Zakljuni list se sastavlja obavezno na kraju poslovne godine i koristi se za: (1) kontrolu aritmetike tanosti izvrenih knjienja,

(2) dobijanje bilansa stanja i bilansa uspeha i (3) dobijanje podataka neophodnih za formalan zakljuak knjiga. Formalan zakljuak knjiga predstavlja postupak izravnanja prometa svih rauna glavne knjige unoenjem njihovog salda na manju stranu odnosnog rauna. Nakon formalnog zakljuka knjiga, tj. rauna ti rauni se ne mogu vie koristiti za potrebe knjigovodstvene evidencije (ve se otvaraju novi rauni). Osnovni smisao ili cilj formalnog zakljuka knjiga je u podvajanju knjigovodstvene evidencije o poslovanju preduzea izmeu poslovnih godina. Naime, umesto prometa svih rauna glavne knjige formalnim zakljukom knjiga se iz tekue u narednu poslovnu godinu prenosi samo njihov saldo. To znai da se formalan zakljuak knjiga obavezno vri na kraju poslovne godine ali i na kraju poslovnog ivota preduzea. Izlaganja posveena hronolokoj evidenciji (dnevniku), zakljunom listu i formalnom zakljuku knjiga emo ilustrovati na bazi primera iz poglavlja posveenog ralanjavanju bilansa na raune i sistematskoj evidenciji poslovnih promena (glavnoj knjizi) uz dodatne sledee dve poslovne promene: Formalno zakljuiti raune stanja i Formalno zakljuiti raune uspeha. Formalan zakljuak knjiga se sprovodi, kao to je i ilustrovano, sistematski i hronoloki i to na osnovu podataka iz zakljunog lista (kolone bilans stanja i bilans uspeha). To znai da sastavljanje zakljunog lista obavezno prethodi formalnom zakljuku knjiga. . Pojam bilans ne treba meati sa pojmom godinji zakljuak koji obuhvata pored bilansa raun gubitka i dobitka (bilans uspeha), napomene uz finansijske izvetaje i izvetaj o poslovanju. Bilans predstavlja ui pojam od godinjeg zakljuka i odnosi se samo na bilans stanja. Sam naziv godinji zakljuak upuuje na radnju zakljuivanja neega za period od jedne godine. A radi se, zapravo, o zakljuivanju poslovnih knjiga preduzea koje ne prestaje sa radom, sraunato na utvrivanje izvetaja o imovinskom poloaju i ostvarenom uspehu u proteklom obraunskom periodu, koji treba da zadovolje informacione potrebe odgovarajuih grupa adresata. Jer istekom jednog obraunskog perioda vrednost ukupne (bruto) imovine se promenila, a pod uticajem ostvarenog dobitka i gubitka promenilo se i stanje neto imovine (sopstveni kapital). Budui da vlasnici preduzea polau pravo uea u dobitku, kao i da snose posledice eventualnog gubitka oni su, pre svega, zainteresovani za utvrivanje ostvarenog uspeha proteklog obraunskog perioda, to ne znai da nisu zainteresovani za bilans (stanja) kao pregled imovinske situacije. Prema starom bilansnom pravu i praksi dobitak je prikazivan na pasivnoj strani, a gubitak na aktivnoj strani. Donoenjem IV Direktive EEZ, gubitak se prikazuje na pasivnoj strani bilansa sa negativnim predznakom. Time se za iznos gubitka smanjuje iznos sopstvenog kapitala, a da nije povreen zahtev eksplicitnosti njegovog prikazicanja.