Visoka Tehnika kola

PREDMET:

Aplikativni Softver

UENJE NA DALJINU
-seminarski rad-

Student: Vladimir Djoki SEK 38/11

Mentor: Prof.dr Borivoje Miloevi

Ni, 2011god. 1

SADRAJ 1. UVOD .............................................................................................................................2 2. VREMEPLOV OBRAZOVANJA..3 3.UENJE NA DALJINU I E-UENJE ........6 3.1 Karakteristike sistema za uenje na daljinu ..7 4. UENJE PREKO INTERNETA ....8 5.LINK DISTANCE LEARNING SYSTEM .....................................................................9 5.1.Korisnici sistema 9 5.2.Mogunost isporuke gotovih sadraja 9 6. PREDNOSTI UENJA NA DALJINU .10 7.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS 11 8.Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS) ....13 8.1. ist CMS ....13 8.2. Weblog Content Management Server 13 8.3. CMS orijentisan ka saradjivanju (C-CMS ili Groupware) ....13 8.4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS) ...14 8.5.Wiki Sistemi ........................................................................................................14 9. ZAKLJUAK 16 PRILOG 1 ..................................................................................................................17 PRILOG 2 ..19 PRILOG 3 ..20 10.LITERATURA ...............................................................................................21

1. UVOD S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena, vremenu u kojem tehnologija u svim oblastima ivota svakodnevno napreduje, tako napreduje i podruje obrazovnih tehnologija. Pre svega, samo obrazovanje postaje potrebnije nego ikad. Osim klasinog obrazovanja, pojavljuje se potreba sticanja novog znanja, kako u koli, fakultetu, tako kasnije i na radnom mestu. Predvia se da e svaki radnik morati proi kroz proces sticanja novog znanja i potpuno novih vetina barem dvaput u toku svoje karijere. To je rezultat stalnih promena tehnologije i procedura na radnom mestu. Dobar primer za to jeste uvoenje kompjuterske tehnologije u gotova sva podruja ljudske delatnosti. Uvoenje obrazovnih tehnologija prua nove mogunosti razvoja komunikacija meu ljudima. Tako se razni dopisni teajevi i slini projekti nastoje zameniti klasinim oblikom obrazovanja u uionici. Ovakvi oblici obrazovanja, uenja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (uitelj, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (uenici, studenti) naziva se ''udaljeno'' obrazovanje (engl. ''Distance Education'') ili ''uenje na daljinu'' (engl. ''e Learning''). Ovakvo obrazovanje nalo je svoju primenu u razliitim situacijama, npr. kada uenici nisu u mogunosti prisustvovati predavanjima zbog posla ili geografske udaljenosti. Uenje na daljinu omoguava stalno uenje (lifelong learning), studenti se profesionalno, nezavisno usavravaju na mestu i vremenu koje sami odaberu, prolaze kroz materijal za uenje onom brzinom i onoliko puta koliko ele. Kada se govori o uenju na daljinu esto je u upotrebi niz termina: Distance Learning, Distance Training, Distance Education, eLearning (e-Learning, eLearning), Online (Online) Education, Virtual Instruction, Virtual Education. Shvatanje ovih termina kao sinonima nije sluajno. Svima njima zajedniko je da pretpostavljaju proces uenja u kojem su izvor znanja i primalac fiziki udaljeni i u kojem je njihov odnos posredovan primenom ICT-a, a pojedinano oslikavaju nijansiranje opcija unutar samog procesa uenja na daljinu.

2. VREMEPLOV OBRAZOVANJA Odlazei unazad, sve do samih poetaka edukacije, na Vremeplov Obrazovanja prikazuje najsjajnije trenutke u istoriji uenja i obrazovanja (posebno podatke vezane direktno za obrazovanje na Zapadu): Na samom poetku Adam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekri zakon i platie cenu toga. Ili, na samom poetku... Pre postanka pisanih rei (tzv. era pra-pismenost), sve to su ljudi nauili prenoeno je usmenim putem. 3000 pre Hrista/B.C. egipatske "kole hramovi." Svetenici su poduavali religiju, pisanje, tadanje nauke. 2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanine kole u Kini. 1500 pre Hrista/B.C. Svetenici u Indiji podueveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke. 850preHrista/B.C. Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman znaaj u okviru edukacije iz oblasti grke istorije i mitologije. U Grkoj pristup uiteljima imali su veinom samo slobodni ljudi (nikako robovi). 550 pre Hrista/B.C. Konfuije, presvetli kineski uitelj i filozof. Veliki deo kineskog drutva danas je zasnovan na njegovim uenjima baziranim na strukturi moralnosti. U njegovom uenju naglaen je znaaj dobrote, ljubaznosti, dareljivosti, potovanja prema starijim osobama, itd. 400 pre Hrista/B.C. Sofisti, lutajui uitelji u Grkoj, poduavali su ljude kako da se raspravljaju koristei logiku. Veliki filozof Sokrat dri predavanja na javnim trgovima svima onima koji ele da sluaju ili uestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnoenje pobede korienjem argumenata (suvie jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom. 387,355preHrista/B.C. Platon & Aristotel osnivaju kole u Atini. Platonova kola nosi naziv Akademija. Obe kole su fokusirane na istinu. Platon pie Republiku, opisujui sopstvenu viziju savrenog drutva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovitu. 100 pre Hrista/B.C. Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom drutvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proiriti na umetnosti i nauke. Quintilian kae da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti uenika da ui. 0 B.C./A.D. Isus poduava u Jerusalimu. 105 posle Hrista/A.D. U Kini su izumeli papir. 500-1500 posle Hrista/A.D. Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom Srednji Vek. To je era veoma sporog napretka ali su se ipak deavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma vane tekstove prepisujui ih rukom. Katolika crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove uenja tokom ovog perioda. Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke. 500 posle Hrista/A.D. Nalanda, veliki budistiki univerzitet u Indiji, predstavlja dom za vie od 10,000 studenata. To je najvee rezidencijalno mesto za uenje uz privremeni smetaj u istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna uenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu. 4

999 posle Hrista/A.D. Avicenna, Iranski vodei mislilac u oblasti medicine, pie Zbornik medicine/The Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afriki i panski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje. 1000 posle Hrista/ A.D. Arapska kola i uenje. Evropljani ue Arapski sistem brojeva, koji se jo uvek koristi na dananjem zapadu. Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke. 1000 posle Hrista/ A.D. Arapska kola i uenje. Evropljani ue Arapski sistem brojeva, koji se jo uvek koristi na dananjem zapadu. Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke. 1150-1250 Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god, Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Akvinski, katoliki teolog, aktivno radi na konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti poinju da nude mogunost sticanja diplome iz razliitih oblasti i predmeta. 1450 Patentirana je prva maina za tampanje. Ovo otkrie utie na razvoj i poboljanje pismenosti time to knjige postaju dostupnije i to irim drutvenim slojevima. 1499 Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, poinje sa proavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmiljaju o literaturi a ne da je samo itaju ili, prema potrebi, pamte odreene delove. 1500 Period renesanse koji zahvata i itav 17-ti vek, oznaava poetak obnovljenog interesovanja za uenje. Italija se istie kao posebno aktivna tokom dotinog perioda. Sve vie ena poinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno veini populacije, bez obzira na pol. Mnogo vanih matematikih tekstova je prevedeno na korisne jezike, to je predstavljalo izuzetan podstrek daljem uenju i razvoju celokupne nauke. 1592 Poinje se sa izvoenjem ekspirovih dela u Engleskoj. Pozorite je mesto gde filozofske ideje mogu biti nauene sa pozornice, pomaui nepismenoj publici da se razvija i razmilja. 1620-te Izumeli su prvo raunalo/runo/ to je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom.. 1690-te Mozak predstavlja prazan, neobradjeni komad kriljca. Engleski pesnik i filozof John Locke raspravlja o injenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja i da, prema tome, obrazovanje treba zapoeti jo u ranom detinjstvu. 1799 Prva "moderna" osnovna kola. Johann Pestalozzi, vajcarski predava, poinje da osniva kole irom vajcarske i Nemake koje koriste tzv. ciljne lekcije, sva ula i izraajnost kako bi pomogle deci pri uenju. 1837 Otvoreno prvo obdanite od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala deca mogu da ue i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu kolu. 1926 Program pod imenom Semestar na Moru predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 amerika studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Yokohama, Japan.

1951 Televizija kao uitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o vanosti obaveznog svakodnevnog vebanja . To je nastavio da radi pune 34 godine. 1960-te Ureaji na bazi multi-medija osvajaju uionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom, kao i kasetofoni su uobiajena stvar. 1970-te Pojava elektronskih matematikih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah meu predavaima da e studenti i uenici zaboraviti da rade osnovne matematike operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu.. Rane 1980-te Televizija u uionici. injenica da su jeftini VCR ureaji postali lako dostupni za rezultat je imala da uenje putem videa bude standardna pojava. 1980-te Popularizacija drutvenih koleda i tzv. tehnikih kola. Ovo je perfektno reenje za one ljude koji ele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete. Kasne 1980-te Kompjuteri dolaze u kole. U kolama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali e proi jo neko vreme pre nego postanu korisni za veinu studenata 1991 Charter kole. U.S. drava Minnesota, koju su sledile i ostale drave lanice, donosi zakon koji dozvoljava rad kolama koje ne potuju standardna pravila./curriculum. Kasne 1990-te Internet menja sve. Razvoj interneta omoguava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi irom sveta, putem konekcije. Sadraj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je mogue baviti se istraivanjima na bilo koju temu pa ak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning/elektronsko uenje putem kojih je polaznicima omogueno da ue on-line.

3.UENJE NA DALJINU I E-UENJE Iako je tek od skoro uao u iru upotrebu, sistem uenja na daljinu svoje poetke belei jo pre vie od 100 godina. 1892. godine Penn State University, USA (www.psu.edu) je sa jo dva univerziteta razvio sistem za dostavljanje materijala za uenje u ruralnim predelima Sjedinjenih Amerikih Drava kao nain pristupa irem krugu studenata koji nisu mogli da pohaaju univerzitet. Kamionetima je distribuirana pota sa materijalima za uenje studentima koji su iveli daleko od obrazovnih centara, ali su eleli da se obrazuju. Sa tehnolokim razvojem, pojavile su se nove mogunosti za uenje na daljinu: obrazovne emisije na radiju (1920), nastavna televizija (1950), korienje satelita (1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu. Zajednika karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni i asinhroni. Uenici su sluali ili gledali obrazovne kurseve, ali ni na koji nain nisu mogli da postave pitanje predavau ili razmene miljenja sa uenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vreme pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila uvoenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan uskom krugu ljudi. Pojavom jeftinih linih raunara pojavljuju se materijali za uenje koji koriste mogunosti raunara da se naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogunost da se naprave interaktivni obrazovni materijali i testovi znanja i vetina. Ovi obrazovni materijali se u poetku distribuiraju na disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Uenje uz pomo raunara dobija naziv elektronsko uenje (skraeno e-uenje, eng. e-learning). Nove mogunosti za jeftino snimanje i montiranje filmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samo profesionalnim producenatskim kuama sada su postale pristupane kolama i nastavnicima, svima kojima je dostupan lini raunar. Otvorene su mogunosti da multimedijalne obrazovne sadraje prave iroki krugovi nastavnika, a pojavom Interneta i mogunost da se ovi sadraji razmenjuju irom sveta. Mnotvo ideja i mogunost njihove brze razmene i distribucije posredstvom Interneta znaajno je poboljalo kvalitet obrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje za korienje novih za individualizaciju procesa uenja. Uoena je mogunost da se prikaz i dizajn obrazovnog materijala prilagodi uenicima sa posebnim potrebama (npr. korienje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovide uenike ili emitovanje zvuka posredstvom raunara i zvunika koji nosi proitani tekst umesto ispisa teksta). Talentovani uenici zainteresovani za oblasti u kojima postoji veoma mali broj strunih nastavnika mogu posredstvom Interneta da ue od nastavnika koji se nalaze na drugom kraju sveta. Mogunosti da se uenje prilagodi potrebama i predispozicijama pojedinca delovale su neogranieno. Stvarnost je pokazala da su mnoga oekivanja od euenja bila preterana. Iako je uvoenje e-uenja, naroito u fakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska obaveza, za sada su mogunosti koje ovaj vid uenja prua slabo iskoriene. Najveu ulogu u brzom razvoju euenja ima Internet i njegov razvoj. Ueniku je potreban raunar i Internet veza da bi mogao da pristupa resursima za uenje koje takoe preuzima sa Interneta. Na Internetu postoji veliki broj besplatnih Web strana za uenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim sadrajima. uveni MIT (Massachusetts Institute of Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojim nastavnim sadrajima na adresi http://ocw.mit.edu. Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali za uenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i sadraj kursa. Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalne sadraje koji se nalaze na adresi http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm. Pre pregleda ovih materijala student moe da preuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji uvid u materiju. Drugi primer Web lokacije koja daje pristup obrazovnim sadrajima jeste Web lokacija obrazovne institucije tehnikih nauka ParisTech http://graduateschool.paristech.org, koja takoe nudi preuzimanje razliitih materijala za uenje na francuskom jeziku. Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i jednostavne primere 7

uenja gde ne postoji interakcija izmeu nastavnika i uenika, niti izmeu uenika. Stimulativno okruenje za uenje, bilo u uionici ili na mrei, mora da omogui transfer znanja od nastavnika ka ueniku, ali i mogunost komunikacije izmeu nastavnika i uenika radi razjanjavanja i nadogradnje znanja. Uenje u grupi vrnjaka i saradnja uenika pri uenju deo je stimulativnog okruenja za uenje. Da bi se na mrei napravilo ovakvo virtuelno okruenje za uenje, osmiljen je softver koji omoguava pravljenje i uvanje multimedijalnih obrazovnih materijala u elektronskom obliku, pojedinano dostavljanje ovih materijala i zadataka uenicima i testiranje znanja uenika. Svi rezultati uenja moraju se za svakog uenika beleiti u bazu podataka radi praenja i analize procesa uenja. Komunikacija izmeu uenika i nastavnika obavlja se elektronskom potom ili putem foruma na kojima uestvuju, razmenjuju miljenja i sarauju svi uenici iz grupe. Ovakav zatvoren i kontrolisan sistem euenja, koji dobro modelira stimulativno okruenje za uenje, naziva se Learning Management System (LMS). Dobar LMS sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba da podrava SCORM (Sharable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za uenje zasnovano na Webu.

3.1 Karakteristike sistema za uenje na daljinu Osnovne karakteristike ovakvog modela uenja: obrazovanje ili obuka koja se nudi uenicima na razliitom mestu od nastavnika ili izvora informacija programi ili kursevi uenja na daljinu mogu biti prilagodjeni razliitim osobinama uenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa (kursa), po stepenu nadzora polaznika uesnici kod uenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za uenje i uenici organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naune institucije za svoje uenike i studente (i za ostale), kompanije ili njihovi delovi za svoje zaposlene, pojedinci: konsultanti, nastavnici,... polaznici kurseva (programa): 1.odrasli netradicionalni studenti 2.zaposleni bez mogunosti da pohadjaju nastavu 3.osobe koje zahtevaju vie aktivnosti i interakcije kod uenja 4.lica sa fizikim ogranienjima ili poremeajima 5.osobe geografski udaljene od obrazovnih centara.

4. UENJE PREKO INTERNETA Uenje putem Interneta moe se definisati kao oblik edukacije u kojem se nastavni sadraji prezentiraju polaznicima putem Interneta. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred uesnike obrazovnog procesa posedovanje raunara s prikljukom na Internet. Kada je re o programskoj podrci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najee se koriste tzv. Courseware alati, koji omoguuju skladitenje obrazovnih sadraja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju medju uesnicima obrazovnog procesa, upravljanje uenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru. OBUKA ZASNOVANA NA WEBU, WBTWEB BASED TRAINING se vri objavljivanjem sadraja za uenje na WEB sajtu (Internet prezentaciji) obrazovne ustanove. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za uenje su: brza distribucija, uenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, mogue je ukljuiti hipermedijske materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogunost povezivanja linkovanja, multimedijalnost sadraja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadraja, mogunost administriranja pristupa, interaktivnost sadraja itd. E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najee se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korienja e-maila: jednostavnost pri korienju, komunikacija je privatna, omoguava dovoljno vremena za razmiljanje i odgovor. Mailing liste su servis sa slinim oblikom interakcije, prednosti i nedostaci kao email, prednosti potanskih listi i obezbedjuje jednostavnost u korienju, prilagodjenost radu s grupom, omoguava deljenje studenata i organizaciju u nekoliko manjih grupa iji uesnici imaju odredjene srodne karakteristike. On-line forumi kao i liste omoguuju javne rasprave, alju se pitanja, odgovori, razmjenjuju miljenja, mogue je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj nain komunikacije omoguava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na naim diskovima, omoguavaju obuavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa nastavnikom. Internet relay chat (IRC) je Sinhrona komunikacija bazirana na tekstualnim porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omoguava povezivanje uenika s priblino jednakim znanjem, ravnopravnost uenika, objektivnost ocene i mogunost nadoknadjivanja proputenog sadraja. Videokonferencije. Deljene aplikacije (Whiteboards) je nain sinhrone interakcije u kojem uenici uestvuju u zajednikom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva naina korienja podjeljene aplikacije: kao sredstvo uenja kako se koristiti aplikacija i za uenje koncepata i vetina. Prednosti ovakvog naina interakcije su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajednikog uenja.

5.LINK DISTANCE LEARNING SYSTEM LINK-ov DISTANCE LEARNING SYSTEM (DLS) - SISTEM ZA UENJE NA DALJINU je zasnovan na korienju savremene ICT tehnologije u gotovo svim elementima procesa uenja. Uenje u mrei raunara preko Interneta, odnosno Intraneta predstavlja osnovnu ideju ovog sistema. Internet odnosno Intranet se koristi za ostvarivanje uslova za Interakciju korisnika sa sadrajem, predavaima (autorima) i ostalim uesnicima u Distance Learning modelu uenja. Ovo softversko reenje zadovoljava sve budue oekivane potrebe odravanja DL kurseva razliitih vrsta: kursevi raunara, stranih jezika, tematski seminari, poslovni kursevi, predmeti iz tradicionalnog kolstva (matematika, fizika, istorija itd.). LINK DLS omoguava rad na zemlji i kompletno upravljanje kursevima na Internetu kao i ostvarivanje dvosmerne komunikacije i razmene podataka. Sistem je generalno namenjen svim organizacijama koje organizuju obuke kadrova ili obrazovnim ustanovama bez razlike. 5.1.Korisnici sistema Sistem pokriva potrebe sledeih glavnih grupa korisnika: Autori, predavai, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici Administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema, menaderi obuke Studenti, polaznici kurseva, uenici, zaposleni u kompanijama. Glavni elementi Distance Learning sistema: sistem kreiranja kursa sistem za pripremu kursa - voenja kroz kurs sistem testiranja sistem praenja napredovanja korisnika sistem praenja statusa korisnika. Podsistemi: podsistem za evidenciju korisnika podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima podsistem za kreiranje materijala za uenje univerzalni podsistem prikaza materijala podsistem za testiranje podsistem bodovanja, praenja napredovanja podsistem praenja korienja podsistem organizacije kurseva podsistem komunikacije i obavetavanja hijerarhija pristupa podsistem kvaliteta stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).

5.2.Mogunost isporuke gotovih sadraja Distance Learning System moe biti kompletno pripremljen za potrebe Vae organizacije za odravanje DL kurseva u sledeih nekoliko oblasti: Raunarstvo Strani jezici Prodaja Menadment Marketing 10

Kvalitet itd.

6. PREDNOSTI UENJA NA DALJINU Student svoje prednosti vidi u: smanjenju trokova stanarine i ostalih trokova vezanih za boravak u mestu odravanja studija mogunosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivalita bez potrebe za njegovom promenom izboru kole van fizikih granica matine zemlje mogunosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta odravanja studija prevazilaenju nemogunosti da poseuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizikih problema, oteenja ili bolesti samoorganizovanju vremena za uenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadraja koji se ui) i dr. Uenje na daljinu u odnosu na klasini tradicionalni pristup uenju pokazuje sledee prednosti: omoguuje stalno uenje (lifelong learning) i profesionalno usavravanje uenici ue nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude razliite institucije ili nastavnici-pojedinci vlastiti tempo - uenici prolaze kroz materijal za uenje onom brzinom i onoliko puta koliko ele mesto uenja moe se odabrati zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za uenje (ui se na poslu, kod kue...) dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom podruju uenici pronalaze i pohadjaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem ive ili rade uestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestinijim programima uenik moe pohaati barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje dre poznati strunjaci bez promene mesta boravka odabiranje svog naina uenja aktivno ili pasivno uenje, razliiti nivoi interakcije: klasini pisani materijal uz vodjenje vlastitih beleki, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim uenicima (e-mail, telekonferencije, ...), vie multimedije - grafike, animacije, zvuka,... praktian rad sa razliitim tehnologijama stiu se ne samo informacije o onome to se ui, nego i dodatna znanja i vetine o korienju razliitih tehnologija, omoguuje se polazniku da postigne i zadrzi nivo pismenosti za 21. vek Samostalno uenje i interakcija i nastavnici ue od uenika koji samostalno trae izvore informacija.

11

7.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS Na naim prostorima obrazovanje na daljinu se nije razvijalo na onaj nain i onim intenzitetom kao u drugim sredinama. Zapadne zemlje su npr. u okviru svojih obrazovnih sistema razvijale razliite oblike i forme obrazovanja, izmeu ostalih i obrazovanje na daljinu, a u skladu sa svojom ekonomijom, kulturom, geografskim uslovima i dr. U mnogoljudnim zemljama kao to su Indija, Kina, Brazil, Australija, tradicija obrazovanja na daljinu je vrlo popularna, iva i duga pre svega zbog geografskih faktora. U Jugoistonoj Evropi razvoj takvih programa nije podstican usled uticaja postojee ideologije, koja je "uproseavala" i "ujednaavala". Nisu postojali alternativni oblici obrazovanja, niti podsticane alternativne forme bilo ega. Uenje na daljinu i otvoreno uenje su upravo takvi, nestandardni i neformalni oblici obrazovanja. To je pristup obrazovanju gde akcenat nije na formi ve na sadraju i gde je vano poveati obuhvat a pri tome ne zanemariti kvalitet. Na naim prostorima takve obrazovne forme esto su shvatane kao dodatni vid uenja a ne kao dodatna vrednost postojeeg sistema obrazovanja. Vano pitanje je i da li postoji interes, motivacija i spremnost da se neto novo naui i sazna na ovakav nain, uz posredovanje IKT-a. Ako se pitamo da li takva interesovanja postoje kod nas, moe nam pomoi istraivanje koje je 2003. realizovao tim sa Uiteljskog fakulteta u Beogradu. To su jo uvek neobjavljeni rezultati pa e biti naveden samo ovaj koji je interesantan za nau temu interesovanje za obrazovanje na daljinu. Od 1104 ispitanika - studenata i uitelja Uiteljskog fakulteta, na pitanje: Kada biste imali mogunost izabrali biste: tradicionalni nain uenja obrazovanje na daljinu kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, 849 (76,9%) ispitanika je odgovorilo - kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu. Ohrabrujue je to to interesovanje postoji, a naroito to to je ono najvee ba za onaj vid obrazovanja na daljinu koji u svetu trenutno belei najvie uspeha takozvanu distribuiranu nastavu. Ovaj termin odnosi se na kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, gde su ukljueni najbolji elementi i jednog i drugog oblika obrazovanja. Pri interpretaciji ovog rezultata treba imati u vidu i da studenti i uitelji iz nae zemlje mahom nisu imali iskustva sa obrazovanjem na daljinu, ali ipak, pokazuje se, prepoznaju njegove prednosti (pre svih visok stepen fleksibilnosti koju ono nudi). Ovo istraivanje je pokazalo i da samo 22% ispitanika u potpunosti veruje da dostignua steena putem obrazovanja na daljinu treba da budu vrednovana ravnopravno sa dostignuima steenim putem tradicionalnog uenja, dok se dodatnih 40% uglavnom slae sa tom konstatacijom. Kod nas se jo uvek ne veruje da se na ovaj nain moe stei isti kvalitet obrazovanja kao na tradicionalan nain. Mnogo njih smatra da obrazovanje na daljinu nema isti status kao tradicionalno obrazovanje pa je i to prepreka njegovom razvoju. DLS (Distance Learning System) jeste softversko reenje za uenje na daljinu i omoguava potpunu mobilnost profesora i uenika, saznajemo u firmi Link group koja je tvorac ovog Web reenja za obrazovanje kadrova. Demonstraciju ovog aplikativnog softvera priredili su Olga Mirkovi, predava s Beogradskog koleda raunarskih nauka koji se takoe nalazi u sklopu Link groupa, i Valentin Kuleto, generalni menader firme. Za poetak, potrebno je definisati sam pojam, rekao je gospodin Kuleto. DLS ne podrazumeva slanje knjiga potom, pa da se zbog toga nazove uenje na daljinu. Nije u pitanju ni zbir elektronskih dokumenata koje je mogue preuzeti s Interneta. DLS je ekspertski sistem, softver koji je primenljiv u mnogim sluajevima, bilo da govorimo o obrazovnim institucijama 12

ili kompanijama. Naime, osim injenice da se na ovaj nain reava manjak fizikog prostora, prednosti koje obrazovnim institucijama donosi DLS ne ogledaju se samo u potpunoj mobilnosti uenika i profesora, ve i u mogunosti da ustanova pri tom utedi na prostornim i kadrovskim kapacitetima. Ovde je prisustvo oveka ekskluziva, dodaje gospodin Kuleto. to se uenika tie, on ne samo da samo moe da izabere kada e i gde uiti, ve na ovaj nain moe da izbegne plaanje stanarine i propratnih trokova vezanih za studiranje/uenje u drugom mestu, posebno ako je kola van fizikih granica zemlje u kojoj ivi. Takoe, ovakav tip nastave izlazi u susret osobama koje su u nemogunosti da pohaaju tradicionalnu nastavu zbog bolesti ili invaliditeta. Poto je softver prilagodljiv i primenljiv u firmama, od njegove upotrebe moe da zavisi dodatna zarada nova trina orijentacija koja podrazumeva izlazak firme na elektronsko trite, na primer, kao i uteda pri usavravanju zaposlenih ili uvoenju novozaposlenih u posao. to se tehnikih zahteva za korienje ovakvog softvera tie, potrebni su raunar i pristup Mrei preko Interneta ili Intraneta, dok se propratni materijali (kao to je multimedija) mogu distribuirati i preko CD ROM-a. Sam sistem omoguava da odreeni kurs administrira upravo nastavnik tog kursa, a postoji i administrator celokupnog DLS-a (to nije isto to i tehniki administrator). Hijerarhija pristupa sistemu i prati upravo taj redosled: od administratora, preko nastavnika-kreatora kursa, do korisnika. U okviru DLS-a postoje osnovni elementi kao to su kurs, modul, nastavna jedinica i nastavni element, kao i dodatni elementi zadaci, testovi, renik pojmova i korisniki fajlovi i materijali. Od oktobra prole godine desetak studenata BCCS-a, od kojih je jedan u Americi, studira preko ovog sistema. Drako Raki, jedan od njih, izloio nam je svoje miljenje iz prve ruke: Distance Learning System Beogradskog koleda kompjuterskih nauka upisao sam kolske 2004/2005. godine i pripadam prvoj generaciji DL studenata ove kole. Ono to mi se najvie svia jeste sama koncepcija Distance Learning Systema, to jest sistema uenja na daljinu. DLS je organizovan na takav nain da nije neophodno prisustvo na predavanjima, to studentima daje slobodu u organizaciji svojih obaveza, kao i mogunost uporednog studiranja i rada. Ispiti su koncipirani tako to se svaki od njih deli na nekoliko modula (od tri do sedam) u zavisnosti od obima i teine materije. Za svaki modul je predvien tzv. assignment seminarski rad i test. Takoe, u krajnju ocenu ulazi i aktivnost studenta. Posle zavrenih svih modula, student brani svoje assignmente pred profesorom, ime se eliminie mogunost varanja. U zavisnosti od uspenosti svih modula zajedno kao i od odbrane svih assignmenta, profesor, na osnovu Bolonjske konvencije, dodeljuje studentu ocenu. Materijal za uenje se sastoji od multimedijalnih CD-ova koje u potpunosti kreiraju predmetni profesori. Pored njih, na sajtu DLS-a u tekstualnom obliku postoje predavanja vezana za svaku lekciju s ispita. Rad na assignmentima je istraivakog karaktera tako da student sam prikuplja materijal, najvie putem Interneta. Ovakav nain rada dodatno me stimulie jer imam slobodu izraavanja, a istraivaki rad je veoma zanimljiv. Na sajtu je mogue videti prikaz osvojenih bodova svakog modula i celog ispita, renik pojmova svake lekcije, nain uploada assignmenta i drugo, dok je u planu izrada statistikog pregleda poloenih ispita, javno objavljivanje najboljih radova studenata, kao i chat profesora sa studentima. Dalji razvoj DLS-a iao bi u smeru popularizacije sistema, to bi dovelo do veeg broja korisnika, a samim tim i do vie ideja za njegovo unapreenje, izjavio je Drako Raki. Demo verziju ovog softvera mogue je pogledati na adresi BCCS-a www.bccs.edu.yu/dl, gde moete pronai detaljnije informacije o ovom sistemu i razliitim varijantama studiranja na ovaj nain.

13

8.Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS) 8.1. ist CMS Ovaj tip je tradicionalan tip CMS-a, koji se istorijski takodje pojavio na tritu. Prototipski mi diskrimiemo glavnog urednika, (koji su sveobuhvatno odgovorni), koeditora (koji su odgovorni za odredjene domene npr. urednik polsovanja) i autora (koji samo piu lanke ali nemaju nikakvo pravo da ih objave na websajtu bez provere urednika). Sa administratorske take gledita mi moemo razlikovati menadera urednika (koji je odgovoran za kategorije i funkcije skriptovanja CMS-a) i grafikog urednika (koji dizajnira templejte) Sa nae edukativne strane gledita ova utorska prava mogu biti mapirana na edukativnim funkcijama kao to su predava, pomonik predava, gost- predava za sadraj i glavni uitelj i administrator za organizaciona pitanja. Osoba kome je namenjen sadraj (italac), je u naem sluaju uenik odnosno polaznik. Tipini primeri ovog tipa CMS-a su: 1. Mamboserver http://www.mamboserver.com/ 2. Otvoreni CMS http://www.opencms.org/ 3. Plone http://plone.org/ 4. Typo3 http://typo3.org/ 5. ZMS http://www.zms-publishing.com/. 8.2. Weblog Content Management Server Weblog su strane koje se sastoje od nekoliko proglasa ili razliitih delova informacije po strani, uglavnom aranirane hronoloki unazad od najskorijeg ka najstarijem proglasu na dnu strane (19,p.7) Zbog ovog hronolokog reda weblogovi mogu biti iskorieni kao alat za diskusiju za lino razmiljanje vezano za proces. Tu postoje dve funkcije, koje su vane u edukacionom kontekstu: TrackBack Ovo je mehanizam izvetavanja, koji omoguava autorima da poveu svoje komentare za tekue diskusije preko interneta. Sindikacija Ovo je nain da autori proire sadraje. To je u specijalnom formatu (RSS=Rich Site Summary ili Veoma Jednostavna Sindikacija) na koji autori mogu da se pretplate. Oni ak mogu da integriu tekst iz izvora na koji su se pretplatili na njihov website. Weblogovi se najbolje mogu razumeti kao alat za diskusiju, koji ima potencijal da rairi diskusiju po celom svetu. Sa obiajem da pie kratke line komentare (mikro sadraje) weblogovi animiraju diskusiju unutra samih weblogova, gde je i nastao komentar, ali u isto vreme podrava vrstu meta-razumevanje u samom weblogu tako da iri diskusiju po celom svetu. U tom smislu weblogovi su skoro savren par za Predavanje II ali takodje moe biti korieno i za Predavanje I (npr. kao tradicionalni CMS) ili ak i bolji za Predavanje III. (Za viestruku upotrebu weblogovi su ve nazvani vajcarska Armija Alata ali kao to emo tek videti tu je drugi- - vie odgovarajui kandidat za vienamenski alat.). Primeri su: 1. Blogger: http://www.blogger.com/start 2. Manila: http://manila.userland.com/ and Radio http://radio.userland.com/ 3. Movable Type: http://www.movabletype.org/ 4. pMachine: http://www.pmachine.com/ 5. TypePad: http://www.typepad.com/.

14

8.3. CMS orijentisan ka saradjivanju (C-CMS ili Groupware) Esencijalno za ove sisteme je uobiajen razvoj i administracija podeljenih/erovanih resursa. Ovde moemo nai vrstu zastiene interakcije specificirane grupe. Tu gde se ove interakcije deavaju, ne postoji ire publike. Takodje ne postoji izrazite namere za specificnim ciljem uenja: lanovi ove radne grupe ue radei zajedno, saradjujui. ak i ako bi tu mogli biti izdiferencirani sistemi autorskih prava, prototip aplikacija tretira sve lanove radne grupe isto. U naem teoretskom okviru ovaj tip CMS-a je napodesniji za Predavanje III. Tipini primeri u ovoj kategoriji su: 1. BSCW: http://bscw.fit.fraunhofer.de/ and http://www.bscw.de/ 2. Convea: http://www.convea.com/ 3. EGroupware: http://www.egroupware.org/ 4. IBM Lotus Notes: http://www-306.ibm.com/software/lotus/ 5. PhpGropupware: http://www.phpgroupware.org/. 8.4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS) C3MS-ovi koji su prethodno ve pomenuti no vajcarske armije za predavanje. Ovaj tip CMS-a nudi mogunost za (virtuelne) zajednice kako bi razvio specificni sadraj domena. Oni koriste kolaborativne mehanizme i mnoge specijalizovane module (npr. ko je online, rejtinge, istraivanja, preglede, kvote, itd) i veoma su orijentisani ka zajednici. C3MSovi mogu raditi kao tradicionalni CMS-ovi, kao i kao kolaborativni weblogovi. Kombinovanjem svih mogunosti na jednom websajtu, C3CMS moe biti korien za podizanje domena specifinog uskladitenja. (Vie detalja o ovom tipu CMS-a sa pedagoke take gledita videti u odlinom radu [4]). Savren par za C3CMS je - -kao to se moe pretpostaviti po njegovom imenu- model Predavanje III. Kako razliiti modeli mogu biti aktivirani ili ne, ovaj model se moe vrlo lako koristiti za druge modele predavanja. Tipini primeri za ovaj tip CMS-ova su: 1. PhpNuke: http://phpnuke.org/ 2. PostNuke: http://www.postnuke.com/. 8.5.Wiki Sistemi Wiki sistemi preobraaju centralnu karakteristiku CMS-ova diferencirane sisteme autorskih prava. Osnovni princip Wikisa moe biti izraen frazom: Svi mogu da menjaju sve! Iza ovog jednostavnog pristupa je sakrivena u smislu teoretskog okvira- pretpostavka idealne strukture komunikacije okrenute ka pristanku Habermasinanskog porekla. I ono sto je interesantno: Iako idealizacija od strane Habermasa bivala kritikovana mnogo puta od strane savremenih naunika, to sve funkcionie to se tie Wikisa. Pogledajte na primer Wikipediu udruenu kompaniju za leksikon na webu. Obino preduzee je poelo u Januaru 2001 i do danas je sakupilo 531311 engleskih lanaka. U medjuvremenu ideja se rairila na 93 (!) jezika sa najmanje preko stotinu lanaka, i gde 22 od njih ima ve vie od 10000 lanaka i u 8 sestrinskih projekata (Meta-Wiki, Wiktionary, Wikibooks, Wikiquote I Wikisource). I jedna napomena: sav ovaj posao je uradjen volonterski, bez naknade! CMS-Wiki je grupa aplikacija (WikiWebs), koja koristi specijalne markup jezike (WikiWords) za svoj izdavaki sistem. Interfejs je ekstremno jednostavan i to je moda jedan od glavnih razloga za njihovu brzu i iroku distribuciju. Kao i Groupware, Wikis je kolaborativno orijentisani softver, ali on gura pojam 15

kolaboracije do krajnjih granica. Wikis razara granice specificirane grupe (svi na svetu su slobodni da saradjuju) i u jasno definisanom pravednom sistemu (svi mogu da piu, itaju, dodaju, revidiraju, i uredjuju pa ak i da briu svaki lanak). Niko nije vlasnik lanka koji je on/ona poeo. Pod naim teoretskim okvirom Wkikis je pozicioniran u domenu Predavanja III, koje je zapamtite predavanje sa nemarom u svakom smislu. Sve razliite Wikis instalacije su ili bazirane na razliitim programskim jezicima ili imaju razliite funkcije, menjajui originalni Wiki. Primeri za Wikis su: 1. Wiki: http://c2.com/cgi-bin/wiki (originalni Wiki) 2. Twiki: http://twiki.org/ (za poslovnu upotrebu) 3. Swiki: http://minnow.cc.gatech.edu/swiki (baziran na Squeak programskom sistemu) 4. Zwiki: http://www.zwiki.org/FrontPage (baziran na Zope-u).

9. ZAKLJUAK Razvoj "Distance learning-a" u svetu danas je dostigao jednu od prelomnih taaka. Veliki broj svetski priznatih visokokolskih ustanova u svom programu studija kao obavezan izbor savremenog naina obrazovanja primenjuju ovu kategoriju uenja, kao ozbiljno organizovane programe koje karakterie veliki broj polaznika (podaci za 2003 godinu prema Amerikoj asocijajciji za uenje na daljinu, ukazuju na oko 3.000.000 studenata koji primenjuju neku od formi "distance learning" u svom obrazovanju. Nabrojaemo samo neke od najznaajnijih institucija koje primenjuju u svom obrazovnom radu distance learning: u SAD to su National Techological University, Vestern Governors University, University of Phoenix, California Distant Lerning Program, Columbia Network for Engineering Education, u Evropi The International Council for Open and Distance Education Oslo, United Kingdom Open University, Virtual University Enterprises, University for Industry itd. Uvodjenje obrazovanja na daljinu moemo sagledati i kao evolutivan razvoj novog naina obrazovanja. Uenje na daljinu odnosno "distance learninig" ujedno je izazov i orudje za poboljanje i unapredjenje obrazovnih procesa kod nas i jedan je od temelja za nove i bolje naine upravljanja znanjem. Intenzivno uvodjenje informacionih tehnologija u obrazovne procese postao je prioritet modernih visokoobrazovnih institucija irom sveta. Dobra svojstva ovog modela toliko su bitna da mnogi ljudi daju prednost ovom nainu obrazovanja. Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagoavaju svoje postojee programe za obrazovanje na daljinu. Internet daje obrazovanju potpuno novu dimenziju. Budunost jo vie obeava. Nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu uini e obrazovanje putem Interneta jo kvalitetnije i popularnije.

16

PRILOG 1 PROCES KOLOVANJA U VARIJANTI DISTANCE LEARNING Poetak rada u Distance Learning-u Nakon obavljenog upisa, polaznici u DL varijanti se unose u Distance Learning System (DLS) i dodeljuju im se prvi kursevi. Sve neophodni materijali za uenje se alju potom, u sklopu DL paketa, koji dobijaju svi polaznici u Distance Learning-u. Sadraj DL paketa Materijali za uenje na CD-u Username i password za pristup DLS-u Uputstvo za korienje DLS-a Uputstvo za izradu seminarskih radova Pravila kolovanja za DL polaznike

Dinamika uenja Polaznik u varijanti Distance Learning sam bira dinamiku i vreme uenja, to znai da nije u obavezi da prati sve kurseve istovremeno. Kursevi se sastoje iz odreenog broja nastavnih modula, ije otvaranje i praenje je vremenski proizvoljno od strane svakog polaznika. Zavretak rada iz pojedinih kurseva nije vezano za ostale kurseve. Provera znanja tokom kursa Tokom svakog kursa polaznici u DL varijanti imaju proveru znanja nakon svakog preenog nastavnog modula. Nain provere znanja zavisi od vrste i prirode kursa, a moe da se sastoji od: testa po modulu seminarskog rada projekta Kontinuitet u radu Polaznik je u obavezi da nakon svakog nastavnog modula radi testove i projekte, ime stie uslov za otkljuavanje sledeeg modula. Ovime je obezbedjen: kontinuitet u radu svakog polaznika, sticanje predznanja za prelazak na sledee nastavne module. Aktivnosti tokom kursa Pored navedenih provera znanja, svakom polazniku je ostavljena mogunost aktivnijeg uea u radu i to kroz: postavljanje pitanja predavau chat sa predavaima i ostalim kolegama diskusije sa ostalim polaznicima i kolegama na forumu predlaganje interesantnih web adresa i tutorijala predlaganje novih pojmova za renik pojmova i dr.

Sve navedene aktivnosti su implementirane unutar Distance Learning System-a, ime se olakava rad i korienje, i izbegava upotreba dodatnih softverskih reenja. 17 Takodje, sve navedene aktivnosti se dodatno kreditiraju i posebno vrednuju u konanoj

10.LITERATURA [1.] www.link-elearning.com/linkdl/elearning/eLearning.php [2.] www.sk.co.yu/2005/04/skin04.html [3.] www.teol.net/cms/view.php/3242.html [4.] www.clio.co.yu/b-plus/Edukacija.pdf [5.] www.elitesecurity.org/t167770-Ucenje-Na-Daljinu [6.] Nikoli, Z., Komunikacione tehnologije ,Fakultet za industrijski menadment, ICIM plus Izdavaki centar za industrijski menadment plus, Kruevac, 2005. [7.] www.it-akademija.com [8.] www.mingl.org [9.] www.clio.co.yu [10.] www.e-learning.com [11.] www.uticnetba.ba

18