Glava I SAVET KOMESARA MILANA AIMOVIA KAO BAZA NA KOJOJ JE PONIKLA NEDIEVA KVISLINKA UPRAVA

PRIPREME ZA FORMIRANJE PRVE KVISLINKE UPRAVE U OKUPIRANOJ SRBIJI

Da bi ostvarili svoje vojne, privredne, politike i druge planove, kao to smo videli u uvodnom delu teksta, Nemci su u okupiranoj Srbiji, odmah po dolasku, izgradili sloen mehanizam okupacione vlasti, koji je bio sastavljen od vie komponenata. Iz istih razloga nemaki okupacioni aparat je preduzeo mere da se obnovi stari, predratni aparat vlasti, odnosno da se formira kvislinka uprava, koja bi im omoguila da nesmetano sprovode svoje agresivne ciljeve. Ve u samom aktu o kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije, od 17. aprila 1941, u tzv. Odredbama o primirju" izmeu nemake i jugoslovenske oruane sile, izriito je naglaeno da e pripadnici andarmerije i policije morati odmah da se vrate na svoja ranija mesta i da obavljaju iste poslove kao i ranije, ali za raun novog gospodara, nemakog okupatora: Organi andarmerije i policije, koji su morali da napuste svoja mirnodopska mesta s odstupajuim trupama, imaju se smesta uputiti na svoju redovnu dunost. U svojim mirnodopskim mestima moraju se odmah javiti nemakim posednim trupama. Za povratak, koji se ima izvriti bez vatrenog oruja, mogu se kod odstojanja veeg od dnevnog mara upotrebiti motorna vozila. Ova moraju biti snabdevena belim zastavama, a vozari moraju biti snabdeveni putnim ispravama. andarmerijske oficire i andarme ne upuivati u krajeve slobodne Hrvatske i one krajeve okupirane od Maara, Bugara i eventualno Rumuna. O ovome se raspitati kod nemakih vlasti", reeno je u jednom delu Odredbe o izvrenju primirja izmeu nemake i jugoslovenske oruane sile". 1 Odmah posle potpisivanja akta o kapitulaciji, nemaki vojni i okupacioni organi intenzivno su radili na obrazovanju jedne centralne kvislinke uprave" za celu Srbiju. Razume se da su reenja traena, pre svega, u redovima predratnih buroaskih politiara koji su sa Nemakom i ranije blisko saraivali. Kao potencijalni kandidati za obrazovanje kvislinke vlade" u Srbiji, dolazili su u obzir, na primer: Dragia Cvetkovi, Aleksandar Cincar-Markovi, Milan Aimovi, Dimitrije Ljoti, Dragi Jovanovi i drugi pronemaki orijentisani pojedinci iz politikog ivota Kraljevine Jugoslavije.
1

AVII, Fond Izbeglike kraljevske vlade, Ka 97.

25

Dr Gerhard Fajne, savetnik Nemakog poslanstva u Beogradu, koji je bio dobro obaveten o prilikama ne samo u Srbiji ve i u Jugoslaviji, 2 poslao je izvetaj ministru inostranih poslova Joahimu Ribentropu 17. aprila 1941, u kome ga obavetava da je toga dana bivi predsednik jugoslovenske vlade Dragia Cvetkovi doao iz Nia (gde je tada boravio) u Beograd u pratnji Nemaca; da je u gradu ostao nekoliko sati da pregleda svoje nepokretnosti i da je tom prilikom izrazio elju da se vrati na vlast. Fajne takoe istie da je neposredno posle toga dobio primedbe od nekih prijatelja" nemakog Raj ha, na primer, od ora Peria, tada direktora agencije Avala", koji je izrazio bojazan od restauracije Cvetkovieve vlade.3 Samo dan kasnije (18. aprila), u vezi s tim, specijalni odred fon Kuensberga, javlja iz Nia, izmeu ostalog, i sledee: Cvetkovi se nalazi u svojoj vili u najboljem zdravlju i van svake opasnosti. On je spreman da doe u Nemaku, ali ne da bi tamo boravio, ve da bi mogao voditi razgovore s ministrom spoljnih poslova Rajha. Cvetkovi moli za dozvolu da putuje u Beograd, kako bi tamo zajedno sa dvojicom regenta i uvara krune, Stankoviem i Peroviem, obrazovao vladu, koja je u tom sastavu ustavna. Cvetkovi naglaava da se njegovo miljenje o Nemakoj i o nemakoj vladi ni u jednom momentu nije promenilo, ve da on svim silama eli da se ispuni zajedniki program. Izgleda da Cvetkovi rauna da je on ustavni predsednik vlade i da za to moe obrazovati vladu."4 Meutim, Cvetkovieva elja da tada stane na elo neke kvislinke uprave u Srbiji, bila je nerelna. Oigledno je da su Nemci drali Cvetkovia u politikoj rezervi. Ali razvojem dogaaja od 6. odnosno 18. do 20. aprila 1941, posebno Hitlerovom odlukom o rasparavanju Jugoslavije, Dragia Cvetkovi je bio iskljuen iz nemakih kombinacija. Osamnaestog aprila, takoe, Fajne dobija iz Ribentropovog kabineta uputstvo da Nemako poslanstvo u Beogradu u to kraem roku stupi u kontakt sa Aleksandrom Cincar-Markoviem: Gospodin ministar spoljnih poslova moli vas da pozovete Cincar-Markovia i da ga pitate kakve ima elje. Tom prilikom moete izjaviti da bismo mi Cincar-Markoviu, ako on eli da doe u Nemaku, rado stavili na raspolaganje vilu i brinuli se o njegovom izdravanju. Ako Cincar-Markovi pretpostavi ostanak u Srbiji, molim Vas da se u sporazumu sa vojnim organima brinete o ispravnom ophoenju s njim i da s njim stalno budete u vezi."5 Nemake okupacione vlasti nisu zaboravile da uzvrate" panju ni Milanu Stojadinoviu, odnosno njegovoj porodici, koja je ivela u Beogradu. Odmah po dolasku u Beograd inili su mnoge usluge njegovoj
2 Dr G. Fajne (Gerhard Feine) bio je pre rata zamenik nemakog poslanika u Beogradu i odravao je prisne kontakte sa mnogim jugoslovenskim politiarima, simpatizerima nemakog Rajha. 3 AVII, Nacionalni arhiv Vaingtona (u daljem tekstu: NAV), N-T-120, 200/153547. 4 AVII, Bon, 2/877879. 5 AVII, NAV, N-T-120, 200/153267.

26

supruzi, a ve 3. maja Nemako poslanstvo u Beogradu izvetava svoje pretpostavljene u Berlinu da supruga Milana Stojadinovia eli da otputuje u glavni grad Rajha, kako bi se sastala sa, Ribentropom i Hitlerom zbog eventualnog povratka njenog mua u Jugoslaviju. 6 Iz navedenih primera, lako se moe zakljuiti da su Nemci u okupiranoj Srbiji traili oslonac i nali ga uglavnom u onom delu srpske buroazije, koja im je bila naklonjena i pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Pod neposrednim uticajem takvih ljudi, na saradnju sa okupatorom odluio se i izvestan broj njihovih poznanika, prijatelja, roaka, poslovnih saradnika, a pojedinci su bili od njih i materijalno zavisni. itava plejada buroaskih politiara, pripadnika raznih graanskih stranaka, meu kojima je bilo bivih predsednika vlada, ministara mnogih resora, poslanika, oficira svih inova, meu kojima i veliki broj generala; zatim, policajaca svih rangova i mnogih drugih stavlja se posle okupacije Srbije u slubu okupatora. Razume se da su opredeljenja za saradnju sa okupatorom bila motivisana raznim pobudama. Jedni to ine svesno gledajui svoju perspektivu u pobedi sila Osovine u drugom svetskom ratu. Takvi su bili, na primer, Aleksandar Cincar-Markovi, Dimitrije Ljoti, sa svojim Zborom", ore Peri, direktor Avale" a u Nedievoj vladi ef dravne propagande, i mnogi drugi otvoreni ili prikriveni nemaki agenti. Drugi, na primer, Dragia Cvetkovi i njegovi istomiljenici, smatrali su da im okupacija moe posluiti kao prelazni period za neke nove planove i ambicije. Trei, meu kojima je vidno mesto zauzimao Milan Nedi, bili su apsolutno ubeeni u pobedu nemakog faizma; raunali su da okupatora treba sluati i uz njegovu podrku naneti poraz Komunistikoj partiji u Srbiji i njenim organizacijama. Najvie je bilo onih koji su se stavili u slubu okupatora, jer su raunali da je vojno-politika situacija i u zemlji i u svetu neizvesna, da se jaem treba pokoriti, a kasnije, kada se situacija bude razbistrila, opredeliti. U svakom sluaju, Nemci su bez velikih tekoa, u relativno kratkom periodu, za svega nekih dvadesetak dana po okupaciji Beograda, odnosno Srbije, uspeli da obrazuju kvislinku upravu, odnosno takozvanu Komesarsku vladu, na elu koje se nalazio Milan Aimovi7 i da uz njenu pomo obnove banovinske i lokalne organe dravne uprave. Treba naglasiti da, uprkos injenici da su Nemci imali na raspolaganju vie kandidata, mandatora, koji bi obrazovali kvislinku vladu, oni, ipak, nisu bili naisto prvih dana okupacije kome od predstavnika srpske buroazije poveriti ovu odgovornu funkciju, i, drugo, nije posto6 AVII, NAV-N-T-120, 200/153209. Stojadinovieva supruga posle posete Berlinu, 30. maja 1941. uputila je Ribentropu srdanu estitku i zahvalnost na prijemu. 7 Milan Aimovi bio je poznat kao Stojadinoviev ovek; ministar unutranjih poslova u Stojadinovievoj vladi 1938/39; iskusan policajac; kolovan u Nemakoj; dugogodinji pomonik ministra unutranjih poslova i veliki neprijatelj komunizma. Predsednik kvislinke komesarske vlade u Srbiji od 30. aprila do kraja avgusta 1941. U Nedievoj vladi ministar unutranjih poslova do 5. novembra 1942. godine. Jedan je od delegata Drae Mihailovia za vezu sa nemakim okupatorskim vlastima i kvislinzima. Poginuo 1945. godine.

27

jalo nikakvo uputstvo, ili linija upravljanja, od Rajha ili OKH o politici koju treba sprovoditi u Srbiji", izjavio je dr Georg Kisel na sasluanju u vojnom zatvoru u Beogradu 24. marta 1947. godine.8 Kisel dalje naglaava da sva saoptenja koja su odozgo dolazila, nosila su negativan karakter i bila su puna nesklonosti prema Srbiji". 9 Prema nekim podacima, okupacione vlasti u Srbiji vodile su prve razgovore oko sastava kvislinke uprave sa Dimitrijem Ljotiem, svojim starim prijateljem. U stanu Dragomira Jovanovia i Tanasija Dinia, u vremenu od 17. do 20. aprila 1941. godine odrano je na tu temu vie sastanaka posredstvom dra Karla Krausa, efa Nemake obavetajne slube u Beogradu.10 U vezi s tim Tanasije Dini, jedan od glavnih funkcionera, takozvane Vlade komesara Milana Aimovia, a kasnije vlade Milana Nedia, izjavio je da su Ljotia naroito podupirali Dore Peri i Danilo Gregori, koji su ak Krausu predali vie varijanti kandidata koji bi uli u vladu" koju bi, eventualno, organizovao Dimitrije Ljoti. Na osnovu ovih predloga Milan Aimovi je trebao da dobije resor unutranjih poslova; Rista Joji ministarstvo finansija; Danilo Vulovi Ministarstvo graevina; Panti, Ministarstvo pota; Ljoti je trebao da bude predsednik uprave, a ja ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Bilo je jo predvienih resora i ljudi, ali ne mogu da se setim, ostalo mi je samo u seanju da se je radilo o nekim Ljotievim pristalicama". 11 Nemci su postepeno dolazili do zakljuka da ne bi bilo oportuno davati Ljotiu jednu ovako znaajnu funkciju, budui da su zborai" jo od 1934. godine nazivani izdajnicima naroda i plaenicima Hitlera, te kao takvi ne bi ni Ljoti ni njegove pristalice imali nikakvog ugleda u narodu".12 I sam Ljoti je dao izjavu Krausu 20. aprila 1941. godine, u kojoj je reeno i sledee: Jedna vlada, koja bi nosila moje ime, ne
8 Dr G. Kisel (Georg Kissel), zamenik dr Harolda Turnera, naelnika Upravnog taba vojnog komandanta Srbije. Bio je dugogodinji slubenik Gestapoa, vii savetnik dravne policije u Nirnbergu. Osuen od strane vojnog suda 3. armije na smrt streljanjem 1947. zbog zloina koje je poinio u Srbiji. 9 AVII, Nemaka arhiva (u daljem tekstu: NA), reg. br. 27-5-11/8, zapisnik o sasluanju dr Kisela od 24. III 1947. 10 Nemaka obavetajna sluba u Srbiji bila je organizovana u dva smera: vojno obavetajna sluba (Abwehr) i sluba nemakog Glavnog ureda bezbednosti (RSHA). I jedna i druga sluba imale su pojedine odeljke i grane. Prvom je rukovodio u Vrhovnoj nemakoj komandi admiral Kanaris, a drugom Hajdrih (Heidrich), ef RSHA, koji je bio potinjen Himleru. I u okupiranoj Srbiji Nemci su obavetajnu slubu organizovali prema ve postojeoj organizacionoj shemi. 11 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1946. godine. Tanasije Dini bio je penzionisani pukovnik vojske Kraljevine Jugoslavije; zamenik komesara za unutranje poslove u vladi M. Aimovia od maja do oktobra 1941; tada je postavljen za izvanrednog komesara za personalne poslove, koju je dunost obavljao do 5. novembra 1942, a od tada do 5. novembra 1943. bio je ministar unutranjih poslova u Nedievoj vladi. Od 5. novembra 1943. do bekstva iz Srbije u Austriju, septembra 1944, bio je ministar socijalnog staranja i narodnog zdravlja. Kao ratni zloinac predat jugoslovenskim vlastima i osuen na smrt. 12 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Krausova zabeleka od 20. IV 1941.

28

bi dovela do nikakvog rezultata. Prvo se narod treba ubediti u to da su Nemci njegovi prijatelji, da mu najbolje ele i da su oni spasioci oveanstva od komunizma. Jedan neistroeni ovek sa svestrano priznatim autoritetom i udarnom snagom mora da preuzme odgovornost nacije, a ja u datoj situaciji nisam ni u kom sluaju pogodan".13 Od svih saradnika okupatora, kojima su bile dodeljene znaajnije funkcije, prvi je stupio u njihovu slubu Dragomir-Dragi Jovanovi, jedan od najveih neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. 14 On je reenjem Upravnog taba nemakog komandanta Srbije 21. aprila 1941. postavljen za izvanrednog komesara grada Beograda, a ve sledeeg dana on je za svog zamenika postavio Miku orevia.15 Institucija Vojnoupravnog komandanta Srbije formirana je 22. aprila 1941. Komanda suvozemnih snaga (OKH) postavila je za prvog vojnoupravnog komandanta generala avijacije Ferstera. On je odmah dao izjavu za tampu i zapretio svima koji se ne budu pokoravali nemakim okupatorima: Kao vojni zapovednik u Srbiji preuzimam sa dananjim danom upravu u zemlji. Ko se mojim zapovestima ne pokorava, vri sabotau i druga krivina dela, postupie se s njim po ratnom vojnom zakonu."16 Odmah po prijemu dunosti (22. aprila), Ferster je na osnovu ve pripremljenih predloga koje su sainili Kraus i Helm, obavestio svoje pretpostavljene komandanta II armije, fon Vajksa, da u najskorije vreme namerava da formira neku srpsku vladu" na elu koje bi se nalazio Milan Aimovi, a za njegove najblie saradnike (komesare) predloio je Tanasija Dinia, ora Peria, Momila Jankovia, Duana Pantia, Stanislava Josifovia, Dimitrija Ljotia i Milosava Vasiljevia. 17 Meutim, vojnoupravnom komandantu nije bilo jasno kakav status treba da ima prva kvislinka administracija u Srbiji, pogotovu to je znao kakav stav prema srpskoj naciji imaju Hitler, Ribentrop i mnogi drugi visoki funkcioneri Rajha. U vezi s tim Franc Nojhauzen, generalni opunomoenik za privredu u Srbiji, izjavio je da je Hitler zadrao prema Srbima isti onaj stav koji su imali Austrijanci 1914. Kao Austrijanac, drao se striktno tog stava nareujui stroge mere prema Srbima. Osim toga, smatrao je da samo Austrijanci poznaju Srbe i da su oni jedino kompetentni da daju ocenu o politikim, privrednim i drugim pitanjima u Srbiji. Stvoreno je miljenje da bi bilo najbolje kada bi Srbija uopte nestala sa geografske karte. Kako jedna ovakva operaIsto. AVII, br. 19/7, k. 1, str. 46, Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia. Dragomir Jovanovi, policijski slubenik; predsednik gradske optine i upravnik grada Beograda; ef dravne bezbednosti u kvislinkom aparatu Nedieve vlade; pobegao iz zemlje sa okupatorima oktobra 1944. Kao ratni zloinac predat jugoslovenskim vlastima i osuen na smrt. 15 AVII, br. 19/7, k. 1, str. 146, Zapisnik o sasluanju Dragomira Jovanovia; citirano sasluanje Tanasija Dinia od 21. februara 1946. 16 AVII, Nedieva arhiva (u daljem tekstu: Na), k. 50, br. reg. 115. 17 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 245/000271.
15 14

29

cija nije bila mogua, Srbi, kao veiti uzronici nemira, morali su to je mogue vie da budu stenjeni i pritisnuti".18 U vezi s tim dr Georg Kisel u citiranom sasluanju istie: Iz navedenih razloga o jednoj srpskoj vladi nije se smelo govoriti. Zbog toga je vojni zapovednik odluio da postavi tzv. komesare, kojima je praktino hteo dati punomo ja vlade. Stav nemakog vrhovnog vodstva bio je utoliko nerazumljiviji, jer uopte nije bilo nemakih snaga da bi se uredila vlastita uprava... Kako nisu postojala uputstva, bili smo upueni na Nemce koji su bili upoznati sa mesnim prilikama. To su bili: savetnik poslanstva Fajne i policijski slubenici Helm i Kraus. Dvojica poslednja i Fuks dobili su uputstva od RSHA da sarauju sa Milanom Aimoviem i Dragim Jovanoviem. Pa je tako Fajnovim pristankom Aimovi opunomoen da sastavi Komesarsku vladu."19 Posle Fersterovog pisma generalu Vajksu od 22. aprila 1941, Aimovi je izbio u prvi plan i sledeih 78 dana on se konsultovao ne samo sa svojim pretpostavljenim nemakim okupatorima ve i sa pojedincima i grupama politiara iz redova srpske buroazije. Boko Kosti, predratni sekretar Ljotievog Zbora" (inae u toku rata Ljotiev lini sekretar) pie u svojoj knjizi Za istoriju naih dana" (Lil, 1949), da su Milan Aimovi i Dimitrije Ljoti, posle konsultovanja koja su obavili sa pojedinim predstavnicima graanskih srpskih politiara, sainili jedan dokumenat u kome su bili precizirani uslovi pod kojima bi se prihvatili voenja civilne srpske uprave. Ti uslovi, prema njemu, bili su sledei: da se potuju odredbe meunarodnog prava, da ostanu u snazi nai graanski i krivini zakoni, kao i nae sudske vlasti, poto je postavljanje policije i Slube bezbednosti od naih organa sama jugoslovenska vlada predvidela ugovorom o primirju; da Srpska pravoslavna crkva ima da nastavi svoj rad nesmetano i sa istom organizacijom i u novoj situaciji, a nae vlasti imaju je u tome dalje pomagati; da naa domaa uprava mora raspolagati svojim finansijama da bi bila u stanju da ini neophodne pomoi, kao: naplata pomoi porodicama ratnih zarobljenika i pomoi nevoljnim, raunajui tu i izbeglice iz ostalih krajeva Jugoslavije; da se lanovi srpske civilne uprave u Beogradu zovu komesarima ministarstva i imaju se smatrati advokatima naeg naroda pred okupacionim vlastima. U ovom smislu potrebna nam je i zvanina potvrda od strane vrhovnog predstavnika nemakih okupacionih vlasti na naem zemljitu; da se u crkvama ima i dalje za vreme slube pominjati ime Nj. V. Kralja Petra II i srpskog patrijarha kao nadlenih arhijereja i da slike Kralja Petra po nadletvima i privatnim domovima imaju ostati i biti potovane, jer mi ostajemo i dalje verni podanici svome
18 AVII, NA, reg. br. 27-5/18, Zapisnik o sasluanju Franca Nojhauzena od 20. IX 1947. Nojhauzen je od 1935. bio nemaki generalni konzul u J u goslaviji i istovremeno osniva prvih organizacija Nacionalsocijalistike radnike partije u Jugoslaviji. Poznavao je dobro jugoslovenske prilike. Nalazio se na elu vojno-privrednog taba, u svojstvu generalnog opunomoenika za privredu, ije je sedite prvih meseci okupacije bilo u Zemunu; glavni zadatak, jedan od onih koje je Hitler postavio vojnoupravnom komandantu, bio mu je da organizuje privrednu eksploataciju Srbije. 19 AVII, NA, 27-5-11/8, sasluanje Kisela od 24. III 1947.

30

kralju; da sudovi imaju presude da izriu u ime Nj. V. Kralja Petra II (Nemci, navodno, na ovaj uslov nisu pristali M. B.); da srpska civilna uprava u Beogradu ima pravo donoenja uredbi radi regulisanja nastalih problema u narodnome ivotu; da ima pravo postavljanja i otputanja svih inovnika, a lica u koja okupator ne bude imao poverenja i ije ostajanje na poloajima bude smatrao ugroenjem svoje bezbednosti, okupator e optuivati pred naom civilnom upravom, koja e dalje postupati po odredbama meunarodnog prava i zakona ostalih na snazi; da se privatna i crkvena svojina, kao i ona dravna, koja ne slui neposredno ratu, imaju potovati."20 Nismo mogli pronai slian dokumenat u Nedievoj arhivi, niti pak u nemakoj dokumentaciji. Meutim, na osnovu nekih drugih izvora saznajemo da je Milan Aimovi oko 27. aprila 1941. godine predao Krausu izvesne svoje uslove, jer u jednoj Krausovoj beleci od toga datuma stoji da uslovi koje su podneli srpski politiari nisu neprihvatljivi i sa malim korekcijama mogu posluiti kao baza za stvaranje srpske civilne uprave". 21 Isto tako u memorandumu Milana Aimovia od 9. maja 1941. (o kome e biti rei u daljem tekstu), koji je upuen Upravnom tabu vojnoupravnog komandanta, pominju se uslovi za ulazak u vladu srpskih politiara", i mnoge formulacije iz tog dokumenta su gotovo identine, sa Krausovim belekama, to navodi na zakljuak da je takav ili slian dokumenat zaista postojao. Ali je neosporno da, ukoliko su Kostieve tvrdnje i tane, ivot u okupiranoj Srbiji ubrzo je pokazao da se citiranih uslova, poto je formirana vlada komesara", nisu pridravali ni tvorci toga dokumenta, ni, pogotovu, nemaki okupatori. Aleksandar Cincar-Markovi, bivi ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije; jedan od potpisnika dokumenata o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941, izjavio je posle rata u istranom zatvoru UDB-e da on nije hteo ni pod kojim uslovima da se prihvati mandata za sastav tzv. Komesarske vlade. Cincar-Markovi je takoe analizirao preliminarne razgovore koji su voeni u periodu od 17. do 29. aprila izmeu Nemaca, s jedne, i srpskih politiara, s druge strane: Meu tim linostima, Aimovi je i mene uneo u spisak i pozvao me je prvo kod sebe na savetovanje. Na tom skupu, koji je mogao biti oko 25. aprila, bili su bivi guverner Narodne banke Milo Radosavljevi,
20 Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lile, 1949, str. 19. U pomenutoj publikaciji B. Kosti navodi i sledee: Cim sam uo da se Ljoti nalazi u Beogradu, potraio sam ga u njegovom stanu, u Njegoevoj ulici br. 10, gde sam saznao da se kod njega ba tada nalaze Milan Aimovi, Jeremija Proti, Duan Letica, bivi ministar f inansi ja, Risto Joji, bivi ministar, i dr Laza Kosti, profesor univerziteta. Oni su razgovarali o uslovima pod kojima bi mogli da prime voenje civilne uprave pod okupacijom. Poto me je ovo mnogo interesovalo, ostao sam da saekam i, eventualno, ujem neto detaljnije. Po zavrenom sastanku, Ljoti je nama sakupljenim u presbirou rekao da su ba sada redigovali uslove pod kojima bi se politiki ljudi primili voenja civilne uprave. Uslove e Nemcima predati Milan Aimovi, koji je ve poeo sa njima te razgovore." 21 Arhiv SUP, Srbije BDS (Zapovednik policije sigurnosti i slube bezbednosti), Krausova zabeleka od 27. IV 1941.

31

in. Milosav Vasiljevi (od strane Ljotia), Duan Panti, ore Peri, Velibor Joni i drugi. Interesantno je da su na nemakoj listi bili Babi i Vuji, iako su oni sa tadanjom vladom Simovia bili izbegli u London. Ja sam ovde kategorino odbio svaku saradnju sa Nemcima... Posle ovog prethodnog sastanka kod M. Aimovia, bio sam pozvan i kod Nemaca sa istim linostima. Seam se da je bio prisutan i in. Stanislav Josifovi, koji je kasnije primio komesarijat za saobraaj. Sastanak je bio kod Turnera, zapovednika za administraciju Civilne uprave. Turner je redom itao imena prisutnih i nudio im pojedine resore. Kad je doao red na mene, ja sam odbio ponudu sa motivacijom da ne vidim mogunost moje dalje saradnje sa Nemakom posle napada Nemake na Jugoslaviju i raskomadanja nae zemlje. Pre svega, rekao sam moja bi elja bila da ujem vodee linosti u Nemakoj o daljoj sudbini nae zemlje. Naveo sam takoe i moje zdravstveno stanje." 22 U jednom kasnijem dokumentu (poetkom jula 1941), Nemako poslanstvo u Beogradu obavetava Ribentropa da svi pokuaji da se Cincar-Markovi prihvati bilo koje funkcije u civilnoj srpskoj administraciji" nisu urodili plodom. Ali, uprkos tome, istie se da Fajne i Bencler sa Cincar-Markoviem redovno odravaju kontakte: savetuju se po mnogim kljunim pitanjima od interesa za Nemce u ovom delu Balkana i da e na toj osnovi i dalje s njim saraivati.23 U telegramu od 27. aprila 1941. Fajne prvi put izvetava Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu o nameri vojnoupravnog komandanta u Srbiji da uspostavi srpsku administraciju, kao i da e Milan Aimovi biti prvi na listi predvienih linosti za ovu vladu: Vojnoupravni komandant u Srbiji ima nameru da uspostavi srpsku administraciju i da u tu svrhu postavi komesare u nizu ministarstava koja su do sada bila jugoslovenska. Za Ministarstvo unutranjih poslova predvia se i smatra se kao merodavna linost Milan Aimovi, bivi upravnik beogradske policije i bivi ministar unutranjih poslova u vladi Stojadinovia. Za ministra privrede rauna se na Ljotia. Za finansije bio je predvien guverner Narodne banke Radosavljevi (Milo), koji je, meutim, odbio da se primi tog poloaja i ostaje i dalje kod Narodne banke. Ministarstvo pota preuzima poznati ministar Duan Panti; Ministarstvo javnih radova Stanislav Josifovi. Ministarstvo pravde preuzima bivi Stojadinoviev ministar Momilo Jankovi i Ministarstvo socijalne politike Milosav Vasiljevi. Pored ministra finansija, ostaje jo prazno Ministarstvo prosvete, u koje e biti postavljen ore Peri, kao dravni podsekretar. Cincar-Markoviu ponueno je Ministarstvo prosvete, ali on je odbio da ga primi zbog slabog zdravlja." 24
22 AVII, br. 20/7, k. 1, Zapisnik o sasluanju Aleksandra Cincar-Markovia. Cincar-Markovi je bio ministar spoljnih poslova u vladi Cvetkovi Maek, koja je potpisala akt o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. U vreme rata saradnik okupatora; u prvo vreme savetnik tzv. vlade komesara, a kasnije vlade Milana Nedia. Pobegao je iz zemlje oktobra 1944; predat jugoslovenskim vlastima i osuen na vremensku kaznu. 23 AVII, NAV-N-T-120, 200/153267. 24 AVII, Bon, 2, snimak 595, snimak telegrama pisanog na maini.

32

Dva dana kasnije (29. aprila), F a j n e je uputio novi telegram Ribentropu, u kome ga obavetava da je dolo do promena u pogledu linosti k o j e su dolazile u obzir za sastav komesarske uprave, j e r su se p o j e dinci u poslednji as predomislili i otkazali. Na primer, D i m i t r i j e L j o ti 2 5 je povukao svoj pristanak da preuzme Ministarstvo pravde, ali u vladu" ipak a l j e svoje predstavnike. S e m toga, F a j n e napominje da su pronaene j o 4 linosti, za pojedine resore za k o j e do tada nisu bili pronaeni kandidati. U istom telegramu se prilae spisak od 10 ministara i smatra da e ve sledeeg dana moi i zvanino n j i h o v a imena objaviti za javnost. S v i navedeni su poznate linosti iz najvanijih partija, koji se dre lojalno prema Nemakoj. Preteni uticaj Stojadinovieve p a r t i j e i Ljotieve grupe". 2 6 Posle vie kombinacija, diskusija, dogovora i razgovora vojnog upravnog komandanta i efa Upravnog taba dr Harolda Turnera 2 7 i predstavnika bivih graanskih stranaka, k o j i su izrazili elju da najneposrednije uestvuju u saradnji sa okupatorima, a to znai opredelili su se da budu kvislinzi, 28 30. aprila (a ne 1. m a j a , kao to se navodi u pojedinim publikacijama), formirana je vlada komesara", na elu sa Milanom Aimoviem, izrazitim pristalicom profaistike orijentacije.
25 Ljoti Dimitrije, ef profaistike organizaoije Zbor"; istaknuti saradnik okupatora u Srbiji; izvanredni komesar za obnovu Smedereva. Pobegao zajedno sa okupatorom iz Srbije. Poginuo u saobraajnoj nesrei, aprila 1945. u Istri. 28 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198. 27 Dr Harold Turner, SS-brigadni voa i dravni savetnik u inu general-lajtnanta; naelnik upravnog taba Srbije od 20. IV 1941. do 7. XI 1942; dugogodinji predsednik jedne nemake pokrajinske vlade; za vreme drugog svetskog rata jedno vreme upravljao je Luksemburgom, Belgijom, Severnom Francuskom i Parizom. Slubovao je i u Grkoj. Pre napada na Jugoslaviju nalazio se u Sofiji; odmah je pozvan u Be, gde mu je OKH (nemaka Komanda suvozemnih snaga) saoptila da e preuzeti dunost efa vojne uprave u Srbiji. 28 Kvisling Onaj ko je u slubi tuina, a protiv oseanja i interesa svoga naroda (po norvekom politiaru Vidkunu Kvislingu, koji je u drugom svetskom ratu stupio u slubu nemakih okupatora i u to vreme bio predsednik norveke kvislinke vlade". Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha u ekoj, Paveli u Hrvatskoj, Rupnik u Sloveniji, Nedi u Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slovakoj, Antonesku u Rumuniji. U posleratnom politikom argonu pa i u jugoslovenskoj istoriografiji zadran je taj naziv za otvorene saradnike okupatora u Jugoslaviji. Meutim, u poslednje vreme pojedini istoriari (preteno vojni) izbegavaju re kvisling", smatraju da je neadekvatna, i saradnju sa okupatorom nazivaju kolaboracijom. Dva ugledna jugoslovenska istoriara, Ferdo ulinovi, u citiranoj publikaciji, saradnike okupatora naziva kolaboracionistima, a prof, dr Jovan Marjanovi u svojoj studiji, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1962, saradnike okupatora naziva kvislinzima. Ne povodei se za autoritetom bilo kog istoriara, smatramo da u naem tekstu, gde se kroz ceo ratni period pominju grupe saradnika okupatora: nedievci, ljotievci, etnici Koste Peanca d drugi, da ne bismo optereivali tekst sa vie naziva, odluili smo se za naziv kvislinzi, jer je adekvatniji i ve ustaljen u naunoj literaturi.

3 Kontrarevolucija u Srbiji 1

33

To je bila prva zvanina kvislinka garnitura srpske buroazije u okupiranoj Srbiji, i na predlog Upravnog taba komandanta Srbije bila je ovako sastavljena: 1) Milan Aimovi, lan grupe Milana Stojadinovia, bivi ministar unutranjih poslova, postao je komesar Ministarstva unutranjih poslova (MUP), a ujedno je bio predsednik Saveta komesara. Ovom Ministarstvu prikljuena su odeljenja i nadlenost ranijeg predsednika vlade; 2) za komesara Ministarstva pravde postavljen je Momilo Jankovi, predratni advokat i bivi narodni poslanik, lan grupe Milana Stojadinovia; 3) za komesara Ministarstva finansija postavljen je Duan Letica, bivi ministar, lan grupe Milana Stojadinovia; 4) Komesarijat pota, telegrafa i telefona poveren je Duanu Pantiu, bivem ministru u vladi Dragie Cvetkovia; 5) za komesara Ministarstva prosvete Risto Joji, profesor i bivi ministar, lan Glavnog odbora demokratske stranke; 6) za komesara Ministarstva privrede (Ministarstvo poljoprivrede, uma i ruda) postavljen je in. Milosav Vasiljevi, bivi direktor Beogradskog sajma, lan Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor"; 7) za komesara Ministarstva saobraaja dr Lazar Kosti, profesor Univerziteta i lan Narodne radikalne stranke; 8) za komesara Ministarstva ishrane Jeremija Proti, bivi pomonik ministra finansija i lan Glavnog odbora Jugoslovenske narodne stranke; 9) za komesara Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja dr Stevan Ivoni, naelnik istog Ministarstva i lan Zbora"; 10) i za komesara Ministarstva graevina in. Stanislav Josifovi, pomonik Ministarstva graevina, kao strunjak. 29 Kao to vidimo, postavljeno je svega 10 komesara, a isto toliko zamenika, koji su birani iz redova strunjaka, mahom bivih pomonika ministarstava u predratnim vladama Kraljevine Jugoslavije. 30 Iz citiranog pregleda komesara moemo izvesti nekoliko zakljuaka: prvo, da su izabrani iz redova pristalica gotovo svih ranijih graanskih politikih stranaka i grupa (osim zemljoradnika i socijalista): iz redova bive Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) Milana Stojadinovia
28 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198, Fajneov izvetaj od 20. aprila 1941; Novo vreme, br. 1, 16. V 1941; dr Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1962, str. 33; Ferdo ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, str. 407. 30 Ne zna se iz kojih razloga, ali javnost je bila obavetena o obrazovanju Saveta komesara tek u prvom broju lista Novo vreme, od 16. V 1941. U tom broju je pisalo izmeu ostalog: Prilikom preuzimanja vlasti vojni zapovednik u Srbiji general g. Ferster, dravni savetnik g. Turner, i generalni opunomoenik za privredu g. Nojhauzen, pozvali su izvestan broj najuglednijih dravnika i politiara i tom prilikom izrazili elju da se u najskorijem vremenu obrazuje domaa u p r a v a . . . Zelja je nemakih vlasti da se pozovu na rad svi oni koji svojim sposobnostima i iskrenim namerama mogu da doprinesu na obnovi normalnog ivota u zemlji... Na taj nain, u dogovoru sa nemakim vlastima, obrazovana je prva srpska administrativna uprava, podeljena na 10 resora. Na elu svakog resora stoji komesar, kome je general Ferster poverio rukovodstvo pojedinih ministarstava. Komesari privrednih ministarstava radie po direktivama g. Nojhauzena. Ostali komesari spadaju u nadlenost g. Turnera i radie po njegovim uputstvima."

34

(Aimovi, Jankovi i Letica); iz Narodne radikalne stranke (Kosti); iz Jevtieve Jugoslovenske nacionalne stranke (Proti); iz Ljotievog Zbora" (Vasiljevi i Ivoni); iz redova Demokratske stranke (Joji); zatim, bivi ministar u vladi Dragie Cvetkovia (Panti) i strunjak (Josifovi) koji nije pripadao nijednoj graanskoj politikoj partiji; 31 drugo, meu postavljenim komesarima nije bilo imena istaknutijih politiara iz stare Jugoslavije, koji su se svojevremeno isticali svojom proosovinskom politikom.82 Na primer, meu njima nije bilo Aleksandra Cincar-Markovia, Dimitrija Ljotia, Milana Nedia i drugih; tree, postavljanjem Milana Aimovia na elo Saveta komesara, a ujedno za komesara Ministarstva za unutranje poslove, cela ova kvislinka uprava dobij a obeleje jedne policijske administracije. Naime, komesari nisu imali nikakve samostalnosti, ve su bili neposredno potinjeni odgovarajuim odeljenjima vojnoupravnog komandanta nemake uprave u Srbiji. Ali njihov je zadatak bio da svim sredstvima i pod pritiskom stave organe dravne uprave u slubu nemake okupacije i u samom poetku onemogue svaki eventualni pokuaj otpora okupatoru. Zbog toga ne iznenauje injenica to je Dragi Jovanovi, nemaki agent iz predratnog perioda, jo pre obrazovanja Saveta komesara, postavljen za upravnika grada Beograda, a Tanasije Dini, takoe profaistiki orijentisan, dobio je funkciju zamenika komesara za unutranje poslove, a ujedno je bio vojni referent komesarske uprave.33 Samo petnaestak dana posle obrazovanja (16. maja 1941), Savet komesara doneo je svoj program rada, koji je emitovan preko Radio-Beograda, a objavila ga je i kvislinka novinska agencija Rudnik", Novo vreme, nemaki list Donaucajtung i ostali kvislinki i okupacioni listovi. U jednom delu toga dokumenta pisalo je: Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u naoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke dravne uprave, u cilju ouvanja mira i reda i to bre obnove privrednog ivota u zemlji. Ostaju na snazi domai zakoni po kojima e nae administrativne i sudske vlasti raditi, ukoliko ih nemake vojne vlasti, u interesu svoje bezbednosti svojim nareenjima ne budu morale privremeno staviti van snage.
31 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-120, 200/153198, cit. Izvetaj Fajnea, od 29. IV 1941, Ribentropu; Boko Kosti, n. d., 2021. 32 Najjae buroaske stranke posle okupacije, odnosno pre izbijanja rata, bile su: Demokratska stranka, Zemljoradnika stranka, Jugoslovenska radikalna zajednica, Radikalna stranka i druge. Meutim, sve ove stranke, prestale su sa okupacijom da ive". Mada nisu organizovano delovale, ima podataka da su predstavnici iz gotovo svake stranke pristali uz okupatora i omoguili mu da organizuje kvislinku vlast. Rukovodioci graanskih stranaka, npr., Milan Grol (Demokratska), Milo Trifunovi (Radikalna), Milan Gavrilovi i Branko ubrilovi (Zemljoradnika), Slobodan Jovanovi (Srpski kulturni klub) otili su u emigraciju. 33 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1944: Prilikom formiranja komesarske uprave, samo je Aimovi kao komesar unutranjih poslova dobio pomonika, a kasnije bili su postavljeni pomonici i drugim komesarima", reeno je u jednom delu cit. sasluanja.

35

Prihvatili smo se toga tekog zadatka, u cilju da u ovom sudbonosnom vremenu pomognemo naem narodu i olakamo njegov poloaj. Verujemo da e ceo na narod odobriti nau odluku, jer on je bio za iskrenu i lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom, sa kojim je bio u prijateljstvu i vazda odravao prisne privredne i kulturne veze. to je na narod doveden sada u ovaj poloaj prema Nemakom Rajhu, to nije bila elja Nemakog Rajha, koji je uvek isticao prijateljske namere prema naoj otadbini, niti je pak to krivica naeg naroda, nego je krivica nekolicine njegovih upravljaa, koji su ga uveli u rat bez potrebe i protiv njegovih interesa. Reeni da se potpuno posvetimo radu na obnovi zemlje, svesni smo odgovornosti i tekoa, koje nam stoje na putu, ali verujemo da e se uz svesrdnu pomo svih narodnih slojeva te tekoe savladati. Potrebno je odbaciti svako politiziranje i biti svestan da nastaje novo vreme u kojem se moraju napregnuti sve snage i podneti mnoge rtve, da se zemlja digne iz ruevina u kojima se nalazi. Imamo obeanje vojnog zapovednika da e nas on u naem buduem naporu voljno i svesrdno pomoi. Mi smo mu zahvalni na ovom obeanju, kao i na izjavi da se od nas nee nita zahtevati to bi se protivilo naoj nacionalnoj asti i dostojanstvu, da nam se saradnja u upravi poverava kao nacionalnim ljudima, da naa sluba treba da bude zemlji i narodu, a prema nemakoj upravi iskrena i lojalna. Dali smo re da emo tako postupiti u ime svoje i u ime svoga naroda. Zahvalni smo na korektnom dranju nemake vojske prema naem narodu s punim uverenjem da isto oseanje gaji ceo srpski narod. Obraamo se stoga Srbima, da nas pomognu u izvravanju tekog zadatka, koji stoji pred n a m a . . . Pomaui nas, na narod e pomoi samog sebe. Pozivamo ga da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sauva red i mir. Pruena nam je prilika, da sami, bez ikakvih prisilnih mera, uputimo svoju zemlju novom ivotu. Iskoristimo priliku i prihvatimo pruenu nam ruku, sa onom visokom nacionalnom sveu, koja je na narod krasila kroz svu njegovu istoriju." 34 Vei deo ovog dokumenta, odnosno deklaracije, kako su je kvislinzi nazivali, citirali smo da bi se video pravi smer akcije prve kvislinke administracije u Srbiji, iako smo duboko ubeeni da je ona raena po diktatu nemakog okupatora. Karakteristino je da komesari u prvi plan istiu da ostaju domai zakoni", dakle, zakoni Kraljevine Jugoslavije. Time oni obmanjuju stanovnitvo Srbije i pokuavaju da kod njega smanje antiokupatorsko raspoloenje. U stvari, nemaka okupaciona vlast zadrala je na snazi zakonske propise iz stare Jugoslavije, a to je nalagalo i opte stanje u okupiranoj Srbiji. Okupatori nisu ni eleli da oni sami donose nove propise o civilno-pravnim odnosima, jer za to nisu imali ni vremena, a oigledno ni potrebe. U deklaraciji" komesari posebno pozivaju narod Srbije da odobri njihovu odluku o stupanju u slubu okupatora, jer on (narod) je bio za lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom". Milan Aimovi i njegova ,,vla54

Zb. NOR-I-2, 297298.

36

da" dobro su znali da je njihova odluka bila nepopularna i da e je narod osuditi. I ono to je najvanije, kvislinzi pozivaju narod Srbije da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sauva red i mir". To je bio, dakle, glavni uzrok stvaranja ovog komesarijata i njegova najvanija dunost. Drugi znaajniji dokument koji su komesari izdali neposredno posle stupanja na dunost, jeste Memorandum vlade komesara Aimovia o obnovi Srbije i njenog privrednog podruja pod nemakim vojnim zapovednitvom i vrhovnom zatitom. Memorandum je upuen 25. maja generalu Fersteru, vojnoupravnom komandantu Srbije, i u njemu su izneti planovi Saveta komesara o tome da e obnoviti sve grane privrede u okupiranoj Srbiji i dati ih na eksploataciju nacistikoj Nemakoj. U uvodnom delu citiranog memoranduma reeno je pored ostalog: Slomom Jugoslavije usled rata na Balkanu, ije je odgovorne podstrekae i nosioce Veliki voa nemakog Rajha, njegova ekselencija Adolf Hitler jasno obeleio u svom govoru pred Rajhstagom od 4. maja ove godine, srpski narod je iznenada, poto je usred evropskog ratnog poara ve vie godina uivao blagodeti mira i prijateljskih privrednih i politikih odnosa sa velikim nemakim narodom i ostalim susedima, doiveo teku katastrofu." 35 Posebno je istaknut znaaj poljoprivrede za nemake okupatore i data je dinamika njenog osposobljavanja i intenziviranja u svim delovima okupirane Srbije i Banata: Stojei pred neophodno nunim, jo ovog prolea sprovodljivim, prilagoavanjem privrednom planu Velikog Nemakog Rajha, napred oznaeni jedinstveni privredni prostor Srbije, u sastavu Velikog Nemakog Rajha ima pre svih drugih kao najvaniju privrednu granu da unapredi, intenzivira i proiri poljoprivredu, a u okviru ove kao najvaniju da podigne do najveeg stepena agrarnu produkciju, ime e koristiti koliko privrednim potrebama srpskog naroda, tim vie i smiljenijoj i racionalno sprovedenoj privredi velikog nemakog naroda."36 Kasnije, kada je obnavljen rad banovina i sreskih naelstava, ovi su obaveteni o sadrini citiranog memoranduma i o obavezi koju je Komesarijat dao u pogledu obnove privrede Srbije, pa se apeluje na nie upravne organe da nastoje da se to bolje obrauju poljoprivredne kulture, kako bi se mogle zadovoljiti potrebe naroda Srbije, a u prvom redu zahtevi nemakog okupatora.37

Arhiv SUP-a Srbije, dosije Tanasija Dinia, neregistrovano. Isto. 37 Arhiv SR Srbije (u daljem tekstu: AS), Ministarstvo poljoprivrede, neregistrovano, br. 40-127/41.
35 36

37

OBNAVLJANJE STAROG UPRAVNOG APARATA I NJEGOVO STAVLJANJE U SLUBU OKUPATORA

Odmah posle konstituisanja, prva kvislinka uprava u Srbiji, preduzela je mere da se stari upravni aparat obnovi i da se ceo njegov mehanizam stavi u slubu okupatora. Od toga je zavisilo izvrenje svih onih zadataka koje je Upravni tab, na elu sa Haroldom Turnerom, postavio Savetu komesara.38 Najpre su obnovljeni sudovi i tuilatva. U Beogradu su, na primer, po nalogu Saveta komesara, poeli da rade ve 1. maja 1941: Kasacioni sud, Upravni sud i stalni Izborni sud trgovake komore; 2. maja: Okruni i Apelacioni sud za grad Beograd; 5. maja: Sreski sud za vraarski srez i Trgovaki sud za grad Beograd.39 Ministarstvo pravde Saveta komesara, aktom broj 34347, naredilo je Sreskom sudu da otpone rad. S tim u vezi, Sreski sud za grad Beograd, koji je bio smeten u Krunskoj ulici br. 13, izvestio je sve podrune organe da je otpoeo rad 7. maja 1941", pisalo je u aktu Saveta komesara za prosvetu, koji je bio upuen svim prosvetnim ustanovama u Beogradu. U istom dokumentu se napominje da je Dravno tuilatvo za grad Beograd, po nalogu Feldkomandanture, odnosno upravnika grada Beograda, poelo da radi 22. aprila 1941.40 Iz izvetaja Komesarijata za unutranje poslove, iz druge polovine maja 1941. saznajemo da su ve u tom periodu obnovili svoj rad bano38 Upravni tab rukovodio je svim poslovima koji su se odnosili na stanovnitvo okupirane Srbije. Ovde su, dakle, spadala sva administrativna pitanja, prvenstveno odravanje reda i sigurnosti i, s tim u vezi, celokupni nadzor nad stanovnitvom; kontrola saobraaja i dr. Ovaj tab bio je, u stvari, savetodavni organ okupacionog komandanta za Srbiju, kojemu je predlagao mere radi zatite okupatora, ali je i neposredno saobraao sa Komandom Jugoistok", i s nadlenim ustanovama u vladi Rajha. Jedno vreme po dolasku u Srbiju (od 20. IV do 1. V 1941), Turner je imao ulogu zemaljske vlade", kasnije kontrolu Saveta komesara, a potom, do svog odlaska iz Beograda (7. XI 1942), nadzor nad celokupnim administrativno-upravnim aparatom vlade Milana Nedia. Razume se, sve je ovo sprovoeno preko feldkomandantura i krajskomandantura, ija su sedita bila u Beogradu, Smederevu, Niu i Uicu. (Opirnije o ovom vidi kod F. Culinovia, n. d., 387404 i kod Venceslava Gliia, n. d., 1530) 39 Slubeno saoptenje Trgovake, industrijske i zanatske komore, br. 1, str. 9. 44 AS, Ministarstvo prosvete, br. 40-127/41.

38

vine, srezovi i optine i da su uspostavili priline kontakte sa feldkomandanturama, krajskomandanturama i drugim nemakim organima41 koji su bili smeteni u seditu banovina. Sve upravne vlasti, na celoj teritoriji vre redovan posao prema izdatim nareenjima i uputstvima. Njihov se rad postepeno normalizuje. Do sada su ustanovljene banovine: u Smederevu za Dunavsku banovinu; u Niu za Moravsku banovinu, a za Drinsku banovinu radi se na njenom uspostavljanju u Valjevu. 42 Inae, sreska naelstva i druge policijske vlasti funkcioniu i inovnitvo je na mestu. Prikupljaju se podaci svega upravnog inovnitva, kako bi se po donoenju novog inovnikog statuta, na kome se radi, izvrila redukcija, odabiranje i nov plasman. Po izvetajima do sada primljenim, sve optinske vlasti funkcioniu prema uputstvima koja su im do sada izdata. Sa zadovoljstvom se konstatuje saradnja sa nemakim okupacionim vlastima, kako u Beogradu, tako i u celoj zemlji." 43 Prethodno je bio obnovljen rad sreskih naelstava u vie od 110 srezova, a kasnije ispravkom granica", sveden je na oko 90.44 Meutim, nije toliko vaan njihov broj koliko je interesantno istai iz. kojih slojeva drutva potiu ti delioci pravde" u sreskim mestima, odnosno sreski naelnici; na koji su nain postavljeni i kakva je bila sadrina njihovog rada. Na ovo poslednje pitanje ve smo dobili delimian odgovor u ve citiranom izvetaju MUP-a od 22. maja 1941. u kome se sa zadovoljstvom konstatuje saradnja sa nemakim okupacionim vlastima, kako u Beogradu tako i u celoj zemlji". Meutim, kada je re o socijalnom poreklu sreskih naelnika i njima ravnih rukovodeih organa koji su se stavili u slubu okupatora, treba naglasiti da sva kvislinka pa i nemaka dokumenta govore da su na ove dunosti predlagani uglavnom ljudi koji su i pre rata obavljali ove ili sline funkcije; zatim policijski pisari, advokati, andarmerijski funkcioneri; visoki inovnici predratnih banovina i pojedinih ministarstava
41 Okupirana Srbija podeljena je na 4 vojnoupravne oblasti, u ijim su seditima formirane tzv. feldkomandanture. One su uz brojeve dobile i nazive po mestima svojih sedita. Tako je feldkomandantura u Beogradu, nosila broj 599; u Panevu (610); Niu (809); Uzicu (816); f. k. 610 prvobitno je bila locirana u Smederevu, sa nadlenou za itavu Dunavsku banovinu. Svakom feldkomandanturom rukovodio je vii oficir, redovno u rangu generala ili pukovnika, uz potreban broj oficira i drugog osoblja. Na podruju svake feldkomandanture, osnovane su okrune komande (Kreiskommando). Aprila 1941. osnovano je ukljuujui Banat deset okrunih komandi (krajskomandantura), koje su dobile nazive prema imenima svojih sedita. Svaka okruna komanda delila se na tzv. mesne komande (Ortskommando), a ove na manje komande garnizona (Platzkommando). Sve ove nemake institucije izdavale su nareenja po svim pitanjima banovinama, srezovima, optinama i andarmerijskim stanicama u svojim seditima. 42 Krajem maja u Valjevu je uspostavljena ispostava Drinske banovine, a sredinom juna sedite Drinske banovine prebaeno je iz Valjeva u Uice (AVII, Na, br. 5/1-1, k. 19; i Na, br. 19-37, Izvetaji MUP-a za maj i jun 1941). 43 AVII, Na, br. 8/12, k. 19. 44 AVII, Na, br. 5/11, k. 19. i Na, br. 19-1-5, Izvetaji MUP-a krajem maja i poetkom juna.

39

Kraljevine Jugoslavije i mnogi drugi, koji su se u bivem upravnom aparatu afirmisali kao borci protiv komunista i njihovih simpatizera. Ovo im je bila prilika da jo intenzivnije nastave svoj kontrarevolucionarni rad. Odnos Aimovievih komesara i celokupnog upravnog aparata prema okupacionim organima bio je odnos potpune potinjenosti. Svako ministarstvo bilo je podreeno odgovarajuem odeljenju i upravnom tabu komandanta Srbije, na ijem se elu nalazio vii nemaki inovnik."45 Taj inovnik bio je kontrolni i Turneru odgovorni organ za rad dotinog Ministarstva. On je davao smernice za rad, jednom reju, upravljao preko kvislinkog Ministarstva, koje nije imalo nikakve samostalnosti. " 46 Koliko je Savet komesara bio u podreenom poloaju prema okupacionim vlastima u Srbiji, govori i izjava Georga Kisela, Turnerovog zamenika, na sasluanju 25. oktobra 1946. Na osnovu te izjave saznajemo da je predlog za postavljanje sreskih naelnika davao lino Milan Aimovi. Dalji postupak je bio sledei: oficir za vezu Upravnog taba Vajman davao je te predloge i svoje miljenje SIPO-u da oceni linost predloenog kandidata i tek onda je moglo doi do postavljenja. 47 Banovinske uprave, sreska naelstva i optine stajali su pod neposrednom kontrolom feldkomandatura, krajskomandatura, ortskomandatura i drugih okupacionih organa. To se vidi izmeu ostalog i iz izvetaja bana Drinske banovine, koji je 24. juna upuen Savetu komesara: Dolaskom nemakih trupa u nau zemlju sve su upravne vlasti morale prema naredbi nemakih mesnih komandanata da se stave sa njima u slubeni kontakt, da izvravaju mnoga njihova nareenja, ime su se poslovi ovih vlasti proirili i uveali do maksimalnih razmera. Sva sreska naelstva morala su da se angauju sa najveom energijom radi oduzimanja od naroda i sabiranja vojnog i civilnog oruja na svome podruju i da to oruje predaju nemakim vlastima." 48 Gotovo svi funkcioneri iz kvislinkog aparata, od Ministarstava do optina, nastojali su da okupacione vlasti steknu o njima to bolji utisak, pa su tako svoje postupke, govore i izjave podeavali. Tako je, na
J. Marjanovi, Ustanak, 34. P. Vinji, n. d., 87. 47 AVII, NA 27-5-3. Tanasije Dini u citiranom saoptenju daje neto drukiju verziju organizovanja unutranje uprave u Srbiji: Slanjem inspektora MUP-a u unutranjost Srbije da konstatuju postojee stanje, sa irokim ovlaenjima da mogu odmah formirati sreska naelstva i postavljati na njihovom elu naelnika od najpogodnijih ljudi iz reda inovnika, kao i optinske uprave sa postavljanjem predsednika optina... Napominjem samo to da su sreska naelstva i optinske uprave ranije postojale pa su ratom bile dezorganizovane, tako, da ovo nije bilo neko novo postavljanje, ve oivljavanje i uspostavljanje starih naelstava i optinskih uprava s manjim izmenama." (Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, zapisnik o sasluanju od 21. II 1946). Verovatno da su po Dinievoj verziji tako obnavljana sreska naelstva i optine, ali kasnije kada je uspostavljena unutranja uprava i kada su pojedinci smenjivani i novi postavljani radilo se onako kako to dobro obaveteni Kisel navodi. 48 AVII, Na, br. 19-2-6.
45 46

40

primer, Milan Aimovi, u vie navrata tokom maja davao preko radija i tampe izjave o svojoj lojalnosti prema okupatoru i pozivao stanovnitvo Srbije da ga sledi. U govoru preko radija od 25. maja 1941, predsednik Saveta komesara i komesar za unutranje poslove je izjavio: I ako budemo umeli da se pravilno opredelimo, da se potpuno posvetimo radu za opte dobro, uveren sam da emo zaista uspeti da ponovo sagradimo svoj narodni dom, kako bi sutra u novom evropskom poretku koji se stvara pod okriljem monog Nemakog Rajha, zauzeli ono mesto koje nam prema naoj snazi i vrednosti pripada. Uveren sam da e nas u svim tim naim nastojanjima i naporima Nemaka i njeni predstavnici svesrdno pomoi, ime e se jo jednom na delu potvrditi da je prijateljska saradnja sa Nemakom bila i da ostaje za na narod najbolja i jedina politika."49 Samo tri dana kasnije, u izvetaju Banske uprave Moravske banovine za period od 1. do 15. maja 1941. pisalo je pored ostalog: Za oznaeno vreme Banska uprava se, kao i sve podrune mi vlasti, starala u prvom redu da se odri to je mogue bolji kontakt sa predstavnicima nemake vojne sile i istovremeno da se uspostavi i ouva red i bezbednost."50 Potpunu ogranienost u ovlaenjima kvislinkih organa, uoili su mnogi funkcioneri kvislinkog aparata, vii inovnici, pojedini komandanti andarmerije, policije, mnogi sreski naelnici pa, razume se, i pojedini i najblii saradnici Milana Aimovia. U memorandumu koji su podneli Savetu komesara 23. avgusta 1941. komesari in. Milosav Vasiljevi, dr Stevan Ivoni, s Ivonievim pomonikom Darkom Petroviem, oni kao jedan od uzroka neefikasnosti Saveta komesara i dravne uprave uopte navode ogranienje nadlenosti, pa kao argumente istiu i sledee: U praksi, okupaciona nemaka vlast nije odredila stvarne granice nadlenosti te srpske vlasti, tako da praktino srpska vlast nije imala svoj iskljuivi krug nadlenosti, ve se okupaciona vlast mogla svakog trenutka i u svaku stvar umeati, preko koga bilo svog organa. Praktino je, usled toga, jo pre 22. juna postojala samo autonomija nae vlasti, ali bez snage i ivota. Vlast je stvarno postojala samo tamo gde je bilo nemakih trupa." 51 Izneli smo vie primer a da bismo pokazali i dokazali kome je sluila tzv. vlada komesara; da li srpskom narodu ili okupatoru; kakva su bila njena ovlaenja i, na kraju, da bi se videlo da je obnovljeni stari dravni aparat postao sastavni deo nemakog mehanizma okupacije u Srbiji. A upravo to su okupatori i eleli.
Novo vreme, 26. V 1941. AVII, Na, reg. br. 19-1-33. U izvetaju Uprave grada Beograda (UGB) za period od 26. V do 12. VI 1941. govori se o besprekornoj saradnji sa okupacionim vlastima: Uopte, u pogledu uzajamnog poslovanja izmeu UGB i nemakih vlasti vladala je potpuna saglasnost i koordinacija, tako da su svi potrebni poslovi svravani odmah, bez ikakvog zastoja, te u tom pogledu nije bilo niti kakve reklamacije, niti kakve zamerke ili prigovora ma sa koje strane" (AVII, Na, br. 19-1-49/23). 51 AVII, Na, br. 19-3-2.
49 50

41

Paralelno sa obnavljanjem upravnog aparata, Savet komesara, po nalogu nemakih okupacionih vlasti, obnovio je andarmeriju, policiju i druge institucije uvara reda i mira". Kako je i raniji (predratni) sistem rada upravnih organa u Kraljevini Jugoslaviji umnogome bio povezan sa delovanjem andarmerije, odmah po uspostavljanju Komesarijata postavilo se pitanje njenog obnavljanja, naoruavanja i stavljanja u slubu nemake okupacione uprave. Na osnovu uputstava Ministarstva unutranjih poslova, do sredine maja 1941. na dunost se javilo 1.779 andarma i 153 aktivna andarmerijska oficira. Odmah posle toga privremeno su formirani tabovi Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i mnoge andarmerijske ete, sa svojim vodovima i andarmerijskim stanicama.52 Dvadeset drugog juna bila je uspostavljena i Komanda kvislinke srpske andarmerije, na ijem je elu bio od tog datuma do 12. septembra 1941. u svojstvu v.d. komandanta potpukovnik Jovan P. Trii, a posle njega, do marta 1942, ovu dunost je obavljao general Stevan Radovanovi.53 Kao uvare reda i mira", Savet komesara odmah je pozvao u pomo i policijske organe. Jo iz Kraljevine Jugoslavije, gde je imala zadatak da suzbija komunizam, nasleena je Uprava grada Beograda i njoj podreena Specijalna policija. Napominjemo da je u uslovima okupacije, ovaj organ kvislinke uprave bio najverniji saradnik okupatora. Specijalnoj policiji bila su ak proirena ovlaenja. Imala je zadatak da na celoj teritoriji okupirane Srbije preduzima najsurovije mere protiv K P J i njenih organizacija.533 Milan Aimovi, Dragi Jovanovi, Svetozar Ceka orevi, Milo Bankovi, funkcioneri Ministarstva, agenti: Svetozar Vujkovi, Boko Bearevi, ore Kosmajac, Gubarev, i mnogi drugi zalagali su se svim sredstvima i pomagali nemakim organima radi uspostavljanja i uvrenja okupacionog sistema vladavine. Sredinom maja 1941, pri upravi grada Beograda bio je formiran poseban odred od 55 agenata, a ve u junu 1941. u Beogradu je radilo 210 agenata. Meutim, radi otkrivanja partijskih i skojevskih organizacija i drugih institucija NOP-a bio je angaovan znatan broj andarma, rasporeenih
J. Marjanovi, Ustanak, 38. Jovan P. Trii, O Milanu Nediu, Windsor, ont, Canada, str. 8. 533 Komandant Feldkomandanture u Beogradu, u svom izvetaju od 14. jula 1941, daje visoku ocenu beogradske policije i njenog efa Dragog Jovanovia. Policija je ovde, s obzirom na linost efa javne bezbednosti, u najboljim rukama. U prvim danima svoga rada naredio sam ponovo njeno organizovanje i ona je stalno pod mojim nadzorom. I oficiri drugih komandi u vie navrata povoljno su se preda mnom izraavali o njoj. Njena jaina iznosi 858 ljudi. Naouranje policije vrio sam metodino i, kao znak poverenja, na j pre sam je snabdeo vojnikim noevima, kojima su zamenjene gumene palice. A oficirima su date sablje. Postepeno snabdevanje pukama i pitoljima je sprovedeno, ukoliko se do njih moglo doi bez pomoi sa strane. Koliko se iz Beograda andarmi stalno uzimaju, mada se ove dve ete veoma mnogo angauju, to je srpska policija u mnogim sluajevima najpouzdanije sredstvo za odravanje reda. To je sluaj naroito od kada se na njenom elu nalazi sadanji ef javne bezbednosti" (Zb. NOR, XII-1, 205).
52 53

42

u gradu, zatim, nemaka obavetajna sluba (Gestapo) i jedan broj nemakih policijskih bataljona. 54 O ponovnom uspostavljanju andarmerije i njenom radu, kao i o prilikama na teritoriji Loznica Valjevo aak Sjenica Prijepolje Viegrad, komandant 60. peadijske nemake divizije Eberhardt alje 17. maja 1941. poverljiv izvetaj Vioj vojnoj komandi 65 za naroitu upotrebu, u kome se navodi: andarmerija je u srpskim oblastima uspostavljena. Ona je ovlaena da nosi oruje. Njena je dunost da se stara o miru i sigurnosti naroda na selu u sluaju prijavljenih uznemirenja od strane bande. Tek kada njena snaga ne bude dovoljna, dolazi u pitanje upotreba jedinica. Dok god se andarmerija lojalno odnosi, umesno je da se iroko upotrebljava i potpomae. Ali se ona mora stroije nadgledati u pogledu manje politike pouzdanosti."55 U istom izvetaju govori se o delovanju tzv. vlade komesara na podruju okupirane Srbije, pa se naglaava: Uprava se u srpskim oblastima ponovo izgrauje. Rukovodstvo ove izgradnje pripada komandaturama (feldkomandanturi Uice, ortskomandanturi abac i Kos. Mitrovica), koje je ovde postavio vojni zapovednik Srbije. Sve mere koje preduzimaju trupe u pogledu odnosa prema civilnom stanovnitvu, moraju prethodno biti sporazumno utvrene s ovim komandanturama, da bi se izbegle protivrene naredbe."56 Jo detaljnije podatke o uspostavljanju andarmerije i njenoj aktivnosti, nalazimo u izvetaju Komesarijata unutranjih poslova od 22. maja 1941. godine: Posle 6. aprila celokupna andarmerija povlaila se zajedno sa vojskom po naredbi tadanjih vojnih vlasti. Usled ovoga, mnoge kasarne, a naroito andarmerijske stanice po zemlji su opljakane, a mnoge i ruinirane. Od dolaska nemakih trupa, meutim, donekle, uz blagonaklonu saradnju nemakih vlasti, andarmerija se ubrzo formira, reorganizuje i dovodi u sklad sa dananjim potrebama. Do sada je potpuno uspostavljena vlast andarmerije u Moravskoj banovini, a na ostalom delu teritorije, posao se intenzivno nastavlja i mimo izvesnih
54 AVII, Na, reg. br. 29-2-56, Izvetaj MUP-a za jun 1941. Na stanovnitvo Srbije okupatori i kvislinka policija vrili su sve ei pritisak. U potvrdu toga govori i podatak da je samo u Beogradu, 27. juna 1941, bilo 878 policijskih straara i nadzornih inovnika policijske strae i 240 agenata rasporeenih u raznim nadletvima i ustanovama. Trebalo je da oni prate razgovore i kretanje sumnjivih i da o tome obavetavaju nadlene. Bive aktivne andrame UGB je ponovo vratio u slubu, te su i oni morali da uestvuju u progonu komunista i njihovih simpatizera (dr Jovan Marjanovi, Srbija u narodnooslobodilakoj borbi Beograd, Beograd, 1964, str. 36 (u daljem tekstu: Beograd). 55 AVII, NA, k. 9-II, reg. br. 1/17. General reder izvestio je viu komandu aktom od 22. juna 1941, u kome je pisalo i ovo: Naredio sam pojaanu upotrebu srpskih policijskih i andarmerijskih organa. Njih treba pomagati u svakom smislu. Oni e se obraati neposredno potinjenim mi organima i trupnim jedinicama, kad nastane opasnost, tj. kad mesni zapovednik srpskih policijskih snaga bude smatrao da nije vie gospodar situacije" (Zb. NOR, 1-1, 340). 56 AVII, NA, k. 9-II, reg. br. 1/17.

43

potekoa (vei broj ljudstva nego to je potrebno, nedovoljno naoruanje i si.). Nemake vlasti odnose se uglavnom prijateljski prema andarmeriji i u vie konkretnih sluajeva konstatovana je neophodna saradnja." 57 Iz navedenih primera vidi se da su okupacione vlasti, uz pomo kvislinke uprave u Srbiji, za nepunih mesec dana obnovile policiju i andarmeriju, a ve u junu i julu 1941. ove slube su i dalje dopunjavane, organizovane i proirivane. Prikupljanje na jednom mestu u relativno kratkom periodu znatnog broja andarma postignuto je na vie naina. Jedan od njih, moda ak najefikasniji, bilo je mobilisanje veeg broja bivih pripadnika andarmerije, policije, oficira i podoficira bive jugoslovenske vojske, koje su sproveli okupatori i kvislinka vlada. Nije bio mali broj i onih koji su stupali u andarmerijsko-policijsku slubu iz materijalnih razloga. Jer, s obzirom na uslove okupacije, ova sluba je, ipak, bila relativno dobro plaena, a imala je i mnoge druge benifiije. Pored sve opreznosti i nepoverenja prema kvislinkim organima, okupatori, ipak, poetkom juna poinju davati oruje domaoj andarmeriji. Zabeleeno je, na primer, da je Uprava grada Beograda poetkom juna dobila 100 puaka, 1.000 metaka, 1.000 bajoneta i druge vojnike opreme.58 Na taj nain je andarmerija postala ne samo obnovljena oruana snaga starog drutvenog aparata ve i oruana snaga okupacione nemake maine. Kao takva, andarmerija je bila izvrni organ Saveta komesara. Njen prvi zadatak bio je da od stanovnitva Srbije prikuplja oruje za okupatora; pomae pri popisu vojnih obveznika; sprovodi i hapsi neposlune" meu njima, i mnogi drugi slini zadaci.
57 AVII, br. 8/12, k. 19. Petar Trii navodi da je u kratkom aprilskom ratu poginulo dosta andarma i daje svoju verziju (ukoliko je ona tana) 0 uspostavljanju andarmerije, pa kae: Posle kapitulacije i andarmerija je bila razoruana kao i sve ostale vojske. Mnogi andarmi i andarmerijski oficiri oterani su u zarobljenitvo... Poto je cela Srbija bila okupirana jo pre kapitulacije, to su i sve andarmerijske stanice bile naputene i opljakane, te kada su se razoruani andarmi vraali na stanice, nisu u njima nali nita. Broj andarma pod okupacijom bio je dovoljan, ali ta je vredan broj kada, na pr., na stanici ima 1015 andarma, a svega 58 puaka, i to svega po 510 metaka. Nemci su u poetku lagali da nemaju oruja ili su na druge razne naine zavaravali samo da ne daju oruje i tek su docnije postepeno poeli da daju i to samo puke i vrlo ogranien broj municije" (P. Trii, n. d., 89). Kako je organizovana andarmerija po okruzima, itamo u izvetaju MUP-a za maj 1941: Provedena je organizacija leskovake, abake, smederevake, kragujevake, prokupake i aanske andarmerijske ete. Formirani vodovi u Vladiinom Hanu i Staroj Pazovi, a privremeno dopunski polubataljon u Beogradu" (AVII, Na, br. 19-1-5). U junu MUP navodi: Uspostavljene su andarmerijske ete u Negotinu i Velikoj Kikindi, 1 andarmerijski vodovi u Mionici, Kragujevcu, Rudniku, Novom Beeju, Kovaici, Parainu, Rekovcu, Kladovu, Kosjeriu i ajetini i odreena im je teritorijalna nadlenost... Ustrojena je nova and. stanica Vlaka u sastavu beogradske and. ete" (AVII, Na, br. 19-1-37). U julu se andarmerija dalje razvila, pa je, npr., samo u Moravskoj banovini 19. jula bilo 9 eta, 28 vodova i 157 andarmerijskih stanica (AVII, Na, br. la-1-23). 58 AVII, Na, br. 19-1-30. Izvetaj Odeljenja javne bezbednosti MUP-a za period od 18. VI 1941.

44

Prema tome, andarmerija je orujem obezbeivala izvrenje naredaba okupatora, i to je bio njen primarni zadatak. Sekundarna je bila druga strana njene delatnosti da odrava red i mir u zemlji"; da bdi nad imovinom graana, da se bori protiv zloina" i pljake pojedinih lica. Objektivno gledajui, kvislinka andarmerija je potpomagala pljaku koju je vrio okupator; pomagala je zloine okupatora, a nekad je i sama u njima uestvovala, streljajui srpsko stanovnitvo i borei se sa orujem protiv narodnooslobodilakog pokreta. Ovo joj je u kasnijem periodu okupacije bio jedan od glavnih zadataka, a moda i najglavniji, naroito od marta 1942, kada je andarmerija reorganizovana u Srpsku dravnu strau.58

58 U mesenom izvetaju komandnog taba komandanta Srbije od 5. oktobra 1941. navodi se pomo andarmerije u uvanju eleznikih pruga. Za osiguranje eleznikih linija na podruju Srbije, bila je upotrebljena naoruana srpska andarmerija... Srpske eleznike stanice (300) naoruane su sa po 3 puke i 20 metaka, a 600 uvara pruge sa po 1 pukom i 50 metaka. Osim toga, na eleznikoj pruzi BeogradPalankaNi, angaovano je 500 srpskih andarma s pukama, 30 mitraljeza i 500 runih bombi. Zatim je trupa jaine oko 1 bataljona, rasporeena po straama od 1 voda, preuzela zatitu pomenute eleznike linije (BeogradPalankaNi).

45

GLAVNI ZADACI SAVETA KOMESARA

Zadaci Saveta komesara bili su uglavnom dvovrsni: administrativno-politiki i upravno-ekonomski. U prvom sluaju Komesarijatu je stavljeno u zadatak da u zemlji zavede red i mir. Znai, neophodno je bilo izvriti pacifikaciju okupirane teritorije Srbije, jer nemake okupacione vlasti to nisu ni elele, a nisu imale ni vremena jer su se intenzivno pripremale za napad na Sovjetski Savez. Ma koliko da su Nemci svojim naredbama, uredbama, plakatima, preko radija i kvislinke tampe pretili stanovnitvu da sauva red i mir, da bude lojalno prema nemakim okupatorima, ak i u najuem tabu nemake okupacione Komande za Srbiju bilo je jasno da antiokupatorsko raspoloenje stanovnitva raste i da se ovde-onde javlja i po neka akcija, odnosno sabotaa, iako oruani ustanak u Srbiji nije jo poeo, ve je to bila samo jedna faza njegovih priprema. U vezi sa akcijom koju su 10. maja 1941. izveli pripadnici NOP-a u Beogradu, kojom prilikom je oteen veliki telefonski kabl na Savskom mostu sa zemunske strane, vojnoupravni komandant u Srbiji uputio je 16. maja Milanu Aimoviu otro upozorenje:60 U meuvremenu, takoe, i Vama poznati sluaj teke sabotae na vojna postrojenja daje mi povod za sledee osnovne konstatacije. Kao odgovorni komandant za podruje Nemakog Rajha, nisam voljan pustiti da proe bez odmazde ni najmanji akt sabotae, i ja u iz toga razloga nastupiti najbezobzirnijim sredstvima, jo od samog poetka protiv takvih pojava. S obzirom na s Vae strane date mi izjave lojalnosti i na do sada prikazanoj volji da prema meni ovu lojalnost potvrdite u praksi, mnogo bih alio za ovakav postupak. Jedino s obzirom na ovu injenicu, hou u ovom sluaju da odustanem od jedne prisilne teke kontribucije i najpre nareujem da za vreme od 14 dana stanovnici grada BeogradZemun, sastavljeni od svih narodnosnih grupa, pod kontrolom srpskih policijskih organa dan i no uvaju kablove i da se objavi stanovnitvu da u ponovnom sluaju, pored ove kazne, bie primenjene prema celokupnom stanovnitvu najtee kontribucije. Nareenja o izvrenju prednjeg sleduju." 61
80 AVII, NAV-N-T-501, rol. 245, s. 287300, Izvetaj Beogradske feldkomandanture. 81 AVII, NA, reg. br. 17/1, 1.17; Zb. NOR XII-1, 133.

46

Meutim, ve poetkom juna 1941. na elo okupacione nemake vlasti u Srbiji dolazi novi vojnoupravni komandant general reder. U opirnom pismu koje mu je uputio, Savet komesara izraava dobrodolicu svom pretpostavljenom; daje izjavu lojalnosti, ali ga istovremeno moli da zatiti srpsko stanovnitvo na teritoriji van granica Srbije. Osnov propagande koju je sprovodio Milan Aimovi, odnosno njegova vlada i drugi najreakcionarniji krugovi u Srbiji u kasnijem periodu, bila je u tome da za stradanje srpskog ivlja nisu krivi Nemaka, Italija i faizam, ve Hrvati, Maari, Bugari, Albanci i drugi. Na istoj liniji nai e se kasnije i Milan Nedi, a to e biti propagandni manevar i etnikog pokreta Drae Mihailovia. U jednom delu citiranog pisma Saveta komesara reeno je i ovo: Kada je po kapitulaciji jugoslovenske vojske Nemaka vojna uprava odluila da podruje Srbije izdvoji i da na istom vaspostavi srpsku upravu pod svojim vrhovnim rukovoenjem i nadzorom, sve su se srpske politike grupe, koje su ostale u zemlji, voljno odazvale pozivu nemake vojne uprave da obrazuju civilnu upravu u zemlji. Sastavljena iz raznih politikih grupa, ova civilna uprava jednoduna je u shvatanju da su prijateljski odnosi srpskog naroda prema nemakom jedna istorijska nunost, i da je lojalna saradnja sa nemakom vojnom upravom uslov za odravanje srpskog naroda."62 U istom dokumentu Savet komesara posebno apeluje na vojnoupravnog komandanta Srbije da sprei fiziko i ekonomsko unitenje srpskog stanovnitva van granica Srbije: Tom poslu, ekonomskom unitenju i istrebljenju Srba, nisu se posvetili neodgovorni pojedinci, ve to javno proklamuju i kao cilj svoje politike obeleavaju zvanini predstavnici u tim krajevima.... Na alost, obru se sve vie stee, prostor na kome se pod zatitom nemake vojne uprave srpskom narodu prua mogunost za opstanak, sve se vie suava. Hrvatska drava doprla je na prag Beograda, Albanija sa juga zahvatila je kolevku srpske slave i veliine: Kosovo, Metohiju, Raku. Bugari su na domaku Nia. Maarima tek to nije ustupljen Banat. Najzad se sa svojim pretenzijama javlja i Rumunija i povela je opsenu akciju za ocepljenje srpskih krajeva od Negotina i Zajeara do Poarevca."83 Kao to vidimo, Milan Aimovi, sa svojim saradnicima, smogao je toliko snage pa i hrabrosti da osudi postupke svojih suseda, a to se indirektno i Nemcima prebacivalo. injenica je da je stanovnitvo srpske nacionalnosti proganjano u svim delovima okupirane Jugoslavije; da su nad njim vreni nezapameni zloini; da su izbeglice svakodnevno pristizale u Srbiju priajui o zloinima ustaa, maarskih i bugarskih okupatora i mnogih drugih nacionalistikih i ovinistikih elemenata koje su okupacione vlasti podstrekivale na pokolj da bi same lake upravljale. Bez obzira na sve ovo, pitanje je koliko je kvislinka uprava u Srbiji bila zabrinuta zbog ovih problema. Neosporno je da su joj izbeglice, i to ne samo srpske, stvarale mnogo tekoa. Ali se u njenom
62 AVII, Na, br. 11/1-1, 1.1a, dokument je bez datuma, ali ini se da potie iz prve polovine juna. 83 Isto.

47

pismu krije i neto drugo. Naime, e za proirenjem granica Srbije, ono za ta e se neprekidno zalagati Milan Nedi i njegova vlada, a to e u izvesnoj meri podupirati i Herman Nojbaher, specijalni opunomoenik ministra spoljnih poslova Rajha za Jugoistok, ije je sedite od avgusta 1943. bilo ba u Beogradu. Da je ova naa konstatacija tana, svedoi i Memorandum Saveta komesara od kraja juna 1941, koji je ponovo upuen vojnoupravnom komandantu Srbije, generalu Srederu, u kome se istorijski analizira svaka jugoslovenska pokrajina: Srbija, Hrvatska, Srem, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sandak, Kosovo, Makedonija itd. Navode se podaci o procentu srpskog ivlja u ovim krajevima, a ujedno se zahteva da znatan deo ovih krajeva bude ukljuen u jedinstvenu srpsku dravu u okviru Rajha: U bivoj Hrvatskoj banovini", pisalo je u uvodnom delu memoranduma, ve je bilo preko 1 milion Srba. Ako je to tano, da bi se Hrvatskoj dravi pridodao jo vie od jedan milion Srba, to bi znailo da 30% naeg naroda treba da bude nezadovoljno. Ako se tome doda jo dosta veliki broj Srba koji konstantno ive u Sandaku i Crnoj Gori i junoj Srbiji, kao i grupa od 100.000 u Hrvatskom primorju, to bi znailo da se taj procenat poveava na vie od 45/o. Za izgradnju Jugoistoka i njegovog preureenja, to ne bi bio jedan dobar put, jer ak i njegove najvie svetkovine Skoplje i K. Polje, nisu jo obuhvaene u prostor koji stoji na raspoloenju srpskom narodu. Iz svih tih razloga, uzimajui u obzir i shvatajui potpuno poloaj jednog poraenog naroda, bilo bi potrebno, ipak, dati srpskom narodu njegove vekovne etnografske granice. U njima bi on, kao vredan i veran lan jugoistono-balkanske zajednice, sigurno uspeno izvrio i svoju optu, privrednu dunost i dao odgovarajui doprinos novoj Evropi." Posebno se Aimovi sa svojim komesarima zalae da Srbiji pripadne Srem: U granicama Srema, prema popisu od 1931. godine, ukupno je bilo 272.000 stanovnika, od kojih Srba pravoslavnih 172.000 ili skoro 64%; Nemaca oko 45.000, a Hrvata manje od 25.000. to se tie privrednih veza i geografskog poloaja, dovoljno je pogledati na kartu i odmah e se uoiti velika blizina Beogradu i ogromna udaljenost Zagreba." 64
64 AVII, br. 4/113, k. 19. U vezi sa Sremom u memorandumu je reeno i ovo: Prema tome, ni po istoriji, ni po statistici, ni po saobraajno-privrednim razlozima, Hrvati nemaju nikakvih prava preko granice koju su sami povukli odlukom ovog Sabora iz 1941. Velikonemaki Rajh, koji na Balkanu nema nikakvih teritorijalnih pretenzija, nego u izgradnji novog evropskog poretka eli mir, red i stabilnost, ne moe eleti stvaranje takve hrvatske drave u kojoj bi Hrvati, prema svesnim borbenim Srbima i drugim stanovnicima, predstavljali manjinu ili u najboljem sluaju jedva polovinu svog stanovnitva. Takva dravna konstrukcija ne bi imala nikakve ivotne snage. U njoj bi bili izdati Hrvatima ba oni Srbi koji su vekovima u prijateljskoj i vernoj saradnji sa Nemcima... U granicama koje ima Hrvatska po dananjoj demarkacionoj liniji Hrvata ima oko 2,600.000, prema 2,300.000 Srba, 850.000 Muslimana, 300.000 Nemaca. Hrvati su, dakle, svega 43/o od sveg stanovnitva."

48

Na kraju su izneti argumenti" da bi trebalo Kosovo, Sandak, Drenica i Metohija da pripadnu Srbiji, koji su takoe puni spomenika srpske srednjovekovne snage i veliine". Iz svega izloenog, a u interesu stvaranja mira i reda na Balkanu i polaganja osnova za krajnje sreivanje odnosa meu balkanskim narodima, namee se potreba da se srpskom narodu stvori takva dravna celina koja bi obuhvatila jezgro srpskog naroda gde je on u apsolutnoj ili pretenoj veini. To je oblast severno od reke Pinje; od Velesa, na jugu, do iznad Novog Sada, na severu; od stare granice Bugarske, na istoku, do Korduna i Like, na zapadu. Tome bi se imali dodati, iz neophodnih potreba ekonomskog ivota, dolina Vardara ispod Velesa i izlaz na Jadransko more preko doline Neretve."65 Oigledno je da su Aimovi i njegovi komesari bili u velikoj zabludi, jer oni trae Veliku Srbiju", maltene, teritoriju neto manju nego to je bila teritorija Kraljevine Jugoslavije. A poznata je injenica da je upravo Nemcima bilo u interesu iz dva osnovna razloga da rascepkaju teritoriju Jugoslavije: prvo, zbog toga da bi stanovnitvo okupirane teritorije mogli lake da dre u pokornosti i na taj nain lake eksploatiu privredna i druga bogatstva Jugoslavije; drugo, prilikom stvaranja planova za napad na Jugoslaviju, Hitler je obeao po deo te privlane jugoslovenske teritorije svojim saveznicima: Italijanima, Bugarima, Maarima i drugima, ije su pretenzije na nju postojale jo odranije. Meutim, sigurno je da Nemci, niti, pak, njihovi saveznici, nisu znali na kakav e otpor stanovnitva Jugoslavije naii njihova okupacija. Nai narodi su vekovima kroz svoju istoriju znali da cene slobodu; da se u mnogim, gotovo bezizlaznim situacijama prihvata ju oruja i bore protiv porobljivaa. Tako je bilo i u toku drugog svetskog rata. Iz citiranog memoranduma vidi se, pored ostalog, i to da je takozvana vlada komesara, im je uz pomo nemakih okupacionih vlasti obnovila banovine, srezove, optine, policiju i druge organe uprave, dola na ideju da od nemakog vojnoupravnog komandanta zatrai pomeranje granica Srbije na raun njenih suseda. Ta ideja, najblae reeno, bila je utopija, dakle, pretenzija, koja nije bila zasnovana ni na kakvim realnim osnovama. Dovoljno je pogledati ta trae komesari; koje sve
" Kao nap. 64. U zakljuku citiranog memoranduma reeno je sledee: Slobodni smo zbog toga obratiti svu panju na ove injenice, kao i da umolimo da se one dostave i na najvie mesto radi blagonaklonog reenja. Mi mislimo da bi to bilo ne samo u interesu srpskog naroda nego i celog Jugoistoka i, tako isto, Nemakog Rajha, da se ovaj prostor na pravilan i celishodan nain uredi i ekonomski, kao i u svakom drugom pogledu ukljui u sistem, na kome Nemaki Rajh sada u Evropi r a d i . . . Mi bismo opet svim silama nastojali da srpski narod, zavaen stranom propagandom i ljudima u slubi tuih internacionalistikih organizacija, uputimo putem istinski potene i iskrene saradnje prema Nemakom Rajhu i da u njemu preovladaju ljudi i grupe koji su se i ranije zalagali za najprisnije prijateljstvo sa velikim nemakim narodom. Potpuno i odavno ubeeni u neophodnost najlojalnijeg naslanjanja na nemaki Rajh, mi molimo da se omogui okupljanje srpskog naroda na teritoriji koja mu pripada, da bismo itav na narod ukljuili u novi poredak koji e biti pod vodstvom Velikog Nemakog Rajha."
4 Kontrarevolucija u Srbiji 1

49

delove ele da stave pod svoju upravu: Srem, znatan deo NDH (deo Bosne i Hercegovine); izlazak na Jadransko more, Kosovo, znatan deo Makedonije i niz drugih delova okupirane Jugoslavije. Iako su komesari u zakljunom delu citiranog memoranduma zahtevali da se njihovi predloi u nemakoj okupacionoj upravi u Beogradu svestrano razmotre", da im se obrati maksimalna panja", kao i to da se dostave i na najvie mesto radi blagovremenog reenja" (oigledno su insistirali da se njihovi zahtevi upute Ribentropu i Hitleru), ceo ovaj dokument ostao je samo mrtvo slovo na papiru. Njega je pregledao jedino Turner i njegov zamenik Kisel, koji nisu nali za shodno ni da obaveste vojnoupravnog komandanta redera. Sve to su oni preduzeli, bilo je to da su pozvali na razgovor Milana Aimovia i upozorili ga da ubudue ne pravi ovakve ispade. Jer, kako je u vezi s ovim kasnije izjavio Harold Turner, komesari oigledno nisu shvatili situaciju u kojoj se nalaze, niti dunosti koje su im poverene". Iz svega ovog vidi se da Nemci nisu dozvoljavali66 Milanu Aimoviu, pa ni kasnije Nediu, da se bavi krupnijim politikim pitanjima", kao to su ona izloena u Memorandumu komesara od kraja juna 1941. Oni su stalno insistirali na tome da se izvravaju njihove naredbe, sprovode njihove uredbe i druga okupaciona akta. Jedna od prvih naredbi, za koju su Nemci traili da se Komesarijat maksimalno angauje, jeste sakupljanje zaostalog oruja stare jugoslovenske vojske, kao i drugog oruja u posedu privatnih lica, ukljuujui i sve vrste lovakog oruja. Iako su ovu naredbu sprovodile feldkomandanture i krajskomandanture, kvislinka uprava, poev od Komesarijata, preko sreskih naelstava, sve do optina, bila je maksimalno angaovana.67 Ocenjujui politiku situaciju u Srbiji tokom maja, Nemci su u jednom svom izvetaju konstatovali, pored ostalog, i sledee: Po gradovima i veim mestima vlada potpun mir. Stanovnitvo se dosad dralo veoma povueno. Ono je bilo oamueno usled proteklih dogaaja, od ega se postepeno sada poinje da oslobaa. Ne bi se ipak moglo rei da je ivot uao u svoj uobiajeni tok." 68 Sredinom maja 1941. nacisti su poveli istragu u vezi sa puem od 27. marta, odnosno o odgovornosti krivaca za izbijanje rata izmeu Jugoslavije i Nemake. Taj zadatak, koji je imao specijalnu namenu, postavljen je takoe Komesarijatu. U vezi s tim Feliks Bender, opunomoenik Ministarstva spoljnih poslova Rajha u okupiranoj Srbiji, uputio je 13. maja Ribentropu pismo u kome trai dozvolu da se ovakva istraga moe povesti. Samo tri dana kasnije (16. maja) Bender dobija
16 AVII, NAV-N-T-120, 200/153547, Turnerov izvetaj komandantu Jugoistoka od 1. jula 1941. 87 Prema J. Marjanoviu, Ustanak, 36. 1,8 Zb. NOR, 1-1, 332, Izvetaj taba 60. nemake divizije od 17. V 1941.

50

odobrenje od ministra spoljnih poslova Rajha. 69 Komesarijat je za ovaj veoma delikatan zadatak formirao komisiju od tri lana: Tanasija Dinia, kao predsednika, i lanova: Dora Peria i Mihajla orevia. Istraga je zahvatila vei broj bivih funkcionera graanskih stranaka, naroito one za koje se pretpostavljalo da su imali bilo kakvog udela u organizovanju pua 27. marta 1941. Evo ta je o tome izjavio Tanasije Dini na sasluanju pred istranim organima u Beogradu, februara 1946. godine: Negde sredinom maja 1941. pozvan sam u Gestapo. Kad sam tamo otiao, zatekao sam kod efa Gestapoa (Krausa): Dragog Jovanovia, Milana Aimovia, dr Busea, generalnog konzula, koji je doao iz Berlina. Aimovi mi je rekao da su odluili, mislei na prisutne, da se povede istraga za utvrivanje odgovornosti ulaska Jugoslavije u rat sa Nemakom i da je u tu svrhu obrazovana Komisija, iji u ja biti predsednik... Odmah po prijemu nareenja poeo sam da prizivam pojedine lanove bive Cvetkovieve vlade, koja je potpisala tekst, i samog Cvetkovia i sasluao ih. Pored njih sasluao sam vienije politike linosti na koje bi se ko od sasluavanih pozivao."70 Na osnovu iste izjave T. Dinia saznajemo da je u ovoj istrazi" sasluano oko 20 lica, meu kojima su bili i Dragia Cvetkovi, Aleksandar-Cincar Markovi, Dimitrije Ljoti, Petar Pei (bivi ministar vojske), general Petar Kosti, Mirko Koi (bivi guverner Narodne banke), Zivko Topalovi i druge linosti, koje su uglavnom bile proosovinski orijentisane, te je stoga razumljiv zakljuak ove ankete, odnosno istrage: odgovornost za rat pada na one koji su doveli do Dvadeset sedmog marta, to je za vladu Treeg Rajha bila velika satisfakcija. Drugim reima, za rat bi, dakle, imala biti odgovorna Jugoslavija, a neposredni uzronici osovinskog napada na Jugoslaviju jugoslovenska vlada, sa svojim predsednikom, generalom Duanom Simoviem.71 Iz izloenog nije teko zakljuiti da je ceo navedeni proces trebalo da poslui vladi Rajha u propagandne svrhe, i to u dva pravca. Naime, da se optui emigrantska jugoslovenska vlada, koja je, u dosluhu" sa Englezima, prouzrokovala rat sa silama osovine; i drugo, da su puisti"
89 Feliks Bender postavljen je na dunost opunomoenog ministra spoljnih poslova Rajha u okupiranoj Srbiji Hitlerovom odlukom od 28. aprila 1941-. Pomenuta odluka glasi: 1. Postavljam opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova kod vojnoupravnog komandanta u Srbiji. Njegovo slubeno mesto nalazi se u Beogradu. 2. Opunomoenik Ministarstva spoljnih poslova je nadlean da radi na svim pitanjima spoljnopolitikog karaktera koja e se javiti u Srbiji. Od posebne je vanosti njegov zadatak da sprei delatnosti srpskih politikih elemenata tetnu po politike interese Treeg Rajha. 3. Ukoliko pri sprovoenju zadataka opunomoenog ministra spoljnih poslova budu dodirnuta vojna pitanja, tada OMSP treba da radi u sporazumu s vojnoupravnim komandantom u Srbiji. Ako bi odlukama vojnih vlasti bili dodirnuti politiki interesi, tada one treba da se donesu sporazumno sa opunomoenikom Ministarstva spoljnih poslova" (AVII. NAV-N-T-120, 200/153205). 70 Arhiv SUP Srbije, dosije Tanasija Dinia, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju od 21. II 1946. 71 Isto.

4*

51

na elu sa Duanom Simo viem stvarali plan da sa Sovjetskim Savezom zakljue ugovor o uzajamnoj pomoi. To je bio period intenzivnih priprema Nemaca za rat sa Sovjetskim Savezom, te e kasnije i Sovjetski Savez biti optuen da je podstrekivao Jugoslaviju da zarati sa Nemakom. O tome govori ve citirano sasluanje Tanasija Dinia: Pozvao sam dotinog (re je o ifrantu Anelkoviu, koji je, navodno, radio za rusku obavetajnu slubu M. B.), i on je na sasluanju izjavio da je u tom vremenu (re je o periodu neposredno pre napada Nemaca na Jugoslaviju M. B.) sovjetski otpravnik poslova jednog dana saoptio bivem pomoniku ministra spoljnih poslova Jukiu, da je SSSR spreman da potpie sa Jugoslavijom pakt o uzajamnom pomaganju, tj. ako jedna od sila potpisnika bude napadnuta, da je druga obavezna da stupi u rat protiv napadaa... Posle ovoga podatka, do koga se je sasluanjem imenovanoga dolo, kada je pomenuti generalni konzul dr Buse saznao za to, rekao je: 'Hvala, ja sam dobio to mi treba' i otiao je, kako sam kasnije saznao, za Berlin.Posle ovoga video sam da je prestalo interesovanje za tu istragu i ja sam je obustavio, tako da ni do kraja rata nije bila zavrena."72 Meutim, netano je tvrenje Tanasija Dinia da se nikome od sasluanih nije nita desilo. Izvesno je da je upravo pomenuta istraga pogodila vrhove Srpske pravoslavne crkve. Na primer, ba tih dana u manastiru Ostrogu, u Crnoj Gori, uhapen je patrijarh Gavrilo Doi i prebaen u Beograd, gde je bio doveden i uhapeni episkop iki Nikola j Velemirovi. Obojica su bila sve do kraja rata zatoeni u manastiru Vojlovici, nedaleko od Paneva. Iz njihovih sasluanja od 16. i 17. jula 1941, koja su posredstvom efa policije i bezbednosti dostavljena Ribentropu, vidi se da je na njih vren jak pritisak kako bi se utvrdila uloga Srpske pravoslavne crkve u dogaajima od 27. marta 1941, odnosno njene veze sa anglikanskom crkvom.73 Tokom maja Komesarijat su pritiskivali i mnogi drugi zadaci: zamena starih novanica; obnavljanje privrede, da bi se u to kraem roku mogla staviti u slubu okupatora; smetaj izbeglica, kojih je u Srbiji ve u maju bilo na desetine hiljada; obnavljanje rada Crvenog krsta, koji je trebalo da se angauje u pronalaenju ratnih zarobljenika, voenju brige o njima, omoguavanju njihove prepiske s porodicom, slanju paketa itd. Razume se, svi ovi poslovi trebalo je da se obavljaju sa odobrenjem i pod kontrolom nemakih okupacionih vlasti u Srbiji. 74 Kada je re o zarobljenicima, treba istai da su Nemci posebnu panju poklanjali ljudima koji su bilo kada bili u vojsci, jer su ih sve smatrali svojim zarobljenicima. U tom smislu vojnoupravni komandant Srbije izdao je naredbu koja je objavljena 15. maja 1941: Svi mukarci, Srbi i Slovenci, koji se nalaze na okupiranoj srpskoj teritoriji, koji su pre ili za vreme ovog rata bili pozivani u vojsku ili su vrili neku dunost kao vojnici, u stvari su ratni zarobljenici i onda kada su ih
n 7S 74

Isto. Prema J. Marjanoviu, Ustanak, 120. B. Kosti, n. d., 3637.

52

nemake vojne jedinice pustile na slobodu i o tome im dale potvrdu." Svi pomenuti imali su da se jave najblioj nemakoj komandi u roku od 10 dana.75 I ovu, kao i mnoge druge uredbe i naredbe nemakih okupacionih vlasti trebalo je da sprovede Savet komesara Milana Aimovia. U vezi s tim poslat je 27. maja 1941. raspis svim upravama banovina, sreskim naelstvima, andarmerijskim i policijskim stanicama, u kome se insistiralo da se dosledno primeni u praksi naredba vojnoupravnog komandanta".76 Iako je citirana naredba predviala rigorozne kazne, pored ostalog: slanje u zarobljeniki logor, predavanje vojnom sudu itd. (to je bilo posebno naglaeno u Uputstvu Saveta komesara), ona ipak nije dala oekivane rezultate. Vojni obveznici poeli su masovno da bee i da se ne javljaju na odreena mesta, jer su mnoge koji su se prijavili, Nemci odveli u zarobljenitvo. To se vidi i iz jednog pisma Milana Aimovia od 15. juna 1941, koje je bilo upueno Turneru: S obzirom na to da je u izvesnim srezovima (trstenikom, jasenikom i kolubarskom) izvreno sakupljanje vojnih obveznika, zarobljenika na odsustvu, Ministarstvo je obaveteno da se zbog toga mnogi sklanjaju u umu i time ugroavaju javnu bezbednost. S druge strane, preti opasnost da polja ostanu neobraena. Umoljen je Upravni tab glavnokomandujueg da se sakupljanje ljudstva iz navedenih razloga, kao i zbog neophodnog prestia civilne uprave, obustavi."77 Sigurno je da se nacisti ne bi smilovali na Aimovievu molbu da su imali dosta prihvatnih logora za smetaj ratnih zarobljenika. Jer, na osnovu nemakih izvora, saznajemo da je tada bilo evidentirano oko 325.000 zarobljenika iz cele Jugoslavije. 78 Posle otputanja pripadnika drugih nacionalnosti, u prihvatne logore Jugoslavije, Grke i Bugarske bilo je smeteno oko 240.000 lica, koje je trebalo transportovati u Nemaku. A to je bilo neizvodljivo. Mnoge saobraajnice bile su unitene, mostovi porueni, to je onemoguavalo ne samo prevoz zarobljenika ve i nemakih jedinica, koje su intenzivno prebacivane na Istoni front. Zbog toga su u Srbiji obrazovana tri centralna logora: Stalag 160 u Beogradu, 202 u Niu i 191 u Kragujevcu. Oni su imali svoje filijale u mnogim manjim mestima u Srbiji; do 19. maja bili su prolazni logori, a posle toga stalni.79
AVII, NA, List uredaba vojnoupravnog komandanta u Srbiji. AVII, k. 20a, f. 4, dok. 3. 77 AVII, Na, br. 19-1-34. 78 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 251/683. U Hitlerovoj izjavi od 4. maja 194i. stoji da je zarobljeno 6.298 oficira i 337.864 podoficira i vojnika. U nekim nemakim publikacijama, npr. pominje se cifra od 344.000 zarobljenika. 79 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 251/638. Problem zarobljenika nije skinut s dnevnog reda sve do kraja juna 1941, kada je poslednja grupa zarobljenika iz Srbije prebaena u Nemaku. Pojedini nemaki predstavnici smatrali su da i ostale, tj. one koje su vodile kao zarobljenike na odsustvu, treba skupiti. Meutim, izbijanje ustanka omelo je ovu meru, pa je List, komandant Jugoistoka, krajem jula naredio da se vie ne sakupljaju zarobljenici" (V. Glii, n. d., 36).
75 70

53

O problemu srpskih zarobljenika raspravljalo se i u Vrhovnoj komandi kopnene vojske Nemake. U stvari, Komanda Jugoistoka dala je predlog 30. juna 1941. da se u sporazumu sa Ministarstvom za rad i komandom Vermahta, ratni zarobljenici na odsustvu u Srbiji (koji se jave dobrovoljno za plaeni rad u Nemakoj) oslobaaju zarobljenitva dok su na radu. U obrazloenju je, pored ostalog, istaknuto da bi se na taj nain ublaio problem nedostatka radne snage u Nemakoj, a ujedno i pitanje nezaposlenosti u Srbiji. 80 Meutim, predlog Komande Jugoistoka nije prihvaen, ve su zarobljenici postepeno transportovani, a na sastanku Komande suvozemnih snaga (OKH) od 2. juna odlueno je da se preostalih 16.000 zarobljenika iz Srbije postepeno transportuje; da se za vanije privredne objekte u Srbiji angauju besposleni" i da u to kraem roku pone akcija za vrbovanje do 70.000 radnika iz Srbije. 81 Uglavnom, im je bio osposobljen elezniki most na Savi (31. maja), intenzivno se radilo na transportovanju zarobljenika iz Srbije, tako da je poslednja grupa prebaena oko 15. jula 1941. Dok su nacisti nastojali da uvrste svoj okupacioni sistem i da preko Saveta komesara obnove stari aparat vlasti i stave ga u svoju slubu, Komunistika partija Jugoslavije pripremala se za oruanu borbu. Jo u aprilskoj katastrofi se pokazalo da je Partija jedina politika snaga u Jugoslaviji, koja je sposobna da organizuje mase za borbu protiv okupatora. Ona je to pokazala i za vreme martovskih demonstracija u organizovanju masa za obaranje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, a u aprilskom ratu K P J je pozvala narod da prui otpor agresoru, a svoje lanove angaovala da se s orujem u ruci, zajedno sa narodom, suprotstave faistikim napadaima i da brane zemlju.82 Posle okupacije, K P J se brzo prilagodila novim uslovima rada. Imajui izgraenu pravilnu liniju, predviajui dalji razvoj dogaaja, Partija je i politiki i organizaciono konsolidovala svoje redove. Zato je i mogla da sve svoje organizatorske sposobnosti i sve svoje kadrove stavi u slubu narodnooslobodilake borbe. Neposredno posle Majskog savetovanja u Zagrebu, Centralni komitet K P J odluio je da se u pokrajinama i oblastima formiraju vojni komiteti i da se u celoj partijskoj organizaciji, od vrha do dna", organizuje rad po vojnoj liniji. Posle formiranja Pokrajinskog vojnog komiteta, krajem maja takvi komiteti bili su formirani u svim okruzima Srbije. Njihov zadatak bio je da prikupljaju i uvaju oruje, da organizuju vojne desetine, ilegalne grupe, da obavljaju obuku i prikupljaju sanitetski materijal i osoblje koje e time rukovati. Poseban zadatak Partije bilo je uvrivanje i proirivanje svoje organizacije, organizacije SKOJ-a i drugih organizacija NOP-a i politiki rad meu masama.
AVII, NAV-N-T-312, 469/8058979-81. V. Glii, n. d., 37. 82 Josip Broz Tito, Stvaranje i razvoj jugoslovenske armije, 1949, str. 1617.
80 81

Beograd,

54

Budui da je celokupna aktivnost K P J u navedenom periodu bila jo ilegalna, okupatori i njihovi saradnici nisu imali ni dovoljan uvid u njen rad. Ipak je Specijalna policija, sa svojim iskustvom iz predratnog perioda u borbi protiv komunista, uspela da prikupi znatan broj podataka o aktivnosti K P J i njenih organizacija. To se moe videti i iz izvetaja Komesarijata za unutranje poslove od 22. maja 1941, u kome je reeno: Usled nedostatka vlasti i dogaaja nastalih posle 6. aprila, komunistika akcija pojaana je. Prvog maja izdati su leci. Komunisti stvaraju i rasturaju lane i uzbudljive vesti. Vodstvo im je rastureno jo po zemlji. Od vanijih komunista u Beogradu ih je oko 40. Svima vlastima u zemlji izdata su nareenja za suzbijanje komunistike akcije i rekonstrukcija evidencije komunista, koja je u Beogradu i veim mestima bila unitena."83 Samo nekoliko dana kasnije (26. maja), isti Komesarijat (u dodatku izvetaja za maj), govori o preventivnim merama u borbi protiv komunista pa istie da je izdato nareenje da se komunizam strogo suzbija a s tim u vezi da se komunisti krivci za manje kanjiva dela kanjavaju prinudnim radom mesto dosadanjom policijskom kaznom. U cilju evidentiranja komunista zatraeno je od banskih uprava i Uprave grada Beograda da izveste da li raspolau sa evidencijom komunista i koliko. Uprava grada je ve izvestila da raspolae sa vrlo malim brojem evidentiranih lica, a banska uprava u Smederevu izvestila je da ne raspolae ni sa kakvom evidencijom, ali da e je rekonstruisati putem odreenih prvostepenih vlasti. Osim toga je Ministarstvo naredilo Upravi grada Beograda da utvrdi da li se nalaze ovde ili u kojem drugom mestu svi vieniji komunisti da bi se nad njima poveo strogi nadzor. Povodom rasturanja prvomajskih komunistikih letaka, preduzela je Uprava grada Beograda stroge mere u pogledu rasturanja i pronalaska rasturaa." 84 Ve u dnevnom izvetaju Komesarijata unutranjih poslova od 28. maja 1941. govori se o neophodnosti preduzimanja otrih mera protiv komunista: U Beogradu je zapaen izvestan broj komunista-aktivista. Njihovo se kretanje prati. Mnogi su, meutim, jo po unutranjosti i vrlo oprezno dolaze u glavni grad. Pored drugih mera, studira se s t a ranje koncentracionog logora, gde e svi opasniji po javni red i poredak biti odvedeni."85 U junu, takoe, policija i dalje samo prikuplja podatke; ona studira", analizira", oslukuje", kroji planove, ali jo nema jasnu predstavu kakve akcije da preduzme protiv K P J i njenih organizacija. A to znai da je u toj prvoj fazi okupacije policija bila jo slaba. To se moe videti i iz dnevnog izvetaja Komesarijatu unutranjih poslova za 10. jun 1941, u kome se naglaava: Prouava se sadanja taktika komunista,
AVII, Na, br. 19-1-8. AVII, Na, br. 19-1-4. 85 AVII, Na, br. 19-1-12. Izvetaj MUP-a za maj 1941. uglavnom rezimira sve citirane izvetaje, ali se i u njima ponovo istie: Studira se pitanje jednog eventualnog koncentracionog logora u koji bi bili prikupljeni svi poznati komunistiki akteri" (AVII, Na, br. 19-1-5).
83 84

55

ija akcija pored sviju drugih nesrea ozbiljno brine sve vlasti. Za najkrae vreme, poto se sredi prikupljanje materijala, sve e vlasti biti obavetene o tanom kretanju naih komunista i njihovoj najnovijoj taktici kao i merama koje protiv njih treba preduzeti. Za sada se bave pronoenjem alarmantnih i uzbudljivih vesti, a na selu rade po zakljucima V konferencije Komunistike partije, koja je odrana krajem 1940. godine."86 Iz svega izloenog da se zakljuiti da je policija tokom maja i prve polovine juna bila nedovoljno obavetena o organizacionim i politikim pripremama Partije za pokretanje oruane oslobodilake borbe. ak i u junskim izvetajima nema ni jedne rei o Majskom savetovanju K P J u Zagrebu, a upravo na osnovu njegovih zakljuaka delovala su intenzivno sva partijska rukovodstva u zemlji. Moda Nemci tada nisu ni hteli da se znatnije angauju protiv KPJ, da ne bi time izazvali podozrenje Sovjetskog Saveza. Tek u drugoj polovini juna, kvislinka policija, na osnovu nareenja koje je dobila od Nemake policijske slube, pristupa pojaanom pripremanju mera za borbu protiv komunista.87 U stvari, nacistiki naredbodavci nisu se zadovoljili samo konstatovanjem situacije, ve su traili i akcije, pogotovo to se u to vreme Nemaka intenzivno pripremala za napad na Sovjetski Savez. Zbog toga je Milan Aimovi bio primoran da 19. juna 1941. u Odeljenju za dravnu zatitu Ministarstva unutranjih poslova odri posebnu konferenciju najviih funkcionera Ministarstva. Na njoj je konstatovano da postoji vrlo intenzivna komunistika akcija u zemlji, naroito na selu, s centrom u trokutu aakKraljevoKragujevac". Konstatovano je da akcija komunista moe biti veoma opasna, te je odlueno da se odmah uhapsi i poalje u logor 150 do 200 panskih boraca. Pored toga, bilo je predvieno ustrojstvo antikomunistikog komiteta, obnova Suda za zatitu drave sa specijalnom procedurom; otvaranje antikomunistikih kratkoronih teajeva za straare i agente, kao i niz drugih mera koje e se bez odlaganja preduzeti".88 Napadom Nemaca na Sovjetski Savez bio je stvoren jedan od vanijih objektivnih preduslova za pokretanje masovnog oslobodilakog rata. Ovi dogaaji zatekli su Partiju, SKOJ i organizacije NOP-a spremne u politikom i organizacionom pogledu. Kapitulacija vojske Kraljevine Jugoslavije nije znaila i kapitulaciju naih naroda. Ako je aprilski rat bio izgubljen zbog izdajstva vladajuih krugova stare Jugoslavije i velike vojnotehnike i strategijske premoi udruenih neprijatelja, pravi optenarodni rat bio je tek na pomolu. Istog dana kada su nemake trupe prele granice Sovjetskog Saveza, Centralni komitet K P J je odrao sednicu (u Molerovoj ulici br. 43) u Beogradu i posle svestrano analizirane situacije doneo je odluku da se
AVII, Na, br. 19-1-30. U jednoj Krausovoj zabeleci od 15. juna 1941. navodi se da je u saglasnosti sa Upravnim tabom izdat nalog Specijalnoj policiji da se energinije angauje protiv subverzivnih elemenata, ije su kolovoe komunisti" (Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano). 88 AVII, Na, br. 19-1-5.
88 87

56

narod Jugoslavije pozove na oruani ustanak. U tom smislu je i napisan poznati proglas: Radnici, seljaci i graani Jugoslavije", koji se odmah rasturao po celoj zemlji. Komunisti Jugoslavije", pisalo je u jednom delu proglasa, ne oklevajte ni trenutka, ve se hitno spremajte za tu teku borbu. Smesta prilagodite svoje organizacije i njihov rad za taj poslednji boj. Preduzmite sve da im bolje osigurate nae dragocene kadrove, koji su nam danas vie nego ikada potrebni u toj borbi. Organizujte radne mase i predajte im vae teko steeno iskustvo. Stanite na elo radnih i nacionalno ugnjetenih masa i vodite ih u borbu protiv faistikih tlaitelja naih naroda. Odvanost, disciplina i hladnokrvnost neka vlada meu vama, jer vi morate time dati primer drugima. Izvrite svoju dunost avangarde radnike klase Jugoslavije. Napred u poslednji i odluni boj za slobodu i sreu oveanstva!"89 Kao to vidimo, Partija je pozivala narode Jugoslavije u oruanu borbu, a istovremeno zahtevala od svojih lanova da stanu na elo te borbe. Treba istai da je u periodu o kome je re, kvislinka policija ve bila u toku mnogih akcija koje je Partija preduzimala; da je aktivnost K P J intenzivna, i to ovoga puta ne toliko po nekim specijalnim instrukcijama iz inostranstva, koliko iz razloga koje je sobom doneo rat". Tek u drugoj polovini juna, rukovodei kvislinki i policijski organi su postali svesni toga da su komunistiki a k t e r i . . . pod najpovoljnijim uslovima... raspirivali mrnju protiv nemakih vlasti". 90 Napadom Nemake na Sovjetski Savez, organi okupacione uprave Nemake u Srbiji u svakom pogledu su pootrili mere protiv stanovnitva, naroito protiv lanova KPJ, SKOJ-a i drugih simpatizera NOP-a. To isto su traili da uine Savet komesara i svi njemu podreeni organi. U vezi s tim Harold Turner, naelnik Upravnog taba nemake komande u Srbiji, uputio je poverljivo nareenje komesaru unutranjih poslova, u kome je navedeno i ovo: Na osnovu poslednjih ratnih dogaaja molim da se odmah izvre, prema ranijem sporazumu s Vama, hapenja svih vodeih komunista i da se naredi efu policije u Beogradu da jo noas izvri hapenje njemu poznatih komunista grada Beograda. Ove osobe treba zatvoriti na Adi Ciganliji. Docnije, treba kako ove, tako i ostale u zemlji uhapene zloinake elemente i komuniste sprovesti u koncentracioni logor, koji Vi prema nareenju, ima da organizujete. Istovremeno postarajte se da se jo tokom ove noi pohapse svi borci Crvene Spanije. Sem toga, molim da se efu policije odmah naredi ovo: 1. Policija ima da uvede pootrenu ulinu slubu. Kao to je ranije nareeno, ima se odmah organizovati i nona policijska sluba. 2. Sef policije treba da izda potrebna uputstva za naroito uvanje javnih zgrada, mostova i ostalih vanijih postrojenja. Radi lakeg izvrenja ovih zadataka, postarau se da se iz ratnog plena odmah stavi na raspoloenje srpskoj policiji potrebno oruje. Istovremeno o ovim merama bie obavetene i nemake trupe s molbom da, u sluaju potrebe, pomognu oko izvrenja
89 90

Zb. NOR, 1-1, 1117. Kao napomena 88.

57

zadataka policije. Na kraju elim da vam skrenem naroitu panju na varoi: Ni, Kragujevac, Uice, aak i rudnike: Rtanj, Trepa i Bor." 91 Pismo Turnerovo, kao i mnoga druga ranijih datuma, pokazuje dve stvari: prvo, da Komesarijat nije imao nikakve samostalnosti i, drugo, da je za gotovo svaku akciju, koju je trebalo preduzeti na okupiranoj teritoriji Srbije, prethodno dobijao nareenja od naelnika Upravnog taba, Turnera, koji je u ime vojnoupravnog komandanta, bio Aimoviu vrhovni naredbodavni organ, a ovaj je bio samo izvrni organ nemake Vojnookupacione uprave u Beogradu. To se vidi i iz pisma komesara za unutranje poslove, koje je datirano takoe 22. juna i hitno poslato banskim upravama, zahtevajui od njih da u svemu postupe prema traenju naelnika Upravnog taba vojnoupravnog komandanta. Posebno se naglaava da je izbijanjem rata izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza nastala nova situacija u svetu", te da zbog svega toga treba energino delovati protiv svih komunista, naroito vienijih, poto su oni, ,,u poslednje vreme naroito aktivni" i da isti odravaju svoje redovne ilegalne konspirativne sastanke na kojima diskutuju o aktuelnim smernicama partijskog rada i daju upute za plansku, organizovanu i obnovljenu komunistiku akciju". 92 I banske uprave delovale su u duhu Turnerovog i Aimovievog nareenja, te su odmah svima podrunim vlastima u banovini dale instrukcije za rad, odnosno za preduzimanje energinih mera protiv komunista i njihovih simpatizera. Interesantno je, s tim u vezi, nareenje Banske uprave Moravske banovine od 26. juna 1941, u kome je reeno i ovo: G. komesar Ministarstva unutranjih poslova dostavio mi je nareenje I, br. 6, od 25. juna 1941. (to je bilo drugo Aimovievo pismo upravama banovina za dva dana M. B.), kojim ukazuje da je usled pojaane destruktivne akcije komunista, izaslao specijalne izaslanike u
91 Zb. NOR, 1-1, 341342. Na sasluanju 25. X 1946 (AVII, br. 11/5-1-23/27) pred islednikom tuilatva jugoslovenske armije, Georg Kisel, zamenik naelnika upravnog taba, dao je svoju verziju o tome kako je dolo do odluke da se pohapse komunisti: Izjutra, posle saoptenja preko radija, general Sreder sazvao je sastanak, kome su prisustvovali Gravenhorst, Hens, Piht, Helm, Hince, Kraus i ja sa nemake strane, a sa srpske strane: Aimovi i Dini. SIPO i Jovanovi ukratko su prikazali poloaj i konstatovano je da se uskoro mora raunati sa jakom komunistikom akcijom. Helm je ukazao na to da je, prema propisima o nadlenosti, zadatak SIPO-a suzbijanje ilegalnog komunizma i da general na to jo jednom uputi podreene slube ustanove. Onda je Jovanovi predloio da se, iz preventivnih razloga, u Beogradu nastanjeni poznati komunistiki funkcioneri pohapse (imenovao je 10 do 20 ljudi). General je pristao, ali je hteo da ima izvetaj. Ja sam mu posle dogovora kazao da ovakvo preventivno hapenje moe izazvati samo nemir i bio sam miljenja da treba saekati dogaaje. Od toga dana poeli su u zemlji i u Beogradu smiljeni napadi na vojna lica i objekte. Tako je poela za mene, kako s pravom smem da tvrdim, trka sa smru." Kiselovu izjavu treba primiti sa rezervom, jer on, kao i svi faistiki funkcioneri, na suenju posle rata prikazuju dogaaje u krivom svetlu. ak ide tako daleko da tvrdi da ovom sastanku nije prisustvovao Turner, ve je, kako to on tvrdi bio u Berlinu do 24. VI 1941, to je netano, jer Turnerovo pismo je datirano 22. VI 1941. 92 AVII, Na, reg. br. 1/1-1, k. 92.

58

Kruevac, Kraljevo, Jagodinu, Ni, Leskovac, Zajear i Negotin i istima stavio u dunost sledee: 1. da se staraju da neminovno spree svaku komunistiku akciju bilo u kom vidu se pojavila; da sa svim raspoloivim sredstvima istupe protivu lica, koja bi eventualno ma ta u tom pravcu pokuala; 2. obzirom na prednje odmah da pohapse sve aktivne komuniste i uesnike u biv. panskom graanskom ratu, poto kod svih prethodno izvre pretres; 3. sve mesne vlasti bie dune da specijalnom izaslaniku izlaze u svemu u susret i njihova nareenja bez prigovora izvravaju; 4. odmah po dolasku da stupe u vezu sa nadlenim nemakim vlastima, kojima treba da saopte u kom cilju dolaze i zamole ih za koordinaciju i potporu; 5. andarmerijske ete, vodovi i stanice, bez obzira da li na licu mesta ima ve oficira, treba da izvravaju naloge specijalnog izaslanika i dodeljenog mu oficira; 6. da alju izvetaje o radu na terenu najbrim i moguim putem, a u izvanrednim i hitnim sluajevima da zamole nadlenog nemakog komandanta da izvetaje za ministarstvo dostavljaju preko komande vojnog zapovednika u Beogradu."93 Tako je Komesarijat, na osnovu nareenja nemakih okupacionih vlasti, preduzeo niz akcija protiv Partije, SKOJ-a i drugih simpatizera oslobodilakog pokreta. Nisu se birala sredstva da bi kvislinzi zadobili to bolje poverenje Sredera, Turnera, Nojhauzena, Bender, Gravenhorsta, Krausa i drugih nemakih funkcionera u Beogradu. Meu kvislinzima bili su najpreduzimljiviji Milan Aimovi, njegov zamenik po resoru Ministarstva unutranjih poslova Tanasije Dini i Dragi Jovanovi, upravnik grada Beograda. Dakle, sve nemaki prijatelji iz predratnog perioda. Za ovog poslednjeg, ef vojne uprave, u svom izvetaju za novembar 1941, upuenom Himleru naveo je, pored ostalog, da se on istakao u periodu Kraljevine Jugoslavije, kao beskompromisni progonitelj komunizma",94 i da je istim tempom nastavio na odgovornoj" dunosti, koju su mu poverili Nemci. Kao dobar poznavalac prilika u Srbiji, Milan Aimovi je za samo nekoliko dana, posle napada Nemaca na Sovjetski Savez (22. juna 1941) poslao dva izvetaja Srederu, vojnoupravnom komandantu Srbije, o tome ta je preduzela kvislinka uprava; kakve su mere preduzele banovine, srezovi, optine, policija, andarmerija i drugi izvrni organi Saveta komesara. Posebno se daju predloi o izvesnim pitanjima strategije i taktike u borbi protiv komunizma. Tako se u izvetaju od 25. juna naglaava da je zapaeno da pojedini pripadnici KPJ, pod izgovorom prijateljskih oseanja, prilaze u lokalima pripadnicima nemakih okupacionih snaga da bi na taj nain pribavili podatke obavetajne prirode. Iako srpska komesarska vlada ima najvei interes za dobre odnose stanovnitva prema nemakim oruanim snagama", pisao je Kisel u vezi s ovim istog dana Srederu, on (Aimovi) moli za najskorije vreme, tj. do trenutka dok ne budu saoptene vee odluke na ruskom ratitu, da se iz sigurnosnopolicijskih uzroka pripadnicima oruanih snaga nametne jaka
M 94

Zb. NOR, 1-1, 343344. AVII, NAV-N-T-200, 120/137895.

59

uzdrljivost u saobraaju sa stanovnitvom. Bio bih zahvalan ako bi u tom pravcu moglo biti izdato otro nareenje svim podlonim jedinicama i trupama Vie komande 65. Stvar je veoma hitna zbog Vidovdana 28. juna". 95 U izvetaju Saveta komesara od 28. juna 1941, koji je preko Milana Aimovia upuen upravnom tabu, obavetavaju se nemaki organi okupacione uprave za Srbiju da ima izvesnih rezultata u borbi protiv komunizma; da se hapenja vre po svim srezovima; da uspesi Rajha na Istonom frontu demoralizatorski deluju na pojedince, ali da, u celini uzevi, komunisti ne miruju i da predstavljaju opasnost za red i mir" u zemlji, te se trai koordinacija akcija nemakih nadlenih organa i kvislinke uprave: Mi dole potpisani komesari dobijamo redovno izvetaje iz sviju krajeva Srbije i upozorenja o ivoj akciji u zemlji. Kao to je poznato, njihova akcija u svim okupiranim zemljama, je obino normalna pojava, te su i nai policijski organi primenjivali svuda uobiajene mere radi spreavanja njihove akcije. Ipak je primeeno da njihova sadanja akcija ima u vidu konkretnije ciljeve, nego uobiajena agitacija i propaganda."96 Nije poznat taan broj pohapenih komunista, odnosno simpatizera NOP-a, za prvi mesec dana posle nemakog napada na SSSR. Ali je nepobitno da su hapenja vrena u svim krajevima Srbije. Srena okolnost je bila ipak u tome to je Pokrajinski komitet K P J bio obaveten o raciji koja se priprema na komuniste i njihove simpatizere. Takvi podaci dobijani su od efa kartoteke Uprave grada Beograda, Janka Jankovia, koji je bio simpatizer NOP-a i inio ovome izvanredne usluge.97 Na osnovu njegovih izvetaja, obaveteni su okruni komiteti K P J da niko od poznatijih komunista i simpatizera ne ostane u svom stanu, ve da se povue u najdublju ilegalnost. Pa ipak, policijska racija 22, 23. i narednih dana juna dovela je do izvesnih hapenja, jer manji broj komunista nije mogao biti na vreme upozoren da se skloni.98
AVII, NAV-N-T-75, f. 69/1012. AVII, br. reg. 51, f. 4, k. 154. Milan Nedi je odmah posle obrazovanja vlade narodnog spasa", poetkom septembra, poslao izvetaj Dankelmanu, vojnoupravnom komandantu Srbije, u kome je opisao akciju Saveta komesara protiv komunista posle napada Nemaca na SSSR: Sa danom objave rata SSSR-u, nemake vojne vlasti poinju sa hapenjem istaknutih komunista i njihovih simpatizera na teritoriji vojnog zapovednika Srbije, a prema podacima i spiskovima, koje su same pribavile o pojedinim komunistima bez uea srpskih vlasti. Ova hapenja se vre uglavnom po veim mestima i gradovima Srbije. Meutim, usled nastalih ratnih prilika, najvei broj istaknutih komunista, bio se je sklonio iz veih mesta i gradova u mala zabaena mestaca, u koja nemaka vojska nije ni zalazila, a njima se pridruio i veliki broj komunista, aktivisti bive Jugoslavije, izbeglih sa onih teritorija koje ne potpadaju pod vojnog zapovednika u Srbiji" (AVII, br. 10/31, k. 18). 97 Opirnije o Janku Jankoviu vidi: dr Jovan Marjanovi, Beograd, 1964, str. 241, i dr Milan Borkovi, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 1941 1945, knj. 2, Beograd, 1974, str. 248258. 98 AVII br. 10/31, k. la.
05 96

60

Nemaki izvori takoe daju podatke o hapenjima u Srbiji koja su usledila posle 22. juna 1941. Tako se u izvetaju efa policije bezbednosti i slube bezbednosti od 25. juna 1941. prethodno daje obrazloenje da je posle napada Nemake na Sovjetski Savez zabeleena u Srbiji jaka komunistika propagandna aktivnost, a da je stanovnitvo, naroito u Beogradu, mnogo vie od polovine, prijateljski naklonjeno Sovjetima. Upadljivo su brojni grupni razgovori komunista po lokalima. Po miljenju efa policije Dragog Jovanovia, 22. juna vladalo je u Beogradu skoro isto onakvo raspoloenje, kao 27. III 1941, na dan Simovievog pua."99 Iz istog dokumenta saznajemo da je nou 23. i 24. juna 1941. uhapeno 49 komunista, meu kojima je bilo 11 potanskih i 2 policijska slubenika.100 Izvetaji kvislinkih vlasti krajem juna 1941. sa terena Nia govore takoe da je masovnih hapenja bilo. Tako se u izvetaju Banske uprave od 26. juna 1941. navodi da je specijalni izaslanik Ministarstva unutranjih poslova bio Ilija Paranos, i da je preduzeo niz mera da se obuzda komunistika aktivnost.101 A u izvetaju od 4. jula navodi se da je na podruju Uprave policije u Niu povodom komunistike akcije od 22. juna 1941. uhapeno 30 lica a da su preduzete mere da se stave u pritvor jo 32 simpatizera KPJ. Preduzeta hapenja izvrena su na osnovu podataka kojima je raspolagala Uprava policije u Niu i nemake vlasti. Uprava policije u Niu dala je materijal za hapenje evidentiranih i poznatih komunista, koji su uestvovali u raznim komunistikim akcijama u Niu."102 Iz Kragujevca su takoe pristizali izvetaji o raciji protiv komunista, ali je konstatovano da nije postignut potpun uspeh. Na osnovu izvetaja sreskog naelnika od 24. juna 1941. saznajemo da je Ministarstvo unutranjih poslova u ovaj srez delegiralo Dragomira Mitrovia, vieg pristava i da je zajedno sa Predstojnitvom gradske policije pohapeno 18 komunista i njihovih simpatizera.103 Opta je ocena i nemakih i kvislinkih vlasti da hapenja u periodu 22. do kraja juna nisu uspela i da su rezultati bili ispod svih oekivanja. Tako se u jednom izvetaju Komesarijata unutranjih poslova
AVII, NAV-N-T-175, r. 233, s. 272136872. Isto. 191 Zb. NOR, 1-1, 343344. 108 AVII, Na, reg. br. 1/2, f. 1, k. 139. Dalje se o preduzetim merama navodi i ovo: Izvrena je revizija radnika u fabrici duvana i duvanskoj struci u Niu, te je utvreno da nema radnika komunistiki nastrojenih" (i ovde se vidi da kvislinke vlasti nisu imale pregled komunista i njihovih saradnika M. B.). Pregledane su sve tri tamparije te su izdate potrebne upute da se u tamparijama nita ne uzima u rad bez znanja uprave policije u Niu. Izdejstvovano je odobrenje od nemakih vlasti da organi eleznikog komesarijata u Niu prate vozove u svim pravcima, poev od 27. juna; organizovana je stalna kontrola putnika na elj. stanici... Sva pohapena lica smetena su radi vee sigurnosti u Kazneni zavod i to pod nadzorom policijskih organa". 19S Arhiv Instituta za istoriju radnikog pokreta Srbije, br. MN II/3 (u daljem tekstu: AIRPS).
99 100

61

od 5. jula konstatuje: U nekim mestima: aak, Valjevo, abac, Kragujevac, Uice, gde su hapenja vrena od strane naih i nemakih vlasti, a usled toga to nije bilo prethodnog dogovora i sporazuma, kako u pogledu lica koja treba uhapsiti, tako i u pogledu vremena kad se hapenja imaju obavljati, pohapen je izvestan broj lica iako nisu komunisti."104 Prema nepotpunim podacima, kvislinka policija, uz pomo nemakih okupacionih vlasti, uspela je da u pomenutoj raciji pohapsi oko 400 lica na celoj teritoriji Srbije, a raunalo se u Savetu komesara i u Upravnom tabu Harolda Turnera, da e ih biti bar 2.000.105 Ne samo da je za planove neprijatelja NOP-a broj pohapenih bio relativno mali, ve je, po priznanju Komesarijata unutranjih poslova i podreenih mu organa, meu uhapenima bilo i onih koji sa Komunistikom partijom nemaju nikakve veze, a pored toga nisu bili pohapeni glavni akteri ni vieniji komunisti, ve su bile pohapene veinom sve beznaajne linosti ili samo idejni komunisti".106 Neuspeo pokuaj u vezi sa hapenjem istaknutijih komunista, izazvao je razoaranje u redovima Nemaca i kvislinga, pa su ovi poslednji gotovo svakog dana upuivali nova nareenja sreskim naelnicima, predsednicima optina i policijskim organima da se energinije zaloe u ovoj akciji.107 Uprkos represalijama okupatora i njihovih saradnika, krajem juna i poetkom jula 1941, gotovo u svim krajevima Srbije privodile su se kraju pripreme za poetak oruane borbe protiv okupatora. Partijska i skojevska rukovodstva bila su u stalnom kontaktu sa organizacijama na terenu i bilo je samo pitanje dana kada e se zapaliti neugasiva buktinja oslobodilake borbe naroda Jugoslavije. Ve 27. juna u Beogradu je bio formiran Glavni tab NOPO Jugoslavije. Prvog jula Centralni komitet SKOJ-a izdaje proglas u kome poziva mladu generaciju Jugoslavije da smelije i monije nego ikad do tada stane na stranu porobljenih i ugnjetenih, u veliku vojsku osloboenja. U proglasu se posebno naglaava da mladi radnici, seljaci i intelektualci, bez obzira na organizacije kojima pripadaju, ujedine sve svoje snage radi razbijanja faistike agresije i osloboenja naih naroda.108 Istorijske odluke Politbiroa CKKPJ, koje su donete 4. jula u Beogradu (u kui Vladislava Ribnikara, u Botievoj ulici br. 5), o tome da treba neodlono poeti partizanske akcije i stvarati partizanske odrede,
104 AVII, Na, br. 19-2-8. Tako su, npr., bila neuspela hapenja u Kragujevcu, koja su vrili Nemci sa kvislinkom policijom; u Uicu, gde su uhapena svega 3 komunista, dok su ostali izbegli hapenje. Bilo je sluajeva da su predstavnici optina odbili da sarauju sa Nemcima prilikom ovih hapenja, npr., u Jagodini, upriji, Kraljevu itd. 105 AVII, Na, br. 19-1-37. 106 Kao nap. 98. 197 Tridesetog juna 1941. MUP-a alje nareenje svim sreskim naelnicima, predstojnitvima gradske policije i komandirima andarmerijskih eta: Svaki komunistiki pokuaj u ma kom obliku se pojavio, mora da bude uguen. Komunisti i njihovi simpatizeri koji ih pomau u njihovim pokuajima treba da budu uhapeni" (AIRPS, 9.686). 108 Dokumenta omladinskog pokreta Jugoslavije, tom I, knj. 2, str. 26 (u daljem tekstu ZB. OPJ).

62

nisu iznenadile partijska i skojevska rukovodstva.109 Naprotiv takve odluke su se i oekivale, a to se moe zakljuiti i po tome to su okruni i sreski komiteti KPJ, odmah posle napada Nemaca na Sovjetski Savez, poeli da formiraju tabove partizanskih odreda, partizanskih eta i grupa. Tako je u periodu od 25. juna do 10. avgusta na teritoriji Srbije formiran 21 partizanski odred.110 U duhu direktiva koje je davao CKKPJ i Glavni tab NOP odreda Jugoslavije o prelasku na opti narodni ustanak, u Srbiji su partizanski odredi poeli akcije protiv okupatora i kvislinkih organa. Raevska eta Valjevskog partizanskog odreda prva je stupila u akciju 7. jula 1941, kojom prilikom je bila likvidirana kvislinka andarmerijska patrola u Beloj Crkvi, u blizini Krupnja, koja je pokuavala da rasturi narodni zbor. Stoga se ovaj datum uzima kao poetak oruanog ustanka protiv neprijatelja. 111 Zbog veoma vanog vojno-politikog poloaja, u Srbiji su postojale vrlo jake okupatorske snage i dobro organizovan okupacioni upravni aparat, to je predstavljalo oteavajuu okolnost za pokretanje oruane borbe. Ali, zahvaljujui pripremama koje je Partija organizovala, kao i slobodarskim tradicijama naroda Srbije, ustanak je za relativno kratko vreme poprimio iroke razmere. Na poetku su partizanski odredi izvodili sitnije akcije, napadajui optinske uprave, andarmerijske stanice i manje okupatorske jedinice, a kasnije, kada su odredi postali brojano vei i bolje naoruani, bile su vee i njihove akcije pa su meta njihovih napada bili okupatorski garnizoni, rudnici, eleznike stanice i drugi vaniji objekti, tako da je ubrzo dolo do stvaranja slobodnih teritorija i formiranja prvih organa narodne vlasti. Poto su bili obaveteni da antiokupatorsko raspoloenje veeg dela stanovnitva raste, Nemci su jo u prvoj polovini jula poeli da sprovode preventivne mere radi ouvanja svojih pozicija. Akcije partizanskih odreda i pozadinskih diverzantskih grupa jo vie su opominjale i kvislinku vladu Milana Aimovia i Nemce da treba da budu energini. I jedni i drugi su raunali da je nabolje spreiti akcije pripadnika oslobodilakog pokreta jo na samom poetku. Polazei od te injenice, okupatorske vlasti preduzimaju niz represalija. Ve u prvoj polovini jula Nemci poinju da streljaju aktiviste NOP-a. Prva streljanja su izvrena u Beogradu 5. jula, kada je ubijeno 13 uhapenih lica. Streljanja su u julu nastavljena. Petnaestog jula u Obrenovcu je streljano 10 osoba; 17. jula u Beogradu 16; 18. jula u Beogradu 18; 20. jula u Valjevu 17; u aku 12; u Uicu 22; u Smederevskoj Palanci 16; 28. jula u Beogradu 122; 28. jula kod Valjeva 80 osoba. Ukupno su Nemci u julu samo u Srbiji (bez Banata) streljali 349 osoba.112
io Vladimir Dedijer, Dnevnik, Beograd, 1945, 297. J. Marjanovi, Ustanak, 101. i" Oslobodilaki rat, I, 2. Ova akcija izvedena je pod rukovodstvom Zikice Jovanovia, komandira Raevske partizanske ete. 111 Zb. NOR, 1-2, 345, 346 i 357; Zb. NOR II-2, 304, 306, 308, 310318, Izvetaj nemakog vojnog zapovednika na Balkanu, jula 1941.
110

63

Kao to vidimo, streljanja je u julu bilo u mnogim krajevima Srbije, i prve rtve su uglavnom pripadnici oslobodilakog pokreta, to ne znai da meu streljanima nije bilo i onih koji nisu imali nikakve veze sa pokretom.113 Karakteristino je, da u prvim streljanjima, koja su tokom jula izvrena po nareenju nacista, uestvuje i Srpska andarmerija. To se vidi i iz dnevnog izvetaja taba 717. nemake peadijske divizije, u kome se navodi: 20. VII 41, oko 10,00 asova Srpska andarmerija, pod nadzorom SS, streljala je u aku 11 ljudi i jednu enu, koje je 18. VII 41. bila pohvatala 2. eta 1. bataljona. etiri oveka su iz aka, a svi ostali iz okoline. Meu ovih 11 ljudi nalazio se, izgleda, i glavni kolovoa komunista u Srbiji." 114 O ueu Srpske andarmerije u streljanju svojih sunarodnika obavestio je Feliks Bender svoje pretpostavljene u Berlinu, u izvetaju od 23. jula 1941, u kome, pored ostalog, navodi: Do sada je vie od stotinu osoba streljala Srpska andarmerija kao represaliju po naredbama nemakih okupacionih vlasti. Ali jedna andarmerijska komanda ustegla se od daljeg streljanja bez prethodnog srpskog prekog suda."115 Kvislinka andarmerija je uestvovala u streljanjima nedunog srpskog stanovnitva i kasnije. Tako je 28. jula, na Bukovima kod Valjeva, streljala 81 taoca iz Kosjeria i okolnih sela. Za njih je sreski naelnik, u svom izvetaju od 20. avgusta, konstatovao da su to veinom mirni, poteni, lojalni graani ovog sreza, poglavito hranioci svojih porodica, koje je pohvatala nemaka vojska kada su bili na svojim poslovima. Posebno se istie da ih je 49, od ukupno 81 rtve Srpske andarmerije, bilo siromanog stanja. 116 I o ovom dogaaju, Bender je obavestio Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu aktom br. 446 od 1. avgusta 1941, u kome za feldkomandanta u Uicu, pukovnika tokhauzena (koji je naredio ovo streljanje), istie: Taj je, suprotno izdatim optim zapovestima o odmazdama od vojnoupravnog komandanta, bez pitanja, kao represaliju za ranije javljeni napad na posadu motocikla, pohapsio na poljima zaposlene eteoce, potpuno neduna lica koja je streljala Srpska andarmerija, na ta ju je primoravala nemaka vojska sa naperenim pukama."117 Ovo streljanje izazvalo je najjau krizu komesarske vlade Milana Aimovia od dana njenog formiranja. A to su bili i prvi znaci neodrivosti njenog poloaja. Nemci su uporno traili da se kvislinka uprava angauje protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. A ona je imala sve
113 Vesti, 10. X 1941. U selu Kosjeriu (crnogorski srez), npr., u vezi sa streljanjem koje je izvreno 28. jula, reeno je u izvetaju Sreskog naelstva od 20. avgusta da su veinom pohapeni i streljani mirni poteni i lojalni graani ovog sreza, i to poglavito hranioci svojih porodica, a koji su pohvatani od strane nemake vojske kada su svi bili na svojim poslovima". 114 Zb. NOR 1-1, 656, Izvetaj taba 717. p. divizije o borbama divizije od 15. V do 31. XII 1941. godine. Vioj komandi za naroitu upotrebu 65. 115 AVII, mf. Bon, 2/693. 118 Vesti, Uice, 1941, br. 1. 117 AVII, NAV-N-T-501, rol. 256, mf. 117374.

64

manje snage, jer je bila kompromitovana u oima stanovnitva Srbije. Vlada komesara je gubila poverenje (zbog svoje nesposobnosti) i kod nemakih okupacionih vlasti. Koliko je bila degradirana uloga Srpske andarmerije, koliko je ona bila poniena i kompromitovana, ak i demoralisana, moe se videti i iz izvetaja tadanjeg njenog komandanta, pukovnika Jovana P. Triia, koji je upuen Ministarstvu unutranjih poslova 15. avgusta 1941. U jednom delu toga izvetaja reeno je: Najvie je pokolebalo moral kod andarma u poslednje vreme to to su nai andarmi prisiljeni od nemake vojne s i l e . . . morali vriti streljanje naeg ivlja ni krivog ni dunog, bez ikakve presude iako naa andarmerija u svojoj slobodnoj dravi nije nikada izvrila sline kazne. Ova vest proirila se meu sve andarme munjevitom brzinom, te iako postoje nareenja da oni streljanje ne smeju vriti, ipak se boje nemake vojne sile da ih sa pukomitraljezima na leima ne nateraju opet, kao i do sada, na vrenje streljanja nedunog stanovnitva. Opadanju morala uzrok su i mnoge uvrede i pretnje, bilo andarmerijskim oficirima, bilo andarmima, od strane organa nemake vojne sile, kao, na primer, javno udaranje potporunika vorovia u Obrenovcu, od jednog nemakog kapetana; javno udaranje p. porunika Markovia Pavia u Rakoj; hapenje andarma u Vladimirovcima itd."118 U izvetaju Vie komande 65. za naroitu upotrebu, od 28. avgusta 1941, Komandantu oruanih snaga na Jugoistoku, o pojaanoj aktivnosti partizanskih snaga na teritoriji Srbije i NDH i o merama da se sprei opti ustanak, pisalo je i o problemu Srpske andarmerije, odnosno nepopularnom inu oko njenog angaovanja da strelja srpsko stanovnitvo: Srpskoj andarmeriji, koja za sada jo jako sadejstvuje da se bori zajedno s nemakim trupama protiv svojih zemljaka i patriota, ova okolnost predstavlja za Srpsku andarmeriju teko moralno optereenje i sama ga tako osea. Koliko e dugo moi da snosi ovo optereenje, teko je odrediti, ali ipak ve se pojavljuju predznaci koji ukazuju na to da Srpska andarmerija nije vie pouzdana."119 Sem streljanja, Nemci su tokom jula preduzeli i niz drugih represivnih mera protiv lanova KPJ, lanova SKOJ-a i drugih simpatizera oslobodilakog pokreta. Tako je 10. jula u Beogradu ustanovljen zloglasni Banjiki logor, a neto kasnije logor na starom Sajmitu u Beogradu; zatim, logor Crveni krst" u Niu, logor u apcu i niz drugih zatvora i kaznionica u kojima su hiljade stanovnika Srbije izgubile svoje i118 AVII, br. 3/11, k. 27, Izvetaj pukovnika Jovana Triia, 15. VIII 1941, Ministarstvu unutranjih poslova. Dalje Trii u istom izvetaju konstatuje: Opadanju morala u andarmeriji krive su i vrlo slabe prinadlenosti andarma i podoficira sa kojima u dananjim prilikama i, pored najbolje volje, ne mogu na kraj izai ni za 15 dana, a kamoli za mesec dana. Sprema, odela, ve i ostala potrebna oprema kod andarma, jesu u vrlo hrdavom stanju, to takoe doprinosi opadanju morala kod andarma." 119 AVII, NAV-N-T-501, r. 246, s. 23, snimak originala pisanog na maini.

5 Kontrarevolucija u Srbiji 1

65

vote. 120 Ukoliko su partizanske akcije bile intenzivnije, utoliko su i mere okupatora i njihovih saradnika bile rigoroznije. Tako je, na primer, vojnoupravni komandant, general protivavionske a r t i l j e r i j e reder, 11. j u l a propisao Uredbu ,,o pootravanju kazni", po kojoj su prestupi protiv nemakih okupacionih vlasti kanjavani smru ili robijom preko tri godine. 121 Desetog j u l a izvrena je rekonstrukcija Saveta komesara, pa su tim povodom svi komesari i njihovi zamenici bili primljeni od vojnoupravnog komandanta generala Sredera. On se tim povodom i obratio rekonstruisanom kabinetu" Milana Aimovia sledeim reima: Svojim r a dom, vi ste ispunili obeanje koje ste dali mome prethodniku, naime, izjavu, da ste voljni da lojalno saraujete sa okupacionom vlau. S druge strane, mogu da dam izraza oekivanju da ete sad i sa mnom n a staviti rad istom l o j a l n o u . . . Naroitu zahvalnost dugujem vama, gospodine Aimoviu, koji, pored komesarske uprave Ministarstva unutranjih poslova, imate jo i naroiti zadatak, naime, kao to je ve naglasio moj prethodnik na ovom poloaju, odgovornost za to da e se rad pojedinih komesarijata kretati po jednoobraznim smernicama i na osnovu jednoobraznih pogleda." 1 2 2
120 U hronologiji radnikog i narodnooslobodilakog pokreta Beograda (GgB, knj. VI, 1959, 857) stoji da je Banjiki logor osnovan 5. jula. Miodrag Mili u napisu Izvan reetaka Banjikog logora (GgB, knj. VI, 1959, 537) pie da su prvi zatvorenici dovedeni u logor 10. jula; J. Marjanovi, u citiranom delu Ustanak, 120, pominje 10. jul kao datum formiranja logora, a V. Glii, n. d., str. 43. prihvata datum 5. jul. Ja smatram da se 5. jul ne bi mogao prihvatiti kao datum osnivanja Banjikog logora, jer u pismu MUP-a od 10. jula, upuenom Upravi grada Beograda Odeljenju Specijalne policije, zatim predsedniku uprave grada Beograda stoji: Odlukom nemakog komandanta mesta i nemake dravne tajne policije nareeno je da se organizuje konc. logor na Banjici (u zgradi kasarne biveg 18. peadijskog puka) u najkraem roku. Istom odlukom svi materijalni izdaci oko popravke, adaptiran ja zgrade, instalacije, nametaja, kao i izdravanja krivaca, pada na teret Beogradske optine. Sa izloenog, a u vezi ve naeg usmenog razgovora, molim vas za nareenja da se potrebni radovi to vie forsiraju, tako da sve bude gotovo najdalje do kraja ovog meseca" (AVII, Na, br. 7/1, P. 58). Prema tome, ni u kom sluaju ne bi se mogao prihvatiti 5. jul kao datum formiranja Banjikog logora, niti su 10. jula mogli prvi zatvorenici stii, jer se iz citiranog dokumenta vidi da do kraja jula zgrada treba da bude osposobljena. 121 Zb. NOR, 1-2, 304305. U pomenutoj Uredbi predviena je kazna smrti ili robije od najmanje 3 godine za onoga ko namerno: 1) za rat vane zalihe ili postrojenja svake vrste, naroito plinska, vodena i elektrina postrojenja, brane, eleznika, telegrafska, telefonska i svetlosna postrojenja ukloni ili oteti; 2) pomae na zauzetoj teritoriji vojna lica koja nisu nemaka; 3) na tetu nemake vojne sile ili Rajha prenosi vesti licima ili vlastima izvan zauzete teritorije; 4) prireuje protivnemake skupove ili na njima uestvuje; 5) u nameri da kodi interesima nemake vojne sile ili Rajha, obustavlja posao, odvraa radnika ili druge poziva da prestanu sa radom ili da ga napuste", itd. 122 Novo vreme, br. 55 od 11. jula 1941. M. Aimovi se u ime Saveta komesara zahvalio Srederu ovim reima: Danas kada smo predstavljeni Vaoj ekselenciji, ja elim da vam, u ime svojih kolega i u svoje ime, izjavim zahvalnost na poverenju koje nam ukazujete i time nam omoguavate da u ovim tekim vremenima korisno posluimo svome narodu... Ja elim da

66

Posle izvrene rekonstrukcije, lista komesara ministarstava bila je sledea: 1. komesar Ministarstva unutranjih poslova i predsednik Saveta komesara ostao je i dalje Milan Aimovi; njegovi zamenici su bili: pukovnik Tanasije Dini i Dore Peri; 2. komesar Ministarstva prosvete (namesto Riste Jojia) bio je Velibor Joni (zamenik: Vladimir-Velimir Jankovi); 3. komesar Ministarstva saobraaja (umesto Lazara Kostia) postao je Ranislav Avramovi (zamenik: Nikola uri); 4. komesar Ministarstva pravde ostao je i dalje Momilo Jankovi (zamenik: dr uro Kotur); 5. komesar Ministarstva finansija, kao i ranije, bio je Duan Letica (zamenik: Milan Horvacki); 6. komesar Ministarstva pota, telegrafa i telefona ostao je Duan Panti (zamenik: Milorad Dimitrijevi); 7. komesar Ministarstva graevina i dalje je in. Stanislav Josifovi; 8. komesar Ministarstva ishrane (umesto Jeremija Protia) bio je Budimir Cvijanovi; 9. komesar narodne privrede, kao i ranije, in. Milosav Vasiljevi (zamenik: dr Mihailovi) i 10. komesar Ministarstva socijalne politike ostao je i dalje dr Stevan Ivoni (zamenik: Boidar-Darko Petrovi).123 Sta se moe uoiti u rekonstruisanoj vladi" komesara? Prvo, odgovorni ljudi iz Upravnog taba, a to znai Turner i Kisel, insistirali su da se na pojedine resore (prosvete, saobraaja i ishrane) dovedu energinije linosti, jer su, navodno, Rista Joji, Lazar Kosti i Jeremija Panti bili umorni" i nedovoljno energini". U stvari, to je bila sledea ozbiljnija krizna situacija u Savetu komesara, kada Nemci pokuavaju da ga osvee novim linostima;124 drugo, simptomatino je da samo Milan Aimovi ima dva pomonika (Dini, Peri), i to linosti koje su izrazito bile pronemaki orijentisane. I po tome se vidi koliki su znaaj nemake okupacione vlasti poklanjale resoru Ministarstva unutranjih poslova. Samo dva dana kasnije, poto je rekonstruisao svoju vladu", odnosno poto je sa svojim komesarima bio primljen kod vojnoupravnog komandanta Srbije, generala redera, Aimovi je odluio da preduzme energinije mere kako bi se suzbio oruani ustanak u samom zaetku. U tom smislu uputio je 13. jula 1941, preko banskih uprava, sreskim naelnicima pismo sledeeg sadraja: Uhapsite lanove porodice odbeglih komunista, i to sinove preko 16 godina i ene, ukoliko nemaju dece, oca i brata, ako u zajednici ive a nisu stariji od 60 godina. Sluajevi se moraju reavati pod linom odgovornou. Spiskove dostaviti Ministarstvu, a uhapene do daljeg nareenja zadrati tamo."125 Milan Aimovi je 13. jula u Beogradu dao takoe izjavu za tampu, u kojoj najotrije opominje sve antiokupatorski raspoloene stanovnike
ponovim sada ono to smo i vaem prethodniku (Fersteru) izjavili da emo mi, predstavnici srpske uprave, svoje poslove voditi u punoj lojalnosti prema nemakoj vojnoj upravi" (isto).
123 124

istoka. 5

Novo vreme, br. 55, od 11. jula 1941. AVII, NAV-N-T-200, 120/134265, Turnerov izvetaj komandantu JugoAIRPS, Na, neregistrovano.

125

67

Srbije da se povinuju kvislinkim naredbama i da se ne suprotstavljaju nemakim vlastima. Ovaj govor bio je tampan u Novom vremenu; plakatiran na javnim i prometnim delovima Beograda, a pored toga umnoen i razdeljen srezovima i optinama, kako bi se sa njegovom sadrinom upoznali svi ugledniji domaini" gradova i sela okupirane Srbije. 126 Istovremeno je Aimovi za borbu protiv komunista angaovao sve inovnitvo, a preko Odeljenja za zatitu drave, Ministarstvo unutranjih poslova 15. jula ponovo je zahtevao od svih sreskih naelnika da izdadu instrukcije svemu inovnitvu podrunih im resora na terenu da sreske naelnike, kao nosioce vlasti na svojim podrujima i predstavnike dravne uprave, u slobodnom vremenu pomognu u njihovim nastojanjima da se odri red i mir i sredi poremeeni ivot njegovom obnovom i podizanjem".127 Tokom jula i avgusta sreski naelnici su pokuavali da na mnogim konferencijama sa vienijim graanima tumae" misli Aimovieve izjave, a ujedno su energino insistirali da se narod ne hori protiv okupatora, ve da se bezuslovno pokorava redu, miru i poretku" kako bi okupator mogao nesmetano da eksploatie privredna bogatstva Srbije. 128 Sve okupatorske mere, koje su preduzimane tokom prve polovine jula (hapenja, odvoenja u koncentracione logore, streljanja, paljenja kua, zavoenje policijskog asa u gradovima i drugo), nisu pokolebale pripadnike oslobodilakog pokreta, koji su nastojali da okupatorskim vlastima i dalje nanose sve vee gubitke svuda i na svakom mestu. Kada komesarske mere zastraivanja nisu dovele do oekivanih rezultata, a otpor protiv okupatora sve se vie ispoljavao u mnogim gradovima i selima Srbije, general reder se ponovno obratio neposredno Milanu Aimoviu, aktom od 18. jula 1941, u kome je reeno izmeu ostalog: Komunistiki elementi, kao to ste u svom govoru na radiju u nedelju, 13. VII 1941, srpskom narodu naglasili, dali su se na posao da zemlju gurnu u novu bedu. Saznanje da je Voa Velikonemakog Rajha naredio konanu likvidaciju komunistike svetske revolucije bilo je povod komunistikoj mangupariji za krajnja oajnika dela. Tako su prole noi vie puta preseeni kablovi u Beogradu... Zbog ovakvih i slinih dela sabotae, u poslednje vreme ve je u vie mahova streljan jedan deo smutljivaca koji su po dobijenom nalogu izazivali nerede. Iste mere odmazde bie sprovedene u jo veem obimu, u sluaju ako se dela sabotae ponove... Dosad sam se mogao uveriti da je velika veina srpskog stanovnitva u gradovima i na selu l o j a l n a . . . Sada pruam beogradskom stanovnitvu priliku da pokae svoju solidarnost u
AIRPS, Vlada M.N., II, 5; Novo vreme, br. 115 od 14. VII 1941. AVII, Na, br. 19-2-15. U izvetaju MUP-a za juli reeno je: Umoljeni su i svi g.g. komesari da svom inovnitvu narede, da se u granicama mogunosti i slobodnog vremena stave na raspoloenje sreskim naelnicima i sa njima, a u to tenjem kontaktu sa narodom, povedu akciju protiv komunista" (AVII, Na, br. 19-2-1). 128 Postoji oko stotinu izvetaja sreskih naelnika o ovim konferencijama (AVII, Na, br. 19-2 i 3). Sreski naelnik u Mladenovcu, npr. javlja da je do 23. VII odrao preko 30 takvih konferencija (isto, br. 19-2-49).
126 127

68

borbi protiv ruilaca javnog poretka i bezbednosti u svetu i nareujem da samo stanovnitvo primi na sebe uvanje raznih ulica. Sprovoenje ove mere izvrie upravnik grada, u saglasnosti sa nemakom feldkomandanturom u Beogradu."129 Smatrajui da se energinim" merama moe spreiti irenje ustanka u Srbiji, Nemci su uz podrku kvislinga, tokom jula poeli se paljenjem kua u pojedinim selima Srbije. Zabeleeno je da su u selu Oslandiu (valjevski srez) 12. jula spaljene 4 kue,130 16. jula u Gornjoj Gorevnici (aanski srez) spaljeno je takoe nekoliko kua.131 Paljenja su uestala uporedo sa irenjem ustanka u Srbiji. Ona su postala stalni metod represalija u borbi protiv partizanskih odreda i udarnih diverzantskih grupa u pozadini. Okupatorske i kvislinke vlasti preduzele su i niz drugih mera kako bi zastraile pripadnike oslobodilakog pokreta. Koristile su se radijom, tampom i drugim sredstvima propagande. Donete su mnoge uredbe i naredbe. Ve 19. jula nemaki komandant za Srbiju, zbog akcije koje su vrene protiv Nemaca u Beogradu i okolini, doneo je Uredbu po kojoj e smru biti kanjen svako ko bilo im bude delovao protiv Nemakog Rajha, 132 a 27. jula graanstvo je upozoreno da e svako ko bude posedovao oruje bez dozvole biti kanjen smru.133 Najzad, akcije koje su izvoene u Beogradu i njegovoj neposrednoj okolini razljutile su nemakog komandanta za Srbiju, pa je 30. jula naredio da grad Beograd plati kontribuciju od 10 miliona dinara ili 500.000 nemakih maraka.134 Tako su teror i otre represalije protiv lanova KPJ, lanova SKOJ-a, simpatizera i rodoljuba, zatim, protiv Jevreja i Cigana, postajali iz dana u dan sve ei i masovniji, to e pojaati ionako silno naraslo antiokupatorsko raspoloenje.
Obnova, br. 12, od 18. VII 1941; Zb. NOR, 1-2. 307. Okupaciona propaganda, nije propustila da svojim komentarima proprati ovakve akte vojnog komandanta okupirane Srbije. U uvodnom lanku, Obnova je pisala 18. VII 1941. i ovo: Pismo komandanta okupirane Srbije i njegova uredba o pootrenju kazni govore jasnim jezikom kojim se ne moe pogreno tumaiti. Ko taj jezik ne razume, ili nee da razume, toga e strogost same kazne nauiti pameti. Bilo bi upravo detinjasto ako bi se korektnost sa kojom okupatorske vlasti postupaju sa domaim stanovnitvom, shvatila kao slabost. Nova Nemaka likvidirala je komunizam u sopstvenoj zemlji. Ona ga je tamo silom svoje vlasti u najkraem roku iskljuila iz dejstva i duhovno radikalno nadvladala. Ona je sada stupila u borbu da potpuno izbrie komunizam, koji se pojavio u obliku sovjetskog reima, i u toj borbi stoji upravo pred reavajuim udarima. Na svim podrujima koja se nalaze pod nemakim suverenitetom i na kojima su nemaki organi primili ulogu da zagarantuju mir i omogue obnovu, unitavaju se kratkim postupkom, komunistiki elementi ma gde isti pokuavali da dignu glave." 130 AVII, NOP, 1982, iskazi uesnika.
181 132 133 1JM

AVII, NOP, 1983, iskazi uesnika. Zb. NOR 1-2, 317. Obnova, 29. VII 1941. Zb. NOR 1-2, 319.

69

Iako je Savet komesara inio sve da bi sproveo nareenja nemakih okupacionih vlasti, on je imao sve manje stvarne vlasti; gubio je poverenje i samih Nemaca. Ni rekonstrukcija vlade" nije pomogla, a govori preko radija, izjave preko tampe i nareenja sreskim naelnicima bili su sve manje efikasni. Pored toga, patriotsko stanovnitvo u Srbiji sve je vie dolazilo do zakljuka da su Milan Aimovi i njegovi saradnici marionete, odnosno najobinije sluge okupatora. Ocenu ove kvislinke administracije dao je i Centralni komitet K P J u proglasu od 25. jula 1941, u kome je, izmeu ostalog, reeno: Srbi, vama su okupatori nametnuli za komesara i upravu najgore izrode i izdajnike srpskog naroda. Sami nemaki okupatori oseaju se suvie slabi da bi odrali svoju okupatorsku vladavinu i pljakali srpski narod, zato su nali domae sluge, ubice i delate u licu Aimovia, Dragog Jovanovia, Ljotia, policijskih korpija: Vujkovia, Kosmajca, Raana Grujiia itd. Ti izrodi hvataju po ulicama sinove i keri srpskog naroda, i onda ih u masama ubijaju po zapovesti nemakih okupatora."135 Sline ocene dao je i Pokrajinski komitet K P J i okruna i sreska rukovodstva. Svuda je isticano da narodi Srbije nemaju druge alternative sem oruane borbe, ne samo protiv okupatora ve i protiv njegovih saradnika. Praksa, je pokazala da je Partija iz dana u dan sticala sve veu popularnost; imala je sve vie uticaja meu znatnim brojem stanovnitva, a partizanski odredi stvarani su gotovo u svim krajevima Srbije i svakodnevno popunjavani novim borcima.

135

Zb. NOR 1-1, 24.

70

KRIZA SAVETA KOMESARA I NJEGOV PAD

Komesarska uprava nije imala nikakvog ugleda u narodu, ne zbog toga to Aimovieva policija i andarmerija nisu imale eljenu veu samostalnost u proganjanju sopstvenog naroda, nego i u prvom redu zbog toga to su i ti odredi i itav Aimoviev komesarijat bili prosto orue u omraenoj osovinsko-okupacionoj upravi. A ogorenje protiv tuinskog zavojevaa poveavalo se iz dana u dan usled surovih represalija nad stanovnitvom: hapenja, streljanja, odvoenje u koncentracione logore, pljakanja ivotnih namirnica i uopte privrednih bogatstava zemlje. Ve je bilo rei o tome da se o privrednoj eksploataciji Srbije brinuo Privredni tab, na elu sa Francom Nojhauzenom, predratnim generalnim konzulom u Beogradu. Iako je Nojhauzen bio pridodat vojnoupravnom komandantu, on je ipak bio direktno povezan sa Berlinom, sa Geringom, koji je rukovodio sprovoenjem nemakog etvorogodinjeg privrednog plana. Prva briga generalnog opunomoenika za privredu posle uspostavljanja nemakog okupacionog aparata bila je eksploatacija rudnih bogatstava. Naroito interesantni za nemake okupatore bili su rudnici: Bor, Trepa, Zajaa i mnogi drugi privredni objekti. Pljaka ivotnih namirnica posredstvom rekvizicije dobila je ve prvih dana okupacije iroke razmere. U vezi s tim 30. aprila 1941. vojnoupravni komandant Srbije propisao je Uredbu o pravilnom voenju i upravljanju preduzeima, u kojoj je reeno i ovo: Sva preduzea i radnje za zanatsku proizvodnju i preradu namirnica, poljoprivredu, umsku i drvarsku privredu imaju, ukoliko iz prinudnih razloga ne bude drukije odreeno, da rade i dalje; odgovorni upravljai ovih preduzea moraju da obezbede pravilno voenje poslova; u sluajevima gde je odsustvom ovlaenog lica ili iz drugih prinudnih razloga onemogueno pravilno voenje poslova, odgovarajua nemaka nadletva postavie u tim preduzeima komesare."136 Iz citiranog dela Uredbe pomin ju se komesari". Njih je postavilo Generalno opunomostvo za privredu kod svih znaajnih privrednih preduzea i ustanova, naroito u rudnicima i industrijskim preduzeima Srbije. U okviru etvorogodinjeg plana, Nojhauzen je propisao kvote kojima e pojedina preduzea, odnosno proizvodne grane, sudelovati u
136

Novo vreme, 16. V 1941.

71

optem kontribucionom doprinosu za Rajh. Seljatvo je pri tom bilo naroito optereeno. Poljoprivreda, kao glavna privredna grana zemlje, bila je esto izloena bezobzirnoj eksploataciji. Rekvizicije, koje su bile vrlo este, odnosile su srbijanskim seljacima ak i one minimalne koliine namirnica koje su im bile neophodne za ivot. Razume se, Savet komesara, kao i u svim drugim domenima, tako i u ekonomskom pogledu, bio je izvritelj nemakih uredaba i naredaba, bez obzira na to to su okupatori imali svoje komesare. Jer sami funkcioneri okupacione vojne uprave, u prvom redu njen Privredni tab, nisu bili u stanju da iz ovog dela Jugoslavije koji obiluje prirodnim bogatstvima, izvezu sve to su naumili. Bili su potrebni domai kvislinzi i- izdajnici koji e im pomoi da izvuku to vie materijalnih dobara sa ovog podruja. Ve smo videli da su ih nali u Savetu komesara Milana Aimovia i svih onih koji su s njima saraivali. Pored ostalog, dunost komesarske uprave bila je da obezbedi izdravanje nemake okupacione vojske, za koju je trebalo sakupiti od stanovnitva meseno 6,5 miliona maraka (odnosno oko 200 miliona dinara).137 Iz svega navedenog proizlazi da su zadaci takozvane vlade komesarijata bili zaista sloeni. Ako se svemu tome doda ishrana stanovnitva, izdravanje velikog inovnikog aparata, pored izbeglica, koje su u velikom broju dole u Srbiju, beei ispred terora okupatora i njihovih saradnika, iz drugih okupiranih delova Jugoslavije, posebno iz Nezavisne Drave Hrvatske, videemo da zadaci Saveta komesara nisu bili nimalo laki. Komesarska vlada je, vidi se, dobila zadatke koji su u tadanjim uslovima izgledali nesavladivi. Kao naredbodavci, nemaki okupatori su istupali sa svojim neogranienim zahtevima. Kao pobednici i osvetnici", oni su bili samovoljni, a komesari su bili u poloaju izvritelja njihovih nareenja. Nemaka vojna uprava u Srbiji poznavala je u svom delovanju samo jedan zakon a to je zakon sile, i njemu su se imali pokoravati svi na okupiranom podruju, ukljuujui i komesarsku vladu. Ve u poetku se videlo da je nemoguno izvriti sve zadatke to su ih okupatori nametnuli Srbiji i da e komesarska uprava teko moi da zadovolji nemake okupatore. No oni nisu pokazivali nimalo razumevanja, ve su uporno i nadmeno nastojali da se ispune njihovi zahtevi. Jedan od komesara (Duan Letica), u obrazloenju svoje ostavke, koju je podneo 23. avgusta, naveo je kao glavni razlog da sa svojim resorom za finansije nije u stanju da sakupi 6,5 miliona maraka za pokrie trokova nemakih okupacionih trupa u Srbiji. 138 Prvi dani avgusta su u znaku ofanzive partizanskih odreda na nemake trupe i andarmeriju, na saobraajnice i privredne objekte, na rudnike; na sve to je Nemcima moglo koristiti u voenju rata. Okupatorima i kvislinzima nanoeni su udarci u svim delovima Srbije. Nemci su bili primorani da revidiraju svoju raniju odluku da protiv ustanika treba da se bore preteno policijske i andarmerijske snage, pa su u borbu bacili sve svoje raspoloive efektive.
137 138

F. Culinovi, n. ., 409. AVII, Na, br. 2/31, k. la.

72

I kvislinzi su pokuali da uveaju svoj doprinos" borbi protiv oslobodilakih snaga u Srbiji, uprkos krizi u koju su zapali na svim sektorima svoje delatnosti. Tako je 6. avgusta 1941. Savet komesara propisao Uredbu o uklanjanju nacionalno-nepouzdanih" slubenika iz javne slube. U Uredbi je, izmeu ostalog, reeno da ne mogu ostati u slubi niti se koristiti steenim pravima oni vojni i civilni dravni i samoupravni slubenici, kao i slubenici javno-pravnih ustanova, koji u svojim linim i slubenim odnosima, nisu rukovoeni pobudama za opte dobro naroda i remete normalan razvoj nacionalnog oseanja i rada, a to su: 1. svi oni koji pripadaju internacionalistikim organizacijama komunisti i masoni kao i oni koji ispoljavaju svoje simpatije sa njima, sarauju sa njima ili ih pomau; 2. svi oni slubenici koji rasprostiru lane vesti i uopte reju ili delom unose zabunu i remete normalan razvoj nacionalnog oseanja naroda" itd.189 Ovlaeni funkcioner Saveta komesarijata za sprovoenje ove Uredbe bio je Tanasije Dini, izvanredni komesar za personalne poslove. Prema njegovoj izjavi na sasluanju pred organima dravne bezbednosti od 22. februara 1946. godine, na osnovu ove Uredbe, tokom 1941. i 1942. godine, otputeno je iz slube vie od 10.000 slubenika. A oni za koje se pretpostavljalo da su komunisti ili njihovi simpatizeri sprovoeni su u koncentracioni logor na Banjicu. 140 Opunomoenik nemakog Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu Feliks Bencler poslao je 7. avgusta novi izvetaj svom nadlenom ministarstvu u Berlin. U njemu se istie da nemaki oficiri i slubenici, u saradnji sa srpskim komesarijatom, ine krajnje napore da bi se odrao red i mir". Meutim, uprkos svim naporima kako je reeno u izvetaju situacija je krajnje zabrinjavajua, jer partizani juriaju na Nemce i kvislinku policiju i andarmeriju svuda i na svakom mestu. Posebno se istie da Komesarska vlada i njeni podreeni organi lie na razbijenu etu pobeenih vojnika" i predlae da se pojaaju nemake jedinice radi odravanja reda i mira u Srbiji. 141 Nemci su pokuavali na sve naine da kvislinke upravne organe, zatim, policiju i andarmeriju, koliko-toliko osposobe za borbu protiv oslobodilakog pokreta. Jer su u svim okruzima bili formirani partizanski odredi, koje su sainjavale partizanske ete, iz svakog sreza po jedna. One su ubrzo prerasle u bataljone. Sve preduzete mere okupatora i kvislinga nisu mogle zaplaiti srpski narod i njegovu avangardu, Komunistiku partiju, koja je bila organizator, mobilizator i inicijator svih akcija u borbi protiv neprijatelja. U nareenju Vie komande 65 za naSlubene novine, br. 95, o 6. VIII 1941. Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano. 141 AVII, NAV-N-T-120, 200/153309. Bencler se ponovo obratio 12. avgusta svom Ministarstvu. U telegramu je, takoe, pisalo: Sluba bezbednosti (SD) i nemaka policija pretrpane su poslom i brojano su suvie slabe. Poto je odbijen zahtev za slan;!em nemakog policijskog pojaanja, na emu se insistiralo, komandant Srbije zatraio je sada jednu diviziju, dok su istovremeno preduzete sve mogue mere osiguranja i raspoloive trupe aktivirane do maksimuma" (AVII, Mikroteka, London/6 H300998).
188 140

73

roitu upotrebu od 13. avgusta 1941, za organizaciju sopstvenih i srpskih kolaboracionistikih jedinica u borbi protiv partizana, posebno se naglaava, treba reorganizovati i bolje osposobiti kvislinke odrede: Srpska policija, do sada rasparana na male andarmerijske stanice", pisalo je u pomenutom nareenju, prikupie se u jae andarmerijske grupe jaine od 50 do 100 ljudi i u cilju aktivnog sadejstva potinie, se komandantima bataljona, odnosno komandantima odseka, na ijim se rejonima nalaze. Treba odmah uspostaviti vezu sa srpskom policijom. Karta sa opisom naseljenih mesta, u kojima su prikupljene jedinice srpske andarmerije, dostavie se naknadno."142 Za borbu protiv oruanog ustanka u Srbiji, Nemci su uporno nastojali da pridobiju iroke slojeve srpske inteligencije. Oni su nameravali da angauju visoke naune radnike, profesore univerziteta, knjievnike, kompozitore, novinare i druge kulturne i javne radnike za politiku akciju protiv narodnooslobodilake borbe i smirenje pobunjenog naroda. Ali u tome nisu imali mnogo uspeha. To se moe videti i iz dranja Senata Beogradskog univerziteta, koji je avgusta 1941. uputio otar memorandum komesaru Ministarstva za prosvetu Veliboru Joniu, odbacujui njegov predlog nacrta" Zakona o univerzitetu. Naime, Senat univerziteta je bio na stanovitu da uopte ne treba u datom trenutku donositi novi zakon o univerzitetu i da se u uslovima okupacije ne moe raditi na univerzitetu: U atmosferi neizvesnosti, briga za nasuni hieb, straha za ivot, ne mogu se izvoditi takve reforme koje, pre svega drugog, pretpostavljaju moralni mir", reeno je u citiranom memorandumu.143 Razume se da okupacione prosvetne vlasti, uz pomo saradnika okupatora sa univerziteta, kao to su bili: Nikola Popovi, Milo Trivunac, Ilija Pri, Mirko Koi i drugi, nisu prihvatile ovaj memorandum; uki142 AVII, NAV-N-T-501, r. 246, s. 7880; snimak dokumenta pisanog na maini; Zb. NOR, XII1, 294295. General artiljerije Paul Bader, komandant Vie komande 65, 14. avgusta naredio je sledere: 1. Srpska andarmerija, do sada rasparana na veliki broj malih straa, prikupie se u jae andarmerijske stanice u sledeim mestima: a) na teritoriji 704 pe. div. Obrenovac, Ub, Valjevo, Mionica, Bogati, abac, Loznica, Krupanj, Poega, Uice, b) na prostoriji 714 pe. div. Umka, Mladenovac, Aranelovac, Lazarevac, Topola, Palanka, Veliko Oraje, Markovac, Lapovo, uprija, Parain, Zajear, Rudnik Bor, c) na prostoriji 717 pe. div. Gornji Milanovac, Caak, Kraljevo, Kruevac. 2. Srpskim andarmerijskim stanicama koje se ne nalaze u mestima smetaja trupnih jedinica, sa izuzetkom Obren ovca, Uba, apca, Bogatia, Umke i Rudnika Bora, treba s obzirom na jainu svake stanice uputiti pogodnog stareinu sa najmanje jednim vodom radi podrke. 3. Srpska andarmerija e se naelno potiniti trupnim jedinicama u pogledu smetaja i snabdevanja. Komandanti bataljona i poterna odeljenja treba srpsku andarmeriju naelno da ukljuuju u dejstva. 4. Komandant Srbije je zamoljen da u istom smislu andarmerijskim stanicama; Obrenovac, Ub, Sabac, Bogati, Umka i Rudnik Bor, uputi odgovarajue vodove iz 64. policijskog bataljona, odnosno za Bor iz Landesicen-bataljona i da im izda potrebna uputstva za saradnju sa srpskom andarmerijom" (AVII, NAV-N-T-501, r. 246, s. 87; Zb. NOR, XII1, 295). 143 Politika (Beograd), 6, 7. i 8. januara 1945, Herojski memorandum Beogradskog univerziteta.

74

nuli su stari i propisali novi zakon o univerzitetu. Meutim, redovna nastava na Beogradskom univerzitetu nije odravana za vreme okupacije, ali su studenti po specijalnim odobrenjima nemakih okupacionih vlasti polagali ispite u svim ispitnim rokovima poev od juna 1941. sve do februara 1944. godine. Iako nije bilo uslova za normalan rad univerziteta, jer su u najveem delu univerzitetskih prostorija bili smeteni nemaki vojnici, a bila je oskudica i u nastavnom kadru, Savet komesara, a kasnije Nedieva kvislinka vlada, uporno su insistirali kod nemakih okupacionih vlasti da se odobri redovna nastava na univerzitetu. Jedna od propagandnih mera u borbi protiv antifaistiki orij entisane inteligencije, koju su preduzele kvislinke prosvetne vlasti u Srbiji u prvoj polovini avgusta, bio je tzv. Apel srpskom narodu. U njemu se narod pozivao na potovanje okupatorskog reda i mira. Policijski organi vrili su svakodnevno pritisak na veliki broj naunih, kulturnih, politikih i javnih radnika u Beogradu da potpiu ovaj apel, koji je bio zakljuen 10. VIII, a objavljen u Novom vremenu 13. avgusta 1941. I pored drastinih pretnji, izvestan broj uglednih kulturnih i javnih radnika i rodoljuba odbio je da potpie ovaj apel, meu njima knjievnici Ivo Andri i Isidora Sekuli; zatim, profesori univerziteta Milo Duri, Mili vo je Kosti i mnogi drugi.144 Koliko je slabo bilo dejstvo takozvanog Apela srpskom narodu, govori, pored ostalog, i izvetaj tadanjeg v.d. komandanta kvislinke Srpske andarmerije, od 15. avgusta 1941: Apel bivih ministara i vienjih linosti, objavljen preko Novog vremena u odjeku, imao je slabo dejstvo, skoro nikakvo, a moda ak i tetno, jer, koliko sam obaveten, komunisti ba tim apelom utiu na narod, navodei kako su apel potpisali sve sami ministri, generali, direktori banaka, okupacionih drutava i slino i kako su se ti ljudi prodali Nemcima da bi sauvali svoja bogatstva. Da bi ovaj apel imao stvarnog uspeha ne treba stati na mrtvom slovu na hartiji, ve omoguiti potpisnicima apela, a koji nisu aktivni dravni slubenici policijsko-upravne slube, ili koji nisu komesari, da obilaze narod, da dre sastanke sa seljacima i da ih ivom reju ubeuju na red, mir i poslunost te da ih odvraaju od komunistike propagandne akcije." 145
144 AVII, k. 87, reg. br. 26: 1; Novo vreme, br. 86, 13. VIII 1941. u Biltenu Glavnog taba NOPOJ, br. 1, od 10. VIII 1941, data je sledea ocena Apela srpskom narodu": Taj tzv. apel potpisali su svi petokolonai i narodne izdajice, ali na alost, uz petokolonae nalaze se i neka imena koja nikako nisu smela doi u taj tzv. apel, bez obzira na to to su potpisi iznuivani pod raznim pretnjama. U tom ima mnogo imena onih koji se nikako ne slau sa onim to su potpisali, a ipak su to uinili. Taj je kukaviluk isto tako za osudu kao i svaka narodna izdaja" (Zb. NOR, II1, 18). 145 AVII, br. 3/11, k. 2. Apel srpskom narodu" koji je zakljuen 10, a objavljen 13. avgusta poinjao je sledeim reima: Srpski narod doivljava teke dane. U ovim sudbonosnim asovima, dunost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sauva mir i red, jer je samo tako mogue da se uspeno izvri veliko delo nacionalne obnove otadbine i naem napaenom narodu obezbedi bolju budunost" itd. Zatim se reda spisak od 420 imena. Navodimo nekoliko imena

75

Slino Apelu srpskom narodu", morala su po nareenju Saveta komesara objaviti svoje apele i vodstva pojedinih organizacija, kao to su, na primer, Advokatska komora, Poljoprivredna komora, Radnika komora i druge. One su u svojim proglasima pozivale narod na pokornost okupatorima, a mnogi kvislinki agitatori razili su se po svim srezovima da dre zborove graanima, pozivajui ih u borbu protiv komunizma. U jednom delu kvislinkih krugova verovalo se u snagu ovog apela, pa je to navelo Milana Aimovia da samo dan kasnije (dakle 14. avgusta) uputi javni poziv svima onima koji se nalaze u umi da se u roku od 8 dana vrate kuama i predaju oruje, obeavajui im slobodu: Izvesna lica, zavedena stranom propagandom, ili pod uticajem komunistikih i defetistikih agenata, iz zablude, zbog neosnovanog straha, ili iz drugih neopravdanih razloga, napustila su mesta stalnog stanovanja i skrivaju se po umama i zbegovima. Sporazumno sa nemakim vlastima pozivaju se sva takva lica da se u roku od 8 dana vrate svojim kuama i oruje, ako imaju, predaju mesnim vlastima. Lica koja se budu povratila uivae slobodu. Oni, pak, koji se do odreenog roka ne jave, bie proglaeni za odmetnike i ucenjeni", reeno je u pozivu M. Aimovia.146 Meutim, nita nije pomagalo; tokom avgusta oruani ustanak naglo se irio u svim delovima Srbije. Novi vojnoupravni komandant Hajnrih Dankelman, koji je na ovu dunost stupio 28. jula (reder je 24. jula poginuo u avionskoj nesrei), takoe nije mogao da se snae u masi problema koji su ga pritiskivali sa svih strana. Nosio se milju da izvri neku novu reorganizaciju u ve postojeoj kvislinkoj upravi, koja je, po njegovom miljenju, bila potpuno neefikasna. Zbog toga je u dogovoru s njim Bencler uputio 14. avgusta izvetaj Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, u kome stoji i ovo: Za uspenu borbu protiv komunista sluimo se u datim uslovima vladom komesara i podrkom koju imamo u srpskom narodu, koliko je to razumno, a zatim saradnjom srpske andarmerije. Meutim, istovremene mere i protiv srpskih nacionalnih krupotpisnika Apela": Episkop niki r Jovan; episkop zvorniko-tuzlanski Nekratije; episkop budimnjanski Valerijan, vikar Nj. Sv. Patrijarha; dr Kota Kumanudi, bivi pred. narod, skuptine; Ilija Mihailovi; dr Miroslav Spalajkovi; Aleksandar Cincar-Markovi, Josip Kosti, senator i armijski general u penziji; Velizar Jankovi, Dragutin Pei, Milan Aimovi, dr Stanislav Popovi, bivi ministar; Duan Letica, bivi ministar; Risto Joji, bivi ministar; Tanasije Dini, uro Kotur, dr Aleksandar Beli, pred. srpske kraljev, akademije, in. Petar Mici, rektor Beogradskog univerziteta; dr Milosav Stojadinovi, pp.redsednik beogradske optine; Vlada Ili, pred. Industrijske komore, Veljko Petrovi, knjievnik, Velibor Joni; dr Milan Kaanin, knjievnik; Ra tko Pareanin, novinar, Ilija M. Paranos, direktor Dirisa"; dr Milo Trivunac, dekan i profesor univerziteta; oko Slijepevi itd. (AVII, k. 87, reg. br. 26/1).
148 Obnova, br. 35, od 14. avgusta 1941; Zb. NOR, 1-2, 324. O ovome je Kisel izjavio na sasluanju od 17. X 1946; Prema predlogu Upravnog taba glavnokomandujueg za Srbiju, moglo je biti u prvoj polovini meseca avgusta bio je on (Milan Aimovi) po vojnom zapovedniku, generalu Dankelmanu, ovlaen da obea jednu amnestiju onima koji se dobrovoljno vrate iz ume" (AVII, reg. br. 11/5-1-23/27).

76

gova i protiv komunista dovele bi u ovaj as neizbeno do stvaranja jedinstvenog fronta protiv nas. Stoga preporuujem obustavljanje opte akcije ienja, dok opet ne bude u zemlji uspostavljen mir. Dok akcija ienja bude usporavana, bie neophodno pojaati poloaj vlade komesara, da bi ojaala za borbu protiv komunista. Moda Aimovia treba imenovati za komesara ministra-predsednika i obrazovati jedan direktorijum uz vladu komesara od tri pouzdana antikomunista i antimasona i energina oveka, koji uivaju ugled u zemlji. Moda je, tavie, nuno uvesti pravu vladu, neto kao u Grkoj, i obrazovati jedan javni forum za prihvatanje vladinih izjava i objavljivanje narodne volje, nekako na formu stalekog narodnog predstavnitva, koje, uz odobrenje vojnog zapovednika, ne bi imalo odluujui, ve iskljuivo reprezentativni karakter. Poto teritorijalni ustupci Srbiji ne dolaze u obzir za razmatranje, trebalo bi, ve pomenutim sredstvima, podii raspoloenje stanovnitva, koje je vrlo potiteno i gotovo oajno, a isto tako i ugled i izvrnu vlast vlade, jer e, inae, komunistika propaganda naii na povoljno tie. Molim za uputstva, mogu li da radim u predloenom smislu . . . Zbog navedenog stanja stvari bio sam prinuen da izvuem ovu politiku liniju i da s merodavnog mesta utiem na: a) jaanje sadanje vlade komesara, rizikujui ak i njeno apsolutno poverenje; b) na iz- gradnju srpske andarmerije; c) na ubrzano stvaranje izvesnog zajednikog pokreta svih antikomunistikih elemenata. Sve ove mere slue da se dobije u vremenu, jer e moda, pri novim velikim uspesima na istoku . . . komunistike akcije umnogome biti oteane kad nastupi hladno vreme."147 Iz ovog Benclerovog izvetaja moe se videti da su u periodu naglog porasta partizanskih snaga u Srbiji, Nemci taktizirali. Naime, svesni su bili da nemaju dovoljno snaga da se efikasno suprotstave borcima za osloboenje Srbije, pa su. gledali da neutraliu bar srpske nacionaliste" (etnike DM), kako se ovi ne bi ujedinil s partizanima i stvorili jedinstveni front protiv njih, Nemaca. Zatim, nastojali su da podignu ugled kvislinke izvrne vlasti vlade". A kakav je tada bio autoritet Saveta komesara, govori i izvetaj vrioca dunosti komandanta kvislinke Srpske andarmerije, Jovana Triia, koji je poslat Milanu Aimoviu, 15. avgusta 1941. Poto je obiao: Smederevsku Palanku, Veliko Oraje, Rau, Topolu i Aranelovac, Trii je pisao izmeu ostalog: 1. Akcije komunista na obienoj teritoriji sve vie rastu; niu nove grupe, stare se pojaavaju; napade na optine i eljeznike stanice vre sada i danju; 2. narod na itavoj teritoriji pomae ovu akciju, ali stekao sam ubeenje da je pomae jedino iz straha ili iz zablude; 3. nae vlasti uopte ne dolaze do izraaja, te su izgubile svaki ugled u narodu, radi ega se je narod prosto odmetnuo od vlasti." 148 Da bi se izalo iz pomenute krize, potpukovnik Trii predlae u daljem tekstu izvetaja niz mera, u prvom redu, podizanje morala kod andarmerije", kako bi se ova efikasnije mogla suprotstaviti razmahu
147 149

AVII, NAV-N-T-120, 200/153317-18. AVII, br. 3/1-1, k. 2; Zb. NOR, 1-21, 39.

77

oslobodilakog pokreta. Ipak, ovo opadanje morala" kod andarmerije, nije bilo takvo da se ona ne bi mogla boriti protiv partizana. Po nalogu nemakih okupacionih vlasti izvreno je pregrupisavanje" na celoj teritoriji, na taj nain to je ukinuto oko 60% andarmerijskih stanica, a andarmerijske snage su koncentrisane u sreskim mestima, u vidu poternih odeljenja, sa andarmerijskim oficirima na elu.149 Predsednik Saveta komesara i komesar unutranjih poslova Milan Aimovi, ini nove napore kako bi prebrodio krizu svog kabineta i kako bi se dodvorio nemakim okupatorima. Zbog toga preduzima nove zloine protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. Tako je 19. avgusta raspisana novana nagrada za hvatanje i ubijanje pripadnika NOP-a. U obavetenju koje je preko tampe i radija u vezi s tim dato, reeno je da svi koji se nisu odazvali pozivu komesarijata od 14. avgusta, treba da se oglase za odmetnike, te se predviaju novane nagrade za njihovo hvatanje. Svaki, bio zvanini organ ili ne, ko posle gornjeg roka ubije ili uhvati komunistu, lana naoruane bande, bie nagraen sa 25.000 dinara", pisalo je u raspisu Komesarijata. Jedno isto lice moe primiti vie nagrada. Na isti nain bie nagraeno i svako ono lice koje pripomogne da se lan komunistike bande ili njen voa ubije ili uhvati. Imena nagraenih bie uvana u najveoj tajnosti." 150 Nita, meutim, nije pomagalo. Ni ova mera komesarske uprave, kao ni mnoge druge, nije imala mnogo uspeha. Upravo je Komesarijat doao u naroito teku krizu od sredine avgusta 1941. zbog terora koji su okupatori, zajedno sa kvislinzima, sprovodili nad srpskim stanovnitvom. Uprkos tome, narod je sve vie prilazio narodnooslobodilakom pokretu. Napominjemo da su u avgustu nacisti bili pootrili mere odmazde, tako da je tokom ovog meseca streljano ili javno obeeno vie od 1.000 talaca, a njihove kue su spaljene.151 U tome su im, razume se, aktivno pomagali kvislinzi, koji su poetkom avgusta doneli Uredbu o prekim sudovima oruane sile", koja je dopunjena tri meseca kasnije. 152 Kakvih su razmera bili pojedini zloini okupatora i njihovih saradnika tokom avgusta 1941, neka nam poslue sledei primeri: 10. avgusta u Uicu je streljano 81 lice;153 15. avgusta spaljeno je selo Skela, gde je obeeno 50 zatvorenika, dovedenih iz Beograda, i streljano 15 seljaka; 154 16. avgusta u selu Banja, kod Aranelovca, streljano je 11 ljudi i zapaljeno nekoliko kua;155 18. avgusta, kod Poege, streljano je 38 ljudi; 156 u selu Prnjavoru (u Mavi), 20. i 21. avgusta ubijeno je vie od 140 seljaka. 157 Kao poseban metod zastraivanja, Nemci su primenjivali javno veanje ve ubijenih ljudi. Tako su, na primer, 17. avgusta
us
150 151 152 153 154 155 156 157 A v n > Na, br. 19-3-31. Obnova, br. 39, 19. VIII 1941; Zb. NOR, 1-2, 328. AVII, Vishaupt, Nemaka arhiva, 70-18-14. Slubene novine, 9. IX 1941. Zb. NOR, 1-1, 363. Isto, str. 365 i 368. Isto, str. 370. Isto. Zb. NOR, 1-270.

78

1941. u Beogradu na Terazijama o elektrine stubove obeena tela pet zatvorenika, i tu su ostavljena da vise ceo dan; 21. avgusta u Kragujevcu su streljana 2 oveka, zatim obeena u centru varoi i ostavljena tako 24 asa. Istog dana u apcu je streljano 10 ljudi i 22. avgusta njihova tela su obeena o gvozdene telefonske stubove i ostavljena tako ceo dan.158 Povodom slinih zloina koji su izvreni u Kruevcu sauvan je izvetaj Okrunog komiteta K P J ovog okruga, u kome je, izmeu ostalog, reeno: Pri pokuaju da se benzin digne u vazduh, neprijatelj je otvorio vatru iz revolvera. Jedan drug (Veselin Nikoli, lan udarne skojevske grupe M. B.), beei ulicom ka centru, bio je uhvaen od izroda policajaca . . . I pored najgnusnijeg muenja, odbio je da im ma ta kae, govorei da je hteo da baci bombe to ih mrzi, jer su elom narodu doneli zlo. Poto su ga sveg izmrcvarili, streljali su ga, pa onda mrtvog obesili 23. avgusta i ostavili 24 asa na vealima. Pri veanju faistiki vojnici, naroito oficiri, divljaki su se ponaali."159 Navedeni primeri nedvosmisleno pokazuju kakve je sve mere neprijatelj preduzimao protiv nedunog stanovnitva. Poto okupatori i kvislinzi u avgustu 1941. nisu bili u stanju da zaustave nalet partizanskih odreda vojnim protivmerama i akcijama, oni, dakle, jo masovnije streljaju, javno veaju, hapse i deportuju stanovnitvo, pale kue po selima. Nadali su se da e iskljuivo surovim represalijama uliti stanovnitvu takav strah da e ono prestati da pomae pripadnike oslobodilakog pokreta. U stvari, Aimoviev komesarijat suoio se sa injenicom da sav dotadanji terorizam, kako onaj koji je sprovodila kvislinka policija i andarmerija, tako i onaj koji su sprovodili okupatori, nije mogao zaustaviti napredovanje narodnooslobodilakog pokreta. U Savetu komesara dolazi, istovremeno, do jaeg previranja upravo zbog vrlo tekog stanja u kome se nala okupirana Srbija. Pod udarima okupatorskih represalija, naroito zbog sve eeg streljanja talaca, kao i zbog ekonomskog iscrpljivanja (naroito zbog rekvizicija i kontribucija), otpor stanovnitva okupatorsko-kvislinkim vlastima naglo se poveavao. Posebno su bili zaotreni odnosi izmeu dve grupe kolaboracionistikih politiara: grupe oko Dimitri ja Ljotia, starog pobornika novog poretka" Osovine, i grupe njegovog politikog protivnika iz perioda Kraljevine Jugoslavije, Milana Stojadinovia, poznatog pristalice kursa najue saradnje s Treim Rajhom i faistikom Italijom. Ljoti i njegov Zbor" nisu birali sredstva da bi oborili Savet komesara. To pokazuju mnogi nemaki i kvislinki izvori. Na primer, Ljoti (koji je 7. jula 1941. odlukom Saveta komesara bio postavljen za izvanrednog komesara za obnovu Smedereva), uputio je 20. avgusta, preko Krausa i Bender (sa kojima je odravao redovne veze), memorandum vojnoupravnom komandantu u Srbiji, u kome je insistirao na sreivanju prilika na teritoriji okupirane Srbije energinom akcijom Nemaca".
158 159

J. Marjanovi, Ustanak, 169. AIRPS, PKS, 18.

79

Ljoti je u citiranom dokumentu u prvom redu analizirao teko stanje u zemlji, istiui, pri tom, da komunistika akcija sve vie uzima maha. Zatim je naglasio da je potrebno da se odmah izvri potpuna promena komesarske uprave, jer, po njemu, injenice dokazuju da izbor njezinih lanova ne odgovara teini situacije i postavljenim zadacima". Ljoti dalje predlae da se bivi general Milan Nedi postavi za predsednika vlade, s tim da se izbor ostalih lanova sprovede u saglasnosti s njim, tj. Ljotiem. Sem toga, on napominje da bi nova vlada morala imati odreene ruke, dok bi nemaka uprava trebalo da ima u Srbiji svog Reichskomesara, u ijim bi rukama bila koncentrisana sva vlast, a ne kao do tada, da tih vlasti ima vie, i to: vojna, civilna, privredna i Gestapoa". Na kraju ovog svog predloga, Ljoti je naveo da bi Nediu trebalo dati odreene ruke u organizovanju oruane sile" i bezbednosti, to bi ovaj imao da sprovede u sporazumu s njim. Konano, on izlae kako bi tu oruanu silu trebalo organizovati preko pripadnika njegovog pokreta Zbor" i kako bi uniformisanje i naoruanje ove, kako on kae, narodne organizacije za borbu protiv komunizma" trebalo da padne na teret Nemaca. Znaajno je da Ljoti u ovom svom predlogu govori i o tome kako je potrebno da nemake vlasti ne vre ubijanja u masama i da streljanja treba da budu uperena samo protiv komunista, iz ijih redova treba uzimati taoce i, sem toga pleniti njihovu imovinu u korist fonda za borbu protiv komunizma".160 Savet komesara imao je sve manje vlasti u svojim rukama. Zbog nesposobnosti, Nemci su im ograniili ovlaenja. Kao saradnici okupatora, komesari su bili kompromitovani kod veeg dela stanovnitva. Pored toga, njihovi odnosi su poremeeni meusobnim optuivanjima zbog situacije koja je vladala u Srbiji. To je i navelo Ljotieve pristalice u Savetu komesara da podnesu ostavku.161 U memorandumu koji su komesari in. Milosav Vasiljevi i dr Stevan Ivoni, sa svojim pomonikom Darkom Petroviem, podneli Savetu, oni kao jedan od uzroka neefikasnosti ovog tela i dravne uprave uopte, navode ogranienost nadlenosti Saveta komesara. Naveli su i to da je u zemlji poela da preovlauje u najveoj meri anarhija; da organi vlasti ne pokazuju dovoljno snage; da je stanovnitvo preplaeno; da nemaki Wermacht nije do sada pokazao dosta sistematskog truda u borbi protiv komunizma i da je njegova reakcija ee pogaala nevine; da trgovina sa ivotnim namirnicama u unutranjosti pokazuje sve znake beskrupuloznog nabijanja cena i da crna berza radi u punoj meri. Posebno se u ostavci komesara, pristalica Dimitrija Ljotia istie: Praktino je, usled toga, jo pre 22. juna postojala samo anatomija nae vlasti, ali bez snage i ivota. Vlast je stvarno postojala tamo gde je bilo nemakih okupacionih trupa; tamo gde ih nije bilo, poredak se odravao inercijom, te je bilo ljudi koji su u maju i junu ukazivali na
Arhiv SUP Srbije, BDS, br. 2-527/53. Boko Kosti, n. d., str. 43, tvrdi da je lino Ljoti, sa opirnom motivacijom napisao ostavku za dr Stevana Ivonia i in. Milosava Vasiljevia. Beogradski krugovi, do kojih je doao tekst ove ostavke, govorili su da je ona napisana odvano i dostojanstveno".
180 161

80

injenicu da e takvo stanje da se pretvori u anarhiju, kada to bude elela Crvena Moskva... Komesarski reim je dotrajao. Pojedeni su njegovi temelji. Mi moramo imati hrabrosti da to kaemo onim organima Nemakog Rajha od kojih smo primili investituru. Taj reim nije u stanju da povue svoje organe i narod iz opasne situacije u kojoj se sada nalazi. On ne sme vie ni asa ostati, jer se stalno pod njim na narodnu tetu stanje pogorava."162 Sredinom avgusta 1941. Nemci su organizovali sastanak u Beogradu izmeu Dragie Cvetkovia, koji je doao iz Nia, i Vlatka Maeka, sa specijalnom nemakom propusnicom od Zagreba do Beograda. Nema podataka, ni u nemakim ni u kvislinkim izvorima, kojim povodom je ovaj sastanak organizovan, ali neki posredni, nemaki izvori ukazuju na to je on mogao biti u vezi sa krizom srpske komesarske uprave i diskusije o novoj linosti koja bi se, eventualno, postavila na elo nove srpske kvislinke uprave, koju su Nemci bili ve planirali. Pretpostavlja se da je Maekovo prisustvo trebalo da ispita teren", kakva bi reakcija bila u vladajuim krugovima u NDH, ukoliko Milan Nedi bude postavljen na elo vlade narodnog spasa". Novinari Novog vremena, Obnove i Nae borbe, u vezi s tim, postavili su posle ovog sastanka nekoliko pitanja Dragii Cvetkoviu. On je samo lakonski odgovorio da Maek i dalje ima veinu glasova u Hrvatskoj". 163 Dvadeset etvrtog avgusta 1941. (samo dan posle ostavke komesara, lanova Ljotievog Zbora"), Einsatzkommando SIPO i SD u Osijeku poslala je izvetaj (u vezi sa pomenutim ostavkama) odgovarajuoj nemakoj komandi u Beogradu. Izvetaj, kao i mnogi drugi, poverljive i strogopoverljive prirode, bio je baziran na podacima svog dobro obavetenog agenta Rudolfa Treua, pripadnika nemake narodnosne grupe, inae profesora srednje kole. I pre rata pripadnik pokreta Zbor", posle okupacije redovno odlazi na sastanke sa Dimitrijem Ljotiem, predsednikom, i generalnim sekretarom Zbora", i od njega crpe podatke o stanju u Srbiji, a posebno u kvislinkoj vladi. U tom izvetaju EK Osijek, sa potpisom Der Fahrer des Einsatzkommandos der Sipo und des SD
182 AVII, Na, br. 2/3-1, k. la. Dalje se u ostavci komesara istie: Povlaei se sa poloaja na kojima su do sada bili, komesari treba da predloe jedan od dva puta, kojima nemaka vojna sila treba i mora da poe. Ako nema poverenja u srpski narod, treba svu vlast da uzme potpuno u svoje ruke. Kad smo primili svojevremeno komesarsku vlast, mi smo verovali da e to biti bolje za na narod. Danas smo prinueni da priznamo da je bolje da postoji samo nemaka okupaciona vlast nego pored nje i ovakva srpska komesarska vlast, bar dotle dok se uklone uzroci koji su napred navedeni. Ako, pak, nemaka vojna sila ima poverenje u srpski narod, onda treba svu vlast da preda osobi odgovornoj vladi, koja e imati zemljom da upravlja po svom nahoenju, pod jemstvom potovanja legitimnih vojnih, politikih i ekonomskih interesa Rajha. U ovom sluaju, treba na elo vlade da doe lice od izvanrednog i neposrednog autoriteta u oima srpskog naroda i njemu treba dati svu odgovornost za izbor njegovih neposrednih saradnika i za mere koje bude smatrao potrebnim da preduzme u upravi zemlje, dajui mu mogunost da se mere i ostvare." 163 AVII, NAV-N-T-120, 200/153328.

6 Kontrarevolucija u Srbiji 1

81

Essegg, Osijek Rexeisen SS-Hauptsturmfhrer", posebno se istie da su Ljoti i njegov pokret odigrali presudnu ulogu u slamanju ve grogiranog Komesarijata". Podvueno je i to da je sa ostavkama komesara Ljoti hteo: prvo, da zbaci s vlasti Milana Aimovia i njegove pristalice i, drugo, da nemake okupacione vlasti stavi pred alternativu: ili da sami preuzmu celu upravu u svoje ruke ili, pak, da pozovu na vlast vladu pod vodstvom generala Nedia i njega (Ljotia), i to sa ovlaenjima koja je on, tj. Ljoti, 20. avgusta dostavio u formi memoranduma SS-Sturbannfiihreru Krausu, nemakom poslaniku Bencleru i voi nemake narodnosne grupe dru Janku Sepu". U svom izvetaju EK Osijek dalje navodi da bi Ljotiev Zbor", ako bi bio pozvan na odgovorno voenje Srbije, dao potpredsedniko mesto u .Srpskoj vladi' dru Janku, poto njegov pokret .folksdojera' ima ambiciju da u Srbiji uspostavi prvu, idealnu dravu Nove Evrope, u kojoj bi dva naroda (srpski i nemaki), koji se tu nalaze, zajedniki rukovodili i odgovarali pred nemakim vlastima o radu srpske vlade".164 Koliko je Savet komesara izgubio svaki uticaj u drugoj polovini avgusta 1941. godine, pokazuje i jedan izvetaj Nedieve vlade iz prve polovine septembra 1941. godine. U jednom njegovom delu se kae: Sa proirenjem oblasti bezvlaa, ova akcija (partizana) uzela je takvog maha, tako da je krajem meseca avgusta Vlada komesara imala mogunosti kontrole samo na jednoj minimalnoj teritoriji, u neposrednoj blizini Beograda, prenikom najvie 50 km, u veim gradovima. Sva ostala teritorija bila je u rukama komunista i pod njihovom vlau, koju su ovog mesca potpuno preuzeli u svoje ruke, vrei ogromnu presiju na narod, bilo fiziki, bilo tehnikim sredstvima. Mnogobrojna su ubistva organa i predstavnika vlasti, srpskih naelnika, andarma, predsednika optina, delovoa itd. Sve u cilju da se pred narodom predstave da su oni gospodari situacije. Sabotana dela tokom jula, pokazuju broj od 220 ukupno, da bi se ve u mesecu avgustu skoro udvostruio i dostigao broj od 432 sabotana dela."165 Milan Nedi je takoe dao svoju ocenu Saveta komesara na sasluanju od 29. januara 1946. u Beogradu pred islednim organima UDB-e: Komesarska uprava bila je ispustila situaciju iz svojih ruku, tako da je graanski rat besneo na sve strane, pa se smatralo da e obrazovanjem i dolaskom jedne srpske vlade, pod rukovodstvom jednog jakog
Arhiv SUP Srbije, BDS, br. 27527/55, neregistrovana dokumenta. i5 AVII, br. 10/3-2, k. la. Izvetaj je bez datuma, ali, po svemu sudei, datira iz prve polovine septembra 1941. O nesposobnosti Komesarijata govori i izvetaj Banske uprave Dunavske banovine od 26. VIII 1941: Normalizacija prilika sve vie se ometa pojaanom delatnou komunistikih akcija. Napadi na seoske optine, kao i na el. stanice, redaju se. Paljenje arhiva po optinskim upravama oteava i preti da zakoi ceo administrativni aparat. Nedovoljni broj andarmerijskih stanica, kao i nedovoljno naoruanje istih, jedan je od glavnih razloga uspene akcije komunista" (AIRPS, Vlada M. N., II, 17).
164

82

autoriteta, moi, da doe do smirenja u zemlji i prestanka meusobnog klanja." 196 Povodom demisije trojice komesarskih ministara, vojni zapovednik Srbije, general Dankelman, odmah je sazvao sastanak predstavnika Upravnog taba i srpskih politiara, koji su aktivno saraivali sa okupatorom. Radilo se o tome da se nae najpogodnije lice za mandatora koji bi obrazovao novu srpsku civilnu upravu". Tada se pokazalo, kao i u mnogim ranijim prilikama, da kolaboracionistiki elementi u Srbiji nisu jedinstveni, iako su se svim sredstvima zalagali za nemakog okupatora i inili mu mnoge usluge.167 Na osnovu nemakih izvora iz tog perioda vidi se da se poloaj Saveta komesara u Srbiji u drugoj polovini avgusta rapidno pogoravao. To se moe zakljuiti, pored ostalog, i iz izvetaja izaslanika Ministarstva inostranih poslova od 27. avgusta 1941, koji je upuen lino Ribentropu: Posle mog telegrama od 12. avgusta situacija se dalje zaotrila. Komunistiki pokret se iri i deluje nacionalnim parolama koje poinju da nalaze odziva. Beda srpskih izbeglica, prognanih iz Hrvatske i Maarske, i njihova prianja jo uvek pojaavaju revolt i uzbuenje. Veza sa komunistima i drugim ustanicima u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori itd., postaje sve tenja. Pojedinani uspesi, koji su neosporno postignuti na suzbijanju ustanika, hapenje pojedinih voa i otkrivanje centrala nisu doneli nikakvo poboljanje opte situacije. Iako prilike u svim delovima zemlje nisu bile jednake, ipak je sve vie napada na saobraajne objekte, na optine i rudnike. Sistematski se unitavaju optinske arhive, a predaja etve i plaanje poreza terorom se spreava. Nemake trupe, bilo da idu automobilima ili eleznicom, praktiki se mogu u zemlji kretati samo jo u pratnji sa obezbeenjem. U Beogradu je stanje relativno mirno. Komesarska vlada je u raspadanju. Ministar finansija podneo je ostavku s obrazloenjem da ne moe prikupiti svotu od 6,5 miliona rajhsmaraka, koje je komandant odredio meseno za trokove okupacione vojske. Prispela rata od 15. avgusta nije isplaena. Zatim, pre dva dana dva ministra iz Ljotieve grupe, naime, ministar za privredu i ministar za socijalno staranje, zamolili su za razreenje od dunosti, a, osim njih, i ministar rada, iz zdravstvenih razloga. Postavljenje nove srpske vlade od popularnih ljudi, voljnih da se energino bore protiv komunizma, nailazi na tekoe, ali e se uprkos tome pokuati. Pregovori su u toku." 168 Tako se neslavno zavrio etvoromeseni period delovanja Saveta komesara, na elu sa njegovim predsednikom i komesarom za unutranje poslove Milanom Aimoviem. Prave uzroke njegovog kraha poka166 Arhiv SUP Srbije, dosje Nedia, br. 36, neregistrovano. Kisel u cit. izjavi na sasluanju navodi da je jo od sredine jula 1941. M. Aimovi dolazio k njemu u vie navrata da ga povee sa vojnim zapovednikom, kako bi ovom preneo tekoe i ponudio ostavku, dok ga je Kisel, navodno, odvraao (AVII, NA, reg. br. 11/5-1-23/27). 187 AVII, NA, reg. br. 11/5-1-23/27, cit. izjava G. Kisela. 168 AVII, NAV-N-T-120, 200/153341-42.
6

83

zali smo i dokazali na mnogim primerima. Meutim, ostavka triju komesara dala je povoda vojnom zapovedniku okupirane Srbije da neposrednije analizira celu vojno-politiku situaciju u Srbiji, jer je kriza komesarske vlade najdirektnije zadirala u sr okupacionog reima. Meutim, nemaki okupatori ili nisu eleli ili stvarno nisu videli prave uzroke ove krize. Naime, da je ona, u prvom redu, posledica sledeih faktora: masovnog oruanog ustanka u Srbiji; ogromnih zloina koje su okupatori i kvislinzi neprekidno vrili nad stanovnitvom; zatim, ekonomskog izrabljivanja stanovnitva rekvizicije, kontribucije, dakle, pljake irokih razmera. Umesto da saniraju" prilike na ovom planu, Nemci trae izlaz u promeni civilne uprave. Drugim reima, izlaz iz tadanje situacije traili su u promeni forme, a ne sutine okupatorskog reima. I laicima je bilo jasno da je Aimoviev komesarijat dotrajao i da ga treba menjati. Kao sluge okupatora, komesari i ceo njihov upravni aparat; zatim, policija i andarmerija, bili su kompromitovani u najveem delu stanovnitva Srbije. Na drugoj strani, kao produena ruka" okupacionog sistema, Komesarijat nije poloio ispit". Zato vojni zapovednik Srbije, na predlog svog Upravnog taba, posle dugih konsultovanja, donosi odluku i 29. avgusta 1941. razreava komesare i postavlja vladu narodnog spasa", na elu sa bivim generalom Milanom Nediem. Aimoviev komesarijat od svog postanka bio je samo sredstvo u krilu okupatorskog reima, i ve od svog formiranja nosio je u sebi klicu neuspeha. A neuspeh je bio neminovan, i njegov i onih koji su doli posle Saveta komesara da slue okupatora. Jer i oni su izabrali isti put da sopstveni narod ugnjetavaju u interesu nemakih okupacionih vlasti. Poto mu to nije polo za rukom, Savet komesara je krajem avgusta 1941. i sam uvideo svoju bezizlaznu situaciju i u svojoj nemoi reio da vlast" preda drugima.

84