Petkovic NikolaT41

Ljudi najcesce placaju drugim ljudima da bi im sastavili racunar. Ovo nije retka stvar. Mislim da je korisna stvar kad covek zna da sastavi svoj kompjuter bez toga da ide u servis,i da ceka na red dok mu ne sastave kompjuter,pa ga tek kasnije nazovu telefonom ... Prva komponenta sa kojom se susredemo pri sklapanju raunara je naravno kudite. Odabir kudita zavisi od toga ta de biti "u njemu". Uvek bi trebalo napraviti balans izmeu kvaliteta kutije i njegove cene, pravilan izbor moe da nam utedi znatan deo novca. Poto kudite izvadimo iz kutije uvek je potrebno da se dobro pregleda, onako samo vizuelno, da bi se videlo da li nema nekakvih otedenja ( obino nastaju tokom transporta ).

Obicno uz svako novije kuciste dobijamo jedno vec ugradjeno napajanje.To je lepo od onoga ko ga je ugradio ,ali je uvek dobro znati kako da zamenimo napajanje ako nam umre staro ili ako samo hocemo da kupimo jedno jace. Znaci napajanje je mala kutija koja je povezana sa 220V-tnom elektricnom mrezom i obezbedjuje energiju ostalim delovima racunara.Jednostavno receno.

Nikada nemoj da izvadis napajanje dok radi racunar ili dok je ukljucen u struju,jer od toga mogu biti veliki problemi... Znaci izvadi kabl iz napajanja,i tek onda izvadi samo napajanje.

Slededa stvar koju moramo da uradimo jeste da se skine limena maska sa pozadine kudita, da bi se mogla montirati ploa i da se montira maska koja je dola u kutiji sa ploom. Mora se biti paljiv, maskica zna da bude poprilicno otra, pa posekotine nisu tako retke.

Posle toga na red dolazi postavljanje nosaa matine ploe ( zavrtanje ) unutar samog kudita, ali po rasporedu koji odgovara ploi.

Kao to se i moe videti samo postavljanje ploe nije toliko teak zadatak, ali je izuzetno vaan. Malo je redi da se mora biti paljiv! Prvo ploa se stavlja odozgo pod uglom od 45 stepeni, nikako ne sme da se prvo stavi da stoji ravno, pa onda da se gurne u maskicu jer bi tada nosai ( koji su metalni ) odozdo napravili trajna otedenja. Takoe se mora biti paljiv i prilikom zavrtanja afova, sve se mora raditi blago i sa punom koncentracijom, jer svako proklizavanje rafcigera i udaranje u plou znai i njeno trajno otedenje. Najbolje je koristiti rafcigere sa magnetnim vrhom, jer prilaz rupi nije uvek lak i dostupan, pa postavljanje rafa prstima i gotovo da nije mogude, a svako ispadanje rafa u kudite znai potencijalnu opasnost.

Slededi korak je postavljanje procesora. Mozak kompjutera.

Pre nego to se uopte raspakuje kutija sa procesorom i on izvadi i nje, ruke treba protrljati o neki veliki metalni predmet ( uzemljen ), recimo radiator, okvir od prozora ili slino. Zato je ovo vano? Statiki elektricitet koji se skuplja na rukama ( na povrini koe ) moe da oteti procesor ( iako ne izgleda verovatno, ali jeste jo kako ).

Na prvoj slici se vidi procesor u leitu, ali soket nije zatvoren. Prva stvar koja mora da se zna kod montiranja procesora jeste tzv. zero force odnosno procesor mora da "legne" u leite bez ikakve spoljne sile, samo svojom teinom. Da bi to bilo mogude, ruica soketa mora da bude podignuta, a trouglasti marker na procesoru mora da se poklapa sa markerom na leitu ( crveno uokvireno ). Poto procesor legne, sputa se ruica. Na drugoj slici je prikazano kako to izgleda, postoji mali zarez ispod koga ruica mora da se uzupi i tada je procesor pritegnut dovoljno. Na tredoj slici je prikazan montiran hladanjak. Sama procedura je relativno laka. Prvo se zakai desna strana, u naem sluaju ( ona na kojoj nije ruica ), pa se onda zatee opruga sve dok se ne zakai i na suprotnoj strani ( ponekad je potrebno primeniti i poprilinu silu ), napominjem ovu radnju nikada, ali nikada ne raditi rafcigerom jer se moe desiti da rafciger "proleti" i tada de sigurno ploa biti trajno unitena. Kada je i druga strana zakaena, treba zategnuti ruicu, strelica pokazuje smer u kojem se zatee, trebalo bi da bude tano u suprotnom poloaju od poetnog.

Poto je montiran procesor, moe da se povee kudite i ploa, odnosno da se poveu konektori.

Posle ovoga po nekoj logici postavlja se memorija, ali sam raspored nije bitan.
U naem sluaju u pitanju je DDR II. Poto ima samo jedan modul, uvek bi ga trebalo postaviti u prvi slot do procesora. Mora se samo obrati panja da se modul ne okrene naopako ( polomide plastiku slota ) i da zakake sa strane lepo legnu i prostor predvien za njih na samom modulu.
Ako imamo dva memorijska modula od iste firme,iste frekvencije,iste kolicine memorije (recimo jednaki) onda procitajmo uputstvo koje smo dobili uz maticnu plocu i postavimo ta dva modula tako da rade u dual-channel modu. Obicno se moduli postavljaju u prvi i treci slot.Ali ima i drugih kombinacija. Sa ovim mozemo postici znacajno ubrzanje racunara.

Hard disk, nije bitno gde de tano biti, ved kako je vama najlake i u zavisnosti od poloaja konektora i duine kablova. Vano je da se sa hard diskom rukuje neno, jer svaki udar ili tei potres za osetljivu plou moe da znai otedenje ( mehanika "ruka" zapara povrinu, to je otedenje koje nije mogude popraviti ).

Pozeljno je HDD i floppy drive staviti dalje jedni od drugih. To je u interesu boljeg strujanja vazduha i hladjenja.

Ako jos efikasnije hocemo da hladimo HDD,kupimo specijalni cooler za hard disk,koji mozemo da pricvrstimo iznad ili na hard disk.

Kada je sve na svom mestu,povezujemo kablove. Prvo kablovi za komunikaciju, pa potom kablovi za napajanje.

Posle ovoga moe da se pree na postavljanje ureaja koji idu na PCI ili PCIe.

Poto je re o velikom i esto ne tako lakom ureaju, na samom slotu postoji drza ( malo belo na levom kraju ). U ovom sluaju dra je napravljen kao kliza, pa pre nego to se grafika postavi on se pomeri u zadnji poloaj, pa ga posle postavljanja grafike treba vratiti ( ponekad mora malo i da se zapne, ali ne previe jer ako nede da se vrati to je znak da grafika nije legla u slot kako treba ). Postoji jo vrsta ovih draa, recimo sa nagibom u sredini pa kada montiramo grafiku ona ga potisne, pa kada dra sa grafike "prodje" zakaka se vrati u slobodan prostor i tako dri. Mada ovi konekori nisu od presudnog znaaja, za dranje mislim, ved su to rafovi ( ili drai ) na spoljnom limu grafike ili uredja koji se montira u PCI. Ako izuzmemo specifinost draa na PCIe slotu, procedura je ista za sve druge PCI komponente.

Iako danas ne koristi mnogo ljudi floppy drive,uvek dobro dodje jedan... Veoma je jednostavno ugraditi ga,a dobro dodje i kad hocemo da pokrecemo neke programe van op. sistema.

CD/DVD drive se ugradjuje na slican nacin kao i floppy drive.

Najbolje je kad znamo za sta cemo koristiti CD/DVD drive. Za jednostavnu kucnu upotrebu ce biti dovoljan i jedan combo drive (CD citac,CD rezac,DVD citac). Ali ako hocemo da pisemo vecu kolicinu podataka (igrice,filmovi,itd.) onda kupimo DVD rezac. I ako bas zelimo da pisemo puno,onda kupimo DVD rezac koji moze da pise i po dual-layer DVD-ima,iako vec vecina novijih rezaca podrzava ovu tehnologiju.

Pri kraju smo sa sklapanjem, ostaje nam da se srede malo kablovi. Prvo to treba uraditi jeste "podvezati" kablove koji idu od ventilatora na procesoru i kabl sa dodatna etiri pina ( za napajanje procesora ). Zato se ovo radi? Ako se ostavi onako kako jeste, ti kablovi su obino predugaki i esto znaju da upadnu u ventilator, mogu da ga zaustave, ali obino ventilator samo zakauje za kabl i stvara nesnosnu buku. Nije teko uraditi, a ne moe da smeta .
Takoe ostatak kablova rasporediti kako je potrebno, a one koji su viak vezicom skupiti i povezati. Tako emo biti sigurni da nita nee smetati, a dobijamo i na prostoru.

I na kraju bi sve trebalo da izgleda ovako