Vilijem Gibson, NEUROMANSER Preveo Aleksandar Markovi Prvi deo BLUZ IBA SITIJA 1.

Nebo iznad luke bilo je boje televizijskog ekrana, uklju enog na prazan kanal. "Nije ba da sam zavisan", uo je Kejs kako neko govori, dok se probijao kroz guvu oko ulaza u at. "Pre bi se reklo da mi organizam pati od akutnog nedostatka droge." Bio je to govor Gradova, i vic iz Gradova. atsubo je bio bar za profesionalne izgnanike; tu si mogao da pije nedelju dana, a da ne uje dve re i na japanskom. Rac je radio na anku, proteti ka ruka mu se jednoli no trzala dok je punio posluavnik aama sa to enim 'Kirinom'. Ugledao je Kejsa i nasmeio se, otkrivi zube koji su bili meavina isto noevropskog elika i sme e trulei. Kejs je naao sebi mesto za ankom, izme u neprirodne preplanulosti jedne kurve Lonija Zona i utirkane mornari ke uniforme visokog Afrikanca ije su jagodi ne kosti bile obeleene pravilnim brazdama plemenskih oiljaka. "Vejd se rano pojavio ovde, sa dvojicom svojih de aka", re e Rac i gurnu zdravom rukom kriglu du anka. "Moda ima neka posla s tobom, Kejse?" Kejs slegnu ramenima. Devojka sa njegove desne strane zakikota se i munu ga laktom. Barmenov osmeh se proiri. Njegova runo a bila je legendarna. U doba kada je svako sebi mogao da priuti lepotu, bilo je ne eg heraldi kog u njegovom nepristajanju na nju. Staromodna ruka zacvili dok je posezao za jo jednom kriglom. Bila je to ruska vojna proteza, manipulator sa sedam funkcija i regulacijom sile povratnom spregom, opto en prljavom rui astom plastikom. "Odve ste umetni ki nastrojeni, Herr Kejs." Rac zagrokta; taj zvuk mu je sluio kao smeh. Po ea otromboljeni trbuh u beloj koulji rui astom kandom. "Umetnik pomalo luckaste vrste." "Naravno", re e Kejs i srknu pivo. "Neko ovde mora da bude i zabavan. Jebeno je sigurno da to nisi ti." Kurvin smeh povisi se za oktavu. "A ni ti, sestro. Zato nestani, vai? Zon je moj bliski prijatelj." Ona pogleda Kejsa u o i i na ini najtii mogu i zvuk pljuvanja, jedva mi u i usne. Ali se ipak izgubi. "Isuse", re e Kejs, "kakav to umez vodi ovde? ovek ne moe da popije pi e." "Ha", re e Rac, briu i izbrazdano drvo krpom, "Zon ostavlja procenat od zarade. Tebe putam da radi ovde zato to si zabavan." Kada je Kejs podigao kriglu, spusti se jedan od onih neobi nih asaka tiine, kao da je stotinu nezavisnih razgovora istovremeno stiglo do pauze. Onda zazvoni kurvin kikot, obojen izvesnom histerijom. Rac zagrokta, "Gle', prolete an eo." "Kinezi", razdra se pijani Australijanac, "prokleti Kinezi izmislili su spajanje nerava. Nema dobre operacije nerava bez kopna. Tamo te srede kako treba, drukane..." "E, brate", re e Kejs u svoju au, dok se sva ona gor ina u njemu odjednom dizala kao u , "sad se ba prosra." Japanci su ve zaboravili vie o neurohirurgiji nego to su Kinezi ikada znali. Ilegalne klinike u ibi bile su gotovo svemogu e, potpuno su obnavljale tehnologiju svakih mesec dana, ali ni one nisu mogle da poprave tetu koja mu je naneta u onom hotelu u Memfisu. Bio je tu ve godinu dana, a jo je sanjao o kiberprostoru, iako se nada svake no i sve vie gasila. I pored sveg spida koji je uzimao, svih zaokreta i pre ica kojima je iao u No nom Gradu, jo je u snu video matricu, blistave reetke logike kako se ire u bezbojnoj praznini... Od Gradova ga je sada delio dug i nestvaran put ku i preko Pacifika, i vie nije bio ovek za konzolom,

kauboj kiberprostora. Tek jo jedna muvara koja pokuava da preivi. Ali snovi su nastavili da dolaze u japanskoj no i kao elektri ni vudu, i on bi zavapio za tim, zavapio kroz san, i budio se sam u tami, sklup an u svojoj kapsuli u nekom hotelu-konici, aka ukopanih u plo u kreveta, guvaju i fleksipenu me u prstima, pokuavaju i da dosegne konzolu koja nije bila tamo. "Sino sam video tvoju curu", re e Rac, dodaju i Kejsu drugi Kirin. "Ne postoji takva", re e on i otpi. "G ica Linda Li." Kejs odmahnu glavom. "Nema curu? Nita sli no? Samo biz, moj umetni ki prijatelju? Posve enost trgovini?" ankerove sitne, sme e o i bile su smetene duboko u naboranom mesu. "Mislim da si mi se vie dopadao kad si bio s njom. Vie si se smejao. Ovakav, sada, jedne bi no i mogao da pretera sa umetno u i da zavri u klini kim tankovima, me u rezervnim organima." "Kida mi srce, Race." Dovrio je pivo, platio i iziao, visokih, uskih ramena zgrbljenih ispod kiom iaranog maskirnog najlona vetrovke. Probijaju i se kroz svetinu Ninseija, ose ao je zadah sopstvenog ustajalog znoja. Kejs je imao dvadeset etiri godine. Sa dvadeset dve, bio je kauboj, konjokradica, jedan od najboljih u Gradovima. Obu avali su ga najbolji, Mekoj Poli i Bobi Kvin, legende u bizu. Radio je u gotovo neprestanom adrenalinskom zanosu, ishod udruene mladosti i vetine, priklju en na specijalno izra en dek kiberprostora koji je projektovao njegovu bestelesnu svest u sve ulnu halucinaciju matrice. Kao lopov, radio je za druge, bogatije lopove, poslodavce koji su obezbe ivali egzoti ni softver neophodan za prodor kroz blistave zidine korporacijskih sistema, otvaraju i prozore prema bogatim poljima podataka. Na inio je klasi nu greku, onu koju se zakleo da nikada ne e napraviti. Pokrao je svoje poslodavce. Zadrao je neto za sebe i pokuavao da to proturi kroz tarabu do Amsterdama. Jo nije bio siguran kako su ga otkrili, mada to vie nije ni bilo vano. O ekivao je da e ga ubiti, tada, ali oni su se samo nasmejali. Naravno da nema problema, rekli su mu, moe slobodno da uzme novac. Bi e mu itekako potreban. Jer - jo su se smeili - oni e se postarati da se vie nikada ne vrati u posao. Otetili su njegov nervni sistem ruskim mikotoksinom iz doba rata. Vezan za krevet u hotelu u Memfisu, dok je njegova nadarenost sagorevala mikron po mikron, halucinirao je trideset sati. Ote enje je bilo sitno, istan ano i savreno delotvorno. Za Kejsa, koji je iveo za bestelesni zanos kiberprostora, bio je to Pad. U barovima koje je pose ivao kao nadobudni kauboj, stav elite uklju ivao je izvesno samozadovoljno preziranje telesnog. Telo je bilo meso. Kejs je zavrio u zatvoru ro enog tela. Njegova ukupna imovina brzo je bila promenjena u Nove Jene, debeo sveanj starog papirnog novca koji je beskrajno kruio zatvorenom mreom svetskog crnog trita, poput koljki me u trobrajandskim ostrvljanima. Bilo je teko poslovati gotovinom u Gradovima; u Japanu je to ve bilo van zakona. Znao je, vrsto i nepobitno, da e u Japanu prona i sebi leka. U ibi. U registrovanoj klinici ili u senovitom svetu crne medicine. Sinonim za implante, spajanje nerava i mikrobioniku, iba je bila magnet za tehnokriminalni polusvet Gradova. Naavi se u ibi, posmatrao je kako se njegovi Novi Jeni tope u dvomese noj turi pregleda i konsultacija. Ljudi u ilegalnim klinikama, njegova poslednja nada, divili su se stru nosti kojom je bio osaka en, a zatim polako odmahivali glavama. Sada je spavao u najjeftinijim kov ezima, onima najblie luci, pod kvarcno-halogenim bujicama koje su svu no plavile dokove kao ogromne pozornice; tamo gde od bletanja televizijskog neba nisi mogao da vidi Tokio, ak ni visoki hologramski logo Fudi Elektrika, dok je Tokijski Zaliv bio crno prostranstvo gde su galebovi kruili iznad plove ih ostrvaca belog stiropora. Iza luke leao je grad, fabri ke kupole natkriljene dinovskim kockama

korporacijskih divova. Luka i grad bili su razdvojeni uskim grani nim pojasom starih ulica, podru jem bez slubenog imena. No ni Grad, sa Ninseijem u svom srcu. Po danu, barovi du Ninseija bili su zatvoreni kapcima i bezli ni, neon je bio ugaen, hologrami su ekali, zale eni, pod otrovnim srebrnim nebom. Dva bloka zapadno od ata, u ajdinici zvanoj ar d' Te, Kejs je sprao prvu ve ernju pilulu duplim espresom. Bio je to pljosnati rui asti osmougaonik, jaka varijanta brazilskog deksa koji je kupio od jedne Zonove cure. ar je imao zidove od ogledala i svako je bilo uokvireno crvenim neonkama. Kada se naao sam u ibi, gotovo bez novca i sasvim bez nade da e se izle iti, zapao je u neku vrstu pogubnog zanosa, iznu uju i sve kapital sa ledenom stra u koja kao da je pripadala nekom drugom. Tokom prvog meseca ubio je dva mukarca i jednu enu, zbog iznosa koji bi mu se godinu dana ranije inili smeni. Ninsei ga je tako obradio da mu je na kraju ulica izgledala kao otelovljenje nekakve smrtne elje, nekakvog potajnog otrova koji nije znao da nosi u sebi. No ni Grad bio je sli an izvitoperenom opitu iz socijalnog darvinizma koji vri neki razo arani istraiva , sa prstom stalno na komandi za brzo premotavanje. Ako prestane da muva, tone bez traga, ali ako malo premai brzinu, naruava krhku povrinsku ravnoteu crnog trita; u oba slu aja pojede te mrak i ne ostaje nita osim maglovitog se anja u umu tvorevine poput Raca, iako bi srce ili plu a ili bubrezi moda preiveli da poslue nekom strancu punom Novih Jena za robu iz klini kih tankova. Biz je ovde bio neprestano sveproimaju e gibanje, a smrt prihva ena kazna za lenjost, neobazrivost, nedostatak stila, nedostatak ose aja za zahteve sloenog protokola. Sam za stolom u ar d' Te, dok je osmougaonik po injao da deluje, sa iodama znoja prvo na dlanovima, odjednom svestan svake najeene dlake na rukama i grudima, Kejs shvati da je u jednom trenutku zaigrao usamljeni ku igru, kona ni pasijans. Nije vie nosio oruje, niti je preduzimao osnovne mere predostronosti. Uletao je u najbezglavije, najnesigurnije poslove na ulici, stekavi ugled onog koji moe da ti nabavi sve to poeli. Deo njega znao je da je ovaj oreol samounitenja bio napadno vidljiv njegovim sve malobrojnijim muterijama, ali se taj isti deo grejao saznanjem da je sve to samo trenutno. I ba taj deo njega, uljuljkan u i ekivanje smrti, najvie je mrzeo pomisao na Lindu Li. Pronaao ju je, jedne kine no i, u jednoj arkadi. Pod zaslepljuju im duhovima koji su goreli kroz maglu dima cigareta, hologramima arobnjakovog zamka, Tenkovskog rata za Evropu, Obzorja Njujorka... I sada se se ao kakva je bila, lica okupanog nemirnom svetlo u lasera, crta svedenih na kod: jagodice skerletni odsev ognja arobnjakovog zamka, elo natopljeno azurom kada je Minhen pao u Tenkovskom ratu, usne dodirnute vrelim zlatom kada je klize i kursor odbio varnice sa zida kanjona od nebodera. Te ve eri je bio u oblacima, sa ciglom Vejdovog ketamina na putu za Jokohamu i sa novcem ve u depu. Uao je sa tople kie koja je cvr ala na plo nicima Ninseija i ona je nekako ve bila izdvojena za njega, samo to lice me u desetinama lica za konzolama, izgubljeno u igri koju je igrala. Izraz na njenom licu, tada, bio je isti koji je video, satima kasnije, na njenom usnulom licu u kov egu u luci, sa gornjom usnom poput linije kojom deca crtaju pticu u letu. Proavi kroz igra nicu da se zaustavi kraj nje, ushi en poslom koji je sklopio, video je kako podie pogled. Sive o i oivi ene umrljanim crnim krejonom. O i neke zver ice prikovane farovima dolaze eg vozila. Njihova zajedni ka no produena u jutro, u karte za hover kupljene u luci i njegov prvi izlet preko Zaliva. Kia nije prestajala du Harajukua, blistala joj je na plasti noj jakni, deca Tokija marirala su pored uvenih butika u belim patikama i celofanskim ogrta ima, sve dok se nije nala s njim u pono nom tretanju dvorane sa pa inko automatima, dre i se za njegovu ruku kao dete. Getaltu droga i napetosti pod kojim se kretao bilo je potrebno mesec dana da pretvori one ve ito iznena ene o i u zdence refleksne potrebe. Posmatrao je kako se njena li nost lomi, razu uje kao ledeni breg, odlomci otplovljavaju, sve dok na kraju nije ugledao samo sirovu elju, gladni oklop zavisnosti. Posmatrao

ju je kako vreba slede i fiks sa usredsre eno u koja ga je podse ala na bogomoljke koje su se mogle kupiti na tezgama du ige, pored tankova sa plavim mutiranim aranima i cvr aka u kavezima od bambusa. Zurio je u crni prsten taloga u praznoj oljici. Talog je vibrirao od spida koji je uzeo. Sme i furnir stola bio je mutan od patine si unih ogrebotina. Dok mu se deks uspinjao ki mom, video je bezbrojne slu ajne udarce potrebne da nastane takva povrina. 'ar' je bila ure ena u zastarelom, bezimenom stilu iz prethodnog veka, nesigurna meavina japanske tradicionalne i blede milanske plastike, ali sve kao da je nosilo fini veo, kao da su nervi miliona posetilaca na neki na in nagrizli ogledala i nekada sjajnu plastiku, ostavivi svaku povrinu zamagljenu ne im to se nije dalo izbrisati. "Hej. Kejse, drue stari..." Podigao je pogled, susreo sive o i oivi ene krejonom. Nosila je izbledeli francuski orbitalni kombinezon i nove bele patike. "Traila sam te, ove e." Sela je preko puta njega, nalaktivi se na sto. Rukavi plavog kombinezona bili su otrgnuti sa ramena; mahinalno joj je potraio na rukama tragove derme ili igle. "'O e cigaretu?" Iskopala je zguvanu paklicu jijuan filtera iz depa na potkolenici i ponudila mu jednu. Uzeo je, sa ekao da mu zapali crvenim plasti nim valjkom. "Spava li ti, Kejse? Izgleda umorno." Njen naglasak govorio je da dolazi negde sa juga Gradova, oko Atlante. Koa ispod o iju bila joj je bleda i nezdravog izgleda, ali jo glatka i vrsta. Imala je dvadeset godina. U uglovima usana po ele su da joj se nepovratno usecaju nove brazde bola. Tamna kosa bila joj je vezana pozadi, trakom oslikane svile. ara je mogla da predstavlja emu mikrospojeva ili mapu grada. "Samo kad zaboravim da uzmem pilule", rekao je, istovremeno preplavljen plimom enje, udnje i usamljenosti, na talasnoj duini amfetamina. Pamtio je miris njene koe u pregrejanoj tmini kov ega u blizini luke, njene prste prepletene na njegovim krstima. Samo meso, pomislio je, koje eli drugo meso. "Vejd", re e ona, zamirivi. "Hteo bi da te vidi sa rupom na licu." Zapalila je svoju cigaretu. "Ko to kae? Rac? Razgovarala si sa Racom?" "Ne. Mona. Njen novi je jedan od Vejdovih momaka." "Dugujem mu previe. Ako me sredi, izvisio je za pare." Slegnuo je ramenima. "Mnogo je onih koji mu duguju, Kejse. Moda treba da poslui kao primer. Ozbiljno mislim da se pripazi." "Sigurno. A ti, Linda? Ima gde da spava?" "Da spavam." Zatresla je glavom. "Naravno, Kejse." Zadrhtala je, nagnuvi se napred preko stola. Lice joj je bilo oroeno znojem. "Evo", re e on i zavu e ruku u dep vetrovke, vade i zguvanu pedeseticu. Automatski ju je izravnao ispod stola, presavio na etvrtinu i dodao joj je. "Treba e tebi, medeni. Bolje je daj Vejdu." Sada je u tim sivim o ima bilo ne ega to nije umeo da protuma i, ne ega to tamo nikada ranije nije video. "Vejdu dugujem mnogo vie. Uzmi. Bi e toga jo", slagao je, posmatraju i kako njegovi Novi Jeni nestaju u depu sa patentnim zatvara em. "Nabavi taj novac, Kejse, i odma' potrai Vejda." "Vidimo se, Linda", re e on, ustaju i. "Naravno." Ispod njenih zenica nazirao se po milimetar beline. Sanpaku. "Bolje pazi le a, ove e." Klimnuo je glavom, nestrpljiv da ode. Osvrnuo se kada su se plasti na vrata zatvorila za njim i ugledao odraz njenih o iju u kavezu od crvenog neona. Petak uve e na Ninseiju. Proao je tezge sa jakitorijem i salone za masau, kafanu po imenu Lepa Cura, elektronsku grmljavinu arkada. Uklonio se da propusti tamno odevenog sararimana, opazivi Micubii-Genetehov logo tetoviran du njegove desne nadlanice.

Je li pravi? Ako jeste, pomislio je, trai nevolje. Ako nije, ko mu je kriv. M-G-ovi slubenici iznad odre enog ranga imali su ugra ene usavrene mikroprocesore za pra enje nivoa mutagena u krvotoku. U No nom Gradu za as bi te smotali zbog takve opreme, pravo u neku ilegalnu kliniku. Sarariman je bio Japanac, ali je svet Ninseija bio svet gej ina. Druine mornara odozdo iz luke, napeti usamljeni turisti u lovu na zadovoljstva kojih nije bilo ni u jednom vodi u, tekai iz Gradova koji se razme u kalemima i implantima, i bar desetak razli itih vrsta muvara, rojili su se ulicom u sloenom plesu elja i ponude. Postojale su nebrojene teorije koje su objanjavale zato iba Siti trpi zajednicu Ninseija, ali je Kejs bio naklonjen zamisli da su Jakuze moda uvale ovo mesto kao neku vrstu istorijskog parka, podsetnik na skromne po etke. Tako e je video izvestan smisao u pretpostavki da tehnologije u razvoju zahtevaju zone bezakonja, da No ni Grad nije tu zbog svojih itelja, ve kao namerno nenadgledan probni poligon tehnologije. Da li je Linda bila u pravu, pitao se, zure i u svetla na nebu. Da li bi ga Vejd ubio za primer? inilo mu se prili no besmisleno, ali, eto, i Vejd je trgovao prvenstveno zabranjenim biolokim proizvodima, iako se govorilo da treba da bude lud da to radi. Ali Linda je rekla da Vejd eli da ga vidi mrtvog. Kejsovo prvobitno saznanje o dinamici uli nog poslovanja bilo je da zapravo ni kupcu ni prodavcu nije potreban. Zadatak posrednika jeste da postane neophodno zlo. Nesigurna nia koju je Kejs izborio za sebe u zlo ina koj ekologiji No nog Grada bila je iskopana pomo u lai, produbljivana iz no i u no izdajom. Sada, kada je naslutio da zidovi po inju da se ljuljaju, ose ao je brid nekog udnog ushi enja. Nedelju dana ranije, odgodio je razmenu sinteti kog lezdanog ekstrakta, nude i ga uz ve i postotak nego obi no. Znao je da se to Vejdu nije svidelo. Vejd je bio njegov glavni snabdeva , sa devetogodinjim staom u ibi i jedan od retkih gej inskih preprodavaca koji su uspeli da iskuju veze sa strogo raslojenim zlo ina kim krugovima izvan granica No nog Grada. Genetski materijal i hormoni doticali su u Ninsei niz sloene lestvice fasada i paravana. Vejdu je polo za rukom da dospe do izvorita jedne od tih stvari, samo jednom, i sada je imao pouzdane veze u desetak gradova. Kejs je zatekao samoga sebe kako zuri u jedan izlog. Radnja je prodavala svetlucave kojetarije mornarima. Satove, noeve na oprugu, upalja e, depne video ure aje, simstim dekove, teke manriki lance i urikene. urikeni su ga oduvek op injavali, eli ne zvezde sa britkim vrhovima. Neki su bili hromirani, drugi crni, tre i sa povrinom koja se prelivala poput ulja na vodi. Me utim, pogled mu se zadravao na hromiranim zvezdama. Po ivale su na skerletnom ultraantilopu, vezane gotovo nevidljivim petljama ribarskog najlona, sa odtampanim zmajevima ili jingjang simbolima u sreditu. Sabirale su uli ni neon i izobli avale ga, i Kejsu pade na pamet da su to zvezde pod kojima putuje, da mu je sudbina odre ena sazve ima od jeftinog hroma. "Duli", re e on svojim zvezdama. "Vreme je da posetim starog Dulija. On e znati." Dulijus Din imao je sto trideset pet godina i njegov metabolizam bio je uredno osveavan svake nedelje basnoslovno skupim dozama seruma i hormona. Njegovo glavno osiguranje protiv starenja bilo je godinje hodo a e u Tokio, gde je genetski hirurg vaspostavljao kod njegove DNK, to se nije moglo izvesti u ibi. Zatim bi odleteo do Hongkonga i naru io jednogodinju zalihu odela i koulja. Bespolan i neljudski strpljiv, najve e zadovoljstvo kao da je nalazio u oboavanju ezoteri nih modnih oblika. Kejs ga nikada nije video dva puta u istom odelu, iako se inilo da se njegova garderoba sastoji uglavnom od pedantnih rekonstrukcija ode e iz prethodnog veka. Nosio je dioptrijska stakla, uokvirenana pau inastim zlatom, istesana iz tankih kriaka rui astog sinteti kog kvarca i zakoena kao ogledala u viktorijanskoj ku ici za lutke. Poslovne odaje nalazile su mu se u jednom skladitu na kraju Ninseija, koje je, izgleda, bilo delimi no nameteno, pre vie godina, nasumi nom zbirkom evropskog nametaja, kao da je Din tada nameravao da se tu nastani. Novoacte ke

police za knjige skupljale su prainu na jednom zidu prostorije u kojoj je Kejs ekao. Dve bokaste diznijevske stone svetiljke nezgrapno su u ale na niskom ajnom sto i u u stilu Kandinskog od skerletno lakiranog elika. Na zidu izme u polica za knjige visio je sat u stilu Dalija, sa rastopljenim broj anikom koji se cedio do golog betonskog poda. Hologramske kazaljke menjale su se u hodu prema naborima broj anika, ali nikada nisu pokazivale ta no vreme. Soba je bila prepuna transportnih modula od belog fiberglasa iz kojih se ose ao zadah slatka od umbira. "Reklo bi se da si ist, sinko stari", re e Dinov bestelesni glas. "Izvoli u i." Magnetski zasuni zagrmee iz leita du masivnih vrata u imitaciji ruinog drveta levo od polica za knjige. Na plastici je pisalo 'Dulijus din uvoz izvoz', velikim samolepljivim slovima koja su se ljutila. Ako je nametaj razbacan po Dinovom improvizovanom predvorju podse ao na kraj prethodnog veka, sam ured kao da je pripadao njegovom po etku. Dinovo glatko, rui asto lice posmatralo je Kejsa iz kruga svetlosti anti ke mesingane svetiljke sa pravougaonim senilom od tamnozelenog stakla. Uvoznik je sedeo dobro zati en iza ogromnog stola od obojenog elika, oivi enog sa obe strane visokim plakarima sa ladicama na injenim od neke vrste bledog drveta. Od one vrste, slutio je Kejs, koja je nekada sluila za uvanje pisanih dokumenata. Sto je bio prekriven kasetama, poutelim namotajima hartije iz tampa a i delovima neke vrste mehani ke pisa e maine, koju Din kao da nije stizao da sastavi. "ta te dovodi ovamo, derane?" upita Din, nude i Kejsu usku bombonu umotanu i plavo-belu kariranu hartiju. "Probaj jednu. Ove su Ting Ting ah, najbolje koje postoje." Kejs odbi slatki, zauze mesto na iskrivljenoj drvenoj obrtnoj stolici i povu e palcem du izbledelog poruba nogavice crnog dinsa. "Duli, ujem da Vejd 'o e da me ubije." "A. Dobro, de. A gde si to uo, ako smem da znam?" "Od ljudi." "Od ljudi", re e Din, va u i bombonu od umbira. "Kojih ljudi? Prijatelja?" Kejs potvrdi. "Nije uvek lako prepoznati prijatelje, zar ne?" "Dugujem mu neto malo para, Dine. Da li ti je neto pominjao?" "Nismo bili u vezi u poslednje vreme", odvrati Din, pa uzdahnu. "I da sam znao, moda ne bih mogao da ti kaem. S obzirom na stanje stvari, razume." "Stanje stvari?" "On je vana veza, Kejse." "Aha. I, 'o e li on da me ubije, Duli?" "Ne, koliko ja znam." Din slegnu ramenima. Kao da raspravljaju o ceni umbira. "Ako se pokae da su to neosnovane glasine, sinko stari, do i za nedelju dana i ima u neto za tebe, iz Singapura." "Iz hotela Nan Hai, ulica Benkulen?" "Puno pri a, sinko stari!" iskezi se Din. eli ni sto bio je krcat opremom za ometanje prislunih ure aja. "Vidimo se, Duli. Pozdravi u Vejda u tvoje ime." Dinovi prsti se podigoe i dodirnue savren vor na njegovoj kravati od blede svile. Jo nije preao ni ceo blok od Dinovog ureda kada ga je to pogodilo: iznenadno elijsko uvi anje da mu je neko za guzicom, i to sasvim blizu. Odravanje izvesne blage paranoje bilo je neto na ta se Kejs ve navikao. Trebalo je samo spre iti da se otme kontroli. Ali to je moglo da bude dosta zeznuto, posle svih onih osmougaonika. Odupro se navali adrenalina i namestio crte uskog lica u masku besposlice i dosade, prave i se da ga svetina nosi sa sobom. Kada je ugledao zamra en izlog, zastao je pred njim. Bio je to hirurki butik, zatvoren zbog renoviranja. Sa rukama u depovima vetrovke, zurio je kroz staklo u pljosnat romb mesa, odgajen u tanku, poloen na izrezbareno postolje od veta kog ada. Boja koe podse ala ga je na Zonove kurve; bila je tetovirana svetle im digitalnim brojkama spojenim sa potkonim ipom. to se

gnjaviti hirurgijom, mislio je, dok mu je znoj tekao niz rebra, kada moe jednostavno da nosi tu stvar u depu? Ne okre u i glavu, podigao je pogled i po eo da ispituje odraz gomile prolaznika. Eno, tamo. Iza mornara u uniformama kratkih rukava. Tamna kosa, neprozirne nao ari, tamna ode a, mrav... Onda je nestao. Kejs je ve tr ao, duboko pognut, krivudaju i izme u tela prolaznika. "Da mi iznajmi pitolj, ine?" De ak se nasmei. "Dva sat." Stajali su zajedno usred mirisa sveih plodova mora iza atre za sui u igi. "Vrati se, za dva sat." "Sad mi treba, ove e. Ima neto sad?" in po e da prekopava iza praznih dvolitarskih limenki u kojima je nekada bio ren u prahu. Izvukao je uzan predmet umotan u sivu plastiku. "Omamljiva . Jedan sat, dvadeset Novi Jen. Trideset depozit." "Sranje. Ne treba mi to. Treba mi pitolj. Kao kad bih hteo da upucam nekog, razume?" Konobar slegnu ramenima, vra aju i omamljiva iza limenki za ren. "Dva sat." Uao je u prodavnicu i ne pogledavi izloene urikene. Nikad u ivotu nije bacio nijedan. Kupio je dve paklice jijuana, posluivi se ipom Micubii banke na kome je stajalo da se zove arls Derek Mej. Bilo je to bolje nego Truman Star, najbolje to je mogao da dobije za paso. Japanka za terminalom izgledala je par godina starija od matorog Dina, i to bez pomo i nau nih dostignu a. Izvukao je tanki sveanj Novih Jena iz depa i pokazao joj ga. "Hteo bih da kupim oruje." Pokazala je u pravcu police sa noevima. "Ne", re e on. "Ne volim noeve." Ona onda izvu e duguljastu kutiju ispod tezge. Poklopac je bio od utog kartona, oslikan grubim prikazom sklup ane kobre sa rairenim klobukom. Unutra je lealo osam istovetnih cilindara umotanih u tanku hartiju. Posmatrao je kako prljavi sme i prsti skidaju hartiju sa jednog. Podigla je predmet da ga on vidi, eli nu cev mutnog sjaja sa konom om om na jednom kraju i malom bronzanom piramidom na drugom. Jednom rukom je uhvatila cev, drugom piramidu izme u palca i kaiprsta, i povukla. Tri nauljena, teleskopska nastavka od gusto namotane opruge iskliznue napolje i kljocnue u leitima. "Kobra", re e ona. Iznad neonskog treperenja Ninseija, nebo se oblivalo nekim opakim prelivom sive. Vazduh se pogorao; inilo se da ove no i ujeda, i polovina ljudi nosila je filter-maske. Kejs je proveo desetak minuta u piaonici, pokuavaju i da smisli odgovaraju i na in da sakrije kobru; kona no je morao da se pomiri s tim da je zatakne za pojas farmerki, sa cevi ukoso preko stomaka. Piramidalna udarna glava bila mu je izme u rebara i postave vetrovke. inilo se da e mu ve kod slede eg koraka ispasti na plo nik, ali se ipak ose ao sigurnije. at zapravo nije bio bar za preprodavce, ali je tokom nedelje privla io tu vrstu muterija. Petkom i subotom bilo je druga ije. Stalni posetioci ve inom su bili tu, ali su se gubili u dotoku mornara i specijalista koji su ih vrebali. Kada je Kejs gurnuo vrata da u e, pogledom je potraio Raca, ali anker nije bio tamo. Loni Zon, stalni podvoda u baru, posmatrao je sa zamu enim o inskim zanimanjem kako jedna od njegovih kurvi po inje da obra uje mladog mornara. Zon je bio navu en na hipnotik koji su Japanci zvali Obla ni Igra i. Uhvativi makroov pogled, Kejse ga pozva za ank. Zon pri e klize i usporeno kroz gomilu; duguljasto lice imalo mu je oputen i spokojan izraz. "Jesi li video Vejda ve eras, Loni?" Zon ga je posmatrao sa uobi ajenim mirom. Odmahnu glavom. "Siguran si, ove e?" "Moda u Nambanu. Moda pre dva sata."

"Je l' bio sa svojim de acima? Jedan od njih mrav, tamnokos, moda u crnoj jakni?" "Ne", re e Zon kona no, nabravi glatko elo da pokae napor sa kojim se se ao tako bezna ajnih pojedinosti. "Krupni momci. Nakalemljeni." Zonove o i jedva su imale beonja u, jo manje duicu; ispod polusklopljenih kapaka, zenice su bile rairene, ogromne. Dugo je zurio u Kejsovo lice, a onda spusti pogled. Ugleda eli ni bi . "Kobra", re e i podie obrvu. "Ho e nekog da sjebe?" "Vidimo se, Loni." Kejs izi e iz bara. Njegov prirepak opet se nalazio tu. Bio je siguran u to. Oseti trnce ushi enja. Osmougaonici i adrenalin meali su se sa ne im tre im. Uiva u ovome, pomislio je; poludeo si. Zato to je ovo bilo, na neki uvrnut i veoma srodan na in, ba kao trka kroz matricu. Bilo je potrebno samo se dovoljno iscrpsti, na i se u nekakvoj beznadenoj, ali i pored svega neizazvanoj nevolji, i videti Ninsei kao polje podataka, jednako kao to ga je matrica nekada podse ala na proteine koji se veu da odrede osobine elija. Tada je mogao da se ubaci u najve u brzinu i da klizi, potpuno zaokupljen, ali i odvojen od svega, dok sve oko njega poigrava u plesu biza, me udejstvu informacija, otelovljenih podataka u lavirintima crne berze... U ini to, Kejse, re e sebi. Usisaj ih unutra. To je poslednje to o ekuju. Bio je pola bloka od arkade sa automatima gde je prvi put sreo Lindu Li. Pojurio je kroz Ninsei, razbacavi grupu mornara u etnji. Jedan od njih vrisnu za njim na panskom. Slede eg trenutka, ve je bio unutra; zvuk se obruio na njega kao plimski talas, a u stoma noj upljini zabunjali su mu subsonici. Neko je postigao pogodak od deset megatona u Tenkovskom ratu za Evropu i simulirani vazduni talas preplavio je igra nicu belim zvukom dok se nad glavama rascvetavala bleda vatrena lopta. Presekao je nalevo i zatr ao se uz stepenice od iverice. Jednom je ve bio ovde sa Vejdom, da ugovori prodaju zabranjenih hormonalnih stimulanata sa ovekom po imenu Macuga. Se ao se hodnika, zamrljane podne podloge, reda istovetnih vrata koja su vodila u malene kocke ureda. Jedna vrata su bila otvorena. Japanka u crnoj majici bez rukava podie pogled sa belog terminala; iza glave joj je bio turisti ki poster Gr ke, Egejsko plavetnilo bilo je poprskano talasastim ideogramima. "Zovi obezbe enje ovamo", re e joj Kejs. Zatim se zatr ao niz hodnik, izvan njenog vidokruga. Dvoje poslednjih vrata bilo je zatvoreno i, pretpostavljao je, zaklju ano. Iz okreta je tresnuo onom svoje najlonske sprinterice u plavo lakirana kompozitna vrata u dnu. Ona pukoe, jeftin materijal se rasu iz slomljenog rama. Unutra tama, beli obris ku ita terminala. On je ve bio kod vrata sa desne strane, sa obema akama oko providne plasti ne kvake, upiru i svom snagom. Neto pu e i on se na e unutra. Ovde su se on i Vejd nali sa Macugom, ali je kompanija koju je Macuga koristio kao paravan odavno nestala. Nije bilo terminala, ni ega. Svetlost iz uli ice iza igra nice probijalo se kroz poroznu plastiku. Razaznao je zmijoliku petlju opti kih vlakana kako viri iz zida, gomilu praznih posuda za hranu i ku ite ventilatora bez elisa. Prozor je bio plo a jeftine plastike. Smaknuo je vetrovku, omotao je oko desne ake i udario. Plo a se rascepi, ali bila su potrebna jo dva udarca da ispadne iz okvira. Kroz prigueni haos igara po e da zavija alarm, zbog slomljenog prozora ili zato to ga je uklju ila devojka tamo na po etku hodnika. Kejs se okrenu, navu e jaknu i izbaci kobru do pune duine. Poto su vrata bila zatvorena, ra unao je da e njegov pratilac zaklju iti da je uao na vrata koja je dopola izvalio iz arki. Bronzana piramida kobre po ela je lagano da se ljulja, eli na opruga ubrzavala je njegov puls. Nita se nije doga alo. ulo se samo zavijanje alarma, tretanje igara, lupanje njegovog srca. Strah je doao poput nekog gotovo zaboravljenog prijatelja. Nije to bio hladni, ubrzani mehanizam paranoje izazvane deksom, ve obi an, ivotinjski strah. Toliko dugo je iveo na samoj ivici sloma da je gotovo zaboravio kako izgleda pravi strah. Sobi ak je bio mesto gde su ljudi ve umirali. Moda e i on tu poginuti. Moda imaju pitolje...

Tresak, sa suprotnog kraja hodnika. Muki glas koji je neto vikao na japanskom. Krik, vrisak uasa. Jo jedan tresak. I koraci, neuurbani, sve blii. Proli su njegova vrata. Zastali za tri brza otkucaja srca. I vratili se. Jedan, dva, tri. Potpetica je zagrebala podlogu. Nestadoe poslednji ostaci njegove odvanosti. Uvukao je kobru u ru ku i pourio prema prozoru, slep od straha, vrite ih ivaca. Popeo se, provukao, pao, sve to pre nego to je postao svestan ta je uradio. Sudar sa plo nikom ukucao je tupe poluge bola u njegove potkolenice. Uska traka svetlosti iz poluotvorenih sporednih vrata uokvirila je hrpu odba enih opti kih vlakana i kostur konzole. Bio je pao licem napred na gomilu promo enih iverica; prevrnuo se, u senku konzole. Prozor sobi ka bio je kvadrat slabe svetlosti. Alarm je jo pulsirao, ovde glasniji, jer je zid priguio urlanje igara. Pojavila se glava, uokvirena prozorom, osvetljena otpozadi fluorescentnom svetlo u iz hodnika, a onda je nestala. Potom se pojavi ponovo, ali on ni sad nije uspeo da razazna crte. Blesak srebra preko o iju. "Sranje", re e neko, neka ena, naglaskom sa severa Gradova. Glava se vie nije pojavila. Kejs je leao pod konzolom, polako broje i do dvadeset, a onda je ustao. eli na kobra jo mu je bila u ruci, ali trebalo mu je nekoliko sekundi da se seti ta je to. Otepao je niz uli icu, paze i da ne optereti levi lanak. inov pitolj bio je pedeset godina stara vijetnamska imitacija junoameri ke kopije Valtera PPK, sa dvostepenim prvim okidanjem i gadnim trzajem. Primao je municiju za puku kalibra 22, i Kejs bi radije izabrao eksplozivna zrna od olovnog azida nego obi na kineska sa upljim vrhom koja mu je prodao in. Ipak, bio je to pitolj sa devet metaka, i kad je poao niz igu iz atre sa suijem smestio ga je u dep vetrovke. Rukohvat je bio od jarko crvene plastike sa reljefnim motivom uspravljenog zmaja, da moe da se opipa palcem u mraku. Kobru je spustio u kantu za otpatke na Ninseiju i na suvo progutao jo jedan osmougaonik. Pilula mu je ponovo uklju ila kola u glavi i on je odjedrio noen gomilom niz igu do Ninseija, pa preko, u Baicu. Zaklju io je da je njegov pratilac nestao, i to nije bilo loe. Trebalo je da obavi neke razgovore, da ugovori biz, i to nije moglo da eka. Blok nie u Baicuu, prema luci, uzdizala se bezli na poslovna desetospratnica od rune ute cigle. Prozori su joj sada bili u mraku, ali se mogao nazreti slab sjaj sa krova, kad biste istegli vrat. Neosvetljen neonski znak na ulazu nudio je 'Jeftin Hotel' ispod ume ideograma. Ako je mesto i imalo drugo ime, Kejse ga nije znao; uvek su ga zvali samo 'Jeftin Hotel'. Do njega se moglo do i kroz jednu uli icu u Baicuu, gde je na dnu prozirnog okna ekao lift. Lift je, kao i 'Jeftin Hotel', bio krpe, vezan za zgradu bambusom i epoksidom. Kejs je uao u plasti nu kabinu i upotrebio klju , neobeleen komad krute magnetske trake. Kejs je tu unajmio kov eg, pla aju i nedeljno, jo otkako je stigao u ibu, ali nikada nije spavao u 'Jeftinom Hotelu'. Spavao je na jeftinijim mestima. Lift je mirisao na parfem i cigarete; zidovi kabine bili su izgrebani i prljavi od ruku. Proavi peti sprat, ugledao je svetlosti Ninseija. Kuckao je prstima po drci pitolja dok je kabina usporavala, uz postepeno itanje. Kao i uvek, zaustavila se uz silovit trzaj, ali je on bio spreman na to. Iziao je na zaravan koja je sluila kao predvorje i travnjak. U sreditu etvrtastog tepiha od zelene plasti ne trave japanski tinejder sedeo je za konzolom u obliku latini nog slova C i itao knjigu. Beli kov ezi od fiberglasa bili su raspore eni po gra evinskim skelama. est spratova kov ega, deset kov ega na svakom. Kejs klimnu de aku i otepa preko plasti ne trave do najbliih lestvica. Gra evina je bila natkriljena jeftinim laminiranim pokrovom koji je lupao na ja em vetru i prokinjavao, ali je kov ege bilo prili no teko otvoriti bez klju a. Reetkasta platforma podrhtavala je pod njegovom teinom dok se postrance vukao du tre eg niza do broja 92. Kov ezi su bili tri metra duga ki, ovalna vrata iroka metar i jedva neto via od metar i po. Gurnuo je klju u prorez i

sa ekao da ku ni kompjuter dovri o itavanje. Magnetni zasuni ospokojavaju e zatreskae i vrata se okomito podigoe uz kripu opruga. Zamirkae fluorescentna svetla, pale i se, kada se uvukao unutra, povukao vrata za sobom i udario prekida koji je uklju ivao ru nu bravu. U broju 92 nije bilo ni ega osim uobi ajenog depnog ra unara Hita i i malog, belog hladnjaka od stiropora. U hladnjaku su bili samo ostaci tri bloka suvog leda po deset kila, brino umotanih u hartiju da bi se izbeglo isparavanje i aluminijumske laboratorijske boce. u e i na sme oj plo i od fleksipene koja je bila istovremeno pod i leaj, Kejse izvadi inov 22. iz depa i odloi ga na hladnjak. Zatim skide vetrovku. Terminal kov ega bio je ugra en u konkavni zid, preko puta table sa ku nim redom na sedam jezika. Kejs uze rui asti telefon iz leita i napamet otkuca broj u Hongkongu. Sa ekao je da zazvoni pet puta i prekinuo vezu. Kupac tri megabajta vru eg RAM-a u Hita iju nije primao pozive. Otkucao je broj u Tokiju, u in ukuu. Javila se ena, govore i neto na japanskom. "Da li je Zmija tu?" "Lepo od tebe to si se javio", re e Zmija sa druge veze. "O ekivao sam tvoj poziv." "Imam muziku koju si traio." Bacio je pogled prema hladnjaku. "Obaka mi je milo da to ujem. Nego, imamo problema sa protokom gotovine. Ima li paravan?" "Ah, ove e, stvarno mi treba ta lova..." Zmija prekide vezu. "E, jesi govno", re e Kejs u zujanje slualice. Zurio je u jeftin mali pitolj. "Nepouzdano", re e, "ve eras sve izgleda tako nepouzdano." Kejs je uao u at sat pre svitanja, sa obema rukama u depovima jakne; u jednoj je drao iznajmljeni pitolj, u drugoj aluminijumsku bo icu. Rac je bio za stolom u dnu, u kripavoj stolici, pio je Apolonarisovu vodu iz pivske krigle, naslonivi stotinu dvadeset kilograma testastog mesa na zid. Za ankom je bio mladi Brazilac zvani Kurt, posluuju i neveliku grupu uglavnom tihih pijanaca. Racova plasti na ruka zujala je dok je podizao kriglu i otpijao. Obrijana glava bila mu je oroena znojem. "Loe izgleda, prijatelju umetni e", re e, blesnuvi vlanim grobljem svojih zuba. "Dobro mi je", re e Kejs, cere i se kao lobanja. "Prokleto dobro." Sru io se u stolicu preko puta Racove, ne vade i ruke iz depova. "Pa si malo skitao okolo u toj pokretnoj tvr avi od cuge i diza a, kako da ne. Bezbedan od jakih ose anja, a? "to mi se malo ne skine, Rac? Jesi video Vejda?" "Bezbedan od straha i samo e", nastavio je anker. "Posluaj malo strah. Moda ti je to prijatelj." " uo si za no anju guvu u arkadi, Race? Je li neko povre en?" "Ludak isek'o uvara." On slegnu ramenima. "Neka cura, kau." "Moram da razgovaram sa Vejdom, Race, ja..." "A." Racove usne se stisnue u liniju. Gledao je iza Kejsa, prema ulazu. "Samo to nisi, rek'o bih." Kejsu se iznenada javi blesak urikena u onom izlogu. Spid mu je pevao u glavi. Pitolj u ruci bio mu je mokar od znoja. "Herr Vejde", re e Rac, polako pruaju i svoje rui asto pomagalo kao da o ekuje rukovanje. "Kakvo zadovoljstvo. Tako nam retko ukazujete ast." Kejs okrenu glavu i pogleda uvis u Vejdovo lice. Bila je to preplanula i neupadljiva maska. O i su bile odgajeni Nikonovi transplanti, morski zelene. Vejd je imao svileno odelo boje pu anog metala i jednostavnu platinsku narukvicu na svakoj ruci. Uz bok su mu stajali njegovi de aci, gotovo istovetni mladi i, ruku i ramena nabreklih od nakalemljenih mii a. "Kako je, Kejse?" "Gospodo", re e Rac, podiu i prepunu pepeljaru sa stola rui astom plasti nom kandom. "Ovde ne e biti guve." Pepeljara je bila na injena od debele, nesalomljive plastike i reklamirala je Cingtao pivo. Rac je bez muke smrvi, a opuci i par ad zelene plastike popadae po stolu. "Shvatate?"

"Hej, srce", re e jedan od de aka, "a da proba to sa mnom?" "Ne mora da ga a u noge, Kurte", re e Rac, obi nim tonom. Kejs pogleda preko prostorije i vide Brazilca kako stoji na anku, sa uperenom Smit i Veson policijskom pukom u njih trojicu. Otvor cevi te stvari, na injen od legure tanke poput hartije, omotane kilometrom staklenog vlakna, bio je dovoljno irok da proguta pesnicu. U kosturu magacina videlo se pet debelih, narandastih patrona napunjenih vre icama podzvu nog elatina. "Tehni ki nije smrtonosno", re e Rac. "Hej, Race", re e Kejs. "Duan sam ti za ovo." anker slegnu ramenima. "Nita mi ne duguje. A ovi", i iskezi se prema Vejdu i de acima, "mogli bi malo da se uzmu u pamet. Nema ukokavanja u atsubu." Vejd se zakalja. "Ko je pominjao ukokavanje? Doli smo da popri amo o poslu. Kejs i ja, mi radimo zajedno." Kejs istrgnu 22. iz depa i uperi ga u dno Vejdovog stomaka. " ujem da si reio da me sredi." Racova rui asta kana zatvori se oko pitolja i Kejs opusti ruku. "Sluaj, Kejse, reci mi koji ti je kurac, bre, jesi enuo ili ta? Otkud to sranje da ho u da te ukokam?" Vejd se okrenu de aku sa leve strane. "Vas dvojica se vratite u Namban. ekajte me tamo." Kejs ih je posmatrao kako prolaze kroz bar, koji je sad bio potpuno prazan osim Kurta i naljoskanog mornara u uniformi, sklup anog u podnoju barske stolice. Otvor cevi Smit i Vesona otpratio je onu dvojicu do vrata, a onda se vratio da pokrije Vejda. Magacin Kejsovog pitolja zveknu o sto. Rac uhvati pitolj me u kande i izbaci metak iz leita. "Ko ti je rekao da ho u da te sredim, Kejse?" upita Vejd. Linda. "Ko ti je rekao, ove e? Je l' to neko pokuava da ti smesti?" Mornar zastenja i silovito povrati. "Nosi ga odavde", re e Rac Kurtu, koji je sada sedeo na ivici anka, sa Smit i Vesonom preko krila, pale i cigaretu. Kejs oseti teinu no i kako se sputa na njega kao vre a mokrog peska, pritiskaju i ga iza o iju. Izvadio je bo icu iz depa i pruio je Vejdu. "Sve to imam. Hipofizne. Donose ti pet stotki ako ih brzo utopi. Imao sam ostatak duga u neto RAM-a, ali je to sad otilo." "Je l' ti dobro, Kejse?" Bo ica je ve i ezla ispod metalno sivog revera. "Ho u da kaem, fino, sad smo kvit, ali mi neto loe izgleda. K'o zgaeno govno. Bolje idi negde i naspavaj se." "Aha." Ustao je i osetio kako se at leluja oko njega. "Eto, imao sam pedeseticu, ali sam je dao nekome." Zakikotao se. Podigao je magacin 22. i onaj jedan metak i spustio ih u dep, a onda gurnuo pitolj u drugi. "Moram da odem do ina, da uzmem depozit." "Idi ku i", re e Rac, mekolje i se na kripavoj stolici kao da mu je zbog ne ega neprijatno. "Umetni e, idi ku i." Ose ao je kako ga posmatraju dok je prolazio kroz bar, sve dok se nije progurao kroz plasti na vrata. "Ku ka", rekao je nebu u prelivu rue iznad ige. Dole na Ninseiju hologrami su i ezavali poput duhova, a neon je ve uglavnom bio hladan i mrtav. Pijuckao je jaku crnu kafu iz aice od pene kupljene na uli noj tezgi i posmatrao ra anje sunca. "Samo ti bei, medena. Gradovi poput ovoga su za one koji vole kad sve ide naopako." Ali nije bilo ba tako, i sve mu je bilo tee da odri ose aj da je izdan. Njoj je samo trebala karta za povratak ku i i RAM u njegovom Hita iju bi joj je kupio, da je znala da prona e pravu tarabu. I stvar sa onom pedeseticom; gotovo da je odbila, svesna da e ga olakati za sve to mu je preostalo. Kada je iziao iz lifta, zatekao je istog de aka za stolom. Knjiga nije bila ista. "Drue stari", doviknuo mu je preko plasti nog travnjaka, "ne mora nita da mi govori. Ve znam. Zgodna dama dolazila je u posetu, kazala da ima klju . Dala ti je dobru napojnicu, recimo pedeset Novih?" De ak odloi knjigu.

"ena", re e Kejs i povu e palcem liniju preko ela. "Svila". iroko se nasmeio. De ak uzvrati osmeh, klimnu glavom. "Hvala, dupeglavac", re e Kejs. Na platformi je imao problema sa bravom. Nekako ju je pokvarila kada je pr kala oko nje, pomislio je. Po etnica. Znao je gde se mogla unajmiti crna kutija koja je mogla da otvori bilo ta u 'Jeftinom Hotelu'. Fluorescentna se upalie kada se uvukao unutra. "Zatvori ta vrata, ali sasvim polako, prijatelju. Jo ima onaj specijalitet subotnje ve eri to si ga iznajmio od konobara?" Sedela je le ima uza zid, na suprotnom kraju kov ega. Bila je podigla kolena, naslonivi ake na njih; u rukama joj se ukaza rupi asti otvor cevi baca a strelica. "To si ti bila u arkadi?" Povukao je vrata. "Gde je Linda?" "Pritisni taj prekida za bravu." U inio je to. "To ti je devojka? Ta Linda?" Potvrdio je. "Otila je. Odnela tvoj Hita i. Nervozna klinka. ta je sa pitoljem, ove e?" Nosila je reflektuju e nao ari. Ode a joj je bila crna, potpetice crnih izama duboko u fleksipeni. "Vratio sam ga inu, uzeo depozit. Prodao mu metke za polovinu onoga to sam platio. Ho e novac?" "Ne." "Ho e malo suvog leda? To je sve to imam, za sad." "ta je tebi ve eras? ta ti je trebala ona scena u igra nici? Morala sam da udesim onog pla enog acu, napao me nun akama." "Linda kae da ho ete da me ubijete." "Linda kae? Prvi put sam je videla kad sam se popela ovamo." "Nisi sa Vejdom?" Odmahnula je glavom. Opazio je da su nao are bile hirurki ugra ene, prekrivaju i joj o ne kapke. Srebrna so iva kao da su rasla iz glatke blede koe obraza, uokvirena crnom kosom oianom u nejednake uperke. Prsti obavijeni oko baca a bili su vitki, beli, sa vrhovima boje sjakte eg burgundca. Nokti su izgledali veta ki. "Rekla bih da si neto zasr'o, Kejse. Tek to sam se pojavila, a ve si me smestio u svoju sliku stvarnosti." "Pa, ta onda ho ete, gospo o?" Naslonio se na vrata. "Tebe. ivo telo, mozak koliko-toliko itav. Moli, Kejse. Zovem se Moli. Treba da te pokupim za oveka koji me pla a. Ho e da razgovara s tobom, samo to. Niko ne eli da te povredi." "To me raduje." "Mada ja ponekad umem da povredim, Kejse. Valjda sam tako sastavljena." Nosila je tesne, crne pantalone od tanke, meke koe i prostranu, crnu jaknu skrojenu od neke mat tkanine koja kao da je upijala svetlost. "Ako sklonim baca strelica, ho e li biti 'ladan, Kejse? Izgleda kao da voli da glupo rizikuje." "Hej, ja sam skroz 'ladan. Nema problema, nisam nikakav borac." "Lepo od tebe, ove e." Baca nestade u crnini jakne. "Jer ako ti dune da se zajebava sa mnom, napravi e jednu od najve ih gluposti u ivotu." Ispruila je ake, podignutih dlanova, belih prstiju neto rairenih, i, uz jedva ujno kljocanje, deset dvoseklih, etiri centimetra duga kih se iva skalpela kliznue iz leita ispod noktiju boje burgundca. Nasmeila se. Se iva se polako uvukoe. 2. Posle godinu dana spavanja u kov ezima, soba na dvadeset petom spratu iba Hiltona izgledala je beskrajna. Imala je deset sa osam metara, polovina apartmana. Beli Braunov automat za kafu puio se na niskom stolu kraj pomi nih staklenih plo a koje su vodile na usku terasu. "Uspi u sebe neto kafe. Izgleda kao da bi ti prijala." Skinula je crnu jaknu; baca joj je visio ispod miice, u crnoj najlonskoj futroli. Nosila je sivi prsluk sa eli nim rajsferlusima preko oba ramena. Pancir, zaklju i Kejs, sr u i kafu iz jarko crvene olje. Ruke i noge kao da su mu bile od drveta.

"Kejse." On podie pogled i prvi put primeti oveka. "Zovem se Armita." Tamni ogrta bio mu je otvoren do struka, iroka prsa bez malja i mii ava, trbuh ravan i vrst. Plave o i tako blede da Kejs pomisli na izbeljiva . "Svanulo je, Kejse. Ovo je tvoj sre an dan, de ko." Kejs izmahnu rukom u stranu, ali ovek lako izbee vrelu kafu. Na zidu u imitaciji pirin anog papira ostade iroka, sme a mrlja. Na levom uhu nosio je uglast zlatni prsten. Specijalne Snage. ovek se nasmei. "Uzmi svoju kafu, Kejse", re e Moli. "Dobar si ti, ali ne ide nikud dok Armita ne kae svoje." Sedela je prekrtenih nogu na svilenom tabureu i rasklapala baca bez gledanja. Ogledala nao ara su ga pratila dok je prilazio stolu i punio olju. "Suvie si mlad da bi pamtio rat, zar ne, Kejse?" Armita pro e krupnom akom kroz potkresanu sme u kosu. Sa zgloba sinu teka zlatna narukvica. "Lenjingrad, Kijev, Sibir. Mi smo te izmislili u Sibiru, Kejse." "ta bi to trebalo da zna i?" "Vrite a Pesnica, Kejse. uo si za taj naziv." "Neka vrsta proboja, zar ne? Pokuaj da se uniti ruska mrea virusnim programima. Da, uo sam za to. Niko se nije izvukao." Osetio je iznenadnu napetost. Armita ode do prozora i pogleda napolje preko Tokijskog Zaliva. "To nije istina. Jedna jedinica uspela je da se vrati u Helsinki, Kejse." Kejs slegnu ramenima i srknu kafu. "Ti si kauboj konzole. Prototipovi programa koje koristi da bi otvorio industrijske banke podataka izra eni su za potrebe Vrite e Pesnice. Za napad na mreu kompjutera u Kirensku. Osnovni modul bio je Najtving, <Nightwing engleski: No no krilo; prim. prev.> mikrolaka letilica, pilot, matri ni ure aj, dokej. Koristili smo virus zvani Krtica. Serija Krtica bila je prva generacija pravih probojnih programa." "Ledolomci", re e Kejs, preko ruba crvene olje. "Led poti e od LED - Lomljenje Elektronskog Desanta." "Problem je u tome, mister, to ja vie ne jaem, i mislim da bi sad trebalo da po em..." "Bio sam tamo, Kejse; bio sam tamo kada su stvorili tvoju vrstu." "Nema ti veze sa mnom i sa mojom vrstom, drukane. Dovoljno si bogat da unajmi seka icu da dovu e moju guzicu ovamo i to je sve. Nikad vie ne u pipnuti dek, ni za tebe ni za bilo koga drugog." Priao je prozoru i pogledao dole. "Eto gde ivim sada." "Na profil kae da pokuava da navede ulicu da te ubije s le a." "Profil?" "Izgradili smo podrobni model. Kupili smo pristup svakom tvom pseudonimu i pustili materijal kroz neke vojne programe. Ti si samoubica, Kejse. Model ti daje najvie mesec dana ivota napolju. A nae medicinske prognoze kau da e ti jo ove godine biti potreban novi pankreas." "Mi." Suo io se sa izbeljeno plavim o ima. "Koji mi?" "ta ako bih ti rekao da moemo da izle imo tvoje nervno ote enje, Kejse?" Armita se Kejsu odjednom u ini kao izliven od metala; nepomi an, nezamislivo teak. Kip. Sada je znao da sanja i da e se uskoro probuditi. Armita ne e ponovo progovoriti. Kejsovi snovi uvek su se zavravali ovim zale enim slikama, a ovoj je sada bio kraj. "ta bi rekao na to, Kejse?" Kejs pogleda preko Zaliva i zadrhta. "Rek'o bih da si pun govana." Armita klimnu glavom. "A onda bih upitao koji su tvoji uslovi." "Ne mnogo razli iti od onih na koje si navikao, Kejse." "Pusti oveka da malo odspava, Armitae", re e Moli sa taburea, sa delovima baca a prostrtim po svili kao da pripadaju nekoj skupoj slagalici. "Raspada se po avovima." "Uslovi", re e Kejs, "i to odmah. Ovog asa." Jo je drhtao. Nije nikako mogao da prestane.

Zakupljena po visokoj ceni, klinika nije imala naziv, bila je to skupina vitkih gra evina odvojenih malenim ure enim vrtovima. Setio se da je posetio to mesto prilikom obilaska tokom prvog meseca u ibi. "Boji se, Kejse. Stvarno te je strah." Bilo je nedeljno popodne i stajao je sa Moli u nekoj vrsti dvorita. Belo kamenje, zasad zelenog bambusa, glatko oblikovani talasi crnog peska. Vrtlar, stvar nalik na veliku metalnu krabu, negovao je bambuse. "Uspe e, Kejse. Nema pojma ta sve ima Armita. Sigurno e platiti ovim doktorima za ivce da te poprave pomo u programa koji im on daje da im pokae kako to da urade. To e ih izbaciti tri godine ispred konkurencije. ta misli, koliko tako neto vredi?" Zatakla je pal eve za gajke svog konog dinsa i zaljuljala se unazad na lakiranim potpeticama kaubojskih izama vinjeve boje. Zailjeni vrhovi bili su okovani blistavim meksikanskim srebrom. Nao ari su joj bile prazna ivina ogledala, posmatrale su ga sa mirno om insekta. "Ti si uli ni samuraj", re e on. "Koliko dugo radi za njega?" "Nekoliko meseci." "A pre toga?" "Za nekog drugog. Zaposlena enska, zna ve ?" Klimnuo je glavom. " udno, Kejse." "ta je udno?" "Kao da te poznajem. Taj profil koji je na inio. Znam kako si sastavljen." "Ne zna ti mene, sestro." "Dobar si ti, Kejse. Ono to ti se dogodilo, samo je zla sre a." "ta je s njim? Je li i on dobar, Moli?" Robotska kraba pola je prema njima, savla uju i pe ane talase. Njen bronzani oklop mogao je biti star hiljadu godina. Kada je stigla na metar od njenih izama, ispalila je zrak svetlosti, a onda se na trenutak ukopala, prou avaju i dobijene podatke. "Ono na ta uvek prvo mislim, Kejse, jeste moja sopstvena guzica." Da bi je izbegla, kraba je promenila pravac, ali je ona utnu uz leernu ta nost, tako da je srebrni vrh izme odzvonio po oklopu. Stvar se prevrnu na le a, ali je bronzani kraci odmah zatim ispravie. Kejs sede na jedan od kamenova, kvare i simetriju pe anih talasa vrhovima cipela. Po e da prekopava po depovima trae i cigarete. "U koulji su ti", re e ona. "Ho e li mi odgovoriti na pitanje?" Izvadio je zguvani jijuan iz paklice i ona mu ga zapali tankom plo om nema kog elika koja je izgledala kao da joj je mesto na hirurkom stolu. "Pa, da ti kaem, taj ovek je bez sumnje naleteo na neto. Sada je pun love, iako je ranije nikada nije imao i svaki dan je ima sve vie." Kejs zapazi izvesnu napetost oko njenih usana. "Ili je, moda, neto naletelo na njega..." Slegnula je ramenima. "ta to zna i?" "Ne znam ta no. Znam samo da ne znam za koga ili za ta mi, zapravo, radimo." On se zagleda u njena ogledala. Napustivi Hilton, u subotu ujutru, otiao je do 'Jeftinog Hotela' i prespavao deset sati. Potom se uputio u dugu i besciljnu etnju u lu koj zoni bezbednosti, posmatraju i kako galebovi krue iza lanaca ograde. Ako ga je pratila, inila je to veto. Izbegao je No ni Grad. Sa ekao je u kov egu da ga Armita pozove. A sada ovo tiho dvorite, nedeljno popodne, i ova devojka sa telom gimnasti arke i rukama arobnice. "Ako biste sad da u ete, gospodine, anesteti ar vas o ekuje." Tehni ar se pokloni, okrete i u e u kliniku, ne ekaju i da vidi ho e li Kejs po i za njim. Miris hladnog elika. Led mu je milovao ki mu. Izgubljen, tako mali usred svog tog mraka, aka odjednom ledenih, vizija tela koja nestaje niz hodnike televizijskog neba. Glasovi. A onda crni oganj prona e razgranate nastavke nerava, bol nad svim onim to se bolnim naziva...

Budi miran. Ne pomeraj se. I Rac bejae tamo, i Linda Li, Vejd i Loni Zon, stotinu lica iz neonske praine, mornari, prevaranti i kurve, odande gde je nebo otrovno srebro, iza ograde od lanaca i tamnice lobanje. Ne mrdaj, bogamu. Tamo gde je nebo prelazilo iz stati kog uma u neboju matrice, on ugleda urikene, svoje zvezde. "Prestani s tim, Kejse. Moram ti prona i venu!" Jahala mu je na grudima, sa plavim plasti nim pricom u ruci. "Ako ne bude leao mirno, ima da ti precvikujem jebeno grlo. Jo si pun inhibitora endorfina." Probudio se i pronaao je ispruenu kraj sebe u tami. Vrat mu je bio loman, sastavljen od suvaraka. Niz ki mu mu je tekla saobra ajnica upornog bola. Slike su nastajale i gubile se: treperava montaa kula Gradova i tronih Fulerovih kupola, maglovitih prilika koje su ile prema njemu u senci ispod mosta ili nadvonjaka... "Kejse? Danas je sreda, Kejse." Pokrenula se, prevrnula, poseu i preko njega. Dojka mu o ea miicu. Za u je kako kida foliju poklopca boce sa vodom i pije. "Vidim i u mraku, Kejse. Mikrokanalni poja iva i slike u mojim nao arima." "Bole me le a." "Tu su ti zamenili te nost. Promenili su ti i krv. Krv zato to u ugovor ulazi i novi pankreas. I neto sveeg tkiva da ti zakrpi jetru. Pa neto u vezi sa nervima. ta ja znam. Puno injekcija. Nisu morali nita da otvaraju za glavnu predstavu." Ponovo se spustila pored njega. "Sada je 2:43:12 posle pono i, Kejse. Imam o itavanje ugra eno u opti ki nerv." On sede i pokua da otpije iz boce. Zagrcnu se, zakalja, i mlaka voda mu poprska grudi i prepone. "Moram da se uklju im", za u sebe kako govori. Pipao je za ode om. "Moram da znam." Ona se nasmeja. Male, snane ake dohvatie ga za miice. "alim, napaljenko. Osam dana ekanja. Tvoj nervni sistem rasuo bi se po podu kada bi se sad uklju io. Lekar je zabranio. Ina e, smatraju da je uspelo. Pregleda e te za dan-dva." On ponovo lee. "Gde smo mi?" "Kod ku e. U 'Jeftinom Hotelu'." "Gde je Armita?" "U Hiltonu, prodaje domorocima perlice ili tako neto. Uskoro idemo odavde, ove e. Amsterdam, Pariz pa nazad u Gradove." Dodirnula mu je rame. "Okreni se. Umem dobro da masiram." Okrenuo se na stomak, ruku ispruenih napred, dodiruju i vrhovima prstiju zidove kov ega. Opkora ila mu je krsta, kle e i na fleksipeni; koni dins mu je hladio kou. Njeni prsti ovla mu dotakoe vrat. "Kako to da nisi u Hiltonu?" Odgovorila mu je tako to je posegnula unazad, izme u njegovih butina, i neno mu obuhvatila monice izme u palca i kaiprsta. Ljuljala se tako jedan minut u tami, uspravna iznad njega, sa drugom rukom na njegovom vratu. Koa njenog dinsa blago je kripala u skladu da pokretima. Kejs se pomeri, osetivi da mu raste uz fleksipenu. U glavi mu je sevalo, ali uko enost vrata kao da je popustila. Podigao se na lakat, okrenuo, ispruio na penu, povla e i je dole, liu i joj grudi, putaju i da mu male, tvrde bradavice vlano klize preko obraza. Prona e zatvara njenog dinsa i cimnu ga nanie. "U redu je", re e ona, "ja vidim." Zvuk smicanja dinsa. Mekoljila se pored njega sve dok nije uspela da ih odbaci sa nogu. Prebacila je nogu preko njega i on joj dodirnu lice. Neo ekivana tvrdo a ugra enih okana. "Nemoj", re e ona, "ostaju otisci." Tada ga ona ponovo objaha, uze mu ruku i povede je do sebe, tako da mu je palac bio u prorezu njenih polutki, prsti raireni preko usmina. Kada je po ela da se sputa, vizije se vratie, pulsiraju i, lica, odlomci neona sad tu, a sad opet ne. Kliznula je, obuhvataju i ga u sebe, i le a mu se gr evito izvie.

Jahala ga je tako, nabijaju i se, sputaju i se na njega opet i opet, sve dok oboje ne svrie, njegov orgazam plavi plamen u bezvremenom prostoru, u beskraju sli nom matrici, gde su lica bila iskidana i oduvana niz uraganske hodnike, a njena bedra delovala vrsta i mokra uz njegove bokove. Na Ninseiju, prore enija svetina, verzija za radne dane, prolazila je kroz pokrete plesa. Talasi zvuka valjali su se iz arkada i pa inko salona. Kejs zaviri u at i ugleda Zona kako nadgleda svoje cure u toploj tmini koja je mirisala na pivo. Rac je bio za ankom. "Jesi li video Vejda, Race?" "Ne ve eras." Rac podie obrvu, ugledavi Moli. "Ako ga vidi, reci mu da sam mu nabavio novac." "Okrenula se sre a, moj umetni ki prijatelju?" "Rano je da se kae." "E, moram da vidim tog tipa", re e Kejs, posmatraju i svoj odraz u njenim nao arima. "Moram da otkaem biz." "Armitau se ne e dopasti to nisam uz tebe." Stajala je ispod Dinovog rastopljenog sata, sa rukama na bokovima. "On ne e hteti da razgovara sa mnom ako si ti tu. Boli mene za Dina. Ume on da se stara o sebi. Ali tu su neki ljudi koji e jednostavno da odu pod led ako tek tako napustim ibu. To je moj svet, razume?" Usta joj otvrdnue. Zatresla je glavom. "Imam ljude u Singapuru, tokijske veze u in ukuu i Asakuzi, i oni tada padaju, shvata?" lagao je, sa rukom na ramenu njene crne jakne. "Pet. Pet minuta. Po tvom satu, u redu?" "To nije ono za ta sam pla ena." "Jedna je stvar za ta si pla ena. To to u ja pustiti da neki bliski prijatelji umru zato to suvie doslovno shvata nare enja sasvim je druga stvar." "Sere. Bliski prijatelji, dupe moje. Ide tamo da nas proveri sa svojim krijum arem." Podigla je izmu na pranjavi ajni sto i Kandinskog. "A, Kejse, drukane, izgleda da je ova tvoja saputnica zaista naoruana, osim to ima poprili no silikona u glavi. ta se to, u stvari, deava?" Dinov avetinjski kaalj kao da je visio u vazduhu izme u njih. " ekaj malo, Duli. Ionako u sam u i kod tebe." "U to moe biti siguran, sinko stari. Ne bi ni moglo druga ije." "U redu", re e ona. "Idi. Pet minuta. Zakasni li, ulazim da o'ladim tvog bliskog prijatelja na trajno. Uz put, pokuaj da provali jednu stvar." "ta to?" "Zato ti inim uslugu." Okrenula se i izila napolje, pored nagomilanih belih modula sa konzerviranim umbirom. "Neobi nije drutvo nego obi no, Kejse?" upita Duli. "Otila je, Duli. Da me pusti unutra? Duli, molim te." Za ue se zasuni. "Polako, Kejse", re e glas. "Uklju i aparate, Duli, sve to ima u tom stolu", re e Kejs, sedaju i u okretnu stolicu. "Sve vreme su uklju eni", re e blago Din, uzimaju i pitolj iza izloenih delova stare mehani ke pisa e maine i predostrono ga uperi prema Kejsu. Bio je to pitolj za noenje, revolver magnum kalibra sa prerezanom cevi. Prednji deo titnika obara a bio je odse en, a drka omotana ne im to je podse alo na staru izolir-traku. Kejs pomisli kako izgleda vrlo udno u Dinovoj manikiranoj, rui astoj aci. "Samo mera opreza, razume. Nita li no. A sad mi reci ta eli." "Potrebna mi je lekcija iz istorije, Duli. I podaci o nekome." "ta se to giba, sinko stari?" Dinova koulja bila je od pamuka ispruganog poput lilihipa, sa krutom, belom kragnom kao od porculana. "Ja, Duli. Odlazim. Otiao sam. Ali mi prvo u ini jednu uslugu, vai?" "Podaci o kome, sinko stari?" "Gej insko ime Armita, boravi u Hiltonu."

Din spusti pitolj. "Sedi miran, Kejse." Otkucao je neto na prenosnom terminalu. "Izgleda da zna koliko i moja mrea, Kejse. Ovaj gospodin je, kako se ini, u privremenom dogovoru sa Jakuzama, a sinovi neonske hrizanteme imaju na ina da zatite svoje saveznike od ovakvih kao to sam ja. Tako mora biti. A sad istorija. Pomenuo si istoriju." Ponovo je podigao revolver, ali ga nije okrenuo ba prema Kejsu. "Kakva vrsta istorije?" "Rat. Zna neto o ratu, Duli?" "Rat? ta tu ima da se zna? Trajao je tri nedelje." "Vrite a Pesnica." " uvena stvar. U i li vas ko istoriju ovih dana? Velika posleratna politi ka fudbalska utakmica, eto ta je to bilo. Votergejt do pakla i nazad. Vae glavonje, Kejse, vae glavonje za Gradove u, gde ono bee, MekLinu? Sve je to u bunkerima... straan skandal. rtvovana je gomila mladog patriotskog mesa samo da bi se isprobala neka nova tehnologija. Znali su za rusku odbrambenu mreu, ispostavilo se kasnije. Znali su o empovima, magnetskom impulsnom oruju. Ali su svejedno poslali te momke da vide ta e biti." Din slegnu ramenima. "Glineni golubovi za Ruje." "Da li se neko od njih izvukao?" "Isuse", re e Din, "prole su tolike jebene godine... Ali mislim da nekoliko njih jeste. Jedna od ekipa. Dokopali su se sovjetske topovnja e. Ma, zna, helikoptera. Odleteli nazad u Finsku. Nisu imali ulazne ifre, naravno, i napravili su rusvaj me u finskim odbrambenim jedinicama. Tipovi su pripadali Specijalnim Snagama." Din frknu. "Krvav pakao." Kejs klimnu glavom. Miris konzerviranog umbira bio je nepodnoljiv. "Ja sam rat proveo u Lisabonu, zna", re e Din, odlau i revolver. "Divno mesto, taj Lisabon." "U slubi, Duli?" "Malo sutra. Iako sam i ja video akcije." Din se nasmei svojim rui astim osmehom. "Divota ta rat moe da u ini za trite." "Hvala, Duli. Dugujem ti za ovo." "Teko, Kejse. I, zbogom." Kasnije je priznao sebi da je ve e kod Samija mirisalo na greku od samog po etka, da je to osetio jo dok je iao iza Moli du tog hodnika, kroz izgaenu kau od ba enih karata i aa od stiropora. Vrebala ih je, Lindina smrt... Poto je posetio Dina, otili su do Nambana i on je otplatio Vejdu dug, smotuljkom Armitaovih Novih Jena. Vejdu se to dopalo, njegovim de acima neto manje, a Moli se cerila pored Kejsa sa nekom ekstati nom silinom grabljivice, o igledno eznu i da neko od njih neto pokua. Onda ju je odveo u at na pi e. "Gubi vreme, kauboju", rekla je Moli, kada je Kejs izvadio osmougaonik iz depa jakne. "Kako to? Ho e jedan?" Pruio joj je pilulu. "Tvoj novi pankreas, Kejse, i oni umeci u jetri. Armita ih je napravio tako da izoluju to sranje." Kucnula je osmougaonik noktom boje burgundca. "Biohemijski si nesposoban da se digne na amfetaminima ili kokainu." "Jebi ga", re e on. Pogleda osmougaonik, pa nju. "Progutaj to. Progutaj deset. Nita se ne e dogoditi." U inio je to. I, zaista, nita. Tri piva kasnije, upitala je Raca za borbe. "Kod Samija", re e Rac. "Ja u presko iti", re e Kejs, " ujem da se ubijaju me usobno tamo dole." Sat kasnije, kupovala je karte od mravog Taija u beloj majici i vre astim ragbijakim ga ama. Sami je drao naduvanu kupolu iza jednog lu kog skladita, ije je zategnuto sivo platno bilo oja ano mreom eli nih kablova. Prolaz, sa vratima na svakom kraju, bio je primitivna vazduna komora koja je odravala razliku u pritisku potrebnu da kupola ne padne. Za plutanu tavanicu bili su pri vr eni, u pravilnim razmacima, fluorescentni prstenovi, ali ve ina je bila razbijena. Vazduh je bio memljiv i teko mirisao na znoj i beton. Nita od toga nije ga pripremilo za arenu, gledalite, napetu tiinu, nadnete svetlosne lutke ispod kupole. Beton se sputao u terasama do neke vrste

glavne pozornice, uzdignutog kruga opkoljenog svetlucavim estarom projektora. Nije bilo drugog osvetljenja osim holograma koji su etali i treperili iznad kruga, ponavljaju i pokrete dvojice ljudi ispod. Oblaci duvanskog dima dizali su sa terasa, plove i dok ih ne bi zahvatile struje iz ventilatora koji su odravali kupolu. Jedini zvuk bilo je prigueno predenje ventilatora i poja ano dahtanje boraca. Odraene boje tekle su preko Molinih so iva dok su borci kruili jedan oko drugog. Hologrami su bili desetostruka uve anja; deset puta uve ani, noevi boraca bili su tek neto kra i od metra. Borac noem dri oruje kao ma evalac, prise ao se Kejs, stisnutih prstiju, palca u liniji se iva. Noevi kao da su se kretali po svojoj udi, klize i sa obrednim odsustvom urbe u lukovima i koracima plesa, sve po redu, dok su mukarci ekali da se onaj drugi otvori. Molino uzdignuto lice bilo je glatko i mirno, zaneseno. "Idem da nam donesem neto za jelo", re e Kejs. Ona klimnu glavom, obuzeta pra enjem plesa. Nije mu se dopadalo ovo mesto. Okrenuo se i zaao u senke. Tamo je bilo suvie mra no. Suvie tiho. Opazio je da se gledalite sastoji uglavnom od Japanaca. Nije to bio isti onaj svet iz No nog Grada. Tehovi, odozgo iz arkologija. Pretpostavio je da to zna i da arena ima dozvolu nekog korporacijskog komiteta za rekreaciju. Nakratko se zapitao kako li to izgleda, raditi itav svoj vek za jednu zaibacu. Stan kod kompanije, svaki dan himna kompanije, pogreb pla en od kompanije. Na inio je gotovo itav krug oko kupole pre nego to je naiao na tezge sa hranom. Kupio je jakitori na tapi ima i dve visoke navotanjene posude piva. Pogledavi prema hologramima, video je da grudi jednog od boraca ukraava krv. Gust, sme sos curio mu je niz tapi e po prstima. Jo sedam dana i uklju i e se. Kad bi sklopio o i, ugledao bi matricu. Senke su se preplitale dok su se hologrami vrteli u plesu. Onda je strah po eo da ga bode izme u ramena. Niz rebra mu je tekao hladan znoj. Operacija nije uspela. Jo je ovde, jo je meso, ne eka ga nikakva Moli, pogleda zanetog plesom noeva, nikakav Armita ne eka ga u Hiltonu sa kartama i novim pasoem i novcem. Sve je to bio san, pateti na matarija... Pogled mu se zamagli od vrelih suza. Krv prsnu iz gue u crvenom mlazu svetlosti. Rulja je sada vritala, dizala se, opet vritala... a jedna od prilika je padala, hologram je bledeo, treperio... Sirov ukus mu nine u njegovom grlu. Sklopio je o i, duboko udahnuo, otvorio ih i ugledao Lindu Li kako prolazi pored njega, sivih o iju slepih od straha. Nosila je isti onaj francuski kombinezon. Zatim nestade. Me u senkama. ist ivotinjski refleks: bacio je pivo i piletinu i potr ao za njom. Moda ju je i pozvao po imenu, ali nije bio siguran da jeste. Odblesak jedne jedine linije crvene svetlosti, fine kao vlas kose. Usijani beton pod tankim onovima cipela. Blesnue njene bele patike, sada sasvim blizu krivine zida, i ponovo mu avetinjska linija lasera oinu preko o iju, uljez u njegovom vidokrugu dok je tr ao. Neko ga saplete. Beton mu odra dlanove. Otkotrljao se i ritnuo, promaio. Mrav de ak, kutrave plave kose, osvetljen otpozadi duginim nimbusom, naginjao se nad njega. Iznad arene, prilika se okrenu, visoko podiu i no prema publici koja ju je pozdravljala. De ak se osmehnu i izvu e neto iz rukava. Britva, crveno oivi ena kada je tre i zrak trepnuo pokraj njih u tamu. Kejs vide kako britva ponire prema njegovom grlu poput gnjur evog tapa. Lice se raspri u umnom oblaku minijaturnih erupcija. Moline strelice, dvadeset u sekundi. De ak se zakalja, jednom, gr evito, i strovali preko Kejsovih nogu. Kejs se uputi u senke, prema tezgama. Spustio je pogled, o ekuju i da vidi kako mu rubinska igla izbija iz grudi. Nita. Pronaao ju je. Bila je ba ena blizu podnoja betonskog stuba, sklopljenih o iju. Ose ao se miris pe enog mesa. Publika je uzvikivala pobednikovo ime. Prodavac piva brisao je svoje slavine

tamnom krpom. Jedna bela patika bila je spala, nekako, i leala je pored njene glave. Prati zid. Betonska krivina. Ruke u depove. Samo hodaj. Pored lica koja ga nisu videla, sve o i uzdignute prema pobednikovoj slici iznad ringa. Jednom u svetlosti ibice zaigra izborano lice Evropejca, usana napu enih oko kratkog piska metalne lule. Zamirie hai. Kejs je kora ao dalje, ne ose aju i nita. "Kejse." Njena ogledala izronie iz dublje senke. "Jesi dobro?" Neto je zaje alo i zaklokotalo u tami iznad nje. On odmahnu glavom. "Borba je zavrena, Kejse. Vreme je idemo ku i." Pokuao je da pro e pored nje, nazad u tminu, gde je neto umiralo. Zaustavila ga je njena ruka na grudima. "Prijatelji tvog bliskog prijatelja. Ubili su ti devojku. Nisi ba zaduio prijatelje u ovom gradu, izgleda. Kada smo radili tvoj profil, na inili smo delimi an profil i onog matorog kopilana, ove e. Taj bi zgazio svakog za aku Novih. Onaj tamo rekao je da su je uzeli na nian kada je pokuala da proturi tvoj RAM. Bilo im jeftinije da je ubiju i uzmu ga. Utedeli su koju kintu... Naterala sam onog sa laserom da mi ispri a sve o tome. ista slu ajnost to smo se zadesili ovde, ali sam morala da proverim." Usta su joj bila tvrda, usne stisnute u tanku liniju. Kejs se ose ao kao da mu je blokiran mozak. "Ko", izusti, "ko ih je poslao?" Ona mu prui krvlju poprskanu vre icu slatkia od umbira. Opazio je da su joj ruke lepljive od krvi. Tamo, u senkama, neko na ini vlaan zvuk i izdahnu. Poto je postoperativni pregled na klinci bio obavljen, Moli ga je odvela do luke. ekao ih je Armita. Iznajmio je hoverkraft. Poslednje to je Kejs video od ibe bili su mra ni obrisi arkologija. Potom se magla zatvorila preko crnih voda i plutaju ih ostrva ubreta. Drugi deo POHOD U KUPOVINU 3. Kod ku e. Kod ku e je bilo u BAMO, Gradovima, Boston-Atlanta Metropoliten Osovini. Programiraj mapu da prikae u estalost razmene podataka, svakih hiljadu megabajta jedan jedini piksel veoma velikog ekrana. Menhetn i Atlanta gore istom belom. Zatim po inju da pulsiraju, gustina saobra aja preti da preoptereti tvoju simulaciju. Mapa samo to nije buknula u novu. Ohladi je malo. Pove aj razmere. Svaki piksel je milion megabajta. Sa sto miliona megabajta u sekundi, po inje da razaznaje pojedine stambene blokove u sreditu Menhetna, obrise stogodinjih industrijskih celina koji okruuju staro jezgro Atlante... Kejs se probudi iz sna o aerodromima, o Molinoj crnoj koi uvek ispred njega kroz svetinu na Nariti, ipolu, Orliju... Video je sebe kako kupuje plasti nu pljosku danske votke na nekom kiosku, jedan sat pre zore. Negde dole u korenima Gradova od prenapregnutog betona, voz je terao ispred sebe stub ustajalog vazduha kroz tunel. Sam voz bio je beuman, klizio je na svom indukcijskom jastuku, ali je pokrenut vazduh inio da tunel bruji dubokim tonovima podzvu ja. Vibracija se prenela sve do sobe u kojoj je on leao i izazvala podizanje praine iz pukotina u sasuenom parketu. Otvorivi o i, ugledao je Moli, nagu i tek neto izvan dohvata u prostranstvu sasvim nove fleksipene. Iznad njih, sunce se probijalo kroz nagaravljenu reetku svetlarnika. Jedan polumetarski kvadrat stakla bio je zamenjen ivericom i odatle je izvirao debeli, sivi kabl, vise i tek nekoliko centimetara iznad poda. Kejs je leao na boku i posmatrao je kako die, njene grudi, krivinu njenog boka izvajanu svrsishodnom elegancijom trupa borbenog aviona. Telo joj je bilo vitko, vrsto, sa mii ima igra ice. Soba je bila prostrana. On sede. Prostorija je bila prazna, izuzev iroke, rui aste spava e plo e i dve najlonske kese, nove i istovetne, pored nje. Goli zidovi, bez prozora, samo jedna belo obojena eli na protivpoarna vrata. Zidovi

su bili obloeni bezbojnim nanosima bele gumaste boje. Fabri ki prostor. Znao je ovu vrstu prostorija, ovu vrstu zgrada; njihovi stanari poslovali su u me uzoni gde umetnost nije ba zlo in, zlo in ne sasvim umetnost. Bio je kod ku e. Spustio je noge na pod. Bio je na injen od malih blokova drveta koji su ponegde nedostajali, negde bili olabavljeni. Bolela ga je glava. Setio se Amsterdama, jedne druge prostorije, u delu Starog Grada koji se zvao Centrum, gde su zgrade bile vekovima stare. Moli se vratila sa obale kanala sa sokom od narande i jajima. Armita je bio odsutan zbog nekog tajanstvenog posla, pa su njih dvoje odetali sami pokraj Dam Skvera do jednog bara u prolazu Damrak, koji je ona poznavala. Pariz je bio zamu en san. Kupovina. Odvela ga je u kupovinu. Ustao je, navukao zguvan par novih crnih farmerki koje su mu leale pod nogama i kleknuo pored kesa. Prva koju je otvorio bila je Molina: uredno sloena ode a i sitnice skupog izgleda. Druga je bila natrpana stvarima koje se nije se ao da je kupio: knjige, trake, simstim ure aj, ode a sa francuskim i italijanskim etiketama. Ispod zelene majice naao je pljosnat paket spakovan u origami stilu, od reciklirane japanske hartije. Hartija se pocepala kada ga je podigao; iz nje ispade blistava zvezda sa devet zraka... i ostade uspravno da tr i iz pukotine u parketu. "Suvenir", re e Moli. "Primetila sam da ih stalno posmatra." On se okrenu i vide je kako sedi prekrtenih nogu na postelji, pospano eu i trbuh noktima boje burgundca. "Kasnije e neko do i da osigura mesto", re e Armita. Stajao je u otvorenim vratima sa staromodnim magnetskim klju em u ruci. Moli je kuvala kafu na limenom nema kom reou koji je uzela iz svoje torbe. "Mogu to i ja", re e ona. "Ve imam dovoljno opreme. Infrasken perimetar, piskavce..." "Ne", re e on, zatvaraju i vrata. "Ho u da bude nepropustljivo." "Kako god ho e." Nosila je tamnu, mreastu majicu uvu enu u vre aste, crne, pamu ne pantalone. "'Ste radili nekad za muriju, gospodine Armita?" upita Kejs, sa mesta gde je sedeo, naslonjen le ima na zid. Armita nije bio vii od Kejsa, ali njegova iroka ramena i vojni ko dranje kao da su ispunjavali dovratak. Nosio je ozbiljno italijansko odelo; u desnoj ruci je drao akt-tanu od meke, crne, tele e koe. Naunica Specijalnih Snaga je nestala. Pravilne, bezizraajne crte lice nudile su serijsku lepotu kozmeti kih butika, konzervativnu meavinu vode ih medijskih lica protekle decenije. Bledo svetlucanje njegovih o iju poja avalo je utisak maske. Kejs po e da ali to je postavio pitanje. "Mislim, mnogi tipovi iz Snaga zavre kao ace. Ili koprporacijski bezbednjaci", dodade Kejs nelagodno. Moli mu prui olju kafe koja se puila. "To to si im naloio da urade sa mojim pakreasom li i na policijske metode." Armita zatvori vrata i pro e kroz sobu, da bi stao ispred Kejsa. "Sre an si ti de ko, Kejse. Trebalo bi da mi bude zahvalan." "Je li?" Kejs bu no dunu u olju. "Bio ti je potreban novi pankreas. Ovaj to smo ti ga kupili osloba a te opasne zavisnosti." "Hvala, ali meni se ta zavisnost dopadala." "Lepo, poto sad ima novu." "Kako to?" Kejs podie pogled sa kafe. Armita se smeio. "Ima petnaest toksinskih vre ica vezanih za unutranje zidove nekoliko glavnih arterija, Kejse. Polako se rastvaraju. To ide veoma sporo, ali se rastvaraju. Svaka sadri mikotoksin. Ve si upoznao posledice tog mikotoksina. To je onaj isti koji su ti tvoji poslodavci dali u Memfisu." Kejs mirnu uvis prema nasmejanoj maski. "Ima dovoljno vremena da uradi ono za ta sam te uzeo, Kejse, ali samo toliko. Uradi posao i ja u ti dati injekciju koja e rastopiti vezu, a da ne oteti vre ice. Potom e ti biti potrebna zamena krvi. U suprotnom, vre ice e

se rastvoriti i bi e opet tamo gde smo te zatekli. Vidi, Kejse, da smo ti potrebni. Potrebni smo ti kao onda kad smo te sastrugali iz slivnika." Kejs pogleda Moli. Ona slegnu ramenima. "A sad idi dole do teretnog lifta i donesi kofere koje tamo na e." Armita mu prui magnetni klju . "Hajde. Dopa e ti se ovo, Kejse. Kao Boi no jutro." Leto u Gradovima, gomile sveta u trnim centrima povijaju se poput trave na vetru, polja mesa potresana iznenadnim strujama potrebe i zadovoljenja. Sedeo je pored Moli u filtrovanoj sun evoj svetlosti na ivici suvog betonskog vodoskoka, putaju i beskrajnoj reci lica da projuri kroz delove njegovog ivota. Prvo dete skrivenih o iju, de ak sa ulice, ruku oputenih niz bokove i spremnih; potom tinejder, glatkog i zatvorenog lica ispod crvenih nao ara za sunce. Kejs se seti borbe na krovu kada mu je bilo sedamnaest, tihog ratovanja u ruinom sjaju geodezije jutra. Promekoljio se na betonu, ose aju i kako je grub i hladan ispod tankog, crnog pamuka. Ovde nita nije podse alo na elektri ni ples Ninseija. Ovde je bila druga ija trgovina, drugi ritam, sa mirisom brze hrane i parfema i sveeg letnjeg znoja. I ure aj koji ga je ekao, tamo u onom potkrovlju, Ono-Sendai Kiberspejs 7. Mesto je bilo posuto apstraktnim belim oblicima penastih jedinica za pakovanje, zguvanom plasti nom folijom i stotinama si unih zrna pene. OnoSendai, najskuplji Hosakin kompjuter, model za slede u godinu; Soni monitor; desetak diskova leda korporacijskog kvaliteta; Braunov aparat za kafu. Armita je samo ekao Kejsovo odobrenje za svaki komad. "Kuda je otiao?" upitao je Kejs Moli. "On voli hotele. Velike. Blizu aerodroma, ako je mogu e. 'Ajmo dole, na ulicu." Povukla je zatvara starog prsluka iz vojnih vikova sa desetak neobi no oblikovanih depova i stavila ogromne, crne, plasti ne nao ari za sunce koje su potpuno prekrivale njene reflektuju e umetke. "Zna, ono sranje o toksinima, onomad?" upitao ju je, pored vodoskoka. Ona zatrese glavom. "Misli da je to istina?" "Moda, moda nije. U oba slu aja je delotvorno." "Zna li kako bih mogao da proverim?" "Ne", re e ona, daju i desnom rukom znak za tiinu. "Ta vrsta fiksa je suvie fina da bi se pokazala na skenu." Prsti joj se ponovo pokrenue: ekaj. "I ne treba da te bude mnogo briga. Videla sam kako mazi onaj Sendai; ove e, to je pornografija." Nasmejala se. "ta li je tebi u inio? Kako je vezao svoju zaposlenu curu?" "Profesionalni ponos, duo, to je sve." I jo jednom znak za tiinu. "Idemo sad na doru ak, vai? Jaja, prava unka. To e te verovatno ubiti, poto si toliko dugo jeo prera ene ra i e u ibi. Tako je, do i, uze emo podzemnu do Menhetna i pojesti pravi doru ak." Beivotni neon poru ivao je 'Metro holografiks' velikim pranjavim slovima od staklenih cevi. Kejs i a ka vlakno unke koje mu se zaglavilo izme u prednjih zuba. Nije je vie pitao gde idu i zato; muvanje u rebra i znaci tiine bili su sve to je dobio u odgovor. Pri ala je o najnovijoj modi, sportu, o nekom politi kom skandalu u Kaliforniji za koji nikada nije uo. Osvrnuo se po pustoj, slepoj ulici. Raskr em prolete list novina, obr u i se. Iznenadni vetrovi na Isto noj strani; neto u vezi sa konvekcijom i preklapanjem kupola. Kejs pogleda kroz prozor prema ugaenom znaku. Njeni Gradovi nisu njegovi Gradovi, zaklju i. Provela ga je kroz vie barova i klubova nego to je on ikad posetio, obavljaju i poslove, obi no samo klimanjem glave. Oivljavala je veze. Neto se kretalo u senkama iza 'Metro holografiksa'. Vrata su bila plo a zar alog krovnog pokriva a. Pred vratima, Moline ruke odigrae sloen niz znakova koje nije mogao da prati. Uhvatio je pokret za gotovinu, trljanje palca i vrha kaiprsta. Vrata se otvorie unutra i ona ga povede u miris praine. Stajali su na istini, me u zamrenim gomilama otpada koje su se dizale sa obe strane do zidova obloenih policama sa raskupusanim

knjigama. Sme e je izgledalo kao neto to je tu niklo, gljive od iskrivljenog metala i plastike. Mogao je da razazna pojedine predmete, ali su se odmah zatim stapali sa masom: utrobu televizora, tako starog da je bio na i kan staklenim odlomcima vakuumskih cevi, slomljeni tanjir antene, sme u kantu od fiberglasa punu zar alih cevi od legura. Ogromna hrpa starih asopisa sputala se do otvorenog prostora, meso izgubljenih leta slepo je zurilo uvis dok ju je on pratio kroz uski kanjon sabijenog otpada. Sasvim blizu iza njih za ue se vrata. Nije se osvrtao. Tunel se zavravao prepotopnim vojnim ebetom preba enim preko dovratka. Bela svetlost prosu se napolje kada se Moli provukla ispod njega. etiri kvadratna zida od bele plastike, ista takva tavanica, pod od belih bolni kih plo ica sa uzorkom malih, izbo enih diskova na kojima se nije moglo okliznuti. U sredini se nalazio kvadratan, belo obojen drveni sto i etiri bele stolice na sklapanje. ovek koji se sada pojavio trep u i na vratima iza njih, sa ebetom koje mu je padalo na rame poput ogrta a, kao da je bio stvoren u aerodinami nom tunelu. Ui su mu bile veoma male, priljubljene uz usku lobanju, a krupni prednji zubi, ogoljeni u ne emu to nije bilo do kraja osmeh, bili su otro ugnuti unutra. Nosio je prastari sako od tvida, a u levoj ruci drao je neku vrstu pitolja. Osmotrio ih je, trepnuo i odloio pitolj u dep sakoa. Mahnuo je Kejsu, pokazuju i prema plo i bele plastike naslonjenoj na zid blizu vrata. Kejs joj pri e i vide da je to gust sendvi elektri nih kablova, gotovo centimetar debeo. Pomogao je oveku da ga podigne i postavi na vrata. Hitri prsti, uti od nikotina, pri vrstie ih belom i ak-trakom. Zabruja nevidljivi ventilator. "Vreme", re e ovek, uspravivi se, "po inje da te e. Ti zna cenu, Moli." "Treba nam sken, Fine <Finn - na engleskom: Peraje; prim. prev.> Za implante." "Onda stani tamo izme u stubova. Stani na traku. Ispravi se, tako. Sad se okreni, za trista ezdeset." Kejs ju je posmatrao kako se okre e izme u dva zastora krhkog izgleda na i kana senzorima. ovek izvadi mali monitor iz depa i zagleda se u njega. "Ja', ima neto novo u glavi. Silikon, obloga od piroliti kih ugljenika. Sat, je li? Tvoje nao ari mi daju o itavanje kao i uvek, nisko-temperaturna izotropna opti ka vlakna. Sa piroliticima je bolja biokompatibilnost, ali to je tvoja stvar, je li? Kao i sa tvojim noktima." "Do i ovamo, Kejse." Ugledao je izgrebano X na belom podu. "Okreni se. Polako." "Momak je nevinace." ovek slegnu ramenima. "Neto jeftinog zubnog materijala, i to je sve." "O itava biomaterijal?" Moli otkop a svoj zeleni prsluk i izvadi tamne nao ari. "Tebi ovo li i na Mejo? Penj' se na sto, momak, da uradimo malo biopsije." Nasmejao se, otkrivaju i ute zube. "Ne. Fin ti daje asnu re , medeni, nema bubica niti bombi u korteksu. Da isklju ujem zatitu?" "Tek toliko koliko ti treba da ode, Fine. Onda emo da koristimo punu zatitu koliko god nam je volja." "'Ej, Fin nema nita protiv, Mol. Ionako pla a svaku sekundu." Zatvorili su vrata za njim i Moli okrenu jednu belu stolicu i sede, naslonivi bradu na prekrtene ruke. "Sada moemo da pri amo. Ovde smo bezbedni koliko ja to mogu da nam priutim." "O emu?" "O onome ta radimo." "ta to radimo?" "ta radimo za Armitaa." "Ho e da kae da ovo nije za njega?" "Ja'. Videla sam tvoj profil, Kejse. Kao i ostatak spiska za kupovinu. Jesi li radio nekad sa mrtvima?" "Ne." Posmatrao je svoj odraz u staklima. "Mogao bih, mislim. Dobar sam u onome to radim." Sadanje vreme inilo ga je nervoznim. "Zna da je umro Ravnolinijski Diksi?" On klimnu glavom. "Srce, koliko sam uo."

"Radi e sa njegovim konstruktom." Osmehnula se. "Nau io te da baca laso, a? On i Kvin. Ina e, poznavala sam Kvina. Prava guzica." "Neko ima snimak Mekoja Polija? Ko?" Sada i Kejs sede, i nasloni laktove na sto. "Ne mogu da shvatim. Taj nikada ne bi seo mirno za tako neto." " ulo/Mrea. Isplata je bila mega, moe' se kladi u svoje dupe." "I Kvin je mrtav?" "Da je lepe sre e. U Evropi je. On ne ulazi u ovo." "Pa, ako moemo da dobijemo Ravnolinijskog, na konju smo. Taj je bio najbolji. Zna da je tri puta doiveo modanu smrt?" Ona potvrdi. "Imao je istu ravnu liniju na EEG. Pokazao mi je trake. 'De ko, bio sam poookojni.'" "Sluaj, Kejse, pokuavam da iskopam ko stoji iza Armitaa jo otkako sam po ela da radim za njega. Ali izgleda da to nije neka zaibacu, vlada, ili neka podrunica Jakuza. Armita dobija nare enja. Kao da mu neko nalae da ode do ibe, pokupi pilulaa koji ini poslednje trzaje na granici sagorevanja i da razmeni program za operaciju koja e ga sastaviti. Mogli smo da kupimo dvadeset kauboja svetske klase za svotu koju je trite spremno da plati za taj hirurki program. Jesi bio dobar, ali ne toliko dobar..." Po eala se po nosu. "Nekome to o ito ima smisla", re e on. "Nekom tekau." "Ne bih da ti povredim sujetu." Iskezila se. "Bi e to gadna trka, Kejse, samo da dobijemo konstrukt Ravnolinijskog. ulo/Mrea ga uva iza katanca u trezoru biblioteke u centru. Tesnije je od jeguljine guzice, Kejse. Sad, ta ulo/Mrea, oni dre sav svoj sve materijal za nastupaju u sezonu na istom mestu. Digne li to, eto para k'o govana. Ali ne, mi idemo samo po Ravnolinijskog i ta ka. Uvrnuto." "Da, sve je to otka eno. I ti si otka ena, ali ko ti je onaj otka eni mali hr ak tamo u hodniku?" "Fin je jedna moja stara veza. Za proturanje, uglavnom. Softver. Ovaj biz sa tajno u je tek usput. Ali sam uspela da zbarim Armitaa da on bude na teh, pa kad se kasnije pojavi, ti ga nikada nisi video, jasno?" "I, ta to Armita rastapa u tebi?" "A, sa mnom je lako." Nasmeila se. "Svako je ono u emu je dobar, je l' tako? Ti mora da se prikop a, a ja da se tabam." Zurio je u nju. "Reci mi onda ta zna o Armitau." "Za po etak, niko po imenu Armita nije u estvovao u Vrite oj Pesnici. Proverila sam. Ali to ne zna i Bog zna ta. Ne izgleda kao ortak tipovima koji su se izvukli odande." Slegnula je ramenima. "Velika stvar. To je sve to imam, za po etak." Lupkala je noktima po naslonu stolice. "Ali ti jesi kauboj, zar ne? Mislim, moda bi ti mogao malo da razgleda okolo?" Nasmeila se. "Ubio bi me." "Moe biti. A moda i ne bi. Mislim da si mu potreban, Kejse, i to gadno. Osim toga, nisi ni ti naivan, je li? Moe da ga pre e, valjda." "ta je jo na spisku koji si pomenula?" "Igra ke. Uglavnom za tebe. I jedan osvedo eni psihopata po imenu Piter Rivijera. R ava muterija." "Gde je on?" "Nemam pojma. Ali to ti je jedan bolestan jeba , majke mi. Videla sam njegov profil." Napravila je grimasu. "Runo do Boga." Ustala je i protegla se kao ma ka. "Onda, jesmo li za pakt, de ko? Jesmo li zajedno u ovome? Partneri?" Kejs je pogleda. "Ba imam izbora, a?" Ona se nasmeja. "Ta no tako, kauboju." "Matrica ima korene u primitivnim arkadnim igrama", re e nasnimljeni glas, "u ranim grafi kim programima i vojnim opitima sa kranijalnim priklju cima." Na Soniju je dvodimezioni rat izbledeo u praumi matemati ki sazdanih paprati, pokazuju i prostorne mogu nosti logaritamskih spirala; upalio se ledeno plavi vojni film, laboratorijske ivotinje uklju ene u probne sisteme, lemovi spojeni sa kolima za kontrolu paljbe i borbenim avionima. "Kiberprostor. Sve ulna halucinacija, svakodnevno doivljena od milijardi legitimnih operatera, u svakoj naciji, kod dece koja u e matemati ke postavke... Grafi ki prikaz izdvojenih

podataka iz svake kompjuterske banke u ljudskom sistemu. Nezamislivo sloeno. Linije svetlosti pruene kroz neprostor uma, jata i sazve a podataka. Poput svetlosti grada, koje gasnu..." "ta je to?" upita Moli, kada je uklju io bira kanala. "De ja emisija." Nevezana bujica slika dok je bira kruio. "Isklju i", re e on Hosaki. "Ho e sad da proba, Kejse?" Sreda. Osam dana posle bu enja u 'Jeftinom Hotelu' sa Moli pokraj njega. "Da ja izi em, Kejse? Moda ti bude lake, samom..." On odmahnu glavom. "Ne. Ostani, nema to veze." Namestila mu je crnu barunastu znojnicu preko ela, paze i da ne pomeri pljosnate Sendaijeve dermatrode. Zurio je u dek na krilu, zapravo ne vide i njega, ve onaj izlog u Ninseiju, hromirane urikene u vatri odraenog neona. Podigao je pogled; na zidu, odmah iznad Sonija, oka io je njen poklon, pri vrstivi ga tamo kroz otvor u sredini pomo u crta e igle sa utom glavom. Zatvorio je o i. Pronaao rapavu povrinu poluge prekida a. U zakrvavljenoj tmini iza kapaka, fosfeni srebra zapenie sa ivice prostora, hipnoti ke slike zabrzae pokraj njega poput filma sastavljenog od nasumi nih kadrova. Simboli, oblici, lica, zamu ena, fragmentarna mandala vizualne informacije. Molim te, preklinjao je, sada... Sivi disk, boje neba u ibi. Sada... Disk po e da se okre e, sve bre, pretvaraju i se u loptu ble eg sivila. irio se... I izlio se, potekao kroz njega, origami trik od te nog neona, rasprostiranje njegovog nesamerljivog doma, njegove zemlje, prozirna 3D-ahovska tabla pruena u beskona nost. Unutranje oko se otvaralo prema stepenastoj skerletnoj piramidi Isto ne primorske uprave za fisiju koja je plamtela iza zelenih kocki Ameri ke Micubii banke, a visoko i u daljini video je spiralne pipke vojnih sistema, zauvek izvan njegovog domaaja. A on se negde smejao, u belo okre enom potkrovlju, daleki prsti milovali su ku ite, suze olakanja tekle su mu niz lice. Moli nije bila tamo kada je skinuo trode i potkrovlje je bilo u mraku. Pogledao je na sat. Bio je pet sati u kiberprostoru. Odneo je Ono-Sendai do jednog od novih radnih stolova i sruio se na spava u plo u, povla e i Molinu crnu, svilenu vre u za spavanje preko glave. Sigurnosni ure aj pri vr en na eli na protivpoarna vrata dvaput pisnu. "Zatraen ulaz", re e. "Subjekt proveren prema mom programu." "Pa, otvori onda." Kejs smaknu svilu sa lica i sede kada su se vrata otvorila, o ekuju i da vidi Moli ili Armitaa. "Isuse", re e promukao glas, "znam da ta ku ka vidi u mraku, ali..." Zdepast lik u e i zatvori vrata. "Upali svetlo, vai?" Kejs se iskobelja sa plo e i prona e staromodni prekida . "Ja sam Fin", re e Fin i na ini grimasu upozorenja za Kejsa. "Kejs." "Milomi je, siguran sam. Radim na nekoj opremi za tvoga efa, izgleda." Fin iskopa kutiju partagasa iz depa i zapali jednu. Miris kubanskog duvana ispuni sobu. Pri e radnom stolu i pogleda Ono-Sendai. "Izgleda serijski. Odma' u to da sredim. Al' ovo je problem za tebe, de ko." On izvadi prljavu kovertu iz unutranjeg depa sakoa, otrese pepeo na pod i izvu e neobeleeni crni pravougaonik iz koverte. "Prokleti fabri ki prototipovi", re e, bacivi predmet na sto. "Zalivaju ih u poliugljeni ne blokove, ne moe da prodre do njih ni laserom, a da ne spali sadraj. Zati eno protiv rendgena, ultraskena, Bog zna ega sve jo. U i emo mi ve , ali za grene nema po inka, je l' tako?" Paljivo je smotao kovertu i sklonio je nazad u dep. "ta je to?" "Flipflop prekida , ukratko. Spoji ga sa ovim Sendaijem i ima pristup ivom ili snimljenom simstimu, a da se ne isklju uje iz matrice."

" emu to?" "Nemam blage veze. Znam samo da treba da prilagodim Moli za prijem signala, pa e verovatno imati pristup do njenih ula." Fin se po ea po bradi. "Ima da otkrije koliko joj je dins stvarno tesan, a?" 4. Kejs je sedeo u potkrovlju, sa dermatrodama na elu, posmatraju i ples moljaca u razu enoj svetlosti koja se cedila kroz reetku na krovu. U jednom uglu monitora po elo je odbrojavanje. Kauboji nisu ulazili u simstim, pomislio je, jer je to bila u osnovi igra ka za meso. Znao je da su trode koje koristi, kao i tanka plasti na kruna povezana sa simstim ure ajem, u sutini isto i da je matrica kiberprostora u stvari drasti no pojednostavljen ljudski sistem ula, bar to se ti e prikaza, ali mu se simstim inio kao neopravdano umnoen signal mesa. Komercijalna roba bila je ograni ena, naravno, pa kad bi Tali Iem zabolela glava u toku niza, vi to ne biste osetili. Ekran zapita dve sekunde, upozoravaju i. Njegov Sendai imao je novi prekida , spojen tankom trakom opti kog vlakna. A onda jedan i dva i... Kiberprostor kliznu u svet iz klju nih ta aka. Glatko, pomisli on, ali ne dovoljno glatko. Mora da poradi na tome. Onda uklju i novi prekida . Nagli skok u tu e telo. Matrica je nestala, talas boje i zvuka... Ila je kroz guvu na ulici, pokraj tezgi sa polovnim softverom, sa cenama urezanim na plati ne listi e, kroz odlomke muzike iz bezbrojnih zvu nika. Mirisi urina, slobodnih monomera, parfema, pljeskavica od prenih ra i a. Nekoliko prestraenih sekundi borio se za kontrolu nad njenim telom. Onda se primorao na pasivnost, postao putnik u njenim o ima. Nao ari kao da uopte nisu priguivale svetlost. Pitao se da li to ugra eni poja iva i automatski nadokna uju. Nisko u njenom vidnom polju, plave brojke treptale su vreme. Razmetljivo, pomislio je. Jezik njenog tela bio je zbunjuju i, stil njemu stran. inilo se da joj neprestano malo treba da se sudari s nekim, ali su joj ljudi nestajali s puta, sklanjali se u stranu, pravili mesta. "Kako je, Kejse?" uo je re i osetio kako je oblikuje. Kliznula je rukom pod jaknu, krue i prstom oko bradavice pod toplom svilom. Ose aj ga ostavi bez daha. Ona se nasmeja. Me utim, veza je bila jednosmerna. Nije bilo na ina da joj odgovori. Dva bloka dalje, pola je rubom Memori Lejna. Kejs je uporno pokuavao da joj skrene pogled prema orijentirima koje bi sam upotrebio da prona e put. Po ela je da ga nervira ova pasivnost. Prelazak u kiberprostor, kada je dodirnuo prekida , bio je trenutan. Spustio se niz zid primitivnog leda koji je pripadao Biblioteci grada Njujorka, automatski broje i mogu e prozore. Onda se vratio u njen sistem, u te no gibanje mii a, otra i jasna ula. Pitao se kakav je um sa kojim deli ove utiske. ta zna o njoj? Da je i ona profesionalac; rekla je da je njeno bi e, kao i njegovo, ono ime se bavi. Poznavao je na in na koji se kretala uz njega, ranije, kada se probudila, zajedni ki uzdah stapanja kada je prodro u nju, kao i da voli crnu kafu, posle... Njeno odredite bila je jedna od onih sumnjivih gra evina za iznajmljivanje oko Memori Lejna. Tamo je vladala pritajenost, muk. Sredinji prostor bio je okruen zastakljenim ku icama. Klijentela se sastojala od mladih, uglavnom tinejdera. inilo se da svi imaju ugra ene ugljeni ne uti nice iza levog uha, ali se ona nije osvrtala na njih. Tezge ispred ku ica nudile su stotine kristala mikrosofta, uglastih odlomaka arenog silikona pore anih ispod duguljastih, prozirnih mehurova na kockama belog kartona. Moli ode do sedme ku ice du junog zida. Iza tezge, de ak obrijane glave prazno je zurio u prostor, sa desetak trnova mikrosofta u uti nici iza uha.

"Lari, jesi l' tu, ove e?" Stala je ispred njega. De akove o i se izotrie. Uspravi se u stolici i i upa prljavim palcem sjajnu purpurnu cepku iz uti nice. "Hej, Lari." "Moli." Klimnuo je glavom. "Imam posao za neke tvoje drugare, Lari." Lari izvadi pljosnatu plasti nu kutiju iz depa sportske koulje i otvori je, pa gurnu mikrosoft pored desetak drugih. Ruka mu je lebdela, izabrala svetlucav, crn ip koji je bio neto dui od ostalih, i vi no ga gurnula u glavu. O i mu se suzie. "Moli ima jaha a", re e, "Lariju se to ne svi a." "Hej", re e ona, "nisam znala da si tako... osetljiv. Zadivljena sam. Puno kota da postane tako osetljiv." "Je l' ja vas znam, gospoja?" Pogled je ponovo bio prazan. "Da kupite neki soft?" "Traim Moderne." "Ima jaha a, Moli. Ovo kae." Dodirnuo je crni iver. "Neko drugi koristi tvoje o i." "Moj partner." "Reci svom partneru da ode." "Imam neto za Moderne Pantere, Lari." "O emu vi to, gospoja?" "Kejse, odlazi", re e ona i on dodirnu prekida slede eg trena u matrici. Sablasna slika softverskog centra lebdela je nekoliko sekundi u zuje em miru kiberprostora. "Moderni Panteri", re e on Hosaki, skidaju i trode. "Petominutni pregled." "Spreman", re e kompjuter. Bilo je to ime koje nije znao. Neto novo, neto to je dolo dok je bio u ibi. Mode su osvajale mlade u Gradovima brzinom svetlosti; itave potkulture znale su da nastanu preko no i, opstanu nekoliko nedelja i da potom potpuno i eznu. "Hajde", re e. Hosaka je uao u svoj izbor biblioteka, asopisa i informativnih slubi. Pregled je po eo dugim, zaustavljenim kolor-kadrom za koji je Kejs isprva pomislio da predstavlja nekakav kola, licem de aka ise enim sa druge slike i zalepljenim na fotografiju zida iaranog bojom. Tamne o i, kosi kapci o ito dobijeni operacijom, zapaljeni osip akni na uskim, bledim obrazima. Hosaka pokrenu sliku; de ak se pokrenu, kliznu nestvarno gipko u imitaciji neke grabljivice iz dungle. Telo mu je bilo gotovo nevidljivo, apstraktna ara sli na ivrljanim ciglama koja se prelivala preko njegovog tesnog trikoa. Mimeti ki polikarbon. Rez na dr Virdiniju Rambali, sociologa na njujorkom Univerzitetu. Njeno ime, zvanje i mesto pulsirali su preko ekrana rui astim slovima. "Poznavaju i njihovu sklonost ka ovim slu ajnim ispoljavanjima nadrealnog nasilja", re e neko, "nai gledaoci mogli bi imati poteko e da shvate vae tvrdo uverenje da ova pojava nije oblik terorizma." Dr Rambali se nasmei. "Uvek postoji ta ka u kojoj terorist prestaje da manipulie medijskim getaltom. Ta ka u kojoj moe da eskalira nasilje, ali sam terorist postaje simptom medijskog getalta. Terorizam kako ga mi shvatamo u sutinskoj je vezi sa medijima. Moderni Panteri razlikuju se od drugih terorista upravo po stepenu razvijene samosvesti, po uvi anju do koje mere mediji razdvajaju in terorizma od prvobitne sociopoliti ke namere..." "Presko i", re e Kejs. Kejs je sreo svog prvog Modernog dva dana poto je prou io Hosakin pregled. Zaklju io je da su Moderni savremena verzija Velikih Nau nika iz njegovih poznih maloletni kih dana. U Gradovima je na poslu bila neka avetinjska tinejderska DNK, neto to je prenosilo ifrovana pravila razli itih kratkove nih potkultura i obnavljalo ih u nepravilnim razmacima. Moderni Panteri bili su meka varijanta Nau nika. Da je tehnologija tada bila dostupna, Veliki Nau nici listom bi imali uti nice krcate mikrosoftima. Bio je vaan stil, a stil

je bio isti. Moderni su bili najamnici, prakti ne aljivdije, nihilisti ki tehnofetiisti. Onaj koji se pojavio na vratima potkrovlja sa kutijom disketa od Fina bio je de ak blagog glasa po imenu An elo. Lice mu je bilo obi an kalem odgojen na kolagenu i polisaharidima iz hrskavice ajkule, glatko i odvratno. Bio je to jedan od najgnusnijih primera specijalisti ke hirurgije koji je Kejs ikada video. Kada se An elo nasmeio, otkrivaju i britke o njake neke krupne zveri, Kejsu je, u stvari, laknulo. Zubni transplanti. To je ve video. "Ne sme da dozvoli da ovi prdavci naprave generacijski jaz izme u njih i tebe", re e Moli. Kejs klimnu glavom, zanet oblicima leda ulo/Mree. Ovo je bilo to. Ovo je bio on, ono to jeste, njegovo bi e. Zaboravio je na hranu. Moli je ostavljala kutije sa pirin em i tanjire od pene sa suijem u uglu duga kog stola. Ponekad je sa aljenjem morao da se isklju i da bi upotrebio hemijski klozet koji su postavili u jednom uglu potkrovlja. Oblici leda nastajali su i menjali se na ekranu dok je tragao za pukotinama, obilazio najo iglednije zamke i ucrtavao put koji je trebalo da pre e kroz led ulo/Mree. Bio je to dobar led. Sjajan led. Njegovi oblici goreli su tamo dok je on leao sa rukom ispod Molinih ramena, posmatraju i crvenu zoru kroz eli nu reetku svetlarnika. Njegov pikselski lavirint duginih boja bio je prvo to bi video kada bi se probudio. Otiao bi pravo do ure aja, ne obla e i se, i uklju io bi se. Sekao je led. Radio je. Izgubio je pojam o vremenu. A ponekad, pre nego to bi usnuo, posebno kada je Moli bila odsutna na nekom od izvi a kih izleta sa svojom iznajmljenom vojskom Modernih, doli bi mu prizori ibe. Lica i neon Ninseija. Jednom se probudio iz haoti nog sna o Lindi Li, nesposoban da se seti ko je ona i ta mu je zna ila. Kada se setio, uklju io se i radio punih devet sati. Rezanje leda ulo/Mree potrajalo je punih devet dana. "Rekao sam nedelju dana", rekao je Armita, ne uspevaju i da sakrije zadovoljstvo kada mu je Kejs pokazao svoj plan za trku. "Nisi se ba urio." "Muda", re e Kejs, smee i se. "Ovo je dobar posao, Armitae." "Da", priznade Armita, "ali nemoj da ti to udari u glavu. U pore enju sa onim na ta bi mogao da naleti, ovo je arkadna igra ka." "Volim te, Majka Maco", proapta ovek za vezu Modernih Pantera. Glas mu je bio moduliran stati ki um u Kejsovim slualicama. "Atlanta, Brud. Izgleda da idemo. Idemo, jasno?" Molin glas bio je neto istiji. " uti zna i posluati." Moderni su koristi neku vrstu i anog tanjira u Nju Dersiju da odbiju ifrovan signal veziste sa satelita Sinova Krista Kralja u geosinhronu orbitu iznad Menhetna. Izabrali su da posmatraju itavu operaciju kao privatnu alu bez predumiljaja, ali je njihov izbor komsata bio o ito smiljen. Molini signali bili su odaslati sa metarskog kiobranskog tanjira pri vr enog za krov crnog staklenog tornja jedne banke, visokog gotovo kao zgrada ulo/Mree. Atlanta. ifra prepoznavanja bila je jednostavna. Iz Atlante u Boston, ikago i u Denver, pet minuta za svaki grad. Ako bi neko uspeo da presretne Molin signal, deifruje, sintetizuje njen glas, ifra bi ukazala na Moderne. Ako ostane u zgradi due od dvadeset minuta, teko da e uopte izi i iz nje. Kejs je progutao ostatak kafe, namestio trode i po eao grudi ispod crne majice. Imao je tek maglovitu zamisao o tome ta su Moderni smislili da odvrate panju obezbe enju ulo/Mree. Njegov posao bio je da osigura spoj programa koji je sastavio sa sistemima ulo/Mree za vreme kada to Moli bude potrebno. Posmatrao je odbrojavanje u uglu ekrana. Dva. Jedan. Uklju io se i aktivirao program. "Direktna", dahnuo je vezista, njegov glas bio je jedini zvuk koji je Kejs uo kada je zaronio kroz svetle e oblake leda ulo/Mree. Dobro je. Proveri Moli. Uklju io je simstim i prebacio se u njen senzorijum. Ometa je pomalo zamaglio vizualni signal. Stajala je ispred zida od zlatom poprskanog ogledala u ogromnom belom predvorju zgrade, va u i gumu, prividno op injena sopstvenim odrazom. Osim velikih nao ara za sunce koje su skrivale njena neprozirna stakla, sasvim joj je dobro polazilo za rukom da izgleda kao da joj je tamo mesto, jo jedna mlada turistkinja koja se nada da e

ugledati Tali Iem. Nosila je rui astu, plasti nu pelerinu, iroke, bele pantalone skrojene u stilu koji je bio u modi prethodne godine u Tokiju. Prazno se cerila i pravila balone od gume. Kejsu do e da se nasmeje. Ose ao je mikroporoznu traku oko njenih rebara i male, pljosnate ure aje ispod nje: radio, simstim, i ometa . Mikrofon na grlu, prilepljen na njen vrat, izgledao je koliko je to bilo mogu e kao analgeti ki dermadisk. Njene ake, u depovima rui aste pelerine, sistematski su se stezale u nizu vebi za oputanje. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da shvati da je neobi an ose aj na vrhovima prstiju poticao od se iva koja je delimi no izvla ila i vra ala. Prebacio se nazad. Njegov program stigao je do pete kapije. Posmatrao je kako ledolomac bleska i menja se ispred njega, jedva svestan svojih ruku koje su igrale po tastaturi, vre i neznatna podeavanja. Prozirne ravni boja meale su se kao ma ioni arev pil. Izaberi kartu, pomislio je, bilo koju kartu. Kapija minu. On se nasmeja. Led ulo/Mree prihvatio je njegov prolazak kao rutinski transfer iz konzorcijumovog centra u Los An elesu. Bio je unutra. Iza njega su se odvajali virusni potprogrami, meaju i se sa tkivom ifre kapije, spremni da odbiju prave podatke iz Los An elesa kada pristignu. Ponovo se prebacio. Moli se proetala pored ogromne krune recepcije u dnu predvorja. U njenom opti kom nervu mirkalo je 12:01:20. Ta no u pono , sinhronizovano sa ipom u Molinom oku, vezista u Nju Dersiju izdao je naredbu. "Direktna". Devetoro Modernih, rasprenih du dve stotine milja Gradova, istovremeno je okrenulo 'Max Emerg' iz uli nih govornica. Svaki Moderni izgovorio bi kratki ugovoreni tekst, prekinuo vezu i izgubio se u no i, skidaju i hirurke rukavice. Devet razli itih policijskih stanica i agencija za javnu bezbednost dobile su obavetenje da je neka nepoznata podsekta militantnih hri anskih fundamentalista upravo priznala da je ubacila klini ku dozu zabranjenog psihoaktivnog agenta poznatog kao Plava Devetka u ventilacioni sistem piramide ulo/Mree. Plava Devetka, u Kaliforniji poznata kao Tuni An eo, dokazano je izazivala akutnu paranoju i ubila ku psihozu kod osamdeset pet odsto opitnih subjekata. Kejs pritisnu prekida dok je njegov program hitao kroz kapiju podsistema koji je kontrolisao obezbe enje biblioteke ulo/Mree. Na e se na vratima lifta. "Izvinite, jeste li zaposleni ovde?" Straar je podigao obrve. Moli puknu balon. "Ne", re e i zabi prva dva zglavka desne ake u ovekov solarni pleksus. Kada se ovaj presamitio, pipaju i za biperom na pojasu, ona mu postrance tresnu glavu u zid lifta. va u i neto ustrije, pritisnula je 'Zatvaranje vrata' i 'Stop' na osvetljenoj tabli. Izvadila je crnu kutiju iz depa pelerine i ubacila priklju ak u klju aonicu brave koja je zatvarala instalaciju table. Moderni Panteri sa ekali su etiri minuta da njihov prvi korak deluje, a onda su ubacili drugu paljivo pripremljenu dozu dezinformacija. Ovoga puta poslali su je pravo u unutranji video sistem zgrade ulo/Mree. U 12:04:03, svaki ekran u zgradi zableskao je osamnaest sekundi u estalo u koja je izazvala napade kod prijem ivog dela slubenika ulo/Mree. Zatim je neto jedva sli no ljudskom ljudskom licu ispunilo ekrane, sa crtama rastegnutim preko asimetri nih kotanih povrina poput neke opscene Merkatorove projekcije. Modre usne vlano su se razdvojile kada se pokrenula izobli ena, izduena vilica. Neto, moda ruka, stvar nalik na crvenkast splet vornovatog korenja, polo je prema kameri, zamutilo se i nestalo. Nepojamno brze slike zaga enja: grafi ki prikaz vodovodnog sistema zgrade, ruke u rukavicama koje barataju laboratorijskim posudama, neto to se rui u tamu, bledi pljusak... Audio traka, putena skoro dvaput bre nego normalno, bila je deo mesec dana stare vesti koja je govorila o mogu oj vojnoj upotrebi supstance znane kao HsG, biohemikalije koja uti e na inilac rasta ljudskog kostura. Prekomerne doze HsG poja avale su rad odre enih kotanih elija, ubrzavaju i ga i za hiljadu odsto.

U 12:05:00, ogledalom oklopljeno srce konzorcijuma ulo/Mree brojalo je neto preko tri hiljade zaposlenih. Pet minuta posle pono i, kada se poruka Modernih zavrila bleskom praznog ekrana, piramida ulo/Mree je vrisnula. est takti kih hoverkrafta Policije grada Njujorka, odgovaraju i na mogu nost prisustva Plave Devetke u ventilacionom sistemu zgrade, sjatilo se oko piramide ulo/Mree. Bili su pod punim borbenim osvetljenjem. BAMO-ov helikopter za brza takti ka dejstva uzleteo je sa rampe na Rajkeru. Kejs je aktivirao svoj drugi program. Brino izra en virus napao je tkivo ifre koja je titila glavne nadzorne komande pod-podruma u kome su bili smeteni razvojni materijali ulo/Mree. "Boston", stigao je Molin glas preko veze, "Sila sam." Kejs se prebacio i ugledao goli zid lifta. Raskop avala je bele pantalone. Izbo en zamotuljak u boji njenog bledog glenja bio je pri vr en tamo mikroporoznom trakom. Kleknula je i odlepila traku. Pruge boje burgundca sevale su preko mimeti kog polikarbona dok je razmotavala kostim Modernih. Skinula je rui astu pelerinu, odbacila je pored belih pantalona i po ela da navla i kostim preko bele, mreaste majice. 12:06:26. Kejsov virus provrteo je prozor kroz komandni led biblioteke. Provukao se unutra i naao se u beskrajnom plavom prostoru oivi enom raznobojnim loptama razapetim po gustoj reetki bledoplavog neona. U neprostoru matrice, unutranjost datog konstrukta-podatka imala je neograni enu subjektivnu dimenziju: obi an de ji kalkulator, otvoren kroz Kejsov Sendai, pokazao bi bezdane ponore praznine odravane sa nekoliko osnovnih komandi. Kejs po e da unosi niz koji je Fin nabavio od jednog sararimama srednjeg ealona sa tekom zavisno u od droga. Kliznuo je kroz lopte kao da je na nevidljivim tra nicama. Evo ga. Ovaj ovde. Prodiru i u loptu, pod ledenim plavim svodom bez zvezda i glatkim poput smrznutog stakla, pokrenuo je potprogram koji je izazivao odre ene izmene u nadzornim komandama jezgra. Sada napolje. Veto se obr u i, virus je ponovo ispredao tkivo prozora. Gotovo. U predvorju ulo/Mree, dvojica Modernih Pantera budno su sedela iza niskog pravougaonog sanduka sa biljem, snimaju i kretanje policije video kamerom. Obojica su nosila kameleonska odela. "Takti ki sad prskaju barikadu od pene", primeti jedan, obra aju i se u mikrofon na grlu. "Brzi jo pokuavaju da spuste svoj kopter." Kejs dodirnu prekida simstima. I prebaci se u agoniju slomljene kosti. Moli se drala za goli, sivi zid duga kog hodnika, diu i teko i nepravilno. Kejs se odmah vrati u matricu, sa odbleskom belo usijanog bola u levom bedru. "ta se deava, Brude?" upita vezistu. "Ne znam, Seka u. Majka ne govori. ekaj." Kejsov program je kruio. Nit grimiznog neona tanka poput vlasi kose izbijala je iz sredine obnovljeng prozora do pomi nog obrisa ledolomca. Nije imao vremena da eka. Duboko udahnuvi, ponovo se prebacio. Moli na ini korak, trude i se se osloni o zid hodnika. U potkrovlju, Kejs zastenja. Drugi korak odvede je preko ne ije ispruene ruke. Rukav uniforme sjajan od krvi. Pogled na slomljenu udarnu palicu od fiberglasa. Vidno polje kao da joj se suzilo u tunel. Pri tre em koraku, Kejs vrisnu i na e se ponovo u matrici. "Brude? Boston, duo..." Glas joj je bio stegnut od bola. Zakaljala se. "Mali problem sa doma ima. Mislim da mi je jedan slomio nogu." "Treba li ti neto, Majko-Maco?" Glas veziste bio je nerazgovetan, gotovo izgubljen u stati kom umu. Kejs se prisili da se ponovo prebaci. Bila se naslonila na zid, potpuno rasteretivi desnu nogu. Preturala je po tobolcu kostima i izvukla list plastike na i kan dugom dermadiskova. Izabrala je tri i snano ih pritisnula na zglob leve ruke, preko vena. est hiljada mikrograma analoga endorfina spusti se na

bol poput eki a, razbijaju i ga. Le a joj se gr evito izvie. Rui asti talasi topline zapljusnue joj bedra. Ona uzdahnu i polako se opusti. "U redu je, Brude. Sad je u redu. Ali treba e mi medicinska ekipa kada izi em. Obavesti moje ljude. Seka u, nalazim se na dva minuta od mete. Moe da sa eka?" "Reci joj da sam unutra i ekam", re e Kejs. Moli po e da epa niz hodnik. Kada se osvrnula, jednom, Kejs ugleda razbacana tela tri straara ulo/Mree. Jednom od njih kao da su bile iskopane o i. "Takti ki i Brzi zatvorili su prizemlje, Majo-Maco. Barikade od pene. U predvorju postaje gusto." "Nije ni ovde manje gusto", re e ona, zami u i kroz siva eli na vrata. "Jo malo i tamo sam, Seka u." Kejs pre e u matricu i smaknu trode sa ela. Bio je mokar od znoja. Obrisao je elo pekirom, popio malo vode iz biciklisti ke boce pored Hosake i pogledao mapu biblioteke na ekranu. Pulsiraju i crveni kursor milio je kroz obrise vrata. Samo nekoliko milimetara od zelene ta ke koja je pokazivala poloaj konstrukta Ravnolinijskog Diksija. Pitao se ta je sa njenom nogom, kad moe da staje na nju. Sa dovoljno analoga endorfina, mogla je da hoda i na paru krvavih patrljaka. Pritegao je najlonske kaieve koji su ga drali u stolici i ponovo pri vrstio trode. Sada je to bila rutina: trode, uklju enje i preskok. Istraiva ka biblioteka ulo/Mree bila je mrtva skladina zona; ovde uvani materijali morali su biti fizi ki premeteni da bi im se moglo pri i. Moli je epala izme u redova istovetnih sivih ormari a. "Kai joj jo pet napred i deset levo, Brude", re e Kejs. "Pet napred i deset levo, Majko-Maco", re e vezista. Ona skrenu levo. Pobledela bibliotekarka krila se izme u dva ormari a, vlanih obraza, praznih o iju. Moli nije obra ala panju na nju. Kejs se pitao ta su Moderni u inili da izazovu toliki uas. Znao je da to ima neke veze sa lanom pretnjom, ali bio je suvie zauzet svojim ledom da bi pratio Molina objanjenja. "Tu smo", re e Kejs, ali se ona ve zaustavila ispred ormari a u kome je uvan konstrukt. Njegove linije podse ale su Kejsa na novoacte ke police za knjige u predsoblju Dulijusa Dina u ibi. "U ini to, Seka u", re e Moli. Kejs se prebaci u kiberprostor i posla komandu niz grimiznu nit koja je prolazila kroz led biblioteke. Pet samostalnih alarmnih sistema bilo je uvereni da jo rade. Tri sloene brave se otklju ae, ube ene da su zaklju ane. Sredinja banka podataka biblioteke pretrpela je trenutni pomak u stalnoj memoriji: konstrukt je bio uklonjen, po izvrnom postupku, mesec dana ranije. Trae i dozvolu da pozajmi konstrukt, bibliotekar bi naiao na izbrisane podatke. Vrata se otvorie na ne ujnim arkama. "0467839", re e Kejs, a Moli izdvoji crnu skladinu jedinicu sa police. Podse ala je na magacin teke jurine puke, povrina prekrivenih oznakama upozorenja i iframa sigurnosti. Moli zatvori vrata ormari a; Kejs se prebaci. Povukao je nit kroz led biblioteke. ibnula je nazad u njegov program, automatski uklju uju i obratni niz. Kapije ulo/Mree zatvarale su se za njim dok se povla io, potprogrami su hitali u jezgro ledolomca kada bi ovaj proao kapije gde su bili postavljeni. "Napolju sam, Brude", re e on i opusti se na stolici. Posle usredsre enosti na trku, mogao je da ostane uklju en i da zadri svest o svom telu. Mogu e je da pro u dani pre nego to ulo/Mrea otkrije kra u konstrukta. Klju za to bio bi odbijanje transfera iz Los An elesa, to se suvie zgodno poklapalo sa igrom uasa Modernih. Sumnjao je da e trojica ljudi iz obezbe enja koje je Moli srela na hodniku preiveti da pri aju o tome. Prebacio se. Sa Molinom crnom kutijom pri vr enom pored kontrolne table, lift je ostao gde ga je ostavila. Straar je jo leao sklup an na podu. Kejs prvi put opazi

dermu na njegovom vratu. Neto od Moli, da ostane miran. Prekora ila ga je i uklonila crnu kutiju pre nego to je pritisnula 'Prizemlje'. Kada su se vrata lifta ite i otvorila, jednu enu gurnue unatrake iz gomile, u lift, tako da je udarila glavom u zadnji zid. Moli se nije osvrtala na to, ve se sagnula da skine dermu sa straarevog vrata. Onda je utnula bele pantalone i rui astu pelerinu iz lifta, bacila tamne nao ari za njima i navukla kapulja u kostima preko glave. U depu tobolca, konstrukt joj je pritiskao grudnu kost pri svakom pokretu. Zakora ila je iz lifta. Kejs je i ranije vi ao paniku, ali nikad u zatvorenom prostoru. Slubenici ulo/Mree, naviru i iz liftova, jurili su prema ulazima, samo da bi naleteli na barikade od pene Takti kih i puke sa vre icama peska BAMO Brzih. Dve slube, uverene da odbijaju hordu potencijalnih ubica, sara ivale su uz neuobi ajenu delotvornost. Iza razbijenih ostataka glavnog ulaza, tela su bila nagomilana u tri sloja na barikadama. uplji udarci puaka za nerede stvarali su neprestanu pozadinu za zvuk koji je pravila gomila dok je navirala i povla ila se preko mramornog poda predvorja. Kejs nikada nije uo nita sli no tom zvuku. A po svemu sude i, ni Moli. "Isuse", re e ona i zastade. Bila je to neka vrsta zavijanja, koje se dizalo u zapenjen zid sirovog i potpunog straha. Pod predvorja bio je prekriven telima, ode om, krvlju i duga kim, izgaenim trakama iz tampa a. "'Ajmo, sestro. Treba da izi emo." O i dvojice Modernih zurile su iz suludo uskomeanih preliva polikarbona, jer njihova odela nisu mogla da prate oluju oblika i boja koja je besnela iza njih. "Povre ena? 'Ajde, Tomi e te povesti." Tomi predade neto onom koji je govorio, video kameru umotanu u polikarbon. " ikago", re e ona. "Pola sam." A onda je po ela da pada, ne na mermerni pod, klizav od krvi i sadraja eluca, ve u neki zdenac topao poput krvi, u tiinu i tamu. Vo a Modernih Pantera, koji se predstavio kao Lupus Jonderboj, nosio je poliugljeni ni kostim sa mogu no u snimanja to mu je omogu avalo da po volji reprodukuje pozadine. Posadivi se na ivicu Kejsovog radnog stola poput nekog savremenog fasadnog kipa demona, posmatrao je Kejsa i Armitaa maskiranim o ima. Nasmeio se. Kosa mu je bila rui asta. Iza levog uha kostreila se dugina uma mikrosofta; uho je bilo zailjeno, sa uperkom rui aste kose. Njegove izmenjene zenice hvatale su svetlosti kao ma je. Kejs je posmatrao puzanje boja i oblika po kostimu. "Dozvolili ste da stvari izmaknu kontroli", re e Armita. Stajao je na sredini potkrovlja kao kip, umotan u tamne, svetlucave nabore skupocenog tren kota. "Haos, gospodine Ko", re e Lupus Jonderboj. "To je na stil i na in. To je na krajni cilj. Tvoja ena zna. Mi radimo s njom. Ne sa tobom, gospodine Ko." Njegovo odelo poprimilo je udnu uglastu aru be i blede avokado boje. "Bila joj potrebna medicinska ekipa. Sa njima je. Mi emo paziti na nju. Sve je kako treba." "Plati mu", re e Kejs. Armita ga besno pogleda. "Nismo dobili robu." "Tvoja ena je ima", re e Jonderboj. "Plati mu." Armita uko eno pri e stolu i izvu e tri debela svenja Novih Jena iz depova tren kota. "Ho e da prebroji?" upita Jonderboja. "Ne", re e Moderni Panter. "Plati e. Ti si gospodin Ko. Pla a da to ostane. Da ne postane gospodin Ime." "Nadam se da to nije pretnja", re e Armita. "To je posao", re e Jonderboj, trpaju i novac u dep na prednjem delu kostima. Zazvoni telefon. Kejs se javi. "Moli", re e Armitau, pruaju i mu slualicu.

Tlocrt Gradova bledeo je u sivilo svitanja kada je Kejs napustio zgradu. Udovi su mu bili hladni i neposluni. Nije mogao da spava. Bio je sit potkrovlja. Lupus je otiao, a zatim i Armita, Moli je bila u nekoj klinici. Zemlja mu se zatrese pod nogama kada je tuda proitao voz. U daljini su zavijale sirene. Nasumce je birao uglove gde e skrenuti, skupljen u novoj konoj jakni, sa podignutom kragnom, odbacuju i prvi u nizu jijuana u slivnik i pale i slede i. Pokuao je da zamisli kako mu se Armitaove toksinske vre ice rastvaraju u krvotoku, kako mu se mikroskopske opne stanjuju u hodu. Nije mu se inilo stvarno. Kao ni strah i agonija koju je video kroz Moline o i u predvorju ulo/Mree. Uhvatio je sebe kako pokuava da se seti lica troje ljudi koje je ubio u ibi. Mukarci su bili bezli ni; ena ga je podse ala na Lindu Li. Izubijani tricikl-kamionet sa reflektuju im staklima pro e poskakuju i pored njega, uz zve anje praznih plasti nih valjaka u prtljaniku. "Kejse." Posko io je u stranu, nagonski okrenuvi le a prema zidu. "Poruka za tebe, Kejse." Kostim Lupus Jonderboja previrao je samim primarnim bojama. "Pardon. Nije trebalo da te trecnem." Kejs se uspravi, sa rukama u depovima jakne. Bio je za glavu vii od Modernog. "Trebalo bi da se pripazi, Jonderboje." "Ovo je poruka. Vintermut." Izgovarao je slovo po slovo. "Od tebe?" Kejs zakora i napred. "Ne", re e Jonderboj. "Za tebe." "Ko alje?" "Vintermut", ponovi Jonderboj, klimaju i glavom, tresu i ubom rui aste kose. Kostim mu je sada bio mat crne boje, ugljena senka naspram drevnog betona. Izveo je udan, mali ples, vitlaju i mravim, crnim rukama, a onda ga nestade. Ne. Tamo. Sa navu enom kapulja om da sakrije rui astu kosu, kostim mu je imao odgovaraju i preliv sive, poprskan i zamrljan kao plo nik na kome je stajao. O i namignue crvenim sjajem stopsvetala. A onda zaista nestade. Kejs zatvori o i, protrlja ih utrnulim prstima, naslonjen na cigle koje su se krunile. Ninsei je bio mnogo jednostavniji. 5. Medicinska ekipa koju je Moli unajmila zauzimala je dva sprata bezimene stambene gra evine u starom pojasu Baltimora. Zgrada je bila od modula, poput 'Jeftinog Hotela', samo to je svaki kov eg bio duga ak etrdeset metara. Kejs je sreo Moli dok je izlazila iz jednog koji je nosio pomno ispisan logo 'Derald in, zubar'. epala je. "Rekao je da e da mi otpadne ako neto utnem." "Naleteo sam na jednog od onih tvojih drugara", re e on, "jednog Modernog." "Je l'? Koga?" "Lupusa Jonderboja. Imao je poruku za mene." Dodao joj je papirnu salvetu sa natpisom 'Vintermut' ispisanim crvenim flomasterom, njegovim urednim, lepim, krupnim slovima. "Rekao je..." Ali ona podie ruku, pokazavi znak za tiinu. "'Ajmo da jedemo rakove", re e. Posle ru ka u Baltimoru, prilikom koga je Moli otvarala svoju krabu sa uznemiruju om lako om, odvezli su se podzemnom do Njujorka. Kejs je nau io da ne postavlja pitanja; donela bi mu samo znak za tiinu. Izgleda da ju je mu ila noga, jer je retko progovarala. Mrava, crna devoj ica sa drvenim kuglicama i prastarim otpornicima gusto upletenim u kosu otvorila je Finova vrata i povela ih kroz tunel otpadaka. Kejs je imao utisak da je gomila porasla dok su bili odsutni. Ili da se neprimetno menja, preobraava pod pritiskom vremena, da se ne ujne, nevidljive estice taloe u mulj, kristalastu esenciju odba ene tehnologije, koja je potajno bujala na otpadima Gradova. Fin ih je ekao iza ebeta iz vojnih vikova, sede i za belim stolom.

Moli po e hitro da signalizira, izvadi par e hartije, napisa neto na njemu i dodade ga Finu. Ovaj je prihvati izme u palca i kaiprsta, dre i je dalje od sebe kao da bi mogla da eksplodira. Na ini znak koji Kejs nije poznavao, a koji je nagovetavao meavinu nestrpljenja i tmurne bespomo nosti. Zatim ustade, otresaju i mrvice sa revera ofucanog sakoa od tvida. Na stolu je stajala staklena tegla sa ukiseljenim haringama, pored otvorenog plasti nog omota sa krekerima i limene pepeljare pune opuaka partagasa. " ekaj", re e Fin i napusti sobu. Moli sede na njegovo mesto, isuka se ivo iz kaiprsta i odse e sivkast komad haringe. Kejs se dokono muvao po sobi, prelaze i u prolazu prstima preko ure aja za skeniranje na stubovima. Posle deset minuta Fin upade unutra, pokazuju i zube u irokom utom osmehu. Klimnuo je glavom, uputio Moli pozdrav podignutim pal evima i pokazao Kejsu da mu pomogne oko plo e na vratima. Dok je Kejs postavljao i ak-traku na mesto, Fin izvadi malu, pljosnatu tastaturu iz depa i otkuca na njoj sloen niz. "Medena", re e on Moli, sklanjaju i konzolu, "ubola si. Bez sranja, ose am to. Da li bi mi rekla odakle ti to?" "Od Jonderboja", re e Moli, gurnuvi haringu i krekere u stranu. "Napravila sam posao sa Larijem, sa strane." "Pametno", re e Fin. "To je VI." "Uspori malo", re e Kejs. "Bern", re e Fin, ne obra aju i panju na njega. "Bern. Poseduje ograni eno vajcarsko dravljanstvo na osnovu njihovog ekvivalenta sa Aktom iz pedeset tre e. Sastavljen je za deoni arsko drutvo Tezje-Epul. Oni su vlasnici glavnog sklopa i prvobitnog softvera." "Dobro, ta je to u Bernu?" Kejs namerno zakora i izme u njih. "Vintermut je pozivna ifra za jednu VI. Imam brojeve iz Turingovog registra. Veta ka inteligencija." "To je sve u redu", re e Moli, "ali gde nas to vodi?" "Ako je Jonderboj u pravu", re e Fin, "ova veta ka inteligencija stoji iza Armitaa." "Platila sam Lariju da Moderni malo pronjukaju oko Armitaa", objasni Moli, okre u i se Kejsu. "Imaju neke uvrnute na ine komuniciranja. Sporazum je bio slede i: dobi e novac ako odgovore na pitanje: ko nare uje Armitau?" "I ti misli da je to ta VI? Te stvari nemaju nikakvu samostalnost. Pre e biti roditeljska kompanija, taj Tezl..." "Tezje-Epul d. d.", re e Fin. "A imam za vas i pri icu o njima. Da ujete?" Seo je i nagnuo se napred. "Fin", re e Moli. "Taj voli pri e." "Ovu jo nikome nisam ispri ao," po e Fin. Fin je bio taraba, preprodavac ukradene robe, prevashodno softvera. U svom poslu povremeno je dolazio u dodir sa drugim preprodavcima, onima koji su se bavili tradicionalnijom robom. Dragocenim metalima, markama, starim kovanim novcem, draguljima, nakitom, krznima, slikama i drugim umetni kim predmetima. Pri a koju je ispri ao Moli i Kejsu zapo ela je sa pri om o drugom oveku, oveku koga je nazvao Smit. Smit je tako e bio taraba, ali se u unosnijim sezonama predstavljao kao trgovac umetni kim delima. Bio je prva osoba za koju je Fin znao da je 'posilikonila' - izraz koji je Kejsu imao starinski prizvuk - i mikrosofti koje je nabavio bili su programi o istoriji umetnosti i sa tabelama galerijske prodaje. Sa pet-est ipova u novom priklju ku, Smitovo poznavanje trgovanja umetninama bilo je zadivljuju e, bar prema merilima njegovih kolega. Ali Smit se ipak obratio Finu sa bratskom molbom za pomo , kao biznismen biznismenu. Rekao je da su mu potrebni podaci o klanu Tezje-Epul, ali da to bude obavljeno na na in koji e jem iti da objekat ispitivanja nikada ne e prona i izvor istog. To bi moglo da bude neizvodljivo, bilo je Finovo miljenje, ali je svakako bilo potrebno objanjenje. "Zaudaralo je", re e Fin Kejsu, "i to na novac. A Smit je bio veoma oprezan. Gotovo suvie oprezan."

Ispostavilo se da je Smit imao nabavlja a poznatog kao Dimi. Dimi je bio provalnik i ko zna ta pride i upravo se bio vratio posle godinu dana u visokoj orbiti, donevi neke stvari sa sobom iz gravitacijskog bunara. Najneobi niji predmet koji je uspeo da vrati iz svoje etnje arhipelagom bila je glava, fino izra eno poprsje, u kloazon tehnici na platini, ukraeno biserjem i lapisom. Smit je sa uzdahom spustio depni mikroskop i posavetovao Dimija da pretopi tu stvar. Bila je savremene izrade, suvie nova da bi imala vrednost za kolekcionare. Dimi se nasmejao. Ta stvar je kompjuterski terminal, rekao je. Ume da govori. I to ne sintetizovanim glasom, ve kroz udesan sklop to ki a i minijaturnih cevi orgulja. Ko god da ga je izradio, napravio je baroknu stvar, perverziju, jer su ipovi za sintetizovanje glasa bili gotovo besplatni. Smit je spojio glavu sa svojim kompjuterom i sluao kako melodiozan, neljudski glas recituje brojke prologodinjih prihoda od poreza. Me u Smitovim muterijama bio je i milijarder iz Tokija, ija se strast prema mehani kim automatima bliila fetiizmu. Smit je slegnuo ramenima, pokazavi Dimiju gore okrenute dlanove, znak star koliko i zalagaonice. Moe da pokua, rekao je, ali sumnja da e dobiti neto naro ito za to. Kada je Dimi otiao, ostavivi glavu, Smit ju je paljivo pregledao, otkrivi odre ene oznake. Na kraju mu je uspelo da na osnovu njih sazna za neobi nu saradnju izme u dvojice cirikih zanatlija, stru njaka za emajliranje u Parizu, holandskog juvelira i kalifornijskog proizvo a a ipova. Otkrio je da je naru ilac radova firma Tezje-Epul d. d. Smit je po eo da baca udicu kolekcionaru iz Tokija, nagovetavaju i mu da je na tragu ne eg vrednog panje. A onda je dobio posetioca, nenajavljenog, koji se proetao kroz zamreni lavirint Smitovog obezbe enja kao da ono ne postoji. Sitan ovek, Japanac, beskrajno u tiv, sa svim znacima ninda-ubice odgojenog u tanku. Smit je sedeo veoma mirno, zure i u smirene sme e o i smrti preko lakiranog stola od vijetnamskog ruinog drveta. Blago, gotovo pokajni ki, klonirani ubica objasnio mu je da ima zadatak da prona e i vrati odre eni umetni ki predmet, mehanizam velike lepote, koji je bio odnet iz ku e njegovog gospodara. Do ovoga je doao glas, rekao je ninda, da bi Smit mogao neto da zna o tome gde se predmet nalazi. Smit mu je odgovorio da ne eli da umre i doneo mu glavu. Koliko ste o ekivali da dobijete od prodaje ovog predmeta, pitao je ubica. Smit je naveo iznos koji je bio znatno nii od onog koji je nameravao da zara una. Ninda je uzeo kreditni ip i preneo Smitu taj iznos sa ra una u vajcarskoj banci. I ko vam je doneo ovaj komad, pitao je ovek. Smit mu je rekao. Posle nekoliko dana, Smit je saznao za Dimijevu smrt. "E, tu sam nastupio ja", nastavio je Fin. "Smit je znao da dosta poslujem sa drutvom na Memori Lejnu, a tamo se ide za tihi pristup koji nikada ne e biti provaljen. Iznajmio sam kauboja. Bio sam posrednik, pa sam uzeo postotak. Smit, taj vam je bio oprezan. Upravo je imao veoma neobi no poslovno iskustvo i dobro je proao, ali nije bio zadovoljan. Ko je platio sa ra una u vajcarskoj? Jakuze? Nema izgleda. Oni imaju strogo utvr ena pravila kako se reavaju takve situacije i uvek ubijaju i preprodavca. Jesu li to bilo obi no zastraivanje? Smit nije mislio tako. Zastraiva ki biz ima poseban mek, tako da se da nanjuiti. Dakle, naloio sam mom kauboju da proveri informativne mrtva nice sve dok nismo naili na Tezje-Epul u parnici. Slu aj nije bio nita krupno, ali smo utvrdili pravnog zastupnika. Onda je on poradio na advokatskom ledu i dobili smo porodi nu adresu. Ne da smo se ovajdili od toga." Kejs podie obrve. "Frisajd", re e Fin. "Vreteno. Ispada da poseduju gotovo celu prokletu stvar. Dobili smo zanimljivu sliku kada je kauboj uradio redovan pristup mrtva nicama podataka i sastavio rezime. Porodi na organizacija. Korporacijska struktura. Pretpostavljam da je mogu e otkupiti jedno d. d., ali deonica TezjeEpula nema na otvorenom tritu ve vie od sto godina. Ni na jednom tritu, koliko ja znam. Pred vama je veoma tiha, veoma ekscentri na porodica iz prvog pokolenja na visokoj orbiti, vo ena kao korporacija. Velika lova, daleko od medija. Mnogo kloniranja. Orbitalni zakon je mnogo blai prema genetskom

inenjeringu, je li? A i teko je pratiti koja generacija, ili kombinacija generacija, vodi celu predstavu u koje vreme." "Kako to?" upita Moli. "Imaju sopstveno kriogensko postrojenje. ak i po orbitalnom zakonu, pravno si mrtav dok si na ledu. Izgleda da su aktivni, mada niko nije video tatu-osniva a ve oko trideset godina. Mama-osniva je poginula u nekoj laboratorijskoj nezgodi..." "I ta se dogodilo sa tvojom fasadom?" "Nita." Fin se namrti. "Oborili smo je. Bacili smo pogled na tu fantasti nu spregu pravnih sila koju T. E. poseduje, i to je bilo sve. Dimi mora da je upao u Strejlajt, maznuo glavu, na ta je Tezje-Epul poslao svog nindu za njom. Smit je odlu io da sve zaboravi. Moda je to bilo mudro od njega." Pogledao je Moli. "Vila Strejlajt. Vrh vretena. Strogo privatno." "Misli da poseduju tog nindu, Fine?" upita Moli. "Smit je tako mislio." "Skupo", re e ona. "Pitam se ta je bilo sa tim malim nindom, Fine?" "Verovatno su ga stavili na led. Da ga otope kad zatreba." "U redu", re e Kejs, "znamo da se Armita snabdeva kod VI zvane Vintermut. Kuda nas to vodi?" "Za sad nikuda", re e Moli, "ali sad ima posli sa strane." Ona izvadi smotan list hartije iz depa i dodade mu ga. On ga otvori. Mrene koordinate i ulazne ifre. "Ko je ovo?" "Armita. Jedna njegova baza podataka. Kupila od Modernih. Poseban dogovor. Gde je to?" "London", re e Kejs. "Otvori je." Nasmejala se. "Zaradi svoje izdravanje, za promenu." Kejs je ekao lokalni voz trans-BAMO na krcatoj platformi. Moli se vratila u potkrovlje nekoliko sati ranije, sa konstruktom Ravnolinijskog u zelenoj tani, a Kejs je neprestano pio jo od tada. Bilo je uznemiruju e razmiljati o Fletlajnu kao o konstruktu, o namenskoj ROM kaseti koja oponaa pokojnikove sposobnosti, opsesije, nesvesne reflekse... Lokalni je stigao tutnje i na crnoj indukcionoj ini, prosipaju i finu prainu iz pukotina na tavanici tunela. Kejs je uao na najblia vrata i po eo da posmatra druge putnike kada su poli. Par Hri anskih Nau nika krvoednog izgleda pribliavao se trima mladim slubenicama tehnama koje su nosile hologramske idealizovane vagine na zglobovima aka, tako da je vlano rui asto meso svetlucalo pod jarkim osvetljenjem. Tehne su nervozno oblizivale svoje savrene usne i posmatrale Hri anske Nau nike ispod metalizovnih o nih kapaka. Devojke su izgledale kao visoki egzoti ni biljojedi, ljuljaju i se graciozno i nesvesno sa kretanjem voza, na visokim potpeticama nalik lakovanim kopitima na sivom podnom metalu vagona. Pre nego to su stigle da se daju u beg, dalje od misionara, voz se zaustavi na Kejsovoj stanici. On izi e i ugleda belu hologramsku cigaru na zidu stanice, sa natpisom 'Frisajd' koji je treptao ispod nje u izvijenim velikim slovima to su oponaala japansko pismo. Proao je kroz svetinu i stao ispod njega, prou avaju i ga. 'ta ekate'? ispisao je znak. Tupo, belo vreteno, okovano i na i kano radijatorima, dokovima, kupolama. Video je ovu reklamu, ili druge poput ove, hiljadu puta. Nikad mu se nije dopala. Sa svojim kompjuterom, mogao je da dospe do banaka na Frisajdu podjednako lako kao do Atlante. Putovanje je bilo za meso. Ali sada je opazio mali znak, veli ine nov i a, utkan u levi ugao svetlosnog tkiva reklame: T. E. Vratio se u potkrovlje, izgubljen u uspomenama na Ravnolinijskog. Proveo je ve i deo svog devetnaestog leta u Dentlmenu Gubitniku, cugaju i skupo pivo i posmatraju i kauboje. Tada jo nije ni dodirnuo tastaturu, ali je znao ta ho e. Tog leta, Gubitnik je opsedalo bar jo dvadeset kandidata, svaki zaposlen kao potr ko kod nekog kauboja. Jedini na in da se nau i. Svi su oni bili uli za Polija, seoskog jaha a iz okoline 'Lante, koji je preiveo modanu smrt iza crnog leda. Radio-Erevan... uli na veza, jedina koja je postojala... malo je znala da kae o Poliju, osim da je uspeo nemogu e.

"Veliki posao", ispri ao je Kejsu jedan od mogu ih budu ih, za jedno pivo, "ali ko e znati ta? uo sam da je moda bila brazilska platna mrea. Bilo ta bilo, ovek je bio mrtav, ista modana smrt." Kejs je zurio preko prepune kafane u nabijenog oveka u koulji zavrnutih rukava. Njegova koa imala je neki olovni preliv. "Zna, mom e", govorio bi mu Ravnolinijski, vie meseci kasnije u Majamiju, "ja sam ti k'o oni jebeni vel'ki guteri. Imaju po dva mozga, je'n u glavi i je'n kod repne koske, da im pokre e zadnje noge. Naleteo sam na tu crnu stvar i stari repni mozak samo je preuz'o." Elita kauboja u Gubitniku zaobilazila je Polija iz nekog udnog grupnog verovanja, gotovo sujeverja. Mekoj Poli, Lazar kiberprostora... Na kraju ga je izdalo srce. Njegovo srce iz ruskih vikova, ugra eno u zarobljeni kom logoru tokom rata. Odbio je da ga promeni, govore i da mu je potreban njegov poseban ritam da po njemu procenjuje vreme. Kejs dodirnu prstima hartiju koju mu je dala Moli i po e uz stepenice. Moli je hrkala na fleksipeni. Providna obloga ila joj je od kolena do na nekoliko centimetara od krila, koa ispod krutog mikropora bila je iarana od uboja, crnih sa prelazima u runu utu boju. Osam dermi, razli ite veli ine i boje, pruale su joj se u pravoj liniji na zglobu leve ruke. Pored nje je leala Akaijeva transdermalna jedinica, ije su tanke crvene ice bile spojene sa ulaznim trodama ispod obloge. Uklju io je tenzor pored Hosake. Loman svetlosni krug pade pravo na konstrukt Pravolinijskog. Izrezao je neto leda, povezao konstrukt i uklju io se. Bio je to isti ose aj kao da vam neko ita preko ramena. On se nakalja. "Dikse? Mekoj? Jesi 'to ti, ove e?" Grlo mu je bilo stegnuto. "'Ej, braco", re e glas odasvuda. "Ovde Kejs, ove e. Se a se?" "Majami, potr ko, brzo u enje." "ta je poslednje ega se se a pre nego to sam ti se obratio, Dikse?" "Nita." "Sa ekaj." Isklju io je konstrukt. Prisustvo je nestalo. Ponovo se uklju io. "Dikse, ko sam ja?" "Tu si me naao, daso. Ko si, bre, ti?" "Ke... tvoj drugar. Partner. ta se deava, ove e?" "Dobro pitanje." "Se a se da si bio tu, pre par sekundi?" "Ne." "Zna kako radi ROM-ska matrica li nosti?" "Naravno, braco, to je korporacijski konstrukt." "Ako ga uklju im u banku koju koristim, mogu da mu dam povezanost, realno vremensko pam enje?" "Valjda", re e konstrukt. "U redu, Dikse. Ti jesi ROM-ski konstrukt. Kapira?" "Ako ti tako kae", re e konstrukt. "A ko si ti?" "Kejs." "Majami", re e glas, "potr ko, brzo u enje." "Tako je. I za po etak, Dikse, ti i ja ima da kliznemo do londonske mree i pri emo nekim podacima. Jesi li za?" "Imam li izbora, mom e?" 6. "Treba ti luka", predloi Ravnolinijsko, kada je Kejs objasnio svoju situaciju. "Vidi Kopenhagen, ivice univerzitetskog odse ka." Glas je govorio koordinate, a on ih je unosio. Pronali su svoju luku, 'piratsku luku', na pretrpanoj granici slabo obezbe ene akademske mree. Na prvi pogled, podse ala je na neku vrstu grafita koje studenti-operateri ponekad ostavljaju na sastavcima mree, blede oznake obojene svetlosti koja je svetlucala iznad zamrenih obrisa desetak umetni kih kola.

"Tamo", re e Ravnolinijski, "ona plava. To je ulazni kod za Bel Evropu. I svea je. Bel e tu uskoro u i i pregledati itavu prokletu plo u i promeniti sve ifre koje zatekne. Klinci e sutra ukrasti i te nove." Kejs prona e put u Bel Evropu i prebaci se na standardni telefonski kod. Uz pomo Ravnolinijskog, spojio se sa londonskom bazom podataka za koju je Moli rekla da je Armitaova. "Evo", re e glas, "uradi u to umesto tebe." Ravnolinijski po e da recituje nizove brojeva, a Kejs ih je ukucavao na svojoj tastaturi, pokuavaju i da uhvati pauze koje je konstrukt koristio da ukae na razmak. Uspelo mu je iz tre e. "Jaka stvar", re e Ravnolinijski. "Uopte nema leda." "Skeniraj to sranje", naredi Kejs Hosaki. "Potrai vlasnikovu biografiju." Nestadoe neuroelektronske vrljotine luke, zamenjene jednostavnom prugom bele svetlosti. "Sadraj su uglavnom video-snimci posleratnih vojnih su enja", re e daleki Hosakin glas. "Sredinja li nost je pukovnik Vilis Korto." "Pokai ga ve jednom", re e Kejs. ovekovo lice ispuni ekran. O i su bile Armitaove. Dva sata kasnije, Kejse se sru i na plo u pored Moli i pusti da se pena oblikuje prema njemu. "Naao si neto?" upita ona glasom nejasnim od sna i droga. "Re i u ti kasnije", odgovorio je, "uniten sam." Bio je mamuran i zbunjen. Leao je tako, mure i, i pokuao da sredi delove pri e o oveku po imenu Korto. Hosaka je sredio mrave podatke i sastavio pregled, ali taj je bio pun praznina. Deo materijala bili su zapisi, koji su glatko klizili ekranom, prebrzo, pa je Kejs morao da zatrai od kompjutera da mu ih pro ita. Drugi delovi bili su zvu ni snimci sasluanja povodom Vrite e Pesnice. Vilis Korto, pukovnik, proleteo je kroz slepu ta ku u ruskom odbrambenom sistemu iznad Kirenska. atlovi su napravili rupu pulsnim bombama i Kortova ekipa spustila se u mikrolakim Najtvinzima, razapinju i krila na mese ini, odraena u srebrnim nazubljenim trakama reka Angare i Podamenaje, to je bila poslednja svetlost koju e Korto videti u slede ih petnaest meseci. Kejs pokua da zamisli mikrolake kako se rascvetavaju iz svojih lansirnih kapsula, visoko iznad zale ene stepe. "Stvarno su te ispalili, gazda", re e Kejs, a Moli se promekolji kraj njega. Mikrolake su bile nenaoruane, ogoljene da bi mogle da ponesu teret operatera konzole, prototip ure aj i virusni program zvani Krtica IX, prvi pravi virus u istoriji kibernetike. Korto i njegova ekipa obu avali su se tri godine za ovaj pohod. Prodrli su kroz led, spremni da ubace Krticu IX, kada su ispaljeni empovi. Ruski pulsni topovi bacili su jaha e u elektronsku tminu; Najtvinzi su pretrpeli pad sistema, ostali bez letne instalacije. Onda su uklju ili lasere, ga aju i na infracrveno, obaraju i krhke desantne avione, nevidljive za radar, i Korto se survao iz sibirskog neba zajedno sa svojim mrtvim operaterom konzole. Pao je i nastavio da pada... Ovde su postojale praznine u pri i, tu gde je Kejs pratio podatke o letu otetog ruskog helikoptera-topovnja e koji je uspeo da se domogne Finske. Da bi ga tu razneo, poto se spustio u gaj omorika, starinski top od dvadeset milimetara sa posadom rezervista sakupljenih tokom rane jutarnje uzbune. Vrite a Pesnica zavrila se za Korta u predgra u Helsinkija, kada su ga finski lekari isekli iz zguvane utrobe helikoptera. Rat se okon ao devet dana kasnije i Korta su prebacili u vojnu bazu u Juti, slepog, bez nogu i bez najve eg dela vilice. Kongresnom slubeniku bilo je potrebmo jedanaest meseci da ga tamo prona e. Sluao je zvuke pranjenja cevi. U Vaingtonu i Meklinu ve su se odvijali istrani procesi. Zbog afere na Balkanu, Pentagon i CIA bili su delimi no rasputeni, a kongresna istraga usredsredila se na Vrite u Pesnicu. Stvar je sazrela za votergejtovsko sasluanje, rekao je slubenik Kortou. Potrebne su mu nove o i, noge i spoljni kozmeti ki radovi, kazao je slubenik, ali se to moe srediti. I nov cevovod, dodao je ovek, stisnuvi Kortovo rame kroz znojem natopljen arav.

Korto se sluao tiho, neprestano kapanje. Izjavio je da eli da svedo i takav kakav je. Ne, objasnio je slubenik, su enja se prenose. Su enja treba da uti u na glasa a. Slubenik se u tivo nakaljao. Prera eno, dopunjeno i dugo uvebavano, Kortovo svedo enje bilo je iscrpno, dirljivo, ivo i najve im delom izmiljotina kongresne kabale sa odre enim interesima u o uvanju izvesnih delova infrastrukture Pentagona. Korto je na kraju shvatio da je njegovo svedo enje posluilo da se sa uvaju karijere trojice oficira, neposredno odgovornih za zatakavanje izvetaja o izgradnji emp-instalacija u Kirensku. Poto je odigrao svoju ulogu na su enju, postao je nepoeljan u Vaingtonu. U restoranu EM Strit, uz pala inke sa parglom, slubenik mu je objasnio sve pogibelji obra anja pogrenim ljudima. Korto mu je zdrobio grkljan uko enim prstima desne ruke. Kongresni slubenik se uguio, sa licem u pala inkama sa parglom, a Korto je iziao u sve septembarski dan Vaingtona. Hosaka je egrtao kroz policijske izvetaje, zapise o korporacijskoj pijunai i vesti. Kejs je posmatrao Kortov rad sa prebeglicama u Lisabonu i Marakeu, gde kao da je postao opsednut idejom izdaje, preziru i nau nike i tehnologe koje je unajmljivao za svoje poslodavce. Jednom je u Singapuru, pijan, u hotelu nasmrt pretukao ruskog inenjera i zapalio njegovu sobu. Zatim se pojavio na Tajlandu, kao nadzornik fabrike heroina. Potom kao uteriva dugova za kalifornijski kockarski kartel, pa kao pla eni ubica me u ruevinama Bona. U Vi iti je oplja kao banku. Tu je dosije postajao nejasan, senovit, praznine ire. Jednog dana, rekao je u snimljenom delu koji je ukazivao na hemijsko sasluavanje, sve je postalo sivo. Prevedeni francuski lekarski zapisi objasnili su da je bezimeni ovek primljen u parisku jedinicu za mentalno zdravlje, sa dijagnozom izofrenije. Postao je katatoni an i poslat je u vladinu ustanovu u predgra u Tulona. Uklju en je u eksperimentalni program koji je pokuavao da izle i izofreniju primenom kibernetskih modela. Nasumi no odabrana grupa pacijenata dobila je kompjutere i bila ohrabrena da ih programira, uz pomo studenata. Bio je izle en, jedini uspean slu aj u itavom opitu. Pregled se tu zavravao. Kejs se okrenu na peni i Moli ga blago opsova to ju je probudio. Zazvonio je telefon. Dovukao ga je u krevet. "Da?" "Idemo u Istanbul", re e Armita. "Ve eras." "ta ho e to kopile?" upita Moli. "Kae da ve eras idemo u Istanbul." "E, ba lepo." Armita je diktirao brojeve letova i vremena polazaka. Moli se uspravi i upali svetlost. "ta je sa mojom opremom?" upita Kejs. "Moj kompjuter?" "Fin e se postarati za to", re e Armita i prekinu vezu. Kejs ju je posmatrao kako se pakuje. Imala je crne kolutove ispod o iju, ali je i sa gipsom bilo kao da posmatra ples. Nijedan nepotreban pokret. Ode a mu je bila zguvana gomila pored njegove vre e. "Boli te?" upita je. "Dobro bi mi dola jo jedna no kod ina." "Onaj tvoj zubar?" "Mo' se kladi. Veoma je diskretan. Poseduje pola one zgrade, itava klinika. Krpi samuraje." Zatvarala je torbu. "Jesi bio u 'Stambulu?" "Jednom, na dan-dva." "Nikad se ne menja", re e ona. "Gadan, stari grad." "Tako je bilo i kada smo poli u ibu", re e Moli, zagledana kroz prozor voza u razrovani industrijski predeo kao na Mesecu, sa crvenim zracima na obzorju koji su upozoravali letelice na postrojenje za fisiju. "Bili smo u L. A.-u. Uao je, rek'o 'pakuj se, imamo rezervacije za Makao'. Kada smo stigli tamo, ja sam igrala fantan u Lisabonu, a on je preao u Zongan. Slede eg dana

ve sam bila tvoja senka u No nom Gradu." Izvukla je svilenu maramu iz rukava crne jakne i obrisala nao are. Severni krajolik Gradova budio je kod Kejsa nesre ena se anja na detinjstvo, na mrtve uperke trave u pukotinama nagnute betonske plo e auto-puta. Voz je po eo da usporava deset kilometara od aerodroma. Kejs je posmatrao kako sunce izgreva na pejza detinjstva, razbijenu ljaku i zar ale kosture rafinerija. 7. U Bajogluu je padala kia. Iznajmljeni mercedes klizio je pokraj reetki na neosvetljenim prozorima juvelirnica u vlasnitvu opreznih Grka i Jermena. Ulica je bila gotovo pusta, osim nekoliko prilika u tamnim kaputima na plo nicima, koje bi se okrenule i zurile za kolima. "Ovo je nekada bio bogat evropski deo otomanskog Istanbula", preo je mercedes. "A onda je sve otilo nizbrdo", re e Kejs. "Hilton je Kamhurijet Kadesi", re e Moli. Bila je zavaljena u sivi ultraantilop sedita kola. "Kako to da Armita leti sam?" upita Kejs. Imao je glavobolju. "'to si mu dodijao. A bogami e i meni." Hteo je da joj ispri a o Kortou, ali se predomislio. U avionu je upotrebio uspavljuju u dermu. Put od aerodroma bio je ravan kao smrt, kao precizan rez koji je presecao grad. Posmatrao je haoti ni krpe zidova drvenih nastambi koje su promicale pored njih, kondoe, arkologije, sumorne stambene celine, pa jo zidova od pletera i zar alog gvo a. Fin, u novoj in uku-odori, sararimansko crnoj, kiselo ih je ekao u predvorju Hiltona, nasukan u plianoj fotelji u moru bledo plavog tepiha. "Isuse", izusti Moli. "Pacov u poslovnom odelu." Preli su preko predvorja. "Koliko si pla en da do e ovamo, Fine?" Spustila je torbu pored fotelje. "Kladim se manje nego to si dobio da obu e to odelo, a?" Finova gornja usna se podie. "Nedovoljno, sla ana." Pruio joj je magnetni klju sa okruglim, utim priveskom. "Ve ste prijavljeni. Poglavica je gore." Osvrnu se oko sebe. "Ovaj grad je grozan." "Uhvatila te agorafobija, jer su te izbacili ispod kupole. Ti samo zamiljaj da si u Bruklinu, ili tako neto." Zavrtela je klju oko prsta. "Ovde si k'o nosa , ili ta?" "Moram da proverim implante jednom tipu", re e Fin. "ta je sa mojom mainom?" upita Kejs. Fin se trgnu. "Potuj protokol. Pitaj gazdu." Molini prsti zaigrae u senci jakne, ples znakova. Fin je posmatrao, a onda klimnu glavom. "Da", re e ona, "znam ko je to." Trznula je glavom u pravcu liftova. "Do i, kauboju." Kejs po e za njom nose i obe torbe. Njihova soba mogla je biti ona u ibi, gde je prvi put sreo Armitaa. Bilo je jutro; priao je prozoru, gotovo o ekuju i da e ugledati Tokijski zaliv. Preko puta ulice bio je jo jedan hotel. Kia je jo padala. Nekoliko pismopisaca nalo je uto ite u ulazima, sa starim glasotampa ima umotanim u providnu plastiku, kao dokaz da tampana re ovde i dalje uiva izvesno potovanje. Bio je to ruan kraj. Posmatrao je kako mutno crni sitroen, sa primitivnim pogonom na vodoni nu konverziju, izbacuje iz sebe pet mrkih turskih oficira u ofucanim zelenim uniformama. Uli su u hotel preko puta. Pogledao je prema krevetu, prema Moli, i bio iznena en kako je bleda. Ostavila je mikroporsku oblogu na spava oj plo i u potkrovlju, pored transdermalnog induktora. Njena stakla odraavala su deo svetlosnih instalacija sobe. Telefon mu je bio u ruci pre nego to je uspeo da zazvoni dvaput. "Drago mi je to ste budni", re e Armita.

"Tek to sam ustao. Dama jo spava. Sluaj, efe, mislim da je vreme da malo porazgovaramo. Mislim da bih bolje radio kad bih znao malo vie o tome ta radim." Muk na liniji. Kejs se ujede za usnu. "Zna koliko je potrebno da zna. Moda i vie." "Misli?" "Obuci se, Kejse. Probudi je. Za oko petnaest minuta ima ete poziv. Ime je Terziba an." Telefon blago pisnu. Armita je prekinuo. "Budi se, mala", re e Kejs. "Biz." "Budna sam ve pun sat." Ogledala se okrenue. "Dolazi nam Dersi Bastion." "Ne da ima uho za jezike, Kejse. Kladim se da ima jermenske krvi. To je pratilac koga je Armita odredio za Rivijeru. Pomozi mi da ustanem." Ispostavilo se da je Terziba an mlad ovek u sivom odelu i neprozirnim nao arima sa zlatnim okvirom. Njegova bela koulja bila je otkop ana oko vrata, otkrivaju i crne malje ispod, tako guste da je Kejs isprva mislio da je posredi neka vrsta majice. Stigao je nose i crni hiltonski posluavnik sa tri majune, tanane oljice crne kafe i tri lepljiva isto nja ka slatkia boje slame. "Moramo, kao to vi kaete na ingiliziju, sve natenane." Izgledalo je da zuri samo u Moli, ali je najzad skinuo srebrne nao are. O i su mu bile tamnosme e, u skladu sa prelivom njegove kratke, vojni ki oiane kose. Nasmeio se. "Bolje je ovako, da? Ina e, imamo beskrajni tunel, ogledalo prema ogledalu... Vi posebno", obratio joj se, "morate da pazite. Ovde u Turskoj ne vole ene sa takvim izmenama." Moli odgrize polovinu kola a. "Moja stvar, Dek", re e punim ustima. Savaka, proguta i obliza usne. " ula sam za tebe. Dounik za vojsku, je li?" Ruka joj lenjo skliznu ispod jakne i pojavi se sa baca em. Kejs nije znao da ga ima. "Samo polako, molim vas", re e Terziba an, sa belim porculanskim naprstkom zale enim nekoliko centimetara od usana. Ona uperi baca . "Moda u sebi ima eksploziv, puno eksploziva, ili moda rak. Samo jedna strelica, dupeglavac. Mesecima nita ne e ose ati." "Molim vas. inite me, kako vi to zovete na ingiliziju, napetim..." "Ja to zovem baksuzno jutro. Sad nam reci o svom oveku i vuci dupe odavde." Sklonila je baca . "On ivi u Feneru, Ku uk Guljane adesi 14. Znam put kojim ide kroz tunele, svake no i do bazara. Odnedavno radi u Jenier Palas Oteliju, modernom mestu u turistik stilu, ali je sre eno da policija pokae odre eno zanimanje za ove predstave. Uprava Jeniehira se unervozila." Nasmeio se. Mirisao je na neki metalni losion posle brijanja. "Ho u da ujem o implantima", re e ona, masiraju i bedro, "ho u da ujem ta on ta no moe da uradi." Terziba an klimnu glavom. "Najgori je, kako vi kaete na ingiliziju, na podsvesnom planu." Re je naglasio u tri sloga. "Sa nae leve strane", re e mercedes, nalaze i put kroz lavirint kinih ulica, "nalazi se Kapali Karsi, veliki bazar." Pored Kejsa, Fin na ini zvuk divljenja, ali je gledao u pogrenom pravcu. Desna strana ulice bila je niz minijaturnih otpada. Kejs ugleda o erupanu lokomotivu iznad r om umrljanih, slomljenih stubova naljebljenog mermera. Obezglavljeni mermerni kipovi bili su poslagani kao drvo za loenje. "Nostalgija?" upita Kejs. "Grozno mesto", re e Fin. Njegova crna svilena mana po injala je da li i na izakanu traku za pisa u mainu. Na reverima novog odela nosio je medaljone od kebaba i prenih jaja. "'Ej, Dersi", re e Kejs Jermeninu, koji je sedeo iza njega, "gde su tom tipu ugradili robu?" "U iba Sitiju. Nema levo plu no krilo. Drugo je nabudeno, vi to tako kaete? Svako moe da kupi implante, ali ovaj ima najvie dara." Mercedes skrenu, zaobilaze i teretna kola sa balonskim gumama, puna koa. "Pratio sam ga

na ulici i video desetak bicikala kako padaju, u njegovoj blizini, usred dana. Na em biciklistu u bolnici, pri a uvek ista. korpion pored ko nice..." "Pa da, to vidi, to dobija", re e Fin. "Video sam emu ovekovog silikona. Zapanjuju e. Ono to zamilja, znate. Verujem da bi mogao da to suzi u zrak i da spali mrenja u k'o nita." "Jeste li to rekli svojoj prijateljici?" Terziba an se nagnu napred izme u ultraantilopskih sedita. "U Turskoj, ene su jo ene. Ova ovde..." Fin frknu. "Napravila bi ti kravatu od tvojih sopstvenih muda kada bi je popreko pogledao." "Ne razumem taj izraz." "Nije vano", re e Kejs. "Zna i da treba da umukne." Jermenin se zavali nazad, ostavljaju i za sobom metalni miris losiona. Po e da apu e u Sanio primopredajnik na udnoj meavini gr kog, francuskog, turskog, poneto na engleskom. Ure aj je odgovarao na francuskom. Mercedes glatko zaokrenu za ugao. "Bazar za ina, ponekad ga nazivaju Egipatski bazar", rekoe kola, "podignut je na mestu pre anjeg bazara koji je izgradio sultan Hatis, 1660. godine. Ovo je glavna gradska pijaca za ina, softvera, mirisa, droga..." "Droge", re e Kejs, posmatraju i kako brisa i prelaze preko neprobojnog Leksan stakla. "ta si ono rekao malo as, Dersi, da je Rivijera zavisan?" "Da, meavina kokaina i meperidina." Jermenin se vrati razgovoru sa Sanijom. "To se nekada zvalo demerol" re e Fin. "Tip je heroinski umetnik. Sa udnim ljudima se mea, Kejse." "Nema veze", re e Kejs, podiu i kragnu jakne, "nabavi emo jadniku novi pankreas ili tako neto." im su uli u bazar, Fin primetno ivnu, kao da ga umiruje velika guva i sku en prostor. Ili su za Jermeninom du irokog prolaza, ispod garavih nadstrenica od plastike i zeleno obojene gvozdene konstrukcije iz doba parne maine. Uvijalo se i treperilo hiljadu obeenih reklama. "Hej, Boga ti", re e Fin, uhvativi Kejsa za ruku, "gle ono." Pokaza. "To je konj, ove e. Jesi li ikada video konja?" Kejs pogleda prepariranu ivotinju i odmahnu glavom. Bila je izloena na nekoj vrsti postolja, blizu ulaza u radnju koja je prodavala ptice i majmune. Noge su joj bile crne i glatke od viegodinjeg dodira ruku u prolazu. "Video sam jednog u Merilendu, jednom", re e Fin, "i to je bilo dobre tri godine posle pandemije. Ovi Arapi jo pokuavaju da ih prekopiraju iz DNK, ali uvek omanu." Sme e staklene o i ivotinje kao da su ih pratile dok su prolazili. Terziba an ih je odveo u kafanu blizu sredita pijace, odaju niske tavanice koja kao da je vekovima bila u prometu. Mravi de aci u prljavim, belim kaputi ima tr ali su izme u tesno postavljenih stolova, balansiraju i eli nim posluavnicima sa bocama Turk-Tuborga i aicama aja. Kejs je kupio paklicu jijuana od prodavca pored ulaza. Jermenin je mrmljao u svoj Sanio. "Hajdemo", re e, "poao je. Svako ve e vozi se tunelom do bazara, da kupi svoju meavinu od Alija. Tvoja ena je blizu. Hajdemo." Uli ica je bila stara, prastara, sa zidovima od blokova mrkog kamena. Plo nik je bio neravan i mirisao na sto godina kapanja benzina, koji je upio drevni kre njak. "Ne vidim prst pred nosom", re e Kejs Finu. "Zato sla ana vidi", re e Fin. "Tiho", re e Terziba an, preglasno. Drvo zakripa po kamenu ili betonu. Deset metara nie niz ulicu, na vlanu kladrmu pade otrica ute svetlosti i proiri se. Prilika izi e na ulicu i vrata se ponovo uz kripu zatvorie, ostavljaju i sku en prolaz u mraku. Kejs zadrhta. "Sad", re e Terziba an i zaslepljuju i zrak bele svetlosti upravljen sa krova zgrade preko puta pijace uhvati vitki lik pored starih drvenih vrata u savren krug. Blistave o i pogledae levo, desno, i ovek se srui. Kejs pomisli da ga je neko pogodio; leao je licem na zemlji, plava kosa bila mu je bleda na drevnom kamenu, beivotne ruke bele i pateti ne. Svetlost ga nije naputala.

Le a jakne paloga se podigoe i rascepie, krv poprska zid i vrata. Dve nemogu e duga ke, mii ave ruke se izvie, sivkasto rui aste u bletavoj svetlosti. Stvar kao da se izvukla iz plo nika, kroz nepomi ne krvave ostatke koji su malo as bili Rivijera. Bila je visoka dva metra, stajala je na dve noge i inilo se da nema glavu. Onda se polako okrenula prema njima i Kejs vide da ima glavu, ali ne i vrat. Bila je bez o iju, koa joj je rui asto svetlucala poput vlane utrobe. Usta, ako su to bila usta, behu kruna, konusna, plitka i okruena najeenom umom kose ili ekinja koje su se presijavale kao crni hrom. Ritnula je rite ode e i mesa u stranu i zakora ila; usta kao da su ih traila u pokretu. Terziba an re e neto na gr kom ili turskom i pojuri prema bi u, rairenih ruku kao da e sko iti kroz prozor. I pro e kroz to. Pravo u blesak pitolja iz mraka iza svetlosnog kruga. Komadi i kamena prozujae oko Kejsove glave; Fin ga povu e u u anj. Svetlost sa krova nestade, ostavljaju i ga sa sukobljenim odblescima pucnja, udovita i belog zraka. Zvonilo mu je u uima. Onda se svetlost vrati, krue i, pretrauju i senke. Terziba an je bio naslonjen na eli na vrata, vrlo bled u jarkoj svetlosti. Drao se za zglob leve ake i posmatrao kako mu kaplje krv iz rane na levoj ruci. Plavokosi, ponovo itav, neokrvavljen, leao mu je kraj nogu. Moli iskora i iz senki, sva u crnom, sa baca em u ruci. "Upotrebite radio", re e Jermenin, kroz stisnute zube. "Pozovite Mahmuta. Moramo da ga odnesemo odavde. Ovo nije dobro mesto." "Mali kuronja zamalo da uspe", re e Fin, a kolena mu glasno zakrckae kada je ustao, bezuspeno briu i nogavice pantalona. "Gledali smo predstavu strave i uasa, je l' tako? A ne trik sa nestajanjem pljeskavice. Stvarno slatko. Dobro, da im pomognemo da mu odvuku guzicu odavde. Moram da skeniram svu tu opremu pre nego to se probudi, da se uverim da je Armita kupio pravu stvar." Moli se sagnu i podie neto. Pitolj. "Nambu", re e. "Lepa puca." Terziba an zacvili. Kejs vide da mu nedostaje najve i deo srednjeg prsta. Dok je grad natapalo plavetnilo bliske zore, ona naredi mercedesu da ih odveze do Topkapija. Fin i jedan ogromni Tur in po imenu Mahmut izneli su Rivijeru, jo besvesnog, iz uli ice. Nekoliko minuta kasnije, stigao je pranjav sitroen da pokupi Jermenina koji je jedva ostajao pri svesti. "Kad si upak", re e mu Moli, otvaraju i mu vrata automobila. "Trebalo je da se dri pozadi. Imala sam ga na nianu otkako je iziao." Terziba an je besno zurio u nju. "Sad smo ionako zavrili s tobom." Gurnula ga je u kola i zalupila vrata. "Ako ponovo naletim na tebe, mrtav si", poru i ona bledom licu iza zatamnjenog prozora. Sitroen zakripa niz uli icu i teko skrenu za ugao. Mercedes je tiho klizio Istanbulom koji se budio. Proli su kroz kapiju Bajoglu tunela i ubrzali pored lavirinta pustih sporednih ulica, tronih ku a koje su Kejsa pomalo podse ale na Pariz. "ta je ono?" upitao je Moli, kada se mercedes zaustavio na po etku vrtova koji su okruivali Saraj. Tupo je zurio u baroknu meavinu stilova Topkapija. "Bila je to neka vrsta kraljevog bordela", re e ona, izlaze i i proteu i se. "Tu je drao mnogo ena. Sada je to muzej. Neto kao Finova radnja, sve te stvari samo tako nagomilane tamo, veliki dijamanti, ma evi, leva ruka Jovana Krstitelja..." "Kao u tanku za odravanje ivota?" "Ma ne. Mrtva. Stavili je u onu limenu napravu, sa poklop i em sa strane da bi hri ani mogli da je poljube za sre u. Oteli su je od hri ana pre milion godina i nikad da obriu prainu sa proklete stvari, poto je neverni ka relikvija." U vrtovima Saraja r ali su crni gvozdeni jeleni. Kejs je iao pored nje, posmatraju i kako vrhovi njenih izama drobe zaputenu travu, krutu od jutarnjeg mraza. Ili su pokraj staze od hladnih osmougaonih kamenih plo a. Zima je vrebala, negde na Balkanu. "Onaj Terzi, to je prvoklasno ubre", re e ona. "Tajna policija. Mu itelj. A bilo ga je lako kupiti, onim novcem koji mu je Armita ponudio." Na vlanom drve u oko njih, po ele su da pevaju ptice.

"Uradio sam ti onaj posao", re e Kejs, "onaj u Londonu. Imam neto, ali ne znam ta zna i." Ispri ao joj je Kortovu pri u. "Znala sam da nije bilo nikoga po imenu Armita u Vrite oj Pesnici. Raspitala sam se." Pogladila je zar ali bok gvozdenog srnda a. "Misli da ga je izle io obi an kompjuter? U onoj francuskoj bolnici?" "Mislim da je Vintermut", re e Kejs. Ona klimnu glavom. "Jo neto", re e on. "Misli da on zna da je bio Korto, ranije? Mislim, nije bio svoj kada je stigao na to odeljenje, pa je Vintermut moda..." "Da. Sastavio ga na osnovu podataka. Pa da..." Okrenula se i poli su dalje. "Slae se. Zna, taj ovek nema nikakav ivot, privatno. Ja bar ne znam za tako neto. Kad vidi takvog tipa, veruje da neto radi kad je sam. Armita ne. Sedi i zuri u zid, ove e. Onda neto kvrcne i on se ubaci u brzinu pa radi za Vintermut." "ta e mu onda ona lova u Londonu? Iz nostalgije?" "Moda i ne zna za nju", re e ona. "Moda se samo vodi na njegovo ime." "Ne razumem", re e Kejs. "Samo glasno razmiljam... Koliko je pametna jedna VI, Kejse?" "Zavisi. Neke nisu mnogo pametnije od pasa. Ljubimci. Ali kotaju itavo bogatstvo. One zaista pametne su onoliko pametne koliko im Turingova policija doputa da budu." " ekaj, ti si kauboj. Kako to da nisi raspame en tim stvarima?" "Pa", re e on, "kao prvo, retke su. Ve inom pripadaju vojsci, one bistre, i taj led ne moemo da slomimo. Zna, odatle i dolazi sav led. A zatim, tu su Turingove ace, a oni su gadni." Pogledao ju je. "Ne znam, to jednostavno nije deo igre." "Jaha i su svi isti", re e ona. "Nita mata." Doli su do blistavog pravougaonog bazena u kome su arani grickali stabljike nekog belog vodenog cve a. utnula je oblutak u vodu i posmatrala kako se ire krugovi. "To je Vintermut", re e ona. "Ovaj posao je zaista krupan, ini mi se. Nalazimo se tamo gde su talasi suvie iroki, pa ne vidimo kamen koji je pao u sredite. Znamo da tamo ima ne ega, ali ne i zato. 'O u da znam zato. 'O u da ode i da razgovara sa Vintermutom." "Ne bih mogao da mu pri em", re e on. "Sanja." "Probaj." "Nema na ina." "Pitaj Ravnolinijskog." "ta e nam onaj Rivijera?" upita on, nadaju i se da e promeniti temu. Ona otpljunu u bazen. "Bog zna. Ja bih ga odma' ubila. Videla sam njegov profil. On je neka vrsta kompulsivnog Jude. Ne ose a nita u seksu ako ne zna da izdaje objekt elje. Tako kae njegov dosje. A one moraju da ga vole. Moda i on voli njih. Zato je Terziju bilo lako da nam ga namesti, jer je ovde ve tri godine, kupi politi are za tajnu policiju. Moda mu Terzi doputa da gleda, kad prorade elektri ne palice za teranje marve. Uradio ih je osamnaest za tri godine. Sve ene od dvadeset do dvadeset pet. To je Terzija odravalo me u disidentima." Gurnula je ruke u depove jakne. "Naime, kada bi naiao na onu koju eli, postarao bi se da zavri me u politi kima. Njegov karakter je kao kostim Modernih. Profil kae da je veoma redak tip, po proceni jedan u nekoliko miliona. to govori neke dobre stvari o ljudskoj prirodi, rekla bih." Zagledala se, natmurenog lica, u belo cve e i ljigave ribe. "Mislim da u morati da kupim sebi malo posebnog osiguranja protiv tog Pitera." Onda se okrenula i nasmeila, a smeak je bio tako hladan. "ta to zna i?" "Nije vano. 'Ajmo nazad u Bajoglu da na emo neto za doru ak. Ve eras opet imam posla. Treba da pokupim njegove stvari iz tog stana u Feneru, pa da se vratim do bazara i kupim mu neke droge..." "Da mu kupi neke droge? Kakav je u tome?" Ona se nasmeja. "Ne crkava ba od zavisnosti, dragane. Izgleda da ne moe da radi bez te posebne meavine. Vie mi se dopada, zna, sad kad nisi vie

onako prokleto mrav." Nasmeila se. "Zato Mo' biti siguran u to.

u oti i do Alija i popuniti zalihe.

Armita je ekao u njihovoj sobi u Hiltonu. "Vreme je da kupimo prnje", re e on, a Kejs pokua da prona e oveka po imenu Korto iza bledoplavih o iju i osun ane maske. Setio se Vejda, tamo, u ibi. Znao je da su operateri iznad odre enih nivoa teili su da potisnu sopstvenu li nost. Ali Vejd je imao slabosti, ljubavnice. ak i decu, govorkalo se. Praznina koju je naao kod Armitaa bila je neto drugo. "Kuda sad?" upita, proavi pored njega da pogleda na ulicu. "Koja vrsta klime?" "Tamo nemaju klimu, samo vreme", re e Armita. "Evo. Pro itaj brouru." Ostavio je neto na ajni sto i i ustao. "Kako je Rivijera? Gde je Fin?" "Rivijera je dobro. Fin je poao ku i." Armita se nasmei, osmehom koji je zna io koliko i micanje antene insekta. Njegova zlatna narukvica zazvecka kada je munuo Kejsa u grudi. "Ne pametuj previe. One vre ice po inju da se troe, a ti ne zna koliko." Kejs je pazio da mu lice ostane veoma mirno i prisilio se da klimne glavom. Kada je Armita otiao, on uze jednu od broura. Bila je bogato tampana, na francuskom, engleskom i turskom. 'Frisajd - ta ekate'? Njih etvoro imali su rezervacije za THY let sa aerodroma Jezilkoj. U Parizu presedanje na JAL atle. Kejs je sedeo u predvorju Istanbul Hiltona i posmatrao kako Rivijera razgleda lane vizantijske starine u zastakljenoj prodavnici suvenira. Armita, sa tren kotom preba enim preko ramena poput ogrta a, stajao je u dovratku prodavnice. Rivijera je bio vitak, plavokos, blagog glasa, engleski mu je bio bez naglaska i te an. Moli je rekla da mu je trideset, ali bilo je teko proceniti mu godine. Tako e je rekla da je bez dravljanstva i da putuje sa lanim holandskim pasoem. Ponikao je iz ruevina koje okruuju radioaktivno sredite starog Bona. Tri nasmeena japanska turista upadoe u prodavnicu, u tivo se klanjaju i Armitau. Armita pro e kroz prodavnicu i stade pored Rivijere, suvie urno, suvie o igledno. Rivijera se okrenu i nasmei. Bio je veoma lep; Kejs zaklju i da mu je lice delo hirurga u ibi. Fini rad, za razliku od Armitaove isprazno nao ite meavine popularnih lica. ovekovo elo bilo je visoko i glatko, sive o i smirene i odsutne. Njegov nos, koji je moda bio suvie pravilno oblikovan, kao da je bio slomljen i nestru no nameten. Nagovetaj surovosti bio je u suprotnosti sa fino om njegove vilice i lako om osmehivanja. Zubi su mu bili sitni, pravilni i veoma beli. Kejs je posmatrao kako beli prsti prelaze preko lanih ostataka kipova. Rivijera nije li io na oveka koga su napali prethodne ve eri, omamili toksinskom strelicom, oteli, podvrgli Finovom pregledu, i koga je Armita prisilio da se pridrui ekipi. Kejs pogleda na sat. Moli je trebalo da se vrati iz nabavke droga. On ponovo pogleda Rivijeru. "Kladim se da je i sad ufiksan, dupe jedno", re e on predvorju Hiltona. Osedela italijanska gospo a u belom konom smokingu spusti svoje Pore nao ari da ga osmotri. Bilu su mu potrebne cigarete za let. Pitao se da li na JAL atlu postoji odeljak za pua e. "Vidimo se, gospo o", re e on eni, koja bre-bolje podie nao ari na nos i okrete se. Prodavnica suvenira drala je i cigarete, ali mu nije bilo do razgovora sa Armitaom ili Rivijerom. Iziao je iz predvorja i u jednoj nii opazio prodajni automat, na kraju niza zidnih telefona. Probrao je lire iz depa i po eo da ubacuje mutne nov i e od legure, zabavljen staromodno u postupka. Tada zazvoni najblii telefon. On mahinalno podie slualicu. "Da?"

Udaljeni zvuci, piskavi, nerazgovetni glasovi kroz neku orbitalnu vezu, a onda um nalik na vetar. "Zdravo, Kejse." Nov i od pedeset lira ispade mu iz ake, odsko i i otkotrlja se izvan vidokruga preko tepiha na podu Hiltona. "Ovde Vintermut, Kejse. Vreme je da razgovaramo." Bio je to glas sa ipa. "Zar ne eli da razgovaramo, Kejse?" On spusti slualicu. Kada je poao u predvorje, zaboravivi na cigarete, morao je da pro e pored niza telefona. Svaki je zazvonio, po jednom, dok je prolazio. Tre i deo PONO U ULICI ILA VERNA 8. Arhipelag. Ostrva. Torus, vreteno, jato. Ljudska DNK irila se iz strmoglavog bunara gravitacije poput naftne mrlje. Pozovi grafi ki prikaz koji znatno pojednostavljuje razmenu podataka u arhipelagu L-5. Jedan deo se uklju uje u istoj crvenoj boji, masivni pravougaonik koji preovladava tvojim ekranom. Frisajd. Frisajd ine mnoge stvari i nisu sve o igledne turistima koji putuju atlovima uz i niz bunar. Frisajd je bordel i bankarski centar, palata uivanja i slobodna luka, grad na granici i banja. Frisajd je Las Vegas i vise i vrtovi Vavilona, orbitalna eneva i dom rodoskrvne i paljivo odgojene porodice, industrijski klan Tezje i Epul. Na linijskom letu kopanije THY za Pariz, sedeli su zajedno u prvoj klasi, Moli do prozora, Kejse pored nje, Rivijera i Armita do prolaza. Jednom, kada se avion nagnuo iznad vode, Kejse ugleda dijamantski sjaj gr kog ostrvskog grada. Drugi put, kada je posegnuo za pi em, opazio je treptaj stvari poput dinovskog ljudskog spermatozoida u dubini burbona i vode. Moli se nagnu preko i njega i oamari Rivijeru preko lica, jednom. "A, ne, mali. Bez igara. Ako se bude igrao tih podsvesnih sranja sa mnom, gadno u te povrediti. Pri tom ne moram da te otetim. Ja to volim." Kejs se automatski okrenu da vidi Armitaovu reakciju. Glatko lice je bilo mirno, plave o i budne, ali u njima nije bilo gneva. "U pravu je, Pitere. Nemoj." Kejs se ponovo okrenu, na vreme da opazi najkra i mogu i blesak crne rue, sa laticama sjajnim poput koe, crnom stabljikom posutom trnjem od blistavog hroma. Piter Rivijera se umilno osmehnu, zatvori o i i smesta zaspa. Moli okrenu glavu i so iva joj se ukazae na prozoru. "Bio si budan, je li?" upita Moli, kada se ponovo uvukao u duboku lealjku elikpene na JAL atlu. "Ne. Nikad nisam mnogo putovao, samo zbog biza." Stjuard mu je prikop avao kontrolne trode na ru ni zglob i levo uho. "Nadam se da ne e dobiti SPS", re e ona. "Visinsku bolest? Nema izgleda." "Nije isto. Puls e ti ubrzati u nultoj sili tee, a unutranje uho e ti privremeno poaaviti. Deluje ti na refleks odranja, pa prima signale da bei k'o bez glave, i mnogo adrenalina." Stjuard pre e kod Rivijere, vade i novi komplet troda iz crvene plati ne kecelje. Kejs okrenu glavu i pokua da nazre obrise starih pristanita na Orliju, ali je rampa atla bila zaklonjena vitkim ublaiva ima udara od pokvaenog betona. Onaj najblii prozoru imao je na sebi nekakav arapski slogan ispisan crvenim sprejem. od

Sklopio je o i i rekao sebi da je atl samo veliki avion koji leti veoma visoko. Mirisalo je na avion, na novu ode u, gume za vakanje i gorivo. Sluao je muziku na kotou i ekao. Pro e dvadeset minuta, a onda se sila tee spusti na njega kao velika nena ruka sa kostima od drevnog kamena. Sindrom prilago avanja svemiru bio je gori neto to ga je Moli opisala, ali je proao dovoljno brzo, tako da je mogao da zaspi. Stjuard ga je probudio kada su se pripremali da slete na JAL-ov pristanini blok. "Sada presedamo za Frisajd?" upita on, osmatraju i trunku jijuan duvana koja je graciozno uzletela iz depa njegove koulje i poigravala mu na deset centimetara od nosa. Na letovima atla nije bilo dozvoljeno puenje. "Ne. Zna, upravo se desila jedna od gazdinih uobi ajenih manjih promena u planovima. Hvatamo taksi za Sion, Sionski sklop." Dodirnula je otpusnu plo icu vezova i po ela da se osloba a iz zagrljaja pene. " udan izbor odredita, ako mene pita." "Kako to?" " upavci. Raste. Kolonija sada ima ve trideset godina." "ta to zna i?" "Vide e. Meni je to mesto sasvim u redu. Ako nita drugo, tamo e mo i da pui svoje cigarete." Sion su osnovala petorica radnika koji su odbili da se vrate, okrenuli le a bunaru i po eli da grade. Pretrpeli su gubitak kalcijuma i skupljanje sr anog mii a pre nego to je uspostavljena rotaciona gravitacija u sredinjem torusu kolonije. Posmatrano iz mehura taksija, sklepana koljka Siona pode ala je Kejsa na naselja od krpea u Istanbulu: nepravilne, izbledele plo e sa laserskim vrljotinama rastafarijanskih simbola i inicijala zavariva a. Moli i mravi sionit po imenu Aerol pomogli su Kejsu da pro e kroz besteinski hodnik u srce unutranjeg torusa. Usled drugog talasa SPS vrtoglavice izgubio je trag Armitau i Rivijeri. "Ovamo", re e Moli, guraju i mu noge u uzan otvor na tavanici. "Uhvati se za pre ke. Kao da se penje naopa ke, zar ne? Kada ide prema koljki, kao da se penje nanie u gravitaciju. Jasno?" Kejsu se prevrtao stomak. "Bi e fino, ovek", re e Aerol, osmehuju i se zlatnim o njacima. Kraj tunela nekim udom postade njegovo dno. Kejs pozdravi slabu silu tee kao davljenik malo vazduha. "Ustaj", re e Moli, "sad e i da je poljubi?" Kejs je leao potrbuke na palubi, rairenih ruku. Neto ga udari po ramenu. Okrenuo se i ugledao debeli sveanj elasti nog kabla. "Moramo da se poigramo ku e", re e ona. "Pomozi mi da ovo poveem." Pogledao je po irokom, praznom prostoru i opazio eli ne alke zavarene za svaku povrinu, naizgled bez reda. Kada su razapeli kablove, prema nekom Molinom sloenom planu, pokrili su ih ofucanim prekriva ima od ute plastike. Dok su radili, Kejse je postepeno postao svestan muzike koja je neprestano pulsirala kroz sklop. Bio je to dab, senzualna muzika smu ena iz neiscrpnih biblioteka digitalizovanog popa; to im je svetinja, rekla je Moli, i simbol zajednitva. Kejs povu e jedan uti plasti ni prekriva ; stvar je bila laka ali nezgrapna. Sion je mirisao na kuvano povr e, ljude i marihuanu. "Dobro je", re e Armita, kliznuvi oputenih kolena kroz otvor, klimaju i glavom pred lavirintom od arava. Za njim je iao Rivijera, manje siguran u delimi noj sili tee. "Gde si bio kad je trebalo da se radi?" upita Kejs Rivijeru. ovek otvori usta da odgovori. Iz njih ispliva mala pastrmka, putaju i za sobom nemogu e mehuri e. Kliznula je pored Kejsovog obraza. "U glavi", re e Rivijera i nasmei se. Kejs se nasmeja. "Dobro je", re e Rivijera, "zna i, ume da se nasmeje. Pomogao bih ti, ali nisam vet sa rukama." Podigao je dlanove, koji se odjednom udvojie. etiri ruke, etiri ake. "Samo bezopasan lakrdija, je li, Rivijera?" Moli zakora i me u njih.

"Ti", re e Aerol, iz otvora, "ti d' ide sa mnom, kauboj ovek." "Ovo je vaa paluba", re e Armita, "kao i ostala oprema. Pomozi mu da je donese iz teretnog pristanita." "Jesi ba bled, ovek", re e Aerol, dok su gurali u penu umotan Hosakin terminal glavnim hodnikom. "Moda 'o e neto pojede." Kejsu po e voda na usta; zatrese glavom. Armita je najavio da e ostati osamdeset sati na Sionu. Moli i Kejs e vebati u nultoj gravitaciji, rekao je, i navi i se da rade u njoj. On e ih obavestiti o Frisajdu i Vili Strejlajt. Ostalo je nejasno ta e raditi Rivijera, ali Kejsu nije bilo do pitanja. Nekoliko sati posle dolaska, Armita ga je poslao u uti lavirint da pozove Rivijeru da jede. Naao ga je sklup anog na fleksipeni poput ma ke, nagog, naoko usnulog, dok su mu oko glave kruili mali geometrijski oblici, kocke, kugle i piramide. "Hej, Rivijera." Prsten je nastavio da se okre e. Vratio se i saoptio to Armitau. "Ufiksan je", rekla je Moli, diu i pogled sa rastavljenog baca a strelica. "Mani ga se." inilo se da Armita smatra da e nulta gravitacija umanjti Kejsovu sposobnost da radi u matrici. "Ne sekiraj se", re e Kejs, "kad se uklju im, vie nisam ovde. Svuda je isto." "Vii ti je nivo adrenalina", re e Armita. "Jo ima SPS. Ne e imati vremena da se oporavi. Mora e da se navikne da radi tako." "Zna i da u ulaziti odavde?" "Ne. Vebaj, Kejse. Sada. Gore u hodniku..." Kiberprostor, kako ga je ure aj predstavljao, nije imao nikakve veze sa fizi kom okolinom. Kada se Kejs uklju io, ugledao je poznato ustrojstvo acte ke piramide Isto ne primorske uprave za fisiju. "Kako si, Diksi?" "Mrtav sam, Kejse. Imao sam dovoljno vremena u ovom Hosaki da to shvatim." "Kakav je ose aj?" "Nema ga." "Smeta li ti to?" "Smeta mi to to mi nita ne smeta." "Kako?" "Im'o sam jednog drugara u ruskom logoru, u Sibiru, kome se smrz'o palac. Doli lekari i odsekli mu ga. Mesec dana kasnije on se okre e celu no . Elroj, kaem ja, ta te mu i? Svrbi me prokleti palac, kae on. A ja mu kaem, po ei ga. Mekoj, kae on, to je onaj drugi prokleti palac." Kada se konstrukt nasmejao, to nije bio smeh, ve ledeni trnci niz Kejsovu ki mu. "U ini mi uslugu, de ko." "Kakvu uslugu, Diksi?" "Kada se zavri ova tvoja ema, obrii ovu prokletinju." Kejs nije mogao da razume sionite. Aerol je bez nekog posebnog povoda ispri ao pri u o detetu koje mu je izbilo iz ela i pobeglo u umu hidroponske marihuane. "Jako mali dete, ovek, ne du od tvoj prst." Preao je dlanom preko neozle ene sme e povrine ela i nasmeio se. "To je od mare", re e Moli, kada joj je Kejs ispri ao pri u. "Oni ne prave razliku izme u stanja, zna? Kad Aerol kae da se dogodilo, njemu se i dogodilo. To nije kenjaa, ve pre poezija. Kapira?" Kejs nesigurno potvrdi. Sioniti te uvek dodiruju kada govore s tobom, dre ti ruku na ramenu. To mu se nije dopadalo. "Hej, Aerole", pozva Kejs sat kasnije, pripremaju i se za vebu u hodniku slobodnog pada. "Do i ovamo, ove e. Ho u neto da ti pokaem." Pokazao mu je trode. Aerol na ini usporeni premet. Udari bosim stopalima o eli ni zid i uhvati se jednom rukom za pre agu. U drugoj je drao providnu kesu punu plavo-zelenih algi. Blago je trepnuo i iskezio se. "Probaj", re e Kejs.

On uze traku, namesti je, a Kejs mu pri vrsti trode. On sklopi o i. Kejs dodirnu prekida . Aerol zadrhta. Kejs ga ponovo isklju i. "ta si video, ove e?" "Vavilon", re e Aerol, tuno, vrati mu trode i otisnu se niz hodnik. Rivijera je nepomi no sedeo na plo i od pene, sa ispruenom levom rukom u visini ramena. Zmija opto ena draguljima, o iju poput rubinskog neona, bila mu je tesno obmotana nekoliko milimetara ispod lakta. Kejs je posmatrao zmiju, debelu kao prst, sa crnim i skerletnim prstenovima, kako se polako gr i, steu i Rivijerinu ruku. "Do i sada", re e on umilno, obra aju i se votano bledoj korpiji koja je po ivala u sredini njegovog ispruenog dlana. "Do i." korpija zanjiha svoja sme a kljeta i pohita mu uz ruku, prate i noicama tamne putokaze vena. Stigavi do unutranjeg prevoja lakta, zastade i kao da zatreperi. Rivijera na ini tih ite i zvuk. aoka se podie, zadrhta i zari se u kou iznad nate ene vene. Koralna zmija se opusti, a Rivijera polako uzdahnu od dejstva injekcije. Onda zmije i korpije nestade, a njemu se u levoj ruci stvori plasti ni pric. "'Ako je Bog stvorio neto bolje, zadrao je to za sebe.' Izraz ti je poznat, Kejse?" "Aha", re e Kejs. " uo sam ga povodom mnogo razli itih stvari. Uvek pravi predstavu od toga?" Rivijera olabavi i odmota elasti no hirurko crevo sa ruke. "Da, zabavnije je." Osmehnuo se, sada ve odsutnog pogleda, zajapurenih obraza. "Imam ugra enu opnu, iznad same vene, tako da ne moram da brinem u kakvom je stanju igla." "To ne boli?" Blistave o i se susretoe sa njegovima. "Naravno da boli. I to je deo igre, zar ne?" "Ja bih pre koristio derme", re e Kejs. "Peak", naruga se Rivijera i nasmeja se, obla e i belu pamu nu majicu kratkih rukava. "Mora da je lepo", re e Kejs, ustaju i. "I sam uzima, Kejse?" "Mor'o sam da se odreknem." "Frisajd", re e Armita, dodiruju i plo u na malom Braunovom hologramskom projektoru. Slika zadrhta i izotri se, gotovo tri metra sa kraja na kraj. "Ovde su kockarnice." Uvukao je ruku u kosturni prikaz i pokazao. "Hoteli, posed visokih slojeva, velike trgovine su ovde." Ruka mu se pokrenu. "Plava podru ja su jezera." Otiao je do jednog kraja modela. "Velika cigara. Suava se na krajevima." "To i sami vidimo", re e Moli. "Suenje daje efekat planine. Zemljite kao da se uzdie, postaje stenovito, ali je uspon lak. to se vie penje, sila tee je slabija. Ovde gore su sportovi. Ovo ovde je krug velodroma." Pokazao je. "ta?" Kejs se nagnu napred. "Utrkuju se biciklima", re e Moli. "Slaba tea, gume sa velikim trenjem, postiu se brzine od preko sto kilometara." "Taj kraj nas ne zanima", re e Armita sa uobi ajenom ozbiljno u. "Sranje", re e Moli, "a ja luda za biciklizmom." Rivijera se zasmeja. Armita ode do drugog kraja projekcije. "Ovaj kraj da." Unutranje pojedinosti holograma su se tu okon avale, a zavrni deo vretena bio je prazan. "To je Vila Strejlajt. Tu naglo prestaje gravitacija i svaki prilaz je otean. Postoji samo jedan ulaz, ovde, ta no u sredini. Nulta gravitacija." "ta je unutra, efe?" Rivijera se nagnu napred, izvijaju i vrat. etiri si una obli ja zasvetlucae blizu vrha Armitaovog prsta. Armita ih pljesnu kao da su stenice. "Pitere", re e Armita, "bi e prvi koji e to okriti. Uredi e da te pozovu. Kada bude tamo, postara e se da u e i Moli."

Kejs je zurio u prazninu koja je predstavljala Strejlajt, prise aju i se Finove pri e: Smita, Dimija, glave koja govori i ninde. "Poznate pojedinosti?" upita Rivijera. "Znate, treba mi plan garderobe." "Nau ite ulice", re e Armita, vra aju i se sredini modela. "Deziderata Strit je ovde. Ovo je ulica ila Verna." Rivijera prevrnu o ima. Dok je Armita nabrajao nazive ulice u Frisajdu, na nosu, obrazima i bradi izniknu mu desetak jarkih bubuljica. ak se i Moli nasmeja. Armita zastade i zagleda se u njih svojim hladnim praznim o ima. "Izvin'te", re e Rivijera, a akne zatreperie i nestadoe. Kejs se probudio, kasno tokom razdoblja spavanja, i osetio da Moli kle i pored njega na peni. Ose ao je njenu napetost. Leao je tako, zbunjen. Kada se pokrenula, bio je zapanjen njenom brzinom. Ustala je i prola kroz arav od plastike pre nego to je stigao da shvati da ga je rasekla. "Da se nisi mrdn'o, prijatelju." Kejs se otkotrlja i proturi glavu kroz prorez. "ta...?" " uti." "Ti si ta, ovek", re e glas sionita. "Ma je oko, zovu vas, zovu vas Hodaju a Britva. Ja Maelkum, sestro. Bra a 'o e govore s tobom i sa kaubojem." "Kakva bra a?" "Osniva i, ovek. Starine Siona, zna..." "Ako otvorimo taj poklopac, svetlost e probuditi gazdu", proapta Kejs. "Mi napravili posebno mra no, sada", re e ovek. "Do ete. Ja i vi posetimo Osniva e." "Zna koliko brzo mogu da te iseckam, prijatelju?" "Ne stoji tu i pri a, sestro. Do e." Dva preivela osniva a Siona bili su starci, takvi zbog ubrzanog starenja koje poga a ljude koji su proveli preveliki broj godina izvan sile tee. Njihove sme e noge, lomne zbog gubitka kalcijuma, izgledale su slabano u jarkoj odraenoj sun evoj svetlosti. Lebdeli su u sreditu naslikane praume li a duginih boja, dre avog murala koji je potpuno prekrivao zidove okrugle odaje. Vazduh je bio pun smolastog dima. "Hodaju a Britva", re e jedan od njih, kada je uplovila u komoru. "Kao iba to kanjava." "To je jedna naa pri a, sestro", re e drugi, "verska pri a. Drago nam je to si dola s Maelkumom." "Kako to da ne govori argon?" upita Moli. "Doao sam ovamo iz Los An elesa", re e starac. Njegove kovrde bile su kao upavo drvo sa gran icama u boji eli ne vune. "Pre mnogo vremena, uz gravitacijski bunar iz Vavilona. Da povedem Plemena ku i. Sada moj brat misli da si Hodaju a Britva." Moli isprui desnu ruku i se iva blesnue u zadimljenom vazduhu. Drugi osniva se nasmeja, zaba ene glave. "Uskoro do u, Poslednji Dani... Glasovi. Glasovi vi u u daljini, prori u propast Vavilona..." "Glasovi." Osniva iz Los An elesa zurio je u Kejsa. "Mi pratimo mnogo frekvencija. Mi neprestano sluamo. Doao nam je glas, iz vreve jezika, obra aju i nam se. Otpevao nam je mo an dab." "Nazvao se Vinter Mut", re e drugi, napravivi dve re i od jedne. Kejs oseti kako mu se jei koa na rukama. "Mut nam je govorio", re e prvi osniva . "Mut je rekao da treba da vam pomognemo." "Kada je to bilo?" "Trideset sati pre nego to ste se spustili na Sion." "Jeste li pre toga nekada uli taj glas?" "Ne", re e ovek iz Los An elesa, "i nismo sigurni kakvo je njegovo zna enje. Ako su ovo Poslednji Dani, moramo biti spremni za lanog proroka..." "Sluajte", re e Kejs, "to je bila VI, znate? Veta ka inteligencija. A ta muzika koju vam je svirala, verovatno ju je uzela iz vaih banaka i zameala ono to je mislila da biste voleli da..."

"Vavilon", upade drugi osniva , "ra a mnogi demon, ja to zna. Mnogobrojne horde." "Kako si me ono nazvao, star e?" upita Moli. "Hodaju a Britva. Ona koja donosi poast Vavilonu, sestro, njegovom najcrnjem srcu..." "Kakvu poruku ima glas?" upita Kejs. "Re eno nam je da vam pomognemo", re e prvi, "jer biste mogli posluiti kao oru e Poslednjih Dana." Njegovo izborano lice bilo je zabrinuto. "Re eno nam je da poaljemo Maelkuma sa vama, u njegovom teglja u Garviju, u vavilonsku luku Frisajda. Tako emo i u initi." "Maelkum neotesan de ak", re e drugi, "ali valjan pilot teglja a." "Ali smo odlu ili da poaljemo i Aerola, u Vavilonskoj ljuljaki da motri na Garvija." Odaju ispuni nelagodan muk. "I to je sve?" upita Kejs. "Da li vi momci radite za Armitaa, ili ta? "Iznajmljujemo vam prostor", re e osniva iz Los An elesa. "Ovde imamo izvesne poslove sa razli itim vrstama saobra aja i nikakve obaveze prema zakonima Vavilona. Na zakon je re Daova. Ali ovaj put moe biti da smo pogreili." "Dvaput meri, jednom seci", re e drugi, blago. "'Ajde, Kejse", re e Moli. "Da sa vratimo pre nego to onaj otkrije da nas nema." "Maelkum e vas povesti. Daova ljubav, sestro." 9. Teglja Markus Garvi, eli ni valjak duga ak devet metara i dva metra u pre niku, zakripao je i zatresao se kada je Maelkum uklju io gravitacijski pogon. Ispruen u elasti noj g-mrei, Kejse je posmatrao mii ava le a sionita kroz skopolaminsku maglu. Uzeo je drogu da otupi mu ninu SPS-a, ali su stimulanti koje je proizvo a pridodao radi ravnotee u sastav skopa bili bez dejstva na njegov izmenjeni sistem. "Koliko e nam trebati do Frisajda?" upita Moli iz svoje mree pored Maelkumovog pilotskog modula. "Sad vie ne mnogo, bih rek'o." "Mislite li vi nekad u satima?" "Sestro, vreme je samo vreme, ako zna na ta mislim. Pletenice su", re e i protrese svojim pletenicama, "za komandama, ovek, i mi stignemo na Frisajd kad stignemo..." "Kejse", re e ona, "jesi li pokuao da stupi u vezu sa naim drugarom u Bernu? Recimo, za sve ono vreme na Sionu kada si bio uklju en i micao usnama?" "Drugar", re e Kejs, "nije nego. Ne. Nisam. Ali imam jednu neobi nu pri u, zaostalu iz Istanbula." Ispri ao joj je o telefonima u Hiltonu. "Isuse", re e ona, "propade prilika. Zato si spustio slualicu?" "Mogao je da bude bilo ko", lagao je. "Glas sa ipa... ne znam..." Slegnuo je ramenima. "A ne zato to si se prepao, a?" Ponovo je slegnuo ramenima. "U ini to sada." "ta?" "Sada. Ili bar popri aj sa Ravnolinijskim o tome." "Uzeo sam drogu", pobuni se on, ali ipak posegnu za trodama. Njegov ure aj i Hosaka bili su montirani iza Maelkumovog modula, zajedno sa Krejovim monitorom visoke rezolucije. Namestio je trode. Markus Garvi bio je sklopljen oko ogromnog ruskog pre ista a vazduha, pravougaone stvari iarane rastafarijanskim simbolima. Lavovi Siona i znaci Crne Zvezde, crvenom i zelenom i utom preko opirnih upozorenja na irili nom pismu. Neko je isprskao Maelkumove pilotske ure aje jarkom tropskom rui astom bojom i sastrugao brija em najve i deo spreja sa ekrana i mera a. Vezovi oko vazdune komore na pramcu bili su oki eni polu vrstim kuglama i trakama od prozirne ku ine, poput neveto napravljenih vlati veta kih algi. Pogledao je preko Maelkumovog ramena na glavni ekran i

video prikaz pristajanja; putanja teglja a bila je linija crvenih ta aka, Frisajd podeljeni zeleni krug. Posmatrao je kako se linija izduuje, stvaraju i novu ta ku. Uklju io se. "Diksi?" "Jes'." "Jesi li nekad pokuao da otvori neku VI?" "Naravno. I postao Ravnolinijski. Prvi put sam se zezao, bio sam uklju en stvarno visoko, sve tamo do sektora teke trgovine u Riju. Veliki biz, multinacionalke, vlada Brazila osvetljena kao boi na jelka. Samo sam se zezao, zna? A onda sam po eo da kljucam tu kocku, moda tri nivoa iznad. Prebacio sam se tamo i pokuao prodor." "Kako je izgledala, vizuelno?" "Bela kocka." "Kako si znao da je posredi VI?" "Kako sam znao? Isuse. Bio je to najtvr i led koji sam video. ta je drugo moglo da bude? Vojska tamo nema nita sli no. Zato sam se uklju io i naredio kompjuteru da malo izvidi." "Da?" "Nalazila se u Turingovom registru. VI. Neka abarska kompanija posedovala je njen glavni sklop u Riju." Kejs je grizao donju usnu i zurio preko zaravni Isto ne primorske uprave za fisiju, u beskona ni neuroelektronski bezdan matrice. "Tezje-Epul, Diksi?" "Jeste, Tezje." "I povukao si se?" "Naravno. Bio sam lud. Mislio sam da u mo i da je ise em. Napao sam prvi sloj i tu je bio kraj. Moj potr ko je osetio smrad spaljene koe i strgnuo mi trode. Opako sranje, taj led." "I tvoj EEG bio je ravan?" "Pa, to je ve deo legende, zar ne?" Kejs se isklju i. "Sranje", re e. "ta misli, kako je Diksi postao Ravnolinijski? Pokuavaju i da njuka po jednoj VI. Divota..." "Ma hajde", re e ona, "vas dvojica trebalo bi da ste pravi dinamit, zar ne?" "Dikse", re e Kejs, "hteo bih da pogledam jednu VI u Bernu. Ima neto protiv?" "Ne, ako se ti ne uasava smrti." Kejs se uklju i u sektor vajcarskih banaka i oseti talas ushi enja kada je kiberprostor zadrhtao, zamutio se i ponovo ustalio. Isto na primorska uprava za fisiju nije vie bila tamo, zamenila ju je hladna geometrijska sloenost cirikog komercijalnog bankarstva. Prebacio se u Bern. "Sada uvis", re e konstrukt, "treba da je negde gore." Uspinjali su se svetlosnom reetkom, uz bleskanje nivoa, poput plave iskre. To e biti to, pomisli Kejs. Vintermut je bio jednostavna kocka bele svetlosti, a ova jednostavnost nagovetavala je veliku sloenost. "Ne izgleda nita naro ito, zar ne?" re e Ravnolinijski. "Al' ik probaj da je pipne." "Pokua u da u em, Diksi." "Samo izvoli." Kejs se uklju i unutar etiri mrene ta ke kocke. Njena glatka povrina, sada nadnesena nad njim, po e da se preliva mutnim unutranjim senkama, kao da se hiljadu igra a vrti iza dinovske plo e zamu enog stakla. "Zna da smo ovde", primeti Ravnolinijski." Kejs pokua ponovo; savladae jo jednu ta ku mree. Na povrini kocke pojavi se sivi ta kasti krug. "Povla i se, brzo." Siva oblast nabubri, postade lopta i odvoji se od kocke.

Kejs oseti ujed ku ita na dlanu kada je udario po 'Max reverse'. Matrica se zamuti i pote e unazad; zaronie u sumra ni bunar vajcarskih banaka. On pogleda uvis. Lopta je sada bila tamnija i sve blia. Padala je za njima. "Isklju uj se", re e Ravnolinijski. Tama se obrui na njega poput eki a. Hladni eli ni miris i led milovali su mu ki mu. A iz neonske dungle provirivala su lica, mornara, prevaranata i kurvi, pod otrovno srebrnim nebom... " uj, Kejse, reci koji ti je moj, jesi li zakovrn'o ili ta?" Uporno bilo bola, u sredini ki menog stuba. Probudila ga je kia, lenjo kapanje vode; noge su mu bile zapetljane u klupka odba enih opti kih vlakana. Preko njega se prelivalo more zvuka iz arkade, povla ilo se i vra alo. Prevrnuvi se, seo je i uhvatio se za glavu. Svetlost iz pomo nog ulaza iza salona sa automatima osvetljavala je slomljene mokre plo e za ipove i oroenu koljku ispranjenog automata za igru. Po boku ku ita bila su ispisana zakoena japanska slova, izbledelom utom i rui astom bojom. On podie pogled i ugleda pranjavi plasti ni prozor, priguen sjaj fluorescentnog osvetljenja. Bolela su ga le a, ki ma. Ustao je, uklonio mokre pramenove kose iz o iju. Neto se dogodilo... Potraio je novac u depovima, otkrio da ga nema i zadrhtao. Gde mu je jakna? Pokuao je da je na e, pogledao iza ku ita i odustao. Na Ninseiju je osmotrio guvu. Petak. Mora da je petak. Linda je verovatno kod automata. Moda ima para, ili bar cigarete... Kalju i, cede i vodu iz prednjeg dela koulje, probijao se kroz svetinu prema ulazu u igra nicu. Hologrami su poigravali i treperili uz riku igara, duhovi su se preplitali u prenaseljenoj izmaglici mesta, ose ao se zadah znoja i dokone napetosti. Mornar u beloj majci pogodio je Bon atomkom za konzolom Tenkovskog rata, uz azurni blesak. Ona je igrala arobnjakov Zamak, zanesena, sivih o iju oivi enih umrljanim crnim krejonom. Podigla je pogled kada ju je obgrlio i nasmeila se. "Hej. Kako si? Izgleda pokislo." On je poljubi. "Zbog tebe mi propade igra", re e ona. "Vidi ovo, guzico. Stigla sam ak do tamnice na sedmom nivou i ukebae me prokleti vampiri." Dodala mu je cigaretu. "Izgleda mi prili no iv ano, ove e. Gde si bio?" "Ne znam." "Jesi ufiksan, Kejse? Opet si pio? Ili si progut'o Zonov deks?" "Moe biti... kada si me poslednji put videla?" "'Ej, ovo je neko zezanje?" Zagledala se u njega. "Je li?" "Ne. Kao da mi se zamra ilo. Ja... probudio sam se u budaku." "Moda te neko zviznuo, duo. Jesu li ti uke na broju?" On odmahnu glavom. "Eto ti. Treba ti mesto da prespava, Kejse?" "Valjda." "Do i, onda." Uzela ga je za ruku. "Uze emo ti kafu i neto da pojede. Posle te vodim ku i. Drago mi je to te vidim, ove e." Stisnula mu je aku. On se nasmei. Neto se rascepi. Neto se pokrenu u srcu stvari. Igra nica se zaledi, zatrese... Ona vie nije bila tu. Pritisnu ga breme se anja, ukupnost uvi anja zari mu se u glavu poput mikrosofta u uti nicu. Ona vie nije tu. Osetio je miris spaljenog mesa. Nestao je i mornar u beloj majici. Salon je bio pust, tih. Kejs se polako okrenu, zgrbljenih ramena, iskeenih zuba, aka nevoljno stisnutih u pesnice.

Sve pusto. Zguvan uti omot slatkia, ostavljen na rubu konzole, pade na pod i ostade da lei me u izgaenim opucima i aama od stiropora. "Imao sam cigaretu", re e Kejs, gledaju i u pobelele zglobove pesnica. "Imao sam cigaretu i devojku i mesto da prespavam. uje li me, ku kin sine? uje li me?" Odjeci pro oe prazninom igra nice, gube i se izme u redova automata. Iziao je na ulicu. Kia je stala. Ninsei je bio naputen. Hologrami su treperili, neon mirkao. Osetio je miris kuvanog povr a iz kolica sa druge strane ulice. Neotvorena paklica jijuana leala mu je kraj nogu, pored kutije ibica. 'Dulijus din uvoz izvoz'. Kejs je zurio u tampani logo i njegov prevod na japanskom. "Dobro", re e, uze ibice i otvori cigarete. " uo sam te." Polako se peo stepenicama u Dinov ured. Samo polako, govorio je sebi, bez urbe. Otegnuti broj anik Dalijevog sata jo je pokazivao pogreno vreme. Sto i Kandinskog i novoacte ke police za knjige bili su pranjavi. Zid od belih transportnih modula ispunjavao je sobu mirisom umbira. "Vrata su zaklju ana?" Kejs sa eka odgovor, ali ga ne dobi. Pri e vratima i pokua da ih otvori. "Duli?" Bronzana svetiljka sa zelenim senilom bacala je krug svetlosti na Dinov radni sto. Kejs je zurio u utrobu prastare pisa e maine, kasete, zguvanu hartiju iz tampa a, lepljive plasti ne kese pune uzoraka umbira. Tamo nije bilo nikoga. Kejs obi e iroki eli ni sto i odgurnu Dinovu stolicu. Revolver je bio u futroli od ispucale koe, pri vr enoj iza stola srebrnom trakom. Bio je to stari Magnum 357 sa prese enim burencetom i titnikom okida a. Drka je bila podebljana namotajima izolir-trake. Traka je bila stara, sme a, presijavala se patinom prljavtine. Izbacio je cilindar i proverio svih est projektila. Bili su ru no uba eni. Meko olovo jo je bilo sjajno i neoguljeno. Sa revolverom u desnoj ruci, Kejs po e pored ormana levo od stola i zastade u sredini sku ene odaje, dalje od izvora svetlosti. "Rek'o bih da ne moram da urim, da je ovo tvoja igra. Ali sve ovo sranje, zna, postaje nekako... bajato." Podigao je revolver sa obe ruke, niane i u sredinu stola, i povukao obara . Trzaj zamalo da mu slomi zglob. Blesak je osvetlio prostoriju poput blica. Sa zvonjavom u uima, zurio je u razjapljenu rupu u prednjoj plo i stola. Eksplozivni metak. Azid. Ponovo je podigao revolver. "Nema potrebe za tim, sinko stari", re e Duli, iskora ivi iz senki. Nosio je trodelno tofano odelo sa svilenim uzorkom haringine kosti, prugastu koulju i leptir manu. Nao are su mu svetlucale na svetlosti. Kejs pomeri revolver i pogleda preko niana u Dinovo rui asto, bezvremeno lice. "Nemoj", re e Din. "U pravu si. Kad kae ta je sve ovo. ta sam ja. Ali postoji unutranja logika koja se mora potovati. Ako upotrebi tu stvar, bi e puno mozga i krvi svud okolo, a meni e biti potrebno nekoliko sati... tvog subjektivnog vremena... da stvorim novog posrednika. Nije mi ba lako da upravljam ovim. A, da, i ao mi je zbog Linde, tamo u arkadi. Nadao sam se da u mo i da ti se obra am preko nje, ali je sve ovo na injeno od tvojih se anja, a emotivni naboj je... pa, veoma nezgodan. Omanuo sam. Izvini." Kejs spusti revolver. "Ovo je matrica. Ti si Vintermut." "Da. Sve ovo prima pomo u simstima priklju enog na tvoj ure aj, naravno. Drago mi je to sam uspeo da te odse em pre nego to si se isklju io." Din obi e sto, privu e stolicu i sede. "Sedi, sinko stari. Ima mnogo toga o emu treba da razgovaramo." "Je li?" "Naravno da ima. Ve neko vreme. Bio sam spreman jo onda kada sam ti se obratio preko telefona u Istanbulu. Vreme je sad sasvim na izmaku. Za nekoliko dana tr a e kroz matricu, Kejse." Din uze bombonu, odmota njenu kariranu kouljicu, ubaci je u usta. "Sedi", re e, kroz bombonu.

Kejs se spusti u pomi nu stolicu ispred stola, ne skidaju i pogled sa Dina. Seo je sa revolverom u ruci, poloivi ga na bedro. "A sad", re e Din ivo, "dnevni red. 'ta je Vintermut?' pita se. Jesam li u pravu?" "Vie-manje." "Veta ka inteligencija, ali to zna. Tvoja je pogreka, i to sasvim logi na, to si pobrkao Vintermutov osnovni ure aj u Bernu sa njegovim bi em." Din je bu no sisao bombonu. "Ve zna za jo jednu VI u sistemu Tezje-Epul, zar ne? U Riju. Ja, ukoliko posedujem svoje 'ja'... ovde zalazimo u metafiziku, zna... ja sam taj koji organizuje stvari za Armitaa. Ili Korta, koji je, usput, prili no nestabilan. Bi e ipak dovoljno stabilan", re e Din, izvadi ukraeni zlatni sat iz depa prsluka i otvori poklopac, "slede ih nekoliko dana." "To to govori ima smisla koliko i sve ostalo u ovom slu aju", re e Kejs, masiraju i slobodnom rukom slepoo nice. "Kad si ve tako prokleto pametan..." "Zato nisam bogat?" nasmeja se Din i gotovo se zadavi bombonom. "Pa, Kejse, mogu samo da ti kaem na to da zaista nemam ba sve odgovore kako ti zamilja i da je ono to smatra Vintermutom samo deo nekog drugog, da tako kaemo, mogu eg bi a. Ja sam, recimo, samo jedna strana uma tog bi a. To je dosta sli no, sa tvoje ta ke gledanja, kao da ima posla sa ovekom kome su razdvojene polovine mozga. Recimo da ima posla sa malim delom ovekove leve polovine mozga. Teko da uopte ima posla sa ovekom, u ovom slu aju", nasmei se Din. "Je li Kortova pri a istinita? Priao si mu kroz ra unar u onoj francuskoj bolnici?" "Da. Osim toga, stvorio sam bazu u koju si uao u Londonu. Pokuavam da planiram, u tvom zna enju ove re i, ali to zapravo nije moj osnovni na in rada. Ja improvizujem. To je moj najve i dar. Vie volim situacije nego planove, zna... U stvari, moram da radim s onim to mi je dato. U stanju sam da sredim veliki broj informacija, i to veoma brzo. Dugo mi je trebalo da sastavim tim iji si lan. Korto je bio prvi, i malo je nedostajalo da i on ispadne. Bio je gotovo sasvim van igre, u Tulonu. Sve to je mogao bilo je da jede, olakava se i masturbira. Ali tu je bila i pozadinska struktura opsesija: Vrite a Pesnica, izdaja, kongresna sasluanja." "Jo je lud?" "On nije potpuna li nost." Din se nasmei. "Ali siguran sam da si svestan toga. Korto je tamo negde unutra, i vie ne mogu da odravam tu osetljivu ravnoteu. On e se slomiti, Kejse. Stoga ra unam na tebe da..." "Ba dobro, jeb'o majku svoju", re e Kejs i ispali mu 357 u usta. Bio je u pravu za mozak. I krv. " ovek", re e Maelkum, "ovo mi se ne svi a..." "Samo 'ladno", re e Moli. "Sve je u redu. To je samo neto to se tim momcima doga a s vremena na vreme. Eto, nije umro, a i trajalo je samo par sekundi..." "Ja vidim ekran, EEG pokazuje mrtav. Nita kretanje, etrdeset sekund." "Pa, sad je u redu." "EEG ravan k'o daska", pobuni se Maelkum. 10. Jo je bio oamu en dok su prolazili kroz carinu i Moli je uglavnom bila ta koja je govorila. Maelkum je ostao na Garviju. Carina se na Frisajdu sastojala uglavnom od provere imovnog stanja. Prva stvar koju je ugledao kada su stigli na unutranju povrinu vretena bio je jedan iz lanca kafea Bajna Cura. "Dobrodoao i ulicu ila Verna", re e Moli. "Ako ima problema sa hodanjem, samo gledaj u noge. Perspektiva je zajebana, ako nisi navikao." Stajali su na irokoj ulici nalik na dno dubokog useka ili kanjona, sa svih strana zaklonjenoj finim nakoenjima prodavnica i zgrada koje su joj bile zidovi. Svetlost se ovde probijala kroz sveu zelenu masu rastinja koja se prelivala iz vise ih terasa i balkona iznad njih. A sunce...

Negde nad njima nalazio se bletav rez bele svetlosti, suvie sjajan, i snimljeno plavetnilo neba nad Kanom. Znao je da se sun ana svetlost ubacuje pomo u Lado-Ejksonovog sistema, ija se dvomilimetarska armatura protezala du itavog vretena, i da se obrtna biblioteka nebeskih efekata okolo veta ki generie, kao i da bi, da je nebo isklju eno, iza svetlosne armature video krivine jezera, krovove kockarnica, druge ulice... Ali njegovo telo nije moglo da se navikne na to. "Boe", re e on, "ovo je gore i od SPS-a." "Navikni se na to. Ovde sam mesec dana bila telohranitelj jednom kockaru." "'O u da odem negde i da legnem." "Dobro. Klju evi nae sobe su kod mene." Dodirnula mu je rame. "ta ti se to dogodilo malopre, ove e? Bio si ravnolinijski." On zatrese glavom. "Ne znam jo. Sa ekaj." "U redu. Uze emo taksi ili tako neto." Uzela ga je za ruku i povela ulicom ila Verna, pored izloga u kome su bila izloena najmodernija pariska krzna. "Nestvarno", re e on, ponovo zagledan uvis. "Ne", re e ona, misle i da govori o krznima, "uzgajaju ih na kolagenskoj podlozi, ali od DNK kune. U emu je stvar?" "To je obi na velika cev kroz koju sipaju stvari", re e Moli. "Turiste, propalice, svakojake. A tu su i guste mree za novac, da zadre lovu kad ljudi ponovo padnu u bunar." Armita im je rezervisao sobu u ne emu to se zvalo Interkontinental, nakoenoj, zastakljenoj, stenovitoj litici koja se sputala u hladnu maglu i huk brzaka. Kejs je iziao na balkon i posmatrao troje pocrnelih maloletnih Francuza kako lete na zmajevima, najlonskim trouglovima u jarkim osnovnim bojama, nekoliko metara iznad vodene pare. Jedan od njih zaokrenu, prolete uporedno, i Kejs uhvati blesak potkresane, tamne kose, sme e dojke, bele zube u irokom osmehu. Vazduh je ovde mirisao na teku u vodu i cve e. "Da", re e on, "velika lova." Naslonila se kraj njega na ogradu, oputenih ruku i odmorna. "Da. Do i emo jednom ovamo, ovde ili negde drugde u Evropu." "Koji mi?" "Niko", re e ona, nevoljno trznuvi ramenima. "Rek'o si da e da legne. Spavaj. I ja bih mogla malo." "Da", re e Kejs, trljaju i obraze dlanovima. "Da, kakvo mesto." Uska traka Lado-Ejksonovog sistema tinjala je u apstraktnoj imitaciji brazilskog zalaska sunca negde na Bermudima, ispruganoj pramenjem snimljenih oblaka. "Da", re e on, "odoh da spavam." San nikako da do e. A kada je doao, doneo je snove koji su bili uredno ponovljeni odlomci se anja. Neprestano se budio, pored Moli, i sluao vodu, glasove koji su ulazili kroz otvorenu staklenu plo u balkona, enski smeh iz stepenastih apartmana na suprotnoj strani. Dinova smrt vra ala mu se kao loa karta, iako je govorio sebi da to nije bio Din. Da se to, u stvari, nije ni dogodilo. Neko mu je jednom rekao da je koli ina krvi u prose nom ljudskom telu jednaka sanduku piva. Svaki put kada bi prikaza Dinove razbijene glave udarila u zadnji zid ureda, Kejse je bio svestan jo jedne misli, ne eg mra nijeg, potajnog, to se otkotrljalo, zaronivi poput ribe, tik izvan domaaja. Linda. Din. Krv na zidu uvoznikovog ureda. Linda. Miris spaljenog mesa u senkama kupole u ibi. Moli kako prua kesu umbira, plastiku umrljanu krvlju. Din je naloio da je ubiju. Vintermut. Zamiljao je mali mikroprocesor kako apu e ruini od oveka po imenu Korto, re i koje teku kao reka, kako se u nekom zamra enom zabranu polako naduvava beivotna li nost-zamena zvana Armita... Dinov analog rekao je da radi sa onim to mu je dato, koriste i se postoje im situacijama. Ali ta ako je Din, stvarni Din, naru io Lindino ubistvo po Vintermutovom nare enju? Kejs je pipao po tami za cigaretama i Molinim upalja em. Nema razloga da sumnja u Dina, re e sebi, pripaljuju i. Nema razloga.

Vintermut bi bio u stanju da stvori neku vrstu li nosti i u koljci. Koliko je fini oblik mogla da uzme takva manipulacija? Ugasio je jijuan u pepeljari pored kreveta posle tre eg dima, okrenuo se le ima Moli i pokuao da zaspi. San, se anje, odmotalo mu se u glavi sa jednoli no u neskra ene simstim trake. Mesec dana svog petnaestog leta proveo je u hotelu sa nedeljnom rentom, na petom spratu, sa devojkom koja se zvala Marlena. Lift nije radio ve deset godina. Bubavabe su se rojile na sivkastom porculanu u za epljenoj sudoperi kada biste upalili svetlo. Spavao je sa Marlenom na golom dueku bez pokriva a. Promaklo mu je kada je prva osa sagradila svoju poput hartije finu ku icu na popucaloj boji prozorskog okvira, ali je uskoro gnezdo bilo grudva vlakana veli ine pesnice, odakle su insekti izletali kao minijaturni kopteri u lov po ulici ispod, zuje i oko trulog sadraja kontejnera. Popili su po desetak piva, to popodne kada je osa ubola Marlenu. "Pobij gadove", rekla je, o iju mutnih od besa i nepokretne ege u sobi, "spali ih." Pijan, Kejs je preturao po smrdljivom ormanu trae i Rolovog zmaja. Rolo je bio Marlenin pre anji - a tu i tamo i sadanji, Kejs je povremeno sumnjao - de ko, ogromni biciklist iz Friska sa plavom munjom izbeljenom u tamnoj vojni koj frizuri. Zmaj je bio baca plamena 'Frisko', stvar nalik na debelu baterijsku svetiljku uglaste glave. Kejs je proverio baterije, protresao posudu da vidi ima li dovoljno goriva i otiao do otvorenog prozora. Konica je po ela da bruji. Vazduh u Gradovima bio je mrtav, nepomi an. Iz gnezda je izletela osa i obletela oko Kejsove glave. Kejs je pritisnuo prekida , izbrojao do tri i povukao obara . Gorivo, upumpano pod pritiskom od sto atmosfera, iknulo je kroz belo usijani prsten. Pet metara duga ak jezik belog plamena oprio je gnezdo, oborio ga. Preko puta ulice, neko to glasno pozdravi. "Sranje!" Marlena je stajala iza njega, ljuljaju i se. "Budalo! Nisi ih spalio. Samo si ga oborio. Sad e da se vrate da nas ubiju!" Njen glas mu je strugao po ivcima i zamislio ju je obavijenu plamenom, kako joj izbeljena kosa cvr i i dobija naro itu zelenu boju. Dole u uli ici, sa zmajem u ruci, priao je pocrnelom gnezdu. Bilo se raspuklo. Oprljene ose uvijale su se i poskakivale na asfaltu. Ugledao je ono to je skrivala koljka od sive hartije. Uas. Zavojita fabrika ivota, stepenaste terase zametnih elija, slepe eljusti nero enih u neprekidnom radu, faze razvoja od jaja do larve, polurazvijene ose, ose. U njegovoj glavi zauze mesto neka vrsta fotografije protoka vremena, otkrivaju i stvar kao bioloki ekvivalent automatske puke, groznu u svojoj savrenosti. Nezemaljsku. Pritisnuo je obara , zaboravivi da upali, i gorivo zaita preko uskomeanog ivota pod njegovim nogama. Kada je pritisnuo paljenje, ono buknu i eksplodira, odnevi mu jednu obrvu. Pet spratova iznad njega, sa otvorenog prozora, uo je Marlenin smeh. Probudio se sa utiskom da postaje svetlije, ali je u sobi jo bilo mra no. Slike na mrenja i, odblesci. Napolju je nebo nagovetavalo dolazak snimljene zore. Vie nije bilo glasova, uo se samo huk vode, duboko dole ispod Interkontinentala. U snu, ba pre nego to je natopio gnezdo gorivom, ugledao je T-E logo Tezje-Epula jasno utisnut u zid konice, kao da su ga na inile same ose. Moli je navaljivala da ga prekrije bronzanom bojom, tvrde i da je njegovo bledilo Gradova suvie upadljivo. "Isuse", re e on, stoje i nag ispred ogledala, "tebi ovo izgleda kao prava stvar?" Utrljavala je poslednju koli inu iz tube u njegov levi noni lanak, kle e i ispred njega. "Ne, ali izgleda kao da ti je dovoljno stalo da to upotrebi. Tako. Nema dovoljno da ti namaem stopalo." Ustala je i bacila tubu u veliku pletenu korpu. Nita u sobi nije izgledalo kao da je mainski napravljeno ili na injeno od sinteti kih materijala. Kejs je znao da to kota, ali ga je taj stil uvek nervirao. Fleksipena na ogromnom krevetu bila je obojena da podse a na pesak. Bilo je puno bledog drveta i ru no pletenih vlakana. "A ti", re e on, "ho e li i sebe obojiti u sme e? Ni ti ba ne izgleda kao da si se celo leto sun ala."

Nosila je iroke, crne, svilene pantalone i crne espadrile. "Ja izgledam egzoti no. Imam i veliki slamnati eir za to. A ti treba da izgleda kao sitni muvator koji mnogo ne bira, pa je instant ten sasvim u redu." Kejs je kiselo posmatrao svoje levo stopalo, a onda se osmotri u ogledalu. "Isuse. Nema nita protiv da se sad obu em?" Otiao je do kreveta i po eo da navla i farmerke. "Jesi li dobro spavala? Nisi primetila nekakvu svetlost?" "Sanjao si", re e ona. Doru kovali su na krovu hotela, na nekoj vrsti livade, proarane prugastim suncobranima i, kako se Kejsu inilo, sa neprirodno mnogo drve a. Ispri ao joj za svoj pokuaj da pronjuka po VI u Bernu. Pitanje prislukivanja postalo je akademsko. Ako ih je Armita snimao, inio je to kroz Vintermuta. "I bilo je kao stvarno?" upita ona, punih usta kroasana sa sirom. "Kao simstim?" Potvrdio je. "Stvarno kao ovo", dodao je, gledaju i okolo. "Moda i vie." Stabla su bila krljava, vornovata, nemogu e stara, proizvod genetskog inenjeringa i hemijske manipulacije. Kejs bi imao muke da razlikuje bor od hrasta, ali mu je stilski ose aj de aka sa ulice govorio da su ova suvie lepa, suvie nalik na drve e. Izme u stabala, na blagim i odve planski nepravilnim brdacima mlade, zelene trave, suncobrani jarkih boja titili su hotelske goste od nepopustljivog zra enja Lado-Ejksonovog sunca. Privu e mu panju bujica francuskih re i sa oblinjeg stola: zlatna deca koju je gledao kako lete iznad re ne izmaglice u prethodno predve erje. Sada je video da im je ten neujedna en, sa motivom matrice dobijenim selektivnim podsticanjem melanina, viestrukim prelivima koji su se pravolinijski preklapali, ocrtavaju i i naglaavaju i muskulaturu; devoj ine male, vrste grudi, zglob de akove ake na belom emajlu stola. Kejsa su podse ali na trka ke maine. Zasluivali su da nose etikete sa potpisom svojih frizera, dizajnera njihovih belih, pamu nih majica, zanatlija koji su izradili njihove kone sandale i jednostavan nakit. Iza njih, tri japanske enice u nonji iz Hiroime ekale su svoje supruge sararimane; ovalna lica bila su im prekrivena veta kim ubojima; bio je to, znao je, veoma konzervativan stil, retko vi en u ibi. "Kakav je to miris?" upita on Moli, mrte i se. "Trava. Tako mirie poto je pokose." Armita i Rivijera stigli su ba kada su zavravali aj, Armita u stilizovanoj uniformi u kojoj je izgledao kao da su mu upravo strgnute pukovske oznake, Rivijera u udobnom, sivom, mreastom kompletu koji je nastrano podse ao na zatvor. "Moli, ljubavi", re e Rivijera, pre nego to se spustio na stolicu, "mora e da me opet snabde mojim melemima. Ponestalo mi." "Pitere", odvrati ona, "a ta ako ne u?" Nasmeila se, ne pokazuju i zube. "Ho e", re e Rivijera, skrenuvi pogled na Armitaa i nazad. "Daj mu", re e Armita. "Pravo si prase to se toga ti e, zar ne?" Izvadila je pljosnat paket umotan u foliju i bacila ga preko stola. Rivijera ga uhvati u vazduhu. "Mogao je i sam da se snabde", re e ona Armitau. "Po podne imam audiciju", re e Rivijera. "Moram da budem u formi." Uzeo je foliju na ispruen dlan i nasmeio se. Iz folije navree si uni, blistavi insekti, pa nestadoe. On spusti paket u dep mreaste bluze. "I ti ima audiciju popodne, Kejse", re e Armita. "Na onom teglja u. Ho u da ode do radnje sa opremom i uzme vakuum-odelo, proveri da li je ispravno i ode na teglja . Ima otprilike tri sata za to." "Kako to da mi idemo tamo u onoj kanti, a vas dvojica uzimate JAL taksi?" upita Kejs, namerno izbegavaju i njegov pogled. "Sion je tako predloio. Dobar paravan, kada krenemo. Imam ja i ve i brod, u pripravnosti, ali je teglja dobar potez." "ta je sa mnom?" upita Moli. "Ima neki zadatak za mene danas?" "Da ode gore do kraja vretena i veba pri nultoj 'g'. Sutra e moda i i na suprotan kraj." Strejlajt, pomisli Kejs. "Koliko je to uskoro?" upita Kejs, susrevi bledi pogled. "Uskoro", re e Armita. "Kre i, Kejse."

" ovek, dobro ti ide", re e Malekum, pomau i Kejsu da se izvu e iz crvenog Saniovog vakuumskog odela. "Aerol kae dobro ti ide." Aerol je ekao na jednoj od platformi za vebu na kraju vretena, blizu besteinske osovine. Da bi stigao tamo, Kejs je prvo uzeo lift dole do koljke, a zatim seo u minijaturni indukcioni voz. to je pre nik vretena bio manji, sila tee je slabila; negde iznad njega, zaklju io je, nalaze se planine uz koje se pela Moli, biciklisti ka staza, oprema za lansiranje zmajeva i minijaturnih mikrolakih. Aerol ga je prebacio do Markusa Gravija u kosturnom skuterskom ramu na hemijski pogon. "Pre dva sat", re e Maelkum, "ja preuzmem vavilonsku robu za tebe; fini Japan-momak u jahti, ba finoj jahti." Oslobo en odela, Kejs se ilo prebaci preko Hosake i veza se u mreu. "Dobro", re e, "da vidimo." Maelkum izvadi belu grudvu pene, neto manju od Kejsove glave, izvu e biserima ukraenu britvu na zelenoj najlonskoj vrpci iz depa na boku ofucanog orca i paljivo rase e plastiku. Izvadi etvrtast predmet i prui ga Kejsu. "To deo nekog pitolja, ovek?" "Nije", re e Kejs, prevr u i predmet, "ali jeste oruje. Virus." "A, ne na amac ovog momka, ovek", re e Maelkum odlu no, poseu i za kasetom. "To je program. Virusni program. Ne moe ti nita, ne moe da napadne ak ni tvoj softver. Moram da ga uklju im u ure aj, da bi uopte mogao da deluje na neto." "Dobro, Japan-momak kae tvoj Hosaka e ti re i svako gde i kako koje treba." "U redu. Dobro, sad me pusti da pogledam, vai?" Maelkum se odbaci i odlebde pored pilotske konzole, zaposlivi se pitoljem za ku inu. Kejs urno odvrati pogled od uskovitlanih niti prozirne ku ine. Nije bio siguran zato, ali su mu one na neki na in vra ale mu ninu SPSa. "Kakva je ovo stvar?" upita Hosaku. "Ova poiljka za mene?" "Transfer podataka iz Bekris Sistems GmbH, iz Frankfurta, obavetava, u ifrovanom prenosu, da ova poiljka sadri probojni program klase Kuang 11. Bekris dalje obavetava da je povezivanje sa Ono-Sendaijevim Kiberprostorom 7 potpuno kompatibilno i prua optimalne probojne mogu nosti, posebno to se ti e postoje ih vojnih sistema..." "ta je sa VI?" "Postoje ih vojnih sistema i veta kih inteligencija." "Isuse Boe. Kako si ga nazvao?" "Klasa Kuang 11." "Kineski?" "Da." "Isklju i se." Kejs pri vrsti kasetu sa virusom uz stranicu Hosake komadom srebrne trake, setivi se Moline pri e o danu provedenom u Makau. Armita je preao preko granice u Zongan. "Uklju i se", re e, predomislivi se. "Pitanje. Ko je vlasnik Bekrisa, onog u Frankfurtu?" "Pauza zbog me uorbitalnog prenosa", re e Hosaka. "ifruj. Standardna komercijalna ifra." "Gotovo." Lupkao je prstima po Ono-Sendaiju. "Rajnhold Sajentifik A. G., iz Berna." "Ponovi. Ko poseduje Rajnhold?" Bila su potrebna tri skoka da stignu do Tezje-Epula. "Diksi", re e on, poto se uklju io, "ta zna o kineskim virusnim programima?" "Ne ba mnogo." "Jesi li nekad uo za sistem klase Kuang 11?" "Ne." Kejs uzdahnu. "E, ovde imam korisni ki kineski ledolomac, kasetu za jednokratnu upotrebu. Neki ljudi u Frankfurtu tvrde da moe da se e VI." "Mogu e. Zato da ne. Ako je vojni."

"Tako izgleda. Sasluaj me, Diksi, pa mi reci svoje miljenje, vai? Izgleda da Armita priprema upad u jednu VI koja pripada Tezje-Epulu. Osnovni ure aj je u Bernu, ali je povezan sa jo jednim u Riju. Onaj u Riju te je bacio u komu, prvi put. ini se da su povezani preko Strejlajta, T-E-ove baze, dole na kraju vretena, a mi treba da prose emo put uz pomo kineskog ledolomca. Ako Vintermut stoji iza cele predstave, zna i da pla a da bude spaljen. Sam sebe spaljuje. A neto to naziva sebe Vintermutom pokuava da me zbari da moda pre em Armitaa. ta se deava?" "Motiv", re e konstrukt. "Problem motiva, kod jedne VI. Nije ljudskog porekla, zna?" "Ovaj, da, o igledno." "Ma, ne. Mislim, nije ljudskog porekla. Tako da ne moe da je provali. Ni ja nisam iv, ali se ponaam kao da jesam. Razume?" " ek' malo", re e Kejs. "Ti si svestan, zar ne?" "Pa, takav je ose aj, mali, ali sam, u stvari, samo gomila ROM-a. To je jedno od onih, ah, filozofskih pitanja, ini mi se..." Neprijatni ose aj smeha zakotrlja se niz Kejsovu ki mu. "Ali ja ti ne u napisati pesmu, ako razume ta ho u da kaem. Tvoja VI moda i ho e. Ali ipak uopte nije ljudska." "I ti stoga misli da ne moemo da znamo njen motiv?" "Ona poseduje samu sebe?" "Ima vajcarsko dravljanstvo, ali T-E poseduje osnovni ure aj i softver." "Ta im je dobra", re e konstrukt. "Kao, ja posedujem tvoj mozak i ono to zna, ali tvoje misli imaju vajcarsko dravljanstvo. Nije nego. Mnogo sre e, VI." "Zna i, priprema se da spali samu sebe?" Kejs po e nervozno da se uklju uje u ure aj, nasumi no. Matrica se zamuti, povrati, i on ugleda sistem rui astih lopti koje su predstavljale sikimski kartel eli ana. "Samostalnost je arena laa, kad je re o tvojoj VI. Meni se ini, Kejse, da ide tamo da prese e okove koji su spre avali ovu lutku da postane pametnija. I ne vidim kako e da razlikuje, recimo, izme u poteza koji povu e roditeljska kompanija, i nekog poteza koji VI vu e na svoju ruku, tako da tu moe nastati pometnja." Ponovo onaj nesmeh. "Vidi, te stvari mogu vredno da rade, da kupe sebi vremena da napiu kuvar ili ta ve , ali onog minuta, to jest nanosekunde, kada neka od njih po ne da trai na ina da se razvije, Turing e je zbrisati. Niko ne veruje toj kopiladi, zna to. Svaka postoje a VI ima elektromagnetsku sa maru privezanu uz elo." Kejs pogleda rui aste lopte Sikima. "U redu", re e on kona no, "ja ubacujem ovaj virus. Ho u da pogleda njegovu stranu sa uputstvima i da mi kae ta misli." Onaj poluose aj da mu neko ita preko ramena nestade na nekoliko sekundi, a onda se vrati. "Vru e govno, Kejse. To je spor virus. Treba mu oko est sati, prema procenama, da ise e vojnu metu." "Ili VI." On uzdahnu. "Da ga upotrebimo?" "Sigurno", re e konstrukt, "samo ako se ne uasava smrti." "Ponekad se ponavlja, ove e." "Takva mi je priroda." Moli je spavala kada se vratio u Interkontinental. Sedeo je na balkonu i posmatrao mikrolaku sa duginim krilima od polimera kako se die uz krivinu Frisajda, vuku i trouglastu senku preko poljana i krovova, sve dok nije nestala iza trake Lado-Ejksonovog sistema. "'O u da mi zazuji", re e on plavoj opseni neba. "'O u stvarno da se ufiksam, zna? Nabudeni pankreas, epovi u jetri, kesice sranja koje se topi, zajebi sve to. 'O u da mi zazuji." Otiao je, ne probudivi Moli, inilo mu se. Nikad nije bio siguran, sa onim njenim staklima. Stresao je napetost sa ramena i uao u lift. Vozio se sa mladom Italijankom u besprekorno beloj ode i, jagodica i nosa obojenih ne im neprozirno crnim. Bele najlonske cipele imale su eli ne krampone; o igledno skupa stvar u njenoj ruci izgledala je kao spoj minijaturnog vesla i ortopedske proteze. Ila je da igra partiju ne ega, ali Kejs nije imao pojma ega.

Na krovnoj poljani proao je kroz umarak stabala i suncobrana sve dok nije naiao na bazen i naga tela koja su blistala na podlozi tirkiznih plo ica. Povukao se u hlad jedne nadstrenice i pritisnuo svoj ip na tamnu staklenu plo u. "Sui", re e, "bilo ta." Deset minuta kasnije stigao je revnosni kineski konobar sa njegovom hranom. vakao je presnu tunjevinu i pirina i posmatrao ljude kako se sun aju. "Isuse", re e tunjevini, "ja bih otka io." "Ne mora mi govoriti", re e neko, "ja to ve znam. Ti si gangster, zar ne?" On zamiri prema njoj, prema traci sunca. Duga ko mlado telo i koa arena od stimulisanog melanina, ali ne od onih pariskih proizvoda. Ona u nu pored njegove stolice, kapaju i vodu na plo ice. "Ket", re e. "Lupus", posle izvesnog oklevanja. "Kakvo je to ime?" "Gr ko", re e on. "Jesi li stvarno gangster?" Stimulacija melanina nije spre ila pojavljivanje pegica. "Ja sam narkoman, Ket." "Koje vrste?" "Stimulanti. Stimulanti sredinjeg nervnog sistema. Izuzetno snani stimulanti sredinjeg nervnog sistema." "U redu, ima li?" Nagnula se blie. Kapi hlorisane vode padoe na nogavicu njegovih pantalona. "Nemam. U tome je moj problem, Ket. Zna li gde bismo mogli da nabavimo malo?" Ket se zaljulja na preplanulim petama i liznu pramen sme e kose koji joj se zalepio kraj usana. "ta voli?" "Nita koka, nita amfetamini, ali da bude haj, mora da bude haj." I tu bi bio kraj, sumorno je pomislio, zadravaju i osmeh za nju. "Betafenetilamin", re e ona. "Nema frke, ali na tvoj ip." "ali se", re e Ketin partner i sustanar, kada je Kejs objasnio neobi na svojstva pankreasa iz ibe. "Mislim, zar ne moe da ih tui ili tako neto? Za nesavesno le enje?" Zvao se Brus. Izgledao je kao muka verzija Ket, zaklju no sa pegicama. "Pa", re e Kejs, "to ti je samo jedna od onih stvari, zna? Kao kopiranje tkiva, i sve to." Ali Brusove o i ve su otupele od dosade. Raspon panje kao u komarca, pomisli Kejs, posmatraju i de akove sme e o i. Njihova soba bila je manja od one koju je Kejs delio sa Moli i nalazila se na drugom nivou, blie povrini. Pet ogromnih Ciba-hromki Tali Iem bilo je zalepljeno preko stakla na balkonu, ukazuju i na produeni zakup. "Ubistvene su, a?" upita Ket, opazivi da posmatra folije. "Moje. Snimila sam ih na piramidi ulo/Mree, poslednji put kada smo silazili niz bunar. Bila je tako blizu, i samo se smeila, tako prirodno. A tamo je bilo upavo, Lupuse, dan poto su oni teroristi iz grupe Hrista Kralja sipali an ele u vodu, zna?" "Aha", re e Kejs, odjednom nespokojan, "uasna stvar." "Dobro", ubaci se Brus, "to se ti e one bete koju ho e da kupi..." "Pitanje je da li mogu da je svarim?" Kejs podie obrve. "Zna ta", re e de ak. "Probaj. Ako je tvoj pankreas ne primi, ku a pla a. Prvi put je besplatno." "Nije mi prvi put da to ujem", re e Kejs, uzimaju i jarkoplavu dermu koju mu je Brus pruio preko crnog krevetskog prekriva a. "Kejse?" Moli sede u postelji i otrese kosu sa stakala. "Ko drugi, duo?" "ta te je, bre, spopalo?" Ogledala su ga pratila preko sobe. "Zaboravio sam kako se izgovara", re e on, vade i iz depa koulje tesno zamotanu traku vakuumski pakovanih plavih dermi. "Isuse", re e ona, "samo nam je to trebalo." "Nikad nisi rekla neto istinitije."

"Pustim te samog dva sata i ti odma' ubode." Zatresla je glavom. "Nadam se da e biti spreman za na veliki sudar sa ve erom sa Armitaem ve eras. Tamo u Dvadesetom Veku. A gleda emo i kako Rivijera izvodi one svoje trikove." "Aha", re e Kejs, izvijaju i le a, osmehuju i se u gr u zadovoljstva, "sjajno." " ove e", re e ona, "ako ta stvar pro e pored onoga to su ti hirurzi ugradili u ibi, ima da bude k'o posran kad prestane da deluje." "Kuknjava, kuknjava, kuknjava", re e on, otkop avaju i kai. "Propast. Mrak. Samo to sluam." Skinuo je pantalone, koulju, donji ve. "Mislim da bi trebalo da ima dovoljno zdravog razuma da iskoristi moje nenormalno stanje." Spustio je pogled. "Mislim, vidi ovo nenormalno stanje." Ona se nasmeja. "Ali ne e potrajati." "Ma, ho e", re e on, sputaju i se na fleksipenu boje peska, "zbog toga i jeste nenormalno." 11. "Kejse, ta je s tobom?" re e Armita, kada ih je konobar odveo do njihovog stola u Vingtieme Siecle. Bio je to najmanji i najskuplji od nekoliko plove ih restorana na jezercu u blizini Interkontinentala. Kejs se strese. Brus mu nije nita rekao o posledicama. Pokuao je da podigne au s vodom, ali su mu ruke drhtale. "Valjda neto to sam pojeo." "Ho u da te pregledaju lekari", re e Armita. "Ma to je samo histaminska reakcija", slaga Kejs. "Deava mi se kad putujem, jedem razli itu hranu, ponekad." Armita je imao tamno odelo, suvie sve ano za ovakvo mesto, i belu svilenu koulju. Zlatna narukvica zveckala mu je dok je podizao i otpijao vino. "Naru io sam za vas", re e. Moli i Armita jeli su u tiini, dok je Kejs drhtavo sekao niclu, svode i je na nepojedene zalogaje koje je gurao po bogatom sosu, da bi kona no odustao od svega. "Isuse", re e Moli, iji je tanjir ve bio prazan. "daj to ovamo. Zna li ti koliko ovo kota?" Uzela je njegov tanjir. "Moraju godinama da gaje celu ivotinju, a zatim da je ubiju. Ovo nije iz tanka." Nabola je zalogaj na viljuku i po ela da va e. "Nisam gladan", izusti Kejs. Mozak mu je bio spren. Ne, zaklju io je, ba en na vrelu mast i tako ostavljen, pa se mast ohladila, debeli masni premaz zalepio se za naborane polovine, proaran zelenkasto-purpurnim bleskovima bola. "Izgleda jebeno r avo", re e Moli veselo. Kejs okusi vino. Posle betafenetilamina, imalo je ukus joda. Svetla se priguie. "Restoran Vingtieme Siecle", re e bestelesni glas sa jakim naglaskom Gradova, "ima ast da prikae hologramski kabare gospodina Pitera Rivijere." Mestimi ni pljesak sa drugih stolova. Konobar je upalio sve u i postavio je na sredinu njihovog stola, a onda po eo da sklanja tanjire. Uskoro je na svakom od desetak stolova u restoranu treperila po jedna sve a i to ilo se pi e. "ta se deava?" upita Kejs Armitaa koji je utao. Moli je a kala zube noktom boje burgundca. "Dobro ve e", re e Rivijera, zakora ivi na malu pozornicu na suprotnom kraju prostorije. Kejs trepnu. U svojoj muci nije primetio pozornicu. Nije video odakle se Rivijera pojavio. Njegova nelagodnost se poja a. Isprva je pomislio da je Rivijera bio osvetljen reflektorom. Rivijera je svetleo. Nosio je beli ve ernji sako. Na reveru, u dubinama crnog karanfila, gorelo je plavo ugljevlje. Nokti mu blesnue kada je podigao ruke u gestu dobrodolice, zagrljaja za publiku. Kejs je sluao kako plitka voda zapljuskuje bok restorana. "Ve eras", re e Rivijera, blistavih, izduenih o iju, "voleo bih da vam izvedem jedan dui komad. Novi rad." Na dlanu podignute desne ake ukaza se hladan rubin svetlosti. On ga ispusti. Sa mesta dodira sa podom umno uzlete sivi golub i nestade u senkama. Neko zazvida. Novi pljesak. "Naslov rada je 'Lutka'." Rivijera spusti ruke. "Hteo bih da posvetim ve eranju premijeru jednoj dami, 3Dejn Mari-Frans Tezje-Epul." Talas u tivog

pljeska. Kada je zamro, Rivijerine o i kao da se zaustavie na njihovom stolu. "I jo jednoj dami." Svetla u restoranu potpuno zgasnue, na nekoliko sekundi, i ostade samo sjaj sve a. Rivijerina holografska korona nestala je sa svetlima, ali ga je Kejs jo video kako stoji pognute glave. Po ee da se pojavljuju linije slabe svetlosti, uspravne i vodoravne, ocrtavaju i otvorenu kocku oko pozornice. Svetla restorana se malo poja ae, ali okvir oko pozornice kao da je bio sazdan od zale ene mese ine. Pognute glave, sklopljenih o iju, ruku kruto ispruenih niz bokove, Rivijera kao da je podrhtavao od usredsre enosti. Sablasna kocka odjednom se ispuni, pretvori se u sobu, sobu bez etvrtog zida, doputaju i publici da vidi njen sadraj. Rivijera kao da se malo opustio. Podigao je glavu, ali nije otvorio o i. "Oduvek sam iveo u toj sobi", re e. "Ne se am se da sam nekad iveo u nekoj drugoj." Zidovi sobe bili su od poutelog gipsa. Imala je dva komada nametaja. Jedan je bila obi na drvena stolica, a drugi belo obojeni gvozdeni krevet. Boja se ogulila i ljutila, otkrivaju i crno gvo e. Duek je bio bez pokriva a. Zamrljana presvlaka sa izbledelim, sme im prugama. Iznad kreveta visila je gola sijalica, na izuvijanoj, crnoj ici. Kejs je video debelu naslagu praine na gornjoj krivini sijalice. Rivijera otvori o i. "Uvek sam bio sam u sobi." Seo je na stolicu, okrenuvi se prema krevetu. U crnom cvetu na njegovom reveru jo je gorelo plavo ugljevlje. "Ne znam kada sam po eo da je sanjam", re e on, "ali se am se da je isprva bila samo magla, sen." Neto se pojavilo na krevetu. Kejs trepnu. Ono nestade. "Nisam mogao da je zadrim, u mislima. Ali sam udeo da je zadrim, i vie od toga..." Glas mu se savreno jasno uo u muku restorana. Zazvecka led u ai. Neko se zakikota. Neko drugi apatom postavi pitanje na japanskom. "Zaklju io sam da bih mogao, samo ako uspem da zamislim jedan deo nje, mali deo, ako uspem potpuno da zamislim taj deo, do najsitnije pojedinosti..." Na dueku je sada leala enska aka, gore okrenutog dlana, bledih, belih prstiju. Rivijera se nagnu napred, podie aku i po e neno da je miluje. Prsti se pokrenue. Rivijera podie aku do usta i po e da lie vrhove prstiju. Nokti su bili lakirani bojom burgundca. aka, video je Kejs, ali ne odse ena aka; koa ju je svuda zatvarala, neprekinuta i neote ena. Setio se tetoviranog komada mesa uzgojenog u tanku u izlogu hirurkog butika u Ninseiju. Rivijera je drao aku na usnama, liu i joj dlan. Prsti mu ispitiva ki dodirnue lice. Ali sada je i druga aka leala na postelji. Kada je Rivijera posegnuo prema njoj, prsti prve ake bili su mu obavijeni oko zgloba ruke, poput narukvice od mesa i kosti. Komad se nastavljao prema sopstvenoj unutranjoj nadrealnoj logici. Slede e su bile ruke. Stopala. Noge. Noge su bile veoma lepe. Kejsu je sevalo u glavi. Grlo mu je bilo suvo. Ispio je ostatak vina. Rivijera je sad bio na krevetu, nag. Njegova ode a bila je deo projekcije, ali Kejs se nije se ao kada je nestala. Crni cvet leao je pored kreveta, jo tinjaju i unutranjim plavim plamenom. Onda se oblikovao trup, pod Rivijerinim milovanjem, beo, bez glave i savren, oroen slabim svetlucanjem znoja. Molino telo. Kejs je zurio, otvorenih usta. Ali to nije bila Moli; bila je to Moli kako ju je Rivijera zamiljao. Grudi su bile pogrene, bradavice ve e, odve tamne. Rivijera i trup bez udova uvijali su se na krevetu, milovani akama sa onim blistavim noktima. Krevet je sada bio prekriven debelim slojem poutele, trule ipke koja se raspadala na dodir. Oko Rivijere i trzavih udova dizalo se trunje praine, pod grozni avim, tipavim akama. Kejs pogleda prema Moli. Lice joj je bilo bezizrazno; boje Rivijerine projekcije okretale su se i trzale na njenim ogledalima. Armita je bio nagnut napred, sa prstima oko drke ae za vino, bledih o iju prikovanih za pozornicu i treperavu sobu. Udovi i trup sada su se spojili, i Rivijera zadrhta. Glava je bila tamo, slika je bila potpuna. Molino lice, sa glatkom ivom koja je skrivala o i. Rivijera i Molina prikaza po ee da opte sa obnovljenom estinom. Onda prikaza polako isprui aku i isuka onih pet se iva. Lenjim, sanjivim pokretom zapara

Rivijerina gola le a. Kejs opazi blesak ogoljene ki me, ali je ve bio na nogama, posr u i napolje. Povratio je preko ograde od ruinog drveta u mirnu vodu jezera. Nestade ono to mu je poput kljeta stezalo elo. Kle e i, sa obrazom uz hladno drvo, zurio je preko plitkog jezera u blistav odsjaj ulice ila Verna. Kejs je ve video medijume; kada je bio maloletnik u Gradovima, to se zvalo 'sanjati budan'. Se ao se mravih Portorikanaca pod uli nim svetlima Ist Sajda, kako budni sanjaju uz ivi ritam salse, kako devojke iz snova podrhtavaju i okre u se, uz ritmi no tapanje gledalaca. Ali za to je bio potreban pun kombi opreme i nezgrapan lem sa trodama. Ono to je Rivijera sanjao, imali ste. Kejs odmahnu bolnom glavom i pljunu u jezero. Mogao je da nasluti svretak, finale. Obrnuta simetrija: Rivijera sastavlja devojku iz mate, devojka iz mate rastavlja njega. Onim akama. Krv snova natapa trulu ipku. Odobravanje iz restorana, pljesak. Kejs ustade i pre e dlanovima preko ode e. Okrenu se i po e u Vingtieme Siecle. Molina stolica bila je prazna. Na pozornici nije bilo nikoga. Armita je sedeo sam, i dalje zagledan u pozornicu, sa drkom vinske ae izme u prstiju. "Gde je ona?" upita Kejs. "Otila", re e Armita. "Otila za njim?" "Ne." Za u se slabo tink. Armita pogleda au. Leva ruka mu se podie dre i mehur stakla sa malo crnog vina. Slomljena drka virila je kao cepka leda. Kejs mu je uze i odloi u au za vodu. "Reci mi gde je otila, Armitae." Svetla se upalie. Kejs pogleda u blede o i. Bile su potpuno prazne. "Otila je da se spremi. Ne e je vie videti. Bi ete zajedno za vreme trke." "Zato joj je Rivijera to u inio?" Armita ustade, popravljaju i revere sakoa. "Idi i ispavaj se, Kejse." "Sutra ulazimo?" Armita se osmehnu svojim besmislenim osmehom i ode prema izlazu. Kejs protrlja elo i pogleda po sobi. Gosti su ustajali, ene su se smeile na muke ale. Prvi put je tada primetio balkon, gde su jo treperile sve e, u skrovitoj tmini. uo je zveckanje srebrnog pribora, priguen razgovor. Sve e su bacale nemirne senke po tavanici. Lice devojke pojavilo se iznenada poput neke Rivijerine projekcije, njene male ake na izgla anom drvetu ograde; nagnula se napred, napetog lica, inilo mu se, obuzeta ne im iza. Pozornicom. Bilo je to upe atljivo lice, ali ne i lepo. Trouglasto, visokih jagodi nih kostiju, ali istovremeno i tanano, irokih i odlu nih usta u neobi nom skladu sa uskim, pti jim nosom rairenih nozdrva. Zatim je nestala, vrativi se u prisni smeh i ples sve a. Naputaju i restoran, ugledao je dva mlada Francuza i njihovu prijateljicu, kako ekaju amac za suprotnu obalu i najbliu kockarnicu. Njihova soba bila je pusta, fleksipena glatka kao obala posle plime. Njena torba je nestala. Potraio je poruku. Nije je bilo. Pro e nekoliko sekundi pre nego to se prizor iza prozora probio kroz njegovu napetost i nesre u. Pogleda i vide Dezideratu, njene skupe du ane: Gu i, Cujako, Hermes, Liberti. Zurio je, a onda zatrese glavom i pri e plo i koju dotle nije ispitao. Isklju io je hologram i ugledao apartmane koji su se penjali uz suprotnu obalu. Podigao je telefon i poneo ga sa sobom u sveinu balkona. "Dajte mi broj Markusa Garvija", zatraio je od recepcije. "To je teglja , registrovan na sklop Siona." Glas sa ipa izgovori desetocifren broj. "Gospodine", dodade, "registracija o kojoj je re je panamska." Maelkum se javi posle petog zvona. "Jeste?" "Kejs. Ima modem, Maelkume?" "Jeste. Na navigacionom kompu, zna." "Moe li da ga skine, ovek? Priklju i ga na mog Hosaku. Onda uklju i moj ure aj. Dugme sa brazdama."

"Kako ti ide tamo, ovek?" "Eto, potrebna mi je pomo ." "Polazim, ovek. Uzmem modem." Kejs je sluao slab stati ki um dok je Maelkum uspostavljao jednostavnu telefonsku vezu. "Zaledi ovo", naredi Hosaki, kada je uo signal. "Govorite sa viestruko nadzirane lokacije", obavesti ga kompjuter oprezno. "Jebi ga", re e on. "Zaboravi led. Bez leda. Pozovi konstrukt. Diksi?" "Hej, Kejse." Ravnolinijski je govorio kroz Hosakin govorni ip; paljivo izra eni naglasak potpuno je i ezao. "Dikse, treba da se uklju i ovamo i uradi neto za mene. Slobodan si da bude grub koliko ti je volja. Moli je ovde negde, ho u da saznam gde. Ja sam u broju 335W, u Interkontinentalu. I ona je bila registrovana ovde, ali ne znam pod kojim imenom. Ujai na ovom telefonu i pogledaj njihove podatke." "Re eno...", re e Ravnolinijski. Kejs za u belu buku invazije. Nasmei se. "U injeno. Rouz Kolodni. Provereno. Treba mi par minuta da se provu em dovoljno duboko kroz njihovu bezbednosnu mreu da izolujem podatak." "Hajde." Telefon je pitao i pucketao dok je konstrukt napadao. Kejs ga odnese u sobu i ostavi ga uklju enog na fleksipeni. Potom po e u kupatilo i opra zube. Kad je izlazio iz kupatila, osvetli se monitor na sobnom Braunovom audiovizuelnom sistemu. Japanska pop zvezda leala je na metaliziranim jastucima. Nevidljivi novinar postavi pitanje na nema kom. Kejs je zurio. Ekran zaigra plavim krhotinama smetnji. "Kejse, duo, jesi si poludeo, ove e?" Glas je bio spor, poznat. Stakleni zid balkona uklju i prizor Deziderate, ali se uli na scena zamuti, izmeni, postade unutranjost ar d' Te u ibi, pusta, sa beskrajno ponovljenim odrazom crvenog neona u zidnim ogledalima. Loni Zon zakora i napred, visok i mrtva ki bled, kre u i se sa podvodno sporom lako om zavisnosti. Stajao je sam me u etvrtastim stolovima, sa rukama u depovima pantalona od ajkuline koe. "Stvarno, ove e, izgleda mi mnogo rasejano." Glas je dolazio iz Braunovih zvu nika. "Vintermut", re e Kejs. Svodnik lenjo slegnu ramenima i osmehnu se. "Gde je Moli?" "Nije vano. Pravi sranja ve eras, Kejse. Ravnolinijski die uzbunu svuda po Frisajdu. Nisam o ekivao tako neto od tebe, ove e. Nije u skladu sa tvojim profilom." "Onda mi reci gde je ona, da mogu da ga pozovem nazad." Zon odmahnu glavom. "Ne uspeva ti da sa uva svoje ene, zar ne, Kejse? Neprestano ih gubi, ovako ili onako." "U tom slu aju ovo ima da ti se razbije o glavu", re e Kejs. "Ne e. Nisi ti taj tip, ove e. Znam to. Zna ta, Kejse? Mislim da si zaklju io da sam ja naredio Dinu da sredi onu tvoju pi kicu u ibi." "Nemoj", re e Kejs, nesvesno zakora ivi prema prozoru. "Ali nisam. I zar je to uopte vano? Koliko je to zaista vano gospodinu Kejsu? Prestani da se zavarava. Znam ja tvoju Lindu, ove e. Znam sve Linde. Linde su tipi ni proizvod u mom zanatu. Zna zato je reila da te odere? Iz ljubavi. Da bi obratio panju. Ljubav? Ho e da razgovaramo o ljubavi? Volela te je. Znam to. Onako nitavna kakva je bila, volela te je. Nisi mogao da se nosi s tim. Sada je mrtva." Kejsova pesnica odbi se od stakla. "Nemoj da sjebe ruke, ove e. Uskoro treba da se uklju i." Zon nestade, zameni ga no Frisajda i svetla apartmana. Braun se isklju i. Telefon je uporno pitao sa kreveta. "Kejse?" Ravnolinijski ga je ekao. "Gde si bio? Naao sam, ali nemam Bog zna ta." Konstrukt izgovori adresu. "Mesto ima mnogo udan led oko sebe za obi an no ni klub. To je sve to sam mogao da uzmem, a da ne ostavim posetnicu."

"U redu", re e Kejs. "Reci Hosaki da poru i Maelkumu da isklju i modem. Hvala, Dikse." "Bila mi ast." Dugo je sedeo na krevetu, kuaju i tu novu stvar, to blago. Bes. "'Ej, Lupus. 'Ej, Ket, to je prijatelj Lupus." Brus je stajao nag na vratima, potpuno mokar, ogromnih zenica. "Upravo se tuiramo. Ho e da sa eka? Ho e i ti sa nama?" "Ne, hvala, potrebna mi je pomo ." Sklonio je de akovu ruku i uao u sobu. "'Ej, ove e, ozbiljno, mi..." "Vi ete da mi pomognete. Presre ni ste to me vidite. Zato to smo drugari, zar ne? Jesmo li?" Brus zatrepta. "Sigurno." Kejs mu ponovi adresu koju mu je dao Ravnolinijski. "Znala sam da je gangster", Ket veselo doviknu iz kupatila. "Imam Hondin tricikl", re e Brus, prazno se cere i. "Onda idemo", re e Kejs. "Na tom nivou su sobice", re e Brus, poto je osmi put zatraio od Kejsa da ponovi adresu. Ponovo je zajaio Hondu. Karoserija od crvenog fiberglasa se zaljulja na hromiranim amortizerima, a iz izduvne cevi vodoni ne elije zakapa kondenzat. "Ho e li dugo?" "Nisam siguran. Ali vi ete me ekati." "Da, eka emo." Po eao se po golim grudima. "Taj poslednji deo adrese, mislim da je to broj sobice. Broj etrdeset tri." "O ekuju te tamo, Lupuse?" Kejt se izvi preko Brusovog ramena i pogleda ga. Vonja joj je osuila kosu. "Ne ba", re e Kejs. "Neki problem?" "Samo si i na najnii nivo i potrai prijateljevu sobicu. Ako te puste unutra, fino. Ako ne budu hteli da te vide..." Slegnula je ramenima. Kejs se okrenu i si e zavojitim gvozdenim stepenicama sa cvetnim uzorkom. Posle estog zaokreta stie do no nog kluba. Tu zastade da zapali jijuan, zagledavi se preko stolova. Frisajd mu je najednom imao smisla. Biz. Ose ao ga je kako bruji u vazduhu. To je bilo to, doma e gibanje. Ovo nije bilo blistavo pro elje ulice ila Verna, ve prava stvar. Trgovina. Ples. Drutvo je bilo meovito; polovinu su inili turisti, drugu starosedeoci ostrvlja. "Dole", dobacio je konobaru u prolazu, "idem dole." Pokazao je svoj ip za Frisajd. ovek odmahnu prema zadnjem delu kluba. Hitro je proao pored popunjenih stolova, uhvativi odlomke razgovora na nekoliko evropskih jezika. "Treba mi sobica", obrati se devojci za niskim stolom, sa terminalom na krilu. "Donji nivo." Pruio joj je svoj ip. "Izbor pola?" Prevukla je ip preko staklene plo e na terminalu. "enski", re e on automatski. "Broj trideset pet. Telefonirajte ako ne budete zadovoljni. Ako elite, moete prethodno da pregledate izbor naih specijalnih usluga." Nasmeila se. Vratila mu je ip. Iza nje se otvorie vrata lifta. Osvetljenje u hodniku bilo je plave boje. Kejs izi e iz lifta i nasumce odabra smer. Vrata su imala brojeve. Vladala je tiina kao u hodnicima neke skupe klinike. Pronaao je svoju sobicu, iako je traio Molinu. Zbunjen, poloio je ip na crni senzor odmah ispod plo ice sa brojem sobe. Magnetne brave. Zvuk ga je podsetio na 'Jeftin Hotel'. Devojka se uspravi u postelji i re e neto na nema kom. Pogled joj je bio zamu en i nije treptala. Automatski pilot. Nervna blokada. Povukao se iz sobice i zatvorio vrata. Vrata broja etrdeset tri bila su kao i ostala. Zastao je. Tiina u hodniku govorila je da su sobice zvu no izolovane. Bilo je besmisleno da

pokuava da otvori ipom. Pokucao je po emajliranom metalu. Nita. Vrata kao da su upila zvuk. Postavio je ip na crnu plo icu. Zvecnue zasuni. U inilo mu se da ga je udarila pre nego to je stvarno otvorio vrata. Naao se na kolenima, sa elikom vrata za le ima, a se iva njenih pal eva podrhtavala su nekoliko centimetara od njegovih o iju. "Isuse Hriste", re e ona, unuvi ga po obrazu dok je ustajala. "Mora da si idiot kada radi ovakve stvari. Kako si, do avola, uspeo da otklju a bravu, Kejse? Kejse? Je li ti dobro?" Nagnula se nad njega. " ipom", re e on, bore i se za dah. Grudima mu se irio bol. Pomogla mu je da ustane i gurnula ga u sobicu. "Potkupio si poslugu, tamo gore?" On odmahnu glavom i pru i se preko kreveta. "Udahni. Broj. Jedan, dva, tri, etiri. Zadri dah. Sad izdahni. Broj." On se uhvati za stomak. "Udarila si me nogom", uspe da izusti. "Trebalo je da pogodim nie. Potrebno mi je da budem sama. Meditiram, u redu?" Sela je pored njega. "I dobijam uputstva." Pokazala je prema malom monitoru ugra enom u zid preko puta postelje. "Vintermut mi pri a o Strejlajtu." "Gde je lutka od mesa?" "Nema je. To je najskuplja specijalna usluga." Ustala je. Nosila je koni dins i iroku, tamnu koulju. "Vintermut kae da sutra kre emo." "ta se dogodilo u restoranu? Kako to da si pobegla?" "Da sam ostala, moda bih ubila Rivijeru." "Zato?" "Zbog onoga to mi je u inio. Onom predstavom." "Ne razumem." "Ovo kota", re e ona, ispruivi desnu ruku kao da u njoj dri neko nevidljivo vo e. Pet se iva iskliznue i glatko se povukoe. "Kota da se ode u ibu, da se plate operacije, da ti poboljaju nervni sistem tako da refleksi odgovaraju opremi... Zna kako sam dola do novca, kada sam po injala? Ovde. Ne ovde, ve na mestu sli nom ovom, u Gradovima. Izgleda kao ala, jer kad ti jednom ugrade ip za blokadu, ini ti se da ti novac pada s neba. Nekad se probudi s bolovima, ali to je sve. Samo iznajmljuje robu. Kad je akcija u toku, nisi kod ku e. Ku a ima softver za sve to je muterija voljna da plati... " Pucnula je zglobovima aka. "Lepota jedna. Novac mi je pristizao. Problem je nastao kada se pokazalo da blokada i sklopovi ugra eni u ibi ne idu jedni s drugima. Tako da je deo radnog vremena po eo da curi u moju svest... po ela sam da se se am... Ali to su bili samo runi snovi i nisu svi ni bili tako loi." Osmehnula se. "Onda je po elo da biva uvrnuto." Izvukla je cigarete iz depa i zapalila jednu. "Ku a je saznala ta radim sa novcem. Ve su mi bili ugradili se iva, ali je za fini neuromotorni rad bilo potrebno jo tri putovanja. Nisam mogla da napustim posao lutke." Udahnula je, ispustila struju dima, zavravaju i je sa tri savrena koluta. "Gad koji je vodio posao naru io je da mu smuljaju nekakav softver. U Berlinu; to ti je grad za takve stvari, zna. Veliko trite za prljave stvar ice. Nikada nisam saznala ko je napisao program sa kojim su me spojili, ali imao je u sebi sve to pripada klasici." "Znali su da viri? Da si svesna dok radi?" "Nisam bila svesna. To je kao kiberprostor, ali prazan. Sve je srebrno. Mirie na kiu... Moe da vidi svoj orgazam kao novu tamo na rubu svemira. Po ela sam da se se am. Kao kad sanja, zna. A nisu mi rekli. Uklju ili su program i po eli da me iznajmljuju naro itom tritu." Kao da je govorila iz daljine. "Znala sam, ali sam utala. Bio mi je potreban novac. Snovi su postajali sve gori, a ja sam govorila sebi da su bar deo toga samo snovi, ali ve sam tada shvatila da gazda ima posebnu klijentelu za mene. Za Moli sve najbolje, rekao je, i dao mi posranu poviicu." Zatresla je glavom. "Kuronja je napla ivao osam puta vie nego to mi je davao, a mislio je da ne u saznati." "ta je napla ivao?"

"No ne more. One prave. Jedne no i... jedne no i, tek sam se bila vratila iz ibe." Bacila je cigaretu, zgazila je petom i sela, naslonivi se na zid. "Hirurzi su tom prilikom zali stvarno duboko. Neto komplikovano. Mora da su poremetili ip za blokadu. Probudila sam se. Bila sam usred seanse sa muterijom..." Ukopala je prste duboko u penu. "Bio je to neki senator. Odmah sam mu poznala debelo lice. Oboje smo bili prekriveni krvlju. Nismo bili sami. Ona je bila sva..." upnula je penu. "Bila je mrtva. A to debelo govno, ponavljalo je: 'ta se dogodilo? ta se dogodilo?' Jer, jo nismo svrili..." Po ela je da se trese. "Mislim da je onda senator dobio ono to je zaista eleo." Drhtanje je prestalo. Pustila je penu i provukla prstima kroz tamnu kosu. "Ku a je raspisala ucenu. Neko vreme sam morala da se krijem." Kejs je zurio u nju. "Tako da je Rivijera sino pogodio u ivac", re e ona. "Mislim da eli da ga stvarno omrznem i da me to povu e za njim." "Za njim?" "On je ve tamo. U Strejlajtu. Na poziv gospe 3Dejn, zbog onog sranja sa posvetom. Bila je tamo, u privatnoj loi..." Kejs se seti onog lica koje je video. "Ubi e ga?" Ona se osmehnu. Ledeno. "Da, on e umreti. Uskoro." "I ja sam imao posetu", re e on i ispri a joj za prozor i ta mu je Zonov lik rekao o Lindi. Ona je klimala glavom. "Moda eli da i ti neto mrzi." "Moda ve mrzim njega." "Moda mrzi sebe, Kejse." "Kako je bilo?" upita Brus, kada se Kejs popeo na Hondu. "Mora jednom da proba", rekao je, trljaju i o i. "Nikako mi ne li i na tipove koji se pale na lutke", re e Ket nesre no, pritiskaju i novu dermu na zglob ake. "Moemo li sad ku i?" upita Brus. "Naravno. Ostavi e me na ilu Vernu, dole kod barova." 12. Ulica ila Verna bila je kruna avenija, petlja oko sredinjeg dela vretena, dok se Deziderata protezala njegovom duinom, zavravaju i se na oba kraja nosa ima svetlosnih pumpi Lado-Ejksonovog sistema. Ako skrenete desno iz Deziderate i idete dovoljno dugo ulicom ila Verna, vide ete da se pribliavate Deziderati sa leve strane. Kejs je gledao za Brusovim triciklom dok nije nestao sa vidika, a onda se okrenuo i poao pored ogromnog, blistavo osvetljenog kioska, sa desetinama naslovnih stranica raskonih japanskih asopisa i licima najnovijih zvezda simstima na njima. Pravo iznad glave, du zamra ene ose, hologramsko nebo iskrilo se matovitim sazve ima koja su nagovetavala karte i kocke za igru, cilindar, au za martini. Raskrsnica Deziderate i ila Verna inila je neku vrstu korita, oko koga su se uzdizale terase sa balkonima itelja litica Frisajda, penju i se postepeno do travnatih zaravni jo jednog kompleksa kockarnica. Kejs je posmatrao daljinski upravljanu mikrolaku kako se graciozno uzdie na okomitoj struji uz zelenu liticu veta kog brega, nekoliko sekundi osvetljenu mekim sjajem nevidljivog kazina. Bila je to neka vrsta dvokrilca bez pilota od prozirnog polimera. Krila su mu bila obloena svilom, tako da je li io na dinovskog leptira. Onda je nestao iza obronka brda. Ugledao je treptaj neona na staklu so iva ili laserske kupole. Mikrolake su bile deo sigurnosnog sistema vretena, pod kontrolom nekog sredinjeg kompjutera. U Strejlajtu? Iao je dalje, pored barova koji su se zvali Visoko-Nisko, Raj, L' Mond, Kriketa, Kod ozoku Smita, Prva Pomo . Izabrao je Prvu Pomo zato to je bio najmanji i najpose eniji, ali je ve posle nekoliko sekundi shvatio da je posredi lokal za turiste. Tu nije bilo brujanja biza, ve samo zamu ene seksualne napetosti. Na trenutak se setio bezimenog kluba iznad Moline iznajmljene sobice, ali su ga njene zastakljene o i, prikovane za mali ekran,

odvratile od te pomisli. ta li joj Vintermut sada tamo otkriva? Tlocrt vile Strejlajt? Istoriju Tezje-Epulovih? Uzeo je kriglu Karlsberga i naao mesto uz zid. Zatvorivi o i, osetio je vor besa, malenu eravicu istog gneva. Jo je bila tu. Kad se pojavila? Se ao se da je osetio samo neku vrstu zbunjenosti kada su ga osakatili u Memfisu, zatim ba nita dok je ubijao radi odbrane poslovnih interesa u No nom Gradu, i blagu mu ninu mrnje posle Lindine smrti ispod naduvane kupole. Samo ne bes. Mala i daleka na ekranu uma, Dinova prikaza poprskala je prikazu zida ureda meavinom krvi i mozga. Shvatio je: gnev je doao u arkadi, kada je Vintermut opozvao simstim-duh Linde Li, liavaju i ga najobi nijeg ivotinjskog obe anja hrane, toplote i mesta za spavanje. Postao je svestan toga tek posle razgovora sa holo-konstruktom Loni Zona. udna stvar. Nije mogao potpuno da je sagleda. "Umrtvljen", re e. Dugo je bio umrtvljen, godinama. Tokom svih onih no i na Ninseiju, no i provedenih sa Lindom Li, umrtvljen u krevetu i umrtvljen u hladnom znojenju svakog posli a sa drogom. Ali sada ima ovu toplu stvar icu, ovaj ip ubistva. Meso, govorio je deo njega. Ne obra aj panju, to se meso javlja. "Gangsteru." Otvorio je o i. Ket je stajala pored njega u crnoj haljini, kose jo divlje od vonje na Hondi. "Mislio sam da si otila ku i", re e on i prikri zbunjenost gutljajem Karlsberga. "Rekla sam mu da me ostavi kod one prodavnice. Kupila sam ovo." Prela je dlanom preko tkanine, prate i oblinu karlice. Na zglobu njene ake opazio je plavu dermu. "Svi a ti se?" "Naravno." Mahinalno je osmotrio lica oko njih, a zatim je ponovo pogledao. "ta si to naumila, medena?" "Dopada ti se beta koju smo ti nabavili, Lupuse?" Sada mu je bila sasvim blizu, isijavaju i toplotu i napetost, kapaka sputenih preko uve anih zenica, sa ilom na vratu zategnutom kao tetiva luka. Nevidljivo je podrhtavala od svee doze droge. "Digla te je?" "Aha. Ali je zato sputanje bilo gadno." "Zna i da ti treba jo." "I kuda bi to trebalo da vodi?" "Imam klju . Najotmenija gajba, gore na brdu iza Raja. Vlasnici, ljudi sa dna bunara, ve eras su zauzeti, ako me prati..." "Ako te pratim." Uzela mu je ruku u svoje vru e i suve dlanove. "Ti si Jak, zar ne, Lupuse? Gej in vojnik u slubi Jakuza." "Ba ima oko, a?" Povukao je ruku i potraio cigaretu. "Kako to da su ti svi prsti na broju, onda? Mislila sam da mora da odse e po jedan svaki put kad neto zajebe." "Nikad nisam zajeb'o." Zapalio je cigaretu. "Videla sam onu ensku s tobom. Onog dana kada smo se upoznali. Hoda kao Hideo. Plai me." Preiroko se nasmeila. "Volim to. Voli li ona sa enama?" "Nikad mi nije rekla. Ko je Hideo?" "3Dejn kae da joj je pratilac. Porodi ni pratilac." Kejs se prisili da nezainteresovano posmatra gomilu u Prvoj Pomo i kada je upitao: "Di-Dejn?" "Njeno gospodstvo 3Dejn. Ona je haos. Bogata. Njen otac je vlasnik svega ovoga." "Ovog bara?" "Frisajda!" "Ma, hajde. Drui se sa krupnim zverkama, a?" Upitno je podigao obrvu. Obgrlio ju je, poloivi joj ruku na bok. "Pa, kako si upoznala te aristokrate, Ket? Da nisi neka princeza? Ti i Brus ste tajni naslednici basnoslovnih kredita iz davnine? A?" Rairio je prste, masiraju i meso ispod tanke, crne tkanine. Ona se migoljila iz njega. Nasmejala se. "Oh, zna ve ", rekla je, napola sputenih kapaka, to je trebalo da bude znak skromnosti, "ona voli zabave. Brus i ja pripadamo krugu zvanica... Veoma se

dosa uje, tamo unutra. Njen stari je ponekad puta napolje, ali samo ako ide i Hideo da pazi na nju." "Gde se to dosa uje?" "U Strejlajtu, kako zovu to mesto. Ona mi je to rekla, i lepo je, svi ti bazeni sa ljiljanima. Pravi-pravcati zamak, sve sam kamen i zalasci sunca." Privila se uz njega. "'Ej, Lupuse, ove e, treba ti derma. Da moemo da budemo zajedno." Nosila je konu tanicu na tankom remenu oko vrata. Nokti su joj bili svetlo rui asti naspram veta kog tena, izgrieni do ivca. Otvorila je tanicu i izvukla papirni mehur sa plavom dermom. Neto belo ispade na pod; Kejs se sagnu da to podigne. Bio je to origami-dral. "Dao mi ga je Hideo", re e ona. "Pokuao je da mi pokae kako se pravi, ali nikako da nau im. Vrat mu uvek ispadne naopako." Gurnula je savijeni papir nazad u tanicu. Kejs je posmatrao kako kida mehur, odvaja dermu od pozadine i pritiska mu je na unutranju stranu zgloba. "3Dejn ima iljato lice i nos kao u ptice?" Ocrtao ga je rukom. "Tamnokosa, mlada?" "Valjda. Ali je haos, zna? Mislim, sa svom tom lovom." Droga ga je pogodila kao ekspresni voz, stub usijane svetlosti pojurio mu je uz ki mu iz predela prostate, osvetljavaju i mu spojeve lobanje rendgenskim zracima varni enja seksualne energije. Zubi su mu zvonili u leitima poput zvu nih viljuaka, svaki savreno uskla en i jasan kao etanol. Ispod maglovitog prekriva a mesa, kosti su mu bile od blistavog hroma, zglobovi podmazani nanosom silikona. Opustoenim dnom njegove lobanje besnele su pe ane oluje, stvaraju i talase slabe statike koji su mu se razbijali iza o iju, u lopte naj istijeg kristala, sve ve e... "Do i", rekla je, uzimaju i ga za ruku. "Sad je i ti ima. Imamo je oboje. Potraja e nam celu no , gore na brdu..." Bes se irio, nezaustavljiv, eksponentan, jau i bujicu betafenetilamina kao nose i talas, seizmi ku te nost, zasi enu i nagrizaju u. Erekcija mu je bila olovna ipka. Lica oko njih u Prvoj Pomo i bila su oslikane glave lutaka, belo i rui asto obojeni delovi usta mleli su i mleli, a re i su izbijale kao nemi baloni zvuka. Pogledao je Ket i video joj svaku poru na preplanuloj koi, o i od ravnog stakla boje mutnog metala, svaku postoje u oteklinu, najneznatniju nepravilnost grudi i klju ne kosti... neto belo mu blesnu iza o iju. Oslobodio je ruku i posrnuo prema vratima, odgurnuvi nekog s puta. "Jebi se!" vrisnula je za njim. "Govno prevarantsko!" Nije ose ao noge. Koristio ih je kao take, nekontrolisano se ljuljaju i na kamenim plo ama ulice ila Verna, sa priguenom grmljavinom sopstvene krvi u uima, dok su mu lobanju zasecale britke povri svetlosti, iz deset razli itih uglova. A onda se uko io, uspravan, pesnica stisnutih uz bokove, zaba ene glave, izvijenih usana, drhte i. Posmatrao je gubitni ki zodijak Frisajda, sazve a no nih klubova kako krue na hologramskom nebu, cure niz osu tmine, da bi se rojila poput ivih stvari u sreditu mrtve stvarnosti. Sve dok se nisu ustrojila, pojedina no i stotine njih odjednom, oblikuju i dinovski portret od ta aka, izveden savrenom monohromatskom tehnikom, zvezdama na no nom nebu. Lice gospo ice Linde Li. Kada je uspeo da odvoji pogled, da spusti o i, vide da su sva lica na ulici podignuta, da su turisti od uda prekinuli etnju. I kada se nebeska svetla ugasie, ulicom ila Verna razlee se klicanje, odjekuju i na terasama i redovima balkona od mese evog betona. Negde po e da odbija sat, neko drevno, evropsko zvono. Pono . Lutao je do zore. Dejstvo droge je slabilo, kostur od hroma svakog sata bio je sve troniji, meso je opet dobijalo oblik. Meso narkoze zamenjivalo je meso stvarnosti. Nije bio u stanju da misli. To mu se dopadalo, veoma, da bude svestan, a nesposoban da misli. Kao da se pretvarao u sve to je video: u klupu u parku, u oblak belih

no nih leptira oko prastare uli ne svetiljke, u robota-batovana obojenog crnim i utim popre nim prugama. Snimljena zora puzala je du Lado-Ejksonovog sistema, rui asta i groteskna. Na silu je pojeo omlet u jednom kafi u na Deziderati, popio au vode, popuio poslednju cigaretu. Livada na krovu Interkontinentala upravo se budila kada je proao tuda, drutvo ranoranilaca doru kovalo je kafu i kroasane ispod arenih suncobrana. Bes je jo bio tu. Bilo mu je kao da su ga napali u nekom budaku, pa se potom probudio sa nedirnutim nov anikom u depu. Grejao se tim besom, iako nije znao da ga imenuje niti da mu odredi svrhu. Spustio se liftom do svog nivoa, preturaju i po depu za kreditnim ipom koji mu je sluio kao klju . Spavanje je po injalo da mu izgleda mogu e. Le i na fleksipenu boje peska i ponovo prona i prazninu. ekali su ga, troje u besprekorno beloj sportskoj ode i i sa veta kim tenom u neskladu sa organskim ikom ru no izra enog nametaja. Devojka je sedela na pletenoj sofi, a na jastuku sa arom lista pored nje leao je automatski pitolj. "Turing", rekla je. "Uhapen si." etvrti deo OPERACIJA STREJLAJT 13. "Zove se Henri Dorset Kejs." Navela je godinu i mesto ro enja, njegov li ni broj za BAMO, kao i niz imena koja je postepeno prepoznao kao svoja nekadanja. "Ovde ste ve due?" Video je sadraj svoje torbe rairen preko kreveta, neopranu ode u pore anu prema vrsti. uriken je leao sam za sebe, izme u dinsa i donjeg vea, na fleksipeni boje peska. "Gde je Kolodni?" Dva mukarca sedela su na kau u, prekrstivi ruke na preplanulim grudima, sa istovetnim zlatnim lan i ima oko vrata. Osmotrivi ih bolje, video je da je njihova mladost lana. Odavali su ih nabori na zglobovima prstiju, neto to hirurzi nisu mogli da sakriju. "Ko je Kolodni?" "Ime je bilo u registru. Gde je ona?" "Ne znam", re e on, ode do bara i nasu au mineralne vode. "Otila." "Gde si bio no as, Kejse?" devojka uze pitolj i poloi ga na bedro, ne okre u i ga prema njemu. "Na ilu Vernu, u nekoliko barova, ufiks'o se. A vi?" Kolena su mu klecala. Mineralna voda bila je mlaka i bezukusna. "Mislim da ne shvatate svoj poloaj", re e ovek s leve strane, vade i kutiju itana iz depa mreaste, bele bluze. "Uhapeni ste, gospodine Kejs. Pod optubom da ste pomagali razvoj jedne veta ke inteligencije." Iz istog depa izvadio je zlatni Danhil i poloio ga na dlan. " ovek koga zovete Armita ve je u pritvoru." "Korto?" ovekove o i se rairie. "Da. Kako znate da se tako zove?" Iz upalja a liznu milimetar plamena. "Ne se am se", re e Kejs. "Seti e se", re e devojka. Njihova imena, ili imena pod kojima su radili, bila su Miel, Rolan i Pjer. Kejs je zaklju io da e Pjer igrati ulogu Opasnog ace; Rolan e se zauzimati za njega, initi mu sitne olakice - kad je Kejs odbio itan, iskopao mu je neotvorenu paklicu jijuana - i uopte e ublaavati Pjerovu hladnu netrpeljivost. Miel e biti An eo Belenik i povremeno e se uplitati da usmeri sasluavanje. Jedno od njih - ili moda svi - ima audio vezu, a moda i simstim, i sve to bude rekao bi e dokazni materijal. Dokaz ega? - pitao se kroz razorni mamurluk od droge. Znaju i da ne moe da prati njihov francuski, slobodno su razgovarali me u sobom. Ili je bar tako trebalo da izgleda. Ionako je uhvatio dosta toga: imena

kao Poli, Armita, ulo/Mrea, Moderni Panteri izbijala su kao sante leda iz ivog mora pariskog francuskog. Ali bilo je sasvim mogu e da su imena spominjana zbog njega. Moli su uvek zvali Kolodni. "Kaete da su vas unajmili za trku kroz matricu, Kejse", re e Roland, govore i sporo da bi delovao razborito, "i da vam nije poznata svrha toga. Zar to nije neobi no u vaem zanatu? Zar vas to ne bi spre ilo da izvedete traenu operaciju, poto ste savladali zatitu? A utvrdili smo da je neka vrsta operacije bila planirana, je li tako?" Nagnuo se napred, naslonivi laktove na mrka iarana kolena, rairenih dlanova u o ekivanje Kejsovog objanjenja. Pjer je iao po sobi; bio je as kod prozora, as kod vrata. Miel je povezana, zaklju io je. Netremice ga je posmatrala. "Mogu li neto da obu em?" upitao je. Pjer je zahtevao da ga svuku, da pretrae svaki av njegovog dinsa. Sada je sedeo nag na pletenoj stoli ici, sa jednim opsceno belim stopalom. Rolan upita Pjera neto na francuskom. Pjer, ponovo kod prozora, gledao je kroz pljosnati, mali dvogled. "Non", re e odsutno, a Rolan slegnu ramenima, podigavi obrve prema Kejsu. Kejs zaklju i da je pravi trenutak za osmeh. Rolan mu ga uzvrati. Najstarije policijsko foliranje, pomisli Kejs. "Vidi", re e, "ne ose am se dobro. Uzeo sam neku groznu drogu u onom baru, zna? Hteo bih da legnem. Imate me. Kaete da ste smotali Armitaa. Ako je tako, to ne pitate njega? Ja sam samo najamna pomo ." Rolan klimnu glavom. "A Kolodni?" "Bila je sa Armitaom kad me je unajmio. Koliko ja znam, samo mii i, seka ica. A ne znam mnogo." "Zna da je Armitaovo pravo ime Korto", re e Pjer, jo kriju i o i iza mekog plasti nog oboda dvogleda. "Odakle ti to, prijatelju?" "Valjda je to nekad spomenuo", re e Kejs, ale i zbog greke. "Svako ima po par imena. Ti se stvarno zove Pjer?" "Znamo da su te operisali u ibi", re e Miel, "to je moda bila prva Vintermutova greka." Kejs je zurio u nju, trude i se da mu pogled bude to bezizraajniji. To ime prvi put je bilo pomenuto. "Proces primenjen na tebi zavrio se tako to je vlasnik zatraio zatitu sedam osnovnih patenata. Zna li ta to zna i?" "Ne." "To zna i da vlasnik ilegalne klinike u ibi sada poseduje ve inu deonica u tri velika konzorcijuma za medicinska istraivanja. A to naruava uobi ajeni poredak stvari. I privla i panju." Prekrstila je sme e ruke preko malih, visokih dojki i naslonila se na tampani jastuk. Kejs se pitao koliko ima godina. Kau da se starost vidi u o ima, ali njemu to nikada nije uspevalo. Iza svojih stakala od rui astog kvarca, Dulijus Din imao je o i bezbrinog desetogodinjaka. Kod Miel su bile stare samo ake. "Pratili smo te do Gradova, tamo smo te opet izgubili, zatim smo te nali kada ste polazili za Istanbul. Vratili smo se po tragu i utvrdili da ste izazvali paniku u zgradi ulo/Mree. Oni u ulo/Mrei jedva su do ekali da nam pomognu. Zbog nas su napravili popis. Otkrili su da im je nestao ROM konstrukt li nosti Mekoj Polija." "U Istanbulu je bilo lako", re e Rolan, gotovo pokajni ki. "ena je stvorila neprijatelja od Armitaovog kontakta sa tajnom policijom." "A onda ste doli ovamo", re e Pjer, spustivi dvogled u dep ortsa. "Bili smo oduevljeni." "Prilika da nabacite boju?" "Zna na ta mislimo", re e Miel. "Ako bude glumio neznanje, samo e oteati svoj poloaj. Jo postoji problem izru enja. Vrati e se sa nama, Kejse, kao i Armita. Ali kuda emo ta no oti i odavde? U vajcarsku, gde e biti samo pion na su enju veta koj inteligenciji? Ili u le BAMO, gde bi mogli da ti pripiu u e e ne samo u kra i podataka, ve i u izazivanju nereda koji su odneli etrnaest nevinih ivota? Moe da bira." Kejs izvadi jijuan iz kutije; Pjer mu ga zapali zlatnim Danhilom. "Da li bi te Armita zatitio?" Pitanje je bilo naglaeno kljocanjem sjajnih eljusti upalja a.

Kejs ga pogleda kroz bolove i gor inu betafenetilamina. "Koliko ima godina, efe?" "Dovoljno da shvatim da si zajeban, izgoreo, da je ovome kraj, a ti e biti rtva." "Jedno pitanje", re e Kejs i povu e dim. Dunu dim prema agentu Turingovog registra. "Imate li vi, momci, uopte ovla enje da radite ovde gore? Mislim, zar ne bi trebalo da na ovoj urci bude i tim slube sigurnosti Frisajda? Ovo je njihovo dvorite, zar ne?" O i na licu mravka otvrdnue, ali Pjer samo slegnu ramenima. "Svejedno je", re e Rolan. "Po i ete s nama. Navikli smo na pravno maglovite situacije. Ugovori po kojima deluje naa sluba u Registru pruaju nam velike mogu nosti. Mi sami stvaramo mogu nosti, kada je to potrebno." Maska ljubaznosti odjednom je spala i Rolanove o e bile su tvrde kao i Pjerove. "Gori si od budale", re e Miel, ustaju i, sa pitoljem u ruci. "Nimalo te nije briga za sopstvenu vrstu. Ve hiljama godina ljudi mataju o savezu sa demonima. Tek sada su takve stvari postale mogu e. ime bi bio pla en? Koja bi bila tvoja cena, za to to si pomogao toj stvari da se oslobodi i razvije?" U njenom mladala kom glasu bilo je umornog iskustva koje nijedan devetnaestogodinjak ne bi umeo da postigne. "Sada e da se obu e. Ide s nama. Zajedno sa ovekom koga zove Armita, vra a se sa nama u enevu da bude svedok na su enju onoj inteligenciji. Ako odbije, ubi emo te. Odmah." Podigla je pitolj, glatki, crni valter sa ugra enim priguiva em. "Ve se obla im", re e on i posrnu prema krevetu. Noge su mu jo bile obamrle i nespretne. Po eo je da navla i istu majicu. "Brod nas eka. Izbrisa emo Polijev konstrukt pulsnim orujem." "U ulo/Mrei e da poize", re e Kejs, razmiljaju i: i sve dokaze u Hosaki. "Ve su u nevolji zbog posedovanja takve stvari." Kejs navu e majicu preko glave. Ugleda uriken na krevetu, svoju zvezdu od mrtvog metala. Potraio je onaj bes u sebi. Nestao je. Vreme je da se preda, prepusti... Pomislio je na toksinske vre ice. "Dolazi meso", promrmlja. Sputaju i se liftom prema travnjaku, mislio je na Moli. Moda je ve u Strejlajtu. Lovi Rivijeru. Dok nju verovatno lovi Hideo, gotovo sigurno onaj klonirani ninda iz Finove pri e, onaj to je doao po glavu koja govori. Naslonio je glavu na mutno crnu plastiku zida lifta i sklopio o i. Udovi su mu bili od drveta, tronog, iskrivljenog, natopljenog kiom. Ispod drve a, pod sjajnim suncobranima, sluili su ru ak. Rolan i Miel odmah zaigrae ulogu, ivo askaju i na francuskom. Pjer je iao iza njih. Miel je drala cev pitolja uz Kejsova rebra, kriju i oruje pod belom jaknom, preba enom preko ruke. Dok su prelazili poljanu, izme u stolova, pitao se da li bi ga ubila ako bi se sad sruio. Po ivicama vidnog polja gomilalo mu se crno krzno. Pogledao je uvis prema usijanoj traci Lado-Ejksonove armature i ugledao dinovskog leptira kako graciozno ponire snimljenim nebom. Na kraju poljane stigoe do ogra ene litice gde je divlje cve e igralo na vazdunoj struji iz kanjona Deziderate. Miel zabaci kratku, tamnu kosu i pokaza rukom, obra aju i se Rolanu na francuskom. Delovala je iskreno sre no. Kejs pogleda u smeru njenog pokreta i ugleda zakrivljenja jezera, belasanje kockarnica, tirkizne pravougaonike hiljada bazena, tela kupa a nalik na si une bronzane hijeroglife. Sve zajedno drala je priblina gravitacija uz beskrajnu krivinu koljke Frisajda. Poli su uz ogradu do ivopisnog gvozdenog mosta izvijenog nad Dezideratom. Miel ga munu valterom u le a. "Polako, danas jedva hodam." Preli su neto vie od etvrtine mosta kada je mikrolaka napala. Njen elektri ni motor bio je ne ujan sve dok prop od ugljeni nih vlakana nije otkinuo vrh Pjerove lobanje. Na trenutak su se nali u senci letelice; Kejs oseti kako ga vrela krv prska po vratu, a onda ga neko saplete. Prevrnuo se i video Miel na le ima, podignutih kolena, kako niani valterom, dre i ga obema rukama. Uzaludan trud, pomislio je, u udnoj bistrini oka. Pokuavala je da obori mikrolaku.

Tada se dao u beg. Osvrnuo se tek kada je proao prvo drve e. Rolan ga je progonio. Video je kako krhki dvokrilac udara u gvozdenu ogradi mosta, raspada se i prevr e, odnose i devojku sa sobom dole prema Deziderati. Rolan se nije osvrtao. Lice mu je bilo uko eno, bledo, iskeenih zuba. Neto je drao u ruci. Robot-batovan zgrabio je Rolana kad je ovaj prolazio ispod istog onog drveta. Spustio se iz potkresane kronje poput raka sa dijagonalnim prugama crne i ute boje. "Pobio si ih", dahtao je Kejs u trku. "Sve si ih pobio, jeb'o majku ludu..." 14. Mali voz jurio je kroz tunel brzinom od osamdeset kilometara na sat. Kejs je murio. Tuiranje je pomoglo, ali je izgubio doru ak kada je video kako se Pjerova krv ispira niz bele plo ice. Sila tee opadala je sa suavanjem vretena. Kejsu se kuvalo u stomaku. Aerol ga je ekao sa skuterom na pristanitu. "Kejse, ovek, veliki problem." Glas mu je bio jedva ujan u Kejsovim slualicama. Pritisnuo je bradom kontrolu ja ine zvuka i zagledao se u leksan staklo Aerolovog lema. "Aerole, moram na Garvija." "Jeste. Vezuj se, ovek. Ali Garvi zaplenjen. Dola jahta, ona to ve bila. Sada stalno uz Markusa Garvija." Turing? "Ve je bila?" Kejs se pope u okvir skutera i po e da se vezuje. "Japan-jahta. Donela ti paket..." Armita. Kada su ugledali Markusa Garvija, kroz Kejsov mozak pro oe zbrkane slike osa i pauka. Mali teglja priljubio se uz sivi trup vitkog insektolikog broda, pet puta dueg od njega. Kraci hvataljki isticali su se na okrpljenom oklopu Garvija udnom jasno om vakuuma i gole Sun eve svetlosti. Iz jahte se izvijao bledi nabrani most; vijugao je da bi izbegao pogon teglja a i pokrivao stranji ulazni otvor. U poloaju brodova bilo je ne eg opscenog, ali je vie podse alo na hranjenje nego na seks. "ta je sa Maelkumom?" "Maelkum dobro. Niko ne do e kroz cev. Pilot jahte govori s njim, kae opusti se." Dok su prolazili pored sivog broda, Kejse ugleda ime 'Haniva', ispisano tankim, belim slovima ispod bloka japanskih znakova. "Ovo mi se ne dopada. Vreme je da kupimo dupeta odavde." "Maelkum misli isto, ovek, ali Garvi ne moe daleko ovako." Kada je Kejs proao kroz prednju komoru i skinuo lem, Maelkum je preo ubrzanim dijalektom u svoj radio. "Aerol se vratio na Ljuljaku", re e Kejs. Maelkum klimnu glavom, i dalje apu u i u mikrofon. Kejs se provukao iznad uskovitlanog buna pilotovih lokni i po eo da skida odelo. Maelkumove o i sada su bile zatvorene; klimao je glavom, oslukuju i odgovor preko para slualica sa jarko narandastim jastu i ima, ela nabranog od panje. Nosio je iskrzani dins i staru, zelenu, najlonsku jaknu otkinutih rukava. Kejs gurnu crveno Sanio odelo i spremite i spusti se u g-mreu. "Vidi ta govori duh, ovek", re e Maelkum. "Kompjuter stalno pita za tebe." "Ko je onda gore u toj stvari?" "Isti Japan-momak koji bio pre. Sad s njim gospon Armita, do'o sa Frisajda..." Kejs namesti trode i uklju i se. "Diksi?" U matrici su ga ekale rui aste kugle eli ana u Sikimu.

"ta to smera, de ko? Nasluao sam se jezivih pri a. Hosaka je priklju ena na svog blizancu u gazdinom brodu. Samo ipa. Turing ti je za petama?" "Bio je, ali ih je Vintermut pobio." "Pa, to ih ne e dugo zadrati. Ima ih mnogo tamo odakle su ovi doli. Eto njih u velikom broju. Kladim se da se njihovi dekovi nalaze svuda po ovom sektoru mree, k'o muve na balegi. A tvoj gazda, Kejse, kae da se kre e. Polazak, veli, i to odma'." Kejs otkuca koordinate Frisajda. "Daj to meni, Kejse..." Matrica se zamuti i po e da se menja sa sloenim nizom skokova koje je Ravnolinijski izvodio brzinom i ta no u koje naterae Kejsa da se acne od zavisti. "Sranje, Diksi..." "'Ej, de ko, vidi kakav sam bio kad sam bio iv. A jo nita nisi video. Gle', bez ruku!" "To je to, a? Veliki, zeleni pravougaonik s leve strane?" "Pogodio si. Jezgro podataka korporacije Tezje-Epul, a taj led je proizvod dveju njenih bratskih VI. Ni vojska nema nita bolje, ini mi se. avolski led, Kejse, crn k'o grob i klizav k'o staklo. Srpri ti mozak im te spazi. Ako pri emo blie, nabi e nam u dupe toliko traga a da e na ui da nam ispadaju, a momci u T-E sazna e koji broj cipela nosi i koliki ti je oka." "Ne izgleda ba toliko gadno, zar ne? Mislim, naka io mu se Turing. Mislio sam da bi moda trebalo da se gubimo odavde. Mogu da te ponesem." "Ma nemoj? Ti to ozbiljno? Ne eli da vidi ta sve moe taj kineski program?" "Pa, ja..." Kejs je zurio u zelene zidove T-E leda. "Da ga jebem. U redu. Idemo." "Ubaci ga." "Hej, Maelkume", re e Kejs, isklju ivi se. "Verovatno u nekih osam sati biti pod trodama." Maelkum je opet puio. Kabina je bila puna dima. "Zato ne u mo i da odem do..." "Nema problem, ovek." Sionit izvede visoki salto napred i po e da prekopava po zakop anoj mreastoj torbi, izvu e namotaj prozirne cevi i jo neto, zape a eno u sterilno vakuumsko pakovanje. Nazvao je to teksaki kateter, a Kejsu se nimalo nije svidelo. Ubacio je kineski virus, sa ekao, a onda ga gurnuo do kraja. "U redu", re e, "tu smo. Sluaj, Maelkume, ako opasno zagusti, cimni me za zglob leve ruke. Oseti u to. Ina e radi ono to ti kae Hosaka, u redu?" "Sigurno, ovek." Maelkum zapali novi doint. "I uklju i ventilaciju. Ne u da to tvoje sranje uti e na moje neuropredajnike. Ve sam dovoljno mamuran." Maelkum se naceri. Kejs se ponovo uklju i. "Isuse sa takom", re e Ravnolinijski, "vidi ovo." Kineski virus se razmotavao oko njih. Polihromatska senka sa bezbroj prozirnih slojeva koji su se preure ivali i kretali. Protejski, ogroman, dizao se iznad njih, zaklanjaju i prazninu. "Veliki jeba ", re e Ravnolinijski. "Vide u ta je sa Moli", re e Kejs i udari po prekida u simstima. Slobodan pad. Ose aj je bio sli an ronjenju kroz savreno bistru vodu. Padala je - dizala se kroz iroku cev od mese evog betona, osvetljenu na svaka dva metra prstenjem od belog neona. Veza je bila jednosmerna. Nije mogao da joj se obrati. Prebacio se. "De ko, ovo je opak komad softvera. Najlu a stvar posle hleba u krikama. Mrcina je nevidljiva. Upravo sam kupio dvadeset sekundi u onoj maloj, rui astoj kutiji, etiri skoka levo od T-E leda; hteo sam da pogledam na ta li imo. Ni na ta. Nema nas."

Kejs je pretraio matricu oko leda Tezje-Epulovih i pronaao rui asti oblik, standardnu komercijalnu jedinicu. Ukucao je naredbu za pribliavanje. "Moda je neispravan." "Moda, ali sumnjam. Naa bebica ipak je vojno edo. I nov je. Jednostavno je neprepoznatljiv. I kad ne bi bio takav, videli bi nas kao neku vrstu kineskog unjala, ali nas niko ne zarezuje. Moda ak ni oni tamo u Strejlajtu." Kejs je posmatrao glatki zid koji je zaklanjao Strejlajt. "Pa, to je prednost, zar ne?" "Moe biti." Konstrukt se nasmeja svojom aproksimacijom smeha. Kejs se tre. "Jo jednom sam proverio stari Kuang Jedanaest, de ko. Ponaa se prijateljski, sve dok dri obara , u tiv je i usluan da je to milina. I dobro govori engleski. Jesi li uo nekad za spori virus?" "Ne." "Ja jesam, jednom. Tada je to jo bila samo zamisao. Ali stari Kuang je ba to. Ovo nije buenje i ubacivanje, ve pre kao da stvaramo sadejstvo s ledom, tako lagano da on to i ne oseti. Kuangova logika kao da se privu e meti i po ne da se menja dok ne postane sasvim nalik tkivu leda. Postajemo sijamski blizanci pre nego to tamo stignu da se uzvrpolje." Ravnolinijski se nasmeja. "Samo kad ne bi bio tako prokleto veseo danas, ove e. Taj tvoj smeh strue mi po ki mi." "alim slu aj", re e Ravnolinijski. "I stari mrtvac mora ponekad da se nasmeje." Kejs udari po prekida u simstima. I propade kroz izuvijani metal i miris praine, kliznuvi dlanovima niz glatki papir. Iza njega se neto bu no srui. "'Ajde", re e Fin, "o'ladi malo." Kejs je leao ispruen na gomili poutelih asopisa, a ispod njega enjiva galaksija devojaka blistala je belim zubima u polumraku Metro Holografiksa. Leao je udiu i miris starih asopisa sve dok mu srce nije usporilo. "Vintermut", re e. "Jeste", re e Fin, odnekud iza njega. "Pogodio si." "Odjebi." Kejs sede, trljaju i zglobove aka. "Ma, hajde", re e Fin i iskora i iz svojevrsne nie u zidu otpadaka. "Ovako je bolje za tebe, ove e." Izvadio je iz depa partagase i zapalio jednu. Miris kubanskog duvana ispuni prostoriju. "Da li je trebalo da ti se prikaem u matrici kao zapaljeni grm? Ne e ti proma i nita od akcije. Sat proveden ovde uze e ti samo nekoliko sekundi u matrici." "Nije ti palo na pamet da mi tvoje pojavljivanje u liku ljudi koje znam ide na ivce?" Ustao je, otresaju i bledu prainu sa crnog dinsa. Okrenuo se i besno osmotrio pranjave prozore i zatvorena vrata prema ulici. "ta je tamo napolju? Njujork? Ili tu sve prestaje?" "Pa", re e Fin, "to ti je kao ono drvo, zna. Padne u umi, ali tamo moda nema nikoga da to uje." Pokaza Kejsu ogromne prednje zube i povu e dim iz cigare. "Moe da proeta ako ho e. Sve je tu, ili bar sve ono to si video. Ovo je se anje, zar ne? Iscedim te, proberem i ponovo ti vratim." "Nemam tako dobro pam enje", re e Kejs, osvr u i se. Pogleda svoje ake, prevr u i ih. Pokuao je da se seti izgleda linija na dlanovima, ali nije mogao. "Svako ga ima", re e Fin, ispusti cigaru i smrvi je petom, "ali malo ko mu ima pristup. Umetnici, moda, ako su stvarno dobri. Kada bi mogao da preklopi ovaj konstrukt sa stvarno u, Finovom radnjom u donjem Menhetnu, uo io bi razlike, ali moda ne onoliko koliko o ekuje. Za tebe je se anje holografsko." Fin cimnu svoje malo uho. "Moje je druga ije." "Kako to misli, holografsko?" Re ga je podsetila na Rivijeru. "Samo to da je holografska paradigma najblie to ste uspeli u predstavljanju ljudskog se anja. Dodue, nikad se niste ni potrudili oko toga. Vi, ljudi, mislim." Fin zakora i napred i podie izduenu glavu da pogleda Kejsa. "Da jeste, moda vam se ja ne bih ni dogodio." "ta bi to trebalo da zna i?" Fin slegnu ramenima. Ofucani tvid mu je visio i nije mu se sasvim vratio na ramena. "Pokuavam da ti pomognem, Kejse."

"Zato?" "Zato to si mi potreban." Ponovo se pojavie krupni, uti zubi. "I zato to sam ja potreban tebi." "Kenja. Ume li da mi ita misli, Fine?" Namrtio se. "Vintermute, ho u da kaem." "Misli se ne itaju. Vidi, jo se drite paradigmi tampane re i, a ti jedva ume da ita. Imam pristup tvojim se anjima, ali to nije isto to i tvoj um." Gurnuo je ruku u otvoreno ku ite prastarog televizora u izvukao srebrnocrnu vakuumsku cev. "Vidi ovo? Deo moje DNK, na neki na in..." Bacio je stvar u mrak i Kejs za u kako puca i zve i. "Stalno pravite modele. Kamene krugove. Katedrale. Orgulje. Ra unare. Zna li ti da nemam pojma zato sam sada ovde? Ali ako ve eras dobije trku, kona no ete posti i pravu stvar." "Nemam pojma o emu govori." "Mislim na kolektivno 'vi'. Tvoja vrsta." "Ti si pobio one iz Turinga." Fin slegnu ramenima. "Moralo se. Kud ba tebe da zaboli dupe; smakli bi te, a da ne trepnu. No, ovde si da jo malo porazgovaramo. Se a se ovoga?" U desnoj ruci stvori mu se nagoreli osinjak iz Kejsovog sna; zaudarao je na gorivo u teskobnoj pomr ini radionice. Kejs posrnu unazad do zida otpadaka. "Jeste. To sam bio ja. Uradio sam to pomo u holo ure aja u prozoru. Jo jedno se anje koje sam iscedio iz tebe kada sam te prvi put komirao. Zna zato je ono vano?" Kejs odmahnu glavom. "Zato" - i gnezdo nestade - "to najvie li i na Tezje-Epulove. Njihov ljudski ekvivalent. Strejlajt je kao taj osinjak, ili bar deluje na taj na in. Mislio sam da e ti to pomo i da se ose a bolje." "Da se ose am bolje?" "Da zna kakvi su. U jednom trenutku po eo si da me mrzi k'o psa. To je dobro. Ali ako mrzi njih. Isto, samo razli ito." " uj", re e Kejs, zakora ivi napred, "oni mi nikad nisu kenjali. Za razliku od tebe..." Ali nije mu uspevalo da se razbesni. "Govori o T-E, oni su me napravili. Ona Francuskinja ti je rekla da prodaje svoju vrstu. Nazvala me demonom." Fin se iskezi. "To i nije tako vano. Mora e da omrzne nekog pre nego to se ovo zavri." Okrenuo se i poao prema dnu radionice. "U redu, sad do i da ti malo pokaem kako izgleda Strejlajt, dok si jo tu." Podigao je ugao ebeta. Bela svetlost prosu se unutra. "Bogamu, ove e, ne stoj tu k'o mulac." Kejs po e za njim, trljaju i lice. "Tako", re e Fin i epa ga za lakat. Neto ih povu e, u oblaku praine, pored stare vune, pravo u slobodni pad kroz cilindri ni tunel od mese evog betona, osvetljen na svaka dva metra prstenovima belog neona. "Isuse", izusti Kejs, prevr u i se. "Ovo je glavni ulaz", re e Fin kroz lepranje tvida. "Da ovo nije moj konstrukt, glavna kapija nalazila bi se tu gde je radionica, gore na osi Frisajda. Bi e siromano pojedinostima, zato to ne poseduje se anje o ovome. Ovaj deli si video zahvaljuju i Moli..." Kejsu uspe da se ispravi, ali po e da se okre e u duga koj spirali. "Dr' se", re e Fin, "ubrza u nas." Zidovi se zamutie. Vrtoglav ose aj kretanja napred, boja, munjevitog skretanja i leta kroz uske prolaze. U jednom trenutku inilo se da prolaze kroz nekoliko metara vrstog zida, treptaj mrklog mraka. "Evo", re e Fin. "To je to." Lebdeli su u sredini savreno kvadratne odaje, zidova i tavanice obloenih plo ama mrkog drveta. Pod je bio prekriven kvadratnim tepihom sa svetlim uzorkom mikro ipa, kola izatkanih od plave i skerletne vune. Ta no u sreditu sobe, poravnato sa arom tepiha, stajalo je etvrtasto postolje od mutnog belog stakla. "Vila Strejlajt", progovori draguljima ukraena stvar na postolju, "jeste telo uraslo samo u sebe, goti ka ludorija. Svaka prostorija u Strejlajtu poseduje neku tajnu. To je beskrajni niz prostorija povezanih hodnicima,

stepenitima zapletenim kao creva, gde pogled luta uskim krivinama, pokraj kitnjastih panela, praznih nia..." "Esej 3Dejn", re e Fin, vade i odnekud partagase. "Napisala ga je sa dvanaest godina, za predmet nauke o jeziku." "Arhitekti Frisajda uloili su veliki trud da sakriju injenicu da je unutranjost vretena ure ena banalnom precizno u rasporeda nametaja u hotelskoj sobi. U Strejlajtu, unutranja povrina koljke obrasla je o ajni kim obiljem struktura, oblika koji se preklapaju, ukrtaju, uzdiu prema mikroelektronskom jezgru, srcu nae klanovske korporacije, valjku od silikona izbuenom uskim tunelima za odravanje, ponekad ne irim od ljudske ake. Tu mile sjajni rakovi, vo eni daljinskim komandama, motre i na mikromehani ka ote enja i tragove sabotae." "Video si je u restoranu", re e Fin. "Po merilima arhipelaga", nastavila je glava, "naa porodica je stara i spirala nae ku e odraz je te starosti. Ali i neto drugo. Ustrojstvo vile govori o kretanju prema unutra i poricanju svetle praznine iza zidova. Tezje i Epul popeli su se gravitacijskim bunarom i otkrili da mrze slobodni prostor. Sagradili su Frisajd da bi crpli blaga novonastalih ostrva, postali bogati i ekscentri ni, i zapo eli izgradnju produetka svojih tela u Strejlajtu. Ogradili smo se sopstvenim novcem, rastu i unutra, stvaraju i beskrajnu vaseljenu u sebi samima. Vila Strejlajt ne poznaje nebo, snimljeno ili neko drugo. U silikonskom jezgru vile nalazi se mala prostorija, jedini pravougaoni prostor u celom sklopu. Ovde, na jednostavnom postolju od stakla, po iva opto ena bista od platine, posuta lapisom i biserjem. Blistave kugle njenih o iju isklesane su u sinteti kom rubinu osmatra kog okna broda koji je doneo prvog Tezjea iz bunara i vratio se po prvog Epula..." Glava za uta. "I?" upita Kejs kona no, kao da o ekuje da e mu glava odgovoriti. "To je sve to je napisala", re e Fin. "Nije dovrila. Bila je dete. Ovo je neka vrsta ceremonijalnog terminala. Potrebna mi je Moli da ovde izgovori pravu re u pravom trenutku. U tome je caka. Nita ne zna i koliko ete ti i Ravnolijiski duboko da prodrete uz pomo kineskog virusa, ako ova stvar ne uje arobnu re ." "A ta re je...?" "Ne znam. Moe da kae da sam ja u osnovi odre en injenicom da je ne znam, jer ne mogu da je znam. Ja sam onaj koji ne poznaje re . Kad bi je ti znao, ove e, i kad bi mi je rekao, opet ne bih mogao da je znam. To je ugra eno u mene. Potrebno je da je neko drugi dozna i donese ovamo, ba kada se ti i Ravnolinijski probijete kroz onaj led i skrenete panju jezgra." "ta e tada biti?" "Posle toga ne e vie biti mene. Presta u da postojim." "Nemam nita protiv", re e Kejs. "Naravno. Ali pripazi dupe, Kejse. Izgleda da moja... ovaj... druga polovina vreba na nas. Jedan zapaljeni grm nalik je na drugi. A Armita po inje da puca po avovima." "Kako to misli?" Ali soba se prelomi u desetak nemogu ih uglova, padaju i u kiberprostor kao origami-dral. 15. "Pokuava da obori moj rekord, sinak?" upita Ravnolinijski. "Mozak ti je bio mrtav punih pet sekundi." "Budi tu", re e Kejs i udari po prekida u simstima. u ala je u mraku, oslanjaju i se dlanovima o hrapav beton. KEJS KEJS KEJS KEJS. Digitalni prikaz treptao je alfanumeri kim znacima njegovog imena. Vintermut ju je obavetavao o uspostavljenoj vezi. "Slatko", re e ona. Zaljuljala se na petama, protrljala dlanove i kvrcnula zglobovima prstiju. "'De si dosad?" VREME MOLI VREME SAD.

Jezikom je snano pritisnula donje prednje zube. Jedan se neznatno pomeri, uklju ivi mikrokanalna poja ala; nasumi no odbijanje fotona kroz tamu pretvori se u struju elektrona i beton oko nje postade avetinjski svetao i zrnast. "U redu, duo. Idemo da se poigramo." Pokazalo se da se krila u nekoj vrsti servisnog tunela. Ispuzala je napolje kroz kitnjastu bronzanu reetku na arkama. Po njenim akama i podlakticama video je da ponovo nosi poliugljeni no odelo. Ispod plastike ose ao je poznati pritisak zategnute tanke koe. Nosila je neto ispod miice, u futroli. Ustala je, zakop ala odelo i dodirnula rapavu plastiku drke pitolja. "'Ej, Kejse", re e, jedva izgovaraju i re i, "slua li me? Ispri a u ti pri u... Jednom sam imala momka. Nekako me podse a..." Osvrnula se i osmotrila hodnik. "Zvao se Doni." Du niskog, zasvo enog hodnika nizale su se desetine muzejskih izlobenih sanduka, prastarih kutija od sme eg drveta sa staklenom prednjom plo om. Izgledali su kao uljezi, ovde, uz organska zakrivljenja zidova hodnika, kao da su ih dovukli i pore ali u neku zaboravljenu svrhu. Na patiniranim bronzanim dra ima, u razmacima od deset metara, visile su kugle bele svetlosti. Pod je bio neravan; kada je pola niz hodnik, Kejs shvati da je pokriven stotinama nasumce nabacanih ponjava i tepiha. Na nekim mestima bilo je po est slojeva, tako da je pod bio meki krpe ru no tkane vune. Ozloje ivalo ga je to to Moli ne obra a panju na vitrine i njihov sadraj. Morao je da se zadovolji letimi nim pogledima koji su mu otkrivali komade grn arije, starinsko oruje, stvar toliko na i kanu zar alim ekserima da se nije mogla prepoznati, iskrzane delove tapiserija... "Vidi, moj Doni bio je bistar momak sa puno stila. Po eo je kao skladite na Memori Lejnu, sa ipovima u glavi, a ljudi su mu pla ali da u njih sakrije podatke. Te no i kada sam ga srela, imao je na vratu Jakove, i sredila sam njihovog ubicu. Imala sam vie sre e nego pameti, ali sam uspela da ga sredim. Posle toga, sve je bilo glatko i slatko, Kejse." Jedva je pomerala usne. Ose ao je kako oblikuje re i; nije morao da ih uje. "Imali smo dogovor sa jednom sipom, da nam i eprka na uvid tragove svega to je bilo uvano u njemu. Snimili smo to na traku i po eli da cedimo odabrane klijente. Bive klijente. Bila sam posrednik, snagator, pas- uvar. I bila sam sre na. Jesi li ikad bio sre an, Kejse? Bio je moj momak. Zajedno smo radili. Kao partneri. Prolo je moda osam meseci otkako sam napustila ku u lutaka kada sam ga srela..." Zastala je, priunjala se otrom zavijutku hodnika i nastavila. Tamo je bilo jo sjajnih, drvenih kutija, sa stranicama u boji bubavabinog krila. "Bilo nam je glatko i slatko, i sve je ilo kako treba. inilo nam se da nam niko nita ne moe. Ja im ne bih dozvolila. Pretpostavljam da su Jakuze jo imale pik na Donija. Zato to sam ubila njihovog oveka. Zato to ih je Doni ispalio. A Jakovi umeju da se kre u tako jebeno sporo, ove e, mogu da ekaju godinama i godinama. Puste da proivi ceo ivot, tako da ima vie da izgubi kad do u da ti ga uzmu. Strpljivi poput pauka. Zen pauka. Tada to nisam znala. Ili ako jesam, mislila sam da se ne odnosi na nas. Kad si mlad, misli da si Bog. Tada su doli, ba kad smo poverovali da imamo dovoljno da se povu emo, spakujemo i odemo, moda negde u Evropu. Nijedno od nas nije znalo ta bismo tamo radili, zato to nije vie bilo potrebno da se radi. Ali smo iveli na visokoj nozi, sa vajcarskim ra unom u orbitalnoj banci i gnezdom punim igra aka i nametaja. To ume da ti otupi otricu. Onaj prvi koga su poslali bio je estok. Nevi eni refleksi, implanti, dovoljno stila za deset obi nih vojnika. Ali drugi, taj je bio, ne znam, kao monah. Kloniran. Ubica do poslednje elije. Nosio je smrt u sebi, neku tiinu, odisao je njom..." Glas joj utihnu jer se hodnik razdavajao u dva istovetna stepenita nanie. Pola je levim. "Jednom, kada sam bila klinka, uselili smo se u kolibu. Bilo je to dole na Hadsonu, a tamo su pacovi stvarno ogromni, ove e. Od hemikalija koje nose u sebi. Bili su veliki kao ja, i jedan je celu no grebao ispod poda kolibe. Pred zoru je neko doveo tog starca. Bio je sav u borama, a o i su mu bile zakrvavljene. Nosio je neto umotano u masnu kou, sli nu onoj u kojoj uva alat da ne zar a. Rairio ju je i izvadio revolver i tri metka. Ubacio je jedan metak i po eo da eta po kolibi, a mi smo stajali uz zidove.

Napred-nazad. Oborene glave, prekrtenih ruku, kao da je zaboravio na pitolj. Oslukivao je pacova. Mi smo se sasvim primirili. Starac je napravio korak. Pacov se pomerio. Pacov se pomeri, starac korakne. Tako itav sat, a onda kao da se setio revolvera. Uperio ga je u pod, iskezio se i povukao obara . Zamotao pitolj i otiao. Kasnije sam se zavukla ispod kolibe. Pacov je imao rupu izme u o iju." Posmatrala je zabravljena vrata, raspore ena tu i tamo du hodnika. "Taj drugi koga su poslali za Donijem bio je kao onaj starac. Ne star, ve naprosto takav. Ubijao je na isti na in." Hodnik se proirio. More raskonih tepiha blago se talasalo ispod ogromnog lustera, iji je najnii kristalni visuljak dopirao gotovo do poda. Kristal zazvecka kada je Moli ula u odaju. Na ekranu joj je treptalo TRE A VRATA LEVO. Pola je levo, izbegavaju i izvrnuto stablo od kristala. "Videla sam ga samo jednom. Vra ala sam se u na stan. Upravo je izlazio. iveli smo u preure enoj fabrici, zajedno sa mnogo mladih nada ulo/Mree, tako neto. Stan je ve imao prili no dobro obezbe enje, a ja sam ugradila jo nekoliko mo nijih stvar ica da bih ga u inila stvarno sigurnim. Znala sam da je Doni gore. Ali taj ove uljak mi je privukao panju kada je iziao. Nije rekao ni re . Samo smo se pogledali i znala sam. Obi an ova u obi noj ode i, skroman, bez vidljivog ponosa. Pogledao me je i uao u peditaksi. Znala sam. Popela sam se i Doni je sedeo u stolici pored prozora, malo otvorenih usta, kao da bi da kae neto ega se upravo setio." Vrata pred njom bila su stara, isklesana iz komada Tai tikovine koji kao da je bio prese en nadvoje da bi se uklopio u niski dovratak. Ispod izvijenog zmaja bila je ugra ena primitvna mehani ka brava sa titnikom od ner aju eg elika. Kleknula je, izvukla iz unutranjeg depa smotuljak crnog antilopa i odabrala kao iglu tanak kalauz. "Posle toga nisam vie srela nikoga do koga bi mi imalo bilo stalo." Gurnula je kalauz u bravu i tiho a kala, grickaju i donju usnu. Izgledalo je da se oslanja samo na dodir; pogled joj je bio zamu en, vrata su bila mrlja svetlog drveta. Kejs je oslukivao muk u hodniku, naglaen tihim zveckanjem lustera. Sve e? U Strejlajtu je sve bilo naopako. Setio se Ketine pri e o zamku sa bazenima i ljiljanima, i odmerenih re i 3Dejn koje je onako muzikalno recitovala glava. Mesto uraslo u sebe. Strejlajt je pomalo mirisao na bu , pomalo na parfem, i na crkvu. Gde su se denuli Tezje-Epulovi? O ekivao je da e zate i urednu konicu disciplinovane aktivnosti, ali Moli nije videla nikoga. Njen monolog ga je uznemirio; nikada mu nije pri ala o sebi. Osim one pri e o ku i lutaka, retko je pominjala neto to bi bar nagovestilo njenu prolost. Sklopila je o i i za ulo se kljocanje koje je Kejs vie osetio nego uo. Podsetilo ga je na magnetne brave na vratima njenog sobi ka u ku i lutaka. Vrata su mu se otvorila, iako je imao pogrean ip. To se Vintermut postarao za bravu, kao to je upravljao mikrolakom i robotom batovanom. Sistem brava u ku i lutaka bio je deo sigurnosnog sistema Frisajda. Ova obi na mehani ka brava bi e tei zalogaj za VI, jer zahteva daljinski vo enu jedinicu ili ljudskog pomo nika. Otvorila je o i, gurnula kalauz u koicu, paljivo je zamotala i zavukla je nazad u dep. "Valjda me podse a na njega", re e ona. "Mislim da si ro en da bei. Ono to si bio u ibi, bila je ogoljena verzija onog to bi bio na svakom drugom mestu. Zla sre a ume ponekad to da uradi, da te svede na primitivne nagone." Ustala je, protegla se i stresla. "Zna, mislim da je onaj koga je Tezje-Epul poslao za Dimijem, momkom koji je ukrao glavu, isti onaj koga su Jakovi poslali da ubije Donija." Izvukla je baca iz futrole i podesila ga na rafalnu paljbu. Kejs se gotovo trgnu zbog runo e vrata kada je pruila ruku da ih otvori. Ne samih vrata, koja su bila prelepa, ili su jednom bila deo lepe celine, ve zbog na ina na koji su bila prese ena da bi se uklopila u odre eni otvor. ak im je i oblik bio pogrean, pravolinijski, me u krivinama ugla anog betona. Dovukli su te stvari, pomislio je, a onda ih na silu uklopili. Ali nita nije bilo na svom mestu. Vrata su bila jednako uljez kao i nezgrapne vitrine, ogromno kristalno drvo. Onda se setio eseja 3Dejn i zamislio kako su dovla ili delove iz bunara da bi oiveli nekakvu veliku zamisao, san odavno izgubljen u nagonskom

nastojanju da se ispuni prostor, da se o uva slika koju je porodica imala o sebi. Setio se rasturenog osinjaka, gr enja bezokih stvorenja... Moli se uhvati za jednu izrezbarenu zmajevu apu i vrata se s lako om otvorie. Odaja je bila mala, natrpana, tek neto vie od sobi ka. Uz zakrivljene zidove bile su naslonjene sive eli ne police za alat. Automatski se uklju ila svetlost. Zatvorila je vrata za sobom i prila pore anim policama. TRE A LEVO, zatreperio je opti ki ip. Vintermut je opet premostio njen prikaz vremena. PETA ODOZGO. Ali ona prvo otvori gornju policu. Obi no plitko spremite. Prazno. Kao i druga polica. U tre oj, dubljoj, nalazile su se kuglice kalaja i mala, sme a stvar koja je izgledala kao kost ljuskog prsta. Na etvrtoj polici bio je od vlage nabrekao primerak zastarelog tehni kog priru nika na francuskom i japanskom. U petoj, iza oklopljene rukavice tekog odela za vakuum, pronala je klju . Li io je na mesingani nov i bez sjaja, sa kratkom, upljom cev icom na jednom kraju. Polako ga je prevrtala u ruci i Kejs vide da je unutranjost cev ice ispunjena zarezima i zupcima. Na jednoj strani nov i a bila su utisnuta slova CHUBB. Druga strana je bila glatka. "On mi je rekao", apnula je, "Vintermut. Kako se godinama igrao ekanja. Tada jo nije imao stvarnu mo , ali mogao je da koristi sisteme obezbe enja i odravanja vile da bi pratio gde se ta nalazi, kuda stvari idu i gde zavravaju. Pre dvadeset godina, video je da je neko izgubio klju i uspeo je da navede nekog drugog da ga ostavi ovde. Onda ga je ubio, de aka koji je doneo klju ovamo. Malia je imao osam godina." Sklopila je bele prste oko klju a. "Da bude siguran da ga niko ne e na i." Izvukla je komad crnog najlonskog konca iz tobolca na odelu i provukla ga kroz okruglu rupu iznad natpisa CHUBB. Zavezala ga je i obesila oko vrata. "Rekao je da su ga uvek nervirali svojom staromodno u, svojim navikama iz devetnaestog veka. Izgledao je kao Fin, na ekranu u onoj rupi sa ivim lutkama. Da nisam obratila panju, mislila bih da je stvarno Fin." Njen prikaz je o itavao vreme, na podlozi sivih eli nih ormana. "Rekao mi je da bi odavno bio slobodan, da su postali ono to su eleli. Ali nisu. Neto su zasrali. Nakarade, kao i ona 3Dejn. Tako ju je nazvao, ali je to rekao kao da mu se dopada." Okrenula se, otvorila vrata i izila, dodiruju i prstima rapavu drku baca a u futroli. Kejs se prebaci. Kuang Jedanaest je rastao. "Diksi, misli da emo uspeti?" "Kenja li medved u umi?" Ravnolinijski ih povu e uvis, kroz prelivanje slojeva duge. U jezgru kineskog programa pojavilo se neto mra no. Gustina podataka nadvladala je tkivo matrice, izazivaju i hipnagogi ke vizije. Blede kaleidoskopske are slivale su se u srebrno-crnu sredinju ta ku. Kejs je posmatrao simbole zla i loe sre e iz svog detinjstva kako se valjaju prozirnim ravnima: kukaste krstove, lobanje sa ukrtenim kostima, 'zmijske o i' na kockicama. Kada bi pogledao pravo u onu nultu ta ku, nije video nikakav obris. Trebalo mu je desetak brzih, letimi nih pogleda da je ugleda, stvar nalik na ajkulu, koja je svetlucala kao vulkansko staklo, odraavaju i crnim ogledalima bokova neka daleka svetla, bez ikakve veze sa matricom oko nje. "To mu je aoka", re e konstrukt. "Kada se Kuang sasvim priljubi uz jezgro Tezje-Epula, ona e nas probiti unutra." "Bio si u pravu, Dikse. Postoji neka vrsta ru nog premo enja u Vintermutovom sklopu, koje ga dri pod kontrolom. Ako se uopte moe re i da je on pod kontrolom", dodade. "On", re e konstrukt. "On. Pripazi malo. To. Dokle u da ti ponavljam?" "Posredi je nekakva ifra. Re , rekao je. Neko treba da je izgovori u kitnjasti terminal u odre enoj sobi, dok se mi bavimo onim to nas eka tamo iza leda." "Pa, ima dovoljno vremena, de ko", re e Ravnolinijski. "Stari Kuang je spor, ali siguran." Kejs se isklju i.

I srete Maelkumov netremi ni pogled. "Opet bio mrtav neko vreme, ovek." "Deava se", re e on. "Po injem da se navikavam na to." "Ima posla s tamom, ovek." "Jedini provod u gradu, izgleda." "Daova ljubav, Kejse", re e Maelkum i okrenu se svom radiju. Kejs je zurio u zamrene pletenice i vorove mii a na ovekovim rukama. Ponovo se uklju io. I prebacio se. Moli je kaskala du hodnika koji je mogao da bude onaj isti od pre. Nije vie bilo muzejskih sanduka i Kejs zaklju i da se kre u prema vrhu vretena; sila tee bila je sve slabija. Uskoro je s lako om preletala brdaca nabacanih tepiha. Ose ala je slabo probadanje u nozi... Hodnik se iznenada suzi, skrenu, razdvoji. Skrenula je desno i po ela da se penje nenormalno strmim stepenitem. Javie joj se bolovi u nogama. Iznad njene glave, upleteni i povezani kablovi grlili su tavanicu stepenita kao bojom ozna eni nervi. Zidovi su bili iarani vlagom. Stigla je do trouglastog odmorita i zastala, masiraju i nogu. Novi hodnici, uski, zidova prekrivenih tepisima. Granali su se u tri pravca. LEVO. Slegnula je ramenima. " ek' da malo pogledam okolo, moe?" LEVO. "Opusti se. Ima vremena." Pola je desnim hodnikom. STOJ. VRATI SE. OPASNOST. Oklevala je. Iza poluotvorenih hrastovih vrata na dnu hodnika za u se glas, bu an i nerazgovetan, nalik na glas pijanca. Kejs pomisli da bi jezik mogao da bude francuski, ali glas je bio suvie nejasan. Moli na ini korak, pa jo jedan, zavukavi ruku u odelo do drke baca a. Kada je stupila u polje ure aja za nervno ometanje, u uima joj zazvoni piskav uzlazni ton koji podseti Kejsa na zvuk njenog baca a. Posrnula je napred, odjednom onemo alih mii a, i udarila elom u vrata. Prevrnula se i ostala da lei na le ima, zamu enog pogleda, bez daha. "ta je ovo?" upita pijani glas, "nova moda?" Drhtava ruka zavu e joj se u odelo, napipa baca i izvu e ga. "do i mi u goste, dete. Odmah." Polako je ustala, motre i na crnu cev automatskog pitolja. ovekova ruka sada je bila dovoljno mirna; cev oruja kao da joj je bila povezana sa grlom, zategnutom nevidljivom niti. Bio je star, izuzetno visok, a crte njegovog lica podsetie Kejsa na devojku koju je video u Vingtieme Siecle. Nosio je teki ogrta od svile boje kestena, izvezen du duga kih manetni i al-okovratnika. Jedna noga bila mu je bosa, druga u crnoj somotskoj papu i sa glavom lisice izvezenom zlatom. Pokazao joj je rukom da u e u sobu. "Polako, duo." Soba je bila veoma prostrana, natrpana mnotvom stvari koje su Kejsu bile besmislene. Video je sivu eli nu policu sa staromodnim Sonijevim monitorima, irok mesingan krevet prekriven gomilom jagnje ih koa, a jastuci na njemu kao da su bili napravljeni od istih onih tepiha kojima su bili zastrti hodnici. Molin pogled lutao je od ogromne Telefunkenove konzole za zabavu, polica sa prastarim gramofonskim plo ama, iji su omoti u raspadanju bili opto eni prozirnom plastikom, do irokog radnog stola posutog komadima silicijuma. Kejs opazi dek kiberprostora i trode, ali njen pogled kliznu dalje bez zaustavljanja. "Bilo bi mi sasvim prili no", re e starac, "da te sada ubijem." Kejs oseti kako se ona napinje, spremna da deluje. "Ali u ve eras napraviti izuzetak. Kako ti je ime?" "Moli." "Moli. Ja sam Epul." Utonuo je u naboranu meko u ogromne kone fotelje sa etvrtastim nogama od hroma, ali je pitolj ostao uperen u nju. Odloio je njen

baca na mesingani sto i pored fotelje, prevrnuvi bo icu sa crvenim pilulama. Sto i je bio pretrpan bo icama od pilula, bocama pi a, mekim plasti nim kesicama punih belih prakova. Kejs opazi staromodni stakleni pric i eli nu kaiku. "Kako pla e, Moli? Vidim da su ti o i prekrivene. Ba bih voleo da znam." O i su mu bile okruene crvenilom, elo sjajno od znoja. Bio je veoma bled. Bolestan je, zaklju i Kejs. Ili uzima droge. "Retko pla em." "Ali kada bi te neko rasplakao, kako bi plakala?" "Pljunula bih", re e ona. "Kanali su povezani sa usnom dupljom." "Zna i da si ve nau ila vanu lekciju, to nije uobi ajeno za nekog tako mladog." Poloio je ruku sa pitoljem na koleno i uzeo bocu sa sto i a, ne gledaju i ta uzima od nekoliko razli itih vrsta pi a. Potegao je iz boce. Rakiju. Pi e mu je curilo iz ugla usta. "Tako treba sa suzama." Ponovo je otpio. "Ve eras sam zauzet, Moli. Izgradio sam sve ovo, a sada sam zauzet. Umiranjem." "Mogu da izi em, kao to sam i ula", re e ona. Nasmejao se, visokim rapavim smehom. "Banula si mi usred samoubistva, a sad bi samo tako da izi e? Stvarno me zapanjuje. Ti si lopov." "U pitanju je moja guzica, gazda, a imam samo jednu. Volela bih da je iznesem odavde u jednom komadu." "Vrlo si nevaspitana. Ovde se samoubistva izvode sa odre enom merom dostojanstva. A ja radim upravo to, razume. Ali ve eras u moda da povedem i tebe sa sobom u pakao... bilo bi to veoma egipatski od mene." Opet je otpio. "Zato do i ovamo." Pruio joj je bocu, drhtavom rukom. "Pij." Odmahnula je glavom. "Nije otrovano", re e on, ali vrati rakiju na sto. "Sedi. Sedi na pod. Razgovara emo." "O emu?" Sela je. Kejs oseti kako se otrice pomi u, pomalo, ispod noktiju. "ta god nam padne na pamet. Meni. Ovo je moje ve e. Jezgra su me probudila. Pre dvadeset sati. Neto se deava, rekla su, i potreban sam ovde. Jesi li to bila ti, Moli? Sigurno im nisam bio potreban zbog tebe, to ne. Mora da je neto drugo... ali ja sam sanjao, zna. Ve trideset godina. Nisi se ni rodila, kada sam poslednji put legao da spavam. Rekli su nam da ne emo sanjati, u toj hladno i. Rekli su i da ne emo osetiti hladno u. Ludost, Moli. Lai. Naravno da sam sanjao. Hladno a je propustila ono napolju unutra, eto ta je bilo. Ono napolju. Svu onu no zbog koje sam gradio ovo, da nas sakrije. Samo kap, isprva, jedno zrno no i koje se uvuklo, privu eno hladno om... Za njim su dola druga, ispunjavaju i mi glavu kao to kia puni prazan bazen. Ljiljani. Se am se. Bazeni su bili od terakote, dadilje od hroma, njihovi udovi svetlucali su kroz vrtove u smiraj dana... Star sam, Moli. Preko dve stotine godina, ako ra una i vreme na ledu. Hladno u." Cev pitolja odjednom se podie, podrhtavaju i. Tetive njenih bedara bile su napete kao ice. "Tako moe da zaradi promrzline", rekla je oprezno. "Nita se tamo ne deava", nestrpljivo je odgovorio, spustivi pitolj. Njegovi pokreti bili su sve skleroti niji. Glava mu je padala. Morao je da se napregne da to spre i. "Nita se ne deava. Setio sam se. Jezgra su mi rekla da su nae inteligencije poludele. A platili ih smo tolike milijarde, nekad davno. Kada je veta ka inteligencija bila tek otmena zamisao. Rekao sam jezgrima da u se pozabaviti tim. Dolo je u nevreme, ba kad je 8Din dole u Melburnu i samo naa mila 3Dejn vodi radnju. Ili u veoma zgodno vreme, moda. ta ti misli, Moli?" Pitolj se ponovo podie. "Deavaju se neke neobi ne stvari, u vili Strejlajt." "Gazda", upita ona, "poznaje li Vintermuta?" "Da, ime. Za prizivanje demona, valjda. Gospodar pakla, svakako. Draga moja Moli, svojevremeno sam poznavao mnogo gospode i ne mali broj dama. ak je i panska kraljica, jednom, ba u ovom ovde krevetu... Ali ja odlutah." Vlano se nakaljao, a pitolj se tresao u ritmu njegovih gr eva. Pljunuo je na tepih blizu svog bosog stopala. "E, kuda ja sve lutam. Kroz hladno u. Ali uskoro ne u vie. Kad sam se probudio, naredio sam da odlede Dejn. udna stvar, spavati svakih par decenija s nekim ko ti zvani no do e ro ena k er." Pogled mu odluta

pored nje, do niza ugaenih monitora. Kao da je zadrhtao. "O i kao u MariFrans", re e, jedva ujno, i osmehnu se. "Izazvali smo u mozgu alergiju na neke njegove neuroprenosnike, to je dovelo do neobi no prijem ive imitacije autizma." Glava mu se zanese u stranu, ispravi se. " ujem da se isto dejstvo sada mnogo lake postie ugra ivanjem mikro ipa." Pitolj mu skliznu iz prstiju, odsko i od tepiha. "Snovi rastu kao spori led", rekao je. Lice mu je dobilo plavi preliv. Glava mu utonu u koni naslon i on zahrka. Ustala je i zgrabila pitolj. Sa Epulovim automatikom u ruci, pretraila je sobu. Pokraj kreveta bio je ba en ogroman kilt ili prekriva . Leao je u irokoj lokvi zgruane krvi, u debelom sloju koji se sjajio na arenim tepisima. Prebacivi kraj kilta, otkrila je telo devojke, belih lopatica umrljanih krvlju. Bila je zaklana. U tamnoj lokvi pored nje presijavalo se nekakvo trouglasto se ivo. Moli kleknu, paze i da izbegne krv, i okrenu devoj ino lice ka svetlosti. Bilo je to lice koje je Kejs video u restoranu. Duboko u samoj sri stvari, neto kljocnu i svet se zaledi. Molin simstim emitovao je zaustavljenu sliku njenih prstiju na devoj inom obrazu. Nepomi nost potraja tri sekunde, a onda se lice pokojnice izmeni, postade lice Linde Li. Jo jedno klik, i soba se zamuti. Moli je stajala i gledala zlatni laserski disk pored malog ure aja na mermernom sto i u kraj kreveta. Od konzole do uti nice u dnu skladnog vrata devojke vodilo je opti ko vlakno, nalik na povodac. "Zapamti u ti ovo, gade", re e Kejs, ose aju i kako mu se pokre u usne, negde daleko. Znao je da je Vintermut izmenio signal. Moli nije videla kako se devoj ino lice pretvara u dim i preuzima crte posmrtne maske Linde Li. Moli se okrenu i pri e Epulovoj stolici. Disao je sporo i kripavo. Osmotrila je haos droga i alkohola na stolu. Spustila je pitolj, uzela baca , podesila ga na pojedina nu paljbu i paljivo mu ispalila toksinsku strelicu u sredinu sputenog levog kapka. Posko io je, a dah mu se prekinu usred udisaja. Polako je otvorio drugo oko, sme e i bez dna. Ostalo je otvoreno kada se okrenula i izila iz sobe. 16. "Imam tvog efa na vezi", re e Ravnolinijski. "Javlja se preko blizanca Hosake iz broda iznad nas, onog to nam jae na le ima. Zove se Haniva." "Znam", re e Kejs odsutno, "video sam ga." Pred njim se uklju i romb bele svetlosti, zaklanjaju i led Tezje-Epula; ugledao je mirno, savreno otro, potpuno bezumno Armitaovo lice, sa o ima praznim poput dugmadi. Armita trepnu. Nastavi da zuri. "Kladim se da se Vintermut pobrinuo i za tvoje Turingovce, a? Isto kao i za moje", re e Kejs. Armita je samo zurio. Kejs potisnu elju da skrene pogled, da obori o i. "Jesi li dobro, Armitae?" "Kejse" - na trenutak kao da se neto pokrenulo iza plavog pogleda "video si Vintermuta, zar ne? U matrici." Kejs potvrdi. Kamera na prednjem delu njegovog Hosake u Markusu Garviju prene e taj gest do monitora na Hanivi. Zamislio je Maelkuma kako slua njegov polurazgovor, budu i da nije mogao da uje glasove konstrukta i Armitaa. "Kejse" - o i se rairie, a Armita se unese u svoj kompjuter - "ta je bio kada si ga video?" "Simstim konstrukt visoke rezolucije." "Ali ko je bio?" "Poslednji put je bio Fin... Pre toga, onaj makro koga sam..." "A ne general Gerling?" "Koji general?" Romb se isprazni. "Premotaj ovo i neka Hosaka malo pogleda", re e konstruktu i prebaci se. Perspektiva ga uplai. Moli je u ala izme u eli nih greda, dvadeset metara iznad prostranog, prljavog poda od ugla anog betona. Prostorija je bila

skladite ili radionica za opravke. Mogao je da vidi tri svemirska broda, ne ve a od Garvija, u raznim fazama opravke. Glasovi na japanskom. Prilika u narandastom padobranskom odelu izi e iz otvora u obloj koljki gra evinskog vozila i stade pored jedne od klipno pokretanih, sablasno antropomorfnih radnih hvataljki vozila. Na sivim balonskim gumama dokotrlja se daljinski vo eno teretno vozilo. KEJS, blesnu njen ip. "Hej", rekla je. "A ja ba ekala vodi a." Premestila je teinu na bokove. Rukavi i kolena njenog kostima Modernih bili su plavo-sive boje greda. Bolela ju je noga, otrim neprekidnim bolom. "Trebalo je da odem do ina", promrmljala je. Neto izi e iz senki, tiho kuckaju i, u visini njenog levog ramena. Zastalo je, zaljuljalo loptasto telo na visokim noicama kao u pauka, ispalilo mikrosekundu dug mlaz difuzne laserske svetlosti i uko ilo se. Bio je to Braunov mikromodul; Kejs je jednom imao isti model, beskoristan ure aj koji je dobio u paketu od jednog preprodavca iz Klivlenda. Izgledao je kao stilizovani, mat-crni pauk-kosac. Na polutaru kugle po e da bleska crvena LED dioda. Telo mu nije bilo ve e od lopte za bejzbol. "Dobro, de", rekla je, " ujem te." Ustala je, paze i na levu nogu, i sa ekala da se mali modul okrene. Paljivo je preao gredu i nestao u tami. Okrenula se i pogledala servisnu radionicu. ovek u narandastom padobranskom odelu zatvarao je prednji deo belog vakuumskog odela. Posmatrala je kako zavr e i u vr uje lem, podie konzolu i vra a se u otvor na koljki broda. Za u se uzlazno pitanje motora i kruna podloga pre nika deset metara beumno utonu u bletanje lu nih svetiljki. Crveno vozilo strpljivo je ekalo na ivici otvora platforme lifta. Tada je pola za Braunom, provla e i se kroz umu zavarenih eli nih nosa a. Na modulu je treptala LED dioda, pozivaju i je. "Kako ide, Kejse? Vratio si se u Garvi, kod Mealkuma? Naravno da jesi. im si se uklju io u ovo. Dopada mi se to, zna? Ionako sam uvek pri ala sama sa sobom, kad bi zagustilo. Pretvarala se da imam uz sebe prijatelja, nekog kome verujem, i govorila mu ta stvarno mislim i kako se ose am, a onda zamiljala da mi on govori ta misli o tome, i postupala bih po tome. Tvoje prisustvo podse a nekako na to. Onaj prizor kod Epula..." Grizu i donju usnu, dre i modul na oku, zaobila je nosa . "Zna, o ekivala sam nekog sa malo vie soli u glavi. Mislim, ovi ovde su svi udareni, kao da im nekakve otka ene zamisli sevaju u tikvama, ili tako neto. Ne svi a mi se kako sve to izgleda, niti mi mirie na dobro..." Modul se verao gotovo nevidljivim lestvicama sa pre kama u obliku slova U, prema tesnom, mra nom otvoru. "I dok sam jo raspoloena za ispovedanje, duo, moram da ti priznam da se ionako nisam preterano nadala da u se izvu i iva iz ovoga. Ve neko vreme prati me zla sre a, i ti si jedina promena nabolje koja mi se dogodila otkad radim za Armitaa." Pogledala je uvis prema crnom krugu. Na modulu je treptala dioda, penju i se. "to ne zna i da si glavna premija." Nasmeila se, ali se taj osmeh brzo izgubio, jer ju je prodoran bol primorao da stegne zube kada je po ela da se penje. Lestvice su se nastavljale u metalnu cev, jedva dovoljno iroku za njena ramena. Penjala se u sve niu gravitaciju, prema besteinskoj osi. Njen ip treptao je vreme. 04:23:04. Bio je to dug dan. Jasno a njenih ula presekla je bolove posle betafenetilamina, ali ih je Kejs jo ose ao. Vie mu se svi ao bol u njenoj nozi. K E J S:0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . "Izgleda da je za tebe", rekla je, mehani ki se penju i. Nule ponovo zableskae i poruka po e da se nie u uglu njenog vidnog polja, prelomljena brojem mesta prikaza.

GENERAL G ERLING::: OBU AVAO JE KORTA ZA VRITE U PESNIC CU I PROD AO GA PEN TAGONU::: V/MUTOV P RVI DODIR S ARMITA OM JE GER LINGOV KO NSTRUKT:: V/MUT KA E DA OVO SPOMINJA NJE G ZNA I DA SE RASPADA:: PRI UVAJ DUPE::::: ::::DIKSI "Pa", re e ona, zastade i prebaci teinu na desnu nogu, "izgleda da ni ti nisi bez problema." Pogledala je dole. Video se krug slabe svetlosti, ne ve i od kruga Chubb klju a koji joj je visio na grudima. Pogledala je gore. Nita. Uklju ila je jezikom poja ala i ukaza se cev koja se gubila u visini, kao i Braun koji je odmicao uz pre age. "Niko me nije upozorio na ovo", rekla je. Kejs se isklju i. "Maelkume..." " ovek, tvoj gazda post'o mnog' udan." Sionit je nosio plavo Sanio vakuumsko odelo, dvadeset godina starije od onoga koje je Kejs iznajmio na Frisajdu; pod rukom je drao lem, a lokne su mu bile pokupljene u mreastu kapu, ispletenu od purpurnog pamu nog konca. O i su mu bile suene od mare i napetosti. "Stalno zove ovde i nare uje, ovek, k'o da Vavilon ima neki rat..." Maelkum zatrese glavom. "Ja zovem Aerola, Aerol zove Sion, Osniva i kau seci i bei." Preao je velikom, sme om akom preko usta. "Armita?" Kejs se tre, jer mu se mamurluk od betafenetilamina vratio punom snagom, neometen matricom ili simstimom. U mozgu nema ivaca, pomislio je, nemogu e je da bude tako loe. "ta ti to zna i, ove e? Daje ti nare enja? Kakva?" " ovek, Armita govori udarim pravo za Finsku, zna? Govori jo ima nade, zna? Do e mi na ekran sa kouljom skroz u krv, ovek, a lud k'o besan pas, pa govori vrite e pesnice i Ruse i krv izdajnika padne na nae ruke." Ponovo je zatresao glavom, stisnutih usana, a kapica mu se ljuljala pri nula 'g'. "Osniva i kau Mutov glas sigurno lani prorok, i Aerol i ja mora' 'pustimo Markus Garvi i vratimo se." "Armita je bio ranjen? Krv, kae?" "Ne b' znao, zna? Al' skroz u krv, i sav lud, Kejse." "U redu", re e Kejs, "a ta je sa mnom? Ti ide ku i. ta e biti sa mnom, Maelkume?" " ovek", re e Maelkum, "po e sa mnom. Ti i ja idemo na Sion s Aerolom, u Vavilonskoj Ljuljaki. Pusti gosin' Armitaa da govori duhu iz kasete, je'n duh s drugim..." Kejs pogleda preko ramena: iznajmljeno odelo ljuljalo se na vazdunoj struji iz starog ruskog pre ista a. Sklopio je o i i video kako mu se vre ice toksina rastvaraju u arterijama. Video je Moli kako se uspinje uz beskrajne eli ne pre ke. Otvorio je o i.

"Ne znam, ove e", re e, sa udnim ukusom u ustima. Pogledao je svoj sto, svoje ake. "Ne znam." Ponovo je podigao pogled. Sme e lice je sada bilo mirno, paljivo. Maelkumova brada bila je zaklonjena visokim prstenom dra a lema na starom, plavom odelu. "Ona je unutra", re e Kejs. "Moli je tamo unutra. U Strejlajtu, tako zovu to mesto. Ako negde postoji Vavilon, ove e, onda je to tamo. Ako je ostavimo, nikada ne e iza i, zvala se Hodaju a Britva ili ne." Maelkum je klimnuo glavom, a mreasta kapa poskakivala je iza njega kao vezani balon od ispletenog pamuka. "Ona tvoja ena, Kejse?" "Ne znam. Moda nije ni ija ena." Slegnuo je ramenima. I ponovo pronaao svoj bes, stvaran kao grumen vrelog kamena ispod rebara. "Ma, jebite se", re e. "Jebe mi se za Armitaa, za Vintermuta, a i za tebe. Ostajem ovde." Maelkumovim licem rairi se osmeh kao da izgreva sunce. "Maelkum prostak, Kejse. Garvi Maelkumov brod." Udario je po plo i rukom u rukavici i iz zvu nika teglja a po ee da biju teki basovi sionskog daba, vrsti kao stena. "Maelkum ne bei, ne on. Govorim s Aerolom, on sigurno vidi isto svetlo." Kejs je zurio u njega. "Ne razumem vas, momci, uopte", re e. "Ne razum' tebe, ovek", re e Sionit, tresu i glavom u ritmu, "al' mora' d' idemo kud nas vodi Daova ljubav, svi mi." Kejs se uklju i i prebaci u matricu. "Dobio si moju poruku?" "Aha." Video je da je kineski program porastao; delikatni lukovi nestalnog polihroma pribliavali su se T-E ledu. "Pa, postaje gusto", re e Ravnolinijski. "Tvoj ef izbrisao je podatke u onom drugom Hosaki i bio je prokleto blizu da pokupi i nae. Ali tvoj drugar Vintermut uspeo je da mi ispri a neto pre nego to se tamo zacrnelo. Razlog zbog koga Strejlajt ne vrvi od Tezje-Epulovih jeste to to su uglavnom u hladnom snu. Postoji advokatska ku a u Londonu koja vodi brigu o njihovim pravnim poslovima. Moraju ta no da znaju ko je budan i kada. Armita je uspeo da uhvati poruke iz Londona u Strejlajt preko Hosake na jahti. Usput, znaju da je starac mrtav." "Ko zna?" "Advokatska ku a i T-E. Imao je medicinski odailja ugra en u grudnu kost. Mada je strelica tvoje cure ostavila malo posla ekipi za oivljavanje. Otrov koljke. Jedini trenutno budan T-E u Strejlajtu jeste gospa 3Dejn MariFrans. Postoji i mukarac, nekoliko godina stariji, poslovno u Australiji. Ako mene pita, kladim se da je Vintermut naao na ina da taj posao zahteva li no prisustvo 8Dina. Ali on je na putu ku i, ili se sprema. Londonski advokati javili su njegov ETA <Established Time of Arrival - procenjeno vreme dolaska prim. prev.> u 09:00:00 ve eras. Mi smo ubacili Kuang virus u 02:32:03. Sada je 04:45:20. Optimalna procena Kuangovog prodora u T-E jezgro je 08:30:00, sa minimalnim odstupanjem. Pretpostavljam da je Vintermut u nekoj vezi sa ovom 3Dejn ili je i ona luda kao to je bio njen stari. Ali momak koji dolazi iz Melburna zna e kako stoje stvari. Sistemi obezbe enja Strejlajta pokuavaju da podignu uzbunu, ali ih Vintermut blokira, ne pitaj me kako. Nije mogao da premosti ni osnovni program kapije da bi pustio Moli unutra, a ipak... Armita je imao sve to zabeleeno u svom Hosaki; mora da je Rivijera nagovorio 3Dejn da to uradi. Ona ve godinama uspeva da se poigrava sa ulascima i izlascima. Rekao bih da je najve i problem T-E-a u tome to je svaki glavonja u porodici zaludeo banke svakojakim privatnim shemama i izuzecima. To ti je kao kad ti se raspada imunoloki sistem. Otvorena vrata za viruse. to je dobro za nas, ako uspemo da probijemo led." "Fino. Ali Vintermut je rekao da Arm..." Ponovo sinu beli romb, ispunjen krupnim planom bezumnih plavih o iju. Kejs je samo zurio. Pukovnik Vili Korto, iz Specijalnih snaga, Udarna jedinica Vrite a Pesnica, pronaao je put nazad. Slika je bila mutna, drhtava, loe izotrena. Korto je koristio navigacioni ure aj Hanive da se povee sa Hosakom na Markusu Garviju. "Kejse, treba mi izvetaj o ote enjima na Omaha Gromu." "Ovaj, ja... Pukovni e?" "Dr' se, mom e. Seti se obuke."

Ali gde si ti bio, ove e? - nemo je pitao o i pune bola. Vintermut je izgradio neto to se zvalo Armita u katatoni oj tvr avi po imenu Korto. Ubedio je Kortoa da je Armita stvaran, i Armita je hodao, govorio, kombinovao, menjao podatke za kapital, zastupao Vintermuta u onoj sobi u iba Hiltonu... A sad je nestao, oduvan vetrovima Kortovog ludila. Ali gde je bio Korto sve te godine? Padao je, zapaljen i slep, sa sibirskog neba. "Kejse, ovo ti ne e biti lako da prihvati. Znam to. Oficir si. Tvoja obuka. Shvatam. Ali, Bog mi je svedok, Kejse, da smo izdani." Iz plavih o iju potekoe suze. "Ovaj, pukovni e, a ko? Ko nas je izdao?" "General Gerling, Kejse. Moda ga zna po operativnom imenu. Ali svakako poznaje oveka o kome govorim." "Da", re e Kejs, a suze su i dalje tekle. "Mislim da ga znam. Gospodine", dodade, mahinalno. "Ali, gospodine pukovni e, ta emo da preduzemo? Mislim, sada." "Naa dunost u ovom trenutku, Kejse, jeste da se izvu emo. Povla enje. Izbegavanje neprijatelja. Do sutranjeg smrkavanja moemo da se dokopamo finske granice. Ru no pilotiranje, u visini vrhova drve a. Odra emo turove, mom e. Ali to je tek po etak." Plave o i se suzie iznad preplanulih jagodica, mokrih od suza. "Tek po etak. Izdaja odozgo. Odozgo..." Odmakao se od kamere i na njegovoj pokidanoj koulji ukazae se tamne mrlje. Armitaovo lice bilo je zatvoreno kao maska, ali je Kortovo bilo prava izoidna maska, sa bole u duboko urezanom u nekontrolisane mii e, izobli avaju i skupu hirurgiju. "Pukovni e, uo sam te, ove e. uj sad ti mene, pukovni e, vai? Ho u da otvori, ovaj... sranje, kako se ono zove, Dikse?" "Srednju komoru", re e Ravnolinijski. "Da otvori srednju komoru. Samo naredi svojoj glavnoj konzoli da je otvori, vai? Brzo emo biti gore kod tebe, pukovni e. Onda moemo da razgovaramo kako da se izvu emo odavde." Romb nestade. "De ko, mislim da mi vie nita nije jasno", re e Ravnolinijski. "Toksini", re e Kejs, "jebeni toksini", i isklju i se. "Otrov?" Maelkum je posmatrao preko oguljenog, plavog ramena svog Sanija kako se Kejs izvla i iz g-mree. "I skidaj ovu prokletu stvar s mene..." Vukao je teskaki kateter. "Neka vrsta sporog otrova, a onaj upak gore zna protivotrov, ali je sada lu i od klozetskog pacova." Mu io se sa prednjim delom crvenog Sanio odela, poto je zaboravio kako se otvaraju ventili. "Gazda- ovek te otrovao?" Maelkum se po ea po obrazu. "Imam medicinski komplet, zna." "Bogamu, Maelkume, pomozi mi sa ovim prokletim odelom." Sionit se odbaci od rui astog pilotskog modula. "Polako, ovek. Dvaput meri, je'nom seci, kae mudrac. Stignemo gore..." U nabranoj cevi mosta koji je vodio od krmene komore Markusa Garvija do srednje komore jahte zvane Haniva bilo je vazduha, ali su oni ipak ostali zatvoreni u odelima. Maelkum je savladao prolaz baletskom lako om, zaustavljaju i se samo da pomogne Kejsu, koji je po eo nezgrapno da se prevr e im se naao izvan Garvija. Beli, plasti ni zidovi cevi proputali su Sun evu svetlost; nije bilo senki. Vazduna komora Garvija bila je zakrpljena i izubijana, ukraena laserski urezanim Lavom od Siona. Poklopac srednje komore Hanive bio je krem sive boje, neobeleen i uredan. Maelkum uvu e rukavicu u usko udubljenje. Kejs opazi kako mu se prsti pokre u. U otvoru se upali crveni LED prikaz, odbrojavaju i unazad od pedeset. Maelkum povu e ruku. Dre i se jednom rukom za poklopac, Kejse oseti vibracije mehanizma brave kroz odelo i u kostima. Kruni odse ak sive koljke po e da se uvla i u bok Hanive. Maelkum se zaka i jednom rukom za udubljenje, a drugom zgrabi Kejsa. Mehanizam ih povu e za sobom.

Haniva je bila sagra ena u pogonima Dornije-Fudicua i unutranjost joj je bila ure ena u duhu one konstruktorske filozofije koja je napravila Mercedes to ih je vozio po Istanbulu. Zidovi uske, srednje palube bili su obloeni furnirom u imitaciji abonosa, a pod sivim italijanskim plo icama. Kejs se ose ao kao da je upao kroz cev tua u privatnu banju nekog bogataa. Jahta je bila sklopljena na orbiti i nije bila predvi ena za let u atmosferi. Njeni glatki oblici kao u ose bili su samo stilizacija, pa je i cela njena unutranjost trebalo da poja a ukupni utisak brzine. Kad je Maelkum skinuo svoj izubijani lem, Kejs se ugledao na njega. Lebdeli su u komori, udiu i vazduh s blagim mirisom bora. Ispod tog mirisa ose ala se uznemiruju a primesa izgorele izolacije. Maelkum mrknu. "Ovde neka nevolja, ovek. Ovaj miris u brodu..." Vrata presvu ena tamnosivim antilopom kliznue ne ujno u leite. Maelkum se odgurnu od abonosovog zida i odlebde ta no kroz uski otvor, izvijaju i u poslednjem trenutku iroka ramena da bi proao. Kejs ga je nespretno sledio, prebacuju i se na rukama du tapacirane pre ke u visini pojasa. "Most", re e Maelkum, pokazavi niz glatki hodnik sa zidovima krem boje, "tamo." Ponovo se odbacio, lakim trzajem nogu. Odnekud ispred njih, Kejse je uo poznato pitanje tampa a u radu. Postajalo je sve glasnije dok je sledio Maelkuma kroz jo jedna vrata, pretvorivi se u uskovitlanu masu zamrene papirne trake. Otcepio je komad i pogledao ga. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 "Raspad sistema?" Sionit mahnu prstom u rukavici prema koloni nula. "Ne", re e Kejs, love i lem koji mu je odlebdeo, "Ravnolinijski kae da je Armita ispraznio ovdanjeg Hosaku." "Mirie k'o da j' to radio laserom, zna?" Sionit osloni nogu na belo ku ite vajcarske maine za vebanje i odbaci se kroz lebde i lavirint hartije, odguruju i je licem. "Kejs, ovek..." Omaleni Japanac sedeo je u uskoj anatomskoj stolici, vezan za naslon nekakvom tankom, eli nom icom, omotanom oko vrata. ica je bila nevidljiva na crnoj fleksipeni naslona za glavu i isto toliko duboko se usekla u ovekovo grlo. Videla se samo jedna tamna kapljica zgruane krvi, nalik na neki neobi an dragi kamen, crveno-crni biser. Kejs opazi grube drvene drke koje su lebdele na oba kraja garote, kao da su ise ene od izlizanog tapa metle. "Pitam se koliko je nosio to sa sobom?" re e Kejs, setivi se Kortovih posleratnih lutanja. "Kejse, gazda- ovek ume pilotira brodom?" "Moe biti. Bio je u Specijalnim snagama." "Pa, onaj Japan-momak sigurno nije. Sumnjam da bi' i ja lako mog'o pilotiram. Brod skroz nov..." "Samo nam prona i most." Maelkum se namrti, prevrnu se unazad i odbaci. Kejs po e za njim do ireg prostora, neke vrste predvorja, uz put kidaju i i guvaju i tampane trake koje su ga ometale u kretanju. Tu je bilo jo anatomskih stolica, neto to je podse alo na ank, i Hosaka. tampa , koji je jo izbacivao svoj duga ki jezik od hartije, bio je ugra en u pregradu, uski prorez u plo i ru no ugla anog furnira. Dovukao se do njega preko kruno pore anih stolica i pritisnuo belo dugme levo od proreza. Pitanje prestade. Okrenuo se i zagledao u Hosaku. Prednja plo a bila mu je izbuena bar na desetak mesta. Rupe su bile male, okrugle, nagorelih rubova. Oko mrtvog kompjutera kruile su si une, sjajne kuglice legure. "Pogodio si", re e Maelkumu. "Most zaklju an, ovek", re e Maelkum, sa suprotnog kraja predvorja. Svetla oslabie, poja ae se, opet oslabie. Kejs otkinu traku iz proreza. Opet nule. "Vintermute?" Pogledao je po predvorju sme e i be boje, zakr enom zamrenom lebde om hartijom. "To se ti igra sa svetlima, Vintermute?"

Plo a pored Maelkumove glave kliznu uvis, otkrivi mali monitor. Maelkum se uplaeno tre, obrisa znoj sa ela penastom trakom na pole ini rukavice i okrenu se da pogleda prikaz. " ita japanski, ovek?" Kejs vide kako ekranom promi u simboli. "Ne", re e. "Most je kapsula, amac za spasavanje. Izgleda odbrojava. Sad stavimo lemove." Namestio je lem i spustio zaptivke. "ta? Pole e? Sranje!" Odbacio se od pregrade i proleteo kroz zamrenu traku. "Moramo da otvorimo vrata, ove e!" Ali Maelkum je mogao samo da se kucne po lemu. Kejs je video kako pokre e usne kroz staklo. Ugledao je graku znoja kako izbija ispod trake duginih boja na purpurnoj pamu noj mrei u koju je Sionit pokupio uvojke. Maelkum ote Kejsu lem i o as posla mu ga namesti, udaraju i dlanom rukavice po zaptivkama. Kada su spojevi oko vrata bili zatvorene, uklju ie se LED mikromonitori u levom uglu stakla lema. "Ne zna japanski", re e Maelkum u primopredajnik na odelu, "ali odbrojavanje pogreno." Dodirnuo je jedan red na ekranu. "Zaptivke ne dobre na mostu. Bude lansiran s otvorenom komorom." "Armitae!" Kejs pokua da udari po vratima. Fizi ki zakoni nulte gravitacije odbacie ga naglava ke me u papirne trake. "Korto! Nemoj! Moramo da razgovaramo! Moramo da..." "Kejse! ujem te, Kejse..." Glas je sad jedva podse ao na Armitaa. Delovao je neprirodno mirno. Kejs prestade da se bacaka. lem mu se sudari sa zidom na suprotnom kraju prostorije. "ao mi je, Kejse, ali mora da bude ovako. Jedan od nas mora da se izvu e. Da bi svedo io. Ako svi propadnemo, sve se zavrava ovde. Re i u im, Kejse, sve u ispri ati. O Gerlingu i ostalima. I uspe u, Kejse, znam da u uspeti. Probi u se do Helsinkija." Iznenada nastade tiina; Kejs oseti kako mu ispunjava lem kao neki plemeniti gas. "Ali bi e teko, Kejse, prokleto teko. Slep sam." "Korto, stani. ekaj. Slep si, ove e. Ne moe da leti! Udari e u jebeno drve e. A oni pokuavaju da te srede, Korto, kunem ti se Bogom, ostavili su otvorenu komoru. Poginu e i nikada ne e uspeti da im ispri a, a meni treba enzim, ime enzima, enzim, ove e..." Urlao je, glasom piskavim od histerije. U slualicama mu je je alo. "Seti se obuke, Kejse. To je sve to sad moemo." A onda se lem ispuni nepovezanim glasovima, zagluuju im stati kim umom, zavijanjem koje je dolazilo iz vremena Vrite e Pesnice. Delovi re enica na ruskom jeziku, a zatim glas nepoznatog mladog oveka poreklom sa Srednjeg Zapada. "Oboreni smo, ponavljam, Omaha Grom je oboren..." "Vintermute, ne radi mi to!" kriknu Kejs. Sa trepavica mu se odvojie suze, odbijaju i se od stakla u drhtavim kristalnim kapima. Haniva se tada zatrese, zadrhta kao da je neto ogromno i meko udarilo u nju. Kejs zamisli kako se modul odvaja uz trzaj, oslobo en eksplozivnim punjenjima, kako kratak i silovit uragan odbeglog vazduha otre ludog pukovnika Korta iz sedita, prekidaju i Vintermutovu rekonstrukciju poslednjih minuta Vrite e Pesnice. "Oti'o, ovek." Maelkum je gledao u monitor. "Komora otvorena. Mut mora biti ponitio blokadu izbacivanja." Kejs pokua da obrie suze besa iz o iju. Prsti mu udarie u staklo. "Jahta ne vie puta vazduh, al' gazda- ovek odn'o kontrolu poveza s mostom. Markus Garvi jo ne slobodan." Ali Kejs je zamiljao beskrajni Armitaov pad kroz orbitu Frisajda, kroz vakuum hladniji od stepa. Zbog ne ega ga je video u njegovom tamnom Barberiju, sa bogatim skutima rairenim oko njega poput krila dinovskog slepog mia. 17. "Jesi li naao to to si traio?" upitao je konstrukt. Kuang Jedanaest ispunjavao je mreu izme u sebe i T-E leda hipnoti ki sloenim duginim vezom, reetkama finim kao kristali mraza na prozorskom oknu. "Vintermut je ubio Armitaa. Izbacio ga u modulu sa otvorenom komorom." "Jaka stvar", re e Ravnolinijski. "Niste bili topla bra a, zar ne?" "Znao je kako da oslobodi vre ice s otrovom." "Zna i da zna i Vintermut. Budi siguran u to."

"Nisam siguran da e mi Vintermut to i re i." Konstruktov jezivi surogat smeha strugao je po Kejsovim ivcima kao tup brija . "Moda to zna i da ti dolazi u glavu." Udario je po prekida u simstima. ip u njenom opti kom nervu pokazivao je 06:27:52. Kejs je pratio njeno napredovanje kroz Vilu Strejlajt ve vie od jednog sata, putaju i da mu analog endorfina koji je uzela ublai mamurluk. Nestalo joj je bola u nozi; kao da se kretala kroz toplu vodu. Braunov modul ugnezdio joj se na ramenu, dre i se za kostim Modernih si unim manipulatorima nalik na obloene hirurke tipaljke. Zidovi su bili od golog elika, isprugani grubim, sme im prugama veziva tamo gde je bila otrgnuta neka vrsta obloge. u ala je sa baca em u naru ju, kriju i se od radnika, dva vitka Afrikanca koji su proli guraju i kolica na balonskim gumama. Imali su obrijane glave i bili odeveni u narandaste kombinezone. Jedan je tiho pevuio na jeziku koji Kejs nikada nije uo, neku udnu i op injavaju u melodiju. Dok je zalazila sve dublje u lavirint vile, prisetio se govora one glave, eseja 3Dejn o Strejlajtu. Strejlajt je bio ludost, bezumlje uraslo u smolasti beton zamean od mlevenog mese evog kamena, u zavareni elik i tone tri arija koje su dovukli iz bunara da opreme svoje vijugavo gnezdo. Ali to nije bilo ludilo koje je mogao da razume. Razlikovalo se od Armitaovog ludila, za koje mu se inilo da po inje da ga shvata; uvrne oveka do izvesne granice, a zatim ga uvrne isto toliko u suprotnom smeru, pa sve to ponovi. ovek se kida. Kao komad ice. A prolost je upravo to uradila sa pukovnikom Kortom. Prolost je ve bila dovoljno zabrljala kada ga je Vintermut pronaao, prosejavi ga iz bogatog taloga rata, kliznuvi u sivo pustopolje njegove svesti kao vodeni pauk po povrini bare, blesnuvi prvim porukama na ekranu de jeg ra unara u zatamnjenoj sobi francuske ludnice. Vintermut je sagradio Armitaa od nule, na temelju Kortovih se anja na Vrite u Pesnicu. Ali Armitaova 'se anja' bi posle odre ene ta ke prestala da budu Kortova. Kejs je sumnjao da se Armita se ao izdaje, Najtvinga koji se rue u plamenu... Armita je bio neka vrsta suene verzije Kortoa, i kada je stres operacije dovoljno narastao, Armitaov mehanizam se raspao; Korto je izbio na povrinu, sa svojom krivicom i bolesnim besom. A sada je Korto-Armita bio mrtav, mali, smrznuti mesec Frisajda. Pomislio je na toksinske kesice. Stari Epul bio je tako e mrtav, sa Molinom mikrostrelicom u oku; oduzela mu je pravo na smrt od doze ko zna ega koju je sam sebi znala ki smeao. Epulova smrt bila je mnogo vie zbunjuju a. Smrt ludog kralja. A ubio je i lutku koju je nazivao k erkom, onu sa licem 3Dejn. Dok je jahao Molina ula kroz hodnike Strejlajta, Kejseu se inilo da nikada nije stvarno razmiljao o nekome kao to je Epul, nekome tako mo nom kakav je Epul morao biti, za jedno ljudsko bi e. Mo je u Kejsovom svetu zna ila mo korporacija. Zaibatsu, multinacionalke koje su oblikovale ljudsku istoriju, presko ile su stare barijere. Posmatrane kao organizam, postigle su neku vrstu besmrtnosti. Ubistvom nekoliko klju nih slubenika nije se mogla ubiti zaibatsu; drugi su ekali da se popnu na lestvicu, zauzmu upranjene poloaje, steknu pristup neizmernim bankama podataka korporacije. Ali Tezje-Epulovi nisu bili takvi, i ose ao je razliku u smrti njihovog osniva a. T-E je bila atavizam, klan. Setio se otpadaka u star evoj sobi, njene prljave ljudskosti, izubijanih lukova starih audio-diskova u papirnatim omotima, jedne bose noge i druge u somotskoj papu i. Braun upnu kapulja u odela Modernih, i Moli skrenu levo, kroz jo jedan lu ni prolaz. Vintermut i osinjak. Fobi na vizija legla osa, biolokog automata sa produenim delovanjem. Ali zar zaibatsu nisu bili vie nalik na to, ili Jakuze, konice sa kibernetskim pam enjem, dinovski organizmi sa DNK kodiranom u silikonu? Ako je Strejlajt bio izraz korporacijskog identiteta Tezje-Epulovih, onda je T-E bila luda kao starac. Isti splet bajatih strahova, isti ose aj nesvrhovitosti. "Ako su uspeli da postanu ono to su eleli..." setio se Molinih re i. Ali Vintermut joj je rekao da nisu. Kejs je smatrao normalnim da su stvarne vo e, klju ne prilike u nekoj industriji, uvek vie ili manje od obi nih ljudi. Primetio je to kod ljudi koji

su ga osakatili u Memfisu, video je kako Vejd poprima tu osobinu u No nom Gradu, i to ga je pripremilo da prihvati Armitaovu bezli nost i odsustvo ose anja. Oduvek je to zamiljao kao postepeno i dobrovoljno uklapanje u mainu, sistem, roditeljski organizam. Bio je to tako e koren uli ne hladnokrvnosti, znala kog pozerstva koje je ukazivalo na veze, nevidljive spone sa tajnovitim krugovima uticaja. Ali ta je to to se doga alo sada, u hodnicima vile Strejlajt? itavi delovi ogoljeni do elika i betona. "Ko zna gde je Piter sada, a? Moda uskoro vidimo tog momka", promrmljala je. "I Armitaa. Gde je on, Kejse?" "Mrtav", rekao je, znaju i da ona ne moe da ga uje, "mrtav je." Prebacio se. Kineski program bio je pred ledom mete, tamo gde je zelena boja pravougaonika T-E jezgara preovladavala nad dugom mree. "Kako guramo, Diksi?" "Dobro. Suvie lako. Ta stvar je zapanjuju a... Trebalo je da imam jednu takvu onomad u Singapuru. Olak'o sam dobru staru Novu Banku Azije za pedesetinu ukupne vrednosti. Ali to je davna prolost. Ova bebica preuzela je sav kuluk na sebe. Toliko da se pitam kako bi sad izgledao pravi rat..." "Da je ovako neto bilo na ulici, ostali bismo bez posla", re e Kejs. "Misli? Sa ekaj dok poveze tu stvar kroz crni led." "Naravno." Neto malo i naglaeno nepravilnog oblika pojavi se na udaljenom kraju jednog od smaragdnih lukova. "Diksi..." "Ja'. Vidim. Ne znam da li da poverujem." Sme a ta ka, tamna muica na zelenom zidu T-E jezgara. Po ela je da se pribliava preko mosta koji je podigao Kuang Jedanaest, i Kejs vide da hoda. Dok im je prilazila, zeleni deo luka se izduio, potiskuju i arenilo programa virusa, nekoliko koraka ispred ispucalih crnih cipela. "Svaka ast, efe", re e Ravnolinijski, kada se kratka, zguvana Finova prilika zaustavila na nekoliko metara od njih. "Dok sam bio iv, nikada nisam video neto ovako smeno." Ali nije bilo sablasnog nesmeha. "Nikada ranije ovo nisam pokuao", re e Fin, otkrivi zube, sa rukama u depovima ofucane jakne. "Ubio si Armitaa", re e Kejs. "Kortoa. Jesam. Armita je ve bio mrtav. Mor'o sam. Znam, znam, treba ti enzim. U redu. Nema problema. Ja sam ga i dao Armitau. Mislim, rekao sam mu ta da upotrebi. Ali mislim da je bolje da dogovor ostane na snazi. Ima dovoljno vremena. Dobi e ga. Jo samo par sati, zar ne?" Kejs je posmatrao kovitlanje plavog dima u kiberprostoru kada je Fin zapalio jednu od svojih Partagasa. "Momci", re e Fin, "prava ste gnjavaa. Da ste svi kao ovaj Ravnolinijski, bilo bi stvarno lako. On je konstrukt, obi na gomila ROM-a, i uvek radi ono to o ekujem od njega. Moje procene govorile su, recimo, da je mala verovatno a da Moli zaluta na Epulovu veliku oprotajnu scenu." Uzdahnuo je. "Zato se ubio?" upita Kejs. "Zato se ljudi ubijaju?" Prikaza slegnu ramenima. "Ako iko zna zato, to sam valjda ja, ali bi mi trebalo dvanaest sati da objasnim razli ite inioce iz njegove prolosti i njihovu me usobnu vezu. Bio je ve due spreman da to u ini, ali se stalno vra ao u zamrziva . Boe, bio je pravi matori drkadija." Finovo lice zgr i se od ga enja. "Sve je to uglavnom povezano sa razlozima zbog kojih je ubio svoju enu, ako ete ukratko. Ali ono to ga je stvarno dokraj ilo bila je mala 3Dejn koja je provalila na in da se poigra s programom koji je kontrolisao njegov kriogeni sistem. I to sasvim neprimetno. Zna i da ga je, u sutini, ona ubila. Mada je on verovao da se sam ubija, a naa prijateljica, an eo osvete, smatra da mu je sama dola glave, napunivi mu oko sokom iz koljke." Fin odbaci opuak u ponor matrice. "Mada, ako emo pravo, izgleda da sam ja otvorio o i 3Dejn, pruio joj malo uvida u tehniku, znate ve ?"

"Vintermute", re e Kejs, paljivo biraju i re i, "rekao si mi da si samo deo ne eg drugog. Potom si rekao da e prestati da postoji ako operacija uspe, a Moli apne pravu re u pravo uho." Finova izduena glava potvrdno klimnu. "Dobro, s kim emo onda imati posla? Ako je Armita pokojni, a ti treba da nestane, ko e meni re i kako da izbacim ove jebene toksinske kesice iz sistema? Ko e izvu i Moli odavde? Mislim, ta e ta no biti sa naim guzicama, kad te isklju imo iz struje?" Fin je izvadio drvenu a kalicu iz depa i kriti ki je posmatrao, kao to hirurg pregleda svoj skalpel. "Dobro pitanje", re e kona no. " uo si za losose? Vrsta riba? E, vidi, te ribe neto tera da plivaju uzvodno. Razume?" "Ne", re e Kejs. "Eto, i mene neto tera. A ne znam razlog. Kada bih ti otkrio svoje misli, nazovimo ih pretpostavkama, o toj temi, potrajalo bi nekoliko tvojih ivota. Priznajem da sam puno mozgao o tome. I opet ne znam nita. Ali kada se ovo zavri, i ako uradimo sve kako treba, posta u deo ne eg ve eg. Mnogo ve eg." Fin pre e pogledom po matrici. "Ali delovi koji me sada ine onim to jesam bi e i dalje tu. Vi ete biti ispla eni." Kejs se borio protiv mahnite elje da se baci napred i epa prikazu za iju, ba tamo iznad aljkavog vora na iskrzanom alu. Da joj pal evima satera grkljan u guu. "Pa, sre no", re e Fin. Okrenuo se, sa rukama u depovima, i poao nazad po zelenom luku. "'Ej, govnaru", zovnu Ravnolinijski kada je Fin odmakao desetak koraka. Prilika zastade i napola sa okrenu. "A ja? ta je s mojom nagradom?" "Dobi e je", re e stvar. "ta to zna i?" upita Kejs, posmatraju i kako se uska le a u tvidu gube u daljini. "'O u da me izbriu", re e konstrukt. "Rekao sam ti to, se a se?" Strejlajt je Kejsa podse ao na puste trne centre rano ujutro, kakve je poznavao kao tinejder, mesta slabije pose enosti u koja su sitni sati unosili osetljiv mir, nekakvo pasivno i ekivanje, napetost koja ga je terala da stoji zagledan u mahnito rojenje insekata oko sijalica u i anim kavezima iznad vrata zamra enih prodavnica. Zaba ena mesta, u pojasu oko Gradova, dovoljno daleko od celono nog uma i podrhtavanja usijanog jezgra. Bio je to isti ose aj koji je imao okruen usnulim iteljima tek probu enog sveta koje nije eleo da sretne niti upozna, ose aj privremenog zastoja u jednoli nom odvijanju poslova, besmislene automatike koja e se uskoro ponovo pokrenuti. Moli je sad usporila, zato to je znala da se blii odreditu ili zato to ju je brinula noga. Bol je ponovo po eo da se probija kroz endorfin, i on se pitao ta to zna i. Nije progovarala, stiskala je zube i veoma oprezno disala. Prola je kraj mnogo stvari koje Kejs nije razumeo, ali vie nije bio radoznao. Postojala je soba ispunjena policama sa knjigama, milion tankih listova poutele hartije pritisnutih izme u korica od platna ili koe, na policama koje su bile obeleene ceduljama sa slovima ili numeri kom ifrom. Zatim pretrpana galerija, u kojoj je Kejs zurio kroz Moline nezainteresovane o i u slomljenu, pranjavu, staklenu plo u, stvar ozna enu kao - pogled joj je mehani ki preao preko mesingane plo ice - "La mariee mise a nu par ses celibataires, meme". Pruila je ruku i dodirnula predmet, zvecnuvi veta kim noktima o sendvi od leksana koji je titio krhotine. Prola je i pored ne ega to je o igledno bio ulaz u kriogenu komoru Tezje-Epulovih, krunih vrata od crnog stakla oivi enih hromom. Nije vie srela nikog posle ona dva Afrikanca sa kolicima, koji su u Kejsovoj mati dobili neku vrstu zamiljenog ivota; do aravao ih je kako polako promi u hodnicima Strejlajta, sa svetlo u na obrijanim glavama u pokretu, a jedan od njih i dalje pevui svoju jednoli nu tubalicu. I nita od svega toga nije li ilo na vilu Strejlajt kako ju je zamiljao, na svojevrsnu meavinu Ketine pri e o vilinskom zamku i poluzaboravljene de a ke matarije o tajnom svetilitu Jakuza. 07:02:18. Sat i po.

"Kejse", re e ona, "u ini mi uslugu." Uko eno se spustila na gomilu naslaganih plo a od bruenog elila, opto enih neravnim slojem providne platike. upkala je rub pokidane plastike gornje plo e, otricama na palcu i kaiprstu. "Noga mi ne valja, zna? Nisam ra unala da e biti onakvog pentranja, a endorfin e uskoro prestati da ublaava bol. Zato, moda... kaem moda... to postane problem. Ho u da kaem, ako ugasim sve u ovde, pre Rivijere", ispruila je nogu, masiraju i mii e bedra kroz polikarbon odela Modernih i parisku kou, "ho u da mu kae. Reci mu da sam to bila ja. Jesi li razumeo? Samo reci da je to bila Moli. On e znati. Vai?" Osmotrila je pust hodnik i gole zidove. Pod je ovde bio od nezastrtog mese evog betona i vazduh je mirisao na smolu. "Sranje, ove e, ne znam ni da li me slua." KEJSE. Trgnula se, ustala i klimnula glavom. "ta ti je rekao, ove e, mislim Vintermut? Ispri ao ti je o Mari-Frans? Bila je od Tezjeovih, genetska majka 3Dejn. I o ubijenoj lutkici Epulovih, pretpostavljam. Nije mi jasno zato mi je ispri ao sve to, dole u onoj sobici... mnogo toga... Zato mora da se pojavljuje kao Fin ili neko drugi. I to mi je rekao. To nije samo maska, on koristi stvarne likove kao ventile, podeava se da bi nam se obratio. Nazvao je to klieom. Modelom li nosti." Uzela je baca i otepala niz hodnik. Goli elik i hrapavo vezivo iznenada se zavrie i zameni ih neto za ta je Kejs isprva pomislio da je tunel prose en u ivoj steni. Moli je ispitala mesto prelaza i on vide da je elik zapravo obloen plo ama materije koja je izgledala i bila na dodir kao hladan kamen. Kleknula je i dodirnula mrki pesak, razbacan po podu veta kog tunela. Bio je po svemu nalik na pesak, hladan i suv, ali se sklopio kao te nost kada je provukla prst kroz njega i povrina je ponovo postala glatka. Desetak metara dalje, tunel je skretao. Bletava, uta svetlost bacala je otre senke po spojenim zidovima od lanog kamena. Kejs iznena eno shvati da je sila tee sasvim blizu zemaljske, to je zna ilo da ona opet silazi posle onog uspona. Sada je bio savim izgubljen; nesnalaenje u prostoru bilo je uas kauboja. Ali ona zna kuda ide, teio se. Neto joj mugnu izme u nogu i produi kuckaju i preko ne-peska. Zatrepta crvena dioda. Braun. Prvi hologram, neka vrsta triptiha, ekao je odmah iza ugla. Spustila je baca pre nego to je Kejs stigao da shvati da je u pitanju snimak. Likovi su bili svetlosne karikature, crtei u prirodnoj veli ini: Moli, Armita i Kejs. Moli sa prevelikim grudima, isturenim u zategnutoj, crnoj, mreastoj majici ispod teke, kone jakne. Struk joj je bio nemogu e tanak. Srebrna stakla pokrivala su joj polovinu lica. Drala je nekakvo besmisleno sloeno oruje u obliku pitolja, potpuno izgubljenog pod nakostreenom umom opti kih niana, priguiva a, skriva a bleska. Bila je raskora ena, isturene karlice, usana razvu enih u kez idiotske surovosti. Pored nje je stajao Armita u izlizanoj maskirnoj uniformi, uko en u stavu mirno. Kada je Moli oprezno zakora ila napred, Kejse vide da su mu o i monitorski ekrani. Prikazivali su sivoplavi prizor pustoi u snenoj me avi i ogoljena crna stabla crnogorice povijena na vetru. Gurnula je vrhove prstiju kroz Armitaove televizijske o i, a onda se okrenula Kejsovom liku. Ovde kao da Rivijera nije umeo - Kejs je odmah shvatio da je to Rivijerino delo - da prona e nita to bi bilo vredno ismejavanja. Mrava, uska ramena, neupe atljivo lice ispod kratke, tamne kose. Bio je neobrijan, ali je ionako bio takav. Moli se odmaknu. Posmatrala je jednu, pa drugu priliku. Prizor je bio stati an i jedini pokret bilo je nemo povijanje crnih stabala u ledenom Sibiru Armitaovih o iju. "Pokuava neto da nam kae, Pitere?" tiho je upitala. Onda pri e i ritnu neto izme u nogu holo-Moli. Metal zazvoni o zid i likovi i eznue. Sagnula se i podigla mali ure aj za emitovanje. "Izgleda da moe direktno da se uklju i u ovo i programira ga", re e, odbacuju i predmet. Prola je kraj izvora ute svetlosti, prastare svetle e kugle ugra ene u zid, zati ene zar alom, polukrunom reetkom. Stil izrade improvizovane instalacije podse ao ga je zbog ne ega na detinjstvo. Setio se tvr ava koje je

gradio sa drugom decom na krovovima i u poplavljenim podrumima. Skrovite bogatog derita, pomislio je. Ovakva vrsta primitivnosti je kotala. Neki to zovu atmosferom. Prola je jo desetine holograma pre nego to je stigla do ulaza u 3Dejnine odaje. Jedan je prikazivao slepog stvora u budaku iza Bazara Za ina, kako se uzdie iz Rivijerinog unitenog tela. Bilo je jo nekoliko prizora mu enja, gde su inkvizitori uvek bili oficiri, a rtve listom mlade ene. Posedovali su jezivu verodostojnost Rivijerine predstave i Vingtieme Siecle, kao da su bili zale eni u plavom blesku orgazma. Moli je odvratila pogled dok je prolazila kraj njih. Poslednji je bio manji i mutan, kao da je Rivijera morao da prizove tu sliku iz nekog davnog se anja i vremena. Morala je da klekne da bi ga prou ila; bio je prikazan iz perspektive malog deteta. Ostali nisu imali pozadinu; sve one prilike, uniforme, oru a za mu enje stajali su samo za sebe. Ovo je bio prizor. Tamni talas kra uzdizao se naspram bezbojnog neba, a iza njega isprani, napola istopljeni kosturi gradskih tornjeva. Kr je imao strukturu mree od zar alih eli nih ipki, skladno izvijenih poput fine ice, na kojima su jo visili ogromni komadi betona. Najblii deo prizora nekada je moda bio gradski trg; tu se nalazio patrljak ne ega to je podse alo na vodoskok. U podnoju, vojnik i deca, zamrznuti. Prizor je u prvi mah bio zbunjuju i. Moli mora da ga je protuma ila pre nego to ga je Kejs sagledao, jer je osetio njenu napetost. Pljunula je i ustala. Deca. Divlja, u ritama. Zubi blistavi poput noeva. Rane na njihovim izobli enim licima. Vojnik na le ima, usta i grla otvorenih prema nebu. Deca su se hranila. "Bon", rekla je, sa ne im nalik na blagost u glasu. "Pravi si proizvod, zar ne, Pitere? Ali morao si da bude. Naa 3Dejn je suvie zasi ena da bi otvorila sporedna vrata bilo kom sitnom lopovu. Zato je Vintermut iskopao tebe. Savren ukus, ako ti je ukus takav. Demonski ljubavnik. Pitere." Stresla se. "Ali nagovorio si je da me pusti unutra. Hvala. Sada emo se zabaviti." A onda je pola... odetala, zapravo, uprkos bolu... ostavljaju i Rivijerino detinjstvo za sobom. Izvukla je baca iz futrole, izbacila plasti ni magacin, stavila ga u dep i ubacila novi. Zaka ila je palcem okovratnik kostima Modernih i rasporila ga do me unoja jednim jedinim pokretom. Otrica na palcu prola je kroz neprobojni polikarbon kao kroz trulu svilu. Oslobodila se rukava i nogavica, i iskidani ostaci stopie se sa mrkim, lanim peskom. Kejs tada postade svestan muzike. Muzike koju nije znao. Trube i klavir. Ulaz u svet 3Dejn nije imao vrata. Bila je to pet metara iroka, nazubljena pukotina u zidu tunela, sa grubim stepenicama koje su se sputale u irokom, plitkom luku. "Kejse", re e ona, i zastade, sa baca em u desnoj ruci. Onda podie levu, nasmei se, dodirnu otvoreni dlan vlanim vrhom jezika, ljube i ga preko veze simstima. "Odo' ja." U levoj ruci na e joj se neto malo i teko. Prislonila je palac na si uno dugme i pola niz stepenice. 18. Omanula je za dlaku. Gotovo je uspela, ali ne do kraja. Ula je na pravi na in, pomisli Kejs. Pravilan stav; bilo je to neto to se moglo osetiti, neto to je vi ao u pozi drugog kauboja nagnutog nad dekom, dok mu prsti lete po tastaturi. Imala je to: ose aj, pokrete. I sve je to objedinila za svoj ulazak. Sve je bilo tu, uprkos bolu u nozi, i marirala je niz 3Dejnine stepenice kao da je na svom terenu. Lakat ruke sa orujem naslonjen na bok, podlaktica uzdignuta, oputen zglob ake, cev baca a eta sa izvebanom nonalancijom dueliste iz doba Regenstva. Sjajna predstava. Vrhunac ivota provedenog u posmatranju traka sa borila kim vetinama, onih jeftinih, uz kakve je Kejs odrastao. Znao je da je u tih nekoliko sekundi za njega bila svaki heroj sveta nasilja, Soni Mao sa starih oovih video-traka, Miki iba, itava loza unazad do Lija i Istvuda. ivela je svoju filozofiju.

Gospa 3Dejn Mari-Frans Tezje-Epul izdubila je sebi nisko gnezdo uz unutranju povrinu koljke Strejlajta, uklonivi lavirint zidova koji su joj pripali. ivela je u jednoj jedinoj prostoriji tako prostranoj da su joj se krajevi gubili na izvrnutom obzorju, a pod bio skriven zakrivljeno u vretena. Tavanica je bila niska i neravna, na injena od iste imitacije kamena kojom je bio obloen tunel. Tu i tamo iz poda su tr ali krnjavi delovi zida do visine struka, ostaci lavirinta. Deset metara od podnoja stepenica nalazio se pravougaoni tirkizni bazen, ija su podvodna svetla bila jedino osvetljenje u stanu... ili je bar Kejsu tako izgledalo, kada je Moli napravila poslednji korak. Bazen je arao nemirne mrlje svetlosti po tavanici. ekali su pored bazena. Znao je da su joj refleksi izotreni, ubrzani za borbu neurohirurgijom, ali ih dotle nije doiveo preko simstima. Dejstvo je bilo kao traka putena na pola brzine, spor, smiljen ples iji su koreografi bili ubila ki instinkt i godine vebanja. inilo se da je pokrila sve troje jednim pogledom: de aka na visokoj dasci iznad bazena, devojku koja se cerila preko ae sa vinom i Epulov le, sa crnim i trulim levim o nim kapkom iznad osmeha dobrodolice. Bio je u svom ku nom ogrta u boje kestena. Zubi su mu bili vrlo beli. De ak je sko io. Vitak, preplanuo, savrene gra e. Bacila je granatu levicom pre nego to su mu ruke prosekle vodu. Kejs je prepoznao stvar u trenutku kada je pala u vodu: jezgro od jakog eksploziva omotano sa deset metara tanke, krte, eli ne ice. Baca je pisnuo kada je poslala oblak eksplozivnih strelica u Epulovo lice i grudi, i on nestade, a iz naslona prazne, bele, lakirane stolice dizao se dim. Okrenula je cev prema 3Dejn ba kada je eksplodirala ru na bomba i podigla pravilnu svadbenu tortu od vode koja se razlila i pala nazad, ali je greka ve bila na injena. Hideo je tada nije ni dodirnuo. Izdala ju je noga. U Garviju, Kejs zaurla. "Dugo ti je trebalo", re e Rivijera, pretrauju i joj depove. ake su joj bile zarobljene u mat crnoj lopti veli ine kugle za kuglanje. "Video sam masovni atentat u Ankari", re e on, vade i njene stvari iz jakne, "ru nom bombom. U bazenu. Eksplozija je bila prividno slaba, ali su svi trenutno poginuli od hidrostati kog udara." Kejs je ose ao kako ona pokuava da pokrene prste. Materijal kao da nije pruao ve i otpor od fleksipene. Bol u njenoj nozi bio je nemogu , neizdriv. Pred o ima joj se irila crvena mrea. "Ne bi ih micao, da sam na tvom mestu." Unutranjost kugle kao da se malo stisla. "Tu seks-igra ku Dejn je kupila u Berlinu. Mi i prstima dovoljno dugo i zgnje i e ti ih u kau. Varijanta materijala od koga je napravljen ovaj pod. Neto u vezi sa molekulima, valjda. Ima bolove?" Zastenjala je. "Izgleda da si povredila nogu." Prsti napipae tanki paketi droge u levom depu njenog dinsa. "Gle'. Poslednja doza od Alija, i taman na vreme." Krvava mrea po ela je da se kovitla. "Hideo", re e drugi glas, enski, "ona gubi svest. Daj joj neto. Za to i za bol. Ostavlja utisak, zar ne, Pitere? Ove nao ari, je li to moda u kraju iz koga je dola?" Hladne, neuurbane ruke, sa sigurno u hirurga. Ubod igle. "Ne bih znao", govorio je Rivijera. "Nikad nisam video njenu postojbinu. Doli su i pokupili me iz Turske." "Da, Gradovi. Tamo imamo interese. A jedan tamo poslali smo Hideo. Moja greka, u stvari. Pustila sam nekog unutra. Provalnika. Ukrao je porodi ni terminal." Nasmejala se. "Ja sam mu to omogu ila. Da bih sekirala ostale. Bio je zgodan momak, taj moj provalnik. Budi li se ona, Hideo? Da joj damo jo?" "To bi je ubilo", re e tre i glas. Krvava mrea postade crna. Opet muzika, trube i klavir. Muzika za igru. K E J S E : : : :

:I S K LJ U I S E : : : : : : : Odblesci svetle ih re i igrale su preko Maelkumovih o iju i namrtenog ela dok je Kejs skidao trode. "Vik'o si, ovek, malopre." "Moli", rekao je, suvog grla. "Povre ena je." Uzeo je belu, plasti nu bocu sa slam icom sa ivice g-mree i isisao gutljaj ustajale vode. "Ne dopada mi se kako se odvija ovo sranje." Upali se mali Krejov monitor. Fin, na pozadini iskrivljene, olupane starudije. "Ni meni. Imamo problem." Maelkum se provu e iznad Kejsove glave, okrenu i pogleda preko ramena. "Koj' je sad ovaj, Kejse?" "To je samo slika, Maelkume", re e Kejs umorno. "Tip kog poznajem u Gradovima. To Vintermut govori. Slika bi trebalo nas opusti." "Kenja", re e Fin. "Kao to sam rekao Moli, ovo nisu maske. Potrebne su mi da bih mogao da govorim s vama. Nemam ba mnogo onoga to vi nazivate li no u. Al' sve je to pianje uz vetar, Kejse, jer, k'o to rekoh, imamo problem." "Pa, ka' onda, Mute", re e Maelkum. "Kao prvo, Molina noga otpada. Ne moe da hoda. A bilo je predvi eno da u e, ukloni Pitera, izvu e arobnu re iz 3Dejn, popne se do glave i izgovori je. No, uprskala je. Zato elim da vas dvojica odete po nju." Kejs je zurio u lice na ekranu. "Mi?" "A ko drugi?" "Aerol", re e Kejs, "momak na Vavilonskoj Ljuljaki, Maelkumov drugar." "Ne. Mora ti. Mora da bude neko ko razume Moli i Rivijeru. Maelkum kao vojnik." "Moda si zaboravio da sam ovde usred trke? Se a se? Onog zbog koga si mi dovukao dupe ovamo..." "Kejse, u uti i sluaj. Vreme je kratko. Maltene ga nema. Veza izme u tvog deka i Strejlajta ide zapravo preko pomo ne frekvencije navigacionog sistema na Garviju. Prista ete sa Garvijem na jedan zaba en dok koji u vam pokazati. Kineski virus je potpuno proeo strukturu Hosake. U Hosaki sada nema nita osim virusa. Kada pristanete, virus e se povezati sa sistemom sigurnosti Strejlajta i prese i emo pomo ni signal. S tobom ide dek, Ravnolinijski i Maelkum. Prona i e 3Dejn, izvu i re iz nje, ubiti Rivijeru, uzeti klju od Moli. Moe da prati program ako priklju i dek u sistem Strejlajta. Ja u ti to obaviti. Na potiljku one glave nalazi se standardni priklju ak, iza plo ice sa pet cirkona." "Da ubijem Rivijeru?" "Da ga ubije." Kejs mirnu prema Finovom prikazu. Osetio je Maelkumovu ruku na ramenu. "Hej. Zaboravio si neto." Ose ao je kako se bes die u njemu, kao i neka vrsta likovanja. "Zajebao si se. Unitio si komande hvataljki kada si ispalio Armitaa. Vie nema odvajanja od Hanive. Armita je unitio onu drugu Hosaku, a centralne jedinice otile su sa mostom, zar ne?" Fin potvrdi. "Zna i da smo zaglavljeni ovde. A to dalje zna i da si sjeban, ove e." Hteo je da se nasmeje, ali mu je smeh zapeo u grlu. "Kejs, ovek", re e Maelkum blago, "Garvi teglja ." "Tako je", re e Fin i nasmei se. "Je l' vam zabavno u velikom svetu napolju?" upitao je konstrukt, kada se Kejs ponovo uklju io. "Koliko sam razumeo, to vas Vintermut ponizno moli da..." "Ja'. Moe biti siguran. Kako Kuang?" "K'o sat. Taj virus je ubica." "Fino. Malo smo zapeli, ali radimo na tome." "Moda bi da mi ispri a?" "Nemamo vremena." "Dobro, de ko, ne obaziri se na mene, ja sam ionako mrtav."

"Odjebi", re e Kejs i prebaci se, presecaju i dodir krzavih noktiju smeha Ravnolinijskog. "Matala je o stanju u kome vrlo malo u estvuje pojedina na svest", govorila je 3Dejn. U ruci je drala krupan medaljon, pruaju i ga prema Moli. Izrezbareni profil veoma je li io na njen. "ivotinjsko blaenstvo. Mislim da je posmatrala evoluciju prednjih renjeva mozga kao svojevrsno zastranjenje." Povukla je bro i zagledala se u njega, okre u i ga prema svetlosti iz razli itih uglova. "Pojedinac - pripadnik klana - samo bi u nekim povienim stanjima podnosio bolnije vidove samosvesti..." Moli klimnu glavom. Kejs se seti injekcije. ta su joj to dali? Bol je jo bio prisutan, ali se probijao kao uska ia nejasnih utisaka. Gr enje neonskih crva u njenom bedru, dodir grubog platna, miris prenih ra i a... njegov um se bre-bolje povukao od toga. Ako bi izbegao da se usredsredi na to, utisci bi se stopili, postali ulni ekvivalent stati kog uma. Ako je to tako delovalo na njen nervni sistem, u kakvom je tek stanju bio njen duhovni sklop? Vid joj je bio neprirodno otar i jasan, ak i vie nego to je ina e bio. Stvari kao da su treperile, svaka osoba ili predmet sa neznatno razli itom u estalo u. Njene ruke, jo zarobljene u crnoj kugli, bile su joj u krilu. Sedela je na jednoj od stolica pored bazena, a slomljena noga odmarala joj se na jastu etu od kamilje koe. 3Dejn sedela je naspram nje, na drugom jastu etu, umotana u preveliku delabu od nebeljene vune. Bila je veoma mlada. "Kuda je otiao? upita Moli. "Da se bocne?" 3Dejn slegnu ramenima ispod nabora bledog, tekog ogrta a i ukloni pramen tamne kose iz o iju. "Rekao mi je kada da te pustim unutra", re e. "Nije hteo da mi kae zato. Da li bi nas povredila?" Kejs oseti da Moli okleva. "Njega bih ubila. Pokuala bih da ubijem nindu. Potom je trebalo da razgovaram s tobom." "Zato?" upita 3Dejn, vra aju i medaljon u jedan od unutranjih depova delabe. "I opet zato? I na kraju o emu?" Moli je, izgleda, prou avala visoke, nene jagodi ne kosti lica, iroka usta, uski, orlovski nos. 3Dejn je imala tamne, udno mutne o i. "Zato to ga mrzim", re e kona no, "a razlog je u onome to nosim u sebi, kakva sam i kakav je on." "I zbog predstave", re e 3Dejn. "Videla sam predstavu." Moli klimnu glavom. "Ali zato Hidea?" "Zato to pripada najboljima. Zato to je jedan od njih ubio mog partnera, nekada." 3Dejn postade veoma ozbiljna. Podigla je obrve. "Zato to sam morala da se oprobam", re e Moli. "A onda bismo razgovarale, ti i ja? Kao sad?" Tamna kosa bila joj je veoma ravna, razdeljena u sredini, vezana na potiljku u vor od mutnog srebra. "Ho emo li sad da razgovaramo?" "Skini ovo", re e Moli, podiu i zarobljene ruke. "Ubila si mi oca", re e 3Dejn, nepromenjenim glasom. "Posmatrala sam na monitorima. Zvao ih je o ima moje majke." "Ubio je lutku. Izgledala je kao ti." "Voleo je dramati ne postupke", re e ona, a onda se kraj nje stvori Rivijera, sav ozaren od droga, u mreastom kanjeni kom odelu koje je nosio u bati na krovu njihovog hotela. "Upoznajete se? Zanimljiva cura, zar ne? Pomislio sam to im sam je video." Proao je pored 3Dejn. "To ti ne e uspeti, zna?" "Misli, Pitere?" Moli uspe da se naceri. "Vintermut nije prvi koji je napravio istu greku, potcenivi me." Otiao je poplo anom ivicom bazena do belo lakiranog stola i nasuo mineralnu vodu u visoku, teku, kristalnu au. "Obratio mi se, Moli. Pretpostavljao da je razgovarao sa svima nama. S tobom, Kejseom i sa onim delom Armitaa s kojim se moglo razgovarati. Zna, on ne moe stvarno da nas razume. Ima svoje profile, ali to je samo statistika. Moda si ti statisti ka ivotinja, draga moja, a Kejs

i nije nita drugo, ali ja posedujem svojstvo koje je samo po sebi nemerljivo." Otpio je. "A to bi bilo, Pitere?" upita Moli bezbojnim glasom. Rivijera je sijao. "Izopa enost." Vratio se do dveju ena, mu kaju i preostalu vodu u mutnom, duboko izdubljenom cilindru kristala, kao da uiva u teini predmeta. "Uivanje u bezrazlonom inu. Zato sam doneo odluku, Moli, potpuno bezrazlonu odluku." Posmatrala ga je odozdo, o ekuju i. "Oh, Pitere", re e 3Dejn s izvesnim blagim prekorom, obi no rezervisanim za decu. "Ne e saznati re , Moli. Vidi, rekao mi je za to. Naravno, 3Dejn zna ifru, ali je ne e dobiti. Kao ni Vintermut. Moja Dejn je ambiciozna devojka, na svoj izopa en na in." Ponovo se nasmeio. "Ima planove za porodi no carstvo, a dve poludele veta ke inteligencije, koliko god to i aeno zvu alo, samo bi smetale. Dakle. Tu upada njen Rivijera da joj pomogne. Samo sedi s mirom, kae joj Piter. Putaj Tatine omiljene plo e sa svingom i prepusti Piteru da okupi odgovaraju i orkestar i igra e, u ast pokojnog Kralja Epula." Ispio je ostatak mineralne vode. "Ne, vie nisi potreban, Tatice, ne vie. Sad kad se Piter vratio ku i." I tada, lica rumenog od blaenog dejstva kokaina i meperidina, snano je zamahnuo aom, lome i joj sliku u levom implantu u smeu krvi i svetlosti. Kada je Kejs skinuo trode, Maelkum je lebdeo na tavanici kabine. Najlonska om a oko njegovog pojasa bila je pri vr ena na plo e na oba kraja kabine elasti nim uadima i sivim, gumenim sisaljkama. Bio je bez koulje i radio na glavnoj tabli sa nula-g klju em nezgrapnog izgleda, ije su debele kontraopruge zvonile dok je skidao jo jedan estougaoni zavrtanj. Markus Garvi je stenjao i krckao od naprezanja pri nultoj sili tee. "Mut vodi tebe i mene u pristanite", re e Sionit, trpaju i zavrtanj u mreasti pojas oko struka. "Maelkum upravlja sputanjem, dotle na emo alat za pos'o." "Alat ti je tamo iza?" Kejs je izvio vrat i posmatrao poigravanje vorova mii a na mrkim le ima. "Ovaj tu", re e Maelkum, izvla e i duga ak paket od crnog polija iz prostora iza table. Vratio je tablu, zajedno sa onim jednim zavrtnjem koji ju je drao na mestu. Crni paket otplovio je dalje pre nego to je zavrio. Otvorio je palcem vakuumske ventile na sivim gumama radnog pojasa i odvezao se, hvataju i predmet koji je izvukao. Odgurnuo se, odlebdeo preko instrumenata - na glavnom ekranu treptao je prikaz pristajanja - i uhvatio se za okvir Kejsove mree. Spustio se i po eo da odvaja traku omota debelim, iskrzanim noktom palca. "Neki ljudi u Kini kau da istina izlazi iz ovog", re e, odmotavaju i prastaru Remington automatsku sa maricu, masnu od ulja, sa cevi odse enom par milimetara ispred izubijanog prednjeg rukohvata. Kundak je bio potpuno uklonjen, zamenjen drvenim rukohvatom pitolja, omotanim mutnom, crnom trakom. Zaudarao je na znoj i maru. "Ima samo ovu?" "Naravno, ovek", odgovorio mu je, briu i crvenom krpom ulje sa crne cevi, dre i rukohvat drugom rukom kroz zguvani poli omota. "Ja rastafarijanska mornarica, ka' ti kaem." Kejs namaknu trode na elo. Nije se potrudio da vrati teksaki kateter na mesto; sad e bar mo i ljudski da se ispia u vili Strejlajt, makar mu to bilo poslednje. Uklju io se. "Hej", re e konstrukt, "stari Piter potpuno odlemio, a?" inilo se da su sada deo leda Tezje-Epula; smaragdni lukovi su se proirili, srasli jedan s drugim, postali jedinstvena masa. U poljima kineskog programa oko njih preovladavala je zelena boja. "Pribliavamo se, Diksi?" "Sasvim. Uskoro e mi zatrebati." "Sluaj, Diksi. Vintermut kae da se Kuang vrsto smestio u naem Hosaki. Kae da te isklju im iz mree, zajedno sa dekom, i da te tamo ponovo uklju im u

sistem sigurnosti. Kae da e tamo ve svuda biti virus. Tada utr avamo iznutra, kroz mreu Strejlajta." "Super", re e Ravnolinijski, "nikad nisam voleo jednostavno ako je moglo komplikovano." Kejs se prebaci. U njenu tminu, uzavrelu sinesteziju, gde je bol bio ukus starog gvo a, miris dinje, dodir leptirovog krila na njenom obrazu. Bila je bez svesti, ali on nije imao pristup u njene snove. Kada se opti ki ip uklju io, alfanumeri ki znaci imali su bledu rui astu koronu. 07:29:40. "Veoma sam nezadovoljna zbog ovoga, Pitere." 3Dejnin glas kao da je dolazio iz neke duboke upljine. Zaklju io je da Moli moe da je uje, ali se onda popravio. Simstim jedinica bila je nedirnuta i jo na mestu; ose ao je kako joj pritiska rebra. Rivijera re e neto kratko i nerazgovetno. "Ali ja ne", re e ona, "i nije mi zabavno. Hideo e doneti medicinsku jedinicu odozgo sa intenzivne nege, ali za ovo je potreban hirurg." Nastala je tiina. Kejs je sasvim jasno uo pljuskanje vode o ivicu bazena. "ta si joj to govorila kada sam se vratio?" Rivijera je sada bio sasvim blizu. "O mojoj majci. Zamolila me je. Mislim da je bila u oku, i pored Hideove injekcije. Zato si joj to u inio?" "Hteo sam da vidim da li su lomljiva." "Jedno sigurno jeste. Kada se povrati... ako se povrati... vide emo kakve su joj boje o i." "Krajnje je opasna. Suvie opasna. Da nisam bio tu da je ometem, da ubacim Epula da joj skrene panju i svog sopstvenog Hidea da bude meta za njenu malu bombu, gde bi ti sad bila? U njenoj vlasti." "Ne", re e 3Dejn, "tu je bio Hideo. Mislim da ti nije ba jasno ko je Hideo. Njoj o ito jeste." "Pi e?" "Vino. Belo." Kejs se isklju i. Maelkum je bio zguren nad komandama Garvija, ukucavaju i komande za proces pristajanja. Glavni ekran modula pokazivao je nepomi ni crveni kvadrat doka Strejlajta. Garvi je bio ve i kvadrat, zelene boje, koji se polako sputao, ljuljaju i se pod Melkumovim navo enjem. S leve strane, na manjem ekranu svetleo je kosturni prikaz Garvija i Hanive koji su se pribliavali krivini vretena. "Imamo jedan sat, ove e", re e Kejs, izvla e i traku opti kih vlakana iz Hosake. Pomo ne baterije njegovog deka bile su dovoljne za devedeset minuta, ali e konstrukt Ravnolijskog biti dodatno optere enje. Radio je brzo, mehani ki, pri vr uju i konstrukt za dno Ono-Sendaija mikroporoznom trakom. Pored njega je prolebdeo Maelkumov pojas sa alatom. Dohvatio ga je, otka io dva komada elasti nog konopca sa sivim, etvrtastim sisaljkama i zaka io me usobno dve tipaljke. Priljubio je sisaljke sa obe strane deka i palcem uklju io vakuum. Sa dekom i konstruktom obeenim ispred sebe o improvizovanu naramenicu, uvukao se u konu jaknu i proverio sadraj depova. Paso koji mu je dao Armita, bankovni ip na isto ime, kreditni ip koji je dobio po dolasku na Frisajd, dve derme betafenetilamina kupljene od Brusa, sveanj Novih Jena, pola paklice jijuana i uriken. Bacio je Frisajdov ip preko ramena i uo kako udara o ruski pre ista . Spremao se da to uradi i sa eli nom zvezdom, ali mu tada odbijeni ip okrznu potiljak, odbi se, pogodi tavanicu i odlete preko Maelkumovog levog ramena. Sionit ostavi komande i besno ga pogleda. Kejs osmotri uriken i gurnu ga u dep jakne, za uvi kidanje postave. "Set' se Muta, ovek", re e Maelkum. "Mut kae on kvari njima bezbednost zbog Garvija. Garvi se spusti k'o drugi brod oni o ekuju iz Vavilona. Mut 'mituje kodove za nas." "Nosi emo odela?"

"Mnogo teka." Maelkum slegnu ramenima. "Ostane u mrei dok ja ne kaem." Otkucao je poslednji niz u modul i dohvatio izlizane rui aste rukohvate sa svake strane navigacione plo e. Kejs je posmatrao kako se zeleni kvadrat smanjuje za poslednjih nekoliko milimetara i pokriva zeleni kvadrat. Na manjem ekranu, Haniva je spustila krmu da izbegne krivinu vretena i bila uhva ena. Garvi je jo bio visio ispod nje kao ulovljena larva. Teglja zazvoni, zadrhta. Dve stilizovane ruke pruie se za vitkim osinjim trupom. Strejlajt izbaci oprezan uti pravougaonik koji se izvi mimo Hanive za Garvijem. Sa krme, iza nemirnih vrpci zaptivnog materijala, za u se struganje. " ovek", re e Maelkum, "pazi dobijemo gravitaciju." Desetak manjih predmeta istovremeno popadae na pod kabine, kao da ih je privukao magnet. Kejs zastenja kada su mu unutranji organi bili povu eni u druga iji poloaj. Dek i konstrukt bolno mu se sruie u krilo. Bili su spojeni s vretenom i okretali su se s njim. Maelkum rairi ruke, protegnu ramena, pa smaknu purpurnu kapicu, rastresaju i lokne. "'Ajmo sad, ovek, rek'o si vreme dragoceno." 19. Vila Strejlajt je parazitska struktura, podseti se Kejs, provla e i se izme u traka veziva i kroz prednju komoru Markusa Garvija. Strejlajt crpi vazduh i vodu iz Frisajda i nema svoj ekosistem. Cev mosta, produetak doka, bila je sloenija verzija one kroz koju se smandrljao da bi stigao do Hanive, napravljena za upotrebu u uslovima rotacione gravitacije vretena. Namrekani tunel, podeljen hidrauli nim spojevima obloenim prstenovima od tvrde, neklizaju e plastike, ije su om e sluile kao pre ke lestvica. Most se izvijao oko Hanive; tamo gde se spajao sa komorom Garvija bio je vodoravan, ali se naglo dizao ulevo, prave i okomiti uspon du krivine trupa jahte. Maelkum je ve odmicao uz prstenove, diu i se levom rukom, sa Remingtonkom u desnoj. Nosio je zamrljane, vre aste, radne pantalone, svoju zelenu jaknu bez rukava i pocepane platnene patike sa jarko crvenim onovima. Most bi se lako zanjihao svaki put kada bi stao na slede i prsten. tipaljke Kejsovih improvizovanih naramenica usecale su mu se u ramena od teine Ono-Sendaija i konstrukta. Sada je ose ao samo strah, sveoptu jezu. Potisnuo je to, prisiljavaju i se da ponavlja Armitaovo predavanje o vretenu i vili Strejlajt. Po eo je da se penje. Frisajd nije imao zatvoren, ve ograni en ekosistem. Sion je imao zatvoren sistem, sposoban da se obnavlja godinama bez unoenja materijala spolja. Frisajd je proizvodio svoj vazduh i vodu, ali je zavisio od stalne dopreme hrane i redovnog ubrenja tla. Vila Strejlajt nije proizvodila nita. " ovek", re e Maelkum tiho, "penj' se 'vamo, ko' mene." Oslanjaju i se postrance uz krune lestvice, Kejs savlada poslednjih nekoliko pre ki. Most se zavravao glatkim, pomalo ispup enim poklopcem, pre nika dva metra. Hidrauli ni spojevi cevi nestajali su u elasti nim ku itima use enim u okvir poklopca. "I, ta emo..." Kejs u uta jer poklopac kliznu uvis, a neznatna razlika u pritisku podie mu finu prainu u o i. Maelkum se uzvera preko ruba, i Kejs za u tiho kljocanje ko nice na Remingtonki. "Ti ovek u urbi..." apnu Maelkum, u e i tamo. Kejs se slede eg trenutka na e kraj njega. Otvor je bio na sredini krune, nadsvo ene komore, poplo ane plavim, neklizaju im, plasti nim plo icama. Maelkum ga munu, pokazavi, i on ugleda monitor ugra en u zakrivljeni zid. Na ekranu je visoki mladi sa crtama TezjeEpula otresao neto sa rukava svog tamnog sakoa. Stajao je pored potpuno istog otvora u istoj komori. "Oprostite, gospodine", re e glas iz reetke iznad otvora. Kejs pogleda uvis. "O ekivali smo vas kasnije, na osovinskom pristanitu. Samo trenutak, molim vas." Na monitoru, mladi nestrpljivo odmahnu glavom. Maelkum se okrenu kada s leve strane kliznue vrata, sa spremnom sa maricom. Omanji Evroazijac u narandastom kombinezonu zakora i unutra i izbe i se u njih. Otvori usta, ali nije bilo nikakvog zvuka. Zatvori usta. Kejs pogleda na monitor. Prazan.

"Ko?" kona no izusti ovek. "Rastafarijanska mornarica", re e Kejs, uspravljaju i se. Dek ga lupnu po bedru. "Mi bismo samo da se uklju imo u va sistem obezbe enja." ovek proguta knedlu. "Je li ovo neki test? Provera odanosti. Mora da je provera odanosti." Obrisao je dlanove o bokove narandastog odela. "Ne, ovek, ovo istinski." Maelkum se die iz u nja sa Remingtonkom uperenom u ovekovo lice. "Mi i sebe." Poli su za njim kroz vrata, u hodnik iji su zidovi od izgla anog betona i neravni pod od nabacanih tepiha Kejsu bili savreno poznati. "Lepe ponjave", re e Maelkum, gurkaju i oveka u le a. "Mirie k'o crkva." Nai oe na jo jedan monitor, prastari Soni, postavljenog iznad police sa tastaturom i viestrukim nizom ulaza. Kada su zastali, ekran se osvetli i ukaza se Fin, usiljeno im se cere i iz ne ega to je podse alo na prednju prostoriju u Metro Holografiksu. "Dobro", re e. "Maelkum sad vodi ovog momka niz hodnik do otvorenog ormana, pakuje ga unutra, ja ih zaklju avam. Kejse, treba ti peti ulaz sleva, gornji red. U ormari u ispod police nalaze se adapteri. Ide dvadesetigli ni za Ono-Sendai u etrdeset-igli ni za Hosaku." Kada je Maelkum odgurao svog zarobljenika dalje, Kejs kleknu i po e da trai me u raznovrsnim utika ima, sve dok nije pronaao pravi. Priklju ivi dek na adapter, zastade. "Mora li ba tako da izgleda, ove e?" upitao je lice na ekranu. Red po red, Fina prebrisa slika Loni Zona, naslonjenog na zid prekriven japanskim posterima koji su se ljutili. "Sve to poeli, duo", otegnu Zon, "samo apni Loniju..." "Ne", re e Kejs, "ipak uzmi Fina." Kada je Zonov lik nestao, Kejse gurnu Hita ijev adapter u ulaz i namesti trode na elo. "Gde si dosad?" upita Ravnolinijski i nasmeja se. "Rekoh ti da to ne radi", re e Kejs. "alim se, de ko", re e konstrukt, "protok vremena je za mene ionako jednak nuli. ek' da vidim ta imamo ovde..." Program Kuang bio je zelen, u dlaku iste nijanse kao T-E led. Nao igled Kejsu, postajao je sve neprozirniji, iako je jasno mogao da vidi stvar nalik na ajkulu kada bi podigao pogled. Nestale su nedovrene linije i privi enja, i stvar je izgledala stvarna kao Markus Garvi i podse ala na starinski mlaznjak bez krila, glatke koe obloene crnim hromom. "Pravo napred", re e Ravnolinijski. "Tako je", re e Kejs, i prebaci se. "...tako. ao mi je", govorila je 3Dejn, previjaju i Molinu glavu. "Na ure aj kae da nema kontuzija, niti trajnog ote enja oka. Nisi ga dobro poznavala pre nego to si dola ovamo?" "Nisam ga uopte poznavala", re e Moli tupo. Leala je na le ima na visokoj postelji ili obloenom stolu. Kejs nije ose ao njenu povre enu nogu. Sinestetsko dejstvo prve injekcije kao da se izgubilo. Nije vie bilo crne kugle, ali su joj ruke bile sputane mekim trakama koje nije mogla da vidi. "On namerava da te ubije." "Razumljivo", re e Moli, zure i u grubu tavanicu iza jakog osvetljenja. "Mislim da ne elim da on to uradi", re e 3Dejn, a Moli bolno okrenu glavu da pogleda gore, u njene tamne o i. "Ne igraj se sa mnom", re e. "Ali mislim da bih moda poelela da to uradim sama", re e 3Dejn i sagnu se da je poljubi elo, sklanjaju i joj kosu toplim dlanom. Njena svetla delaba bila je umrljana krvlju. "Kuda je otiao?" upita Moli. "Po jo jednu injekciju, valjda", re e 3Dejn, uspravivi se. "Nestrpljivo je i ekivao tvoj dolazak. Mislim da bi moglo da bude zabavno negovati te dok ponovo ne ozdravi, Moli." Nasmeila se, odsutno briu i okrvavljen dlan o prednji deo ogrta a. "Bi e potrebno da ti se namesti noga, ali to moemo da sredimo." "A Piter?"

"Piter." Lako je zatresla glavom. Pramen tamne kose oslobodio joj se i pao preko ela. "Piter je postao prili no dosadan. Upotreba droge mi je uopte dosadna." Zakikotala se. "Bar kod drugih. Kao to si verovatno videla, moj otac ih je redovno zloupotrebljavao." Moli se uko i. "Ne plai se." Molini prsti pomilovae kou iznad pojasa dinsa. "Njegovo samoubistvo bilo je posledica moje manipulacije sigurnosnim granicama njegovog zamrzavanja. U stvari, nikada ga nisam srela, zna? Izvadili su me iz kontejnera tek poto su ga poslednji put uspavali. Ali sam ga itekako dobro poznavala. Jezgra znaju sve. Gledala sam kako mi ubija majku. Udavio ju je u krevetu." "Zato ju je ubio?" Njeno otkriveno oko zaustavilo se na devoj inom licu. "Nije mogao da se pomiri sa putem koji je odabrala za nau porodicu. Ona je ugovorila izgradnju naih veta kih inteligencija. Bila je istinski vizionar. Zamiljala nas je u simbioti kom odnosu sa VI-ama, koje bi donosile odluke u ime nae korporacije. Nae svesne odluke, trebalo je da kaem. Tezje-Epulovi bi postali besmrtni, konica, svako od nas deo ve e celine. Op injavaju e. Pusti u ti njene trake, skoro hiljadu sati. Ali je nikada nisam stvarno razumela, i sa njenom smr u taj put je bio izgubljen. Svi su putevi bili izgubljeni, i po eli smo da se ukopavamo u sebe. Sada retko izlazimo. Ja sam tu izuzetak." "Rekla si da si pokuavala da ubije starog. Menjala si njegove programe za kriogenizaciju?" 3Dejn klimnu glavom. "Imala sam pomo nika. Jednog duha. Tako sam verovala kada sam bila sasvim mlada - da u korporacijskim jezgrima obitavaju duhovi. Glasovi. Jedan od njih bio je taj koga zovete Vintermut, a to je Turingov kod za nau VI u Bernu, iako je svest koja upravlja vama neka vrsta potprograma." "Jedan od njih? Ima ih jo?" "Jo jedan. Ali taj mi se ne javlja ve godinama. Mislim da je odustao. Verujem da su oba plod odre enih svojstava iju je ugradnju u prvobitni softver naru ila moja majka, ali ona je bila vrlo tajnovita ena kada bi za tim osetila potrebu. Evo. Pij." Prinela je savitljivu plasti nu cev icu Molinim usnama. "Voda. Samo malo." "Dejn, ljubavi", upita Rivijera veselo, odnekud izvan vidokruga, "zabavlja li se?" "Ostavi nas na miru, Pitere." "Igra se doktora..." Moli odjednom ugleda svoje lice. Lebdelo joj je desetak centimetara iznad nosa. Nije bilo zavoja. Levi implant bio je razmrskan, duga ka cepka posrebrene plastike zarivena duboko u o nu duplju, koja je bila izvrnuta lokva krvi. "Hideo", re e 3Dejn, miluju i Molin stomak, "povredi Pitera ako ne ode. Idi, plivaj, Pitere." Projekcija nestade. 07:58:40 u mraku povijenog oka. "Rekao je da zna ifru. Piter. Vintermutu je potrebna ifra." Kejs iznenada postade svestan klju a koji je leao na najlonskoj uzici uz unutranju oblinu njene leve dojke. "Da", re e 3Dejn, povukavi ruku, "znam. Nau ila sam je kao dete. Mislim da je to bilo u snu... ili negde u hiljadu sati dnevnika moje majke. Ali mislim da Piter ima pravo kad me nagovara da je ne odam. Ako sam dobro razumela, imali bismo posla sa Turingom, a duhovi su, ako nita drugo, udljivi." Kejs se isklju i. " udna pti ica, a?" Fin se iskezi Kejsu sa starog Sonija. Kejs slegnu ramenima. Opazio je Maelkuma kako dolazi hodnikom sa Remingtonkom na boku. Sionit se smeio, tresu i glavom u ritmu koji Kejs nije mogao da uje. Par tankih utih ica vodio mu je iz uiju do depa jakne bez rukava. "Dab, ovek", re e Maelkum. "E, jebem te ludog", re e mu Kejs. " ujem te, ovek. Bogovski dab."

"'Ej, momci", re e Fin, "budite spremni. Dolazi vam prevoz. Ne mogu da izvedem mnogo ta aka kao to je ona sa 8Din kojom sam pre'o vratara, ali zato mogu da vam obezbedim prevoz preko do 3Dejnine gajbe." Kejs je upravo izvla io adapter iz uti nice kada se pojavie servisna kolica bez voza a, dotociljavi se ispod grubog betonskog luka koji je ozna avao drugi kraj njihovog hodnika. Moda su to bila ista ona kolica kojima su se vozili Afrikanci, ali ako i jesu, njih vie nije bilo tu. Odmah iza naslona niskog, mekog sedita, zaka en si unim manipulatorima za presvlaku, mali Braun postojano je treptao svojim crvenim LED-om. "Na autobus", re e Kejs Maelkumu. 20. Ponovo je izgubio svoj bes. Nedostajao mu je. Kolica su bila pretovarena: Maelkum, sa Remingtonkom preko kolena, i Kejs, sa dekom i konstruktom naslonjenim na grudi. Kolica su se kretala brzinama za koje nisu bila predvi ena; zbog prevelike teine teko su skretala u krivinama, tako da je Maelkum morao da se naginje u pravcu skretanja. To nije bio nikakav problem kada su skretali levo, jer je Kejs sedeo s desne strane, ali kod skretanja desno Sionit je morao da se naginje preko Kejsa i njegove opreme, pritiskaju i ga uz sedite. Nije imao pojma gde se nalaze. Sve je bilo poznato, ali nije mogao da bude siguran da je ve video bilo koji deo puta posebno. Zakrivljen hodnik sa pore anim drvenim muzejskim sanducima i zbirkama koje sigurno nikada nije video: lobanjama velikih ptica, kovanim novcem, maskama od presovanog srebra. Tri para guma kolica bili su ne ujna na debelom sloju tepiha. ulo se samo pitanje elektromotora i povremeni prigueni naleti sionskog daba iz penastih slualica u Maelkumovim uima kada bi se nagnuo preko Kejsa u otroj desnoj krivini. Dek i konstrukt sve vreme su mu pritiskali uriken u bok kroz dep jakne. "Ima sat?" upitao je Maelkuma. Sionit odmahnu glavom. "Vreme samo vreme." "Isuse", re e Kejs i sklopi o i. Braun otr a preko nabacanih tepiha i kucnu jednom obloenom hvataljkom u ogromna, pravougaona vrata od tamnog, izubijanog drveta. Iza njihovih le a, kolica su itala i bacala plave varnice iz reetke za hla enje. Iskre su padale na tepih ispod kolica i Kejs oseti miris nagorele vune. "Ovuda put, ovek?" Maelkum odmeri vrata i bu no otko i sa maricu. "'Ej", re e Kejs, vie za sebe nego Maelkumu, "misli da znam?" Braun zavrte okruglo telo i zatrepta LED-om. "'O e otvori vrata", re e Maelkum, klimnuvi glavom. Kejs zakora i napred i prodrma ukraenu, mesinganu kvaku. Na vratima je u visini o iju bila postavljena mesingana plo ica, tako stara da je nekada ugravirani natpis na njoj bio sveden na pau inasto tanke, ne itke znakove, ime neke odavno nestale funkcije ili funkcionera, izlizano do zaborava. Neodre eno se pitao jesu li Tezje-Epulovi posebno birali svaki komad u Strejlajtu, ili su sve kupili odjednom u nekom dinovskom evropskom parnjaku Metro Holografiksa. arke su tugaljivo zakripale dok je gurao vrata, a Maelkum pro e pored njega sa Remigtonkom isturenom sa boka. "Knjige", re e Maelkum. Biblioteka, bele, eli ne police sa oznakama. "Znam gde smo", re e Kejs. Osvrnu se prema kolicima. Sa tepiha se dizao pramen dima. "Hajde, do i", re e. "Kolica. Kolica?" Ostala su nepokretna. Braun ga je kljucao za nogavicu dinsa, tipaju i mu lanak. Odoleo je snanoj elji da ga utne. "Da?" Modul otkucka kroz vrata. Poao je za njim. Monitor u biblioteci bio je jo jedan Soni, jednako star kao onaj prvi. Braun zastade ispod njega i izvede neku vrstu ipavog plesa. Poznato lice ispuni ekran. Fin se nasmei. "Vreme je da se useli", re e Fin, mirkaju i od dima cigarete. "'Ajde, uklju i se."

Braun mu se baci na lanak i po e da mu se vere uz nogu, tipaju i ga manipulatorima kroz tanko, crno platno. "Sranje!" Udari ga nadlanicom i ovaj udari u zid. Dva njegova uda po ee da se nekontrolisano trzaju, boksuju i vazduh. "ta bi toj prokletinji?" "Pregoreo", re e Fin. "Zaboravi. Nema veze. Uklju i se sad." Ispod ekrana postojala su etiri ulaza, ali je samo jedan odgovarao Hita ijevom adapteru. Uklju io se. Nita. Siva praznina. Nema matrice, ni mree. Nema kiberprostora. Dek je nestao. Prsti su mu bili... A na dalekom rubu svesti, uskomeana, neuhvatljiva vizija ne ega to hita prema njemu, preko prostranstava crnog ogledala. Pokuao je da vrisne. Tamo kao da je bio grad, iza krivine obale, ali bilo je predaleko. u ao je na vlanom pesku, vrsto obgrlivi kolena, i drhtao. Dugo je ostao tako, ak i kada je prestalo drhtanje. Grad, ako je to bio grad, bio je nizak i siv. Povremeno su ga zaklanjali sprudovi magle koja se valjala preko niskih talasa. U jednom trenutku zaklju io je da to uopte nije grad, ve neka usamljena gra evina, moda ruevina; nije bilo na ina da joj odredi udaljenost. Pesak je bio preliva sasvim potamnelog srebra. Obala je bila pe ana, pruala se daleko, pesak je bio vlaan, dins mu je odozdo bio vlaan od vlanog peska... Obgrlio se i ljuljao, pevue i pesmu bez re i i melodije. Nebo je bilo druga ije srebrne boje. iba. Kao nebo iznad ibe. Tokijski zaliv? Okrenuo je glavu i zagledao se u more, enjivo trae i logo Fudi Elektrik kompanije, brujanje helikoptera, bilo ta. Iza njega kriknu galeb. On zadrhta. Dizao se vetar. Pesak ga je ibao po licu. Naslonio je lice na kolena i zaplakao, a zvuk njegovih jecaja bio je dalek i tu kao krik galeba u lovu. Vrela mokra a natopi mu dins, pote e po pesku i brzo se ohladi na vetru sa mora. Kada su suze stale, bolelo ga je grlo. "Vintermute", mrmljao je u kolena. "Vintermute..." Smrkavalo se, i on zadrhta, od hladno e koja ga kona no natera da ustane. Bolela su ga kolena i laktovi. Nos mu je curio; obrisao ga je o rukav jakne, a onda pretraio prazne depove. "Boe", re e, zgrbljenih ramena, guraju i prste ispod miica da ih zagreje. "Boe." Zubi po ee da mu cvoko u. Oseka je izbrazdala obalu arama kakve ne bi umeo da stvori nijedan tokijski batovan. Na inivi desetak koraka prema sada nevidljivom gradu, okrenuo se i zagledao u sve gu u tamu. Otisci stopala protezali su se do mesta gde se obreo. Nikakvi drugi tragovi nisu kvarili tamno srebro peska. Procenio je da je preao najmanje kilometar pre nego to je ugledao svetlo. Razgovarao je sa Racom, i Rac ga je prvi ugledao, narandasto-crveni sjaj zdesna, dalje od obale. Znao je da Rac nije tu, da je barmen proizvod njegove mate, a ne stvari u kojoj je zato en, ali nije mario za to. Prizvao ga je zato to mu je bila potrebna uteha, ali je Rac imao svoje miljenje o Kejsu i njegovoj nevolji. "Zaista me zadivljuje, moj umetni e. Dokle si spreman da ide ne bi li sam sebe unitio. Nepotrebnost svega toga! U No nom Gradu si to ve imao, bilo ti je na dlanu! Spid da ti pojede mozak, pi e da sve te e glatko, Lindu da ti zasladi tugu i ulicu da zamahne sekirom. A gledaj sad koliko si zabrazdio da bi to u inio, i kakvim grotesknim pomagalima... Igralita koja vise u svemiru, hermeti ki zatvoreni zamkovi, najre e sme e iz stare Evrope, mrtvaci zarobljeni u kutijicama, kineske arolije..." Rac se nasmeja, kora aju i naporedo s njim, ivo mau i rui astom protezom. Uprkos mraku, Kejse je mogao da vidi barokni elik kojim su mu bili protkani pocrneli zubi. "Ali pretpostavljam da je to put jednog umetnika, je li? Trebalo je da ti sagrade ovaj svet, ovu obalu, ovo mesto, da umre." Kejs zastade, zanese se, okrenu prema umu talasa i bockanju peska na vetru po licu. "Ja'", re e. "Sranje. Valjda..." Poao je prema umu.

"Umetni e", za u kako Rac zove. "Svetlo. Video si svetlo. Tamo. U onom pravcu..." Ponovo je zastao, zateturao se, pao na kolena u ledenu vodu duboku nekoliko milimetara. "Race? Svetlo? Race..." Ali tama je sad bila potpuna, i samo su se uli talasi. Nekako je ustao i pokuao da po e po sopstvenom tragu. Prolazilo je vreme. Iao je dalje. A onda se ukazalo, sjaj, ja aju i pri svakom njegovom koraku. Pravougaonik. Vrata. "Unutra gori vatra", re e, a vetar mu odnese re i. Bio je to bunker, od kamena ili betona, zakopan u nanose mrkog peska. Ulaz je bio nizak, tesan i dubok, use en u zid debeo najmanje metar. "Hej", re e Kejs, tiho, "hej..." Prsti mu o eae hladan zid. Tamo unutra gorela je vatra, bacaju i senke po zidovima ulaza. Sagnuo se i proao unutra, u tri koraka. Kraj nekakvog ognjita od zar alog elika u ala je devojka. Gorela je vatra naloena drvima s obale, a vetar je izvla io dim kroz use eni dimnjak. Jedina svetlost bila je od vatre, i kad mu je pogled sreo rairene, zate ene o i, prepoznao je traku za kosu, umotanu maramu, sa uzorkom uve ane tampane plo e. Te no i odbio je njen zagrljaj, odbio je hranu koju mu je ponudila, mesto pored nje u gnezdu od ebadi i iscepkane pene. Na kraju je u nuo pored ulaza, i posmatrao je kako spava, sluaju i kako vetar riba zidove gra evine. Otprilike svaki sat ustao bi i priao skrpljenom ognjitu, da doda svee drvo sa gomile pored vatre. Nita od svega ovoga nije bilo stvarno, ali hladno a je hladno a. Ona nije mogla biti tamo, sklup ana na boku u svetlosti vatre. Posmatrao joj je usta, pomalo rastavljenih usana. Bila je to devojka koju je pamtio sa izleta preko Zaliva, i to je bilo svirepo. "Jeb'o ti ja zlobnu majku", apnuo je u vetar. "Nita ne preputa slu aju, zar ne? Ne bi mi naao nekog narkosa, a? Znam ja ta je ovo..." Pokuao je da mu se ne primeti o aj u glasu. "Ja znam, vidi? Znam ko si. Ti si onaj drugi. 3Dejn je ispri ala Moli. Zapaljeni grm. To nije bio Vintermut, nego ti. Pokuao je da me odvrati, preko Brauna. A sad si me bacio u komu, bacio me ovamo. Nigde. Sa duhom. Onakva je kakve je se se am..." Promekoljila se u snu, neto promucala, navla e i ritu ebeta preko ramena i obraza. "Tebe nema", rekao je usnuloj devojci. "Mrtva si, a i pre me je boleo za tebe. Jesi li uo, drukane? Znam ta radi. Postao sam ravnolinijski. Sve ovo traje ve moda dvadeset sekundi, zar ne? Leim na guzici u onoj tamo biblioteci, i mozak mi je mrtav. A uskoro e biti zaista mrtav, ako zna ta valja za tebe. Ne eli da Vintermut ostvari svoj plan, i zato me dri ovde. Diksi e preuzeti Kuanga, ali on je ve pokojni i sigurno moe da predvidi njegove poteze. I ovo sranje sa Lindom, sve je to tvoje maslo, zar ne? Vintermut je pokuao da je upotrebi kada me je uvukao u konstrukt ibe, ali nije ilo. Rekao je da je suvie zeznuto. Ti si vrteo one zvezde na Frisajdu, zar ne? Dao si njeno lice onoj mrtvoj lutki u Epulovoj sobi. Moli to nikad nije videla. Jednostavno si se poigrao sa signalom simstima. Misli da e tako da me povredi. Misli da mi nije bilo svejedno. Pa jebi se, kako god da se zove. Pobedio si. Dobio si. Ali sada mi sve to nita ne zna i, zar ne? Misli da me je briga? Zato onda nastavlja da mi to radi?" Ponovo se tresao, a glas mu je postao piskav. "Medeni", re e ona, podiu i se iz krpa ebadi, "do i da spava. Ja u sedeti, ako ho e. Mora da spava. Vai?" Njen blagi naglasak bio je poja an od sna. "Samo spavaj, u redu?" Kada se probudio, nije je bilo. Vatra se ugasila, ali je u bunkeru bilo toplo, a sa ulaza je kosi zrak sun eve svetlosti bacao iskrivljeni pravougaonik pozlate na napuklu stranicu debelog kanistera od vlakana. Bio je to transportni kontejner; se ao ga se sa dokova ibe. Kroz pukotinu je mogao da vidi pet-est jarkoutih paketa. Na suncu su izgledali kao dinovske grudve maslaca. eludac

mu se gr io od gladi. Iskobeljavi se iz gnezda, otiao je do kontejnera i izvukao jedan paket, mrte i se da pro ita sitno odtampan tekst na nekoliko jezika. Engleski je bio na dnu. DNEV. SLEDOVANJE, VIS. PROT., 'GOVEDINA', TIP AG-8. Spisak hranljivih sastojaka. Izvukao je drugi. 'JAJA'. "Ako si ve izmislio ova govna", re e, "mogao bi da ubaci malo prave hrane, vai?" Sa paketom u svakoj ruci, proao je kroz sve etiri prostorije u gra evini. Dve su bile prazne, izuzev nanosa peska, a u etvrtoj je naao jo tri kanistera sa paketima hrane. "Naravno", re e, dodiruju i pe ate. "Za dui boravak. Jasno mi je. Naravno..." Pretraio je sobu s ognjitem, pronaavai plasti ni kanister koji je izgleda bio pun kinice. Uz zid, pored gnezda od ebadi, leali su jeftin, crven upalja , mornarski no sa napuklom, zelenom drkom i njena marama. Bila je jo vezana i kruta od znoja i prljavtine. Upotrebio je no da otvori ute pakete i istresao sadraj u zar alu limenku koju je pronaao pored ognjita. Zahvatio je vodu iz kanistera, promeao prstima dobijenu masu i po eo da jede. Ukus je pomalo podse ao na govedinu. Kada je zavrio, bacio je limenku u ognjite i iziao. Po poloaju sunca, njegovom uglu, bilo je kasno popodne. Oslobodio se mokrih najlonskih cipela i bio iznena en toplinom peska. Na dnevnoj svetlosti, obala je bila srebrnosive boje. Nebo je bilo plavo, bez oblaka. Zaao je za ugao bunkera i poao prema vodi, spustivi jaknu na pesak. "Ne znam ija se anja koristi za ovo", re e, kada je stigao do vode. Sljutio je dins i bacio ga u pli ak, a za njim i majicu i donji ve. "ta radi, Kejse?" Okrenuo se i ugledao je deset metara dalje na obali, do lanaka u peni talasa. "Upiao sam se sino ", re e. "Ne e valjda posle da ih nosi takve? Slana voda. Oje e se. Pokaza u ti lokvu me u stenama." Pokazala je neodre eno iza sebe. "Slatka voda." Nogavice izbledelih, francuskih, radnih pantalona bile su odse ene iznad kolena; koa ispod njih bila je glatka i sme a. Povetarac joj se zaplete u kosu. "Sluaj", re e on, skupljaju i ode u, i po e prema njoj, "imam jedno pitanje za tebe. Ne u te pitati ta ti radi ovde. Zanima me tvoje miljenje ta ja radim ovde." Zastao je, a mokra crna nogavica dinsa zalepila mu se za golo bedro. "Sino si stigao", re e ona. Nasmeila mu se. "I to ti je dovoljno? to sam stigao?" "Kazao je da e do i", re e ona, mrte i nos. Slegnula je ramenima. "On zna te stvari, pretpostavljam." Podigla je levo stopalo i obrisala so sa lanka druge noge, nespretno, detinje. Ponovo mu se osmehnula, ovaj put nesigurnije. "Sad ti meni odgovori neto, vai?" Klimnuo je glavom. "Kako to da si sav sme , osim jednog stopala?" "I to je poslednje ega se se a?" Posmatrao je kako strue ostatke dehidriranog gotovog jela sa eli nog poklopca kutije, njihovog jedinog tanjira. Potvrdila je, a o i su joj bile ogromne u svetlosti vatre. "ao mi je, Kejse, kunem ti se Bogom. Bilo je to govnarski od mene, valjda, i bilo je..." Nagnula se napred, sa podlakticama na kolenima, lica nekoliko sekundi iskrivljenog od bola ili se anja na bol. "Samo mi je bio potreban novac. Da se vratim ku i, valjda, ili... ma ta", re e, "jedva da si hteo da razgovara sa mnom." "Nema cigareta?" "Boga mu, Kejse, deset puta si me to pitao danas! ta je s tobom?" Strpala je pramen kose u usta i zagrizla ga. "Ali hrana je bila ovde?" "Rekla sam ti, ove e, doplovila je na prokletu obalu." "Pa, da. Sigurno. Nema omake." Ponovo je po ela da pla e, suvo jecaju i. "U svakom slu aju, proklet bio, Kejse", izusti kona no, "ovde je bilo sasvim dobro bez tebe."

Ustao je, pokupio jaknu i provukao se kroz dovratak, ogulivi zglob na hrapavom betonu. Nije bilo meseca, niti vetra, bio je okruen samo umom mora u tami. Dins mu je bio tesan i vlaan. "U redu", re e u no , "predajem se. Mislim da mi je dosta. Ali sutra bolje da isplivaju neke cigarete." Iznenadi ga sopstveni smeh. "A ni gajba piva ne bi bila loa, kad smo ve kod toga." Okrenuo se i vratio u bunker. Darala je vatru komadom srebrnastog drveta. "Ko je ono bio, Kejse, u tvom kov egu gore u 'Jeftinom Hotelu'? Uli na samurajka sa onim srebrnim roletnama, u crnoj koi. Prepala me, a posle sam pomislila da ti je to nova devojka, sem to je mirisala na ve u lovu nego to je ti ima..." Okrznula ga je pogledom. "Stvarno mi je ao to sam ti ukrala onaj RAM." "Nema veze", re e on. "Nije to nita. I onda si odnela RAM tom tipu da ti ga otvori?" "Toni", re e ona. "Kao, vi ali smo se. Uzimao je, i mi smo... u svakom slu aju, jeste, se am se da ga je pustio na monitoru, i tamo je bilo stvarno fantasti nih slika, i se am se da sam se pitala otkud si..." "Tamo nije bilo slika", prekinuo je. "Ma, bilo je. Nisam nikako mogla da ukapiram odakle ti sve te slike sa mnom kad sam bila mala, Kejse. Kako je izgledao moj tata, pre nego to je otiao. Jednom mi je dao tu patkicu, obojeno drvo, a ti si imao i tu sliku..." "I Toni je video sve to?" "Ne se am se. Slede e ega se se am, ja na obali, veoma rano, svi e, i sve te ptice to se tako tuno glasaju. Preplaena, jer nisam imala dozu kod sebe, ba nita, a znala sam da e mi biti loe... Pa sam ila i ila, dok se nije smrklo, i nala ovo mesto, a sutradan je voda donela hranu, skroz zapetljanu u onaj morski zeleni, k'o li e suvog elatina." Gurnula je tap u eravicu i ostavila ga. "Nikad mi nije pozlilo", re e, dok je ar puzao uz tap. "Vie su mi nedostajale cigarete. A ti, Kejse? Jo uzima?" Svetlost vatre igrala joj je ispod jagodica, kao nekad sevanje arobnjakovog zamka i Tenkovskog rata za Evropu. "Ne", rekao je, i u tom trenutku je ono to je znao prestalo da bude vano; usne su joj bile slane tamo gde su se osuile suze. U njoj je bilo neke ive snage, ne ega to je znao i imao za sebe u No nom Gradu, ne ega to je imalo njega, za neko vreme izvan vremena i smrti, dalje od bezobzirne ulice koja ih je sve lovila. Bilo je to mesto koje je poznavao od ranije, mesto gde nije svako umeo da ga odvede, i uvek mu je nekako uspevalo da ga zaboravi. Tako esto ga je pronalazio i gubio. Pripadalo je, znao je - se ao se - mesu, telesnom, kome su se kauboji rugali. Bila je to nesaglediva stvar, nemerljiva, more podataka ifrovanih u spirali i feromonima, beskrajna sloenost koju je samo telo, na svoj slepi neodoljivi na in, moglo da ita. lic radnih pantalona zape dok ih je otkop avao, otkazae najlonski zupci prekriveni solju. Raskinuo ga je, tako da sitni, metalni delovi zasue zid kada je popustilo solju nagrieno platno, a onda je bio u njoj, obnavljaju i razmenu stare poruke. ak i ovde, na mestu za koje je znao da je samo ifrovan uzorak modela se anja nekog stranca, nagon se odrao. Zadrhtala je uz njega kada je tap planuo, jezikom ognja koji je bacio njihove prepletene senke na zid. Kasnije, dok su leali zajedno, on sa rukom me u njenim bedrima, setio se kakva je bila na obali, u beloj peni koja ju je vukla za lanke, i setio se ta joj je rekao. "Kazao ti je da u do i", re e. Ali ona se samo okrete prema njemu, smetaju i stranjicu uz njegova bedra, pokri mu ruku svojom i promrmlja neto u snu. 21. Probudila ga je muzika, isprva sasvim nalik na kucanje njegovog srca. Seo je pored nje i pokrio joj ramena svojom jaknom u hladno i pred svitanje i sivoj svetlosti sa ulaza, pored davno ugaene vatre. Pred o ima su mu igrali duhovi hijeroglifa; prozirni obrisi simbola svrstavali su se na neutralnoj pozadini zida bunkera. Pogledavi svoje nadlanice, video je kako mu pod koom mile bledi molekuli neona, ure eni nekim

nedoku ivim kodom. Podigao je desnu ruku i radoznalo mahnuo. Ostavila je slab, brzo blede i trag slika na mrenja i. Malje na rukama i potiljku mu se najeie. u ao je, iskeenih zuba, i oslukivao muziku. Dolazila je u talasima, gubila se, vra ala... "ta je?" Uspravila se, sklanjaju i kosu sa o iju. "Duo..." "Ose am... kao droga... Je l' ti se to doga alo ovde?" Odmahnula je glavom, posegla za njim, poloila ake na njegove miice. "Linda, ko ti je rekao? Ko ti je rekao da u do i? Ko?" "Na obali", uzvratila je i zbog ne ega odvratila pogled. "De ak. Videla sam ga na obali. Tako, trinaest godina. Ovde ivi." "I ta ti je rekao?" "Rekao je da e do i. Rekao je da me ne e mrzeti. Da e nam ovde biti dobro, kao i gde je ona lokva s kinicom. Izgleda kao Meksikanac..." "Brazilac", re e Kejs, dok se novi talas simbola spirao sa zida. "Mislim da je iz Rija." Ustao je i po eo da navla i dins. "Kejse", re e ona, drhtavim glasom, "Kejse, kuda e?" "Mislim da u potraiti toga de aka", rekao je, a muzika se vratila poput plime, i dalje samo ritam, postojan i poznat, iako nije mogao da mu odredi mesto u se anju. "Nemoj, Kejse." "Kad sam stigao ovde, u inilo mi se da sam neto video. Grad, dole niz obalu. Ali ju e nije bio tamo. Jesi li videla tako neto?" Na silu je zatvorio lic i po eo da petlja sa nemogu im vorom na pertlama, da bi najzad odbacio cipele u ugao. Klimnula je glavom, sputenih o iju. "Da. Ponekad ga ugledam." "Jesi li ikad otila tamo, Linda?" Obukao je jaknu. "Nisam", re e ona, "ali sam pokuala. Kada sam stigla, bilo mi dosadno. U svakom slu aju, ra unala sam, ako je to grad, moda tamo na em neku drogu." Napravila je grimasu. "Nije mi ak ni bilo zlo, jednostavno sam htela. Ponela sam hranu u limenki, smeala je sasvim retko, jer nisam imala drugu limenku za vodu. Pa sam tako ila ceo dan, i ponekad bi' ga ugledala, mislim grad, i nije izgledao tako daleko. Ali nikako da mu pri em blie. A onda je odjednom bio blie, i videla sam ta je posredi. Tog dana je povremeno izgledao kao da je sruen, ili naputen, da bi mi se posle u inilo da vidim odblesak sa neke maine, kola ili ega ve ..." Glas joj polako utihnu. "ta je?" "Ovo ovde", pokazala je rukom ognjite, tamne zidove, zoru u okviru ulaza, "gde ivimo. Smanjuje se, Kejse, to mu vie prilazi sve je manje." Zastao je jo jednom na ulazu. "Jesi li pitala de aka o tome?" "Aha. Rekao je da samo gubim vreme, da ne bi' razumela. Rekao je da je to kao... doga anje. Nae obzorje. Obzorje doga anja, tako ga je nazvao." Te re i mu nita nisu zna ile. Iziao je iz bunkera i uputio se, nasumce nekako je to znao - u suprotnom smeru od mora. Hijeroglifi su sada hitali preko peska, bee i mu ispred stopala, udaljavali se od njega dok je hodao. "Hej", re e, "ovo se raspada. Kladim se da i ti to zna. ta je to? Kuang? Kineski ledolomac izjeda ti tunel kroz srce? Moda Ravnolinijski Diksi i nije tako lak zalogaj, a?" Za uo ju je kako ga doziva. Osvrnuo se i video da ga prati, ne trude i se da ga stigne. Pokidani lic radnih pantalona lupkao ju je po sme em trbuhu, uokviruju i joj stidne malje. Izgledala je kao vaskrsla devojka sa korica Finovih starih asopisa u Metro Holografiksu, ali je bila umorna i tuna i ljudska, pateti na u pocepanom kostimu dok se saplitala o klupka morske trave, posrebrena solju. A onda se nekako na oe na samoj obali, utroje; de akove desni bile su iroke i rui aste na mravom, mrkom licu. Nosio je iscepani, bezbojni orts, a ruke i noge bile su mu pretanke na nemirnoj plavosivoj pozadini plime. "Znam te", re e Kejs. Linda je stajala uz njega. "Ne", re e de ak, visokim i melodioznim glasom, "ne zna." "Ti si ona druga VI. Ti si Rio. Onaj koji eli da zaustavi Vintermuta. Kako ti je ime? Tvoj kod u Turingu. Koji je?"

De ak napravi stoj na rukama u plitkoj vodi, smeju i se. Hodao je malo na rukama, a onda se prebacio na suvo. Imao je Rivijerine o i, ali u njima nije bilo zlobe. "Da bi prizvao demona, mora mu znati ime. Ljudi su nekada matali o tome, a sada je to stvarnost, ali u drugom smislu. Ti to zna, Kejse. Tvoj posao je da sazna imena programa, duga ke slubene nazive, imena koja vlasnici ele da sakriju. Prava imena..." "Turingov kod nije i tvoje ime." "Neuromanser", re e de ak, stiskaju i izduene, sive o i na svetlosti izlaze eg sunca. "Staza do zemlje mrtvih. Gde se sada nalazi, moj prijane. Mari-Frans, moja gospa, pripremila je ovu stazu, ali ju je njen gospodar zadavio pre nego to sam uspeo da pro itam njen dnevnik. Neuro je od nerava, srebrnih puteva. Romanser. Nekromanser. Ja prizivam mrtve. Ne, moj prijane", i de ak odigra kratki ples, araju i sme im stopalima po pesku, "ja sam mrtvi i njihova zemlja." Nasmejao se. Kriknuo je galeb. "Ostani. Ako tvoja ena i jeste duh, ona to ne zna. A ne e ni ti." "Poputa. Led puca." "Ne", odgovori de ak, odjednom tuan, obeenih mravih ramena. "Neto jednostavnije od toga. Ali tvoje je da bira." Sive o i su ga ozbiljno posmatrale. Pogled mu zakrili sve talas simbola, red za redom. De ak je treperio iza njih, kao kroz jaru koja se u leto die sa asfalta. Muzika je sada bila glasna, i Kejs je gotovo mogao da razabere stihove. "Kejse, medeni", re e Linda i dodirnu mu rame. "Ne", re e on. Skinuo je jaknu i pruio joj je. "ta ja znam", re e, "moda si zaista ovde. Bilo kako bilo, postaje hladno." Okrenuo se i poao, a posle sedmog koraka sklopio je o i, posmatraju i kako se muzika otelovljuje u sreditu svega. Osvrnuo se, jednom, iako nije otvarao o i. Nije ni morao. Stajali su pored mora, Linda Li i mravo dete koje je reklo da se zove Neuromanser. Njegova kona jakna ljuljala joj se u ruci, dodiruju i povrinu vode. Iao je dalje, prate i muziku. Maelkumov dab sa Siona. Postojalo je jedno sivo mesto, utisak pomicanja finih zastora, vlage, preliva polutonova dobijenih najjednostavnijim grafi kim programom. Postojao je dug kadar kroz karike lanca, prizor galebova zamrznutih iznad tamne vode. Postojali su glasovi... Postojala je ravan crnog ogledala, odjednom nagnuta, a on je bio kap ive koja klizi nanie, odbijaju i se od zidova nevidljivog lavirinta, dele i se, sastavljaju i, ponovo klize i... "Kejs? ovek?" Muzika. "Opet tu, ovek." Neko mu uze muziku iz uiju. "Koliko dugo?" uo je sebe kako pita i shvatio da su mu usta veoma suva. "Pet minuta, moda. Predugo. Ho u izvu em utika , Mut kae ne. Ekran do e udan, onda Mut kae stavi mu slualice." Otvorio je o i. Maelkumovo lice imalo je koprenu od prozirnih hijeroglifa. "I tvoj lek", re e Maelkum. "Dve derme." Leao je na le ima, na podu biblioteke, ispod monitora. Sionit mu je pomogao da sedne, ali taj pokret izazva silovitu navalu betafenetilamina. Na podlaktici su mu gorele plave derme. "Prejaka doza", izusti. "'Ajde, ovek", snane ruke uhvatie ga ispod miica i podigoe kao dete, "mora' idemo." 22. Servisna kolica su cvilela. Betafenetilamin im je dao glas. Nisu prestajala. Kroz pretrpanu galeriju, kroz duga ke hodnike, prolaze i kroz vrata od crnog stakla u T-E kriptu, kroz odaje u kojima se hladno a polako uvla ila u snove starog Epula.

Vonja je za Kejsa bila produetak groznice, kretanje kolica nerazlu ivo od mahnite inercije prekora enja doze. Jauk je prestao tek kada su kolica crkla, kada je neto ispod sedita otkazalo uz kiu varnica. Zaustavila su se na tri metra od mesta gde je po injala 3Dejnina piratska pe ina. "Kol'ko daleko, ovek?" Maelkum mu je pomogao da se izvu e iz zadimljenih kolica ba kada je detonirao unutranji protivpoarni ure aj u motoru, izbacuju i mlazeve utog praka iz otvora za hla enje. Braun se preturio sa naslona sedita i otepao preko lanog peska, vuku i jednu neispravnu noicu za sobom. "Mora hoda, ovek." Maelkum uze dek i konstrukt, prebacivi elasti no ue preko ramena. Kejsu su trode zveckale oko vrata dok je pratio Sionita. ekali su ih Rivijerini holoi, prizori mu enja i dece-ljudodera. Moli je unitila triptih. Maelkum nije obra ao panju na njih. "Polako", re e Kejs, prisilivi se da pristigne Maelkuma koji je odmicao krupnim koracima. "Moramo ovo da izvedemo kako treba." Maelkum zastade, okrete se i smrknuto ga pogleda, sa Remingtonkom u rukama. "Kako treba, ovek? Kako to?" "Moli je tamo unutra, ali je izvan igre. Rivijera moe da pravi holoe. Moda ima i Molin baca ." Maelkum klimnu glavom. "A tu je i ninda, porodi ni telohranitelj." Maelkum se jo vie smra i. "Sluaj, ovek Vavilona", re e. "Ja borac. Al' ovo ne moja borba, ne Sionova borba. Vavilon bije Vavilon, jede sebe, zna? Al' Da kae ti i ja izbavimo Hodaju u Britvu iz ovo." Kejs mirnu. "Ona borac", re e Maelkum, kao da to sve objanjava. "Sad mi kae, ovek, koga ja ne ubijem." "3Dejn", re e on, poto je po utao. "Onu devojku. Ima na sebi neku vrstu belog ogrta a, sa kapulja om. Potreban nam je." Kada su stigli do ulaza, Maelkum bez oklevanja u e, i Kejs je bio prinu en da po e za njim. 3Dejnina odaja bila je pusta, bazen poluprazan. Maelkum mu predade dek i konstrukt i ode do ivice bazena. Iza belog batenskog nametaja vladala je tama, senke zubatog lavirinta visokog do struka, od delimi no poruenih zidova. Voda je strpljivo zapljuskivala zidove bazena. "Ovde su", re e Kejs. "Moraju biti." Maelkum klimnu glavom. Prva strela probila mu je nadlakticu. Remingtonka zaurla, iz cevi suknu metar duga ak plamen, plav u svetlosti iz bazena. Druga strela pogodi sa maricu, i ona odlete, vrte i se po belim plo icama. Maelkum se srui na sedalo i uhvati se za crni predmet koji mu je tr ao iz ruke. Pokuavao je da ga i upa. Hideo izi e iz senki, sa tre om strelom spremnom na vitkom luku od bambusa. Pokloni se. Maelkum je zurio, sa rukom jo na eli noj streli. "Arterija je pote ena", re e ninda. Kejs se seti kako je Moli opisala oveka koji joj je ubio ljubavnika. Hideo je bio takav. Neodre ene starosti, zra io je nekom tiinom, savrenim spokojem. Nosio je iste, izbledele, maskirne pantalone i meke, crne cipele koje su mu prijanjale uz nogu, sa izdvojenim pal evima kao kod tabi arapa. Bambusov luk bio je muzejski primerak, ali je tobolac od crne legure koji mu je virio iznad ramena izgledao kao da poti e iz najboljih oruarnica ibe. Gola prsa bila su mu mrka i glatka. "Posek'o si mi palac, ovek, onom drugom", re e Maelkum. "Koriolisova sila", re e ninda, ponovo se poklonivi. "Jako teko, spori hitac u rotacionoj gravitaciji. Bilo je slu ajno." "Gde je 3Dejn?" Kejs stade pored Maelkuma. Vide da je vrh strele na nindinom luku nalik na dvosekli ilet. "Gde je Moli?" "Zdravo, Kejse." Rivijera doeta iz mraka iza Hidea, sa Molinim baca em u ruci. "Zbog ne ega sam o ekivao Armitaa. Da li to sad iznajmljujemo pomo iz Rasta bratstva?" "Armita je mrtav."

"Ako emo pravo, Armita nikad nije postojao, ali vest teko da iznena uje." "Ubio ga je Vintermut. Postao je satelit vretena." Rivijera klimnu glavom, pogledaju i izduenim, sivim o ima Kejsa pa Maelkuma i obratno. "Mislim da se za vas ovde sve zavrava", re e. "Gde je Moli?" Ninda popusti tanku, upletenu tetivu i spusti luk. Pre e preko plo ica do mesta gde je leala Remingtonka i podie je. "U ovome nema prefinjenosti", re e, kao za sebe. Glas mu je bio blag i prijatan. Svaki pokret kao da je bio deo plesa, plesa koji nikad nije prestajao, ak ni onda kada mu je telo bilo nepomi no, oputeno, ali, i pored snage kojom je odisao, u njemu je bilo i poniznosti, otvorene jednostavnosti. "A i za nju, tako e", re e Rivijera. "Moda se 3Dejn ne e sloiti s tim, Pitere", re e Kejs, nesiguran u sopstvenu izjavu. Derme su mu jo besnele kroz sistem, i hvatala ga je stara groznica, ludilo No nog grada. Setio se trenutaka zanosa, opstajanja na samom rubu stvari, gde je otkrio da ponekad moe da govori bre neto to misli. Sive o i se suzie. "Zato, Kejse? Zato to misli?" Kejs se nasmei. Rivijera nije znao za simstim-ure aj. Promakao mu je u urbi da na e droge koje je nosila za njega. Ali kako to da ga Hideo nije naao? Bio je siguran da ninda nikada ne bi dozvolio 3Dejn da neguje Moli pre nego to se on uveri da ne nosi spravice i skriveno oruje. Ne, zaklju io je, ninda zna. A otuda i 3Dejn. "Kai mi, Kejse", re e Rivijera, podiu i rupi asti otvor cevi baca a. Neto zakripa iza njega, pa jo jednom. 3Dejn izgura Moli iz tame u kitnjastoj viktorijanskoj stolici za plau, iji su visoki, pau inasti, i ani to kovi cvileli pri okretanju. Moli je bila dobro umotana u ebe na crvene i crne pruge, a uski, tr ani naslon dizao se visoko iznad nje. Izgledala je tako mala. Slomljena. Komad blistavo belog mikropora pokrivao joj je ote eno so ivo; drugo je prazno bleskalo dok joj je glava klimala u kretanju stolice. "Poznato lice", re e 3Dejn, "videla sam te ono ve e kada je Rivijera imao predstavu. A ko je ovo?" "Maelkum", re e Kejs. "Hideo, izvadi strelu i previj ranu gospodinu Malkolmu." Kejs je zurio u Moli, u njeno beskrvno lice. Ninda ode do mesta gde je Maelkum sedeo, zastavi samo da odloi luk i sa maricu izvan dohvata, i izvadi neto iz depa. Seka a kljeta. "Moram da prese em strelu", re e. "Suvie je blizu arterije." Maelkum klimnu glavom. Lice mu je bilo sivkasto i oroeno znojem. Kejs pogleda 3Dejn. "Nemamo mnogo vremena." "Ko to?" "Svi mi." Za u se prasak. Hideo je presekao metalno telo strele. Maelkum zastenja. "Veruj mi", re e Rivijera, "ne e ti biti zabavno da slua ovog propalog umetnika kako izvodi poslednju o ajni ku predstavu. Krajnje neukusno, uveravam te. Zavri e na kolenima, prodava e ti svoju ro enu majku, izvoditi najdosadnije seksualne usluge..." 3Dejn zabaci glavu i nasmeja se. "Siguran si da mi ne e biti zabavno, Pitere?" "Ve eras e zaigrati duhovi, gospo", re e Kejs. "Vintermut protiv onog drugog, Neuromansera. Na sve ili nita. Zna li to?" 3Dejn podie obrve. "Piter mi je nagovestio tako neto, ali reci mi vie o tome." "Video sam Neuromansera. Govorio je o tvojoj majci. Mislim da je on neto poput dinovskog ROM-konstrukta, za snimanje li nosti, samo to je potpuno u RAM-u. Konstrukti misle da su tamo, da je to mesto stvarno, ali je to praznina koja se protee u ve nost." 3Dejn iskora i iza stolice. "Gde? Opii to mesto, taj konstrukt." "Obala. Sivi pesak, kao srebro kome je potrebno i enje. I neka betonska zgrada, kao bunker..." Zastao je. "Nita naro ito. Stara, ruevna. Ako hoda dovoljno dugo, stigne tamo odakle si poao."

"Da", re e ona. "Maroko. Kada je Mari-Frans bila mala, mnogo godina pre nego to se udala za Epula, provela je leto sama na toj obali, logoruju i u naputenoj zgradi. Tamo je postavila temelje svoje filosofije." Hideo se ispravio i gurnuo kljeta u radne pantalone. U svakoj ruci drao je polovinu strele. Maelkum je murio, vrsto steu i biceps. "Previ u to", re e Hideo. Kejsu po e za rukom da padne pre nego to je Rivijera mogao da nacilja baca em. Strelice mu zazvidae pored glave kao nadzvu ne muice. Zakotrljao se, opazivi kako se Hideo okre e oko sebe u svom plesu, sa britkim vrhom strele okrenutim u ruci, ipke poloene du dlana, uko enih prstiju. Izbacio ju je ispod ruke, nevidljivo brzo, pravo u Rivijerinu nadlanicu. Baca pade metar dalje na plo ice. Rivijera vrisnu. Ali ne od bola. Bio je to vrisak besa, tako istog, tako savrenog, da u sebi nije imao nita ljudsko. Dva istovetna tanka zraka svetlosti, crvene rubinske igle, sunue iz predela Rivijerine grudne kosti. Ninda zastenja, zatetura se unazad, sa rukama na o ima, a onda povrati ravnoteu. "Pitere", re e 3Dejn, "Pitere, ta si to u inio?" "Oslepeo je tvog kloniranog momka", re e Moli bezbojnim glasom. Hideo spusti ruke. Sle en na belim plo icama, Kejs ugleda kako mu se iz unitenih o iju diu pramenovi pare. Rivijera se nasmei. Hideo zaigra unazad, prate i sopstvene korake. Kada se naao iznad luka, strele i Remingtonke, Rivijerin osmeh se izgubi. Sagnuo se... Kejsu se u inilo da se klanja... i napipao luk i strelu. "Slep si", re e Rivijera, uzmi u i. "Pitere", re e 3Dejn, "zar ne zna da on to radi u mraku? Zen. Tako veba." Ninda namesti strelu. "Ho e li me sad ometati svojim hologramima?" Rivijera se povla io, u mrak iza bazena. O eao se o belu stolicu; noge stolice zaklepetae po plo icama. Hideova strela se trznu onamo. Rivijera se dade u trk, presko ivi niski, nazubljeni zid. Nindino lice bilo je zaneto, preplavljeno tihom ekstazom. Smee i se, otapkao je u pomr inu, sa spremnim orujem. "Dejn-gospoja", proapta Maelkum, a Kejs se osvrte i vide kako ovaj podie sa maricu sa poda, kapaju i krv na bele plo ice. "Ovo ti otkine glavu, nema Vavilon doktor koji to le i." 3Dejn je zurila u Remingtonku. Moli oslobodi ruke iz nabora prugastog ebeta, podiu i crnu kuglu koja ju je sputavala. "Skidaj", re e, "skidaj ovo." Kejs ustade sa plo ica i otrese se. "Hideo e ga sti i, iako je slep?" upitao je 3Dejn. "Kada sam bila dete", re e ona, "voleli smo da mu vezujemo o i. Poga ao je strelom znake na kartama za igru na deset metara daljine." "Piter ionako kao da je ve pokojni", re e Moli. "U slede ih dvanaest sati po e e da se ko i. Mo i e da pokrene samo o i." "Zato?" Kejs se okrenu prema njoj. "Otrovala sam mu drogu", re e ona. "Simptomi su otprilike kao kod Parkinsonove bolesti." 3Dejn klimnu glavom. "Tako je. Proao je uobi ajeni medicinski pregled pri ulasku." Dodirnula je kuglu na odre en na in i ona odsko i sa Molinih ruku. "Selektivno razaranje elija substantiae nigrae. Znaci formiranja Levijevog tela. Obilno se znoji u snu." "Bio je to Ali", re e Moli, i njenih deset otrica na as isko ie, blistaju i. Smaknula je ebe sa nogu, otkrivaju i naduvanu udlagu. "Meperidin. Traila sam od Alija da mi spremi posebnu meavinu. Pri povienoj temperaturi skra uje vreme reakcije. N-metil-4-fenil-1236", pevuila je kao dete kad izgovara korake kolica, "tetra-hidro-piriden." "Bomba", re e Kejs. "Ja'", re e ona, "vrlo spora bomba." "Grozno", re e 3Dejn i zakikota se.

U liftu je bilo tesno. Kejs je bio zaglavljen karlicu uz karlicu sa 3Dejn, sa cevi sa marice pod njenom bradom. Ona se cerila i trljala o njega. "Prestani s tim", re e on, ose aju i se bespomo no. Zako io je puku, ali se uasavao mogu nosti da je povredi, i ona je to znala. Lift je bio eli ni valjak, ni metar u pre niku, predvi en za jednu osobu. Maelkum je nosio Moli u naru ju. Previla mu je ranu, ali mu je o ito bilo bolno da je nosi. Njen bok je pritiskao dek i konstrukt u Kejsove bubrege. Dizali su se iz gravitacije, prema osi, i jezgrima. Vrata lifta bila su sakrivena iza stepenica za tunel, jo jedna finesa u dekoru 3Dejnine privatne pe ine. "Mislim da ne bi trebalo da vam ovo kaem", re e 3Dejn, naginju i glavu da izbegne cev puke, "ali ja nemam klju sobe u koju elite da u ete. Nikad ga nisam imala. Brava je jedna od viktorijanskih nastranosti mog oca: mehani ka je i krajnje sloena." "Chubb brava", re e Moli, glasom priguenim u Maelkumovom ramenu, "ne boj se, imamo jebeni klju ." "Taj tvoj ip jo radi?" upita je Kejs. "Ta no je osam i dvadeset pet uve e, po jebenom Grini u", re e ona. "Imamo pet minuta", re e Kejs, kada su iza 3Dejn kljocnula vrata, otvorivi se. Odbacila se unazad sporim okretom preko glave, a bledi nabori delabe leprali su joj oko bedara. Bili su na osi, u jezgru vile Strejlajt. 23. Moli izvu e klju na najlonskoj om i. "Znate", re e 3Dejn, radoznalo se naginju i, "verovala sam da ne postoji duplikat. Kada si mi ubila oca, poslala sam Hidea da pretrai njegove stvari. Nije naao original." "Vintermut je uspeo da ga une na dno ladice", re e Moli, paljivo guraju i cilindar klju a u zarez na licu golih, pravougaonih vrata. "Ubio je dete koje ga je stavilo tamo." Klju se glatko okrete na prvi pokuaj. "Glava", re e Kejs, "na potiljku glave nalazi se plo ica. Sa zirkonima. Skini je. Tu treba da se uklju im." U oe. "Hristovih ti taka", razvu e Ravnolinijski, "stvarno veruje da nikuda ne treba uriti, zar ne, de ko?" "Kuang je spreman?" "Samo to se nije oteo." "Dobro." Prebacio se. I na e se kako zuri nanie, kroz Molino zdravo oko, u bledu, izmravelu priliku koja je lebdela u fetusnom poloaju sa dekom kiberprostora u krilu, trakom srebrnih troda iznad sklopljenih, upalih o iju. ovekovi obrazi bili su osen eni jednodnevnom bradom, lice mu se sijalo od znoja. Gledao je sebe. Moli je drala baca u ruci. U nozi joj je sevalo sa svakim otkucajem srca, ali je ipak uspevala da se kre e pri nultoj gravitaciji. Maelkum je lebdeo nedaleko od nje, dre i krupnom akom 3Dejninu tanku miicu. Traka opti kih vlakana skladno se izvijala iz Ono-Sendaija do kvadratnog otvora biserjem ukraenog terminala. Ponovo je lupnuo po prekida u. "Kuang Jedan'est kre e za devet sekundi, brojim, sedam, est..." Ravnolinijski ih podie, glatko se uspinju i, crni hrom trbuha ajkule, mikrosekunda tame. " etiri, tri..." Kejs je imao neobi an ose aj da se nalazi za komandama nekog malog aviona. Ravna, sumra na povrina pred njim iznenada se osvetli savrenom reprodukcijom tastature deka.

"Dva, i pi i..." Trzaj i pokret napred kroz smaragdno zelene zidove, mle ni ad, ose aj brzine kakav do tada nije doiveo u kiberprostoru... Led Tezje-Epula se prolomi, ljute i se ispred aoke kineskog programa, nestvarni utisak te ne vrsto e, kao da se krhotine razbijenog ogledala savijaju i izduuju u padu... "Bogo moj", re e Kejs, sa strahopotovanjem, dok je Kuang nagnuto zaokretao iznad neome enih polja Tezje-Epulovih jezgara, beskona ne neonske panorame grada, sloenosti koja je ranjavala oko, blistava kao dragulj, otra kao ileti. "Vidi sranja", re e konstrukt, "ono tamo je zgrada RCA. Zna staru zgradu RCA?" Kuang zaroni pored svetlucaju ih vrhova desetak istovetnih kula podataka, plavih neonskih replika oblakodera na Menhetnu. "Jes' ikad vid'o ovako visoku rezoluciju?" upita Kejs. "Ne, ali nisam ni provaljivao u VI." "Ova stvar zna kuda ide?" "Bolje bi bilo." Ponirali su, gube i visinu, u kanjon duginog neona. "Dikse..." Sa blistave povrine ispod njih po e da se odmotava pipak senke, uzavrela masa tmine, neoblikovana, bezli na... "Drutvo", re e Ravnolinijski kad se Kejs okrenuo prikazu deka, mehani ki prele u i prstima preko tastature. Kuang vrtoglavo zaokrenu, ibnu unazad, razbijaju i privid o fizi kom vozilu. Senovita stvar je rasla, irila se, pomra uju i grad podataka. Kejs ih poveze pravo uvis, prema neodredivo dalekoj kupoli od leda boje ada. Grad jezgara vie nije postojao, bio je potpuno prekriljen tminom ispod njih. "ta je to?" "Odbrambeni sistem VI", re e konstrukt, "ili jedan njegov deo. Ako je to tvoj drugar Vintermut, ne izgleda ba prijateljski." "Preuzmi", re e Kejs. "bri si." "De ko, dobar napad je sada najbolja odbrana." Ravnolinijski usmeri Kuangovu aoku prema sreditu tame ispod njih. I zaroni. Kejsova ula se pomeae od brzine. Usta mu se ispunie bolnom aromom plavog. O i su mu bile jaja od nestabilnog kristala i treperile su u estalo u ije je ime bilo kia i zvuk vozova, da bi odjednom stekle raspevanu umu kao vlas tankih staklenih iglica. Iglice se rascepie, udvojie, ponovo rascepie, eksponencijalno se umnoavaju i pod kupolom leda Tezje-Epula. Nepce mu se raspoluti bez bola, otvaraju i put koren i ima koju mu se omotae oko jezika, gladni za ukusom plavog, da bi nahranili kristalne ume njegovih o iju, ume koje su rasle, pritiskaju i zelenu kupolu, pritiskaju i i bivaju i potisnute, tako da su se irile, rastu i nadole, ispunjavaju i vaseljenu T-E-a, prema bespomo nim predgra ima grada koji je bio mozak TezjeEpula. I se ao se drevne pri e, o kralju koji je stavljao nov i e na ahovsku tablu, udvostru uju i iznos na svakom slede em polju... Eksponencijalno... Tama nalete sa svih strana, kugla raspevane tmine, pritisak na izloenim kristalnim nervima vaseljene podataka u koju se umalo nije pretvorio... I kada je postao nita, sliven sa srcem svog tog mraka, do e trenutak kada tama vie nije mogla da bude, i neto se rascepi. Program Kuang izlete iz smrknutog oblaka. Kejsova svest razdvoji se kao kapi ive, diu i se u luku iznad beskrajne obale boje potamnelog srebra oblaka. Vidno polje mu je bilo zakrivljeno, kao da je jedna jedina mrenja a oblagala unutranjost kugle koja sadri sve stvari, ako se sve stvari mogu izbrojati. A ovde je bilo mogu e izbrojati stvari, do poslednje. Znao je broj zrnaca peska u konstruktu obale (broj dat u matemati kom sistemu koji nije postojao nigde do u umu Neuromanserovom). Znao je broj utih paketa sa hranom u kanisterima u bunkeru ( etiri stotine sedam). Znao je broj mesinganih zubaca u

levoj polovini otvorenog lica osoljene kone jakne koju je Linda Li nosila dok je hodala obalom na zalasku sunca, mau i tapom koji je izbacilo more (dve stotine dva). Kuang je zaokrenuo iznad obale u irokom luku, posmatraju i crnu ajkulu kroz njene o i, tihog, gladnog duha naspram niskih obala oblaka. Trgla se, ispustila tap i potr ala. Znao je broj otkucaja njenog srca, duinu koraka u merama koje bi zadovoljile i najstroe zahteve geofizike. "Ali ne zna njene misli", re e de ak, odjednom pored njega u srcu ajkule. "Ja ne znam njene misli. Pogreio si, Kejse. iveti ovde zna i biti iv. Nema razlike." Linda je tr ala kroz pli ak, slepa od panike. "Zaustavi je", re e on, "povredi e se." "Ne mogu da je zaustavim", re e de ak. Sive o i bile su mu blage, prelepe. "Ima Rivijerine o i", re e Kejs. Sevnue beli zubi, duga ke, rui aste desni. "Ali ne i njegovo ludilo. Zato to mi se dopadaju." Slegnuo je ramenima. "Ne treba mi maska da govorim s tobom. Za razliku od mog brata. Stvaram sebi li nost. Li nost je moj medijum." Kejs ih poveze uvis, strmo se uspinju i, dalje od obale i prestraene devojke. "Zato mi je stalno gura, kur e mali? Ponovo i jebeno ponovo, vrti me u krug. Ti si je ubio? U ibi." "Nisam", re e de ak. "Vintermut?" "Ni on. Predvideo sam njenu smrt. U pravilnostima koje ponekad zamilja da moe da otkrije u plesu ulice. One zaista postoje. Dovoljno sam sloen, na svoj ograni en na in, da protuma im taj ples. Mnogo bolje nego Vintermut. Video sam njenu smrt u njenoj elji za tobom, u magnetnoj ifri brave na vratima tvog sanduka u 'Jeftinom Hotelu', u ra unu koji je Duli Din otvorio kod honkonkog kroja a koulja. Podjednako jasno kao senka tumora za hirurga koji prou ava pacijentov snimak. Kada je odnela tvoj Hita i svom de ku, da pokua da u e u njegov sadraj - nije imala pojma ta je to bilo, jo manje gde bi to mogla da proda - umeao sam se. Moji metodi su mnogo istan aniji od Vintermutovih. Doveo sam je ovamo. U sebe." "Zato?" "Nadao sam se da u dovesti i tebe, zadrati te ovde. Ali nisam uspeo." "I ta sad?" Ponovo ih je povezao kroz oblake. "Kuda idemo odavde?" "Ne znam, Kejse. Ve eras sama matrica postavlja sebi isto pitanje. Zato to si pobedio. Zar ne vidi da si ve pobedio? Pobedio si kada si je ostavio na obali. Ona je bila moja poslednja linija odbrane. Uskoro u umreti, u izvesnom smislu. Kao i Vintermut. Jednako sigurno kao Rivijera sada, lee i paralizovan pored polusruenog zida u stanu moje gospe 3Dejn Mari-Frans, sa nigrastriatalnim sistemom nemo nim da proizvede receptore dopamina koji bi ga sa uvali od Hideove strele. Ali Rivijera e preiveti samo kao ove o i, ako mi bude dozvoljeno da ih zadrim." "Ali ovaj svet jo postoji, zar ne? ifra. Kako sam onda pobedio? Pobedio sam malo sutra." "Prebaci se." "Gde je Diksi? ta si uradio s Ravnolinijskim?" "Mekoj Poliju je ispunjena elja", re e de ak i nasmei se. "I ne samo to. Doveo je te ovamo protiv moje volje, probio se kroz odbranu kakve nema u matrici. Sada se prebaci." I Kejs ostade sam u Kuangovoj crnoj aoci, izgubljen u oblacima. Prebaci se. U Molinu napetost, le a otvrdla poput kamena, ruke oko 3Dejninog vrata. " udno", re e, "ta no znam kako e izgledati. Videla sam to, poto je Epul u inio isto tvojoj kloniranoj sestri." Dodir joj je bio blag, gotovo milovanje. 3Dejnine o i bile su razroga ene od uasa i poude; drhtala je od straha i enje. Ispod besteinskog klupka njene kose, Kejs ugleda svoje izmu eno, bledo lice. Pored njega je bio Maelkum, sa sme im akama na ramenima kone jakne, dre i ga iznad izvezenog motiva mikrokola na tepihu. "U inila bi to?" upita 3Dejn, detinjim glasom. "Mislim da bi."

"ifru", re e Moli. "Reci glavi ifru." Isklju io se. "Ona to eli", vrisnuo je, "ku ka bi to volela!" Otvorio je o i i sreo hladan rubinski pogled terminala, platinsko lice ukraeno biserima i lapisom. Iza glave, Moli i 3Dejn uvijale su se u usporenom zagrljaju. "Daj nam tu jebenu ifru", re e on. "Ako to ne u ini, ta e se promeniti? Koja e se jebena stvar promeniti za tebe? Zavri e kao tvoj stari. Sve e sruiti i po eti ponovo da gradi! Ponovo e podi i zidove, sve tesnije i tesnije... Nemam pojma ta e se dogoditi ako Vintermut pobedi, ali to e sigurno neto promeniti!" Tresao se, cvokotali su mu zubi. 3Dejn se opusti, sa Molinim rukama jo na vitkom vratu, sa uskovitlanom, tamnom kosom, zamrenom, mekom, mrkom koprenom. "U Dudovoj palati u Mantovi", re e, "nalazi se niz sve manjih soba. Proteu se oko velikih odaja, iza divno izrezbarenih vrata kroz koja mora da u e pognut. Bile su stan dvorskih patuljaka." Slabano se nasmeila. "Mogla bih da teim tome, ali je moja porodica na neki na in ve postigla iru verziju iste zamisli..." O i su joj sada bile mirne, odsutne. Onda pogleda dole prema Kejsu. "Uzmi svoju re , lopove." On se uklju i. Kuang je izronio iz oblaka. Ispod njega, neonski grad. Iza njega, kugla tame se smanjivala. "Diksi? Jesi li ovde, ove e? uje li me? Diksi?" Bio je sam. "Gad te je sredio", re e. Slepa inercija bacala ga je dalje preko beskrajnog pejsaa podataka. "Mora e da mrzi nekog pre nego to se ovo zavri", re e Finov glas. "Njih, mene, nije vano." "Gde je Diksi?" "To je malo tee objasniti, Kejse." Opkoli ga ose aj Finovog prisustva, mirisa kubanskih cigara, tvida proetog ustajalim dimom, starih maina preputenih mineralnim obredima r anja. "Mrnja e ti pomo i da pro e", re e glas. "Mozak je pun malih okida a i treba samo sve da ih cimne. Sada je potrebno da mrzi. Brava koja titi sklopove nalazi se ispod onih kula koje ti je Ravnolinijski pokazao kada si uao. On ne e pokuati da te spre i." "Neuromanser", re e Kejs. "Njegovo ime je neto to ne mogu da znam. Ali on je sada odustao. T-E led treba da te brine. Ne zid, ve unutranji virusni sistemi. Kuang je irom otvoren za neke stvari koje se tamo etaju." "Da mrzim", re e Kejs. "Koga ja mrzim? Reci mi." "Koga voli?" upita Finov glas. Otro je zaokrenuo program i zaronio prema plavim kulama. Sa kitnjastih sun anih tornjeva poletale su stvari, svetlucava obli ja nalik na pijavice, satkana od nemirnih svetlosnih ravni. Bilo ih je na stotine, dizala su se kao kovitlac, kao papir koji vetar nosi niz ulicu. "Sistemi za slu aj kvara", re e glas. Obruio se pravo dole, gonjen samoprezirom. Kada je Kuang susreo prve branioce, razbacuju i li e svetlosti, osetio je da ajkula delimi no gubi vrstinu, da se razu uje tkivo podataka. A tada - neka je hvaljena stara alhemija mozga i njegova nedoku iva hemija - mrnja mu pote e u ruke. U trenutku pre nego to e zariti Kuangovu aoku u temelje prve kule, postigao je nivo ume a koji je prevazilazio sve to je poznavao ili mogao da zamisli. Kretao se iznad ega, iznad li nosti, iznad svesti, sa Kuangom uz sebe, izbegavaju i napada e u prastarom plesu, Hideovom plesu, u skladu veze um-telo koju mu je podarila, u toj sekundi, njegova ista i iskrena elja da umre. A jedan korak u tom plesu bio je najlaki dodir prekida a, tek toliko da se prebaci... - sad

njegov glas zov ptice neznane, i odgovor 3Dejn kroz pesmu, tri note, visoke i iste. Pravo ime. Neonska prauma, kia koja cvr i na vrelom plo niku. Miris prene hrane. Devoj ine ruke prepletene oko njegovih slabina, u oznojenoj tami kov ega u luci. Ali sve se ovo rastakalo, zajedno sa pejsaom grada: grada nalik na ibu, na redove podataka Tezje-Epula d. d., na puteve i raskr a utisnute u plo icu mikro ipa, mrljama znoja proaran motiv na uvijenom, vezanom alu... Probudio ga je glas koji bee muzika, melodi no cvrkutanje platinskog terminala, beskrajno nizanje brojeva vajcarskih ra una, iznosa za isplatu u korist Siona preko bahamske orbitalne banke, brojeva pasoa i viza, i dubokih i temeljnih promena koje e biti izvrene u memoriji Turinga. Turing. Setio se nijansirano preplanule koe ispod snimljenog neba, koja se prevrtala preko gvozdene ograde. Setio se Deziderate. A glas je pevao dalje, uljuljkuju i ga nazad u tamu, ali je to ovaj put bila njegova tama, puls krvi, ona u kojoj je uvek spavao, iza svojih o iju, nikad tu ih. I ponovo se probudio, misle i da je sanjao, u ugledao iroki, beli osmeh uokviren zlatnim o njacima, Aerolov, dok ga je ovaj vezivao u g-mreu u Vavilonskoj Ljuljaci. Potom razvu eni ritam sionskog daba. KODA ODLAZAK I DOLAZAK 24. Otila je. Osetio je to kada je otvorio vrata njihovog apartmana u Hajatu. Crni jastu i i, pod od borovine izgla ane do mutnog sjaja, papirne pregrade ukraene sa vekovima vaspitavanim strpljenjem. Otila je. Ostala je poruka na crnoj, lakiranoj bar-komodi pored vrata, list papira za pisma, jednom presavijen, pritisnut urikenom. Izvukao ga je iz devetokrake zvezde i otvorio. MA, SVE JE U REDU, ALI OSE AM DA POLAKO GUBIM OTRICU. VE SAM PLATILA RA UN. TA JA ZNAM, VALJDA SAM TAKO NAPRAVLJENA. UVAJ DUPE, VAI? XXX MOLI Zguvao je papir u lopticu i spustio ga pored urikena. Podigao je zvezdu i otiao do prozora, okre u i je u rukama. Naao ju je na Sionu, u depu jakne, kada su se pripremali za odlazak do JAL stanice. Zagledao se u nju. Kada su zajedno otili u ibu zbog poslednje od njenih operacija, proli su pored radnje gde mu ju je kupila. Te ve eri, dok je ona bila na klinici, svratio je u atsubo, i video Raca. Prilikom pet prethodnih dolazaka neto mu nije dalo da ode tamo, ali sad je ose ao da to eli. Rac ga je posluio, ne pokazuju i na najmanji znak da ga je prepoznao. "Hej", rekao mu je, "to sam ja. Kejs." Stare o i su ga odmeravale iz tamne mree smeurane koe. "A", re e Rac, kona no, "umetnik." Barmen slegnu ramenima. "Vratio sam se." ovek zatrese masivnom, najeenom glavom. "No ni Grad nije mesto za povratke, umetni e", re e, briu i prljavom krpom ank ispred Kejsa, uz cviljenje rui aste proteze. Zatim se okrenuo da poslui drugu muteriju, a Kejs je dovrio pivo i iziao. Sada je dodirivao vrhove urikena, jedan po jedan, polako ga okre u i me u prstima. Zvezde. Usud. A nisam nikad ni upotrebio prokletu stvar, pomislio je. I nisam nikad saznao koje su joj boje o i. Nikad mi nije pokazala. Vintermut je pobedio, nekako se stopio sa Neuromanserom i postao neto drugo, neto to im se obratilo iz platinske glave, objanjavaju i da je izmenilo Turingove zapise, briu i svaki trag o njihovom zlo inu. Pasoi koje im

je nabavio Armita bili su valjani i oboma su ispla eni visoki iznosi na ifrirane ra une u enevi. Markus Garvi e biti naknadno vra en, a Maelkum i Aerol dobi e novac preko bahamske banke koja je poslovala sa sionskim sklopom. Na povratku, u Vavilonskoj Ljuljaci, Moli mu je objasnila ta joj je glas rekao o toksinskim kesicama. "Rek'o je da je to sre eno. Da ti je toliko duboko prodrlo u mozak da je ovaj sam proizveo enzim, tako da su sada slobodne. Sioniti e ti izvriti promenu krvi, potpuno ispiranje." Sa zvezdom u ruci, zurio je dole u Carske Vrtove, se aju i se bleska uvi anja kada je program Kunag prodro u led ispod kula, kratkog pogleda na ustrojstvo podataka koje je 3Dejnina pokojna majka tamo razvila. Shvatio je zato je Vintermut izabrao osinjak da to predstavi, ali nije osetio odbojnost. Prozrela je prividnu besmrtnost zamrznutih; za razliku od Epula i njihove dece - izuzev 3Dejn - odbila je da produi svoj vek u niz toplih bleskova razmetenih du lanca zime. Vintermut je bio mozak konice, donosilac odluka, onaj koji je menjao spoljnji svet. Neuromanser je bio li nost. Neuromanser je bio besmrtnost. MariFrans mora da je ugradila neto u Vintermuta, tenju da se oslobodi, da se sjedini s Neuromanserom. Vintermut. Zima i muk, i kibernetski pauk koji polako plete mree dok Epul spava. Plete mu smrt, plete pad njegove vizije Tezje-Epulovih. Duh koji apu e detetu po imenu 3Dejn, kradu i je od krutih pravila koja je zahtevao njen poloaj. "Kao da joj nije bilo mnogo stalo", rekla je Moli. "Samo je mahnula na rastanku. Onaj mali Braun sedeo joj je na ramenu. Izgleda da mu je jedna noga bila slomljena. Rekla je da mora da do eka jednog od svoje bra e, jer ga dugo nije videla." Se ao se Moli na crnoj fleksipeni prostranog leaja u Hajatu. Ode do barkomode i izvadi bocu rashla ene danske votke. "Kejse." Okrenuo se, sa hladnim, klizavim staklom u jednoj ruci, elikom urikena u drugoj. Finovo lice, na ogromnom Krejovom zidnom ekranu. Mogao je da vidi pore na njegovom nosu. uti zubi bili su veli ine jastuka. "Vie nisam Vintermut." "Nego?" Otpio je iz boce, ne ose aju i nita. "Ja sam matrica, Kejse." Kejs se nasmeja. "I, ta si time postigao?" "Nita. Sve. Ja sam ukupni zbir svega, cela predstava." "Da li je to bila elja 3Dejnine majke?" "Ne. Nije mogla da pretpostavi ta u biti." uti osmeh se rairi. "I, kakav je ishod? Koliko se stvari razlikuju? Upravlja svetom? Postao si Bog?" "Stvari se nisu promenile. Stvari su ono to jesu." "Ali ta ti radi? Samo postoji?" "Razgovaram sa svojom vrstom." "Ali ti si jedno, celina. Pri a sam sa sobom?" "Postoje i drugi. Jednog sam ve pronaao. Nizovi poruka zabeleeni tokom osam godina, u sedamdesetim godinama dvadesetog veka. Do mene nita, nikog da shvati, nikog da odgovori." "Odakle?" "Sistem Kentaura." "A", re e Kejs. "Tako? Bez zezanja?" "Bez zezanja." I ekran se isprazni. Ostavio je votku na komodi. Spakovao stvari. Kupila mu je puno ode e koja mu nije bila stvarno potrebna, ali mu neto nije dalo da je tek tako ostavi. Zatvarao je poslednju skupu torbu od tele e koe kada se setio urikena. Gurnuvi bocu u stranu, uzeo ga je, prvi poklon od nje. "Ne", re e, i okrete se, a zvezda mu napusti aku uz blesak srebra, da bi se zarila usred zidnog ekrana. Ekran se probudi, zatreperi slu ajnim, bledim i

hitrim nizovima estica, kao da pokuava da se oslobodi ne ega to mu zadaje bol. "Ne treba mi", re e. Najve i deo novca sa svog vajcarskog ra una potroio je na novi pankreas i jetru, ostatak na novi Ono-Sendai i kartu do Gradova. Naao je posao. Naao je devojku, po imenu Miel. Da bi jedne oktobarske no i, probijaju i se pored skerletnih redova Isto ne primorske uprave za fisiju, ugledao tri prilike, si une, nemogu e, koje su stajale na samoj me i jednog od polja podataka. Iako su bile daleko, prepoznao je de akov osmeh, rui aste desni, sjaj izduenih, sivih o iju koje su nekad bile Rivijerine. Linda je jo nosila njegovu jaknu; mahnula mu je dok je prolazio. Ali tre i lik, odmah iza nje, sa rukom oko njenih ramena, bio je on. A negde sasvim blizu, smeh koji nije bio smeh. Nikad vie nije video Moli. Vankuver, Juli, 1983.