.

Teodor Jankovic Mirijevski(1741-1814)

Preci Teodora Jankovica sklanjajuci se od Turaka najpre su se nastanili u selu Mirijevu kraj Beograda a potom su presli Savu I konacno se nastanili u Sremskim Kamenici gde se I rodio Teodor.Osnovnu pismesnost je izucio u roditeljskoj kuci kod privatnih ucitelja.Posto je rano ispoljavao volju,interesovanje I sposobnost za ucenje roditelji su ga poslali da produzi skolovanje u Latinskoj skoli u Sremskoj Karlovcima.posle uspesno zavrsene Latinske skole Teodor je produzio skolovanje u jednom protestanskom liceju u Komoranu a kad je I licej uspesno zvrsio otisao je na studije u Bec gde je na univerzitetu zavrsio pravne I filozofske nauke.Pored najvisih skolskih kvalifikacija koje su se tada mogle steci Teodor je zavrsio I pedagoski kurs kod Felbigera posle cega je dobio mesto direktora srpskih I rumunskih skola u Temisvarskom Banatu.Na tom polozaju za inzvaredne zasluge dobio je od beckog dvora plemstvo a time I naziv Mirijevski. Pedagosku aktivnost je Mirijevski razvio od kada je preuzeo duznost sekretara banatskog episkopa I direktora skole.To je bilo u vreme kada su se u celoj Austiji pocele sprovoditi poznate reforme carice Marije Terezije I njenog sina Josifa II.Radi organizovanja srpskih skola u duhu tih reformi Mirijevski je otisao u Bec na pedagoski kurs kod Felbigera rukovodioca skolske reforme.U beckoj normalnoj skoli Mirijevski je upoznao principe nove organizacije trivijalnih skola I novu nastavnu metodiku.Po povratku u Temisvar Mirijevski je organizovao u svojstvu direktora skola najpre tecajeve za upoznavanje ucitelja sa novim nastavnim metodama.Taj kurs je dobio naziv NORME . Mirijevski je potom ulozio veliki napor da svaka srpska parohija dobije svoju osnovnu skolu snadbevenu svim sto joj je potrebno za uspesan rad.Njegov pedagosko-knjizevni rad sadrzi:izdavanje prve nastavne metodike na nasem jeziku,izdavanje prve skolske citanke,jednog bukvara I jedne stice.Na zahtev becke vlade Mirijevski je preveo na srpski Felbigerovu metodiku.To nije bilo prosto prevodjenje posto je Mirijevski u knjigu morao unositi neke izmene I prerade kako bi se izlaganje saobrazilo prirodi naseg jezika.Kad je posao bio zavrsen knjiga je stampana u Becu pod nazivom Rucnaja knjiga potrebnaja magistrom iliriceskih neunitskih malih skol .(1776) .Delo je stampano u dve sveske sa uporednim tekstom srpskim(levo)I nemackim(desno).Prva sveska je podeljena u pet poglavlja koja sadrze: -izlaganje o tome kakav treba da bude ucitelj I koje su njegove duznosti -upustvo ucitelju za izvodjenje nastve -odnos ucitelja prema prosvetnim I drugim vlastima Knjiga druga sadrzi petnaest poglavlja: -izlaganje o zajednickoj nastavi(o sovokupnom nastavleniju) -metodika nastave pocetnog citanja I pisanja izlozena je u poglavljima od 1 do 8 -o novoj tabelarnoj metodi ucenja citanja

2 -o ispitivanju ucenika(o voproseniju) -o lepom pisanju po kaligrafskim uzorima -o metodu ucenja racuna -o crkvenom pevanju(orginalni sastav Mirijevskom) -moralno vaspitanje -upustva za ucenje nemackog jezika. Felbigerova citanka za trivijalne skole u Austriji prevedena je na sve jezike na kojima se u skolama izvodila nastava u Habsburskoj monarhiji.Prevodjenje na srpski jezik za upotrebu u srpskim skolama izvrsio je Mirijevski.Ta prva citanka koja je uopste usla u nase osnovne skole nosila je naslov rukovodstvo k cesnosti I pravosti to jest v malih uciliscah ucascesja slavenoserbskoj neunitskoj junosti na ctenije opredeljena knjiga (Bec 1777).I citanka ima uporedne tekstove srpski I nemacki.Ovo je bila cisto moralisticka citanka kojoj je bio cilj da se na njenim stivima vaspitaju odani I ponizni,dobrocudni I smerni podanici carice Marije Terezije,podanici koji se ne bune protiv postojeceg drustvenog poretka. Za ucenjecitanja I pisanja Mirijevski je sacinio I jedan bukvar prema tadasnjem beckom bukvaru.Bukvar je stampan u Becu 1776god.Stica koju je Mirijevski priredio sa cirilovskim slovima(kao prilog uz rucnu knjigu )sadrzi slova poredjana po slicnosti a ne po azbuznom redu.Narocito je znacajno sto ta stica sadrzi I znake za slova c,dj I dz. Nastavne I vaspitne metode koje je u nase skole uveo Mirijevski odrzale su se u njima sve do XIX veka a neke cak I do druge reforme koju je izveo Djordje Natosevic.Sem toga on je zacetnik strucno-pedagoskog rada kod nas.Njegov prevod rucne knjige u stvari je prvo strucno-pedagosko sistematsko delo na srpskom jeziku. Godine 1782.na poziv Katarine II Mirijevski je otisao u Rusiju da I tamo izvede jednu slicnu skolsku reform.Cim je stigao u Petrograd tadasnju prestonicu Rusije Mirijevski je imenovan za clana Komisije za uredjenje osnovnih skola.Mirijevski je I ovde kao I kod nas prvo organizovao spremanje ucitelja I sastavljanje I stampanje udzbenika a tek potom poceo sa otvaranjem skola.Na njegov predlog osnovana je za spremanje ucitelja Glavna narodna skola(1785)od koje je posle postal Uciteljska seminarija(1786)sa cetvorogodisnjim pretezno pedagoskim obrazovanjem.Seminarija je 1804 pretvorena u Pedagoski institute.Jedan univerzitetski professor iz Odese ovako ocenjuje prosvetno-skolske reforme Mirijevskog izvedene u Rusiji: Zasluge Jankovica na polju nastave u nasim skolama bile su ogromne.On je presadio bolje plodove evropske didaktike na nase zemljiste.I u opstem nacinu predavanja I u delimicnoj nastavi uveo je mnogo stosta sto bi moglo I danas oziveti nasu skolu .Za narocite zasluge na polju prosvete Mirijevski je dobio I rusko plemstvo.Umro je u Petrogradu 1814 godine.

.3

DOSITEJ OBRADOVIC(1739-1811)
Rodjen u Banatu u selu Cakovu gde je zavrsio osnovnu skolu.izuzetno obdaren za ucenje I sa velikim interesovanjem za knjige I naklonoscu prema njima Dositej odlazi u manastir Opovo da se tamo u manastirskom miru preda citanju knjiga.U to vreme manastir Opovo je imao vrlo bogatu biblioteku u kojoj se nalazio I znatan broj ruskih teoloskih dela.Utapajuci se odmah u manastirski srednjovekovni zivot I poniruci u citanje ruske bogoslovske sholastike Dositej je smatrao da se nalazi na dobrom putu da se posveti.Medjutim kod njega su se ubrzo javile osnovane sumnje usled kojih je nastalo delimicno otreznjenje te dositej napusta manastir I preko Hrvatske odlazi za Dalmaciju.Najzad stize u Malu Aziju u Smirnu gde u jednoj tada cuvenoj bogoslovsko-filozofskoj skoli uci filozofiju I grcki jezik.To je druga faza u njegovom obrazovanju.Trecu I konacnu fazu u tom obrazovanju sacinjava njegov dodir sa svetovnom naukom I filozofijom Zapadne Evrope.Ta faza pocinje njegovim bavljenjem u Becu pa se nastavlja putovanjima po drugim zemljama.Na tim putovanjima on prosiruje svoja svetovna znanja I stice nova.Tako on stice veoma obimno modern naucno znanje sigurno vladanje sa oba klasicna jezika I poznavanje nekoliko zivih starnih jezika:nemackog,italijanskog,francuskog I engleskog.Zahvaljujuci poznavanju tih jezika on je mogao da upozna sva glavna dela velikih pisaca tadasnje Evrope.Niko u tadasnjoj Srbiji nije bolje od njega poznavao evropsku knjizevnost XVIII veka. Dositej je bio miran I stalozen,nezlobljiva srca I pitome,blage naravi,pogodna temperamenta,pun vedrine I covecnosti u svakom drustvu I pri svakome dopisivanju prijatan I dopadljiv.Njegova osecajna mekoca,urodjena toplina I naivno covekoljublje osvajali su mu vec pri prvom susretu licno poverenje I simpatije svih domacih I stranih ljudi s kojim je god u dodir dolazio stoga je svugde bio lepo priman I docekivan .Ovaj slikovit I tacan opis Dositejeve licnosti najrecitije nam govori u kojoj meri je on bio vec kao licnost predodredjen za ucitelja,vaspitaca I prosvetitelja.Njegovo veliko znanje I iskustvo,njegova vaspitacka nastrojenost omogucili su mu da stvori ono pedagosko delo koje je ostalo iza njega.Sve sto je radio I pisao smeralo je na to da pouci da prosveti izvede iz mraka neznanja tada zaostali srpski narod. Po njegoovom misljenju za to je najpouzdaniji put da se pridobije omladina za razuman zivot I rad.zato on pise vaspitanje mladezi stvar je najnuznija I najpozeljnija coveku na svetu . Evo kratkog pregleda Dositejevog pedagoskog rada:on je optimist koji duboko veruje u moc,gotovo u svemoc vaspitanja I prosvete.Ubedjen je da se drustvo samo vaspitanjem moze popraviti,uciniti razumnijim,boljim,savrsenijim.U tom smislu on pise o magijskoj prejeststvenoj moci vospitanja .Dva osnovna prosvetiteljska cilja po Dositeju jesu: -da ljudi,narodne mase budu sto potpunije I sto tacnije obavesteni o svemu sto se tice njihovog zivota I rada u drustvenoj zajednici.Samo tako se moze postici da oni doista zive shodno razumu -ljudi treba da budu ne samo razumniji I uceniji nego jos I bolji,normalniji,socijalniji. Prosvecivanje zaostalih narodnih masa,ogrezlih u praznoverju I sujeverju treba da pocne smisljenim I sistematskim suzbijanjem praznoverja I sujerverja,svake mistike I ne znanja.Posto je sve to velikim delom bilo u vezi sa religioznim zivotom naroda trebalo je popravljati I samu religiju uciniti je razumnom u sve

4 mu onome u cemu one to nije bila.Nerazumna su sva vracanja,gatanja,proricanja sudbine,iskopavanje vampire I tome slicno.Nerazumno je odrzavanje toliko velikog broja manastira koliko ih je tada bilo.Jos gore je neznanje I besposlicenje kaludjera I praznovanje vise od 160 dana u godini.Protiv svega toga Dositej se odlucno bori recju I knjigom.Zato izaziva mrznju kaludjera koji ga napadaju kao narodnog neprijatelja.Dositej se u toj borbi poziva na slucaj Molijera koji se u u svojim delima nije rugao francuskom narodu no budalama koji se u svakoj naciji,gradu I selu nadje .Po njegovom shvatanju nauka je najbolje sredstvo u toj borbi: Zato dakle draga junosti uci se,vrazumljevaj se I umudravaj se .Nauka je kod Dositeja svetovni pojam jer on misli na modernu nauku a ne na staru crkvrnobogoslovsku.Ta nauka se prenosikroz svetovne skole I nalazi sadrzana u svetovnim knjigama.Stoga Dositej s najvecim zarom preporucuje citanje knjiga knjige braco moja,knjige,a ne zvonca I praporci.Knjige predragi I neprocenjeni dar,prosveceni umova prenosite ceri.One vojuju I pobjezdavaju .Izvesni Rumun prevodilac DositejeviIh dela na rumunski jezik je ovako pisao srecen sam sto znam srpski d bih mogao citati knjige Dositeja Oradovica . Da bi bile korisne knjige moraju biti razumljive onima koji ih citaju,razumljive kako po jeziku kojim su pisane tako I po sadrzini koju iznose.U Dositejevo vreme to nije bilo tako.Slavenoserbski jezik kojim su tada stampane knjige za Srbe nije Srpski narodni govorni jezik.Evo sta je o tome jeziku pisao jedan djak koji je u to doba ucio skolu iz tih knjiga ja otvorim usi I usta I slusam tolikovanije uciteljevo a ni jedne reci ne razumevam kao da bi on francuskim ili kojim drugim jezikom meni nepoznatim govorio .Sam Dositej je pisao d aim je kad je on ucio skolu u Cakovu magister tumacio svaku lekciju na prosto srpski . Zato se Dositej trudio da svoje knjige pise prostim narodnim govornim jezikom jer nikakve koristi ne moze biti od jezika kojeg u celokupnom narodu od 10000 jedva jedan kako valja razume I koji je tudj materi mojoj I sestram .Jos veci haos vlada u pravopisu gde je svako pisao po svom ukusu sasvim svojevoljno I potpuno proizvoljno.Ne zna se tacno ni koliko slovnih znakova ima jezik. Knjizevni oblik u kome je Dositej sastavljao svoje knjige narocito je bio pogodan za njegove prosvetiteljske ciljeve.On je iz iskustva dobro znao das u biografije ne samo poucni spisi nego I zanimljivi,privlacni.Zato je sastavio Zivot I prikljucenija (1785).Jedne nemacke novine iz toga doba prikazivajuci ovu knjigu su pisale da je obradjena u obliku poucnog romana koji moze biti od velike koristi za prosvecivanje zaostalih naroda I suzbijanje mnogih crkvenih zloupotreba I sujeverja .Sam Dositej je pisao iz ljubopitstvaradja se znanje ,pa se trudi da sve sto pise bude zanimljivo I zabavno.Bas zbog toga je toliko cenio I koristio basne.Po njegovim recima u basni se ljudskom rodu u igri I sali prekrasne I previsoke nauke daju .Dositej je isto tako visoko cenio I koristio oblik anegdote I price,narodne I istorijske.On je nesumljivo uspeo da pise popularno,jasno I razumljivo.Niko bolje od njega nije umeo da nadje interesantnu sadrzinu pa da je na privlacan nacin obradi I prikaze. Domacem vaspitanju je Dositej pridavao vrlo veliki znacaj.Po njemu to najranije vaspitanje uglavnom pada deo u majci.Zato je potrebno da srpske majke budu dobro vaspitane I prosvecene zene.Dositej je zahtevao za zensku decu isto vaspitanje I obrazovanje kao I za musku.Njemu je bio dobro poznat Fenelov spis o vaspitanju devojaka .

5 U svojstvu direktora svih skola u srbiji,a posle I u svojstvu naseg prvog ministra prosvete u oslobodjenoj Srbiji Dositej se prakticno bavio oraganizacijom skolstva.Jos ranije je pisao da jedva ceka da ode djgod medju svoje srodne,mile ljude gdi bi jedno lepo uciliste vozdignuti moglo I ako I malena stamparija za potrebu skola I cele nacije . Dositej se kao minister u Srbiji trudio da nadje sto vise ucitelja I dovede u srbiji da bi se otvorile skole. Godine 1808.i njegovom zaslugom u Beogradu je otvorena Velika skola kojim povodom je on odrzao besedu O dostojnom pocitanju k naukama .Od ucitelja I profesora Velike skole Dositej je trazio da mladez poucavaju ocigledno,prakticno,zanimljivo I zabavno.Prema ucenicima treba da budu kao roditelji I da odbace surovu discipline I svaku telesnu kaznu. Iako u svom ucenju nije bio orginalan,Dositej ipak nije prost eklektricar jer su njegova izlaganja povezana,sistemisana I neprotivurecna.Ali je on kao prosvetitelj zaista orginalan.Nas stari istoricar Lazar Arsenijevic-Batalaka ucenik prve klase Dositejeve Velike skole je ovako o njemu pisao Dositej je dika I ponos Srpstva .Jernej Kopitar pise kako je Dositej postao ljubimac nacije koja razume ono sto on pise ali mu kaludjeri rade o glavi.Na njegovoj nadgrobnoj ploci pise Ovde njegove srpske kosti leze.On je svoj rod ljubio .