ETNOLOGIJA BALKANSKIH DRUSTAVA KULTURNA INTIMNOST

( Izvori : Milica Obradovic I Dubravka Buncic)

Drava i nacionalizam u poslednje vreme dobijaju sve znaajnije mesto u antropolokim istraivanjima, a to jeste da se bave iskustvom graana i funkcionera, a ne pitanjima formalne organizacije.esto polaze od zvanine ideologije,jer, govoriti o dravi na zaj nain ima za posledicu esencijalistiki pristup kopjeg se veina nas ograuje sa teko predvidljivom okolnou.. U trenucima krize nekonformisti su esto najlojalniji graani.Ni na nacionalnu dravu ni na esencijalizam ne treba gledati kao na daleke i neuhvatljive neprijatelje ve ih treba shvatati kao integralne aspekte drutvenog ivota. Nacionalna harmonija izlae pogledu naizgled transparentnu povrinu, ali nastoji da koliko god je mogue sakrije pukotine koje lee ispod te povrine..Na dravu se pozivaju ak i graani koji tvrde da joj se suprotstavljaju oni nju krive za svoje neuspehe i nesreu ili za izdaju nacionalnih interesa koje ona pretenduje da predstavlja i uva. Tim sitnim inovima esencijalizma svi oni doprinose da drava postane trajan i neodvojiv deo njihovog ivota.Malo je njih koji su u stanju da ive bez ikakvog obzira na nju. Postaviu pitanje kakve prednosti drutveni akteri nalaze u korienju zvaninih idioma kad nastoje da postignu esto izrazito neoficijelne line ciljeve i na koji nain ti inovi konstituiu i dravu i irok opseg nacionalnih i drugih identiteta. Zanimljiva je upotreba kulturne forme kao pokrie za drutveno delanje. Dravne ideologije i retorike svakodnevnog drutvenog ivota su sline i po svojim pretenzijama i po onome to obino postiu. Drava koristi jezik srodstva, porodice i tela kako bi njeni proglasi delovali neporsrednije.Ona time preobraa revoluciju u konforizam, etniko ienje predstavlja kao stvar nacionalnog konsenzusa i kulturne homogenosti i preinaava prljavtinu i strahote postanja u zavodljivu besmrtnost.. Istorijsko uproavanje nikada ne uspeva u potpunosti da prikrije injenice da i dalje oseamo postojanje protivrenosti. Ovde opisan pristup se moe okarakterisati kao istraivanje odnosa izmeu pogleda s dna i pogleda s vrha, meutim vrh i dno se ee posmatraju kao dve vrste mnogih prelamanja kulturnog angamana koji je zajedniki velikom broju uesnika (kulturni angaman vie ukazuje na proces). Ni jedan ugao posmatranja ne treba da ima prednost. Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovih skripti. Na naem sajtu (www.studentski-forum.org) moete nai i kompletan spisak ue i ire literature preporuene od strane profesora.

Najvaniju ulogu ima kulturna intimnost koju predstavlja prepoznavanje onih aspekata kulturnog dentiteta koji samtraju izvorom spoljanje neprijatnosti, ali istovremeno pruaju lanovima zajednice oseaj sigurnosti zbog pripadnosti drutvu. Glavni stav jeste da formalno delovanje nacionalnih drava zavisi od njihove koegzistencije sa razliitim ostvarenjima kulturne intimnosti. U intimnosti skrivenih prostora jedne nacije lee bar neki prvobitni modeli zvanine prakse..Ta zaguijia formalana ideologija drave pretenduje na intimnost i familijarnost kroz niz oiglednih metafora (nai mladii i devojke). Drava je zapravo kompleks ljudi i uloga i agresivnom retorikom nacionalne asti prikriva svoju nesposobnost da uvek ivi u skladu sa sopstvenim najviim pracipima.U tome nalazmo dokaz da sampe po sebi, pretenzije nacionalne drave na vrst, vean identitet utemeljen na univerzalnoj istini, kao i delovanje svih drutvenih uesnika, nisu nita drugo do strateka prilagoavanja zahtevima istorijskog trenutka. Anderson je pokazao da nacionalizam nudi mogunst da sopstvenu smrtnost graani jedne drave preobrate u kolektivnu besmrtnost, ali ne kae zato ta cela stvar deluje tako uspeno i esto niti kae da li postupci preobraenih reciprono utiu na kulturnu formu nacionalne drave u razvoju.Andersen zakljuuje da su nacionalizmi u osnovi slni po tome to svi imaju zajedniko poreklo i posledica su stava koji elita namee lokalnim kulturnim svetovima. Lokalni idiomi bivaju esto reciklirani tako da se vie ne mogu prepoznati.

PRIVID DRUTVENOSTI Kljuno obelje kulturne intimnosti su neprijatnost i gorko prepoznavanje jastva pri tome nije re o linim oseanjima ve o kolektivnom predsavljanju intimnosti.Kulturnu intimnost je korisnije opisati kao pkuaj projektovanja poznatog drutvenog iskustva na nepoznate i esto potencijalno opasne kontekste.Margoinalne zajednice su esto za antropologe predtsavljale izvor modela nacionalnog karaktera, a te modele najvie prihvataju nacionalisti koji najvie zaziru od antropolokog naina posmatranja. Marginalne zajednice su drutva u kojima su odnosi direktni.Na primer u turistikoj trgovini i u romantinom folkloru urabne elite marginalne zajednice oliavaju nacionalnu sutinu. Iz tog nesklada proistie veiti problem: kako tradiciju preinaiti u modernost, a sklonost ka pobuni u ljubav prema nacionalnoj nezavisnosti? Zapravo, prisvajajui lokalne idiome moralnosti, obiaja i srodnike solidarnosti zasvoje potrebe, drava odbacuje same lokalne predstave kao konzervativne ostatke, ivopisnu tradiciju i familizam, jer u njemu vidi ozbolkjne prepreke ostvarenja nacionalistike vizije modernosti koju zastupa evropska nacionalan drava. Ovakva modernost zasnovana na direktnim odnosima rastee drutvenu metonimiju do take pucanja. U SAD-u ali i u drugim zemljma utivost je postala deo komercijalne reklame i njen ne bukvalan status vie nije prekriven, ta vie. Pojaava se svest o njemu pa se jo vie naglaava dvosmislenost drutvenih odnosa koji od tog statusa zavise.Pa tako se naglaava drutvena izvetaenost. SVE PROMAJUI ESENCIALIZAM -2-

Nacionalizam i kulturna intimnost su meusobno zavisni. Kulturna intimnsot je pre svega prisnost sa opaanim drutvenim manama koje nude kulturno ubedljiva objanjenja oiglednih odstupanja od javnog interesa. Te mane se mogu iskoristiti za objanjenje ostupka onih koji potuju zakon ili jaaju njegove institucije. Na primer u Italiji za vere velikog antikorupcijksog pokreta ak i ljudi koji su teili da dovedu red politiko stanje u zemlji esto su bili pod sumnjom da su skloni posebnom podmuklom obliku lukavstva furberia. Oigledno prterano ogranienja zvaninog morala mogu u praksi otvoriti iroka polja delovanja pojedinanim drutvenim uesnicima bez obzira na njihove individulane motive. Metodoloki individualizam naciju vidi samo kao skup individualnih volja graana. Re je o obrnutom esencijalizmu koji je svoj politiki izraz naao u voluntarizmu Rolanda Regana i pokuaju Margaret Taer ( postoje samo individue) da potpuno opovrge postojanje drutvenog.Graani su neposredno zaokupljni graenjem nacionalnog identiteta na onaj nain koji je suprotstavljen zavnonoj ideologiji odnosno ideologiji politiara, slubenika,strunjaka i intelektualaca koj su isto tako nita drugo do obini ljudi. Sve to za antropologe vremenom postaje vrlo zanimljivo. Mada su i asami antropolozi ogranoeni oseanjem kolektivnog identiteta ma koliko on bio slab.Mark Abele je tretirao francuske politiare kao pleme. Pleme polotiara je kolektivitet sainjen od raznih ljudi koji rade razne stvari. Slino tome drava nije monolitan autonoman agens. Antropologija nacionaliznma i nacionalnih drava, statine istine mora traiti u svim segmentima populacije jer su svi u nju umeani. Po Gelnerovom miljenju ideologije pojedinih nacionalnih vostava bile su nepodsticajno sline skrojene od istog evroposkog materijala i nisu imale nikakve veza sa miljenjem i delanjem ljudi koji su toboe ujedinjavale pod istom zastavom.Gelnerova tvrdnja da masovno obrazovanje stvara zajedniku kulturu ne moe objasniti predispoziciju koja takav proces ini moguim. Gener takoe tvrdi da ne treba zanemarivati lokalne specifinosti koje nacionalizm,u po nekad daju posebno znaenje u okviru raliitih kultura i drutvenoh oklonosti.Protekolo je mnoo vremena dok je ovakva injenica priznata.Pojam uklapanje u globalno ukazuje na mogunost tumaenja kojim se dravni autoritet moe simbolino podiniti lokalnim interesima.Meutim pokazalo se da lanovi lokalnih zajednica razmiljaju o dravi u kategorijama veoma slinim onima koje dravni zvaninici koriste kada pokuavaju da pridobiju lokalno mnjenje( upotrebljabaju familistiku rektoriku kako bi upravljalu ljalnou ili privukli glasove). Te porodine metafore pokazuju da je nacionalna drava sazdana od intimnosti,a intimnost moe i da prekompanuje njene geopolotike pretenzije.Jedan od primera je sa Novog Zelanda. Neki Maori su otkrili da vode poreklo od Jevreja koji su pobegli iz Egipta. To ne samo da je pothranilo parabolu o osloboenju od jarma, ve je selo kolonijane hrianske misiopnare na status mlae brae. DISEMIJA I KODIRANJE INTIMNOSTI Pojam kulturne intimnost Hercfeld preporuije kao suprotan formalizmu kulturnog nacionalizmu.On uzraava dinamiku koju on nastoji da razjasni pojmom disemija. -3-

Disemija predstavlja formalne i kodirane napetosti izmeu zvaninog predstavljanja jastva i onoga to se deava u privatnosti klektivne introspekcije. Pod imenom diglosija se podrazumeva stanje u kome u nacionalnom jeziku postoji racep izmeu dva registra odnosno drutvena dijalekta: formalnog i esto namerno arhainog idioma koji se uglavnom koristi u zvanine svrhe, sa jedne strane, i obinog svakodnevnog govora sa druge strane. U diglosini situacijama takozvani visok registar esto ne moe da dopre do nedovoljno obrazovanioh ljudi. On postaje orue drutvenog, politikog i ekonomskog izdvajanja. Pojam disemija proiruje usko lingvistiki okvir diglosije. On ne zapostavlja jezik ali ga kontekstualizuje kao deo semiotikog kontinuuma koji ukljuuje utanje, gest, muziku, ali i ekonomske i graanske drutvene vrednost pa tako arhitektura moe biti najoigledniji izraz disemije. Binarizam pripada samom kodu. On ne objanjava heterogen i promenljiv drutveni svet u kojem ga ljudi bez obzira na sve koriste uspostavljanjem sopstvenih pretenzija na mo i razliku. Kine arlot Fert istie da nije svaki binarizam produkt imperijalnog projekta orjentalizma, ve se zapravo moe pokazati korisnim za objanjenjem posledica tog projekta. On kae da nuna posledica binarnosti je pravljenje razlike narativne strategije daju lingvistikim razlikama daju entitivnost. Ta konotacija pokazuje na materijalno znaenje simbolikog. Pojam disemije najbolje funkcionie kada je re o zemljama koje imaju dvosmislen odnos prema idealnim slikama mone kulture, gde su formalizam i ironija pravilna sredstva politikih nagodbi. Vano je naglasiti da iako se disemija moe smatrati parom kodova sa drutvenog stanovita je vano kako se ti kodovi zaista koriste.Na njih utiu istorijski procesi,a uesnici esto nisu svesni. SOCIJALNA POETIKA Ovde nije re o poeziji ve o poetici odnosno re je o tehnikoj analizi svojstva anrova u svim vrstama simbolikog izraavanja ukljuujui i askanja. Socijalna poetika se bavi igrom kroz koju ljudi nastoje da preokrenu prolaznu prednost u trajnop stanje u tom drutveno sveobuhvatnom smislu. Ona povezuje malu poetiku svakodnevnih interakcija sa velikim dramam oficijalne pompe i istorijografije kako bi razvile iluziju o malom i velikom. Specifini zadatak socijalne poetike pratei antiredukcionistiku nit vodilju ponovo uvede analizu u ivljeno istorijsko iskustvo i time obnovi znanje o drutveno kulturnim politikim temeljima odnosno kulrturne intimnosti ak i najzvaninije moi najapstraktnija znanja.Jedna od najeih tema socijalne poetike jeste upotreba stereotipa u drutvenoj ineterakciji.

-4-