-POJAM FINANSIJA Pojam finansija se javlja jo u srednjem veku.

Sam naziv poti e od re i finantio to zna i pla anje uop te. Finansije kao nau na disciplina nastaju sa razvojem robno-nov ane privrede i delovanjem zakona vrednosti. Priroda finansija je monetarna to jest nov ana, to zna i da bez novca i nov anih odnosa nema ni finansija. Savremena finansijska teorija obuhvata sve finansijske odnose koji se mogu svrstati u: 1) Monetarne finansije 2) Javne finansije 3) Medjunarodne finansije Monetarne finansije obuhvataju najve i deo nauke o finansijama. Javne finansije se odnose na prikupljanje i tro enje sredstava namenjenih finansiranju javnih potreba. Izmedju javnih i privatnih pravnih subjekata postoji vrsta povezanost. Naime javne slu be (dr ava) se finansira od pravnih lica (poreza koji oni pla aju) dok se istovremeno pojavljuje kao kupac njihovnih roba i usluga (javne nabavke). Privatni pravni subjekti takodje koriste usluge javnog sektora (obrazovanje, zdravstvo, kultura...). Njihovo poslovanje je pod uticajem zakona i ekonomsko politi ke dr ave. Medjunarodne finansije po svojoj prirodi pripadaju monetarnim finansijama ali njihov zna aj to jest injenica da se sve bave izu avanjem monetarnog problema, finansiranja i kretanja kapitala na globalnom nivou govori u prilog njihovog posmatranja kao zasebne nau ne discipline. Ipak treba imati u vidu da sva tri dela nisu medjusobno izolovana, ak naprotiv predstavljaju integrisani set jedinstvene nauke, nuke o finansijama. Razlog za ovo je to je u njihovoj osnovi novac, njegovo stvaranje, tokovi novca, nacionalni dohodak, njegova raspodela, instrumenti i subjekti tro enja dohodka... Nauka o finansijama se mo e podeliti i na: finansije u irem i finansije u u em smislu. Finansije u irem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na finansijskim odnosima. Finansije u u em smislu odnose se samo na prikupljanje i tro enje sredstava i zadovoljavanje potreba pri vr enju njenih brojnih funkcija.

-NOVAC Ekonomisti novac defini u kao op te prihva eno sredstvo pla anja kao i otplate duga. Oblici novca: 1) Robni novac 2) Papirni novac 3) Elektronski novac U po etku dominirao je princip razmene robe za robu to je slu aj za naturalnu razmenu ili trampu. Suprodstavljanjem koristi jednog proizvoda sa drugim u procesu razmene stvara se prvi oblik vrednosti. Prost oblik vrednosti imamo kada postoji izraz: X robe A= Y robe B, na primer 2 para cipela= jedno odelo Nov anice ili banknote predstavljaju svaki oblik novca koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje bez obzira na nastanak, ekonomsko zna enje i pravnu normu. Surogati novca su zamene za novac koji kao vrednosni papir (menice, ekovi i sli no) sadr e pravo koje njihov imalac ima na odredjenu koli inu privrednog novca (zlato). Elementi novca su: 1) Op te prihva eno sredstvo pla anja 2) Deljivost 3) Prenosivost Osnovne funkcije novca su da je mera ekonomske vrednosti, da je sredstvo razmene i uvar vrednosti. Vrednost roba i usluga se izra ava u novcu. Izra avanjem dobijamo cenu. Cena je nov ani izraz vrednosti roba i usluge. Za razliku od predhodne funkcije novac se i fizi ki pojavljuje. Dva oblika razmene (roba za novac i novac za robu). Kupac du nik, prodavac poverilac. Svetcki novac su jake valute ( dolar, euro, funta...). Prera unavanje jedne valute u drugu se radi prema paritetu novca. Paritet je osnova konvertibilnosti. Vrednost novca jedne zemlje naspram vrednosti novca druge zemlje ili zlata.

Zna aj novca za privredu: 1) Predstavlja klju nu kariku koja povezuje robne proizvodja e. 2) Pomo u njega se deli i rasporedjuje i tro i nacionalni dohodak 3) Slu i za regulisanje privrednih tokova -CILJEVI MONETARNE POLITIKE Ciljevi monetarne politike su: 1) 2) 3) 4) Upravljanje ponudom novca Upravljanje kamatnim stopama Stabilnost cena i uvanje kupovne mo i nacionalne valute Obezbedjenje ravnote e deviznog kursa

-MONETARNA RAVNOTE A Jvalja se kada je koli ina novca u opticaju jednaka tra enoj koli ini novca. P=T. Ukoliko postoji nesklad u punudi i tra nji za novcem nastaju procesi koji trebaju da otklone nov ani debalans: 1) Pribli ivanje postoje e koli ine novca tra nji novca 2) Pribli ivanje novca postoje oj koli ini Tra nja za novcem mo e biti trasakciona i pekulativna. Transakcija se odnosi na realni sektorprivredu a pekulativna na finansijski sektor. Prva grupa procesa odnosi se na kreiranje novca i kao takva je pod kontrolom monetarne vlasti. Druga stopa procesa odnosi se na reakcije ekonomskih subjekata na va u ili manju koli inu novca i odnosima na onu koju ele da zadr e. -MONETARNI AGREGATI Monetarni agregati se defini u kao monetarni indikatori koji slu e za svrhe odredjivanja kvaliteta I funkcija novca u privredi kao I za vodjenje monetarne politike dr ave. Nov ana masa obuhvata najlikvidniji deo finansijskih instrumenata. Njegovu likvidnost ne bi trebali izjedna avati sa uspe no u pojedinih finansijskih institucija. Dva aspekta definisanja nov ane mase su: teorijski pristp I empirijski pristup

-TEORIJSKI PRISTUP DEFINISANJA NOV ANE MASE 1) Tradicionalni concept stavlja akcenat na funkciju novca kao prometnog I plate nog sredstva. Saglasno tome nov ana masa obuhvata gotov novac u opticaju I depozit po vidjenju. 2) Pristup Miltona Fridmena koji akcenat stavlja na funkciju novca kao uvara vrednosti. U skladu sa tim nov ana masa obuhvata pored gotovog novca jo I ukupne depozite kako po vidjenju tako I oro ene depozite. 3) Pod nov anom masom podrazumeva pored gotovog novca I depozita I likvidne finansijske oblike kao to su potra ivanja prema ne bankarskim finansijskim instrumentima ( tedna I kreditna udru enja I osiiguravaju a dru tva) 4) Po Redklifovom izve taju o likvidnosti privrede concept nov ane mase treba da obuhvata sve likvidne finansijske oblike iskazane u pasivi ne samo nebankarskih institucija ve I bankarskih. Saglasno tome nov ana masa treba jo da obuhvata I kreditne linije. -EMPIRIJSKI PRISTUP DEFINISANJA NOV ANE MASE Nastao je shodno tome to teorijski pristup nije uspeo da na jedinstven na in defini e pojam nov ane mase. Empirijski pristup nastoji da nov anu masu defini e polaze i od novca kao sredstva za regulisanje privrednih tokova. Cilj je da se obezbedi kontrola dohodka, zaposlenosti I cena. U okviru empirijskog pristupa razlikuju se dva stani ta: 1) Monetarne agregate defini emo tako da se potisne njihova funkcionalna povezanost sa ne monetarnim varijabilama. 2) Nov anu masu defini e kori enjem statisti kih metoda kako bi se u spektru finansijskih oblika razigranih prema likvidnosti utvrdila granica izmedju novca I takozvanog kvazi novca. Primarni novac obuhvata novac od strane centralne banke I slu i kao osnova za kontrolu obima novca u opticaju. Novac kao instrument pla anja obuhvata instrument pla anja kreiran od strane centralne banke I sistema poslovnih banaka. Najva niji monetarni agregati: 1) Monetarna baza (Mo) gotovina, reserve I depoziti ustanova, blagajni ki zapisi 2) Transakcioni pristup (M1) gotov novac I transakcioni depozit

-BRZINA OPTICAJA NOVCA Uvodjenje novca I razlaganje akta kupovine od akta prodaje koji su se u uslovima trame odvijali istovremeno uslovilo je da prodavac sa istom svotom novca ne mora u dosledno vreme da se pojavi kao kupac. Sli no mogu e je da se pojavi kupac ali da se ne pojavi prodavac. U takvim uslovima mo e do i do poreme aja. U savremenoj monetarnoj teoriji op te prihva eno je da je koli ina novca jedan od va nijih faktora preivrednih kretanja, posebno u uslovima postojanja kreditnog novca I drugih surogata. Saglasno tome nov ana masa jedne privrede predstavlja dinamiku opticaja, promena je uslovljena: 1) Brzinom opticaja novca 2) Pona anjem privrednih sektora 3) Masom novca u opticaju U uslovima trampe brzina opticaja je beskona no velika to uspostavlja da je potrebna koli ina novca jednaka sumi. M=T/V=T/beskona no=0 M- potrebna koli ina novca V-brzina opticaja T-obim transakcija Brzina opticaja novca je ve a ako je razmak izmedju kupovine I prodaje manji, odnosno ako je trajanje ciklusa R-N-R kra i. -ZADATAK!!!! Ako jedna privreda godi nje proizvede I proda 5000 artikala po ceni od 2000 dinara, izra unati brzinu opticaja novca u uslovima kada koli ina novca u opticaju iznosi 250 000 nov anih jedinica. Obim transakcije T iznosi 5000x2000=10 000 000 Koli ina u opticaju M= 250 000 BRZINA OPTICAJA V=T/M= 10 000 000 / 250 000= 4 Ovo zna i da se svaka nov anica u datoj privredi obrne (upotrebi) etiri puta!

Koncepcije brzine opticaja novca: Transakciona brzina je odnos ukupnog iznnosa nov anih transakcija I koli ine novca I pokazuje koliko se jedinica nov anih transakcija dobija jediniicom novca u opticaju. Dohodna brzina predstavlja odnos izmedju nominalnog dru tvenog poizvoda (nacionalnog dohodtka) I koli ine novca I pokazuje koliko jedninica dru tvenog proizvoda dolazi na jedinicu novca u opticaju. Recipro na vrednost dohodne brzine opticaja (odnos koli ine novca I nominalnog dru tvenog proizvoda) NOVACxBRZINA= TRANSAKCIJAxCENA Faktori koji defini u brzinu obrtaja novca su: 1) Vredost novca 2) Sistem platnog prometa 3) Ostali faktori koji uti u da brzina obrta bude manja od maksimalne tehni ke Na brzinu opticaja novca uti u brojni inioci: vrednost novca, organizacija privrednog i nov anog sistema... Brzina obrta novca je manja ukoliko je potra nja za novcem ve ai obrnuto, u inflatornim prilikama svako nastoji da se to pre re i novca to smanjuje potra nju za novcem, a ubrzava njegov promet. -PRIMARNI NOVAC Razlika izmedju koli ine novca u opticaju i primarnog novca dobija na zna aju pojavom finansijskog posredavanja. Koli ina novca u opticaju predstavlja zbir gotovog novca i bankarskih depozita koji pripadaju nebankarskim ekonomskim subjektima M= G+D. Primarni novac predstavlja zbir gotovine i rezervi likvidnosti banaka kod centralne banke. Dakle gotovina je komponenta obe pomenute veli ine a osnovna razlika izmedju njih je u parametru R. Ta veli ina ini da primarni novac po svom kvalitetu bude vi i od kvaliteta obi nog novca (M) u smislu da (R) predstavlja osnovu za kretanje iz depozitnog novca. Primarni novac kreira centralna banka,a sekundarni ostale banke. -MONETARNA POLITIKA Predmet monetarne politike jeste regulisanje koli ine novca I obima kredita kako bi se obezbedila potrebna koli ina novca u opticaju. Optimalna koli ina novca u opticaju je ona koja omogu ava nesmetano odvijanje procesa reprodukcije uz saglasnost cena I privrede. Koli ina novca u opticaju u jednoj privredi naziva se nov ana masa.

Uzroci monetarne ravnote e: 3) 4) 5) 6) Bud etski deficit I zadu enje dr ave kod centralne banke Prezadu enost firmi za obrtna sredstva Prezadu enost stanovni tva Deblokiranje delova monetarnog volumena

Kvantitativne teorije inflacije polaze od kvantitativne teorije novca I Fi erove formule: MV=PT M-koli ina novca V-brzina opticaja novca T-robe I usluge DP P-cena Monetarna inflacija nastaje usled orevelike mase novca u opticaju I preterane efektivne tra nje za novcem.

-ZADATAK!!! Utvrditi indeks cena na malo I stopu inflacije ukoliko su dati slede i podatci: Mese na potro a ka korpa u: 2007 godini 500e 2008 godini 600e 2009 godini 650e Ip07= 500/500= 1x 100= 100% Ip08=600/500=1.2x 100= 120% Ip09=650/500=1.3x 100= 130% Stopa inflacije predstavlja potencijalnu promenu indeksa cena iz predhodnog perioda. Stopa inflacije u 2009 godini u odnosu na 2008 godinu iznosi 130- 120/120x 100= 7.69%

-DEVIZNE TRANSAKCIJE CENTRALNE BANKE Osnovna razlika izmedju ovih transakcija u odnosu na devizne operacije poslovnih banaka sa inostranstvom jeste da se istovremeno kreira I povla i preimarni novac sa jedne kao I da se uti e na kreditini potencijal banaka sa druge strane. Kada je kupovina deviza od strane centralne banke ve a od prodaje dolazi do kreiranja primarnog novca, a kao prodavci deviza javljaju se poslovne banke. Kupovina I prodaja deviza reflektuje se za potra nje I obaveze centralne banke prema inostranstvu. Porast inostranih obaveza deluje u suprotnom pravcu (prodaja deviza I smanjenje primarnog novca). -KREDITI CB POSLOVNIM BANKAMA Cilj- regulisanje novca I kredita kao I razvoj odredjenih aktivnosti koje su od posebnog zna aja za nacionalnu privredu. Time se obezbedjuje likvidnnost banaka kada usled sezonskih varijacija dolazi do ekspanzie u tra nji nov anih sredstava od strane preduze a. To se posti e odobravanjem kredita bankama HOV hartija od vrednosti kao I otkup preko banaka HOV privrednih subjekata. AVAL garancija (npr. irant) koji garantuje da e novac biti vra en. -KREDITI Posedovanje novca u koli ini ve oj od potrebne omogu ilo je njegovo privremeno seljenje, to jest pozajmljivanje onima koji ga nisu imali dovoljno u datom momentu, a bio im je neophodan za neki privredni poduhvat ili za potro nju. Ovakva transakcija uz odredjeni uslove nazivamo kredit. Putem kredita zadovoljavaju se na ire potrebe kako privrede tako I stanovni tva I ovi poslovi zauzimaju dominantno mesto kod poslovnih banaka. Krediti obezbedjuju likvidnost I kontinuitet preivredjivanja, utoliko pre to se danas proizvodnja ne mo e isklju ivo iz sopstvenih izvora. Sama re kredit poti e od latinske re i credo to zna i verovati. Kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju poverioca I du nika u kojem poverilac svoja nov ana sredstva ustupa du niku na odredjeni vremenski period I pod odredjenim uslovima.

-BANKARSTVO I KREDITI U SAVREMENOJ PRIVREDI Kriterijumi koji banke ine bankom I na osnovu kojih se mo e jasno definisati kao finansijska institucija ija je osnovna funkcija da snabdeva reprodukciju potrebnom koli inom novca I kreditom su slede i: 1) Banka se bavi uzimanjem I odobravanjem kredita I drugim oblicima plasmana kao I bankarskim poslom 2) Banka na osnovu primarne emisije centralne banke kreira novac pomo u sekundarne emisije I faktora monetarne multiplikacije 3) Banka uti e na usmerenje I raspored nov ane kaumulacije I finansira tednje, ponudu I tra nju nov anih sredstava I njihovu alokaciju. 4) Banke imaju vidnu ulogu I obavljaju funkcije platnog prometa jer uti u na brzinu cirkulacije. 5) Bankarstvo I kredit I savremenoj privredi imaju sna nu regleksiju na sve ekonomske transakcije u privredi I na finansijskom sistem u celini. -FUNKCIJE KREDITA 1) Mobilizatorska funkcija kredita sastoji se u organizovanju prikupljanja to jest mobilizaciji svih no anih sredstava koja su u dru tvu u privredi ras trkana na brojnim mestima I usitnjena u rukama mnogobrojnih vlasnika a koje su povremeno van proizvodnje. 2) Funkcija likvidnosti I stabilnosti- omogu ava likvidnost I kontinuitet proizvodnje doprinosi pove anju I ubrzanju reprodukcije I regulisanju ponude I tra nje. 3) Uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu- u ovom slu aju kredit se koristi kao bankarska podr ka izvoznicima za obrtna sredstva kako bi premostili vremenski razmak od prodaje do uplate kao I uvoznicima za kupovinu nephodnih sirovina I opreme. 4) Kredit kao mobilizator razvoja- kod privremeno nepovoljnim razvojnim podru ijima. 5) Kontrolna funkcija kredita- va an oblik kontrole banaka kotroli e korisnike kredita. - VRSTE KREDITA Prema strukturi I dospelosti naplate: 1) Kratkoro ni- imaju rokove dospe a do godinu dana 2) Srednjero ni- se odobravaju sa rokovima dospe a od jedne do pet godina, finansiraju investicije manjeg obima 3) Dugoro ni- imaju rokove iznad pet godina finansiraju krupne investicije

Prema na inu vra anja: 1) Jednokratni- vra a se u celini u ugovorenom roku 2) U ratama- vra a se prema ugovorenim rokovima otplate pojedinih delova kredita 3) Amortizacioni- otpla uje se ravnomerno u godi njem ili polugodi njem anuitetu. Delovi anuiteta se sastoje iz dela glavnice I dela kamate. Prema obliku: 1) Naturalni- kredit koji se daje u nekom realnom dobru ( ito, stoka) 2) Robni- kredit koji se daje u robi, a vra a u novcu I naj e i je izmedju poslovnih subjekata. 3) Nov ani- kredit koji se uzima I daje u novcu Prema ekonomskoj nameni: 1) 2) 3) 4) Proizvodni- kredit koji slu i da bi se uve ala proizvodna mo du nika Potro a ki- krediti za pove avanje kupovne mo i stanovni tva Izvozni I uvozni- kredit koji se koristi za podsticanje uvoza I izvoza Otkupni

-PROCES DOBIJANJA KREDITA: Kredite banka odobrava na osnovu pismenog zahteva koji komitent podnosi. Zahtev mora da sadr i: 1) Naziv komitenta I sedi te 2) Namenu kredita 3) Iznos tra enog kredita Nakon ovoga so obavlja procena koja sastoji: 1) 2) 3) 4) 5) Obrazlo enje zahteva za kredit Ocenu finansijskog stanja I uspe nosti poslovanja Status komitenta u banci Ocenu stepena rizika plasmana Predloga odluke

-BANKE I BANKARSKI SISTEM Osnovna funkcija banke jeste dobaljanje i usmeravanje sredstava za potrebe privredjivanja i reprodukcije. Bankarstvo se bavi istra ivanjem zna aja i poslovanja banaka kao ve nih institucija, finanasijski i ekonomskih sistema zemlje. Ima zadatak da ispituje i da prati op ta ekonomska kretanja koja se ispoljavaju funcionisanjem banaka u bankarskom sistemu. Bankarstvo predstavlja posebnu privrednu delatnost koja je odredjena vrstom i sadr ajem bankarskih institucija i poslova. Banka je kreditno depozitna institucija -FUNKCIJE DEVIZNOG TR I TA: 1) Da omogu i obavljanje medjunarodnih pla anja 2) realizaciju medjunarodnih kreditnih aran mana 3) za titu o dviznog kursa 4) pravi informacije u kretanju deviznih tr i ta 5) pomogne dr avi u vodjenju ekonomske, monetarne i spoljnotrgovinske politike

Vrste deviznih kurseva: Fiksni- utvrdjen je od starne monetarnih vlasti i zavisi od ponude i tra nje. Mo e oscilirati 2-3% na vi e i ni e Flukturaju i- devizni kurs se formira uglavnom pod uticajem ponude i tra nje deviza.