. Proitao je i beleku, u kojoj je pisalo da delegacija dolazi u pratnji predstavnika FBI-a i Nacionalne banke Italije. Zahtev za audijenciju je upuen pre nekoliko meseci, za ivota Pavla VI. Papina bolest je spreila odravanje nesvakidanjeg sastanka. U belekama od avgusta pisalo je da je susret odloen za neko drugo vreme. Planirano je da delegacija bude primljena u javnoj audijenciji, izmeu belgijskih asnih sestara iz Lijea i enovljanske siroadi. Poslednj a beleka je predviala da se sastanak odri izmeu susreta s kreposnim udovicama iz Pijemonta i panske religiozne kole. Papa Jovan Pavle I je otiao u sporednu kancelariju, da bi porazgovarao sa dva svetenika sekretara. ,,Ta gospoda e se oseati nelagodno u prostoru za javne audijencije. Pozovite ih i recite da dou u moju kancelariju, im prije.

Zamalo da zaboravim. Re je o kurtoaznoj poseti, pa ne morate obavetavati kardinala Viloa. Hvala vam. Don Albino Luani je, nekoliko minuta kasnije, spremao sebi kafu. Jedan od mladih sekretara ga je obavestio da ga estorica ljudi ekaju u susednoj sobi. Papa se malo uplaio impozantne estorke. Svi su pokorno oborili glavu, pre nego to su se pozdravili s njim. Nekoliko sati kasnije nije mogao da seti imena svih posetilaca dva italijanska inspektora ili revizora iz Italijanske banke i etiri Amerikanca, predstavnika FBI-a i javnog tuilatva. Posetioci su se, bez izuzetka, bavili suzbijanjem finansijskih zloina. ,,Gospodine, poe jedan od Amerikanaca, oigledno neupuenih u finese vatikanskog protokola, izuzetno cenimo to se reili da nas... ,,Uh!, prekide ga Jovan Pavle I sa osmehom. Progovorio je pristojnim engleskim. Uskraeno vam je gostoljublje boje kue! Da li ste raspoloeni za kafu? Bojim se, da je meni neophodna. Seli su u udobne stolice na drugoj strani kancelarije, oko niskog stoia sa srebrnim raspeem u sreditu. Jovan Pavle I je bio spreman da saslua ove ljude, ispunjene strahopotovanjem prema sveteniku koji irom sveta ima milione poklonika. Jedan od agenata FBI-a je progovorio prerano, u strahu da se dugo oekivani sastanak ne preobrazi u neobavezno askanje uz kafu. Gospodine, doneli smo vam izvetaj koji nudi dokaze postojanja kriminalnih dela u finansijskim institucijama povezanim sa svetom stolicom. Albino Luani osmotri agenta ozbiljnim, dubokim pogledom. Upoznajte me sa sadrinom izvetaja. Gospod, kao to ste rekli, slua. Vatikanske finansije, ree agent, ne opazivi pontifovu alu, ,,su u rukama IRP-a. To ih povezuje s Banko Ambrozijano Roberta Kalvija, to ih dovodi u vezu s poslovanjem Majkla Sindona i njegove Banke privade. Znamo da je Sindona veza izmeu Roberta Kalvija i nadbiskupa Marinkusa. Podseam vas da Sindona uiva reputaciju bankara mafije, i da je u Sjedinjenim Dravama za njim izdat nalog za hapenje, zbog prevare, finansijskih zloina i reketiranja. Podsetiu vas, ako mi dozvolite, da je Roberto Kalvi lan masonske loe P2, na ijem je elu faista eli, pokreta operacije Gladio. Siguran sam da niste zaboravili bombe na Pjaci fontana 1969. godine ,,Da li vi tvrdite da je podmetanje bombi u Milanu plaeno vatikanskim novcem? ,,Ne. Tvrdim da ti ljudi podmeu bombe u Rimu i drugim mestima irom sveta. Od Poljske do Nikaragve.

Don Albino Luani nije pomerio nijedan mii, iako je plamen u njegovom grlu mogao spaliti Apostolsku palatu. Agent FBI-a nije hteo da ispusti inicijativu. Bjftoberto Kalvi i Pol Marinkus su 1971. godine osnovali Cisalpinsku prekomorsku banku u Nasauu, na Bahamima. Koristili su je za pranje novca od droge i trgovine orujem; za pranje novca steenog prostitucijom, pornografijom i slinim aktivnostima. S tog mesta su, pomou mree opisane u izvetaju, slali novac na sve strane. Na primer, radnikim pokretima u Poljskoj, diktatorima poput Somoze i revolucionarnim i teroristikim organizacijama. Zar vam istovremeno finansiranje faista i revolucionara ne izgleda udno?, pitao je Jovan Pavle I. ,,Ne finansiraju oni politiku, ve zloine. U Italiji podmazuju i kupuju politiare svih boja. Stvar je jasna ve posle itanja Korijere dela sera. To je zvanina novina elija, Sindona, Kalvija i Marinkusa. Sveti oe, ree jedan od revizora Italijanske banke, Banko Ambrozijano ima manjak od 1,4 milijarde dolara. Vatikanska banka, kao to znate, poseduje dvadeset procenta akcija Banko Ambrozijano. Neophodno je da preduzmete mere, zato to Italijanska banka ne sme da rizikuje... ,,Gospodine, prekinuo ga je zvaninik amerikog javnog tuilatva, predsednik e svakako preduzeti akciju. Bie teko spreiti da skandal ne stigne do svete stolice. Pretpostavljeni su mi naredih da vam predoim ovaj izvetaj. Trebae nam godina ili dve da ga obelodanimo, ali emo to sigurno uiniti. To vam daje vremena da prekinete veze Vatikana sa ovom kriminalnom mreom. Razumem, sine moj. Ali ne znam da li imam toliko vremena.'l Vaa svetosti!, uskliknu jedan od italijanskih revizora. Morate se ograditi od Marinkusa, De Bonisa, Kalvija. Vidno potreseni Albino Luani ustade sa stolice. Pre mnogo godina je predsedavao bankom Katolika del Veneto. Imao je prilike da se uveri kako Marinkus i njegove kohorte meetare na Vol stritu, umesto da slede puteve gospodnje u upravljanju crkvenini finansijama. Papa otvori vrata kancelarije i otide bez pozdrava. Naao se u privatnoj odaji, ispred ogledala na mramornom stolu prekrivenom kutijama od slonovae, malim srebrnim kaleima,i kristalnim kuglama i ramovima za fotografije. Don Albino Luani je gnevno krgutao zubima. Poistio je sto podlakticom, razbacavi krhke predmete po sobi. Proklinjem te! Preobrazio si kuu gospodnju u razbojniku jazbinu!

Zato se plan raspada? Do malopre je sve ilo kako valja." Jo imamo vremena da skoknemo do Londona, gospodine, predloio je pomonik starcu, zavaljenom u sedite privatnog aviona. ,,To bi bilo neznatno skretanje. ,,Ne pomiljaj na to!, odluno je odbio pomonikov predlog. Neemo odstupiti od plana. Zar se na taj nain ne izlaemo riziku od nepopravljive tete? Imaj vere, dragi prijatelju. Na kraju e sve biti kako valja. , Veru obino preputamo vernicima, suprotstavio mu se pomonik, ubeen da bi skretanje s puta moglo znaiti razliku izmeu uspeha i neuspeha. Veoma je vano da se domognemo dokumenata. Dokumenti su uzrok itavog zameateljstva. Putujemo zbog njih. Ne mora da me podsea na to. Sem toga, naa poseta Londonu bila bi beskorisna. Situacija nije tako loa. Kako? Slobodni su, a mi gubimo vreme. Uhvatiemo ih svakog asa. Pomonik nije shvatio da majstor ima novi, njemu nepoznati plan. ,,Da h si spreman da me obavesti o tvom planu?, pitao je. Uskoro e ti sve biti jasno. Bolje si informisan od veine ljudi. Brzo povezuje takice." Kako hoe, odvrati blago ozlojeeni pomonik. Starac voli tajnovitost. Voli da kontrolie informacije, sve dok ne postanu bezvredne. Za njih se sazna tek posle postizanja cilja. Mrzeo je stare^ obiaj da ih uva za sebe, iako je tajnovitost bila veoma korisna. Dobro ga je poznavao, inae bi pomislio da ih skriva zbog nedostatka poverenja. Postojalo je jednostavno objanjenje za takvo ponaanje. Majstor je na taj nain slao poruku sopstvenim demonima: Jo sam ovde. Jo zapovedam i odluujem o svaijoj sudbini." Starac podie slualicu satelitskog telefona. Otkucao je nekoliko brojeva. Neko mu je odgovorio. Ciao, Franesko, rekao je s hladnim osmehom. Nedavno sam saznao da si izgubio jednog saradnika. Saekao je da sagovornik shvati poruku. Smatraj to vestima iz prve ruke. Telo e se uskoro pojaviti. Ponovo je dao vremena Franesku da shvati puno znaenje svojih rei. Nisam te zbog toga zvao. Moda e mi trebati tvoje usluge... Kada? Jue... Hou da se ukrca na prvi avion. Dobie

sve neophodne informacije na aerodromu. ekaj moj poziv." Naglo je prekinuo vezu. Uskoro e stajati preda mnom, mrmljao je sebi u bradu. Gledao je kroz prozori aviona. Videemo ko je najpametniji. Pomonik mu se obratio dok je glasno razmiljao. Izgleda da ga je nezadovoljstvo prolo. Zvali su iz Londona, tiho e pomonik. Desilo se najgore. Defri Barns nije itave noi oka sklopio. Zabrinuo se vie nego da ga je zvao sam predsednik Sjedinjenih Drava, uprkos injenici da je naredbodavac bio Italijan, ili da je bar govorio italijanski. Lake bi izaao na kraj s predsednikom nego s tim tipom iz P2. Barns je dva puta razgovarao sa starcem u avionu. Prvo mu je objasnio ta ga je navelo da odlui kako je odluio. Starac nije ispoljio nikakvo oseanje, strogo se drao teme. Najvanije je da se domognemo papira. Oigledno je da smo potcenili protivnike, ali se to nee ponoviti. Upotrebi sva neophodna pedstva. Otarasi se svedoka kad se domogne papira. Je 1 jasno? Naravno, gospodine, potvrdi Barns. Drugi poziv ga je podsetio da ni za trenutak ne sme izgubiti protivnike iz vida. Mora da sledi nareenja, bez obzira na cenu. Okrivi Arape ako doe do kolateralne tete. Sutradan organizuj protestne mareve, odaj potu rtvama i osudi terorizam. Problem e tako biti reen, ree Italijan, ne bez izvesne ironije. Tako emo uiniti, sloio se agent CIA. Barns je znao da metak ili nekoliko njih mogu zalutati tokom operacije. Bomba moe eksplodirati u zao as. Mete mogu nai pojaanja. Tako ti je to. ,Jo neto. ekaj moja uputstva. Ne preduzimaj nita bez moje dozvole." Majstor je naglo prekinuo razgovor. Barns se na to navikao. Pogledao je na sat, bilo je pet ujutru. Sara i Dek su se vozili ukrug po Londonu. Primorali su agente da slede turistike rute po istorijskom centru grada. Nekoliko puta su proli kraj Bakingemske palate i Molom do Trafalgar skvera. Poli bi ering Kros roudom ili nekom drugom ulicom i opet stigli na polazite. Vozili su polako, kao to dolikuje znatieljnim turistimai Bar je Barns dobijao takav utisak iz Stoutonovih iscrpnih desetol minutnih izvetaja.

Neobino je to nisu ni pokuali da bee, glasno je razmiljao Barns, u pustoj kancelariji. Nisu stali da natoe benzin. U jednom trenutku e morati, nastavio je da melje, dok je ekao nove podatke. Moram da pojedem neto pristojno. Dek Pejn je bio legenda u loi P2. Bio je tako ugledan da ga je CIA regrutovala za nekoliko najdelikatnijih poslova. Njegovo ime je bilo sinonim za sposobnost i garancija dobro obavljenog posla. P2 se arogantno ponaala. Bez oklevanja su traili da neki delovi CIA poslue njenim potrebama. Godio im je pristup ame-: rikoj tehnologiji i redovna, masna mesena isplata. Stari nikad; nije odobravao pozajmljivanje svojih ljudi Ujka Semovoj agenjis naroito najboljih poput Deka. Ponekad bi, kad bi masonska loa procenila da moe imati koristi od toga, odobravao pozajmicu nekog od svojih ljudi. Dek im je pozajmljen u nekoliko prilika. Tad je radio pod Barnsovom komandom. Dek Pejn je bio ovek kog bi direktor voleo da vidi u svojim redovima. Barns je ak predloio da ga prime u CIA. Grdno sam pogreio. To bi mi unitilo ugled u agenciji, razmi-i ljao je Barns. Utonuo je u fotelju, iscrpljen dogaajima bogatom, beskrajnom noi. Shvatio je da bi ostao bez poloaja kog se domogao po cenu obilja prolivenog znoja, krvi i suza. Ne kau Amerikanci bez razloga: Bez muke nema uspeha. Do direktorskog zvanja u agenciji je doao uz dosta napora, bola i besanih noi, bez pristojnog obroka. Ova no ga je podsetila na nesigurna vremena hladnog rata, kad je itav svet bio velika ludnica. Mora da si lud, Dek, kad si se nameraio na mene, promrmlja ozlojeeni debeljko, sebi u bradu. ' Vrata su se naglo otvorila. Pojavio se Stouton. Nemilosrdno je prekinuo direktorova razmiljanja. i ,,Gospodine. i ,,Stoutone. t Nestali su. Nestaemo, rekao je Rafael Sari u kolima. Jo neko vreme su nastavili turistiki obilazak britanske prestonice. Grad je poinjao da se budi. Uskoro e im nestati benzina. Zamolio je Saru da skrene levo i uspori na raskrsnici kod eleznike stanice King Kros. Dvostruki agent se premestio na zadnje sedite, praen Sarinim brinim pogledom. Spustio je zadnje sedite da bi otvorio prilaz prtljaniku, odakle je uzeo zelenu drvenu kutiju. Vratio je sedite na mesto i izvadio kuglice iz kutije. Izbacivao ih je prvo s jedne, a zatim s druge strane ulice, ujednaenim ritmom. Otkotrljale bi se ispod parkiranih automobila.

,,Ne staj dok ti ne kaem, ma ta se dogodilo." Od stanice ih je delilo stotinak metara. Ubrzaj i stani ispred stanice, naredio je Rafael, bacivi poslednju lopticu. ta to radi?, pitala je Sara. Skoro da smo stigli, odvratio je. Stigli su do stanice. Dobro, ugasi motor. Posluala ga je. Usnula ulica preobrazila se u predvorje pakla. Zvuk niza manjih eksplozija se kretao u njihovom pravcu od raskrsnice s King Krosom. Napredovao je s obe strane Juston rouda. Gusti oblak suzavca irio se uhcom. uli su povike. Uasnuti ljudi su se budili. |,Rafael i Sara su potrali ka Justonskoj stanici, zatieni dimnom zavesom. Utrah su u prvi taksi. Posle toga je sve bilo lake. Zamolili su taksistu da ih odbaci do stanice Vaterlo. Stigli su na vreme da se ukrcaju na Evrostar, za Pariz. nskoristili su udobno putovanje da se malo odmore. Sara je prespavala gotovo itav put. Rafael se skrasio u seditu, tek nakon dve obilaska kompozicije. Niko ih nije pratio. Dva sata i trideset sedam minuta kasnije su stigli na uvenu Gar di Nor, u sreditu Pariza. Odatle su otih na Orli. Uspeli su da nestanu. Erbas A320 se izdigao na letnu visinu od 12.000 metara. Leteo je brzinom od devet stotina kilometara na sat. Za neka dva sata e sleteti na aerodrom Portela u Lisabonu. U njemu je bilo 111 putnika, ukljuujui i Saru Monteiro, zvanino eron Stoun, francusku dravljanku i Rafaela, zvanino Dona Doa, britanskog podanika. Let TP433 je napustio Orli pre dvadesetak minuta, s blagim zakanjenjem. Bili su budni, pa je Rafael morao da se suoi s brojnim pitanjima profesionalne reporterke. Jednom je uo kako neko kae da su oevi u Jerusalimu. Napomena se verovatno odnosila na mitske graditelje Solomonovog hrama. Uvaene arhitekte iz starine su prenele svoje znanje tesarima i kamenorescima Zapada, graditeljima srednjovekovnih katedrala. Bili su masoni*, korisnici ekia, dleta, mistrije, kompasa i libele, pripadnici mone gilde, poznavaoci tajne gospodnje. ovek i dandanas, u Notr Damu, RemsU ili Amijenu moe da se uveri da su njihovi graditelji uistinu znali ta bog hoe od ovog sveta. Gospod Isus Hrist je obznanio: Dajte caru carevo, a bogu boje. Svi ljudi su to znali, ukljuujui politiare,

univerzitetske profesore, doktore, bankare, dravne slubenike, vojnike, pisce i novinare. ak je i papa za to znao. Bog je svuda, dete moje, ak i u fabrikama oruja itrezorima banaka. Rafaelu je reeno da su masoni bili na gubilitu kad su se kotrIjale krvave glave kraljeva i plemia u revolucionarnoj Francuskoj. Kasnije su bili u pozadini ratova i nasilnih promena reima u Evropi i na amerikom kontinentu. Pripadnici P2 su se mogli ponositi lanstvom u organizaciji u kojoj je bilo mnogo predsednika Sjedinjenih Drava i evropskih zemalja. U Rimu je, krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, italijanska loa Veliki orijent posrtala pod teretom unutranje podele. Tada je osnovana Propaganda Due. Monici irom sveta su se alili da je masonerija razotkrivena, da se imena lanova loa tampaju po novinama i da njihove poslove vode nesposobni, tati politiari. Broj 2 je nudio anonimnost kojoj su teili, kraj progjasima, fotografijama i procurelim informacijama. P2 nije postojala. Niko nije znao nita o njoj. Loggia coperta je doekivala rairenih ruku sve bogom odabrane, spremne da posvete ivot izgradnji kraljevstva nebeskog na zemlji. ,,To su bila gorka vremena, rekao je Rafael Sari, koja ga je znatieljno sluala. Hitler i Musolini su ih fascinirali. Kasnije su posmatrali kako velikani izdaju njihove duhovne ciljeve. Lio eli je predvodio italijansku masoneriju sredinom dvadesetog veka. Bio je istinska pokretaka sila u pozadini loe P2. Imao je vie ideja nego sposobnosti da dovri svoje projekte, objanjavao je Rafael. Veliki majstor itahjanskog Velikog orijenta ga je obdario moima koje su uveliko prevazilazile njegove sposobnosti. eli je bio poslovni ovek malog formata iz Toskane. Oboavao je Der Fiihrera, II Ducea i El Generalisima. Prijavio se kao dobrovoljac i borio protiv republikanaca u panskom graanskom ratu. Sluio je kao nacistiki pijun na Balkanu. Aktivno je saraivao sa CIA u izazivanju nekoliko dravnih udara u Junoj Americi. elijev uspon u organizaciji je misteriozan", nastavi Rafaelij Nedostupni su nam putevi gospodnji. Iznenaujue veliki broj idiota uspe da se domogne moi, slave i ugleda." Lio eli je bio na elu loe P2, poetkom sedamdesetih. Godine 1971. postaje jedan od najmonijih ljudi podzemlja. eli je uvekbio sklon zaverama. Osnovao je lou Pl, jo tajnovitiju od P2. U njoj je bilo mesta samo za predsednike, najvie zvaninike, generalntl sekretare i izvrne direktore."

Neki od Rafaelovih starijih drugova su mu govorih o susretimj izabranih. Dvadesetak crnih, sjajnih limuzina sa zatamnjenim staklima skupilo bi se ispred luksuznog hotela pored jezera Komo, u enevi ili Baden Badenu. Automobili bi posle dva-tri sata krenuli sporednim drumovima, da bi neto kasnije pojurili evropskim! autoputevima. Verovatno je eli ubedio veliki broj lanova masonske organi-] zacije Giustizia e Liberta da se pridrue redovima P2. Tamo su se upoznali sa svakovrsnim politiarima, vojnicima i bankarima. Postajali su privilegovani lanovi povlaene grupe. Tatina je tragina mana, Saro. eh nije mogao da odoh da se ne slika s Huanom Peronom ispred Kaza Rozada. eli se sredinom sedamdesetih naao pod pravosudnim pritiskom. Izolovao je organizaciju i prekinuo sve veze s drugim masonskim loama. Tako je P2 postala super tajna organizacija, dok je sam eli postao Veliki majstor. To vreme se naziva erom koza nostre. P2 je radila po principima mafije. Stoja je itava loa nazivana ehjevom. Neofaistika ideologija je spreila napredak loe u sprovoenju boanskog plana. Njegov rad je, gledano iz drugog ugla, bio veoma efikasan. Njegovi saradnici su uspeh da prodru u sve ogranke italijanske vlade, u Vatikan i nekoliko stranih obavetajnih slubi. Veliki broj politiara tog doba je smatralo da je Lio eh pravi predsednik zemlje. Manipulisao je medijima, istragama, glasanjem i izbornim kampanjama. Ukratko, inio je sve da se na uticajnim mestima nau njegovi ljudi od poverenja. Rafael je pratio Sarinu reakciju. elija je sredio onaj dripac, kako se ono zvae, Pekoreli. ,,elijevci su iskopali svoj grob, kad su dozvolili da spisak s lanovima loe dospe u ruke tog novinara. Sudije su poele da postavljaju pitanja. Stari eli je potraio sklonite u Urugvaju. ,,Na scenu je stupilo sadanje vostvo loe, nastavi Rafael. Distancirali su se od elija i bacili na posao da vrate organizaciju na pravi put. Godinama su mnogo radili. Promenili su ustav, reorgapizovali pravosue i univerzitet i izvrili uticaj na neke ljude, naroito Kraksija, Andreotija i Bisalju. Obezbeenje njihove, makar i nesvesne saradnje bilo je od kritine vanosti. Novinari su se upregli u njihova kola. Voleli su novac, zakljuio je. i Loa je sad bila skup linosti iz senke koji se nisu dali razotkriti, ostvarena fantazija ljubitelja zavera, iaena urbana legenda, prganizacija koja izaziva strah samo meu usamljenim tragaima na

Internetu. Nije postojala. Nepostojanje je bogomdano za onog ko pokuava da sprovede ovakav plan. Sara je shvatila da je organizacija porasla i rairila pipke po itavom svetu. Dospela je i do Vatikana, gde su P2 zvali duhovnom loom. Kad je papa Jovan Pavle I iznenada umro, loa je imala veliki broj pripadnika na viskom poloajima u palatama svete stolice. Rimje tih godina bio najbolje mesto na svetu. Nadbiskup Marinkus se bavio finansijama. Pretvarao je u zlato sve ega bi se dotakao, nastavi Rafael. Investirao je u pornografiju, kontraceptivna sredstva i druge poslove nespojive s crkvenim uenjem. Jo vei i sigurniji profit je stizao od kapitala koji je Marinkus investirao u fabrike oruja, politike subverzije, mito, ucene i pranje novca. ,,Ne znam da li pokuava da mi saopti istinu, ili da me prestrai, napomenu Sara, pre nego to se uutala. Duboko se zamislila i Rafael je utonuo u svoje misli. Neko vreme je vladala spokojna tiina. Stjuardesa im je donela posluavnik s hranom. Jeli su u tiini,: utonuli u svoje misli. Potrebno mi je tuiranje. Sara se vrpoljila u seditu. Pokuavala je da razdrma utrnule udove. ,,To je dostian cilj, uveravao je Rafael. Pobrinuemo se za to, posle sletanja. ,,Da li je to obeanje?, pitala je, s poluosmehom. Nije. Nikad nita ne obeavam. Ali drim svoju re. Jo neko vreme su utali. Od buke avionskih motora nisu uli glasove putnika. Sara mu se obratila. Misli da je moj otac na sigurnom? Jeste. Ne boj se. Zvuao je tako ubeeno da je osetila blago olakanje. Bojim se da e nas pohvatati na aerodromu, ree Sara. Opusti se. To se nee dogoditi. Kako moe da bude tako siguran? ,,To je jedna od prednosti mog poloaja. Goni nas pola sveta, ah bar znamo kako razmiljaju. Uvek smo na korak ispred njih. Vano je da ne izgubimo tu prednost. Ne smemo da im prepustimo inicijativu. ,,A kako oni razmiljaju?

Prvo e raistiti mesto pucnjave i ulicu zaguenu suzavcem.1 Njegov glas je neobjanjivo smirivao Saru. Znala je da pripada ubici, oveku bez skrupula, ali je ipak smirivao. ta emo nakon razgovora s mojim ocem? Videemo. Ii emo korak po korak. Uvek zadrava informacije. ,,To je istina, ali u ovom sluaju nemam bogzna ta da ti kaem. Susret s tvojim ocem je na osnovni cilj. Videemo ta emo posle. Zar nas, po dolasku u Lisabon, nee saekati nae slike u novinama? Portugalske vlasti moda tragaju za nama. ,,Ne bih se kladio. U interesu naih progonilaca je da u zemlju uemo neprimeeni. ele da nas smeste dva metra pod zemlju. Sem toga, nee dozvoliti da se pojavimo u novinama, dok god imamo spisak. Izgubie sve ako to urade." Nadam se da ne grei, pomisli Sara. Kako je Firenci znao moju adresu?, pitala ga je. Zaboravila sam da moj otac pripada organizaciji. Znam otkud mu moja kuna adresa, ah mi nije jasno zato je meni pisao. Nije odgovorio. Ponovo se uhvatio za ranjeno rame. ,,Da li te boli? ,,Da, odgovorio je, blago masirajui bolno mesto. Nekoliko sati ranije je previo ranu u toaletu voza. Bol je posle toga malo uminuo. Rana ga je ponovo bolela, jo vie nego pre. Treba li ti neto? Da li mogu da ti pomognem? ,,Ne, hvala, bie mi dobro, odgovorio je Rafael. Guila se od gneva dok su kruili iznad aerodroma, nakon to su preleteli severni deo njene rodne zemlje. ,,Da li si poznavao oveka koji je provalio u moj dom? ,,Jesam. Rafael se ponovo uutao. Zurio je kroz prozore. , ,,Ko je to bio?, insistirala je Sara. Bio je agent amerike tajne slube, naturalizovani Amerikanac ekog porekla. Ali to sad nije vano. Jo nekoliko ljudi je poginulo zbog tih papira. panski svetenik Felipe Aragon i Argentinac, Pablo Rinkon. Obojica su dobili podatke o papirima Jovana Pavla I. Dobili su dokumente poput mojih? Papa je, kobne noi, imao dosta papira kod sebe. Spisak koji si dobila je samo jedan njihov deo. inilo se da je Rafael raspoloen za priu.

,,I oni su dobili dokumenta? Verovatno, ali su imali manje sree od tebe. Otac Pablo nije uspeo da pobegne. Otac Felipe je, na svu alost, umro od sranog udara.( Ako je otac Pablo dobio neke papire, oni su gotovo sigurno u rukama P2. Moda je dobio samo nagovetaje, recimo, podatke o mestu na kome se ostali dokumenti uvaju. Ako je to bio sluaj, P2 je verovatno doao do tih informacija pre nego to je ubijen, razmiljala je Sara. Moda je tako bilo. Nadam se da e tvoj otac razjasniti te i mnoge druge nedoumice. Kako moe da donosi odluke na osnovu tako oskudnih inforr macija? ,,U mom poslu smo svi mali tokii u velikoj maineriji. Od tokia se oekuje da poznaju svoju ulogu i da je savreno odigraju. to se tie velike slike, nju vide samo oni na vrhu. Hoe da kae da nisi radoznao? Radoznalost je opasna. Avion je zavrio obilazni manevar. Nedugo potom su glatko sleteli. Upravo smo sleteli na aerodrom Portela u Lisabonu, objavi stjuardesa. Ponovila je uobiajenu litaniju. Bar nas nisu oborili raketama s nebesa, naalila se Sara. Pokuavala je da se otarasi napetosti.

VRTOVI VATIKANA, SEPTEMBAR 1978. GODINE Sestra Vinenca je itavog popodneva tragala za don Albinom. Lutala je hodnicima Apostolske palate s malim posluavnikom, aom vode i pilulom na tacni. Stala je kraj prozora i ugledala papu na klupi u parku. Sveti otac je zario lice u ake. Muile su ga teke, onespokojavajue mish. Getsemanski vrt, gotovo setno e sestra Vinenca. Starica se spustila stepenicama do predivnog vrta. Krenula je poljunenom stazom ka rotundi. Don Albino je sedeo u bletavo belom ogrtau, posmatrajui cipele. Sestra Vinenca je stala ispred njega. Doktori vam preporuuju etnje vrtom. Nisu vam rekli da sedite ovde. Srdani osmeh osvanu na don Albinovim usnama, kad je ugledao odanu negovateljicu.

,,Da. Preporuuju mi etnje da bih se otarasio nadutih stopala. Ali, avaj, noge su mi toliko nadute da ne mogu da se etam. ta da radim? Sestra Vinenca priznade da lekarski saveti nisu mnogo praktini. Nauila je da ceni don Albinovu nepokolebljivu logiku. Papa bez rei prihvati pilulu i au iz ruku negovateljice. Rezi; gnirano je posmatrao lek pre nego to ga je progutao. Voda mu je vie prijala od lekovite pilule. Da li si poznavala mog oca, sestro Vinenca? pitao je negovateljicu koja je jo stajala ispred njega. Kada sam u jedanaestol otiao u bogosloviju, otac dva meseca nije progovorio s majkom. Bila je veorna pobona ena, ali moj otac... Don ovani je bio buntovnik", ree sestra Vinenca. Nije. Don ovani, kako ga zove, bio je socijalista. Ne znam da li je doseljenik, radnik ili nadniar koji je vazda bedno iveo mogao biti neto drugo. U stvari, tata je rekao, kad sam poao na bogosloviju: Konano, neka rtva mora biti podneta Pokazalo se da je taj ovek, neprijateljski raspoloenog prema crkvi, bio sposoban za predskazanje, neku vrstu duhovne vizije. O tome sam razmiljao kad si naila. ,,Bog e vam pomoi da ponesete ovaj teret, sveti oe. Don Albino pogleda sestru Vinencu. Nikakvo dobro ne bi proizalo iz jadanja o sramnom ponaanju direktora Vatikanske banke.' ta bi ova asna sestra iste due pomislila kad bi joj rekao da se mafijaki novac prao pomou povezanih preduzea na berzama Ciriha, Londona i Njujorka? ta bi se desilo sa prostom verom sestre Vinence kad bi saznala da se ime uvaenog kardinala Viloa od estog avgusta 1966. godine vodi u spiskovima pripadnika masonske loe P2, pod rednim brojem 041/3? Kako bi plemenita stara asna sestra spavala ako bi saznala da njen don Albino ne vodi Hristovu crkvu, ve finansijski konglomerat koji e mu eksplodirati pred oima, ako ga ne ustroji po bojoj zamisli? A kako on moe da gleda dobru enu u oi, znajui da se crkva preobrazila u razbojniko gnezdo? Mogu da nosim to breme, sestro Vinenca, konano je odgovorio, ,,ali ne znam da li drugi mogu da mi pomognu u tome. Uzdajte se u boga, don Albino, ree smerna starica. Okrenula se i zakoraila poljunenom stazom ka Apostolskoj palati. Uzdajte se u boga. Jovan Pavle I je ostao jo nekoliko minuta na klupi u rotondi, zadubljen u misli. Posmatrao je otekla stopala. Vreme je da se vrati u kancelariju. Ima toliko posla! Ustao je, uz rezignirano sleganje ramenima. Mrtenje je otkrivalo bol u

zglobovima. i ,,Konano, kao to bi rekao stari don ovani, rtva mora biti podneta." i Polako se vratio u kancelariju, s rukama prekrtenim na leima. Stouton je ulagao nadljudski napor da bi izvrio efova nareenja. Debeljko je bio loe volje, ali Stouton nije imao pravo na slian luksuz. Nije spavao itavu no, zato to nije imao podreenog sposobnog da ga zameni, niti je u blizini imao porodicu, u ijem drutvu bi se opustio. Njegovi roditelji broje srene penzionerske dane u bostonskom predgrau. ene nisu mogle da se naviknu na njegovo radno vreme. Svi zaposleni u agencije bili su toliko odani poslu, da su, malo-pomalo, zapostavljali sve ostalo. To je naruavalo porodine veze, ak i prijateljstva. Istinski tajni agent nema odnos sa spoljanjim svetom. To ga ini delotvornijim. Stouton se po tom pitanju nije razlikovao od ostalih, iako je sauvao neke veze s porodicom i roacima. Nedavno je pozvao majku da joj javi da se dobro osea. to se nje tie, sin je radio kao specijalista za softver u londonskoj filijah amerike kompanije. Paravan je sadrao zrnce istine. Prijateljstva iz detinjstva su s vremenom odumrla. Stouton je pokuavao da ostvari ozbiljniji odnos sa enama. Dva puta je bio blizu da zavri s prstenom na ruci, posle uobiajenog venanja po zakonima ljudskim i bojim. Prvi pokuaj je propao jedanaestog septembra 2001. godine. Za to ne moe kriviti verenicu. Proveo je tri meseca van zemlje, posle napada na Svetski trgovaki centar. Ograniio je kontakte s njom na nemuti telefonski poziv jedanput nedeljno. Svaki put bi joj obeao da e se vratiti sledee nedelje. Zapoeo je romansu s drugom enom 2003. godine, neto pre drugog zalivskog rata. Zakazali su venanje za deveti april, kad su kombinovane snage stigle do Bagdada. Stouton je, bio nedostupan itavih pet meseci. Ponekad bi poslao mejl sa informacijom da je iv i zdrav i obeanjem da e se vratiti iledeeg meseca. Kad se konano vratio, njegova ljubljena se odselila u drugi grad. Bila je do te mere skrhana da je odbijala da se javi na neki od bezbrojnih telefonskih poziva. Posle tog iskustva je odluio da prekine s pokuajima da uspostavi ozbiljnu vezu. U trideset drugoj je iveo iskljuivo za posao. Nadao se da e jednog dana imati porodicu i vreme da je voli i da se brine o njoj. iveo je u strahu da e postati drugi Defri Barns, ovekbez ljubavnog ivota, bez interesovanja za sve to nije posao i punjenje stomaka u restoranima gde se mnogo jede. Defri Barns je za Stoutona bio bezoseajni, beskrupulozni kurvin sin.

,,Da li je spremno?, pitao je Barns, naginjui se preko preko ekrana Stoutonovog kompjutera. Nije jo, ah e uskoro biti. I Ima li neto? ss ,,Sve to imam je na tampau. Barns se uputi ka tampau pored prozora. Zgrabio je nekoliko papira punih informacija. Trebae im nekoliko sati da ih obrade. Pogledao je ka susednoj sobi, u kojoj je prtalo od aktivnosti. Slubenici su hitali u svim pravcima. uo je viku, nareenja, telefonske razgovore. Trojica agenata se ustro raspravljala. Hej, vas troje, povika Barns. Hou detaljnu analizu i to brzo. Ima jo posla za vas, kad to zavrite. Osmesi namah iezoe. Brzo su se povinovali nareenju. Obavetavajte Stoutona o svim nalazima. t ,,Da, gospodine, odgovorio je jedan od njih. Direktor se povukao u kancelariju. Jo nije bilo novosti. Dan je promicao vrtoglavom brzinom. Mladii su seli za sto da izvre nareenje. Jedan, najkomunikad tivniji, obrati se Stoutonu. ,,Da li si danas neto jeo? Nisam jeo, pio, spavao, ni jebao, gnevno ce Stouton, pogleda zaiepljenog za kompjuterski ekran. Gotovi smo. Moli se da ih to pre uhvatimo. Ne moe da zamisli koliko emo biti gotovi, ako ne uspemo. Agent se nagnuo prema Stoutonu, kao da e mu poveriti tajnu. Tek sam doao, ovee. Nemam pojma ta traimo. Traimo Deka Pejna, izdajnika, i Saru Monteiro, veoma sna- laljivu reporterku. Hoe ih ive. Deka Pejna? uvenog Deka Pejna? Jednog jedinog. Jednom sam radio s njim. Spasao mi je ivot. Budi siguran da sad to ne bi uinio. Hajde, Tompsone, nema vremena za gubljenje, ree Stouton, da bi ga se otarasio. ta radi? Pretraujem spisak putnika koji su jutros napustili zemlju. Radim muan i beskrajan posao.

,,To nalikuje traenju igle u plastu sena. Sigurno putuju s-lanim dokumentima. Svestan sam toga. Ali zasad nemamo drugu mogunost. Moramo da naemo to zrnce informacija, pa ta kota da kota. Dopustite mi da telefoniram, brzo u se vratiti, ree Tompson i krenu ka slobodnom aparatu. Barns je sedeo u stolici i posmatrao veliku sobu kroz staklo. Hteo je da zaposli sve ljude na ovoj operaciji, ali je to bilo bilo nemogue. Svet je veliki. Sjedinjene Drave imaju i druge prioritete, bar tako misle lanovi predsednikovog kabineta. Razmiljao je da pozove pojaanje iz Lenglija. Ne bi ga odbili, ali bi ljudi iz glavnog taba takav gest protumaili kao priznanje neuspeha. Zasad e sve ostati kako jeste. Razmotrie situaciju, ako se begunci ne pojave do kraja dana. U meuvremenu je neto privukao njegovu panju. rreciznije, odsustvo neeg. Ustao je i grozniavom hitrinom krenuo u glavnu sobu, ka stolu na kom su dvojica ljudi analizirala spiskove putnika s letova koji su napustih Ujedinjeno Kraljevstvo pre obustave avionskog saobraaja. Ima li rezultata?" Nita nismo nali. Da li ste razmatrah mogunost da nisu napustih zemlju?, pitao je jedan od agenata. Otili su, siguran sam u to. Pogledao je mesto koje mu je privuklo panju. Gde je Stouton? Otiao je s Tompsonom. S Tompsonom? Gde su otili? Nisu rekli. , Sekretarica je presrela Barnsa na povratku u kancelariju. ,,Gospodine... ,,Je 1 stigo ruak? ,,Naputuje. Treba im vie vremena nego obino. Bie tu za dvadeset minuta, kao i uvek, gospodine. Barns zalupi kancelarijska vrata. Bio je na ivici nerava. Nadrljau, ponavljao je kao opsednut. , Devojica je sedela na stepenicama, zabavljena plejstejnom. Nije obraala panju na dvojicu ljudi koji su proli pored nje. Ili su na drugi sprat. Da se nije igrala, ula bi kako onaj pozadi grdi onog napred. Govorio mu je kako je ovo neprihvatljivo i kako on ne treba ovo da radi. Nije bilo drugih ljudi na stepenitu.

Devojica se izgubila u meteorskoj kii. Izbegavala je nebeske sprudove svemirskim brodom. Zbog slualica nije ula razvaljivanje vrata na treem spratu. Stanar se pojavio, preneraen bukom. Pokuao je da pobegne kroz prozor, ali ga je zaustavio pitolj u ruci jednog od dvojice nezvanih gostiju. Hanse, dragi moj Hanse, pozdravio ga je Tompson veselim glasom. Pribliavao mu se. Stouton ga je pratio u stopu, s pitoljem. I Kako posao? Sara se ve tuirala, iako je prolo jedva dva sata od sletanja u portugalski glavni grad. Odseli su u hotelu Altis, u Ulici Kastiljo. Stigli su da neto pojedu. Sara se oseala neobino, nenaviknuta da deli sobu sa strancem. Rafael je to bio, iako su zajedno doiveli nezaboravne avanture. Dvostruki agent joj je, zahvaljujui nizu neverovatnih dogaaja, postao blizak kao nijedan mukarac pre njega. etala se po sobi umotana belim pekirom. Oseala se jo neugodnije, zato je mirno sedeo, ne obraajui panju na nju. Na televiziji su bile najnovije vesti. Sara je ula sopstveno ime. Najnovija vest. Jutros u Londonu je uhapena portugalska novinarka Sara Monteiro, za kojom engleske vlasti tragaju zbog sasluanja povodom ubistva u njenoj kui. Pratei snimak je pokazivao enu koja izlazi iz automobila, s jaknom prebaenom preko glavi i ulazi u uvenu zgradu Skotland jarda. Kakvo iznenaenje!", povika zaprepaena Sara. Sad smo jo laka meta, prokomentarisa Rafael. Zato su izmislili tu priu? ,,Da bi spreili meanje drugih slubi. Potpuno su sigurni da smo napustili zemlju. ,,To je u pitanju? Tako je, odgovori Rafael i ustade. Istuirau se. Polazimo odmah posle toga. Nije naao Saru u sobi, kad je izaao iz kupatila, s pekirom oko pojasa. Vratila se, kad je navlaio pantalone. Gde si bila? ,,Na recepciji." ,,Zato? Moram li da te obavetavam o svakom pokretu?

,,Ne mora. Znaj da te ne mogu zatititi ako ne znam gde si. Otila sam do recepcije. Vratila sam se, iva i zdrava, sarkastino odvrati Sara. Hoemo li da krenemo, pitala je, menjajui temu. im se obuem. Sara je videla neobinu tetovau na njegovoj ruci i loe previjenu ranu od metka. ,,Ne izgleda lepo. Bolje mi je. Pusti me da je oistim. Krenula je ka kupatilu, ne ekajui odgovor. Uzela je sapun, navlaila pekir toplom vodom i uzela jo jedan suvi. Vratila se u sobu i poreala sve po krevetu. Sedi ovde. Pusti me na miru. Ve mi je bolje. Sedi ovde. Rafael nije hteo da se svaa. Posluao je i seo na rub postelje. Nije imala alkohol, pa se posluila sapunom. Oistila je ranu vlanirt! i obrisala suvim pekirom. Iscepala je isti pekir u trake i zavila ranu. Zavrila je i zadovoljno osmotrila svoje delo. Rafael je zurio u nju tokom itavog veto izvedenog poduhvata. Neko vreme su posmatrali jedno drugo. Situacija je bivala sve neugodnija, naroito za Saru, ali nije skretala pogled. ta nije u redu?, konano ga je pitala. ,,Nita, odvrati Rafael. Skrenuo je pogled s nje dok je oblaio koulju. Hvala ti. K Zadovoljstvo mi je da ti budem na usluzi, odgovori Sara i ustade. Hej, ima stranu tetovau, napomenula je, pokuavajui da smanji napetost. Ako je ikad vidi na nekom, bei glavom bez obzira od njega. ,,Zato? Zato to je to oznaka pripadnosti Gardi. Gardi? Kakvoj Gardi? ,,To je oruani ogranak loe P2. Re je o mini-armiji, koja po obuenosti i opremljenosti ne zaostaje za najboljim snagama za brzu intervenciju. Danas si okrnjila ugled te elitne jedinice." t Nisam ja, ti si, ispravila ga je Sara. Tetovaa zmije se pruala niz Rafaelovu ruku, sve do zgloba. Nestala je pod dugim rukavima koulje. Nazvaemo recepciju da nam obezbede taksi. Nee biti neophodno. Stopiraemo ga na ulici? Neemo. Ne idemo taksijem. Imam automobil.

Nedugo potom su jezdili autoputem. Ostavili su Lisabon za sobom i krenuh na sever. Sara e uskoro videti svog oca. Mislila je samo na taj susret. Dva oveka se nisu mrdnula iz kombija, u kom su probdeli itavu no. Nisu skidali pogled sa ulaza u zgradi, u koju je starac sino uao. Imali su isti oprezni, budni izraz, to se naroito odnosilo na onog na suvozakom seditu. Smlaen sam, poali se onaj budniji. Automobili nisu stvoreni za spavanje, odvrati drugi. Pojeli su krofne i kafu koje je prvi kupio u oblinjoj kafeteriji Imao je dosta vremena za razmiljanje, zahvaljujui utljivoj prirodi kolege. Mislio je na radnje koje rade itavu no i na vanije stvari, Na primer, na Pejna, uvenog Deka. Osuivao je njegov postupak, ali mu se i divio. Taj ovek je bio veoma hrabar imao je velika muda kad je povukao ovaj potez. Strahovito je rizikovao dok je igrao dvostruku ulogu u Gardi. Skrivao se sve do pravog trenutka. Dobri stari Dek Pejn. Lisac. Kad ve govorimo o starcu i lisici... ! Meta je upravo izala, ree voza. Video sam ga. Hoe li da ga prati? Neu. Ti e. A ti? ,,Ja u da pogledam njegov stan. To su prave rei, ree voza. Zvuao je zadovoljno. Konano e protegnuti noge. ,,Ne isputaj ga iz vida. Pozvau te kad zavrim pretres stana, da vidim gde si. Voza kliznu iz automobila i krenu za starcem. Iao je Sedmom iavenijom, ka Central parku. Skrenuo je ka Brodveju i krenuo na Tajms skver. Starac je voleo da se eta. To je olakalo posao njegovom pratiocu. Zato mi ne dozvole da mu smestim metak meu oi, i zavrim posao? pitao se voza. ta ga ini posebnim? Zato bi se prema njemu ponaali s veom panjom nego prema ostalima? Njegov kolega je, petnaestak minuta kasnije, uspeo da ue u starev stan. Obio ga je na profesionalni nain. Bio je izuzetno oprezan, zato to je ovom akcijom preao granicu dozvoljenog. ef mu je jasno dao do znanja da ne pretresa stan. tavie, uputstva su izriito zabranjivala svaku akciju koja bi mogla ugroziti plan. Zato se odluio na tako rizian poduhvat? Rizikovao je sva dotadanja dostignua i glavu.

Dobro je znao da majstorova ruka ne bi zadrhtala dok bi izvravao kaznu. Pokuavao je da stekne prednost, neto ime e impresionirati starog efa, koji e uskoro stii. Sve je isplanirao. ekao je na bezbednom rastojanju od raskonog ulaza. Kola su se zaustavila ispred nje, posle deset minuta. Vratar je izaao da otvori vrata automobila dami sa decom. ovek nije gubi vreme. Zaas se naao u liftu za poslugu. Hitao je prema sedmom spratu. Niko nije video kad je uao. t Uao je u stan. Paljivo ga je pregledao. Delovao je skromno. Bio je pun starog nametaja. Nije video nita luksuzno. Preovladavali su tamni tonovi. Bilo je mnogo krstova, u svim prostorijama. Skromni drveni oltar za dranje mise je svedoio o snanoj religioznoj svesti stanara. Ispred njega je bilo mesta za deset do petnaest ljudi. Svuda je nailazio na Novi zavet, u razhitim izdanjima, veliinama i povezima. Tokom duge pretrage tri puta je koristio telefon da bi se upoznao s trenutnim poloajem stanara. Starac je zaao u Central park, na veliko nezadovoljstvo oajnog kolege, kome je bilo dosta etkanja. Zavrio je pretres, svestan da ono to trai nije tu. Istraio je tamne i skrivene zakutke. Oprezno je provirio kroz prozor, na beskrajnu reku vozila na estoj aveniji. Pogledao je svoj uredno parkirani auto. Pokuao je da se smiri, poto nije smeo da izae u ovakvom stanju. Duboko je uzdahnuo, zabrinutog izraza lica. Nita nisam naao.| Nacionalna palata Mafra jedna je od najvanijih arhitektonskih celina Portugala. Nalazi se u gradu kom duguje ime. Golemo zdanje je izgraeno po naredbi kralja Huana V od Portugala. Obeao je da e ga izgraditi ako mu kraljica donja Marija od Austrije rodi naslednika. Odrao je obeanje, posle roenja princeze donje Marije Barbare. Kralj nije tedeo novaca na izgradnji remek-dela barokne arhitekture. Luksuzne kraljevske odaje su obuhvatale itav gornji sprat. Zgrada je sadrala i manastir za tri stotine franjevakih monaha, baziliku i jednu od najlepih evropskih biblioteka, obloenu mermerom i egzotinim drvetom. Na rokoko policama bilo je vie od etrdeset hiljada tomova, uvezenih u kou i oznaenih zlatotiskom. Biblioteka se, pored ostalih udesa, diila prvim izdanjem Luzijade*, Luisa Vaza de Kamoisa. U zgradi odavno nije bilo franjevakih monaha, poto su religiozni redovi zabranjeni 1834. godine. Palata je bila prvorazredno arhitektonsko delo i riznica svakojakog umetnikog blaga. Bazilika je imala dva tornja i kupolu, est orgulja sa izuzetnim repertoarom, koji se nigde

drugde nije mogao uti i dva zvonika sa devedeset dva zvona, po optem miljenju, najboljih na svetu. ta traimo ovde? Susreemo se s tvojim ocem. ,,Ovde?, Sara je bila u groznom raspoloenju. Doi e ovde? Ve je tu. Proli su kroz ogromna vrata manastira i uli u velianstveni zdanje. Rafael se ponaao kao ovek koji zna gde ide. Uzviena atmosfera manastira je blagotvorno uticala na Saru. Malo se opustila. Ispred njih je bila grupa studenata. Vodi ih je upoznavao sa istorijom zdanja. Saramago, dobitnik Nobelove nagrade za hteraturu, u svom delu Seanja na manastir, koje vam toplo preporuujem, opisuje nesree i probleme koji su se desili tokom izgradnje ovog zdanja. Rafael i Sara su se uunjali kroz vrata to vode u deo zabranjen posetiocima. Srce joj je ubrzano tuklo. Blizu je. Pria se da je podzemni deo manastira, veliki kao nadzemni, nervozno ga je upitala. Siguran sam u to, odgovori Rafael ravnodunim glasom. Oigledno je da je mislio na neto drugo. Uli su u nekadanju bolnicu, s kapelom, iz koje su nekada do bolesnika dopirale rei gospodnje. Rafael je veto obio drvena vrataca u uglu. Spustili su se uskim spiralnim stepenicama. Rafael im je osvetljavao put baterijskom lampom. Pria se da su podrumi vekovima nepristupani, zbog bezbrojnih pacova. Sara je govorila drhtavim glasom, pimim zebnje. Tako su izgubljena nebrojena blaga. Stigli su do veoma starih vrata sa zaralim arkama i plesnivim drvom. Okruivao ih je mrkli mrak. Sara je zamiljala slepe mieve. Budili su se iz sna, besni na uljeze. Rafael otvori rata. Otro su kripnula. Pazi glavu, upozorio je. Pognuo se pri prolasku kroz uska vrata. Sara je krenula za njim, ubeena da e ubrzo stupiti u petnaesto-s vekovni Portugal. taje ovo? Gde smo? Uzmi ovo, ree Rafael. Dodao je baterijsku lampu. Iskoristila je priliku da razgleda okolinu, zanemarujui Rafaela. Videla je samo prljavtinu, troku i jo troke. Nije znala da li je u nastavku hodnika ili u katakombama.

Hoe h da upravi svetlost na ovu stranu, molim te?, pitao je Rafael. Mora da je ovde negde. I ta? U udubljenju, na prljavom, kamenom zidu, bio je tap s tkaninom na vrhu. Primitivna baklja. Rafael je nekoliko sekundi kasnije upaho upaljaem. Narandasta svetlost je delimino razagnala tamu. Ispred njih se pruao, naizgled beskrajni tunel, izdubljen u ivoj steni. Gde smo? Dobro dola u katakombe manastira Mafra, ree Rafael, suoen sa Sarinim izrazom iznenaenja. Hoemo li da poemo? Sara je isprva utala. Moj otac e doi ovamo, da se sretnemo?, konano je prozborila. ,,Ne, tvoj otac ovde ivi.

NOVAC I GOLF SU VANI, SEPTEMBAR 1978. GODINE Nita ne moe da se meri s plavim dimom havana cigara, Tvori udesne, nepredvidive vrtloge, ipkaste i vazduaste, dok njihov miris ispunjava odaje neuporedivom, rafiniranom elegancijom. Pol Marinkus je uivao u havana cigari u rimskoj kancelarijil Posmatrao je televizijski izvetaj sa turnira u golfu. Elegantni golfer u utom erseju nadmetao se sa svemonim Dekom Niklasom. Teki radni dan se primicao kraju. Samo su mastersi u avgustu ili Otvoreno prvenstvo Britanije mogli da izvidaju ivotne rane. Iako se nita nije moglo porediti s Vimbldonom. Ilinoiskom nadbiskupu je bilo muka od lanog verskog ara. Nije mogao da shvati gaenje koje su izvesni kardinali pokazivali premaj ivotnim zadovoljstvima. Sveta ubrad! bio je njegov uobiajeni komentar kad bi mu neki skromni svetenik rekao da crkvena rasko nije najbolji model za vernike irom sveta. Nadbiskup Marinkus bi ih, u takvim trenucima, ak i kad bi napomena poticala iz usta lana kurije*, podsetio na citat iz jevanelja, kojim bi uvek razoruao protivnike. Doao je sin oveji, koji je jeo i pio. Narod govorae, Ovo je prodrljiva pijanica, prijatelj grenih i pijanaca Ali su njegova dela svedoila o mudrosti. Imao je sree to prelati nikad nisu pomenuli citat u kom Isus

upozorava da je nemogue sluiti dva gospodara, naroito ako je jedan Bog, a drugi zlato. ,,To je gvozdena trojka, ree Marinkus, kad je shvatio da komentator RAI ne zna koji tap je golfer uzeo. Papa Pavle I mu je poverio upravljanje finansijama Vatikana 1971. godine. Imao je samo etrdeset sedam godina. Marinkus se dobro seao munog papinog priznanja, posle Drugog vatikanskog koncila, da su riznice svete stolice pune pauine. Poverena mi je boanska misija, pomish Marinkus, ironino se smekajui. Institut za religijske poslove, IRP, bio je finansijska organizacija koja je vapila za unapreivanjem i reformom. Banko Ambrozijano je bila jedna od prvih modernih bankarskih institucija zavisnih od svete stolice. Osnovao ju je monsinjor [Tovini 1896. godine. Finansijsko telo je, kako je Marinkus proitao u brojnim starim izvetajima, osnovano sa zadatkom da podri etike organizacije, dobrotvorni rad i religiozne grupe posveene davanju milostinje. ,,Naravno, glasno e kardinal. Setio se da je jedan od bivih direktora Banko Ambrozijano bio roak pape Pija XI. Milostinja je najvanija. Banko Ambrozijano je, tokom ezdesetih godina, preselila upravu u Luksemburg, zemlju u kojoj oboavaju novac. Male zemlje su tako divne: Luksemburg, Monako, Andora, Vatikan, Bahami. U Luksemburgu je osnovan holding Banko Ambrozijano. Dobrotvorni rad je proiren na itav svet. Osmeh na Marinkusovom licu pokazivao je da misli na prijatne ezdesete, kad je Mikele Sindona, oklevetan kao bankar mafije, Kurija administrativni aparat svete stolice, centralno upravljako telo katolike crkve poeo da razvija prijateljske veze sa Robertom Kalvijem. Kardinal je mislio da Sindona nije naroito pametan. Uhapen je u Sjedinjenim Dravama i osuen zbog nezakonitih finansijskih dela u Italiji. Kalvi je, to se Marinkusa tie, bio osoba vredna svakog divljenja. IRP i Banko Ambrozijano su izgradili vrste veze na tim osnovama. Marinkus je posle niza manevara u oblasti visokih finansija odluio da pripoji Katoliku banku Veneto, pod upravom finansijski neosveenog svetenika Albina Luanija. Marinkus je uloio nadljudski napor da se seti ondanjih kratkih i ogorenih rasprava s venecijanskim patrijarhom. Kad je Luani, znatno kasnije, izabran za papu, Ilinoiski nadbiskup je pomisho da snuje osvetu. Uskoro mu je postalo jasno da se nije prevario. Luani je optuio dobar broj lanova kurije za moralnu

korupciju. Nameravao je da sprovede istku u srcu crkve. P2 se na svu sreu, upravo sad bavila tom pretnjom. Crkva je spasena, zahvaljujui Marinkusovom trudu, zahvaljujui njegovim vezama s krupnim finansijerima, zahvaljujui pobonim ljudima koji su ga mudro savetovali. Nema nieg loeg u ostvarenju velikih profita i humanitarnom radu. Albino Luani je imao drugaije miljenje, iako nita nije znao, Nita nije nauio za sve ove godine. Odluio je da ih uniti. Niklas je, ba u tom trenutku, izveo zavrni udarac na ekranu. Loptica je glatko ula u rupu. Sjajno! Sjajno! Mlaznjak je sekao vazduh najveom brzinom, na visini od etrnaest hiljada metara. Kabina aviona je podseala na londonsku kancelariju CIA. Ljudi su hitali na sve strane. Izdavali su nareenja, sedeli za kompjuterima, razgovarali telefonima. Izvravali su brojne zadatke, nimalo razliite od onih koje su radili na tlu. Jedina razlika je to ovde nisu mogli da izau na kaficu i to su morali da se prilagode na kratke pauze. Sedeli su sa svezanim pojasevima samo tokom poletanja i sletanja. Defri Barns je, na nebu ba kao i na zemlji imao odvojenu kanUelariju, opremljenu luksuznom konom foteljom. Tompson se pokazao kao dobar izbor. Sipao je sebi kafu u direktorovoj kancelariji. Sedeo je u mnogo neudobnijoj stolici od Barnsove. eron Stoun. Prokleta kopilad, brundao je Barns. Tip se nije zezao. Koji tip?, pitao je Tompson. Jedan iz Britanskog muzeja. Nije vano. Ova, za razliku od londonske kancelarije nije imala stakleni zid, koji bi mu omoguio da prati rad osoblja. Prijala mu je promena, zato to ni oni njega nisu videli. Mogao je da radi to god mu je drago. Stouton se posvetio osnovnoj dunosti. Prijala mu je mnogo vie od terenskog rada. Analizirao je i proveravao podatke. Bilo mu je svejedno da li to radi u kancelariji ili u avionu. Sve je bolje od skupljanja podataka na ulici, od onog to je nedavno morao da radi u Hansovom stanu. Stouton jednostavno nije stvoren za to. Kompjuter je bio njegovo oruje. uo je zujanje tampaa pored sebe. Izbacivao je papire iznenaujuom brzinom.

Koa mi se jei od ovih tipova, pomislio je, gledajui etvoricu ljudi u crnom. Sedeli su u zadnjem delu kabine. Nisu se mrdnuli od poletanja. Ni u jednom trenutku nisu progovorili. Liih su na statue ili pantomimiare. Nosili su ista odela, bez i najmanjeg nabora. Moda su tako slali poruku okruenju. Stouton nije voleo tamna odela, zvaninu odeu agenata. Nosio je neformalnu odeu, tanije oblaio se shodno raspoloenju. Nije sebi dozvoljavao bradicu od tri dana, niti je dolazio na posao neoeljan i neuredan. Prvi e dati ostavku, ako odelo i kravata postanu obavezni. tampa je ispljunuo poslednju stranu. Skupio je papire u fasciklu i krenuo ka efovoj kancelariji. ,,Ne mogu da gledam one to tamo sede, poaho se, im je uao." Onda nemoj da ih gleda", ree Tompson. Pripadaju li Gardi?, pitao je Stouton. ,,Ne izgledaju mnogo opasno. Tie malo, Stoutone. Ti momci su prava kopilad, upozorio ga je Barns. Ima li vesti? ,,Pa, poneto. Seli su na Evrostar na stanici Vaterlo. Izali su u Parizu. Ukrcah su se u avion na Orliju. Pre dva sata su sleteli u Lisabonu. Nai ljudi na terenu pokuavaju da saznaju ta su tamo radili i da ih pronau. eron Stoun, ponovi Barns uz uzdah. Prokleta kopilad. ! Zna li zato su tamo otili?, pitao ga je Tompson. Sigurno su hteli da razgovaraju s devojinim ocem, odgovori Barns. Vojnik nije na imanju u Beji. Pretraili smo ga. Sad proveravamo roake. Ovo nam je jedina ansa, momci, promrmlja Barns. Vie se nee koristiti tim pasoima. Dek nee napraviti takvu greku. Posao je mnogo tei kad meta poznaje na nain rada. Kada emo stii, Stoutone?, pitao je Barns. ,,Za dva sata emo sleteti u vazdunu bazu Figo Maduro. Fino. Organizujte osoblje. Hou da provere hotele, firme za iznajmljivanje automobila, taksi kompanije, privatne avione. Imaju fotografije. Nek ih pokazuju, ali ne smeju da ih ostavljaju. Ne elimo da imamo posla s portugalskom policijom. Ne moram da kaem da nam ni novinari nisu potrebni. Delajte brzo, ali neupadljivo. Pobrinite se za to. Potrebni su nam dobri tragovi da bismo mogli da ponemo s radom odmah posle sletanja. Stouton je uao u kancelariju s gomilom papira, a izaao s gomilom zadataka. To mu je prijalo. Nekoliko telefonskih poziva je bilo dovoljno da posao krene pimorn

parom. Oekivao je tragove. Nadao se da Dek Pejn nee biti pametniji od svih njih. Zato su odluili da odu u Portugal i potrae njenog oca?, pitao je Tompson, raskomoen u Barnsovoj kancelariji. Mislim da tragaju za odgovorima. Pokuavaju da utvrde strategiju. Ali, zar on nije lan P2? ,,Teoretski. , ,,Teoretski? Teoretski, u P2 postoje dve vrste lanova, stari i novi. Njen otac pripada staroj gardi. To znai da postoje dve loe? ,,Ne ba. Postoji samo jedna P2. Stari lanovi su lieni moi, ali postoje. Tu su. Zadaju nam mnogo muka. ,,Da li su starci prouzrokovali ove probleme? Nego ta su. ak je i Vatikan uzbunjen. Moramo da se dokopamo tih papira to je pre mogue, ili e se septika jama izliti. U istim smo govnima, Tompsone. Zaploviemo sa ostalima. Kako to mish, moj otac ivi ovde?, interesovala se Sara dok jeodmicala dugim hodnikom izdubljenim u steni. Bio je dovoljno visok da se usprave, s dosta prostora sa obe strane. Ovuda, odrati Rafael. Mahnuo je bakljom ispred njih. Izgleda da je znao gde ide. Kako je to mogue?, pitala je. Nije mogla da zamisli da neko ivi ovde. ,,Videe. Istina je, ree mlada ena, menjajui temu. Manastir ima tunele. Srce joj je posle svakog koraka snanije tuklo. Ubrzo e se susresti s ocem. Shvatila je da je imala nepotpunu, pogrenu sliku o njemu. Nije ga poznavala. Uvek mu je verovala zbog primernog ponaanja i besprekornog drutvenog ivota. Bio je dobar ovek primeran otac, vojnik, suprug. Vratila se u rodnu zemlju. Bazala je katakombama manastira Mafra, za ije postojanje je znalo samo nekoliko ljudi, a jo manji broj je nogom kroio u njih. Trudila se da ne posustane, ali nije mogla da zadri suze. Posle nekoliko minuta je ugledala golema drvena vrata na kraju tunela. Neto im je preletelo preko glave. Sara vrisnu.

To je bio slepi mi, ree Rafael. Pogledala je crni otvor iz kog je bie izletelo, a zatim i drugu pukotinu, nedaleko od nje, u koju je uletelo. ta su ove rupe? Prolazi ka drugim mestima. Kakvim mestima? Ovo je mrea tunela koji vode u razliite galerije, sklonita i druge prolaze. Nikad nisam imao vremena da ih sve istraim, tako da ne znam gde idu, objasnio je Rafael, pribranim glasom. Zna li da je, za vreme francuske invazije, kraljevska porodica razmiljala da se ovde preseli?, pitao je. ,,Na kraju su odluili da otputuju u Brazil. Tamo je bilo sigurnije. ,,I dalje. Konano su stigli do vrata. Sara je ekala da ih Rafael otvori. Priao je dinovskim drvenim gredama i tri puta snano udario, Jednom. Tiina. Drugi put. Tiina. Trei put. Tiina. Posle nekoliko minuta su uh zvuke s druge strane. Sara je bila strahovito nervozna. Nelagodnost je dostigla vrhunac dokje ekala da se vrata otvore. Usledio je kratki period tiine. inio se mnogo duim no to je uistinu bio. arke su kripnule. Velika vrata su se pomerila. Pojavilo se nasmejano lice. Kontrolisala se, iako je plamtela iznutra. Izdavalo je samo lako drhtanje ruku i nogu. Pozdravib ih je Raul Brandao Monteiro, njen otac. Kako ste?, pitao je Rafael i privukao Raula na grudi. Srdano su se zagrlili, uz tapanje po leima. To je bio susret dvojice prijatelja. . Fino. Ovde je sve u redu. Pogledao je ker vodnjikavim oima kad su se razdvojili. Sara, dete moje, rekao je i zakoraio ka njoj. Suze su im tekle niz lice. Oprosti mi, draga moja. Oprosti mi, molio je, rastrzan oseanjima. Uzbuenje zbog susreta je oslabilo. Stvarnost je ponovo zagospodarila. Hajdemo, s ljubavlju se obratio keri. Uite ovamo. S druge strane vrata je bio dobro osvetljeni hodnik sa oshkanim ploicama sa temama iz doba portugalskih otkria. Karavele Hristovog reda u uzburkanom moru, divovski Adamastor*, nove zemlje, neprijatelji. Izmeu slika su bili stihovi iz Luzijada.

Rafael je zatvorio rata. Zakljuao ih je, da bi osigurao mir podzemnog utoita. Ugasio je baklju. Vie nije potrebna. Svenjaci na zidu su obezbeivali dovoljno svetla. Mramorne ploice su prekrivale pod. Prostor je zahvaljujui njima raskono izgledao. Sara je shvatila da su prilazni tuneh namerno zaputeni. Nisu ni morali da budu luksuzni. Rasko je rezervisana za sklonita. Dinovska vrata razdvajaju dva sveta. Na kraju hodnika su naili na veliki balkon. Nekoliko stubova je dralo teret lukova, s ogradom od kovanog gvoa s koje se pruao lep pogled na salon na donjem nivou. Lepo ureeni prostor je nudio sve udobnosti neophodne za svakodnevni ivot. Do njega su vodila dva stepenita, s leve i desne strane balkona. Veliki visei svenjak u obliku kupole je osvetljavao itav prostor. Zidovi se nisu videli od tapiserija. Tu je bio i koncertni klavir, nekoliko kaueva s jastucima i sto za ruavanje, za najmanje dvadeset gostiju. Dekor je raspalio Sarinu matu. Podseao je na palatu ili harem. Samo su ene i sultan nedostajali. Sara je s balkona izbrojala troja vrata sa obe strane salona. Verovatno su vodila u privatne odaje. Raul je krenuo ka levom stepenitu. Pozvao ih je da sednu na ; Veliki kau, im su sili mermernim stepenicama. ,,Da h biste neto pojeh? Hoete li neto za pie? Nemam bogzna ta, ah u nai neto to e vam se dopasti. Bio je srean to su stigh ivi i zdravi. ,,Da li si sam?, upitala ga je ki, zanemarujui ponudu. ,,Jesam. ,,A mama? Dobro je, ne brini. Zato nije dola ovamo s tobom? Zato to ne bi izdrala samou. Ovde nema televizije, radija, Interneta. Nema niega. Gde je?, pitala je, pomalo ozlojeeno. Olakanje zbog ponovnog vienja je ve iilelo. Povratila je kontrolu nad sobom. Setila se svega to se dogodilo, svih pitanja, svega to je bilo u igri. Tvoja mati je na sigurnom mestu, pored Oporta, odgovorio je otac. Obavestio sam je o svemu. Nije najbolje reagovala, kao to moe da zamisli. Sara je kratkim klimanjem glavom dala do znanja da razume. Poznavali su je. Htela je da te dovede iz Londona, ali se priklonila mom planu, kad je shvatila razmere problema. Nije smela da ostane sama kod kue. Koristili bi je kao adut za

pogaanje ako bi je uhvatili. Veti su u tome. Sem toga, agenti CIA su se umeali u ovu priu. ,,To je tano, sloio se Rafael. Ipak, imamo etiri sata prednosti.; Sata?, pitala je Sara, zato to nije bila sigurna da ga je dobro ula. Da, etiri sata, odgovorio je njen otac. Ti ljudi su odlino pripremljeni. Ne znaju svaki na korak, ali uvek ostane neki trag. Sigurno e ga pronai. Strah ponovo obuze Saru. Sledila se. Srce joj je divljaki lupalo. Mogu li nas ovde pronai? ,,Ne mogu ovde, Rafael nije urio s objanjenjem. Ali e saznati da smo doli u Mafru. Kako? Tako to e doi do kompanije od koje smo iznajmili automobil. Znai da e nai u kom smo hotelu odseli? Teoretski. Ako provere sve hotele u oblasti. Ne preti nam opasnost, ako su ispitali taksiste na aerodromu, zato to... ,,Znam prekinula ga je Sara. Setila se da je Rafael, po dolasku na aerodrom rekao vozau da ih odveze do hotela Le Meridijen. Izali su iz taksija pred hotelom. Sara je pomislila da su nadomak udobne postelje. Rafael je okrenuo lea hotelu. Kad ga je pitala gde ide, rekao je da nee odsesti u njemu. Hodali su jo kilometar do hotela Altis. Sad je razumela njegovu taktiku. Mislie da smo odseli u Le Meridijenu. Upravo tako. Jasno mi je, zamiljeno e Sara. Trenutak kasnije se obratila ocu. Oigledno je da nemamo vremena za gubljenje. Ispriaj mi, od poetka, sve to ne znam. Nemoj da preskoi nijedan detalj. Raul sede preko puta njih. Razdvajao ih je crni, izvanredno ukraeni sto. ,,To je u redu. Imate pravo da sve znate. ta ti je Rafael rekao? Nita dobro. Uglavnom strane stvari. Najgore je bilo kad sam na spisku zloinaca videla oevo ime. s Smiri se, draga moja, ree kapetan moleivim tonom. Hoe da se smirim? Trai da se smirim? Neki tipovi me gone. Ubijaju uticajne ljude, ne prezaju od ubistva pape! Videla bih da h bi ti bio pribran. Dobro. utae i sluati ta imam da ti kaem. Prvo u nam nasuti porto, je l jasno? Konano se neto od zapovednikog tona pojavilo u glasu kapetana Monteira. Ustao je i napunio tri ae Fereirinim starim portom. Podelio ih je.

Rafael je imao smrknut izraz. Sedeo je pored Sare. Raul se vratio na svoje mesto i srknuo vino. Svaki ovek pravi greke. Godine 1971. sam stupio u lou P2, zato to sam mislio da u tako najbolje posluiti svojoj zemlji. Portugalom je vladao diktator. lanstvo u P2 mi je nudilo ansu da to promenim. U to sam tada eleo da verujem. Distancirao sam se od loe im sam doznao za njene prave ciljeve. P2, naalost, nije bila organizacija koju sam mogao svojevoljno napustiti. Nisam bio jedini portugalski lan, to si mogla da vidi na spisku. Bilo je mnogo onih kojih nema na tom spisku, pa ni na onom drugom, objavljenom 1981. godine. Jasno mi je, sloila se Sara. Govori o najpoznatijim politikim linostima. Kapetan se ogluio o kerkinu napomenu. Godine 1981. sam prekinuo veze s P2. Veliki broj ljudi je tako postupio. Organizacija je nastavila da postoji, to si ti doznala na najgori mogui nain. Pripadao sam joj jedanaest godina. Za to vreme nisam nikome ugrozio ivot i nisam nikoga ubio. Poslednju reenicu je izgovorio gledajui ker pravo u oi, da bi izbegao nedoumice. Motrio sam na veliki broj ljudi u Portugalu. Organi* zacija je htela da budu pod stalnim nadzorom. Neki su bili stranci ili putnici. Koliko ja znam, samo jedan od njih je poginuo, ali ne od moje ruke, Sa Karneiro. O, moj boe, ree Sara. Zevnula je od iznenaenja, prinosei ruku ustima. Predsednik vlade. Poginuo je u avionskoj nesreLjj Ta vest je okonala moje angaovanja u loi. ,,A gde poinje moje? Strpljenja, doi emo i do toga. Prvo moram da ti objasnim ta ti papiri znae. Govorimo o trinaest strana. Trinaest? Ali ja imam samo dve, hou rei tri. Imala sam tri, ali sam jednu izgubila. Nestala je u stomaku jednog oveka. Okrenula se Rafaelu. Ona sa ifrom. Kakvom ifrom?, brzo je pitao otac. ,,Ne, ekaj, o tome emo kasnije. Pusti me da zavrim.Trinaest strana se sastoje od spiska koji si primila, etiri strane s informacijama o visokim zvaninicima Vatikana, ijo jednog spiska s pontifovim naimenovanjima. Neki odtih ljudi trebalo je da stupe na dunost onog dana kad je papa pronaen mrtav. Na tim papirima su i brojne pontifove zabeleke o buduim merama kratkoronim, srednjoronim i dugoronim. Nagovetavale s^ohteoverzno papstvo. Tu je i trea tajna Fatime.

Sara se zbunila. Ona koju je Jovan Pavle otkrio 2000? Raul iznenaeno pogleda Saru. Naravno da nije. Prava trea tajna govori o smrti oveka odevenog u belo od ruke njegovih ljudi. Neki ljudi veruju da trei deo tajne iz Fatime nije u potpunosti objavljen. Ono to je sestra Lusija napisala se odnosi na poziv blagoslovene device Marije, koja upozorava: Pokajte se, pokajte se, pokajte se! Zatim je videla biskupa u beloj odedi, kog je prepoznala kao svetog oca. Videla je i druge biskupe, svetenike, monahe j asne sestre. Peli su se uz strmu planinu, na ijem vrhu stajae veliki krst od grubih hrastovih greda, s korom na sebi. Pre nego to je stigao do krsta, papa, ili lik kog je sestra Luija prepoznala kao papu, proao je kroz veliki grad u ruevinama. Pontif se tresao i nesigurno koraao, ophrvan bolom i tugom. Molio se za due leeva koji leahu pored puta. Vizija se nastavila, u skladu s onim to je Vatikan objavio. Opisivala je kako ovek obuen u belo stie na vrh planine i klei u podnoju velikog krsta. Tu ga ubija grupa vojnika koji pucaju u njega nekoliko puta, pitoljima i lukovima. Vizija budunosti se zavrava time to ostali biskupi, svetenici, asne sestre i monasi umiru s njim na isti nain, ukljuujui i veliki broj mukaraca i ena iz razliitih drutvenih slojeva. Dva anela stoje ispod krakova krsta. Prema sestri Lusiji, svaki od njih dri veliki stakleni sud u kome skupljaju krv muenika. Sara je jo razmiljala o oevoj prii. Pokuavala je da proceni posledice. inilo joj se da je najbolje da ostane skrivena, daleko od oiju javnosti. Ali to im je trebala ona pria iz 2000. godine? r Morali su neto da smisle. Bolje je razoarati pastvu nego rei da trea tajna predskazuje da e papu ubiti njegovi ljudi. Slaem se, ree jo uvek zamiljena Sara. Jasno mi je da nije Ne, nije. Zato su ekali toliko dugo da ga obznane. Dugo i paljivo su pripremali predstavu iz 2000. godine. Verni su kupili ponuenu robu, ba kao i neverni. Sluaj je stavljen ad akta. Sarina aa s vinom ostade netaknuta. Rafaelova je, za razliku od njene, bila prazna. Zato su se ti papiri ba sad pojavili? Ako ga je Vatikan ubio, zato su ti papiri sauvani, umesto da budu uniteni na licu mesta?" Prvo da razjasnimo jednu stvar. Vatikan kao institucija nema nita s tim. Grupa ljudi, meu kojima ima i onih koji idu okolo ispod crvene kapice, nije isto to i

itava crkva. I u dananjem Vatikanu ima nitkova, kao to ih je bilo i 1978. godine. Razlika je u tome to sad nisu tako uticajni. Iako je rimska kurija konzervativna, kao i tada, P2 nema nikakvu vlast nad njom. Ne moe da manipulie konklavama ih papskim odlukama. Sigurno je da druge organizacije sad igraju tu ulogu, ali ne moemo znati da li peru novac ili proizvode lane titule." Manipulisanje konklavama? A kardinali? ta je sa Svetim duhom? Jedini Sveti duh za koji ja znam je banka, naaho se njen otac. Jasno je da su konklave, pre svega politiki dogaaji, podlone manipulacijama i spoljnim uticajima, kao bilo koji izbori. Pre poetka konklave istaknuti kardinali vode kampanje s ciljem da dobiju najvei mogui broj glasova. Kurija, s podrkom monih organizacija, bira svog kandidata. Sve je praktino reeno jo pre poetka konklave. Drugim reima, konklava je farsa? Teoretski. U crkvi postoji nekoliko frakcija. Najkonzervativniju predstavlja kurija. Druge su liberalnije. Kad jedna od frakcija dobije bitku, ostah kardinah joj se pridrue. Slede lokomotivu. ,,Da, pretpostavljam da se tako moe rei. To se dogodilo 1978. godine? ,,Ne. Kurija nije uspela da obezbedi izbor svog favorita, kardinala Sirija. Frakcija neitalijanskih kardinala je podrala Albina Luanija. To mu je zapeatilo sudbinu. Ponovo je zavladala tiina. Kapetan je nastavio. ,,U drugoj konklavi 1978. godine, u godini tri pape, kurija nije rizikovala. Ovaj put nisu hteli oveka kog ne mogu kontrolisati. I sama zna da se izabrani kandidat pokazao kao pun pogodak. Ne samo da ga je kurija kontrolisala, ve je, kao pontif, uspostavio sjajan odnos sa vernicima. Bio im je veoma koristan. Drugaije sam doivljavala Jovana Pavla H. Svi su ga drugaije doivljavali. Teko ga je kriviti zbog toga. Prvo, zato to je 1978. godine dobio veoma ozbiljno upozorenje. Mehmed Ali Agda je pokuao da ga ubije. Prvobitni plan nije predviao pretnju, ve njegovo uklanjanje. Kasnije je Vatikan zaobilaznim putem uloio vie od milijardu dolara u Solidarnost, poljski radniki sindikat iz Gdanjska, koji je svrgnuo tamonji komunistiki reim. Uinili su to zahvaljujui fondovima Vatikana i Sjedinjenih Drava. Jo nisi odgovorio na moje pitanje. Zato papine ubice nisu unitili papire? Ja bih to uinila da sam bila na njihovom mestu. Sluaj, nastavio je otac, papa nije

umro zbog papira koje je drao u rukama. Neko ih je odmah uklonio. Ta osoba ih je dala oveku koji ih je izneo iz Vatikana. Nareeno mu je da uniti papire. Nije ispunio nareenje. ,,Zato? ,,To je dobro pitanje. Moda je hteo da ih zadri radi ucene. Ili kao neku vrstu ivotnog osiguranja, u sluaju da glaveine u jednom trenutku poele da ga se ree. ,,Shvatam, ree Sara i klimnu galom. Dolo je vreme da objasni ubistvo. Zato su ubili papu? Hoe li da popije svoj porto?, pitao je Rafael. Iznenadio je, poto se dugo nije uo. ,,Ne, rekla je. Pruila mu je au. Poslui se. Hvala ti, ree Rafael i uze ponuenu au. Recite mi ko je i zato ubio papu, nastavi Sara. I ko je taj Firenci? Hou da znam otkud ja u tom poslu. Oprostite to vas prekidam, kapetane. Mislim da bi trebalo da nastavimo razgovor u kolima. ,,U kakvim kolima, u onima kojima smo se dovezli?, pitala je devojka. Ne, u drugim, objasni otac. Kako bismo inae otili odavde? , ,,Ne znam. S njim je sve mogue, odgovori Sara, posmatrajui Rafaela. Gde idemo? Zar ovde nismo bezbedni? Jesmo. Agenti e uskoro pohrliti u Mafru. Ne smemo da rizikujemo da nas opkole. Vano je da ouvamo manevarski prostor, da uvek budemo na korak ispred njih, objasni Rafael. Mislite li da su uspeli da doznaju da smo u Mafri? Jesu. Ne sumnjam u to. Papa je ubijen zato to je suvie znao, ree Raul, sa suvozakog sedita ,,volvoa. Posmatrao je ki, na zadnjem seditu. Nagnula se napred da bi ga bolje ula. Rafael se usredsredio na vonju. Pretpostavila je da ve zna priu koju e joj otac ispriati i da se bavi sopstvenim mislima. ta je mogao znati? Znao je da vane linosti u crkvenoj hijerarhiji, ukljuujui dravnog sekretara, kardinala an-Mari Viloa, pripadaju masonskim organizacijama, to je prekraj koji se kanjavao automatskom ekskomunikacijom. Takoe je saznao da je Institut

za religijske poslove IRP poznatiji kao Vatikanska banka pod upravom korumpiranog oveka, koji u saradnji s ljudima iz Banko Ambrozijano pere mafijaki novac i fondove drugih nimalo svetih preduzea. 0 kome govori? . O Polu Marinkusu, iz Vatikanske banke i Robertu Kalviju iz Banko Ambrozijano. Kljuna linost, onaj koji je manipulisao obojicom bankara, mozak itave crnoberzijanske operacije pranja novca je Lio eh. Kako je to bilo mogue? Isprva se radilo pomou paravan kompanija iz June Amerike i severne Evrope, a kasnije kupovinom stranih banaka ili upotrebom filijala Banko Ambrozijano za unoenje i skretanje novca. Govorimo o velikim sumama. Kad su poslovi krenuli, Pavle VI je nazvao Kalvija bojim bankarom. U jednom trenutku su proirih operaciju. eli je traio da peru sve vie novca, uvek kroz Vatikan i Ambrozijano. Naravno, ubrzo su se pojavile prve sumnje. Kalvi i Marinkus su, uprkos injenici da su bili prvorazredni bankari nainili mnogo greaka. Sve je eksplodiralo u skandalu Vatikanske banke, nedugo posle papine smrti. Banko Ambrozijano, nastavio je Raul, ,,pao je u ruke Roberta Kalvija, istaknutog lana loe P2. eli, Veliki majstor loe je udesio da Vatikanska banka preuzme dvadeset procenata akcija Ambrozijane. Tako je povezao s ilegalnim aktivnostima u Evropi i Americi i s paralelnim, podzemnim organizacijama za pranje novca i druge poreske prevare. itava graevina se sruila kad je Italijanska banka objavila gubitak od milijardu dolara koje Ambrozijana nije mogla da nadoknadi. Kad je istraga poela poetkom osamdesetih, otkriveno je da je sveta stolica imala blagonaklon stav prema Kalviju i njegovim operativcima. Istrani organi su zapazili spremnost Vatikana da uestvuje u ilegalnim aktivnostima Banko Ambrozijano. Kalvi je zatraio pomo od Vatikanske banke, na elu s nadbiskupom Marinkusom, ali je mu je kardinal okrenuo lea. Spasavao je vlastitu kou. Albino Luani je saznao za ove manipulacije, mnogo pre nego to je postao papa, zato to je kao venecijanski patrijarh, bio predsednik Venecijanske banke, jedne od finansijskih institucija Svete stolice. Kasnije je, na papskom tronu, dobio jo vie podataka. Opasnost je tako postala jo vea. Znai da su ubili papu zato to se spremao da se obrauna s njima, zakljuila je Sara.

Upravo tako. Planirao je da ih javno razotkrije. Svi bi zavrili u zatvoru. Nagomilalo se previe ubreta. Vatikanska banka je bila umeana preko P2, sa prodajom raketa Eksocet, kojima su se koristili Argentinci u Foklandskom ratu. Moe h da zamisli kakva bi uzbuna nastala posle objavljivanja takve informacije? O, moj boe. Nisu prezali od korienja usluga osobe mafijake reputacije Mikelea Sindona. Doneo im je velike sume novca. Bio je veza s koza nostrom. ,,Da li je i on bio deo grupe? Jeste, ali nije imao veze s papinom smru, iako je na rukama imao krv velikog broja ljudi, ukljuujui i nekoliko sudija. U to vreme je bio do gue u problemima. ,,I niko nije vodi rauna o tolikim proneverama? ,,U jednom trenutku su razne evropske agencije i javno tuilatvo Sjedinjenih Drava sabrali dva i dva. Trebalo im je mnogo vremena da otkriju i odmrse sve niti. Jovan Pavle I se, ubrzo nakon izbora za papu, sastao sa amerikim zvaninicima. Upoznali su ga sa situacijom da bi preduzeo odgovarajue mere. Jovan Pavle I je znao da u Vatikanu ima kriminalaca i da ih se mora otarasiti. Preduhitrili su ga. Da li su ga oni ubili? ,,Ne znam. Verujem da su moralno odgovorni za zloin, to ih ini krivim koliko i poinioce. ,,Ko su oni? Lio eli, Roberto Kalvi i nadbiskup Pol Marinkus, zajedno s kardinalom anMarijem Viloom. Naravno, neko u Vatikanu je morao da obezbedi pristup ubici i da uniti sve dokaze. Njegova svetost je pronaena mrtva u pola pet ujutru. Papine privatne odaje su do est po podne bile oiene i zapeaene. Klju je bio kod Viloa. Svi znaci prisustva Albina Luana u Apostolskoj palati su za dvanaest sati izbrisani. Bili su veoma delotvorni. Bili su prebrzi. Strunjaci za balsamovanje su stigli u Vatikan u pola est ujutru istog dana, samo etrdeset pet minuta nakon to je papa proglaen mrtvim. Izuzetno je sumnjivo da su braa Sinjoraci stigli tako brzo, pored toliko posla. Sve je jo sumnjivije ako znamo da italijanski zakon dozvoljava balsamovanje tek dvadeset asova posle smrti.

,,U est po podne istog dana, Jovan Pavle I je ve balsamovan. To je bilo neuveno krenje zakona. Kakav otrov je zavarao doktore? Papa nije otrovan. Nije? Nije. Nijedan doktor nije prevaren." ,,Pa onda... ,,I malomnnik je mogao zakljuiti da neto nije kako treba. Obian srani udar nikad ne bi naterao njegove neprijatelje na budalaste i ishitrene poteze. Vatikan se poneo na sasvim drugaiji nain kad je Pavle VI umro, nepunih mesec dana pre toga. ,,Ko ga je ubio? Niko ne zna ime ubice. Mislim da je taj ovek na naem tragu. Sigurno je povezan sa P2. Tako je. Ubica Jovana Pavla I je bio i jo je lan P2. ,,Ti ne zna njegovo ime? Samo inicijale: J. C. Otkud ja u svemu tome?, pitala je Sara po ko zna koji put. Nadala se da e joj otac to konano razjasniti. Otkud ti u svemu tome?, ponovio je kapetan. Uzdahnuo je, kao da pokuava da sredi misli i da ih uini razumljivim. Valdemar Firenci je stari lan P2, ba kao i ja. Pronaao je nestale papire. Mnogo godina je sledio tragove i prikupljao dokaze. Pronaao ih je na najneoekivanijem mestu, ba kad se spremao da odustane od potrage. Gde su bili? ,,U tajnim arhivama Vatikana. Kako su tamo dospeli? Nemam pojma. Morae da pita J. C., odgovori Raul. Mislim da se osetio sigurnijim, kad su ljudi povezani sa sluajem poeli da umiru. Procenio je da dalje uvanje papira nije preporuljivo. Shvatam. Ocenio je da vie nisu tako vani. Firenci je pronaao dokumenta, a zatim? Pjetro Savioti je posredstvom rimskog javnog tuilatva, nedugo pre toga, otvorio sluaj smrti Jovana Pavla I. Ti papiri su postali prvorazredni dokaz. Firenci je, svestan njihove vrednosti i injenice da bi veliki broj uticajnih ljudi voleo da oni nestanu, odluio da ih iznese iz Vatikana i poalje ljudima koje niko ne zna, da bi

ih sauvao. Oseao se ugroenim, poto i zidovi svete stolice imaju ui. I ta je uinio? Poslao je fotografiju Benedikta XVI Fehpeu Aragonu i Pablu Rinkonu. Fotografije su sadrale poruku, iskljuivo njima namenjenu. Dogodilo se neto, ne znam ta, to ga je nagnalo da poalje spisak na tvoju adresu. Zato je izabrao mene? Zato to si njegovo kume. Zar se ne sea da smo razgovarali o njemu kad si bila mala? Odavno se preselio u Rim. Zbog toga ga ne poznaje. Trebao mu je neko ko ne pripada organizaciji. Mislio je da e, nakon to vidi moje ime na spisku, stupiti u kontakt sa mnom i da u ja razumeti u emu je stvar. Najgore to se moglo dogoditi bilo je da ne obrati panju na papire. Mislio je da ga nee uhvatiti. Prevario se. Uhvatili su ga i saznali sve to su mogli. ta li se s njim dogodilo? Verovatno je ubijen, ree njen otac priguenim glasom. Sara se naglo uozbiljila. Ne seam se kuma Italijana. ,,Ne dopusti da te ime zavara. Firenci je Portugalac. Ipak, izloio je dosta ljudi velikoj opasnosti. ,,Ne govori to. ,,To je istina. Gurao je nos tamo gde ne treba. ta je oekivao? Hteo je da iznese istinu na svetlost dana. Istini nita nije falilo, dok je amila u tami tajne arhive. Rafael je traio neto u depu jakne. Izvukao je papir i fotografiju Benedikta XVI. ta je to?, pitala je Sara. ,,To je otac Felipe dobio u Madridu. Predao joj je pismo. Nije govorila panski, ali je jezik bio tako slian portugalskom da je gotovo sve razumela. Danas, na moj sedamdeset etvrti roendan, suoavam se sa grekama iz prolosti. Nije mi promakla boanska ironija. Jasno mi je da On stoji ! iza svega ovoga. ivot mi prolazi pred oima. Teko je shvatiti posledice naih odluka i dela. Poinjemo odpravednih principa, od najplemenitijih vizija, da bi se s vremenom suoili sa sopstvenom monstruoznou, divIjim i okrutnim plodovima svojih postupaka. Mrlja ostaje, ma koliko se u preostalim danima ivota trudili da popravimo zlo dobrim, u potpunosti se podreujui drugima. unja se iza nas apuui: Nee pobei, nee pobei! Na kraju ispuni obeanje, kao danas na moj roendan. Pre nego to se oprostimo, eleo bih da tipoaljem pismo ifotografiju voljenogpape.

Znae kako da je osvetli uzvienim svetlom molitve. to se mene tie, >; opratam se s tobom ovom ispoveu. Dopustio sam da papa umre, zbog kukaviluka. Nisam uinio nita da to spreim. Dobio sam ovo od panskih vlasti, kad sam otiao tamo da se pobrinem za njegov pokop. Moj dobri prijatelj Felipe. Pismo i fotografija nisu probudili njihovu sumnju?a Nisu sabrali dva i dva. Imao sam sree to sam stigao pre nego to se neko iz organizacija doepao pisma. To nije bilo mogue u Buenos Ajresu. Ne samo da su ubili Pabla ve su uzeli i fbtografiju Zbog ega je ona tako vana? Prii blie. Sara se, posle poetnog kolebanja, pribliila ocu, gonjena radoznalou. Rafael je bacio pogled, ne zanemarujui vonju. Videli su kako lice Benedikta XVI nestaje pod crnim svetlom. Umesto njega se ukazalo lice starca, veto iscrtano hiljadama fluorescentnih niti. Ko je on, pitala je Sara. ,,Ne znam, odgovori otac. Dvostruki portret, ree Rafael. Raul je sklonio magino svetlo. Slika Benedikta XVI se odmah pojavila. Hfebunjena sam. ,,Ne znam ko je to, ali pretpostavljam da oni ve znaju napomenu Raul, ,,to je ovek koji ima papire. To nas dovodi do dva kljuna elementa koja su stigla do Sare, ree Rafael. ,,A to su?, pitao je Raul. ,,ifra... Koju je tvoj prijatelj progutao, na dobro ili zlo, primeti Sara. I klju. Tako je, klju. Sara je zaboravila ne njega. Izvadila ga je iz depa na pantalonama. Pokazala ga je svom ocu. Klju je bio vrlo mali. Odakle li je? pitao se Raul. ta li otvara? utali su nekoliko sekundi. Razmatrali su teorije o kljuu, fotografiji i Raulovim otkrovenjima. Pomenula si ifru. Jesam, ali nje vie nema, napomenu Sara. Original je nestao, ali sam ja sauvao kopiju, obznani Rafael. Drao je pare papira, na kom je iskopirao ifru, pre nego to je tMargulis poeo da je deifruje.

Raul je najpaljivije pogledao papir. I 18,15-34, H, 2, 23, V II Dio bisogno e 10 fare lo. Suo augurio Y mio comando GCT(15)-9, 30-31, 15,16, 2, 21, 6-14,11, 16,16, 2, 20 ,,Da li je tvoj prijatelj uspeo da je deifruje?, konano je upitao. 5 Nije imao vremena, objasni mlada ena. Ubili su ga. Znai da e nam trebati nekoliko sati. ,,ekajte, ree Rafael. Razmiljao je, pokuavao je da se neeg seti. Obratio mi se pre nego to je umro. ,,Ko?, pitala je zbunjena Sara. Margulis. Obratio mi se pre nego to je umro. Rekao mi je da prebrojim slova. Raul prestade da slua. Stavio je papir u krilo. Pisao je hemijskom olovkom i brojao na prste. Uskoro se uspravio. ,,Reeno. L, AC, H, I,A, V, E 'M Dio bisogno e IOfare lo. Suo augurio Y mio comando GCT(DI) N, Y M, A, R, I, U, S F, E, R, R, I, S, J ,,La chiave klju?, uskliknu Sara. Marijus Feris? Ko je Marijus Feris? ,,To je sigumo ovek sa dvostrukog portreta, nagaao je njen otac. Ako mi dozvolite, kapetane, mislim da se poruka moe tumaiti na dva naina. Ili je Marijus Feris klju, ili klju otvara neto u Njujorku. ,,U Njujorku?, pitala se zato spominje Njujork. ,,Da. NY sigurno oznaava Njujork. ,,A GCT?, pitao je Raul. ,,GTC, ponovi Rafael. Razmiljao je, ali se nieg nije setio. ,,A dva slova u zagradama? To nije jednostavno. ,,Da li je poruka tano deifrovana?, pitala se Sara. Mislim da jeste, potvrdi Raul. Pogledajte prve rei: la chiave. Nema sumnje. Marijus Feris je verovatno ovek kog treba da naemo. Moramo da deifrujemo GCT i slova u zagradama. Pozabaviemo se time usput, kapetane. Ima pravo. Znate li gde idemo?, pitala je Sara, kad je videla svetla Lisabona u daljini. Kako bi bilo da odemo u hotel i malo odspavamo? 1 ne pomiljaj na to. Pred nama je dug put do Madrida. ,,Madrida?

Kakav je plan puta, prijatelju?, pitao je Raul. Pokuavao je da ohrabri ker. Idemo kolima do Madrida. Odande emo avionom do Njujorka. Idemo u Njujork?, iznenaeno upita Sara. Iako nismo sigurni da nas poruka tamo vodi. Tako je, samouvereno odvrati Rafael. Spali poruku kapetane. Zapamtio sam ta na njoj pie. Konano je doao dugo oekivani trenutak, o kom je godinama matao. Kad razmisli o tome, modaje o njemu sanjao JL ^^.o kad je drao oca za ruku na ulicama starog Gdanjska. Njegov otac, metalurg po profesiji i aktivni lan Solidarnosti, svim srcem je stao iza ideala slobodne Poljske. Mrzeo je diktaturu, to ga nije spreavalo da se diktatorski ponaa prema deakovoj majci. Optimizam je nije naputao, uprkos fizikom i psihikom maltretiranju s kojim se suoavala. Potresla bi se kad god bi pomislila da njen deak uspeva da odri nepromenljivu, srenu sliku oca i majke, na obalama Motlave, uprkos nasilnom ocu, najee odsutnom od kue, zbog neravnopravne borbe s totalitarnim reimom. Zasluio je svako priznanje za nepokolebljivu borbu za slobodu. Strano je to nije uspeo da uvede iste, tekom mukom osvojene slobode u sopstveni dom. Na primer, mogao je deakovoj majci lako dozvoliti slobodu izraavanja u sopstvenoj kui. Slika reke je mogla biti srena fotografija, zadovoljne majke. Ali ne. Ni u kom sluaju nije odgovarala stvarnosti. Ta fotografija nije postojala, niti je ikad snimljena. Postojao je samo strah, svakodnevni uas od okretanja kljua u bravi, zvuka to nagovetava dolazak avola. Gotovo je s mirom, nakon dugog odsustva. Ponovo e videti crni kofer pun dolara namenjenih naoj stvari. Od Amerikanaca je, rei e i prodrati veeru, koju supruga ista srca nijednom nije pomislila da zaini otrovom za pacove. To bi on uinio. ,,Iz Vatikana je, rei e otac. Ovaj put emo ih srediti. Nasmejao bi se kao dete nadomak ostvarenja svojih snova. Rekao im je da nikom ne smeju da otkriju poreklo novca. Porei e sve ako to izbije na videlo. Sem toga, re je o prokletom novcu od droge i trgovine slabo uvanim tajnama. Bio je to prljavi novac namenjen finansiranju plemenitih ideala, jednakosti, pravde i slobode. Stranci, uhode i prirodni neprijatelji nisu smeli doznati izvor tog novca. Otac je govorio da stie od Amerikanaca i Vatikana, ne pominjui zamreno kretanje sredstava, mnogobrojne ruke kroz koje je proao, tajna preduzea i slubenike korumpiranih banaka. To se nikad nee saznati. Mladi se seao, kao da je bilo jue, kad se vratio kui i zatekao nepokretnu majku otvorenih, staklastih, obnevidelih oiju. Krv joj je tekla iz vrata u baricu na podu.

Neupueni posmatra bi teko pogodio da je prvobitna boja koulje bila bela. Otac je sedeo na podu, naslonjen na zid, pijan. Psovao je i pokuavao da objasni kako ga nije potovala. Umrla je, pre nego to je shvatio ta se dogaa. Ostali smo samo ti i ja, sinko, ree otac. Baljezgao je kao pijanac. Hodi, deae. Zagrli oca. Nije to bila molba, ve nareenje. Deak ga je posluao. Zagrlio je oca rukama, a mati umom. No prodre duboko u telo, do drke. Deak je nastavio da grli oca, s mnogo ljubavi, zatvorenih oiju. Sin se odmakao od njega, kad je izdahnuo. Poslednji put je pogledao majino telo. Sada sam sam. Konano je doao trenutak kome se godinama nadao. Najzad e upoznati velikog majstora, koji se ve iskrcao na amerikom tlu, na nekoj od pista njujorkog aerodroma La Gvardija. Sluga ga je ekao na zabaenoj pisti, na mestu za zaustavljanje aviona. Dovezao je limuzinu dostojna velikana. Osmehom je skrivao nepodnoljivu tremu. Majstora je smatrao ocem. Nije ga poznavao, ali mu je on obezbedio sve to pravi otac daje deci: krov nad glavom, obrazovanje, posao i ohrabrenje. Sve to mu je pruio izdaleka. Moda ga je zato toliko voleo i potovao. Avion se kotrljao pistom. Motori su utihnuli. Vrata su se otvorila. Prvo se pojavio ovek u Armanijevom odelu, kog je upoznao u Gdanjsku. Pomogao je gospodinu poodmaklih godina, oslonjenom na tap sa zlatnim lavom. Drao je tap jednom rukom, drugom se oslonio na pomonika. Trojica ljudi su se konano nali hcem u lice. Otac, Sin i Sveti duh. Majstor, sluga i pomonik. U sceni dostojnoj prohujalih vekova, poljski sluga je kleknuo ispred majstora i ponizno oborio glavu. Gospodine, elim da znate da mi je ast to sam vas konano upoznao, rekao je, sklopljenih oiju. Starac poloi drhtavu ruku na glavu sluge. Ustani, sinko. Sluga se hitro pokorio. Nije se usudio da pogleda gospodara u oi. Starac ue u auto. Zatvorio je vrata. Uvek si me verno sluio. Bio si delotvoran i posveen poslu. Moete u potpunosti raunati na mene. Potpuno sam vam odan, rekao je s gorljivim ubeenjem. ,,Znam. Gde je meta?, pitao je pomonik. ,,U poseti muzeju.

Hrani svoj istanani duh, isceri se ovek u crnom. Gde biste eleli da idete, gospodine?, stidljivo e Poljak. Neko vreme emo biti turisti, odgovori starac. Povezi nas okolo. Njegove rei bile su zapovest. Na zadnjem seditu se odvijala tiha izmena miljenja, nedostupna sluginim uima. Majstor je, nakon zavretka razgovora, otkucao telefonski broj. Odgovoreno mu je posle nekoliko sekundi. Gde emo se sresti?, pitao je bez uvijanja i pozdrava. Sasluao je odgovor i poeo. Gospodine Barnse, paljivo sluaj moja nareenja." Tri osobe u volvou su neko vreme utale. Jurili su bre od sto etrdeset na sat prilaznim putem ka Lisabonu. Takva brzina na jednom od najzaguenijih evropskih puteva je bila mogua samo u ovo doba noi. Sara je izgledala potreseno, odsutno. Prolazili su pored farmi, stadiona, poslovnih etvrti, automobila i kamiona. Nita od toga nije videla. Kakve se zavere kuju u ovom trenutku, pitala se, da bi neki ljudi kontrolisali druge ljude ili neke zemlje dominirale slabijima? Postojale su dve politike, ona naminkana isprazna fasada, namenjena javnoj upotrebi i ona druge skrivena, ali jedina bitna. Kako ti je, duo?, pitao je otac. Kako bi moglo biti, odgovorila je ravnodunim tonom, ophrvana mislima. Razmiljala sam. P2 je ubila papu i jo mnogo ljudi, Koga su jo sredili? Naglasila je poslednje rei, zurei u Rafaela. Osetio je njen pogled, iako je posmatrao drum. Teko je rei. Pretpostavljam da je Ulof Palme, vedski predsednik vlade, jedna od njihovih rtava. Tako je. Shvatila sam da nemaju obzira prema onima koji im stanu na put. ,,Nesumnjivo. Zato su ga ubili? Zato to je ometao neku od vanijih operacija. Verovatno prodaju oruja. Kakva je uloga CIA u svemu tome? I te kakva. Ta ubistva su se desila zato to su svojevremeno ocenjena kao korisna. Zato bi se zanimali za smrt Jovana Pavla I? i Bili su zainteresovani, kao saveznici P2. To je netipian sluaj, zato to je Jovan Pavle I saraivao s

amerikim javnim tuilatvom. Njegova smrt je znatno usporila napredovanje istrage. Sve je tako zbrkano. Otac se obratio Rafaelu. ,,Na koju stranu da krenem? ,,Na jug. Prei emo preko mosta Dvadeset petog aprila. Zatim idemo pravo za Madrid. ,,To dobro zvui, sloio se Raul. Hou da budem siguran da nas ne prate. Sara se uznemirila. Kako moemo da znamo? Tako to emo krenuti uskom ulicom ili orsokakom. Ako nas neko prati, odae se. Ipak, u tom sluaju neemo moi da pobegnemo, pobunila se Sara. Istina je, ali emo znati da li nas prate. To je taktika trgovaca drogom. Tako izbegavaju da budu uhvaeni na delu. Nastave put ako ih niko ne prati. Ponavljaju manevar na svakih nekoliko kilometara. Obustave operaciju ako zakljue da ih neko prati. Upuste se u pukaranje s policijom i budu pohapeni. Narko-bosovi tako ostaju nedirnuti, u raskonim vilama, da planiraju sledei posao. Sara je paljivo sluala. ,,Ne elim da uestvujem u pukaranju. Ono od jue mi je bilo dovoljno za ceo ivot. Rekao sam da se to obino dogaa u ovakvim situacijama, a ne da emo mi tako uraditi. Ima i drugih reenja. Kao to su? Rafael otro stade nasred puta. Zaurlale su sirene, protestujui zbog neodgovornog poteza. Jesi li lud?, povika Sara. Smiri se, erko, ree njen otac. Zna on ta radi. Rafael mu je uzvratio pogled. Bila je odmah iza njega. Oi su joj plamtele od gneva. Hoe li da se pomeri u stranu, molim te?, pitao je. Posluala ga je. Rafael je video tri automobila na ivici autoputa, ezdesetak metara iza sebe. Gnevni vozai su trubili u vozilima, koja su za dlaku izbegla sudar s volvoom. Tri automobila, objavi Rafael. Moda je to sluajnost, nervozno napomenu Sara.

Rafael se okrenuo i vezao pojas. Molim vas, proverite da li ste lepo vezali pojaseve. Sara ga je hitro posluala. Strah je rastao u njoj. Moj boe, ovo mi se nimalo ne svia. ,,Ni meni, Saro. Dobro me sluaj, posmatrao je preko retrovizora, ,,da mi posle ne bi rekla da te nisam upozorio. Uleteemo u gradsku zonu najveom brzinom. Pokuaj da ne strepi. Dobro se drzi. ,,Volvo naglo krenu. Gvune su zagrebale po asfaltu. Motor je pretee zagrmeo. Sara se zalepila za sedite, usled naglog ubrzanja. Pogledala je iza sebe i videla tri automobila. ,,Volvo je napustio autoput i proao kroz crveno svetlo. Otro su skretali, izbegavajui automobile pri brzini od sto deset do sto trideset kilometara na sat. Primetila je da Rafael upravlja autom veto, kao profesionalni voza. Pogledala je oca. Delovao je mirno. Pade joj na pamet da ga zapravo malo poznaje. Vozila se sa dva stranca, koji su joj na izvestan nain veoma bliski. Kapetan je precizno obavetavao Rafaela o progoniocima. Tri automobila su ih gonila ne krijui ta rade. Pogibeljno su vozili kroz centar Lisabona kao i Rafael. Trkali su se Republikom avenijom. Stigli su do Trga vojvode od Saldana. Hitali su dugom avenijom ka prostranom Trgu markiza od Pombala. etiri automobila su jurila ne obazirui se na crvena svetla. Desetine vozaa su uzvikivali uvrede i svirali sirenama za njima. Rafael je vozio najveom brzinom, ne marei na proteste. Dri se, upozorio je. Dobro se dri. Jedva da je zavrio reenicu kad je nalegao na konice. Progonioci su se umalo zakucali u njega. Dvojica sa strane su ih obila. Rafael je hitro skrenuo ulevo, pre nego to su opkolili ,,volvo. Sad je vozio u suprotnom smeru. ivci su je izdavali. Panino se osvrtala oko sebe. Automobili su im dolazili u susret. Svirali su i izbegavali ,,volvo i progonioce, kako su znali i inneli. Mislim da u povratiti, zajeca Sara. Posle lude jurnjave su izbili na Trgovaki trg. Progonioci su im bih za petama. Jedan automobil im se pribliio na istonoj strani trga. Preostala im je samo jedna mogunost, najea vonja. Rafael je ubrzao do samoubilake brzine, na ulazu u Aveniju dvadeset etvrtog jula. Ulica je bila iroka i duga, s mnogo krivina. Primorala ga je da naizmenice usporava i ubrzava.

Kola iza njih su se kretala jednako veto. ,,Volvo je poeo da odmie progoniocima. I suvie je odmakao. Ovo mi se ne svia. Mnogo zaostaju. Moda imaju problema s mehanikom. Nadajmo se da je tako. Na Indijskoj aveniji ih je okruila snana svetlost s neba. Helikopterski reflektor je pratio automobil. ta emo sad?, pitala je Sara. Nastojala je da kontrolie sve veu paniku. ta emo da radimo? Bekstvo je nemogue, objasni Rafael, mirnim glasom. Gotovo je? Rafael pribrano progovori. Gotovo je. Pobie nas, ree Sara. Smrtno je prebledela. Nee jo. Pobili bi nas da su hteli. Obratio se Raulu. ta emo sad, kapetane? Dopustiemo im da nas pohvataju." Proli su pored velianstvene palate Belem, zvanine rezidencije predsednika republike. Rafael je, malo dalje niz drum, video svetla na barikadi od vozila, postavljenoj preko ulice, nedaleko od manastira Jeronimos. Nisu imali kuda. Barikada je bila sve blia i blia. est stotina metara. Kapetane, oprostite mi to sam vas izneverio. Nema zato da se izvinjava. Pet stotina metara. etiri stotine. Zaustavite automobil, zaori se glas iz helikoptera. Odmah zaustavite vozilo. Kapetane, donesite odluku, ponovi Rafael. Automobili, patrolna kola i kombiji su blokirali put, tvorei barikadu. Dosta policajaca je stajalo iza otvorenih vrata na vozilima, s orujem u rukama. Dve stotine metara. Rafael je zaustavio automobil nasred ulice, bez upozorenja. ,,To je to, kapetane. Raul pogleda ker. Daj mi papire, rekao je.

ta e da radi s njima?, pitao ga je Rafael. ,,Ne smeju zavriti u njihovim rukama. Ne brini. U odeljku za rukavice postoji tajni pregradak Nee ga lako nai. To e nam dati neto vremena. Daj mi papire, ponovi Raul. Sve zavisi od aduta koje budemo imali u odsudnom asu, pomisli Sara. Bila je znatno manje napeta. ,,Papiri?, ponovi Raul. Nisu kod mene. Imam samo kopije, odgovori Sara i prui dva bela papira s kopijom spiska. Gde su originali? Na sigurnom mestu. Rafael razvue usne u poluosmeh. Dobro, ta emo sad?, pitao je Raula. f ,,Pa ovo donekle menja stvar. ,,To nam je adut, ree Sara. ,,Nesumnjivo, priznade otac. ovek se odvoji od barikade. Iao je sam, ka ,,volvou. Planina mesa je napredovala odlunim, vrstim korakom. Dobro, igra tek poinje, ree Rafael i pokaza na oveka koji im se pribliavao. Stigao je do ,,volvoa i priao vozau. Vidi, vidi, zar to nije uveni Dek? Defri Barnse. Ponovo smo se sreli. Osvrni se oko sebe, Dek, naredio mu je Barns. Svi nas gledaju. Vidi koliko smo se potrudili zbog vas. Agenti su okruili automobil. Otvorili su vrata i izvukli Raula i Saru napolje. Treba li ti pomo da izae iz kola, Dek?, sarkastino ga je upitao Barns. Njegovi ljudi su stajali u pozadini. Prepustih su glavnu ulogu efu. Rafael je otvorio vrata i izaao iz auta. Nije skidao pogled s debeljka. Odvedite enu i njenog oca odavde. Sledite nareenja. Nekoliko agenata je krenulo s njima. Dvojica su ostala s Barnsom. Sara se jo osvrtala za sobom. Da li e taj debeljko ubiti Rafaela? Zaudila se kad je shvatila da se vie brine o njemu, nego o sebi. Agenti su smestili devojku i njenog oca u razliite automobile. Barns se, u meuvremenu, obratio Rafaelu. Dek, Dek, Dek, progovorio je Otrovnim glasom. Razoarao si me, strano si me razoarao.

Krupni direktor je udario Rafaela u stomak, bez upozorenja. Dvostruki agent se presamitio u struku. Uspravio se, nekoliko sekundi kasnije, ali ga je Barns opet udario. Ovaj put ga je oborio na tle. Kako si mogao da izda mene i agenciju? Pljunuo si na vrednosti za koje se zalaemo. Rafael je pokuao da ustane, ali ga je novi udarac u stomak bacio na tle. ,,Ti si kopile, nastavi Barns. Nezahvalni nitkov. Jo jednom je udario Rafaela na tlu.. Vodite ga, naredio je agentima. Idemo u etnju. Dugu etnju. Taj istinski ljubitelj umetnosti u svim pojavnim oblicima tog divnog popodneva kupao se na suncu u njujorkom Muzeju moderne umetnosti. Voleo je da razmilja u prisustvu remek-dela. esto je to inio. Strastveni peak se tog dana taksijem vraao kui. Izmorio se, zbog poodmaklih godina i preambiciozne ture po muzeju. Posmatrao je gradsku vrevu, kroz prozor automobila. Devetnaest godina je uivao u zadovoljstvima Velike jabuke. Poseivao je muzeje, bioskope, restorane, konferencije i religiozne skupove. Uprkos tome se smatrao dooem. Grad je bio tako velik, skup i bogat atrakcijama da je oveku trebao itav ivot da ih sve iskusi. Smatrao se privilegovanim, prvo zato to je sluio Bogu, i drugo zato to je to inio u sreditu civilizovanog sveta. iveo je zaradi irenja rei boje, poput starovremenskih misionara. On je to inio u velikom gradu, kome je Spasiteljevo uenje bila vie nego neophodno. Pokojni papa mu je dva puta estitao na uspenom, posveenom, istrajnom i nepokolebljivom radu. Seanje na posetu Vatikanu i na ukazanu ast i privilegiju da poljubi prsten Jovana Pavla II, zauvek e mu grejati srce. To je bilo 1990. godine. Njemu se inilo kao da je bilo jue. Sada je vladao drugaiji papa. Nemac je nasledio Poljaka. Nadao se da e poiveti da dobije istu priliku, istu ast i privilegiju da poljubi prsten novog pape i provede nekoliko minuta u razgovoru s njim.. Nije verovao da tako neto moe da se dogodi, ne samo zbog nezaustavljivog protoka godina, ve i zbog svesti da ivi u naroito mranim vremenima, pretekim za analizu i razumevanje. Voljenoj crkvi je pretila sudbonosna opasnost. Neiste

sile su napale samo srce svete institucije, potpomognute beskrupuloznim i besprizornim slabiima koji su podlegli iskuenju novca i moi. Nedavno je dobio paket od voljenog brata po Hristu, monsinjora Firencija. Sadrao je zapanjujue vane podatke. To su bili papiri Jovana Pavla I, sa iznenaujuim otkrovenjima, napisani rukom njegove svetosti. Ispostavilo se da na visokim i uglednim poloajima ima lanih ljudi bojih. Osobe koje ne prezaju da se koriste svojim uticajem zaradi line koristi. Ispod svetenikih halja su se krili grenici, pa ak i ubice. Monsinjor Firenci mu je ostavio jasna uputstva da uva paket i da ga skloni na bezbedno mesto. Posluao ga je. Poslao mu je i klju skrovita. Firenci ga je zvao pre nekoliko dana. Bio je veoma zabrinut. Rekao je da nema mnogo vremena. Zamolio ga je za podatke o mestu na kom je paket skriven. ovek koji je iao kui u utom taksiju sve mu je objasnio. Firenci je govorio kao da zna da je to njihov poslednji razgovor. Na kraju je poruio: Otvori etvore oi i budi jako oprezan. Odonda se nije uo s Firencijem. Znao je da vie nije meu ivima. Oseao je to, zahvaljujui nekom svetenicima svojstvenom estom ulu. Biti svetenik je, to se njega tie, podrazumevalo ne samo irenje rei boje ve i primanje odozgo poslatih poruka. Uvek je znao kako da ih odgonetne. Umeo je da protumai upozorenje slomljenog tanjira, pseeg urlika, neoekivanog koenja automobila. Bio je siguran da je osetio trenutak Firencijeve smrti. Molio je jutarnje molitve. Kleao je pred malim oltarom kog je podigao u stanu, da bi drao mise prijateljima, susedima i vernima koji su ga poseivali. Svea se ugasila. Plamiak velike svee koja je uvek gorela u svenjaku sa leve strane oltara se ugasio ba kad se molio za svog prijatelja monsinjora. Usmerio je sve misli ka njemu. Molio se Bogu da popravi situaciju i da Firenciju pokloni jo jednu priliku, ali uzalud. itavog dana nije uspeo da upali sveu. Plamen bi se zanjihao i utulio, kao da neko stalno duva u njega. Sutradan je prihvatio boansku volju i zamolio Gospoda da se pobrine za duu dragog prijatelja. Bie uinjeno. Svea mu je tek tad dozvolila da je ponovo upali. Znao je da je Firenci umro zbog papira, ah nije znao da h e oni koji pokuavaju da ih se domognu saznati za njegovu umeanost. Verovatno e ga otkriti, ali boji naum je nepojmljiv. Bio je spreman da spokojno prihvati svoju sudbinu, dobru ili zlu. Prigrlie je, ma kakva ona bila. Nije mogao da razgovara s Felipeom u Madridu ili Pablom Rinkonom u Buenos Ajresu. Obojica su primili pisma od Firencija, sa uputstvima. Bilo je prekasno. Dva

dana posle poslednje mohtve za Firencija je uo za smrt jednog i ubistvo drugog svetenika. Ipak je ustrajao u ubeenju da e bog nagraditi one koji mu verno slue. Ako je volja Svevinjeg da papiri ostanu u njegovim rukama, to e se i dogoditi. Bie sasvim drugaije, ako on to ne eli. Otvori etvore oi, rekao mu je Firenci, kad su poslednji put razgovarali. Otvori etvore oi. Njegove godine mu nisu dozvoljavale avanturistika, vratolomna bekstva. ivee kao i pre, bez ikakvih odstupanja od svakodnevne rutine. Mohe mise, poseivae muzeje, izlobe i ii u pozorite. Ako ga neko trai ili uhodi, trebae mu strpljenje. Uhode nisu znale nita o mestu na kom su papiri, niti e saznati. Taksi je skrenuo na estu aveniju. Preao je kratku razdaljinu do Trideset osme ulice. Starac je isplatio vozaa i izaao. Uniformisani vratar nije bio na ulazu u zgradu. Nije otvorio vrata niti je pozvao lift. Pitao se gde je Alfred. Nije uobiajeno da recepcija bude prazna, niti je bilo bezbedno da zgrada ostane bez uvara. Portir, uprkos arenoj uniformi, nije bio tu samo da bi umirivao stanare svojim prisustvom. Radio je kao slubenik obezbeenja. Starao se da u zgradu ne ue niko nepozvan. Stari svetenik je ponovo pogledao recepciju. Pokuao je da otvori vratarevu kancelariju. Bila je zakljuana. Znao je red. Zakljuao je ulazna vrata da bi spreio nekog uljeza da iskoristi vratarevo odsustvo. Stanari koji budu hteli da uu ili izau imaju svoje kljueve. Konano je uao u lift. Izaao je na sedmom spratu i krenuo ka vratima svog stana. Usput je izvadio klju iz depa. Okrenuo je klju u bravi, ali to nije bilo potrebno. Bilo je dovoljno da okrene kvaku. Ovo je krajnje neobino, prornrmljao je. Mogao bih se zakleti da sam dvaput okrenuo klju. Uao je i podigao telefonsku slualicu. Primetio je da neto nije na svom mestu. Neko je pomerao primerke Novog zaveta. Pobacao ih je po podu u nizu, kao da pokazuje put. Knjige su nestajale u sledeoj sobi. Spustio je telefon i krenuo za knjigama. Stigao je do sobe s oltarom. Svetla su bila pogaena, a svee utuljene. Nita nije video. Pipajui je traio prekida za svetlo. Na podu ispred sebe je video vratara. Leao je, pored zida, vezanih ruku i nogu, s vreom na glavi. Primetio je trojicu ljudi. Raskomotili su se na stolicama pored oltara. Majstor, sluga i pomonik.

Marijuse Ferise, odluno ree majstor, sa tapom u krilu. ,,Ko ste vi? Kako ste uli?, pitao je starac majstora, koji ga je oslovio po imenu. Siao sam s nebesa, da bih te posetio, aljivo e uljez. ,,Ko, ko ste vi? Zovite me J. C.

VlLO, DVADESET OSMI SEPTEMBAR 1978. GODINE Vilo je bezuspeno pokuavao da se smiri u kancelarijskoj stolici. Ustao je i ushodao se s cigaretom u ruci. Ponovo je prekrio samonametnuto ogranienje. Hiljadu puta se zakleo da ni pod kojim uslovima nee popuiti vie od dve pakle dnevno. Taj otrov ga je polako ubijao. Nije mogao da se odupre iskuenju. Puenje mu je smirivalo napete ivce. Naalost po njega, istovremeno ga je pribliavalo veitoj nagradi. Dim mu je purnjao iz usta. Kardinal se puio od besa. Po ko zna koji put je gledao papire na ogromnom drvenom stolu. Hiljade dokumenata je vekovima prelazilo preko neprocenjivo vrednog komada nametaja. Desetine dravnih sekretara je sedelo za drevnim stolom, upravljajui sudbinom svete institucije. Kad bi sto imao dar govora, otkrio bi tajne, intrige, zavere i mahinacije od kojih bi se i najtvrdokornijoj osobi sledila krv u ilama. Sto je upijao elje, snove, ambicije i utopije njegovih prethodnika. Pronicljivo oko bi, pre svega, otkrilo loe skrivenu ambiciju za papskim tronom. Naposletku, emu bi mogao teiti ovek koji se uspeo na drugu po vanosti poziciju u crkvenoj hijerarhiji? Vilo se tog dana nije estio zbog ambicije. S godinama se navikao na pomisao da nee primiti poast i postati naslednik princa meu apostolima. Svim srcem je eleo da dobije drugog efa, nekog ko nee praviti nevolje kao sadanji pontif. Pre manje od sata je dobio neka dokumenta iz kancelarije Albina Luana, uglavnom nareenja, odluke i nova postavljenja. Neke od tih promena stupaju na snagu za nekoliko sati, nedugo posle svanua. Vilo uze papire sa stola. Ponovo je proitao ono to je ve znao napamet. Beneli na mom mestu, govorio je samom sebi. Da li neto moe biti gore od toga? Ovo je veoma riskantno, sveti oe, rekao je Vilo kad je dobio papire i proitao prvu papsku odluku. ta e biti s crkvom, ako to uradimo?

Crkva e opstati, istija, skromnija i humanija", bio je jedini komentar Albina Luanija. Vilo je drao papir jednom rukom i milovao kapu drugom, dok je itao dokumente napisane rukom oveka koji bi trebalo da bude najuzvieniji glas hrianstva. Pontifova elja da ublai rigidni crkveni stav prema kontroli raanja bio je samo jedan od pogrenih koraka. Ali, sveti oe, ovo se protivi crkvenoj doktrini. Protivi se delima preanjih papa. Dravni sekretar nije krio uzbuenje. ,,Nepogreivost, bee papin odgovor. Sveta nepogreivost, istakao je Vilo. Sveta? Obojica znamo da je to bila greka, odvratio je papa s karakteristinom ozbiljnou. Kako moete da kaete tako neto?, pitao ga je kardinal. Licemerno se prekrstio. Mogu da kaem zato to sam ja papa i znam da greim kao sva ljudska bia. Papa je nepogreiv. Ovi dokumenti dovode u pitanje papsku nepogreivost. Viloova ratnika priroda ga je spreavala da se obraa pretpostavljenom sa dunim potovanjem i pokornou. Raspravljao se sa Jovanom Pavlom I kao da ima posla sa pomonikom ili sekretarom. Albino Luani se pravio da ne primeuje Viloovo nedolino ponaanje, iako mu nije bilo svejedno. Nije mu bilo ni na kraj pameti da je kardinal sposoban za tako neto. Crkva koja se proglaava nepogreivom ne moe da se izbori sa svojim problemima", objavi Luani. Dobro nam je poznato da je ideja nepogreivosti dobila status zvanine doktrine tek 1870. godine. Papa Pije IX je osamnaestog jula te godine izdao dogmu Pastor aeternus, u kojoj pie da je vrhovni pontif nepogreiv kad govori eks katedra, to e rei, u svojstvu visokog predstavnika, sa pozicije duhovnog naslednika svetog Petra. ta god da protivrei papinim reima odonda se smatra anatemom. ,,Da li vi kritikujete dela Pija IX?, pitao je Vilo. Kako e se onaj nepodloan kritici popraviti? Kardinal sede na jednu od mnogobrojnih stolica i pokri ui. ,,Ne mogu da verujem da ovo sluam. Prestani da se ponaa kao naivni parohijski svetenik, kardinale Vilo. Dobro zna da nas uenje u nepogreivosti dri u lancima. Vilo je sklonio ruke s hca. ta to govorite?"

Mislim da sam bio iskren i jasan. Papa je nepogreiv u direktivama koje se tiu doktrine vere i moralnosti. Zar to nije tano? Zar vam se ne ini da je to izuzetan nain da osigurate da izvesni obiaji, moda i vrlo tetni veno ostanu na snazi? Anatema, svetogre!, promuca Vilo. Oajavao je, suoen s ovom enigmom. U njemu je besneo uragan. Okolnosti su ga prisiljavale da bude blag kao proleni povetarac. ,,Svetogre?, Albino Luani ponovi sa slabim osmehom. Kucnuo je as da ti skrenem panju da je krajnje vreme da pokae neto potovanja prema osobi s kojom razgovara. Naposletku, ja sam nepogreiv. Kardinal pognu glavu. Neu koristiti moj poloaj ili navodne boanske osobine koje mi se pripisuju, zato to bi to znailo da prihvatam ono to one predstavljaju. Samo elim da vas podsetim da je trebalo drugaije da se ponaate na vaem poloaju. Potovanje prema drugima ne zavisi od vas, kardinale Vilo. Ponavljam da je nepogreivost pogreno i nepotkrepljeno uenje. Zbog toga e biti obesnaeno. Vilo je shvatio da je beskorisno udarati glavom u zid. U stvari, papiri pape Luana sadre jo sramnije predloge od jeretikog napada na dogmu nepogreivosti. to se novih postavljenja tie, sveti oe, znate li kakve ete nevolje prouzrokovati u srcu kurije? Mislim da imam jasnu predstavu o tome, kardinale Vilo, odvrati papa smirenim tonom. Ali, ali, ta e biti s kardinalima i umerenim prelatima koji su za vas glasali? Nisam traio da me iko izabere na ovo mesto. Mislim da se odluke koje sam doneo ni u kom sluaju ne mogu smatrati tetnim, Rukovodim se iskljuivo sopstvenim uverenjima, kardinale. Ne zaboravite da sam odgovoran samo vernicima i Gospodu Bogu. Vilo je istroio veinu argumenata. Koliko god se trudio, koliko god vet i reit bio, Luani bi mu odgovorio plemenito, odluno i s nepokolebljivim ubeenjem. Nije bilo naina da ga ubedi, bar ne reima. Sveti oe, dopustite mi da vas zamolim da paljivije razmotrim situaciju. Pregledau imena i predloiti neke alternative, naroito povodom mog poloaja i vostva IRP. Sve nade nisu izgubljene ako sveti otac pristane na ovo odlaganje. ,,To bi bio nepotreban trud, kardinale Vilo. To je moja konana re. Ne optereujte se traganjem za alternativama. Siguran sam da e vai kandidati biti dobri, sposobni ljudi, ali ih neu prihvatiti,

Moje odluke su nepromenljive. Prvi potez e mi biti hitno razreenje nadbiskupa Marinkusa. Zamenie ga monsinjor ovani Abo. Smeniu De Bonisa, Meninija i Del Strobela. De Bonisa e zameniti monsinjor Antoneti. Popuniu dva upranjena mesta nakon razgovora s monsinjorom Aboom. ,,Ali... ,,Do vienja, kardinale Vilo, zakljui papa i poe ka vratima. Vilo nije dobio priliku da odgovori na pozdrav. Nije ni sanjao da Luani moe biti tako odluan. Njegov poloaj je bio sve sloeniji. Izmicao se kontroli. eli je imao pravo. Prevarili su se u raunu. Ovaj ovek e im prouzrokovati velike nevolje. Raunam da ebrzo predati dunost dravnog sekretara kardinalu Beneliju, rekao je pontif na vratima. Vaa svetosti, promuca Vilo. Zar ne bi bilo bolje da o ovom na miru razmislite? Naposletku, tek odskora ste na poloaju." Papa Luani paljivo osmotri dravnog sekretara. Odgovorio mu je spokojnim, vrstim glasom, ne skreui pogled. Hvala vam na iskazanoj brizi, kardinale Vilo. Moja odluka je nepovratna." Otiao je u ostavio Viloa da se rve s posledicama. Razmiljao je, mozgao, molio se, ali nije naao reenje problema. Pogledao je na telefon pored papira koji su prouzrokovah toliko nesuglasica. Aparat je delovao primamljivo i pretee. Nekoliko puta je okrenuo prve cifre telefonskog broja kog je pre nekoliko dana nauio napamet. Naglo je spustio slualicu, sa nadom da e mu neka ideja pasti na pamet. Koliko bi eleo da ovo nije neophodno! Odluio je da sve stavi na poslednju kartu. Ako nije sam uspeo da ubedi papu, oslonie se na ostale ugroene monsinjore. Sastae se s papom da bi uloili poslednji napor da ga ubede da promeni miljenje. Sami smo, Dek, ree Barns Rafaelu. ,,Ti i ja. Seo je, ispred njega. Siguran sam da e ovo biti veoma koristan razgovor. Prostorija je bila mrana, kao na filmu. Dve stolice: etvrtasti, crni, drveni, stari, pohabani sto. Usamljena lampa je bacala svetlost na dvojicu ljudi. Gde smo?, pitao ga je Rafael. Dek, Dek, Dek. ini mi se da nisi najbolje shvatio svoju ulogu. Barns nije krio sarkazam kad je ustao i obiao sto. ,,Ja ovde postavljam pitanja. Idi do avola, Barnse. Nisam ja neki jebeni idiot. Ne pokuavaj s uobiajenim repertoarem. Neu se upikiti u gae pred tobom.

Ne plaim te se. Odgovor je stigao u obliku udarca koji ga je bacio na pod. ,,Ustaj, naredio mu je debeljko. ,,Ustaj, povikao je, kad je video da ga ne slua. Rafael se dizao sopstvenom brzinom. Nije rekao ni re, niti je iim dao do znanja da osea bol. Podigao je stolicu i seo. Stavio je ruke na sto. ,,Ne pomiljaj da me moe namagariti, Barnse. Znam da smo u Sjedinjenim Dravama. Samo bih hteo da znam gde smo, nastavi Rafael, pribranim glasom. Trudio se da, uprkos tekoj situaciji, kontrolie razvoj dogaaja, koliko god je to bilo mogue. Bilo mu je jasno da je u krajnje neravnopravnom poloaju. Zato misli da si u Americi? Mogao bi biti bilo gde. Veliki broj sati provedenih u vazduhu mi govori da smo u Sjedinjenim Dravama. Do Londona ima samo dva i po sata leta. To znai da smo u Vaingtonu ili Njujorku, zar ne? ,,Mi smo usred pakla, Dek. Zato me to pita? Planira li da poe u obilazak turistikih znamenitosti? ,,To nije loa ideja. Dobio je jo jedan udarac. Ovaj put neto blai. Pogodio ga je ravno u lice i rasekao usnu. Zna li ta ona preivljava, Dek? Moe li to zamisliti? Barns je promenio taktiku. Hulja poput mene moe upropastiti njeno lepo, slatko lice. Rafaelu nije nedostajalo mate. Dva udarca koje je dobio nisu bila nita u poreenju s onim to predstoji. Hoe li mi rei gde su papiri?, pitao je Barns prezrivim tonom. Dobro zna da neu. Prvo, zato to ne znam i, drugo, zato to ti ne bih rekao, ak i da znam. Stouton se iznenada pojavio, prekinuvi ispitivanje. Gospodine Barnse, rekao je s vrata. Ui, Stoutone. Analitiar je uao i neto apnuo efu na uvo. ,,Da li si siguran?, pitao ga je Barns, za njega uobiajenim, snanim glasom. Oigledno je da vesti nisu bile prijatne. Razmiljao je. Dobro, daj mi nekoliko minuta, konano je rekao i otpustio Stoutona. Agent je zatvorio vrata za sobom. Ostavio je Rafaela na milost i nemilost Barnsu. Dau ti jo jednu ansu, Dek, zbog dobrih starih vremena. Barns se vratio na stolicu ispred zatoenika. Gde su papiri? Kad sam ih poslednji put video, ree Rafael, virili su iz dupeta tvoje majke.

Barns se ukoio. Namah je pocrveneo. Rafael je preao liniju. Direktor je ponovo ustao i pourio ka zatoeniku. aptao mu je na uvo. Zato trai moje vreme, Dek?, priao je, balavei po zatoenikovom uvu. Zar ne shvata da imam enu i da mi nisi neophodan? Moda ti nee progovoriti, ali e ona pevati kao slavuj. Hoe li da mi objasni ta me spreava da te ubijem? Ono to ja znam, a ona ne zna, odluno e Rafael. ,,A ta ti to zna, a ona ne zna? Znam da je primila samo dve od trinaest strana. ,,Nastavi. Znam gde su ostale, rekao je, arogantnim tonom. Izazivao je Barnsa, sa nadom da e on zagristi mamac. Barns ga je posmatrao nekoliko sekundi. Vagao je njegove rei i pokuavao da mu proita misli. ,,Lae, konano je prozborio. Hoe da rizikuje i da me ubije? ta ako ne laem. Imam ker i oca, Dek. Snai u se i bez tebe. Bio bi to dobar zakljuak, da nije pogrean. Barns je s tekom mukom kontrolisao bes. Hteo je da zgromi kopilana. Dohvatio ga je za revere i protresao. ,,Ne izazivaj me, Dek. Mogu da te sredim za sekundu. Svezani zatoenik mu je prkosio pogledom. ,,Ne odluuje ti o tome, Barnse. Debeljko ga je jo vre stisnuo. Kako to misli? Hou rei da bi mi veliki Defri Barns davno prosuo mozak. Nisi to uinio zato to ne odluuje o tome. Nije da ne bi reenost ti izbija iz oiju ali neko iznad tebe ti ne dozvoljava da povue obarac. ,,Zavei, kriknu debeljko. Bacio ga je na zid. Razbesneli direktor je udario zatoenika u stomak. Rafael pade na pod, ali Barns nije odustajao. utirao ga je i obasipao uvredama. Iznenadio se, kad su ga snane ruke povukle nazad. Prestani. Smesta", naredio je elegantno odeveni ovek. Nije isputao razbesnelog Barnsa iz ruku. ta to radi? Ubiu ovog kopilana, grmeo je Barns. Pogledom je streljao Rafaela, koji se upinjao da ustane.

Savladaj se, povika pridolica. Stouton i Tompson radoznalo provirie u sobu za ispitivanje. Vodite ga odavde, naredi nepoznati Stoutonu i Tompsonu. Brzo su ga posluali. Krenuli su ka Rafaelu. ,,Ne njega, ve ovoga, reagovao je pridolica. Nije putao Barnsa izruku. Debeljko se smirio. Sedam puta je duboko udahnuo vazduh. To mu je pomoglo da donekle povrati kontrolu nad sobom. Dobro je, smirio sam se, rekao je. Miran sam. Preuzimam komandu, ree nepoznati. Idi i popij neto. Smiri ivce. Obratio se Stoutonu i Tompsonu. Odvedite ovog gospodina kod ostalih. Veliki majstor je stigao. Posluali su ga bez oklevanja. Barns je izaao, bez osvrtanja. ,,Jebeni kopilani, promrmljao je. Dvojica agenata su pridravali onemoalog Rafaela. ovek koji je povratio red u prostoriji podesi Armanijevo odelo. Kucnuo je as. Cetvoro ljudi je hodalo slabo osvetljenim hodnikom. Prolazili su izmeu zatvorenih vrata. Mesto je bilo hladno, zaputeno, ali ne i naputeno. Nigde nije bilo prljavtine ili pauine. Odaje su se povremeno koristile. Rafael je hodao uz Stoutonovu i Tompsonovu pomo. ovek u Armanijevom odelu iza njih nije dozvoljavao pretnje ili udarce. Intenzivna svetlost je dopirala kroz otvorena vrata. uli su glasove. Agenti su poslednjih nekoliko koraka, vukli Rafaela. Kopilan je sve tei i tei, aho se Tompson. Zavitlava nas, primeti Stouton. Analitiar je dobro procenio situaciju. Rafael se pretvarao da mu je sve gore, da bi im oteao zadatak. Nastojao je da ih izbaci iz takta. Nije oekivao da e na taj nain ita dobiti. Oseao je blago probadanje u grudima. Moda mu je slomljeno rebro oteavalo disanje. Kasnije e brinuti o zdravlju. Na kraju hodnika ga moda eka smrt. Mislio je na Saru, dok su ga vukli hodnikom. Da li su i nju batinali? Rafael je obuen da podnese otro ispitivanje. Lako je podneo Barnsov izliv besa i nekontrolisane udarce. Sa Sarom e biti druga pria, iako je za kratko vreme koje su proveli zajedno pokazala izvanrednu hrabrost. Uspevala je da sauva prisustvo duha i u najgorim situacijama. Ono to je uinila s papirima, znajui da im je to jedino sredstvo pogaanja, svedoi o izuzetno snanom karakteru.

Uveli su ga u sobu. Ugledao je kapetana Raula Montera, Saru i starijeg oveka. Prvi put ga je video, ali mu je izgledao poznato. Vezali su im ruke iza lea, lancima privrenim za tavanicu. Pored zatoenika je stajala osoba koju je Rafael odmah prepoznao. ovek je nosio crnu odeu, kao veina agenata. Poljak Stouton i Tompson odvukoe Rafaela do ostalih. Vezah su mu zglobove metalnim prstenovima, privrenim za lance sa tavanice. Barnsovi agenti su potom izah napolje. Ostavili su sunje na milost i nemilost pomonika i Poljaka. Rafael pogleda Saru. Tragao je za znacima muenja. Nije ih bilo. Nisu je ni pipnuli. Uplaio se da e je odvesti na drugo mesto. Razdvojili su ih tokom leta. Odonda nije znao ta se desilo s njom i njenim ocem. Ni na kapetanu nije bilo vidnih ozleda. Pomonik je prvi progovorio. Konano smo se okupili. Hoete li posluiti neto za jelo?, pitao je Rafael. Pomonik je utke preao preko provokacije. Najdublje vam se izvinjavam zbog onog to ste pretrpeli. Uveravam vas da e sve biti brzo gotovo. ,,Ko ste vi?, pitao je Rafael starijeg oveka. ,,Ja sam Marijus Feris. A vi? Marijus Feris. ovek s fotografije, ree Rafael. Prepoznao ga je. Zovem se Rafael. Svi znamo zato smo ovde, stoga preimo na stvar. Gde su papiri?, pitao je pomonik. Crna tana je poivala na jedinom stolu u prostoriji. Sluga je otvorio. Bile je puna raznovrsnog alata za seenje. Bila su to sredstva za muenje, sposobna da iz najtvrih ljudi iupaju istinu. Ponekad bi sam pogled na grozne instrumente slomio volju ispitanika. Papiri su na sigurnom mestu, napomenu Rafael. Bili bi mnogo sigurniji u naem posedu, odvrati pomonik. Budi razuman. Zar nije bolje da ovo brzo zavrimo i izbegnemo nepotrebne patnje? Tiina je bila jedini odgovor. Pomonik je ekao nekoliko minuta. Nadao se da e se neko slomiti. Naposletku, nije verovatno da je sve etvoro spremno da se izloi muenju zbog neega to ih se neposredno ne tie. Niko nije progovorio. Dobro. Poee sa Sarinim ocem. Tako e ker izloiti psiholokom pritisku. Moda e je to primorati da progovori.

Postaraj se za vojnika, naredio je slugi. Uas i panini strah ogledali su se u Sarinim oima. Muie ih i iznuditi istinu, ako ne odmah, onda kasnije, kad vie ne budu mogli da trpe. Sluga odabra izduenu alatku, s otricom od centimetar i po irine i dvadeset centimetara duine, namenjenu seenju koe, uz mnogo bola, ali tako da ne povredi vitalne organe, izuzev ako to nije muiteljeva namera. Isekao je kapetanovu koulju, otkrivajui torzo. Ustremio se na desnu stranu stomaka. Prislonio je otri vrh nakou. Prodorni krik je nagovestio prodiranje metala u meso. Svetlucava alatka je razdirala tkivo uz neizdrljiv bol. Beskompromisna otrica se pojavi izmeu rebara. Muitelj je izuzetno polako, uvebanim pokretom, izvukao. Naneo je veliku tetu kapetanovom telu i umovima Sare i Marijusa Ferisa. Uasnuto su posmatrali gnusni prizor. Patnja se ogledala na kapetanovom oznojenom licu, iskrivljenom bolnom grimasom. ,,A sada? Da li neko ima neto da kae?, pitao je pomonik. ,,Da li je neko shvatio da je bolje da nam poverite papire? Meni bi ba legao masni hamburger, napomenu Rafael. Priao mu je gnevni pomonik. Uneo mu se u lice. Imate li jo neto to biste eleli da podelite s nama? Prijao bi mi hamburger sa sirom, sa mnogo sira i jo vie kecapa. Izgleda da Deku treba predjelo. Neto to bi ga podsetilo na ono to se ne radi prijateljima. Dao je znak slugi. Mislim na izdaju. Tako se ne postupa s prijateljima." Ustuknuo je za korak, da bi napravio mesta Poljaku, koji je i dalje drao groznu alatku za muenje, upotrebljenu na Raulu. Rafael nije odstupao od sarkastinog tona. Dobro je znao da muitelji znaju da nije obian ovek Mogli su da ga iseckaju na komadie, dok ne izdahne, a da ne progovori ni re. To ga nee spasti mrcvarenja. Hoe li da spere krv s tog uda?, pitao je Poljaka. Mogao bih se zaraziti. Obratio se Raulu. Nemoj da se ljuti, kapetane. ,,Ne moe da zamish s kakvim zadovoljstvom u te sei, komad po komad. Gledau kako krvari kao svinja, dok ne ispusti duu, ree muitelj. Priao je vrlo bhzu Rafaelu, tako da zatoenik ne bi propustio ni re. Stojim ti na usluzi, odgovori Rafael, radi ta hoe.

Isprovocirani sluga ga je pljunuo u lice. Hteo je da kae mnogo toga, ali je znao da je bolje da upravi gnev na alatku u ruci. Otrim pokretom je iscepao Rafaelovu koulju. Najvei deo dugmadi se rasuo po podu. Prestani. Niko nee biti rasporen. enski glas ispuni prostoriju. Iznenadio je sve i privukao optu panju. Svi upravie pogled ka osobi koja je progovorila s neoekivanom vrstinom. Lepo je znati da u ovoj prostoriji postoji razumna osoba. I da je odluila da se smiluje sapatnicima, ree pomonik. Posmatrao je Saru, koja je iznenada progovorila. Meni se ini da u ovoj sobi nema razumnih osoba, odvratila je sigurnim glasom. Reci svom prijatelju da se povue. Pomonik je nakratko oklevao. Ipak je naredio slugi da se povue. Poni da pria", naredio je. ,,Ne, neu jo. Rei u vam sve to elite da znate, ali... ,,Zavei, prekinuo je Rafael. ,,Ne moe to da uradi, Saro, molio je otac slabanim glasom. Sluga udari Rafaela, snano i proraunato. Zavei. Pusti je da govori. Molim te, nastavi, progovori pomonik. Trudio se da povrati kontrolu nad sobom. Rei u sve to biste hteli da znate, ponovi Sara, ,,ali samo onom ko zapoveda. ,,ta? Pomonik je delovao iznenaeno. ,,Ja sam ovde glavni. ,,Ne, nisi. Ti si samo izvrilac, tvrdoglavo mu je oponirala. Rei u ono to znam J. C. i nikom drugom. Poljak je bio zapanjen. ta misli, ko si ti, da tako izdaje nareenja? Pomonikov pogled ga je uutkao. Sara je odigrala svoj potez. Zasluila je to pravo. ,,J. C. nee da govori s tobom. Bolje ti je da odmah kae sve to znas. Hoe neto to je kod nas. Dobiete to ako ispunite traeni uslov. Nisam spremna da pregovaram. Govoriu samo s J. C. Ako to nije mogue, nastavi s muenjem dok nas sve ne pobije. Niko nee progovoriti. Pomonik je priao Sari. Potegao je pitolj s priguivaem i prislonio cev na njeno elo.

Kako se usuuje da mi isporuuje neke zahteve? Govorio je preteim glasom, nesvakidanjom meavinom besa i nestrpljenja. Zar dosad nisi shvatila situaciju? Nisi u poziciji da bilo ta trai, Reci mi sve ta zna? Ako ovde ima nekog ko moe neto da trai, to sam ja. Moda sam u lancima, ali samo zbog toga to imam neto to vam je potrebno, prkosno odvrati Sara. Sklanjaj taj pitolj s moje glave i uradi ta sam ti rekla. Zovi J. C. ,,Ne zlorabi moje strpljenje, zapretio je, otkoivi osigura. Niko nee zvati J. C. Govori. Reila je da ne popusti, da se ne preda. Htela je da zatvori oi, ali bi ak i to moglo da se protumai kao znak slabosti, dok je ovek u Armanijevom odelu niani, s prstom na obarau. Tvoj tvrdoglavi stav e samo pogorati stvar, ree Sara, u poslednjem pokuaju da ga ubedi. Sve je moglo biti gotovo u sekundi, njen ivot i ivot ostalih. Stvorie ansu da se svi spasu, ako uspe da otvori makar i najmanju pukotinu u pomonikovom umu. Moda e uspeti ako jo vie rizikuje. Tvom efu se sigurno nee dopasti da uje da si nas pobio bez ikakvih rezultata. ,,Ne potcenjuj moju inteligenciju. Poslednji put ti kaem, govori ili e tvoj otac ostati bez kerke. Previe rizikuje, Sara ga je oajniki izazivala. Vara se ako misli da e reiti problem, tako to e me ubiti. Samo e napraviti drugi, znatno vei. ,,Umukni. Bio je veoma ljut. Neko e progovoriti. Uvek neko progovori. ,,Prestani, ree neko iza njih. Zapovedniki glas je zarobio svaiju panju. Pomonik se okrenuo prema vratima, s kojih se majstor oglasio. Oslanjao se na svoj tap. Nosio je crnu tanu. ,,Gospodine, poe pomonik. Sklonio je oruje sa Sarine glave. ,,Tiina, odgovori Majstor. Hoe da razgovara sa mnom?, pitao je Saru. Hou ako si ti J.C., odgovori devojka, rairenih oiju, kao da je zateena razvojem dogaaja. Starac se okrenu i poe niz hodnik. Povedite je. Ali, gospodine, promrmlja pomonik. Dovedite je ovamo, ponovi starac iz hodnika, tonom osobe naviknute na bespogovornu poslunost. Ostavite druge na miru, dok vam drugaije ne kaem.

Hrana je, po vrstom uverenje Defrija Barnsa jedna od najveih prednosti Njujorka. Prvi put u nekoliko dana je uivao u prvorazrednom ruku u restoranu. Bio je mnogo smireniji. Shvatio je da je itav problem s Dekom samoneizbeni deo posla. Dvostruki agent je majstorski odigrao igru. Naterao ga je da izgubi glavu. Barns bi se poneo sasvim drugaije da su mu dozvolili da se oslobodi izdajnika. Taj kopilan, lukavi lisac, to je shvatio. Znao je kako da.to najbolje iskoristi. Do avola s tim Italijanom. Ko zna odakle je. injenica da govori taj jezik ne znai da je iz te zemlje. ovek je bio kategorian, Niko ne sme da umre bez moje dozvole. Kad ef govori svi saginju glave i sluaju. Izgubio je glavu i zaboravio na nareenje. Upao je u jamu koju mu je Dek iskopao. Nije bilo lako izbei je. Ipak ovek njegovog poloaja ne sme da izgubi ivce. Bolje je da vie ne misli o tome. Posvetio se uivanju u ostatku obroka. Ve je merkao desert. Tada je zazvonio mobilni. Prokleti mobilni telefon koji ga liava dragocenih trenutaka poput ovog. Izvukao ga je iz depa, ne gledajui u ekran. ,,Barnse. Defri Barns se od tog trenutka ograniio na sluanje. Odgovarao je samo jednoslonim reima. Da. Ne. Gotovo. Bilo je jasno da ne govori s podreenim. Uzvrpoljio se na stolici, zbog onog to je uo. Prekinuo je vezu posle jo nekoliko jednoslonih rei. Imao je znatno drugaiji izraz lica. Na elu mu izbie sitne grake znoja. Spustio je viljuku, ali je nije ostavio na stolu. Situacija se otima kontroli. Nastae golema teta, ako odmah ne reaguje. Ostavio je novac na stolu i pohitao ka vratima. Otkucao je niz cifara na mobilnom. Izaao je na ulicu i prislonio aparat na uvo. Odmicao je hitrim, postojanim korakom. Stoutone, ovde Barns. Nek niko nita ne radi dok ne doem tamo. Stenjao je od napora. Hodao je sve bre i priao, ali je ipak zvuao odluno. ,,Ni re. Nita ne objanjavaj, samo kai da u sve poistiti kad doem. Nastavio je posle krae pauze. Ni Pejna. Nikoga. Ne smeju da diraju nita. Reci ostalima da ine isto to i ti, ili e sve otii do avo!a. Preao je ulicu, bez osvrtanja. Automobili su jurili mimo njega. Neprekidno je govorio. Zato? Rei u tebi i samo tebi, je 1 jasno? Ne sme nikome nita da kae, Stoutone. Potinjeni se sloio, preko kancelarijskog telefona u srcu Menhetna. Upravo sam primio poziv s najvieg nivoa iz Vatikana. Uzdahnuo je. Devojka nas je nadmudrila.

Kako ste ubili Jovana Pavla I?, pitala ga je Sara, bez uvoda, kad je sela na stolicu u istoj sobi u kojoj je Rafael bio s Barnsom. Spustila je ruke na sto, da bi delovala smireno. Majstor je ostao na nogama. Okrenuo joj je lea i zamiljeno zagledao u zid. Okrenuo se, s osmehom na licu, kad je uo pitanje. Niste ovde da biste postavljali pitanja, gospoice Saro Monteiro. Zahtevali ste da vam moj pomonik dozvoli da mi lino ispriate sve to znate. Zato smo ovde. Govorio je hrapavim, ispucalim, starakim glasom, to mu nije smetalo da zvui zapovedniki. Bie to mala razmena informacija. Vi ete mi odgovoriti na pitanje, pa u vam ja dati ono to tohko elite. Dobro znate da nita od onog to mi kaete neu moi da iskoristim protiv vas. ,,Ne potcenjujte me, gospoice. Ja nisam jeftini filmski zlikovac, ve ovek od krvi i mesa. Veoma sam stvaran. ,,Ne shvatam zato mi to govorite. Starev odgovor je zbunio. Zaboravite na to. To je digresija, objasni J. C. i sede s druge strane stola. ,,U stvari, nije bila vama namenjena. Kako je papa umro? Zavladala je neprijatna tiina. Zvanina verzija kae da je umro od sranog udara, odgovori starac. Znamo da se to nije dogodilo. Znamo li?, ree J. C. ,,Da li znamo? Da li pokuavate da osporite zvaninu istinu? Zvanina istina ne mora biti istinita. U proteklih nekoliko dana sam shvatila da smo svi rtve obmane, odvrati Sara, s drskou koja je veoma iznenadila. J. C. se grleno nasmejao. ta jedna devojka zna o svemu tome? Priznajete li da je zvanina izjava lana? Lana ili ne, druge nema. Zvuao je pribrano. Starac nikad nije gubio prisustvo duha. Nikad nije rekao neto zbog ega bi se kasnije pokajao. Potraio je neto u tani. Preturao je po njoj. Konano je naao ono to je traio, staro pare papira. Predao ga je Sari. ,,Proitajte. ta je ovo? Pogledala je u tampani naslov. OSMRTNICA.

Proitajte je, ponovi J. C. To je bila osmrtnica Albina Luanija, Jovana Pavla I. UZROK SMRTI: srani udar. PRIBLINO VREME: 23:30, dvadeset osmog septembra, 1978. godine. Suoila se s neitkim potpisom. Verovatno je pripadao deurnom doktoru Vatikana. To je zvanina istina o papinoj smrti, rekao je J. C. sa zadovoljnim osmehom. Sara je prouavala dokument. Pitala se kako ga se majstor dokopao. Posvetimo se vanim pitanjima, insistirao je starac. Sara mu je vratila osmrtnicu. Pogledala ga je u oi. ,,Ne, ne jo. Hou da ujem istinu. Kakvu istinu imate na umu? Osmrtnica je napisana, bez pregleda papinog tela, ree Sara. Setila se razgovora s ocem u manastiru Mafra. Recite mi istinu. Objasnila ta oekujem, obinu razmenu injenica. Imam druge naine da iz vas izvuem ono to mi je potrebno. ,,Ne sumnjam u to. To bi moglo potrajati satima, ili danima, s krajnje neizvesnim ishodom. Predlaem vam potenu razmenu. Zato biste to hteli da znate? Nemam nekog posebnog razloga. U poslednjih nekoliko dana sam se uverila u neistinitost mnogih zvaninih istina. To je podstaklo moju radoznalost. Usledila je pauza. Majstor se izgubio u mislima. Radoznalost nije bila Sarin jedini motiv. Nastojala je da dobije na vremenu, iako nije znala zato to ini. Hajdete. Ispriajte mi ta se dogodilo te noi dvadeset osmog septembra 1978. godine Starac nije urio s odgovorom. eleo bih da ispravim istorijsku greku, pre nego to ponem. Albino Luani je umro rano ujutru, u jedan sat posle ponoi, dvadeset devetog septembra. Nema potrebe da pitate otkud to znam. Poslednji sam ga video ivog i prvi mrtvog. Znam da znate zato je umro. Postao je nepoeljni papa, opasni neprijatelj. Morao je da bude uklonjen. ,,Ne govorim o rehgijskim pitanjima. Pogreno smo procenili njegov karakter. Ako smo posle konklave gajili ikakvu nadu, ubrzo smo shvatili da je neosnovana. urilo mu se da poisti kuu. Nadbiskup Marinkus i kardinal an-Mari Vilo su bili prva meta, dve najvrednije karte u pilu. Veruj mi da je ista sudbina ekala veliki broj ostalih. Kad bi Marinkus i Vilo pali, ubrzo bi Kalvi i eh doli na red. Usledila bi sveopta propast. Jovan Pavle I je kopao sopstvenu raku. Razlikovao se

od Pavla VI, usredsreenog na religiju i veru, spremnog da sve druge poslove prepusti kuriji i sposobnim saradnicima. Jovan Pavle I je trao. Spremao se da vmiti crkvu kakva nam je poznata. ,,Kako?, Sara je paljivo sluala Italijanovu priu. Mislite li da bi crkva preivela veliko spremanje koje je Jovan Pavle I nameravao da obavi? Naravno da ne bi. Uveravam vas da bi sam nagovetaj finansijskih skandala ozlojedio vernike. Iako Pavle VI nije bio odgovoran za ta dela, narod bi smatrao da je pokvarenjak koji je naredio svojim ljudima da peru crnoberzijanski novac i da ga investiraju u preduzea ija je delatnost suprotna crkvenom uenju, kao to su fabrike kondoma, pilula za kontracepciju i oruja i sve zarad elje da se zaradi mnogo novca, od kog je znatan deo zavravao na privatnim raunima. Sve to je neto kasnije izalo na videlo, bez velike tete po crkvu. , Upravo tako. To je bilo neizbeno, poto tada nismo kontrolisali informacije. Sve je uinjeno tako da se teta po crkvu svede na najmanju meru. Kako moete biti tako ravnoduni pri pomisli na ubistvo pape?, pitala je Sara. Cilj opravdava sredstva, mlada damo. To je bio veliki rizik. Ne mislim samo na sudske procese. Veliki broj ljudi i zemalja pretrpeo bi znatne tete, zbog pontifovih akcija. ,,On je samo pokuavao da uspostavi pravdu. Pravda je vrlo subjektivni ideal. Dosad ste to sigurno razumeli. Lio eli je bio prinuen da smisli plan koji bi se mogao sprovesti za nekoliko sati. Drastian plan. Odabrali su me za ubicu Albina Luanija. Reeno mi je da deuram pored telefona. Vilo je pokuao da odloi izvrenje plana, koliko je to bilo mogue. Pokuao je da razuveri papu. Prepirao se i nudio razumne alternative. Papa nije odstupio ni za jotu. Zapeatio je sudbinu dvadeset osmog septembra, kad je obavestio Viloa i druge monsinjore o smenama koje su imali stupiti na snagu u nekoliko narednih dana. Marinkus je bio prvi na spisku. Kad smo saznali za papske odluke, morali smo da delamo. Konano reenje, reagovala je Sara s ljutitim sarkazmom. ,,Reenje svih problema. Jednostavno ubijete svakog ko vam stane na put. to pre to bolje. Mnogi su pali kao rtve takvog stava. ,,Ni sama ne zna koliko ljudi smo pobili. Bilo kako bilo, stigao sam u Apostolsku palatu u noi izmeu dvadeset i osmog i dvadeset devetog septembra. Jedan od monsinjora je uredio da vrata budu otvorena i da me niko ne presretne. Uao sam bez problema. Savreno je obavio svoj posao.

Hoete rei da ste oko ponoi slobodno lutali Apostolskom palatom? ,,Ne. Uao sam pravo u papine privatne odaje, preko stepenita koje nije korieno. Ta vrata se obino zakljuavaju. Te noi, kao to pretpostavljate, nije bilo tako. vajcarska garda ne uva papine odaje jo od pape Jovana XXIII. Uao sam, a da nikog nisam sreo. Bez problema sam se naao u papinim privatnim odajama. Bio je budan. Razmenili smo nekoliko rei. Otiao sam, nakon obavljenog posla. Kardinali su morali da sahrane novog papu i izaberu sledeeg. Razgovarali ste s papom? Nadam se da niste zaboravili taj razgovor. ,,To sad nije vano, uzvrati J. C. Poeo je da pokazuje prve znake nestrpljenja. Sutradan me je monsinjor koji mi je pomogao da uem, zamolio da ga posetim u Vatikanu. Prihvatio sam poziv. Hteo je da mi da papire, koje sad pokuavamo da povratimo, da bi ih uvao. Prihvatio sam se obaveze. Starac se podmuklo nasmeio. ,,Pohranio sam ih na najsigurnijem mestu na svetu. Kako sam mogao da zamislim da e ih onaj idiot Firenci pronai i izneti? Zar nisu traili da ih unitite? ,,Ne, nikako. Dokumenti su, izuzev spiska i tajne Fatime, bezazleni. Uglavnom je re o papskim nareenjima koja se tiu crkvene reorganizacije. Neka dokumenta su bila kontroverznija od ostalih, ali u njima nije bilo nieg bombastinog, za one koji se interesuju za religiozna pitanja. Spisak je druga pria. Kao to zna, nije re o ve prilino poznatoj listi imena pripadnika P2, ve o mnogo opasnijoj verziji. Na njemu su imena uticajnih linosti i jednog predsednika vlade. Svaki treerazredni sudija bi u njemu naao materijala da ih goni za smrt pape. Niko nije mogao da zamisli da e se tako neto dogoditi. Prokleti tuilac rimske oblasti... Niko ne bi posumnjao u zvaninu verziju papine smrti da preterano revnosni Vilo nije napravio niz greaka, nakon to je sestra Vinenca pronala telo. Traio je potpuno nepotrebnu zakletvu o utanju od svih stanovnika palate. Zatim je izmislio zvaninu priu, koju je sam Vatikan kasnije demantovao. ,,Ne shvatam. Prva zvanina verzija kae da je Don Megi, papin sekretar, pronaao pontifa mrtvog u pola est ujutru, iako ga je etrdeset pet minuta ranije pronala njegova negovateljica, sestra Vinenca. Zato je to uiriio? inilo mu se neprikladnim da ena, makar ona bila i asna sestra, moe da slobodno ulazi u papine privatne odaje. Misho je da to odstupa od javnog morala. Vilo se previe lino angaovao. Izdao je niz netanih deklaracija i doneo izuzetno

neobine odluke. Rekao je da je papa drao u rukama Kempisovu knjigu Imitacija Hrista, iako je specijalno izdanje te knjige bilo u Veneciji. Odmah je pozvao majstore balsamovanja. Uskoro se saznalo da je asna sestra pronala telo. Kad se pobrojanim grekama doda i uurbano ienje papskih odaja, jasno je zato su svi mislili da se neko trudio da neto sakrije. Doktori su hteli da sarauju, samo ako im garantujemo da nee morati da brinu o miljenju kolega. Luani se u Veneciji oslanjao na usluge doktora uzepea de Rosa, koji je nastavio da ga poseuje u Vatikanu. Bilo je veoma vano da venecijanski doktor potvrdi dijagnozu kolega po dolasku u Rim. Vilo nije hteo da dozvoli autopsiju, zabranjenu kanonskim zakonom. Bio je kardinal dravni sekretar, poglavar crkve do sledee konklave. Nakon smrti pape je bio prezaposlen i nervozan. ,,Razumljivo, napomenu Sara. Doktor uzepe de Ros se sloio s dijagnozom vatikanskih kolega. Nije ni mogao da uini nita drugo, posle povrnog pregleda. Autopsija nije dolazila u obzir. Bio bi to savren zloin da Vilo nije nervozno i nepromiljeno reagovao. Izabran je novi papa. ivot je nastavio svojim tokom. Smrt Jovana Pavla I je pobudila previe sumnji. Sve je poelo da se raspada, na nain koji je naroito nakodio loi P2. Rasputena je 1981. godine. Odonda smo u najdubljoj senci. Kako su uspeli da sahrane P2? ,,To je komplikovana pria. Recimo da su sudije, novinari i neke policijske organizadje godinama sledile tragove koji vode do IRP, Banko Ambrozijano, P2 i poslova koji ih povezuju. ta se desilo sa Viloom, Marinkusom i menaderom Banko Ambrozijano?" Vilo je u vreme Luanijevog ubistva bio veoma bolestan. Traio je da ga oslobode dunosti, ali nije hteo da dozvoli da ga Beneli nasledi. Hteo je da izabere naslednika. Beneli je bio i suvie slian Jovanu Pavlu I. Na tom mestu bi naneo nepopravljive tete. Vilo je malo odahnuo posle Luanijeve smrti. Ispustio je duu, 1979. godine, na sekretarskom poloaju. Marinkus je jo dugo nastavio s meetarenjem u IRP. Napokon je smenjen. Vratio se u ikago. Kasnije se povukao u parohiju u okolini Feniksa, u Arizoni. Marinkus je po miljenju J. C. bio zlikovac. Nije imao prijatelja, poverenika ili saveznika. Drugovao je samo sa samim sobom. Rukovodio se iskljuivo sopstvenim interesima. Zbog toga je bio u stanju da nastavi posao dugo nakon to

su Jovan Pavle I i Vilo otili na onaj svet. Bio je na elu IRP sve do 1989. godine. Radio je pod zatitom pape Jovana Pavla II. to se ostalih tie, nastavi J. C., Kalvi je 1982. godine pronaen mrtav ispod mosta Blekfrir u Londonu. Banko Ambrozijano je zavrio s manjkom od dve milijarde dolara. Novac je netragom nestao. Smatra se da su eli i Marinkus imali najvie koristi od toga. ,,Da li bi volela da zna gde je eli?, pitao je starac nakon dramske pauze. Znao je da se pribliava kraj prie. Izdrava kaznu u kunom pritvoru u Arecu, u Italiji. to se mene tie, ja nisam nigde. Ponovo je zautao. Sara je potegla pitanje na koje jo nije dobila odgovor. Ono koje je najvie zanimalo. Kako ste ubili papu? Hajde, gospoice Saro Monteiro. Ne oekujete valjda da u vam rei sve, u zamenu ni za ta, zar ne? Jedno za drugo, zar se nismo tako dogovorili? Ja sam vie nego ispunio svoju obavezu. Sad je na vas red. Zadovoljno se osmehnuo, kao neko ko zna da su argumenti na njegovoj strani. ,,To je moje poslednje pitanje. Moram da znam kako ste to uinili" ,,A ja moram da znam gde ste sklonili papire. Sami ste rekli da ne sadre nita bombastino. Garantujem vam da je tako. Da su se pojavili odmah posle ubistva, izuzev spiska i tajne iz Fatime, ne bi izazvali nikakve reakcije. Bie posmatrani na sasvim drugi nain ako se pojave sada, posle toliko godina. Sara nije mogla da se ne sloi sa starcem. Sveta stolica e biti doivljena kao institucija liena skrupula i morala koji u javnosti gorljivo zastupa. Pojava dokumenata bi, pored ostalog, navela na zakljuak da ih je neko svojevremeno uklonio. Kompromitovali bi najvie velikodostojnike kurije, od ega se crkva nikad ne bi oporavila. Zato ti je toliko stalo do toga? Ne mogu da verujem da ti je toliko stalo do crkve. Postoje tajne koje treba da ostanu u senkama, istine koje ne treba otkrivati. Neko e, pre ili kasnije, naleteti na njih, pa e istina izai na videlo. Dobro, ali nek se to dogodi to kasnije. Sudbina tih papira me se nee ticati, kad umrem. Do tada je bolje da su kod mene. elite li da ih unitite? Ne. Moda e mi u nekom trenutku zatrebati. Zahtevam da odrite re. Obeali ste da ete saraivati sa mnom.

Odrau je. Samo mi odgovorite na poslednje pitanje, odvrati Sara, u oajnikom pokuaju da dobije neto vremena. Starac je neko vreme utao. Sara se zabrinula. Moda nije tako izgledalo, ali je zbilja htela da zna kako je J. C. ubio pontifa. Nije znala zato, ali je morala to da sazna. Evo ta emo. Rei ete mi ono to elim da znam, pa u ja rei vama kako sam ubio papu. ,,Ali..., devojka je oklevala. Uvek drim obeanja, ree starac. Nije sumnjala u to. Imala je drugaiji problem. J. C. e zaboraviti na nju im progovori, ih e je odmah ubiti. ,,ekam, navaljivao je starac. Vrlo dobro. Papiri se uvaju na sigurnom mestu. Uutala se. ,,To mi je vrlo dobro poznato. Nastavite, mohm vas. Iz njegovog glasa je bilo jasno da nee tolerisati otezanje. Shvatate li da su tako sigurni, da vie nemam kontrolu nad njima. Kako to mislite?, pretee je podigao glas. ,,Objasnite. Papiri su u Vatikanu, odgovori Sara sigurnim glasom. Odatle su doli, tamo treba i da se vrate. Papiri pripadaju Vatikanu." Siguran sam da se alite. ,,Ne. Ozbiljna sam. Tuni izraz na starevom licu nije ostavljao mesta sumnji. Iznenadno bledilo je istaklo duboke bore na licu. Najedanput je zasoptao kao asmatiar. Sara prvi put postade svesna njegove ljudskosti. Razgovarala je sa starcem na kraju puta, a ne s automatom koji je po svojoj volji uklanja ljude. Zna li ta si uradila? ,,Da li ja znam?, uzvratila je, ljutito i uplaeno. Tvoj otac i tvoji prijatelji su mrtvi, zahvaljujui tebi. Neka bude. Zaplakala je. Nije mogla da zaustavi suze. Uradila sam ono to sam morala. Nee biti po tvome. Da h zbilja misli da neu povratiti papire zato to su u Vatikanu? Otkud ti ideja da nemam ljude tamo, kao to sam ih imao 1978. godine?" Vremena su se promenila."

,,Ne zavaravaj se. elela je da veruje da su se stvari promenile. Tano je da su konzervativci bih sve moniji u srcu crkve. U njoj su sad bili drugi ljudi, iako je bila mnogo manje umerena i liberalna nego to bi Albino Luani eleo. U novom Vatikanu nije bilo mesta za ljude poput Viloa i Marinkusa. Ako se nisu promenih, nema razloga da se brine. Imae papire koliko sutra, ili prekosutra. Starev pogled je govorio da to nee biti sluaj. A gde su drugi? Drugi? ,,Ne pravi budalu od mene. Ti si imala spisak. Gde su drugi papiri? Na trenutak je htela da neto izmisli. Odbacila je tu ideju. Bie bolje da ne zatee konopac. Moda je ve preterala. Mogu da govorim samo o spisku. Ne znam nita o ostalim papirima. Starac je ekao nekohko minuta. Udario je tri puta po podu tapom. Pomonik odmah ue unutra. Odvedi je. Ukloni oca, ker i dvostrukog agenta njih troje. Dovedi mi Marijusa Ferisa. Bie to dug razgovor. Hou da gleda kako umiru. ,,To bi razvezalo svaiji jezik, napomenu pomonik. Gde je vodi?, pitao je neko ko je upravo uao. ,,Na veala", sarkastino odgovori pomonik. Barns zgrabi Saru za slobodnu ruku. Bez mnogo ceremonija je oslobodio pomonikovog stiska. ta to radi?, pitao ga je J. C. Sedi dole, naredi Bams Sari, pre nego to se obratio starcu. ,,Poslala je papire u Vatikan. Znam. Platie mi zbog toga. Pre nekoliko minuta su me pozvali iz Vatikana. Starac se stresao. Neverica mu se ogledala u oima. ,,I ta ele? Nije stvar u tome ta ele, ve ta nalau.

POSLEDNJA ODBRANA, DVADESET OSMI SEPTEMBAR, 1978. GODINE, KANCELARIJA NJEGOVE SVETOSTI JOVANA PAVLA I Hans je preivao frenetian dan. Imao je oseaj da e sledeih nekoliko sati biti uvod u beskrajnu, besanu no. ef obezbeenja vajcarske garde je itavo popodne primao kontradiktorna uputstva. Veliki broj je stizao od dravnog sekretara. Bilo je i drugih od efa Vatikanskog arhiva, od sekretara sinoda i od Kongregacije za versku doktrinu. Sekretar kardinala an-Mari Viloa je istog popodneva zatraio da se otvori prolaz Lava XIII, koji je obino zatvoren. Niko drugi nego prefekt verske doktrine mu je rekao da je to nepotrebna mera. Kancelarija nadbiskupa Pola Marinkusa mu je preporuila da otvori sve prilaze privatnim odajama pape Jovana Pavla I. Pomonici razhitih kardinala su svraah do kancelarije vajcarske garde, da bi mu dali ceduljice sa jo neobinijim bezbednosnim uputstvima. Hans je u neko doba shvatio da e se u papskoj kancelariji odrati veoma vaan sastanak. Kancelarija je bila odmah do papinih privatnih odaja u Apostolskoj palati. ef obezbeenja je procenio da je re o veoma znaajnom, neformalnom politikom skupu, poto je sazvan i organizovan mimo vatikanskog administrativnog aparata. Iz gomile faksova, telefonskih poziva i ceduljica zakljuio je da e mu prisustvovati dravni sekretar an-Mari Vilo, nadbiskup Pol Marinkus i nadbiskup vikar Rima, Ugo Poleti. Hans se zaputio ka Apostolskoj palati. Pojaao je vajcarsku gardu na glavnim ulazima. Pozvao je pomonika da rasporedi straare na zadnjem kraju zgrade. Naloio je svakoj grupi za doek da provede kardinale kroz neupadljiva vrata. Odande e se popeti sporednim stepenicama i stii do hodnika palate bez zadravanja. vajcarska garda e zatvoriti sve izlaze i spreiti svako uznemiravanje. Tako e kardinali stii do papine kancelarije za najvie etiri minuta i trideset sekundi, a da nikog ne sretnu usput. Hans je takoe spremio par straara bez uniforme. Rasporedio ih je na dvadeset pet metara razdaljine. Na ulazu u kancelariju je postavio dva najbolja oveka, u punoj opremi, shodno obiajima. U ekaonici ispred kancelarije je bio veliki sto. Obino je tu sedeo nekadanji pomonik Jovana XXIII, kog niko nije hteo da otpusti. Dat mu je posao koji bi vie odgovarao pripravniku, nego oveku od pontifovog poverenja. Dva papina sekretara su u podne napustila kancelarije. Hans je znao da e sastanak ubrzo poeti. Njegovi ljudi e mu javiti imena prisutnih preko voki-tokija.

Kardinal Vilo dolazi, gospodine. Posle tano pola minuta je primio novo obavetenje preko vokitokija. Kardinal Ugo Poleti i kardinal Agostino Kazaroli dolaze, gospodine. Kardinal Kazaroli je radio kao savetnik za crkvene odnose sa javnou. Bio je neka vrsta vatikanskog ministra spoljnih poslova. Zvunik je zakrao nekoliko minuta kasnije, kad je agent pored izlaza identifikovao nove goste. Nadbiskup Marinkus i monsinjor De Bonis, gospodine. Pol Marinkus i Donato de Bonis su pripadali upravi Vatikanske banke. Prve pridolice su se pojavile na kraju hodnika tano etiri minuta i pedeset sekundi kasnije. ekali su kolege na vrhu stepenica. Hans osmotri straare. Sve je bilo u najboljem redu. Okupilo se pet kardinala. Izmenjali su poneku re i gotovo odmah krenuli ka pontifovoj kancelariji. Bila je to udna druina. U Vatikanu se prialo da su Viloovi prijatelji", koji su ga iz milote zvali ani, bili besni zbog reformskih poteza pape Jovana Pavla I. S obzirom na sve mere predostronosti, bilo je jasno da Vilo, Marinkus, De Bonis, Kazaroli i Poleti ne ele da budu vieni zajedno. Hans oseti hladnu drhtavicu pri pogledu na petoricu ljudi u hodniku. Njihovi prijateljski, poboni maniri su mu se najedanput uinili preteim. Razmahnute, erne odore su proizvodile tmuran, zlokoban utisak. Proli su pored njega bez rei. Uli su u papine odaje i zatvorih vrata za sobom. Njegova svetost nije videla pet prelata kad su uli u kancelariju. Posmatrao je rimske krovove sa prozora kancelarije. Gotovo da se navikao na ove posete u nevreme. Istaknuti pripadnici kurije su neumorno spletkarih posle nesrene konklave, na kojoj su ga imenovali za pontifa. Znao je vrlo dobro da je okruen vukovima. Albino Luani tiho prozbori, leima okrenut pridohcama. Trebalo vam je mnogo vremena." Vilo pogleda kolege krajikom oka. Blagim pokretom ruke im je dao do znanja da ne odgovaraju, ve da puste papu da govori. Jovan Pavle I se okrenuo prema pridolicama. Pogledao ih je, s tipinim, obeenjakim osmehom. Time je samo uvrstio nepoverenje svojih neprijatelja. ,,Da. Dugo vam je trebalo da doete. Oekivao sam jo nekoliko kardinala. Veoma mi je drago da vas vidim sve zajedno, okupljene oko zajednikog interesa. Pretpostavljam da ste doli da se odbranite. ,,To su lai, sveti oe, oglasi se De Bonis, skriven iza Marinkusa.

Naravno kardinale. Inae ne bih bio ovde, odgovori papa. Priao je stolu i seo. Pet kardinala je i dalje stajalo. Pontif otvori jednu fasciklu i pogleda prelate preko naoara. Spustio je pogled na papire. Kao to sigurno znate, pre nekoliko dana sam primio delegaciju tajnih slubi Sjedinjenih Drava. Vilo glasno uzdahnu. Amerikanci su konano povukh dobar potez. CIA je sigurno obavestila papu o postojanju izvesnih frakcija u kuriji, neprijateljski raspoloenih prema dravnom sekretaru i Marinkusu. Amerikanci su verovatno pokuah da ubede Jovana Pavla I u nepostojanje loe P2. ,,To su sjajne vesti, sveti oe. Mudro je odravati prijateljske odnose sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. CIA je oduvek pruala veliku pomo crkvi. Njeni direktori su bogobojaljivi ljudi. Moda vam je poznato, kardinale Vilo, da CIA nije jedina amerika tajna sluba. Na svu sreu, nisu svi ameriki pohtiari i sudije bogobojaljivi koliko bi vi voleli da budu. Na primer, prijatelji koji su me posetili nisu bogzna kako dobro priali o vama. ,,To su krstovi koje nam Gospod namee, pametovao je kardinal Kazaroli. Obavezni smo da odolevamo avolskim iskuenjima, sveti oe. ,,Da. Najiskrenije se nadam da ete im se odupreti. Albino Luani ustade s fasciklom ispod ruke. Mahnuo je njome ispred kardinala. U oima mu je bilo vie tuge nego besa, ali nije mogao da zanemari sadrinu izvetaja. ta ste radili sve vreme? Posvetili smo ivot dobrobiti crkve, sveti oe, ree Vilo s lanim ubeenjem. Dobrobiti crkve?, gnevno ih je upitao Luani. Kakva to crkva trai da njene sluge kuju zavere i odravaju tajne sastanke, kardinale Vilo? Otkad to crkva trai od svetenika da sarauju s masonima, kardinale Poleti? Koja crkva se brani prljavim novcem sa Bahama, nadbiskupe Marinkuse? Otkad je to Rim poeleo da investira u pornografiju, monsinjore De Bonise? Da li nas je bogobojaljivost nadahnula, kardinale Kazaroli, da se umeamo u spletke koje mogu dovesti do rata? ,,To su najgnusnije optube, sveti oe!, odgovori Vilo. Ovo je neuveno!" reagovao je Poleti. ,,Ko iri te klevete?, pitao je Kazaroli. Papa ih je gledao ispod oka. Neko ko vas nesumnjivo vrlo dobro poznaje. Marinkus se usudio da istupi i izrazi svoj gnev.

Moda je vreme da sveti otac objavi da nije sposoban da razlui koje akcije su od koristi za crkvu! Marinkus je, kao ovek zaduen za vatikanske finansije, bio meu onima koji su razmatrali mogue razloge za opoziv pontifa, zasnovane na njegovoj mentalnoj nesposobnosti. Siguran sam da je nadbiskup Marinkus sposoban da razlikuje poteze za dobrobit crkve od poteza koji odgovaraju njegovim interesima!, odvrati Albino Luani. De Bonis obie dranog sekretara. Hteo je da prie blie papi i zamoli za milost. Sveti oe, moda smo se loe poneli, ali iz dobre namere... Bei od mene!, povika pontif. Ako ste greili iz zlobe, bog e vas kazniti. Ako ste greili iz neznanja, uinili ste to zbog slepila mog prethodnika. U svakom sluaju, ne bi trebalo da ostanete na svojim mestima. Vilo je zurio u svetog oca. ,,Ne moete to da uinite!" Koliko sutra u napisati dokument o vaoj smeni, kardinale Vilo. Smeniu jo nekoliko vanih linosti u kuriji, objavi Luani. Papa napusti kancelariju, odlunim korakom. Naslonio se na vrata, nakon to ih je zatvorio za sobom. Njegovi neprijatelji su bili s druge strane. Moho je boga da mu oprosti zbog provale gneva. Hans, ef bezbednosti Vatikana, posmatrao je odlazak pet najmonijih kardinala kurije. an-Mari Vilo je divlje mlatio crnom kapom, obrubljenom crvenom bojom. Sipao je kletve dok je silazio stepenicama. De Bonis je iao iza Pola Marinkusa. Ponizno je traio objanjenje od njega. Ostavi me na miru, odvrati boji bankar. Kazaroli i Poleti su otih u urbi. Koraali su, maui rukama. Rekao sam vam, upozoravao sam da e ovaj papa da nas ojadi. Hans je uo povike, ali nije mogao da odredi njihov uzrok. Proao je rukom kroz kosu. Obratio se dvojici vajcarskih gardista na ulazu u kancelariju. ta ste uli?, pitao je. Nita, gospodine", odgovorio je stariji po inu. Vrlo dobro. Nije stvar u tome ta ele, ve ta nalau, ponovi Barns u sobi za ispitivanje, u srcu Menhetna. ,,Nalau?, uzviknu J. C. ,,Ne budi smean. Imaju spisak.

,,... ta?, promuca pomonik. Istina je, uveravao ga je Barns. Kune li se u to?, pitao je, okrenuvi se Sari. Mlada ena klimnu. ,,Dobro, ree starac. ta trae? Trae da ovo prestane, pa nee preduzimati nikakve akcije. Odsad ne sme biti mrtvih ili ranjenih. Iskoristie sva sredstva protiv nas ako ne pristanemo. Predstavie papire javnosti. Starac je sve napornije disao. Neto se ne uklapa. Kako to mislite, gospodine?, pitao ga je pomonik. Ako Vatikan poseduje papire, zato trae da svi budu osloboeni? To je nevano pitanje. Logino je razmiljao, ali kao svaki praktian ovek, nije voleo nagaanja. ena ga je obmanula. Nije pretpostavljao da je sposobna za to. Majstor je odluio da prati Sarinu igru da bi video gde e ga odvesti. Moda e to biti delotvornija metoda od muenja. ta e biti ako pristanemo?, pitao je starac, ravnim glasom. Sve ostaje kako jeste. Niko nita ne gubi. Insistiraju da ena obavesti vatikanskog izaslanika da su osloboeni. ,,Ne bi trebalo da prihvatimo ultimatum, gospodine, ree pomonik. Povratiemo i druge papire. Sara je shvatila da su neodluni. Morala je da uini neto da umanji njihove sumnje. Svi papiri su na putu za Vatikan", slagala je. ta si rekla? Majstor se namrtio. Sumnja ga nije naputala. Poslala sam i ostale papire u Vatikan, odgovori Sara. Rekla si da vie nema kontrolu nad njima. Prokleti starac je imao dobro pamenje, pomisli Sara. Naravno. Nisu u mojim rukama, niti su jo stigli do Vatikana. Poverila sam ih osobi od potpunog poverenja. ,,Lae, ree pomonik. ,,Ne smemo rizikovati, upozori ga Barns. Izlaemo se jo veem riziku ako ne povratimo papire, napomenu pomonik.

Pozicija Vatikana je jasna. Papiri ostaju na sigurnom mestu ako se sve ovde zavri. Niko nee saznati za njih i to je jo vanije svi koji su uestvovali u ovoj alosnoj operaciji nee snositi nikakve posledice. Gospodine, dajte mi jo dva sata, pa u iupati istinu od starca, ree pomonik. Naalost, nemamo dva sata, uzvrati Barns. ena mora da se sastane s vatikanskim izaslanikom u Voldorf Astoriji za manje od sata. J. C. je sluao njihov razgovor ne prekidajui ih. inilo se da su najbolje karte u protivnikoj ruci. Mogao je da uradi samo jedno. ,,Da li bismo mogli da popriamo nasamo?, pitao je Barns majstora, prekidajui ga u razmiljanju. ta si rekao?, majstor je smeteno reagovao. ,,Da, odgovorio je posle krae pauze. Ustao je pomou tapa. Izaimo u hodnik. Barns je krenuo za duboko zamiljenim starcem. ,,Da h si potvrdio izvor poziva?, iznenada ga je pitao. Naredio sam da se to uini, ali jo nema rezultata, odgovori Barns. Misli li da je autentian?, miljenje CIA se moralo uvaavati, naroito kad je dolazilo iz usta veterana, poput Barnsa. Susreemo se sa neobinom situacijom. Sveta stolica ne radi na ovaj nain. Poziv bi mogao biti istinit. Sve jako podsea na pretnju bombom. Ne smemo da prenebregnemo upozorenje zbog rizika od eksplozije. Cekamo da tvoji ljude potvrde autentinost poziva, suoeni s ultimatumom Vatikana. Tako je. Bojim se da smo u gadnom sosu. ,,Sigurno. Starac se vratio svojim mislima. ,,To bi mogao biti na spas, rekao je nakon kratkog razmiljanja. Zaista to mislite? Amerikanac nije zvuao ubeeno. Trebalo bi da se za manje od sata sastanu sa izaslanikom u Voldorfu, zar ne? Tako je. Ba dobro. Pokuaemo da povratimo inicijativu. Povedite ih tamo gde moraju da odu. ,,Da li ste sigurni? Starev ledeni pogled je svedoio o jalovosti pitanja. Povedite ih. Ja u se pobrinuti za ostalo. ,,Da li ete se ogluiti o ultimatum?

Naravno da neu. Starev um je radio punom brzinom. Ovo je jedini nain da povratim papire. Misli da ih nije poslala u Rim? Moda je poslala spisak, ali ne i ostalo. ta te navodi na tu pomisao? Svi dokazi ukazuju na Marijusa Ferisa, u Njujorku, to znai da smo na pravom mestu. U potpunosti smo sigurni da nai prijatelji nisu dolazili u dodir s papirima, od dolaska ovamo. Moraju biti ovde. Barns je razmiljao o starevim reima. ta ako niste u pravu? Ako sam pogreio, sastae se s izaslanikom u Voldorfu, s malim zakanjenjem. Sad je najvanije da se domognemo dokumenata. Ako je poslala spisak, jedini nain da se izvuemo jeste da povratimo ostale papire." ta ima na umu? Pomonik je priao Sari, dok su starac i Barns razgovarali. Misli da si mnogo pametna, kuko?, promrmljao je tik pored njenog uva. ,,Ne zaboravi da te neu isputati iz vida ako uspe da izvue ivu glavu odavde. Neu ti dati mira. Sara je zadrhtala, iako je znala da od njega nita ne zavisi. Starac je na kormilu, bar zasad, zato to je Vatikan na svu sreu uao u igru. Sledeih nekoliko minuta e biti odluujui. Nije htela da se zanosi lanom nadom. ,,I jednog dana, nastavio je pomonik, ,,kad se bude najmanje nadala. Ui u u tvoju kuu. Prii u tvojoj postelji. Probudiu te. Zavei, seronjo, ree Sara u sebi. Htela je da mu to kae naglas. Sad nije vreme da ga udara po cevanicama. Mogao bi izgubiti ivce i zanemariti majstorova nareenja. Barns i starac su se vratih sa istim mrgodnim izrazima lica. Pusti ih, naredio je ef. Ali, gospodine..., pomonik je pokuao da se usprotivi. ,,Tiina, prekide ga starac. Zraio je obnovljenom snagom. ,,Pusti ih. Postaraj se da na vreme stigne na sastanak sa izaslanikom. Razoarani pomonik je epao za ruku i grubo izgurao napolje. Barns je gledao niz hodnik. Nije opazio poluosmeh na starevom licu. Da li ste sigurni da je ovo pravi potez?, pitao ga je obavetajac.

Sasvim. Smiri se. Doi u u posed dokumenata. To je samo pitanje vremena. Nemamo ga mnogo, upozorio ga je Barns. ,,A ta emo posle toga? Poubijaj ih im se doepa papira. Otkucao je broj na mobilnom. Franesko, vaa ekselencijo, potrebna mi je usluga.

Izgledalo je da se blii kraj progona Sare Monteiro i njenih prijatelja i da je, s neto pomoi odozgo i malo sree, uspela da izbavi sebe i njih od J. C. To joj nee obezbediti mesto u istoriji, jer, to se istorije tie, ni J. C. ni Sara Monteiro nisu postojali, a Jovan Pavle I je umro prirodnom smru. Tako je izgledalo kad su izali na ulicu. Rafael je bio u prilino loem stanju. Ipak je pomogao Sari da pridri kapetana, koji nije mogao dahoda. Marijus Feris je bio iza njih. Starac nije mogao da poveruje da su se izbavili. Defri Barns, Stouton, Tompson, sluga, pomonik i majstor su bespomono posmatrali njihov odlazak. Barns, po svemu sudei, nee imati zadovoljstvo da ukloni Deka. Uzmite kombi, naloio im je Barns. Poslau nekog da ga pokupi. Rafael je vozio kombi na sastanak sa vatikanskim izaslanikom, koji e ih izvesti, ive i zdrave, iz zemlje. Zatim e povratiti dragocene dokumente, koje je Sara, kako je tvrdila poslala svetoj stolici. Raul Brandao Monteiro je dodirnuo dugaku posekotinu na stomaku. Leao je na zadnjem seditu, s glavom u kerkinom krilu. ,,Da li iko zna ta se deava?, pitao je rezervisani Marijus Feris. U njegovom melodinom glasu se oseala zabrinutost. ,,To sam ja hteo da pitam, reagovao je Rafael. ,,Da li vi znate ta se deava, kapetane? Sara je odgovorila umesto oca. Situacija je veoma jednostavna. Zvala sam ambasadu Vatikana kad smo odseli u hotelu Altis, u Lisabonu, i objasnila na sluaj. Diplomata me je paljivo sasluao, ali nita nije obeao. Insistirao je da mu poaljem neki dokaz, to sam smesta uinila. ta si rekla?, pitao je Rafael, zaprepaen njenim objanjenjem. Radila je njemu iza lea, dok se tuirao. Poslala sam mu dokumenta faksom. ,,A zatim?

Sari nije prijalo Rafaelovo napadno ispitivanje. Kao da mu se nije dopalo to je reila problem i spasla im ivot. Zatraili su da poaljem originale Vatikanskoj biblioteci u Rimu. Zamolila sam recepcionera da se za to pobrine. ,,Nastavi. Nuncijev sekretar je napomenuo da mi ne moe nita obeati, ali me je uverio da e predstaviti sluaj vlastima. ,,To je objanjenje za ovo to nam se dogaa, zakljuio je Rafael. Upravo tako. Rafael baci pogled na Sarinog oca, preko retrovizora. ta mislite, kapetane? Oficir je pokuao da neto kae. Prozborio je neto nerazgovetno. Govori polako, bez naprezanja, posavetovala ga je brina ki. ,,Za... s... ,,Zaseda?, nagaao je Rafael. Oficir je klimnuo. Zaseda? Zato bi nam je postavili?, upitala je zbunjena Sara. Zar nisam reila problem? Naravno da nisi, rekao je Rafael. Raul stisnu ker za ruku, kao da je hteo da joj porui da slua Rafaela. Razmisli. Vatikan ne radi na taj nain. Koristi se mnogo suptilnijim taktikama. Nikad ne bi izrekao ultimatum, ponajmanje da bi nama spasao ivot. J. C. to dobro zna. ,,Moda, zagonetno e Sara, ,,ali jo imam keca u rukavu. Misli li da nas prate?, oglasio se zabrinuti Feris. Lako emo saznati, ree Rafael. Voldorf Astorija je severno od nas. Skrenuemo s puta. Kapetane, ta mislite da svratimo do bolnice, da se pobrinu za vau ranu? Skrenuo je u prvu ulicu desnu i dodao gas. Uputio se u uzburkano srce Menhetna. Za manje od pola minuta su se pojavila troja kola njujorke policije s upaljenim svetlima. Nisu im presekli put da bi zaustavili kombi. Postupili su sasvim suprotno. Dvoje patrolnih kola je ilo iza njih, dok su trea ila ispred, krei put po gustom saobraaju. Njujorka policija ih je pratila do odredita, iz bezbednosnih razloga. Sledite nas, oglasio se policajac preko zvunika iz jednog automobila. Ba lepo!, ironino je uskliknuo Rafael. Morao je da krene novim putem, okruen policijskim kolima. ta mislite, da li nam je Vatikan osigurao pratnju?

Pretpostavimo da si u pravu, ree Sara. Zato bi priredili ovu farsu kad smo ve bili u njihovim rukama? Ovako su nam dali ansu da pobegnemo. ta su time dobili? Neemo ih se otresti, koliko god se trudili. Sigurno nas posmatra nekoliko satehta. Kombi je njihov. Opremljen je svim zamislivim ureajima za praenje, napomenu Rafael. to se ove, na brzu ruku inscenirane drame tie, siguran sam da starac, duboko u sebi zna ta radi. Naa situacija se, uprkos svemu, ni za dlaku nije popravila. ,,Ma, da, bilo nam je bolje okovanima u podrumu, sarkastino se sloila Sara. Nemate... nemate sve delove... slagalice, Saro, izusti njen otac. Devojka se obratila Rafaelu. Dobro pametnjakoviu, reci ta da radimo. ,,Nita. Kako to misli, nita?, jednovremeno su reagovali Sara i Marijus Feris. Rafael se obratio Sari, zanemarujui svetenika. Iskreno sam ti zahvalan to si mi poklonila jo pola sata ivota. Zdravo Marija, majko boja..., molio se Marijus Feris. Krstio se i molio da bi savladao strah. ,,Da li ovo znai da ne veruju da su dokumenta u Vatikanu? Upravo to. Znaju da nisu tamo. Nisi jedina sa kontaktima u Vatikanu, odgovori Rafael. Izgledalo je da su poverovali. Sve je tako zbunjujue. Ko ih je zvao da im preda ultimatum? ,,Niko, odgovori Rafael. Hitro je promenio ton da ne bi povredio Sarina oseanja. Zvuao je meke, pristupanije. Zanemarilibi poziv, ak i da ga je bilo. Ne niogu da zamislim da se Vatikan brine zbog nas. Razmisli zato smo dobili pratnju? ,,To ne mogu da objasnim, promrmlja Sara sebi u bradu. Jo je bila besna. Ultimatum je postojao. ao mi je to moram da ti kaem, ali ultimatum nije plod moje mate. Kako moe da bude tako sigurna? Ima li sve delove slagalice?, prkosno ga je upitala. Da li si siguran da se neemo susresti sa izaslanikom? Izaslanik e biti tamo. Bacila sam svoje adute. Uinila sam koliko sam mogla, ree Sara. ta bude bie. Ukrstili su poglede na nekoliko sekundi. Brinuli su se za sebe i ostale.

Nekoliko minuta kasnije su skrenuli u Park aveniju, sa pompeznom pratnjom. Stah su ispred broja 301, uvenog hotela Voldorf Astorija, u kom su vie od stotinu godina odsedale bezbrojne poznate linosti. Raul je, s tekom mukom, seo. Marijus Feris je otvorio vrata. Neko ih je zalupio spolja pre nego to je starac izaao. Napoju je bio agent u crnom odelu. Oprostite. Njegova ekscelericija ne eh da se sastane sa itavom grupom, ve iskljuivo s mladom damom, ree nepoznati. Sagnuo se prema Marijus Ferisovom prozoru. Rafael je uvrebao priliku da razmeni pogled sa Sarom. Nemo je pitao da li je sloila slagalicu. Sara isprva nije znala ta hoe od nje. Mahnuo je da mu prie i proaptao pitanje na uvo. utala je. Videlo se da je nesigurna i zabrinuta. Samo ena moe sa mnom, insistirao je ovek u crnom. Kerka je neno uhvatila oca za ruku. Sve e biti u redu. Ne brini. ovek u crnom je otvorio vrata i Sara izae iz kombija. Otpratio je u hotel. Rafael je izaao iz auta. Jo jedan agent se stvorio niotkuda. Zar nisu uo mog kolegu?, obratio mu se preteim tonom. uo sam ga. Vrati se u vozilo. ,,To, naalost, nije mogue. Moram da poem s njom, insistirao je. Vrati se u kombi i to smesta, naredio mu je nepoznati. Neu da ponavljam. ,,Ne mogu. Zna li zato? ,,Da li izgledam kao neko kog to zanima? Zainteresovae se, hteo ne hteo. Uutao je da bi mu dao vremena da razmisli. Samo ja znam gde su papiri. Nastupi jo jedna pauza, pre krunskog argumenta. ena nita ne zna. Hoe li mi rei ili nee? ta da ti kaem? Ono to si izostavila. ta sam izostavila? Hoe li da budem odreeniji? ta si jo radila meni iza lea? Zato misli da sam neto krila? Delii slagalice, sea li se? uslovom da takav postoji. Nita mi ne fali.

,,Nita? Razmiljala je. Meni jo manje. Sara Monteiro i Rafael su sedeli lucrnom rend roveru, na putu do navodnog skrovita s papirima. Agent je preneo Rafaelove rei pretpostavljenima i dobio nareenje da ga dovede pred njegovu ekselenciju, koja ih je ekala u predvorju hotela. Rafael se naao predbiskupom. ovek je izgledao kao autentini crkveni velikodostojnik. Zvao se Franesko Kosega. Ma koliko udno to izgledalo, Rafael se instinktivno sagnuo da mu poljubi ruku. Bog te blagoslovio, sinko, ree prelat, ba kao pravi biskup. Moda u ti neto rei ako mi kae koji deo ti nedostaje. Pod Da li je vaa ekselencija izaslanik njegove svetosti? Izgleda da je poludeo od batina, pomisli Sara. Ili je to, ili neto planira. ,,U mom drutvu vam ne preti nikakva opasnost, deco moja, rekao je. Obratio se Rafaelu. Hoe li me odvesti do dokumenata? Naravno, vaa ekselencijo", hitro odvrati Rafael. Zamolio bih vas da oslobodite dvojicu ljudi. Sede u kombiju ispred hotela. Jednom od njih je potrebna medicinska nega. Meni je potrebna hitna psihijatrijska pomo, promrsi Sara sebi u bradu. Guila se od besa. Nije znala ta e biti s njenim ocem, posle stranog muenja. Htela je da se ova farsa to pre zavri, da bi se njemu posvetila. ,,Naravno. Prelat mahnu rukom jednom od pomonika. ovek je odmah napustio predvorje. Tako su njih dvoje zavrili na zadnjem seditu rend rovera, iza vozaa ije crno odelo nije odudaralo od odee dva druga agenta. Biskup ih je sledio u novom ,,mercedesu, oklopljenom vozilu sa zatamnjenim staklima. Karavan se zaputio ka Medison aveniji broj 460. Rafael je saoptio tu adresu Kosegi u predvorju Voldorfa. Pri polasku nisu videli kombi u kom su sedeli kapetan i Feris. Otkud zna da su papiri na toj adresi?, pitala ga je Sara tihim glasom. Nije htela da je agenti uju. Budi strpljiva. Poznaje li ovog biskupa? Delovao si veoma smerno u njegovom prisustvu. Rafael nije odmah odgovorio. Prvi put ga vidim. Biskup je biskup. Duni smo da mu ukaemo potOvanje. Misli li da je pod uticajem J. C.? Mislim da je Kosega sve organizovao.

,,Kako? ,,Ne znam. Pretpostavljam. utali su, dok nisu stigli na nekoliko blokova do odredita. Sluaj, ree Rafael tihim glasom, nakon to ju je neno dodirnuo po ruci, da bi joj privukao panju. Nastoj da bude mirna dok ti ne dam znak. Neu moi da te zatitim, ako ne bude to uinila. ta planira? ,,Ne znam. Kako je mogue da ne zna? Da li e pokuati da im ponudi papire u zamenu za slobodu? Uskoro u saznati. ta e jo saznati?, pitala ga je gnevna Sara. Pregovore prepusti meni. Iznenadila ga je, ali nije bilo vremena za pitanje, zato to su stigli. Gledali su kako ljudi izlaze iz automobila, da bi uh u ogromno zdanje, katedralu svetog Patrika sa zvonicima visokim sto metara. Arhitekta Dejms Renvik je daleke 1879. godine imitirao francusku gotiku i napravio najimpresivniju katoliku katedralu u Sjedinjenim Dravama. U crkvi nije bilo nikoga. Samo e impozantni stubovi i nie biti svedoci onog to e se dogoditi. Vodite nas, ree biskup Franesko Kosega. Svaka sumnja je nestala kad su videli vozaa i naoruanog agenta u najnovijem Mercedesovom modelu. Bih su to odranije poznati likovi: Stouton i Tompson. ,,Ne brinite. inite pravu stvar. Garantujem vam da vas niko nee uznemiravati, uveravao ih je biskup. Njegov glas je blagotvorno delovao na Saru. Toliko je elela da u njemu vidi dobrog oveka, pobonog slugu crkve. teta to je u pogrenom timu. Konano je shvatila da je sve ovo plan u reiji J. C. Morala je da prizna da je plan bio dobar i da bi verovatno uspeo da nije bila jedan korak ispred njega. Rafael je poveo grupu preko iroke glavne lae. Odmicao je sigurnim korakom, kao osoba koja zna ta radi. Da li je skrovite daleko?, pitao je, pomalo zabrinuti biskup. Rafael je utke hitao dalje. Zna li ta radi?, pitala je Sara tihim glasom, na korak iza njega. ,,Ne jo. Prati me. Smisliemo neto.

Bie gadno ako otkriju da ih zavitlavamo, upozorila ga je. Pitala ga je ono to je najvie zanimalo. Zato si pomislio da je biskup laan? Rafael se osmehnuo. Biskup nije laan. ,,Zaista? ,,Ne. On je Franesko Kosega, pravi biskup. Ah, nije izaslanik svete stolice." Devojka je razmiljala. ta te navodi na pomisao da nije rimski izaslanik? Rafael je oklevao. ,,Ne moe biti, zato to sam ja rimski izaslanik. ,,ta?, Sara se jedva uzdrala da ne vrisne. A ti?, hitro je odvratio. ta ja? Zato misli da biskup ne moe biti izaslanik Vatikana? ,,Ko kae da to mislim? Nije htela da prizna poraz. Izbavitelj Rafael, strani Dek Pejn iz dosijea CIA i P2 -uistinu je rimski izaslanik? Uskoro su stigli do poprene lae. Kupola se dizala iznad njihovih glava. Sara nije mogla da ne pogleda na visoke lukove katedrale. Pomonik je pratio prelata. Agent Tompson, sledei po redu je dobio snani udarac od Rafaela i izgubio svest. Dvostruki agent je elegantnim, snanim udarcem poslao Stoutona na pod. Siroti Stouton. Biskup i pomonik su se osvrnuli za sobom. Prekasno, zato to je Rafael ve ovladao situacijom. Tompson je pokuao da ustane. Sarin udarac ga je bacio na osveeni pod. Iznenadila je samu sebe ovim hrabrim inom. Nemam naviku da udaram ljude, ali je ovaj to zasluio. Razoruaj ga, ree Rafael. Sara dodade jedan pitolj Rafaelu. Drugi je zatakla za pojas. Htela si da mi kae zato si mislila da nije rimski izaslanik", ree Rafael, dok su se povlaili, traei zaklon iza stuba. Zar ne moe da eka? ,,Naravno, sloio se. Sakrij se ovde. Pokazao je na ispovedaonicu. Iza jednog stuba je virila cev pitolja spremnog da svaki as zapuca. Iznenadni udarac pogodi ruku s orujem, kao po blagoslovu svetog Patrika. Rafael je savladao revolveraa preciznim udarcem. Ostao je samo biskup.

ekam te, raspoloeno e Rafael. Sara je napustila skrovite. Prepipavala je palog agenta, traei oruje. Divio se njenoj hrabrosti. ovekbi pomislio da je ovo radila itavog ivota. Pronala je jo jedan pitolj. Dodala ga je svom arsenalu pre nego to se obratila Rafaelu. Stvar je jednostavna. Nije mogao biti izaslanik, zato to nisam pozvala vatikansku ambasadu. Objasni mi ta si uradila", zahtevao je Rafael, dok su urili izmeu klupa. Biskup je iao ispred njih. Rafael ga je gurkao otpozadi. Velianstvena, grandiozna katedrala je bila tiha, prazna i senovita. ta da ti objasnim?" odvratila je spokojnim glasom. Zato nisi uradila ono to si rekla da si uradila?" Rafael se zakuasto izraavao da biskup ne bi razvuneo razgovor. Nisam to uinila, to je sve, odgovorila je, vidno uznemirena. ,,Da li stvarno verujete da ete izvui ivu glavu?, progovori biskup, prilino arogantnim tonom za osobu koja hoda ispred otkoenog pitolja. Zar mislite da se ne vredi truditi, vaa ekselencijo? Zavriete kao Firenci i toliki drugi. Recite mi neto, Franesko. Imam oseaj da je sve poelo zbog vas. Da h greim? O emu govorite? Biskup se okrenuo da bi se suoio s Rafaelom. Mislim na sve ovo. Na seriju ubistava, nae prisustvo u katedrah. Sve. ovek u purpurnoj odedi je i dalje hodao. Rafael nastavi s pri om. Evo kako je bilo. Firenci je pronaao dokumenta. Stvar bi se na tome zavrila, zato to niko ne bi primetio njihov nestanak. Ve trideset godina ame u arhivama. Mogla su biti otkrivena samo sluajno, to se i desilo. Sam in nalaenja nije mogao ugroziti ivot monsinjora Firencija. Umukni. Ne zna o emu govori, brecnu se biskup. Samo nastavi, navaljivala je Sara. Firenci se naao u smrtnoj opasnosti nakon to se poverio nekom ko ga je izdao. Nekom biskupu. ,,Da li je tako bilo, vaa ekselencijoV\ sarkastino dobaci Sara. Gluposti. Nisam bio tako bhzak s Firencijem da bi mi se poverio.

Razgovor je prekinut. Pobona dua bi rekla da ga je prekinuo glas boji. Zar ne mislite da je prerano da napustite igru? Poznati glas Defrija Barnsa se orio iz crkvenog ozvuenja. Debeljko je stajao za propovedaonicom. Rafael gurnu biskupa. Nastavi dalje. Ubrzah su korak. Prilazili su glavnom oltaru. ,,Ne mrdajte!, grmeo je Barnsov glas preko zvunika. Kud ste krenuli? Troje ljudi je ulo kroz sporedna vrata u poprenu lau. Starac je iao prvi, oslanjajui se na izrezbareni tap. Pomonik i Poljak su ga pratih. Mala Sara se veoma runo ponela, korio je starac. Napredovao je laganim korakom. Lupkao je tapom po kamenom podu kao da broji korake. Moda bi razgovor krenuo razumnijim tokom, kad bi znala u kakvom su stanju Raul Monteiro i Marijus Feris. Sumnjam da bi im prepoznala lice, a ne verujem da bi oni prepoznah tvoje. Hou sve papire, ree starac. Zar si mislila da e me nadmudriti? Zar si mislila da e ti srea biti dovoljna za pobedu nada mnom? Sara je znala da je nemona. Rafael e morati da kae gde su papiri. Nije mogla da podnese pomisao na nove patnje. Valdemar Firenci, otac Felipe, otac Pablo su stradali kao kolateralna teta. Uskoro e se i njihova imena nai na dugom spisku rtava. Pobie ih i spavati mirno kao jaganjci. Plivala je u mislima kad je osetila neiju ruku oko struku. Bio je to Rafael. Privukao je sebi. Dobro zna da emo radije umreti nego to emo ti rei gde su papiri!, povika Rafael. Mogue je, priznade starac, ,,ali ako umrete, neu vie morati da brinem o njima, zar ne? Nemam ega da se plaim ako niko ne zna gde su, dodao je. Siguran sam da se nee osloniti na sreu, odvrati Rafael. Sara oseti ruku na zadnjici. Klizila je nagore dok nije napipala jedan od pitolja za pojasom. Odmah zatim je osetila neto hladno ispod ruke. To je bio pitolj koji je dala Rafaelu kad su savladali dvojicu agenata. Poela je kratka ali intenzivna pucnjava. Jedan od hitaca je pogodio Poljaka u grudi. Pao je na lea sa strahom na licu. Napadai su imali gubitaka. Jednog mrtvog i jednog ranjenog oveka. Odnos snaga se iz osnova promenio. Kontrolisani su sad kontrolisali situaciju. Starac zagrli palog pomonika i povika: Nikad nisam video ovakvu nesposobnost. Zakasneli hitac pogodi biskupa Franeska u srce. Na njegovom hcu se ogledalo zaprepaenje.

Zato? Zar vam nisam isporuio Firencija, zamucnuo je pre nego to se strovalio niza stepenice. Mrzim nesposobnost, brecnu se starac. Sad je nianio Rafaela, koji je na njega uperio dva pitolja. Mome, misli h da ima neke anse da preivi?, zlobno je procedio. Imam neke. Nema ih, odvrati majstor. Sad nema nikakve. Umree sa papirima ili bez njih, govorio ili utao. Suvi kaalj Defrija Barnsa, skrivenog iza propovedaonice, ispuni svaki ugao katedrale. Neko zove, ree Barns starcu. Koga zove?, pitao je J.C, ne skidajui pogled s Rafaela. ,,Vas, ponovi Barns. ,,Ko je to? Neka ena. ,,ena?, starac se uasnuo. ,,Da li si ti lud? Zar ne moe da saeka? Mislim da bi trebalo da joj odgovorite. Moe da mi se obrati odatle, idiote! Preko zvunika! Barns je uspeo da aktivira zvunike na mobilnom. Crkveno ozvuenje je prenelo enski glas. Gigantska bogomolja je odzvanjala, kao da je ispunjena glasom anela. Jesi li tu?, ulo se. ,,Ko je to?, hteo je da zna starac. Zavei, kopilane. ekae koliko je potrebno, odgovorio mu je glas. Rafael se zaprepastio, ba kao i starac. Samo se Sara stidljivo osmehnula. Kako si, Saro?, pitala je nepoznata ena. Dobro sam. ,,Ko je to?, tiho upita Rafael. ,,Prijateljica, trijumfalno je obznanila. Autor vatikanskog ultimatuma. Starac je uo. O, to je mlada dama odgovorna za lani ultimatum. Ve sam ti rekla da zavee. Saro, da h ti je stvarno dobro, Saro? Jeste, Natali, dajem ti re. ,,Natali? Rafael je hteo da zna. Koja Natali? Pitanje je ostalo bez odgovora.

Posvetimo se najvanijem. Ko je kukin sin koje te je u ovo uvalio?, nastavi Natali. Zove se J. C., odgovori Sara. Gledala ga je pravo u oi. J. C.? Jebeni kurvin sine. Sluaj me dobro J. C. Kod mene je spisak kojekakvih javnih linosti pripadnika P2. Na njemu je ak i prokleti predsednik vlade. ,,Na ta cilja?, pitao je starac, gledajui u prazan prostor. ,,Za poetak, hou da oslobodi moju prijateljicu i sve u njenom drutvu. ta dobijam za uzvrat? Smiri se, dragi moj. Da li nekud uri? Sara se zadovoljno osmehnula. S Natali nije bilo ale. ,,Da vidimo. Ako me poslua, neu poslati izvetaj BBC-ju niti lanak Dejli miroru. Spreman je za tampu, zajedno sa spiskom. Kako ti se ini? Starac je bio krajnje ozlojeen. Ako pristanem, ko mi garantuje da podaci nee stii do javnosti? Razmisli malo, nastavi Natali, objavljivanje spiska bilo bi ravno tvojoj smrtnoj presudi. Zbog toga e uraditi ono to mora i osloboditi sve zatoenike. Draemo se naeg dela pogodbe. Zna ta e ti se desiti ako ti padne na pamet da bude nevaljao. Starac pognu glavu. Nainio je nekoliko koraka, razmiljajui. Ovo je razumna pogodba za sve zainteresovane strane, objavio je. Glas mu se orio glavnom laom, kao urlik iz vehkog nitavila. Hoemo li zapeatiti sporazum?" NO Hristove godine e biti moji dani. Danas je dvadeset peti dan mogpapstva, Hrist je izbrojao trideset tri godine. IZVODIZ DNEVNIKA JOVANA PAVLAI, dvadeseti septembar, 1978. godine. Njegovi ljudi su mu, ba kao to je dogovoreno, osigurali siguran prolaz. Nijedan vajcarski gardista nije presreo oveka s okrutnim, ledenim izrazom lica. Ne bi mogao da objasni svoje prisustvo da ga je neko zaustavio. Svi su znali da je za uspeh plana najvanije da mu se niko i nita ne isprei na putu do treeg sprata Apostolske palate. Osoba pred kojom su svi putevi otvoreni poznavala je svaki oak i kutak grada Vatikana. Naposletku Status Civitatis Vaticanae nije bio vei od sela, od jedva hiljadu stanovnika.

Svi itelji Vatikana su spremno isticali skromnost, zaboravljajui da ive u izuzetno bogatom okruenju. Tako je mislio ovek koji je prelazio puste ulice te noi. Pape su troile ogroman novac ne alei napora da od glavnog grada pontifikalne drava naine odraz nebesa na zemlji. Zbog toga su najbolji umetnici stoleima hodoastili u Rim, da bi pred bogom dokazah umee i talent. Ovaj ovek je esto imao privilegiju da poseuje Vatikan. Znao je mesto svake palate, kancelarije i trga. Znao je kako da se krije nou. Poznavao je raspored i rute vajcarske garde i mesta na kojima obino straare. Kad je stigao, pola sata posle ponoi, niko s izuzetkom straara nije bio u tom delu grada. Znao je da none straarske marrute nisu promenjene i da e sva vrata biti otvorena. Sve je ilo po planu. Lako je stigao do treeg sprata Apostolske palate, do vrata papinih privatnih odaja. Oskudno osvetljeni hodnik je delovao zlokobno. Srebrna svetlosna traka se sijala ispod vrata papskih odaja, znak da je sveti otac jo budan. Verovatno je radio na promenama, od kojih su strahovah brojni prelati i jo vei broj uticajnih ljudi. injenica da je papa budan moda je zahtevala odlaganje izvrenja plana. Bilo bi lake da sveti otac spava. Razmiljao je da li da saeka dok papa ne ode na poinak Posle deset minuta je shvatio da bi svako odlaganje bilo besmisleno. Posao mora biti obavljen. Nije bilo vano da li je papa budan ili spava. Ui e unutra i lako savladati iznenaenog starca. Posle e biti lako. Priao je vratima. Uhvatio je zvekir rukom u rukavici. ekao je nekoliko sekundi. Nastojao je da se smiri. Ovo ubistvo mu je izuzetno teko padalo, iako nije bilo ni prvo ni poslednje. Dobio je zadatak da ubije pontifa. Ojadie mihone vernika. Od njegove smrti e biti i neke koristi, spreie mnogo slinih. Vladavina Jovana Pavla I e se prekinuti za nekoliko sekundi. Otvorio je vrata odlunim pokretom i uao. Uljeza je ekalo veliko iznenaenje. Albino Luani je sedeo naslonjen na zadnji deo kreveta. Pisao je i nije podigao glavu da vidi ko je, u ovo doba noi, bez pitanja uao u njegove privatne odaje, Zatvorite vrata, rekao je, i nastavio da radi. Uljez je bio okretan te 1978. godine. Kretao se bez tapa, snaan, viljast i jote mlad. Stav Albina Luijana ga je ipak iznenadio. Bio je ravnoduan na iznenadnu pojavu uljeza.

Polako je zatvorio vrata, u skladu sa zahtevom svetog oca. Neprijatna tiina ispuni sobu. Papa i dalje nije obraao panju na pridohcu. To nije liilo na scenu koju je nekoliko dana zamiljao, planirajui ubistvo. U svim scenarijima je imao potpunu kontrolu. Ulazi, ubija i izlazi. Ova glupa situacija je u potpunosti odstupala od plana. Papine rei su upuivale da nema posla s obinim ovekom. Znate li koji su najvaniji ovekovi kvaliteti?, pitao je Albino Luani, ne diui pogled s papira. Dostojanstvo i ast?, odgovori uljez. Zvuao je nesigurno, kao ak koji se nada da je ispravno odgovorio uitelju. Dostojanstvo i ast su sporedni kvalitetf, objasni papa. Najvaniji su sposobnost da se voli i oprosti. Gospodine, teite h tim kvalitetima? Neprestano. Ah ipak, ja sam papa, a ne bog. Moja nepogreivost je institucionalna, a ne hna. To znai da i ja ponekad zaboravljam na te vane kvalitete." Prvi put je podigao pogled iznad naoara, da bi osmotrio delata. Zato mi to govorite?, pitao ga je nepoznati. ,,Da bi znao da te ne krivim. Volim te kao blinjeg svog. Kao takvom ti i opratam. Uljez je tek tada shvatio da ga je papa Jovan Pavle I ekao, da je znao da e doi i ta e uiniti. To razumevanje iazva neobinu, onespokojavajuu promenu u njegovom umu i stavu, ali nedovoljno duboku da bi odustao od planiranog ubistva. Prislonio je jastuk na hce Albina Luanija i pritisnuo. Usledih su najdui trenuci u njegovom ivotu. Ubijao je oveka kog smrt nije mogla iznenaditi ili zaplaiti. Znao je da je s druge strane jastuka ovek koji ne moli za milost niti bei. Mogao je izbei sve ovo da je donekle ublaio planirane reforme, ali nije. Ostao je veran sebi do kraja. Delat ga je potovao zbog te injenice. Uspravio se kad je njegova svetost ispustila poslednji dah. Nije ni znao da mu suze teku niz lice. Zatim je, voen neobjanjivim porivom, poloio mrtvo telo na naslon kreveta. Ostavio ga je u istom poloaju u kom je bio kad je uao unutra, oslonjenog na naslon postelje. ak su mu i oi ostale otvorene, a glava blago okrenuta udesno. Kasnije e saznati da su meu papirima u papinim rukama bile kopije jedne od tajni iz Fatime. Objavljivale su smrt oveka odevenog u belo, od ruke ljudi iz najblieg okruenja. Proroanstvo nije moglo biti tanije.

Ubica se pobrinuo da sve bude tamo gde je bilo pre nego to je uao u spavau sobu. Izaao je ne pravei buku. Nije ni ugasio svetlo. Drugi e poistiti scenu zloina. Soba na estom sedmom spratu VoldorfAstorije bila je zgodno mesto za oporavak tela i duha od napora i tegoba proivljenih u prethodnih nekoliko dana. Sara je izala ispod tua zamotana u pekir. Rafael je leao na krevetu poluzatvorenih oiju. Pre odlaska u hotel svratili su do GCT (DI) NY. Ili bolje rei do GCT (15) NY, Grand central terminala, Njujork, do jedne od najveih eleznikih stanica u gradu, na etrdeset drugoj uhci. Broj 15 odnosio se na ormari s dragocenim papirima. Toliko su se muili, oko u sutini jednostavne ifre. Papiri su bili tamo, pouteli od vremena. Ispostavilo se da su dokumenti ispisani divnim, sigurnim rukopisom beskorisni. Stranice su sadravale razmiljanja o savremenom oveku sapetom zlim silama. Preuzeo ih je rimski izaslanik, iliti Rafael. ,,Da li si siguran da nas niko nije sledio?, pitala ga je Sara. Nisam. To nam je zasad poslednja briga. Imamo veliku prednost nad neprijateljima. Nee uiniti nita, bar u dogledno vreme. ,,U dogledno vreme? Tako je. Takvi nikad ne zaboravljaju. Napae nas kad se tome budemo najmanje nadah. To ne zvui uteno. To je cena koju moramo platiti. Zasad smo sigurni. Budunost je u bojim rukama. Sara je pozvala bolnicu, im su se uspeli na sedmi sprat Voldorfa, da bi saznala kako je njen otac. Ispostavila se da grozna rana nije naroito opasna. Starevi ljudi su znali da mue rtvu a da joj ne ugroze ivot. Poslala bi' ih novinama mnogo ranije, da sam znala da su tako dostupni,. Propustili bismo niz nezaboravnih avantura. Rafael je iznenaeno pogleda. Nastavila je da govori. Nije mi bilo jasno koliko je Vatikan umean u sve ovo. Znala sam da mi nee biti lako da ih nateram da me ozbiljno shvate. Zbog toga sam smislila plan. Pozvala sam Natah. Poslala sam joj dokumenta ekspresnom potom iz hotela u Portugalu, pre odlaska u Marfu.

,,Da li si isplanirala itavu scenu u katedrali? Nisam. Nisam ila tako daleko, niti sam znala ta e nam se tamo desiti. Zamolila sam je da nam pomogne kako zna i ume. Poznaje veliki broj ljudi, pa sam mislila da je najpogodnija linost za to. Nisam pogreila. Uspela je da se dokopa Barnsovog telefonskog broja. Nije znala kako da natera Vatikan da nas ozbiljno shvati. Stoga je smislila plan. Nasmejala se. Setila se Natalinog razgovora s majstorom. Ona je prvorazredna glumica. Imah smo neverovatnu sreu. Mislim da je bila izvanredna. Voleo bih da je upoznam." Rado u te upoznati s njom kad doe u London, odgovori Sara. Misli li da e CIA uiniti neto na svoju ruku, bez starca? ,,Ne znam. Ali ne verujem. Ne vidim ta bi time dobili. Umeani su u toliko skandala. Mislim da smo bezbedni. Sad mi je laknulo." Rafael ustade s postelje. Mogu li da se istuiram? Samo izvoli. Mogu li da pogledam papire? Samo napred. Zasluila si. Uverila se da se prvi dokumenti tiu administrativnih postavljenja. Bilo je tu i nekih izvetaja vatikanskih zvaninika. Najzanimljiviji deo je poinjao od este strane. To je bilo opseno razmatranje stanja crkve. Proitala ga je s najveom panjom, uprkos slabom poznavanju italijanskog. Neki su pasusi bili veoma inspirativni. Ako elimo da irimo uenja naeg Gospoda Isusa Hrista, ne vidim zato bismo se zaogrtali tamnom mantijom skrivajui duh od blinjih. Ne vidim zato bismo svoje rei predstavljali kao Njegove, zasenjujui uenje koje se slobodno nudi svima, da bi, putem vere, Isus Hrist zaista stupio u kontakt sa svima nama. Ne mogu da shvatim zato se sveta majka crkva zaogrnula mantijom tajnovitosti, protivrenoj u osnovi radosnom uenju Gospodnjem. Naa vera, toje radost i druenje, a naa lica ne odaju blagonaklon ve osuujui stav. S radou se posveujemo irenju Njegovoguenja, o rtvi i stradanju. Trpeoje nas radi. Svaki ak bogoslovije ui daponese teretgrenog oveanstva na svojim pleima, da se preobrazi u trudbenika to vredno radi, umesto da to ini nadahnut radou Spasiteljeve poruke. Reenje zavisi od nas, zato to u srcu nae crkve tujemo stare dogme. Ne usuujem se da ihpripiem Tvorcu. Mnogo Ijudije uproteklim vekovima sedelo na tronu svetog Petra. Stoleima smo prikupljali neizbrojiva blaga. Usuujem se da

kaem da smo najbogatija zemlja na svetu. Kako je to mogue ako je bliskost s narodom naa najvea dunost? Postali smo strateki probirljivi u pomaganju drugima. Naim golemim nasleem se upravlja kao gigantskom korporacijom. Mislim na naslee topotie od Isusa i Petra Ribara, o stoleima prenoenom blagu koji je stigao do mene. Moramo sepozabaviti nizom osnovnih pitanja, ali smopre svega duni da pokaemo put. Ajedini moguiputje onaj Gospoda Isusa Hrista, Oca naeg. Koja pitanja se mogu razjasniti u razgovoru s Ocem? Svapitanja. Dovoljnoje da sluamo Njegova uenja i savete, zato toje Onjo davno odgovorio na sva mogua pitanja i zato to neprestano odgovara na njih. Usuujem se da kaem daje odgovorio na svapitanja, ak i na ona nova. U ovom tekim, modernim vremenima postoji pitanje koja nas nepogreivo vodi kaputevima Ijubavi i bogougodnih dela, putevima Gospodnjim. Treba da se zapitamo: ta bi Isus uinio? Ovo jednostavno pitanje je odgovor na svapitanja. ta bi Isus uinio? Kontrola raanja? ivotje radost, ba kao i dete, kadje eljeno. Zato bismo preobrazili boanski dar u teret? Homoseksualni odnosi? Ne sudi. Sveteniki celibat? U kom delu Jevanelja sepominje? enske svetenice? Svi smojednaki u oima Gospodnjim. Crkva je duna da se posveti vernima i da podeli s njima Re Boju, da pomogne onima kojimaje pomo najpotrebnija, bez obzira na rasu ili veroispovest. Dunaje da se priblii drugim religijama, ne sudei o njihovim vrednostima i verovanjima, negujui drueljubivost i delei mudrost i Ijubav. Samo tako vizija da se hrianin moli Bogu u damiji, a musliman u crkvi, bez ogranienja i trvenja, nee biti san zaet na nebesima, zato to Nebesa mogu i moraju biti zaeta na zemlji. Kakav bi svet danas bio, da papa nije ubijen? pitala se Sara, nakon itanja. Oseala se potreseno i uzvieno. Nema sumnje da bi iz osnova promenio crkvu. Naila je i na papir napisan na njenom maternjem jeziku. Odmah je prepoznala Treu tajnu iz Fatime, koju je obznanila sestra Lusija: Piem iz pokornosti prema tebi, Gospode, kao to si mi naloio, putem njegove ekselencije biskupa Lerijera i Tvoje Svete Majke. Nakon dva, ve obznanjena dela, videsmo levo od Nae Gospe, malo iznad nje, anela saplamteim maem u levoj ruci. Plamenovi supalacali s maa, kao da e spaliti svet. Umirali su kad bi dodirnuli zrake svetlosti koji su isticali iz desne ruke

Nae Gospe, koja mu je ila u susret. Aneo pokaza na zemlju desnicom rukom, iprozbori odlunim, snanim glasom: Pokajte se, pokajte se, pokajte se! I videsmo snanu, snanu svetlost to bee Bog. I videsmo, kao odraz u ogledalu, biskupa odevenog u belo i znadosmo daje to Sveti otac. Jo nekoliko biskupa, svetenika, kaluera i asnih sestara pelo se strmom planinom. Na njenom vrhu bee golemi krst od grubih debala koja nalikovahu neotesanom hrastu. Sveti otac morade daproe kroz velikigrad u ruevinama, pre nego toje tamo stigao. Molio se za due mrtvih kojeje sretao na svomputu, gotovo drhtei i nesigurna koraka, ophrvan tugom i bolom,. Kadjestigao do vrha, dokje kleaopred velikim krstom, ubi ga grupa vojnika, biskupa i svetenika. Gaali su ga mecima istrelama i umirali na isti nain. Umrlisujedanpojedan: biskupi i svetenici, kalueri i asne sestre i brojni laici, gospoda i dame iz razliitih drutvenih i ekonomskih slojeva. Dva anela stajahu ispod krakova krsta, sa staklenim bokalima u rukama. U njima su skupljali krv muenika i njome kropili due onih koji su se pribliavali Bogu. Ubi ga grupa vojnika, biskupa i svetenika. Gaali su ga mecima i strelama, ponovi Sara u sebi. Kakve jo tajne crkva krije, zamenjujui ih laima predstavljenim kao neporecive istine?, promrmljala je. Kako ti je? Rafaelovo pitanje je prenulo iz razmiljanja. Upravo je izaao iz kupatila. Oblaio se posle tuiranja. Dobro mi je. Ide li negde? Odlazim. Moj zadatak je okonan. Ovaj komentar pogodi Saru, kao vedro hladne vode. ,,Ide? ao mi je zbog svega to si doivela. Znaj da sam sve uinio tebe radi. Ide... gde ide? Nije krila iznenaenje i razoarenje. ,,Da izbavim jo neku duu u opasnosti, naalio se. Ustala je i prila vatikanskom izaslaniku. ta e biti s nama? ,,S nama?, bio je zbunjen njenim pitanjem. Njeno lice je bilo sve blie i blie njegovom. Udahnuo je njen blagi parfem. ,,S nama... ta e biti s nama? Kada emo se videti?, pitala je, gledajui ga pravo u oi. Zato ne ostane jo koji dan? Rafael se vidno uznemirio. To je odudaralo od njegovog samopouzdanog stava.

Ve sam ti rekao da se nita od ovog nije desilo, Saro. Shvata li me? Prila mu je jo bhe, bez stida i straha. Zar nee da ostane sa mnom?, proaptala je. Mogao bi da ostane, praviu ti drutvo. Usne su im se gotovo susrele. Ustuknuo je u poslednjem trenutku. ,,Ne. Ne mogu. Zaista moram da idem, da odnesem ove papire u Vatikan. Tamo e odluiti o njihovoj daljoj sudbini. Imala je utisak da eli da ode to je pre mogue, kao da ne bei od nje, ve od samog avola. ,,Da li je ovo zbog mog oca... ,,Nije, ree Rafael. Nema veze s tvojim ocem. ,,Pa onda? Rafael uze papire i poe ka vratima. U pitanju je ivotni izbor. Otvorio je vrata spreman da ode. ,,ekaj, Sara ga je zadravala. Reci mi svoje pravo ime. Pogledao je, kao da je gleda poslednji put. Ali, Saro, zar si zaboravila ta sam ti rekao kad smo se upoznali? Zovem se Rafael. To su bile poslednje rei koje su jedno drugom uputili.

SMRT SVETENIKA, DEVETNAESTl FEBRUAR 2006. GODINE Vreme je isticalo. Nadbiskup Marinkus je leao na samrti znajui da e njegovi problemi poeti kad doe vreme polaganja rauna pred bogom koga se sad toliko plaio, pred onim kog je tako esto nipodatavao. Boji bankar je zamiljao kako Svemoguem pokazuje raunovodstvene knjige prihoda i rashoda, ulaza i izlaza i podatke o poinjenim prevarama, kako pokuava da ga ubedi u neophodnost diverzifikovanja investicija i pranje novca dobijenog od organizovanog kriminala. Groznica i samrtnike patnje su ga nagnale da vidi boga kao predsednika upravnog odbora, zvaninika nesposobnog da shvati da je sve to je njegov sluga uinio za osamdeset etiri godine, uinjeno u korist preduzea. Mnogi su verovali da je Pol Marinkus, stari nadbiskup ikaga, bio i suvie izolovan od sveta u dalekoj parohiji u Ilinoisu. Nikad se nije odrekao svoje moi, iako se povukao na geografsku marginu. Ostao je u slubi katolike crkve u diocezi Feniksa.

Grad sunca je bio veoma daleko od centra sveta, veoma daleko od Rima i veoma daleko od boga. Nije mogao da se otarasi gneva, sve otkad su ga italijanske sudije optuile za proneveru u Banko Ambrozijano. Zbog toga mu je srce oslabilo. Plaio se da su stari prijatelji sumnjali da ih je otkucao policiji i sudskim vlastima, zato to je njihova osveta znala biti strana. Zurio je u belu tavanicu, zamiljajui sebe kao jednog od etiri jahaa apokalipse: Kali, Sindona, eli i on, poslati od boga da ustroje svet. Marinkus je pamtio stranu sudbinu Roberta Kalvija. On je na jedvite jade ostao solventan, posle bankrotstva Banko Ambrozijano. I to samo zahvaljujui ucenama i podmiivanjima. Kako se ta ena zvala?, glasno je zapitao samog sebe. Zvala se Gracijela Koroer. Otkucala je Kalvija, pre nego to je skoila kroz prozor kancelarije, i zavrila smrskana na ploniku. Kad su ga milanske sudije poslale u zatvor Lodi, rekao im je vie nego to je bilo neophodno: Banko Ambrozijano nije moj. Ja sam u neijoj slubi. To je sve to mogu da vam kaem. Prijatelji ne oprataju govorljivost pred vlastima. Kalvi se izborio za uslovnu slobodu, tako to je izdao porodicu i prijatelje. Progonjeni i oajni Kalvi je pobegao iz Italije. Krio se na raznim mestima dok ga nisu nali. Naalost, mafija je preduhitrila policiju, verovatno ehjevi ili Sindonini ljudi. Osamnaestog juna, 1982. godine su mu natrpali cigle i petnaest hiljada dolara u depove, naknadu za uinjene usluge. Vezali su mu konopac oko vrata i gurnuli u ambis ispod mosta Blekfrir u Londonu. Policija je izvestila da je siroti Roberto izvrio samoubistvo. Imbecili! Nita ne znaju, pomisli Marinkus. Siroti Roberto. Mikele Sindona je za razliku od Kalvija dobio ono to zasluuje. Starac se ponosio svojim poslovnim poduhvatima, iako je bio nesposoban da vodi banku. Frenklinova banka je propala, kao i projekat s Banka privata italijana za porodicu enoveze. Tvrdio je da je studirao pravo, iako je ispoetka radio s voem, emu duguje nadimak Limunko. U neko doba se obratio Sicilijancima za pomo. Napredovao je zahvaljujui njima. Na sva usta se, budalasto, hvalisao da kontrolie milansku berzu. U Sjedinjenim Dravama se povezao sa porodicama Incerilos i Gambino, jo gorim prevarantima od enovezea. Uz njihovu pomo se obogatio i otpoeo poslovanje sa svetom stolicom, tanije sa Marinkusom i Kalvijem. Samo bi idiot traio da ga zovu gospodarom sveta, rekao je Marinkus. Sindona

se, sredinom ezdesetih kad su njegove i vatikanske finansije propale, obratio Kalviju za pomo. Njegova mo je znatno oslabila. Sindona je bio ugroen kako u Sjedinjenim Dravama, tako i u Italiji, gde su protiv njega pokrenute bezbrojne tube. Pritisnuo je Kalvija da spasi njegovu imperiju fondovima Banko Ambrozijano, iako su katolika banka i njene holding kompanije bile pod istragom sudskih vlasti. Marinkus i Kalvi su okrenuli lea Sicilijancu. Prepustili su ga sudbini. Sindona je u oajnikom pokuaju da izbegne zatvor, naredio ubistvo milanskih sudija koji su predsedavale sluajevima povezanim s njegovim prljavim poslovima. To je bila poslednja glupost, jo jedan u dugom nizu zloina. Uhapen je u Sjedinjenim Dravama. Italijanska vlada je zatraila njegovo izruenje. Sindona je imao malo prijatelja i velike dugove. Platio je za sve dvadeset treeg marta 1986. godine. Hoe li kukute s kafom, Mikele?, sarkastino upita Marinkus u pustoj spavaoj sobi. Poslednji put je pokuao da se osmehne. Zatvor nije sigurno utoite za velike dunike. Nije ni udo to je Mikele Sindona izdahnuo sa ukusom kukute u ustima. Marinkus je oseao izvesno saaljenje prema efu P2. Lio eli je imao vie mate nego mozga. Bio je umeniji sa zaverama, nego s novcem. Samo bi ubogom avolu palo na pamet da saini spisak imena i zanimanja svojih simpatizera, pomisli Marinkus. Spisak masona je 1981. godine izaao na videlo. Stari nadbiskup ikaga se osmehnuo. Pomislio je na Silvija Berluskonija, na mestu predsednika italijanske vlade. Masoni su se otarasili Delija kad se kula od karata obruila. Italijanske sudije su ga optuile za prikupljanje i otkrivanje dravnih tajni, za obmanjivanje suda tokom istrage i za lano bankrotstvo. eli je poslednje godine ivota proveo po sudovima i zatvorima. Stari politiar je sluio kaznu u kunom pritvoru, u vili u Arecu, ekajui smrt. Ubogi avo je sakrio stotine zlatnih poluga po ardinjerama. Sve su otkrivene. Koliko meseci ivota mu je ostalo? Vreme radi protiv svakoga, stari moj eli, uzdahnu Marinkus. Vie nije bilo vremena za objanjavanje i razotkrivanje tajni. Svemu je doao kraj. Sara je esto mislila da vie nikad nee iveti normalnim ivotom. Prevarila se. Stajala je na Trgu svetog Petra. Dan je bio kao svaki drugi. Prisustvovala je nedeljnoj misi koju je drao papa Benedikt XVI. Drutvo su joj pravili Raul i

Elizabeta, njeni roditelji. Tri meseca su prola otkad se otarasila J. C. i njegovih agenata. Njen otac se sasvim oporavio od rana nanesenih u Njujorku. Toliko toga je preturila preko glave da bi se izborila za mirno nedeljno jutro. Nije mogla da ne misli na lanac dogaaja koji je doveo do toga. Jo joj sve nije bilo jasno. Zato je Valdemar Firenci tragao za tim dokumentima? Da li ih je dugo lovio, ili ga je ponovno otvaranje istrage navelo da pone svoju? Otkrie njegovog lea u Tibru je samo potvrdilo njene najgore strahove, ostavivi mnoga pitanja bez odgovora. Stekla je mnogo jasniju sliku o drugim delovima prie. U noi kad je siroti Jovan Pavle I ubijen, sauesnici su sakrili dokumenta koje je pontif drao u rukama. Kasnije su ih poverili oveku kog je poznavala kao J. C. Uspeo je ih da doturi u Vatikansku tajnu arhivu, posle konklave na kojoj je izabran Jovan Pavle II. Monsinjor Firenci je pronaao papine papire o novim postavljenjima i treu tajnu. Poverio ih je prijatelju, ocu Marijusu Ferisu, nakon to se uverio u njihov znaaj. Nareenja su bila veoma jasna. Sauvaj papire i ekaj. Feris je prijatelju poslao klju ormaria u kom ih je sakrio. Situacija se iskomplikovala. Firenci je osetio da ga neko prati. Naruio je dva dvostruka portreta, s fotografijom Benedikta XVI, iza koje se krio crte Marijusa Ferisa, koji se pojavljivao samo ako bi se fotografija izloila crnom svetlu. Poslao ih je najpoverljivijim ljudima, Felipeu Aragonu u Madrid i Pablu Rinkonu u Buenos Ajres. Obian ovekbi pomislio da je to slika pape i nepoznatog starca, ali su oba svetenika znala Marijusa Ferisa. Firenci je smatrao da vie nita ne mora da im kae. Mogli su kontaktirati s njegovim prijateljem u Njujorku, snabdevenim instrukcijama da im otkrije mesto na kom uva dokumente. Tajna je bila poznata samo trojici ljudi. Firenci je smislio dobar plan. Kad su ljudi iz P2 poeli da jure papire, izgubili su dosta vremena u prikupljanju tragova. Firenci je pogreio, kad se poverio bliskom prijatelju biskupu Franesku Kosegi. Rekao mu je da je naao papire. Nije znao da je Kosega pripadnik masonske loe. Nastavio je istragu u tajnim arhivima i otkrio istinu o Kosegi. Jedne noi je otkrio spisak i video ime svog prijatelja na prvoj strani, u drugom stupcu. Zaprepastio se to mu prijatelj nikad nije rekao da je lan P2. Povukao je niz poteza da bi zatitio dokumente. Postali su izuzetno vani, nakon otvaranja istrage povodom smrti Jovana Pavla I.

Stavio je klju u koverat, zajedno sa spiskom. Poslao ga je Sari. Nadao se da e njen otac razumeti o emu je re. Nije znao da se ona nalazi na odmoru u Portugalu i da e koverat otvoriti s velikim zakanjenjem. Firenci je bio mrtav kad je to uinila. Za dlaku je izbegla istu sudbinu u Londonu. Sara nije mogla da shvati Firencijevu tenju da sakrije papire. U osnovi je inio isto to i J. C. Krio je dokaze, umesto da ih imiti. Sve je ostalo isto, promenila se samo lokacija i identitet uvara. Marijus Feris joj je objasnio ta se dogodilo tog sudbonosnog dana u Njujorku. Tanije one noi kad su svi bili na korak od smrti. Tvoj kum isprva nije nameravao da iskoristi papire. Hteo je da ih pohrani na sigurno mesto. Nameravao je da ih zatiti ili da ih da osobi od poverenja. Samo to? Da. Hteo je da ih skloni. Kasnije bi uinio ono to bude smatrao neophodnim. Ne zaboravi da je Firenci bio crkveni velikodostojnik i da je znao ta je najvanije. Teio je istini, naravno, ali je hteo da zatiti ugled Vatikana. Mislio je da e njegova svetost pronai najbolje reenje, da e Vatikan reagovati na uobiajeni nain. ,,A to je... Nikakva reakcija. Tiina je politika Vatikana. Shvatio je kakve dokumente je pronaao. Saznanje da su u sreditu crkve nepoteni ljudi nateralo je brata Firencija da neto preduzme. Moram da priznam da sam tu reakciju smatrao dovoljnom. Uinila si pravu stvar, Saro. Zahvalan sam ti zbog toga. Tri meseca kasnije inilo se da je sve prolo kako valja. Samo je jo jedna stvar zabrinjavala Saru. Nije bilo vesti od Rafaela, ili Deka Pejna ili ko zna koga. Nije znala kako da ga pronae, iako je silno elela da ga vidi. U jednom trenutku je htela da se obrati ocu za pomo, ali se predomislila. Nedeljna misa se okonala. Porodica Monteiro se etala bazilikom svetog Petra, okruena gomilom turista i vernika. Obilazili su Rim posle ruka u restoranu. Majka i ki su se divile velianstvenoj kupoli. Raul je opazio prijatelja u gomili. Priao mu je da bi ga pozdravio. Devojke, eleo bih da upoznate mog dragog prijatelja, ree Raul, kad im je priao. Sara nije podigla glavu. itala je turistiki informator o bazilici. Dopustiti mi da vam predstavim oca Rafaela Santinija." Sara je zaboravila na arenu knjiicu im je ula ime oevog prijatelja, Rafael. Podigla je glavu i ugledala oveka u crnoj halji.

Drago mi je to sam vas vidim, tiho je prozborio. Sara nije mogla da veruje sopstvenim oima. Rafael je svetenik! Otac Rafael upravlja parohijom severno od Rima, zar ne?, objasni Raul. Tako je. Nije daleko odavde. Pokuala sam da zavedem svetenika! Sara nije mogla da izbaci tu ideju iz glave. Kako je mogue da ovek poput njega bude svetenik, posveen Hristu? Shvatila je zato ju je odbio u hotelskoj sobi u Njujorku. Opredelio se za svoj poziv. Bio je boji ovek. titio je interese crkve. Nita drugo ga nije zanimalo. Hoete h da veerate s nama?, ponudio mu je Raul. Voleo bih, ah ne mogu. Doveo sam decu iz parohije u posetu Vatikanu. Drugi put. Nadam se, odvrati Sarin otac. Dokumenti su spaseni", rekao joj je Rafael. Sada su na sigurnom. Tamo gde im je mesto, sa znanjem njegove svetosti. Sara nije ula za postojanje Svete ahjanse, organizacije koja objedinjuje sve tajne slube Vatikana. Postoje brojne legende, prie i izmiljotine o ovoj instituciji. Ne mogu se potvrditi niti opovrgnuti. Neki ljudi misle da je Sveta alijansa skup beskrupuloznih svetenika pijuna, spremnih da u svako doba rtvuju ivote za Rim i pontifa. Tajna sluba Vatikana nema zvaninu adresu. Imena njenih agenata se ne nalaze ni na jednom platnom spisku, niti igde drugde. CIA, Mosad, CNI* i MI6 i pored toga veruju ne samo u postojanje Svete ahjanse, ve je i smatraju jednom od najmonijih i najdelotvornijih obavetajnih i kontraobavetajnih slubi na svetu. Agenti Vatikana su paljivo birani meu najsposobnijima i najverovatnije obuavani u institucijama van crkve. Rafael Santini je rano obuen sa odreenim ciljem. Dobio je zadatak da se ubaci u P2 i CIA, i da se aktivira kad to bude neophodno. Dve decenije je bio ,,spava. Posmatrao je institucije i organizacije koje je valjalo drati na oku iznutra, dok nije primio nareenje od svete stolice. Uinio je ono za ta je obuen. Na svetu nema nekoliko stotina, ve nekoliko hiljada svetenika koji itaju mise, poduavaju u kolama i tee bolesne, ekajui nareenja za akciju, prema jasnim uputstvima Vatikana. Ponekad se pitam koliko smo izgubili smru tog pape, zamiljeno je komentarisala Sara, etajui se rubovima Vatikana, nakon to se oprostila s Rafaelom Santinijem.

Misli na Jovana Pavla I?, pitao je njen otac. Tako je. Mislim da, nakon svega to sam saznala, niko nije zasluio da zauzme njegovo mesto. Otac je neno obgrlio. Znam kako ti je. Mora da shvati da ivot ide dalje. Albino Luani e jednog dana dobiti zaslueno priznanje. Nadam se. Saro, ne brini, prekinuo je otac. Bog se nikad ne odmara. elela je da to bude istina. asni ljudi e ovog puta dobro uvati tajnu, na mestu gde je ubistvo poinjeno, kao po nekom boanskom, pomalo obeenjakom kapricu. Dobro je zavladalo u nekadanjem carstvu zla. ini mi se da je Firencijev plan bio pun nedostataka. Uinio je sve to je bilo u njegovoj moi, negodovao je otac. Bilo bi mnogo bolje da nisi bila na odmoru, ili da je pokuao da dopre do mene na drugi nain. Ipak, ve su imali Marijusa Ferisa. ,,To to su imali Marijusa Ferisa ne znai da bi ga prisilili da im oda mesto na kom se kriju dokumenti. A mi smo to znali. Misli da bi pre umro nego da progovori? Dopusti da ti odgovorim pitanjem. ta misli, da li bi Rafael odao tajnu?" Naravno da ne bi. Ipak ne vidim nikakvu vezu izmeu njih. Nemaju nieg zajednikog. O da, imaju. Tvoj kum ne bi poslao papire Ferisu da mu u potpunosti nije verovao. Rafael. Stresla bi se od samog pomena njegovog imena. Naroito sad, kad je znala mnogo vie. Njen spasilac, sposoban da uini ono to je uinio u Londonu je italijanski svetenik! Da h je vie avo nego bog? Ipak, jo nisam do kraja ubeena, navaljivala je. Stalno se vraala Firencijevom planu, spremna da zaboravi izbavitelja. Zato je nainio dvostruke portret? To mi nikad nije bilo jasno. ,,Da bi dva svetenika prepoznala Marijusa Ferisa. Znah su da smo njemu mogu verovati. Naalost, otac Pablo nije bio dovoljno oprezan i nije sakrio fotografiju na sigurno mesto. Otkud si znao da je to dvostruki portret? Otac se nasmejao.

Pismo je, za nekog ko je upoznat sa situacijom, veoma precizno. Portret treba osvetliti mekom svetlou." Veoma inteligentno. Zato J. C. nije preuzeo rizik? Mogao se uspeti do poslednjih stepenica. Zbog straha. ,,Straha? ,,Da, zbog straha. Takvi ljudi su navikli da delaju samo kad su sigurni u pobedu. Sama pomisao na poraz ih paralie. Strah ih nagoni da prebivaju u tami i strpljivo ekaju izgledniju priliku. Hoe da kae da neko i dalje moe pokuati da povrati dokumente? ,,Ne verujem. J. C. nee iveti zauvek Trenutno stanje mu savreno odgovara. ,,Da li e pokuati da uini neto protiv nas? Sumnjam u to. Pokretanje ove teme moe samo da mu nakodi. Moemo biti mirni. Sarini roditelji su, neto pre est uvee, odluili da se vrate u hotel, da bi se odmorili pre veere. Uivali su u oputenoj etnji Rimom. teta to Sara nije mogla da izbaci susret s Rafaelom iz glave. Ako nita drugo, saznala je da nikad nije krio svoje pravo ime od nje. Lutala je ulicama i sokacima Rima sve do pola osam. Vraala se zaobilaznim putem u Grand hotel Palatino, na Vija Kavuru, nedaleko od Koloseuma. Planirala je da se poasti dobrim kupanjem i veerom. Bila je veoma umorna posle dugog, rano zapoetog dana. Neprestano je razmiljala o Rafaelu. Ula je u predvorje hotela, zadubljena u misli. Nije primetila tamnu priliku koja je satima pratila. Gospoice Saro Monteiro, pozvao je recepcioner. Bila je toliko izgubljena u mislima, da ga nije ula. Morao je da podigne glas. ,,Da?, konano se odazvala. Imate poruku, ree recepcioner. Predao joj je mali koverat. ,,Ko vam je dao? Izvinite, Ne znam ko ga je doneo. Nisam bio ovde kad je stigla. Dobro. Nema problema. Hvala. Otvorila je nezalepljeni koverat nadomak lifta. Izvukla je mali crni predmet, nalik dugmetu. Ula je u lift, ispunjena radoznalou i pronala poruku. Proitala je na putu do sedmog sprata. Nekoliko sekundi kasnije je podigla glavu, zaprepaena i nervozna. Pomislila je. Ne, ne ponovo. Nije mogue. Poruka je bila veoma kratka.

Oklevala je, iako je znala da ne moe izmai sudbini. Stavila je mali predmet u uvo i ekala. Moda je u pitanju praktina ala. Jedno je sigurno, nisu je priredih njeni roditelji. Dobro vee, gospoice Monteiro, odjeknu glas u njenom desnom uvu. ,,Ko je to? Zvuala je odluno, ali i zabrinuto. Zdravo, draga moja. Siguran sam da me nisi tako brzo zaboravila. U tom glasu je bilo mnogo sarkazma. Strano bih se uvredio. ta hoe? Sara je bila jo odlunija. Pokuavala je da prikrije strah, koji je obuzeo kad je prepoznala sagovornika. elim da vratim ono to mi po pravu pripada. To je bio starac, ubica Jovana Pavla I. Nemam ja nita s tim, hladno odvrati Sara. Idi u Vatikan. Grleni smeh je bio jedini odgovor. Grozni zvuk joj je parao ui. Oklevajui je koraala ka vratima sobe. Sad zna ta nameravam. elim da bude moj glasnik Odgovorna si to su papiri tamo dospeli. Mislim da je poteno da mi ih vrati. Doao je red na Saru da se nasmeje. ,,Stvarno? Nego kako. Imala je udan oseaj da starac neto krije. Otkljuala je vrata svoje sobe. Reci ta hoe. Imam posla. Vidi li paket na krevetu? Uasnula se kad ga je videla. ,,Da, rekla je priguenim glasom. Otvori ga. Posluala ga je. Pronala je sveanj papira. ta je ovo? Paljivo proitaj dokumente. Porazgovaraemo kasnije. Misli da e ovo biti dovoljno da ubedi Vatikan da ti preda eljene papire? Nesumnjivo. Svi imamo slabe take. ekaj uputstva. Zvunik je utihnuo. Izvadila ga je i bacila na krevet. Sela je na ivicu, s gomilom papira u rukama. Proitala je naslov, ime ispisano velikim slovima. MEHMED ALIAGDA

EPILOG Tada sam prvi putpredloio autoru da napie ovu knjigu, najato? Odgovor je jednostavan. Znam, iz sopstvenog iskuumro Jovan Pavle I su dobar, ali ne i jedini primer za to. Moram dapriznam da meje rezultat spisateljevog truda prijatno bih nagnao itaoce da razlikuju injenice od mate, naporom soposmehom ili pogledom dubokog oajanja, istina. Pisacje na ovim stranama stvorio lik koji me odgovarajue predstavlja. Odao mi je poast svojim radom. Zahvalan sam mu na vetini s kojom je razvio radnju, upotrebljavajui me za svoje svrhe. I ja sam od toga imao koristi. Uposlednje tri godine sejavio veliki broj teorija zavere povodom smrti Jovana Pavla I. Prijalo mije stajanje u zavetrini i sluanje gomile strunih komentara iz usta Ijudi koji se predstavljaju kaojedini vlasnici istine. vaniji zahtev je bio da mora da izmea injenice i matu. stva, da se pravi ivot odvija ba na taj nain. Veliki broj autentiniha istorijskih istina obine su izmiljotine. Okolnosti pod kojimaje iznenadio. injenice i mata su se dobro izmeale. Nepiem ovo da stvenog uma, ve da bi im rekao da nije sve toje reeno sa irokim Ne treba kriviti institucije, ve Ijude koji ih predstavljaju i rade za njih. Bio sam pripadnik loe P2. Kao Ijudsko bie, nisam, niti se pretvaram dajesam, imun nagreh iligreke. Ne zavaravajte se. Samo Bog moe da mi sudi. J.C LIKOVI Karmine Mino Pekoreli. Roen je u Sezano del Molizeu, u provinciji Izernija, etrnaestog septembra, 1928. Osnivao je nedeljnik Oservatorio politiko, specijalizovan za politike i finansijske skandale. Domogao se moi, zahvaljujui zavidnom poznavanju italijanskog politikog ivota i snanoj viziji. Pridruio se loi P2 Lia elija. Posle ubistva Alda Mora tampa ekskluzivna dokumenta, ukljuujui i tri pisma biveg predsednika vlade, upuena njegovoj porodici. lanci iz njegovog nedeljnika ozlojedili su veliki broj ljudi: politiare, poslanike, ministre i samog Lia elija. Pekoreli nije prezao od sastavljanja spiska lanova

P2 i njegovog slanja u Vatikan. Nameravao je da ga odtampa u svom asopisu. Ubijen je dvadesetog marta 1979. godine, uz elijevo znanje i pristanak. Za njegovu smrt odgovoran je istaknuti italijanski politiar. Aldo Moro. Italijanski dravnik. Roen je dvadeset treeg septembra 1916. godine u Maileu, u provinciji Lee. Pet puta je obavljao dunost predsednika italijanske vlade. Bio je jedan od dvojice najuticajnijih voa demohrianske partije. esnaestog marta 1978. godine su ga, u centru Rima, otele Crvene brigade. Drale su ga u zatoenitvu do smrti, devetog maja iste godine. Vlada se nije obazirala na Morove pismene zahteve za pomo, upuene partiji i porodici. Zauzela je vrst stav i odbila da pregovara s teroristima. Moro se ak obratio i svom prijatelju papi Pavlu VI. Ni taj apel nije naiao ni na kakav odziv. Zvanina verzija kae da su pripadnici Crvenih brigada ustrelili Alda Mora i da su ga gurnuh u gepek automobila, nakon to im je postalo jasno da vlada ulija Andreotija nije raspoloena za pregovore. Valja imati na umu da je zvanina verzija samo jedna od postojeih. Lio eli. Veliki majstor masonske loe P2. Roen je u Pistoji, dvadeset prvog aprila, 1919. godine. Bio je umean u gotovo sve velike italijanske skandale u proteklih trideset pet godina. Borio se na strani Franka u panskom graanskom ratu, kao pripadnik Musolinijevog kontigenta. Tokom Drugog svetskog rata je radio kao dounik Gestapoa. Slao je izvetaje hno Hermanu Geringu. Posle rata se pridruio CIA. U saradnji s NATO-om uestvuje u tajnoj operaciji Gladio, osnivanju neke vrste odreda za brze intervencije, u Italiji i drugim evropskim zemljama, meu kojima je bio i Portugal. Tajne snage su formirane zarad iskorenjivanje komunistike pretnje. Odgovoran je za bezbrojna teroristika dela. Ubistvo Jovana Pavla I je samo jedno od njih. Dobro je poznato da je uestvovao u ubistvima Alda Mora, Karmena Mina Pekorelija, Roberta Kalvija, predsednika portugalske vlade Franciska Sa Karneira i drugih. Nezakonita saradnja s nadbiskupom Polom Marinkusom, Robertom Kalvijem i Mikeleom Sindonom mu je omoguila proneveru sume od 1,4 mihjarde dolara. Sredstva su pripadala Istituto per le Opere di Religione (IRP). ivi u kunom pritvoru u toskanskoj vili. Pol Marinkus. Ameriki nadbiskup. Roen je u predgraima ikaga, petnaestog januara, 1922. godine. Od 1971. do 1990. godine je obavljao dunost direktora

Istituto per le Opere di Religione, poznatijem po imenu Vatikanska banka. Direktno je vimean u bezbrojne finansijske skandale s Liom ehjem iz P2, Robertom Kalvijem iz Banko Ambrozijano (iji je najvei akcionar Vatikanska banka), i Mikeleom Sindonom, italijanskim bankarom i mafijaem, kog je Pavle VI imenovao za papskog finansijskog savetnika. Zajedno su prali prljavi novac i skrivali zaradu banke pod Marinkusovom upravom, prikazujui da je novac uloen u dobrotvorne svrhe. Njegovo ime se pominje u velikom broju malo poznatih pria, npr. u vezi sa nestankom Emanuele Orlandi, petnaestogodinje devojice koju je Mehmed Ah Agda pokuao da otme radi otkupa. Marinkus je uivao poverenje pape Pavla VI. Jovan Pavle II, nije imao druge do da ga zadri na istom poloaju, to mu je omoguilo da postane trei najmoniji ovek Vatikana. Dobro je poznato ta je Jovan Pavle I nameravao da uini s Marinkusom. Bio je jedan od glavnih osumnjienih za smrt Albina Luanija. Marinkus je 1990, godine napustio mesto direktora Vatikanske banke. Vratio se u ikago. Kasnije se povukao u parohiju u Arizoni. Pronaen je mrtav u svom domu, dvadesetog februara 2006. godine. Roberto Kalvi. Milanski bankar roen trinaestog aprila 1920. tampa ga je, zbog veza s Vatikanom i nadbiskupom Polom Marinkusom nazvala boji bankar. Vrio je dunost predsednika Banko Ambrozijano. eli i Marinkus su manipulisali njime. Izveli su proneveru nezabeleenih razmera. Protivio se uklanjanju Jovana Pavla I. Nije se ovajdio od njegove smrti. Pobegao je za London, s lanim pasoem. Nekoliko dana kasnije, sedamnaestog juna 1982. je pronaen obeen ispod mosta Blekfrir. Britanska policija je njegovu pogibiju okarakterisala kao samoubistvo, uprkos brojnih tragova koji su govorili u prilog ubistvu. U depovima pantalona pronali su mnogo kamenja i petnaest hiljada dolara. Njegov sluaj je nedavno ponovo pokrenut u Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Male su anse da e pravi krivac ikad biti pronaen. an Mari Vilo. Francuski kardinal, roen jedanaestog oktobra 1905. godine. Imenovan je za dravnog sekretara Vatikana, za vladavine Pavla VI, 1969. godine. Obavljao je tu dunost do smrti pape i poetkom kratkog pontifikata Jovana Pavla I. Trebalo je da bude smenjen dvadeset devetog septembra 1978. godine. Papina smrt mu je omoguila da ostane na mestu dravnog sekretara tokom prve godine vladavine Jovana Pavla II, sve do smrti devetog marta 1979. godine. Bio je lan

masonske loe P2, pod vostvom Lia elija. Neki istraitelji ga krive za smrt Albina Luanija. Lusija de ezus Santos. Roena dvadeset drugog marta 1907. godine u Aljustreli, Portugal. Ona je jedna od dece iz Fatime, kojima se prikazala devica Marija. Obznanila je tri tajne koje je blaena devica Marija otkrila svetu. Crkva ih je skrila od javnosti, kojoj je ponudila lane istine. Srela se s Albinom Luanijem jedanaestog jula 1977. godine, u samostanu svete Tereze u Koimbri. Razgovarali su vie od dva sata. Tom prilikom je pala u trans i rekla buduem papi ta mu se sprema. Umrla je trinaestog februara 2005. godine. Mario Moreti. Osniva Drugih crvenih brigada. Kidnapovao je Alda Mora. Samo je on kontaktirao s Morom tokom itavog perioda zatoenitva. On je i ubio dravnika. Sluaj nije nikad do kraja rasvetljen. Poznato je da je P2 bila i te kako umeana u otmicu, kao i organizacija s drugog kontinenta. Osuen je na est doivotnih robija. Godine 1994. je osloboen, na opte iznenaenje. J. C. Roen... u... Bio je pokreta i izvoa bezbrojnih mranih dela. Pridruio se P2... Povukao se iz sveta pohtike i finansija. I dalje ima velikog uticaja na svet kriminala. ivi u... Ubio je Jovana Pavla I, u noi dvadeset devetog septembra, 1978. godine. Ostali likovi navedeni u knjizi pripadaju svetu mate. Zabeleka 1. Pretpostavke e u sledeem izdanju biti zamenjene vrstim injenicama. Zabeleka 2. P2 i dalje postoji, tajnovitija no ikad. RAZGOVOR S LUISOM MIGELOM ROOM, PISCEM TREE TAJNE" P: Da li loa P2 zaista postoji? Ako je to tano, ta o njoj pouzdano znamo, a ta ste vi izmislili kao pisac, da biste priu uinili zanimljivijom? O: P2 je postojala i jo postoji. Svi podaci u romanu pre i tokom 1978. godine su tani, ukljuujui imena pripadnika i voa loe. Izmislio sam sve to se desilo sa Sarom Monteiro i Rafaelom, kao i ideju da je J. C. i dan-danas deo P2.

P: Nekoliko nebeletristikih dela razmatra da li je papa Jovan Pavle I ubijen. Mislite h da postavljaju dobra pitanja? Da li ste se napajali teorijama zavere da biste stvorili dobar triler ili istinski verujete u postojanje zavere za ubistvo pape 1978. godine? O: Jovan Pavle I je ubijen dvadeset devetog septembra 1978. godine, u jedan ujutru. On nije umro u jedanaest ili jedanaest i trideset, dvadeset osmog septembra uvee, kao to stoji u zvaninom saoptenju. Potpuno sam siguran u to. Postoji veoma dobar lanak (u paniji je objavljen uz roman) iz pera panskog novinara, dopisnika iz Rima, koji opisuje sve to se te noi dogodilo. Taj novinar je zasluan za pojavu sumnji. Uspeo je da razgovara sa sestrom Vinencom. Rekla je da je pronala telo Jovana Pavla I, iako zvanina vatikanska verzija govori da ga je naao otac Don Megi, papin sekretar. Ta verzija se odrala tokom osamdesetih godina. Vatikan je ipak priznao da otac Megi nije pronaao telo. Papske vlasti su naterale sva umeana lica da daju zavet utanja. Otkud to znam? uo sam to od njegovog ubice. Dokazao je svoju tvrdnju. Lik J. C. u knjizi je zasnovan na stvarnoj osobi, ubici Jovana Pavla I. Predstavio mi se kao italijanski crkvenjak, to sigurno nije bio. Rekao mi je da bi trebalo da napiem knjigu o itavoj stvari, zato to ivimo u lanoj stvarnosti. Mi nita ne znamo, ak ni ono to mislimo da znamo. Trea tajna je ta knjiga. P: Bili ste dete u vreme smrti Jovana Pavla I. Pretpostavljam da se ne seate tadanjih medijskih izvetaja. Da h vas je neto vezano za ivot i smrt Jovana Pavla I, inspirisalo da napiete ovaj roman? O: Znao sam za Jovana Pavla II i neto o istoriji Vatikana. Istini za volju, ne mnogo. Sve do aprila 2005. nisam znao nita o Jovanu Pavlu I. Tek tada mi je poznanik, Italijan, ispriao ta se dogodilo. Od njega sam saznao ko je Albino Luani, ta je uinio da bi ga neko ubio, zato, kada i kako. Kasnije sam video dokumente koji su potvrivah poznanikovu priu (meu tim dokumentima su bili papiri koje je Jovan Pavle I imao kod sebe kobne veeri, a koji nisu doekali jutro). Sestra Vinenca ih je videla, kao i papin bliski saradnik don Dijego Lorenci. Nikad nisu pronaeni. U meuvremenu sam saznao znatno vie o Albinu Luaniju i vatikanskoj istoriji. Mogu da kaem da mi je drago to sam stupio u kontakt s tim svetom. P: Mistina sestra Lusija de ezus jedna je od najupeatljivijih likova u romanu. Ona je jedna od troje dece koja tvrde da su se srela

s devicom Marijom u Fatimi. Ona je Portugalka, ba kao i vi. Da li je pisanje o uvaenoj linosti iz vae kulture predstavljalo izvestan rizik? Mislite li da su tajne iz Fatime na neki nain povezane sa dananjim dogaajima i katastrofama, kao to se tvrdi u romanu? O: Re je o znatielji. Postoji izvesna dvosmislenost u vezi sa dogaajima u Fatimi. Verujemo u njih, ali znamo da je sestra Lusija pod potpunom kontrolom crkve. To znai da su neke stvari istinite, a neke nisu. Uzmimo tajne za primer. Neki ljudi veruju da ih je crkva izmislila da bi lake kontrolisala pastvu. Jovan Pavle II je dvehiljadite godine otkrio treu tajnu. Razoarala je najvei broj ljudi. Veina ne zna da su tajne napisane 1941. godine. Zasigurno znam da je sestra Lusija medijum i da je devicu Mariju viala ee nego to se misli. Nije joj se javljala samo od trinaestog maja do oktobra 1917. godine. Devica Marija joj se redovno javljala tokom itavog ivota. Kakve tajne joj je odala? Samo sestra Lusija, crkva i nekolicina ljudi van nje to znaju. Moda u napisati knjigu o tome. P: CIA i italijanska mafija igraju veliku ulogu u intrigama oko vaih protagonista, Rafaela i Sare. Da li te organizacije i danas presudno utiu na vatikansku politiku kao to su, kako pie u vaem romanu, uticale 1978. godine? O: Ne. Danas je situacija sasvim drugaija. Neophodan je jedinstven splet okolnosti da bi nereligijsko telo kontrolisalo svetu stolicu. Takav sticaj okolnosti j e postoj ao izmeu 1971. i 1981. godine. I tada se ticao finansijskog, a ne religioznog dela organizacije. Danas to nije mogue. Valja znati da u Vatikanu danas postoje verske organizacije monije nego to je bila P2. P: Kako je javnost reagovala na objavljivanje ovog romana? Da li su ljudi prihvatili tivo kao istinu kao to su neki uinili s Da Vinijevim kodom Dena Brauna ili ga uglavnom smatraju tvorevinom mate? O: Dobijam mejlove sa svih strana sveta. Jo nisam naiao na lou kritiku. itaocima se pria i likovi dopadaju. Pitaju da li e se po njoj snimati film. Misle da e biti veoma dobar. Hoe da saznaju vie o sluaju, to naroito vai za Italijane. Najvei deo prihvata sve to je izneseno u romanu kao injenicu, ak i avanture Sare i Rafaela. To je pomalo udno. Prole godine sam od novinara na radu u Vatikanu dobio neobini zahtev za dve kopije knjige na portugalskom. Izgleda da su knjige namenjene vanoj linosti koja se svakodnevno via s papom. Ta osoba je nezvanino poverila novinaru da su svi navodi iz knjige tani. To je prijatna vest. Ne mogu da kaem ime te osobe, iako mi se ini da znam ko je u pitanju verovatno kardinal ili biskup. Nema mnogo

Portugalaca u Vatikanu. Godi mi pomisao da dre do mog dela. Smatram da je to glavni razlog zbog kog crkva nije na njega reagovala, ili je reagovala tiinom.

O piscu:

Luis Migel Roa je roen u Oportu, Portugal. Godinama je radio u Londonu, kao televizijski pisac i producent. ivi u Portugalu. Pie za televiziju i film.