Fakultet za informatiku i menad ment

Predmet: Osnovi ra unarske tehnike Predava : Violeta Toma evi Asistent: Marko arac

Logi ke funkcije i logi ke mre e

REALIZACIJA LOGI KIH FUNKCIJA  Pomo u prekida kih mre a MINIMIZACIJA LOGI KIH FUNKCIJA  Pomo u Karnoovih karti LOGI KE MRE E  Koderi  Dekoderi

Realizacija logi kih funkcija (1)

Logi ke funkcije se realizuju pomo u prekida kih mre a koje su osnovne komponente savremenih digitalnih sistema. Prekida ke mre e predstavljaju skup logi kih kola (I, ILI, NE,...) povezanih tako da realizuju zadatu logi ku funkciju. Tipovi prekida kih mre a  Kombinacione mre e  vrednost funkcije na izlazu mre e zavisi samo od trenutnog stanja na ulazu (vrednosti ulaznih promenljivih)  Sekvencijalne mre e  vrednost funkcije na izlazu mre e zavisi od trenutnog stanja na ulazu, kao i od prethodnog stanja u kome se mre a nalazila

Realizacija logi kih funkcija (2)

Primer 1 Funkciju ve inske logike realizovati pomo u prekida ke mre e.

Y ! ABC  A BC  ABC  ABC

A B C A 0 0 0 0 1 1 1 1 B 0 0 1 1 0 0 1 1 C 0 1 0 1 0 1 0 1 Y 0 0 0 1 0 1 1 1
ABC

A BC

Y
ABC

ABC

Minimizacija logi kih funkcija (1)

Jedna logi ka funkcija se mo e predstaviti na vi e razli itih na ina koji ne moraju biti jednako pogodni za prakti nu realizaciju. Minimizacija logi kih funkcija predstavlja postupak nala enja takvog zapisa logi ke funkcije na osnovu koga je mogu e zadatu logi ku funkciju realizovati pomo u mre e sa najmanjim brojem logi kih kola.

Minimizacija logi kih funkcija (2)

Metodi minimizacije  Algebarski  Tabli ni  Grafi ki  Programski Od grafi kih metoda minimizacije naj e e se koristi postupak minimizacije koji se zasniva na primeni Karnoove karte.

Minimizacija primenom Karnoove karte (1)

Postupak minimizacije 1. Najpre se na osnovu zadatke logi ke funkcije formira popunjena Karnoova karta odgovaraju ih dimenzija. 2. Zatim se od polja Karnoove karte u kojima se nalazi vrednost 1 formiraju pravougaone povr ine po tuju i unapred definisana pravila. 3. Na kraju se na osnovu pravougaonih povr ina formira minimalni zapis logi ke funkcije u obliku sume proizvoda.

Pravila za formiranje pravougaonih povr ina

Pravougaone povr ine sadr e samo polja sa vredno u 1 (polja sa vredno u 0 ne mogu pripadati pravougaonoj povr ini). Broj polja u pravougaonoj povr ini mo e biti samo 2k, k=0,1,2,..., tj. 1, 2, 4, 8,... polja. Pravougaonu povr inu mogu da ine samo susedna polja sa vredno u 1. Susednim se smatraju i polja u prvoj i poslednjoj koloni karte, kao i polja u prvoj i poslednjoj vrsti karte. Pravougaone povr ine treba da budu to je mogu e ve e (da sadr e to vi e polja), a njihov broj to manji. Prema potrebi, isto polje se mo e na i u vi e pravougaonih povr ina.

Postupak formiranja minimalnog zapisa

Minimalni zapis logi ke funkcije se predstavlja u vidu sume proizvoda. Suma proizvoda ima onoliko lanova (proizvoda) koliko ima pravougaonih povr ina, tj. za svaku pravougaonu povr inu formira se po jedan proizvod. Proizvod za jednu pravougaonu povr inu se dobija analizom vrednosti promenljivih po svim vrstama i svim kolonama u kojima se nalaze polja te povr ine:
 ako se kao vrednost neke promenljive (na pr. A) u razmatranim vrstama/kolonama pojavljuje i 0 i 1, ta promenljiva ne ulazi u proizvod  ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 1, ta promenljiva ulazi u proizvod sa svojom originalnom vredno u (A)  ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 0, ta promenljiva ulazi u proizvod sa svojom komplementiranom vredno u ( )

Minimizacija primenom Karnoove karte (2)

Primer 2 Pomo u Karnoove karte minimizirati logi ku funkciju datu sumom proizvoda.

Y ! A BCD  ABCD  A BCD  ABCD  ABCD  ABCD  A BCD  A BCD

CD AB
00 01 11 10 00 1 1 0 0 01 0 0 0 0 11 0 0 1 1 10 1
Rezultat minimizacije:

1 1 1

Y ! A D  AC

Minimizacija primenom Karnoove karte (3)

Primer 3 Pomo u Karnoove katre minimizirati logi ku funkciju datu sumom proizvoda.

Y ! A BCD  ABCD  ABCD  ABCD  A BC D  ABCD  A BCD

CD AB
00 01 11 10 00 0 0 0 0 01 1 1 0 0 11 0 1 0 0 10 1
Rezultat minimizacije:

1 1 1

Y ! ACD  CD  ABC

Minimizacija primenom Karnoove karte (4)

Primer 4 Pomo u Karnoove katre minimizirati logi ku funkciju datu skupom indeksa.

Y (1) ! (0,2,4,8,10,12,15)

CD AB
00 01 11 10 00 1 1 1 1 01 0 0 0 0 11 0 0 1 0 10 1
Rezultat minimizacije:

0 0 1

Y ! CD  ABCD  BD

Minimizacija primenom Karnoove karte (5)

Primer 4 Minimizirati logi ku funkciju datu Karnoovom kartom.

CD AB
00 01 11 10 00 0 1 0 0 01 0 0 0 0 11 1 0 1 1 10 0
Rezultat minimizacije:

1
Y ! ABD  ACD  BCD  A BC

0 1

Koderi
Koder je kombinaciona mre a sa vi e ulaza (m) i vi e izlaza (n) koja obavlja funkciju kodovanja informacija. Informacija je signal doveden na samo jedan od ulaza mre e. Na izlazu se dobija kodovana informacija u vidu binarnog broja sa n cifara. A0 A1
KODER

...

m/n
Am-1

Y0 Y1 ... Yn-1

U zavisnosti od broja ulaza i izlaza, koderi mogu biti:  potpuni, kod kojih va i m = 2n  ima n izlaza i 2n ulaza  nepotpuni, kod kojih je m < 2n  ima n izlaza i manje od 2n ulaza

Napomena: Ukoliko se istovremeno na dva ili vi e ulaza kodera dovedu signali, koder e na izlazu generisati pogre an kod.

Potpuni koder 8/3 (1)

Potpuni koder 8/3 ima 8 ulaza i 3 izlaza. U datom trenutku samo jedan od ulaza kodera mo e biti aktivan (imati signal 1). U tom trenutku, u zavisnosti od toga koji je ulaz aktivan, na izlazu se generi e binarna kombinacija bitova koja odgovara rednom broju aktivnog ulaza. A0 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7

KODER

Y0 Y1 Y2

8/3

Potpuni koder 8/3 (2)

Kombinaciona tablica kodera 8/3

A7 0 0 0 0 0 0 0 1

A6 0 0 0 0 0 0 1 0

A5 0 0 0 0 0 1 0 0

A4 0 0 0 0 1 0 0 0

A3 0 0 0 1 0 0 0 0

A2 0 0 1 0 0 0 0 0

A1 0 1 0 0 0 0 0 0

A0 1 0 0 0 0 0 0 0

Y2 0 0 0 0 1 1 1 1

Y1 0 0 1 1 0 0 1 1

Y0 0 1 0 1 0 1 0 1

Funkcije izlaza kodera 8/3

Y0 ! A1  A3  A5  A7 Y1 ! A2  A3  A6  A7 Y2 ! A4  A5  A6  A7

Potpuni koder 8/3 (3)

Realizacija kodera 8/3 A0 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7

KODER

Y0 Y1 Y2

A7 A6 A5 A4 A3 A2 A1 A0

8/3

Y0

Y1

Y0 ! A1  A3  A5  A7 Y1 ! A2  A3  A6  A7 Y2 ! A4  A5  A6  A7

Y2

Dekoderi
Dekoder je kombinaciona mre a sa vi e ulaza (m) i vi e izlaza (n) koja obavlja funkciju dekodovanja binarno kodirane informacije dovedene na ulaze mre e. Na izlazu se aktivira jedan i samo jedan izlaz koji odgovara ulaznoj kombinaciji. U zavisnosti od broja ulaza i izlaza, dekoderi mogu biti: A0 A1 ... Am-1
DEKODER

Y0 Y1 ... Yn-1

 potpuni, kod kojih va i n = 2m  ima m ulaza i 2m izlaza  nepotpuni, kod kojih je n < 2m  ima m ulaza i manje od 2m izlaza, tj. neke ulazne kombinacije se ne mogu pojaviti

m/n

Potpuni dekoder 3/8 (1)

Potpuni dekoder 3/8 ima 3 ulaza i 8 izlaza. U datom trenutku na ulaz dekodera se dovodi binarna kombinacija od 3 bita (kd neke informacije). U tom trenutku, u zavisnosti od toga koja je binarna kombinacija na ulazu, aktivira se jedan i samo jedan izlaz i to onaj koji odgovara ulaznoj kombinaciji.

A B C

DEKODER

3/8

Y0 Y1 Y2 Y3 Y4 Y5 Y6 Y7

Potpuni dekoder 3/8 (2)

Kombinaciona tablica dekodera 3/8 Funkcije izlaza dekodera 3/8
Y0 ! A BC Y1 ! A BC Y2 ! ABC Y3 ! ABC Y4 ! A BC Y5 ! A BC Y6 ! ABC Y7 ! ABC

A 0 0 0 0 1 1 1 1

B 0 0 1 1 0 0 1 1

C 0 1 0 1 0 1 0 1

Y7 0 0 0 0 0 0 0 1

Y6 0 0 0 0 0 0 1 0

Y5 0 0 0 0 0 1 0 0

Y4 0 0 0 0 1 0 0 0

Y3 0 0 0 1 0 0 0 0

Y2 0 0 1 0 0 0 0 0

Y1 0 1 0 0 0 0 0 0

Y0 1 0 0 0 0 0 0 0

Potpuni dekoder 3/8 (3)

A B C
Y0 ! A BC Y1 ! A BC Y2 ! ABC Y3 ! ABC Y4 ! A BC Y5 ! A BC
ABC

DEKODER

3/8

Y0 Y1 Y2 Y3 Y4 Y5 Y6 Y7

Realizacija dekodera 3/8 A B C

A BC A BC ABC ABC A BC A BC

Y0 Y1 Y2 Y3 Y4 Y5 Y6 Y7

Y6 ! ABC Y7 ! ABC

ABC

Ve be

Minimizacija logi kih funkcija (1)

Primer 1

Izvr iti minimizaciju zadatih logi kih funkcija, a zatim tako dobijene funkcije realizovati pomo u logi kih kola.

a. b. c. d.

Y ! ABCD  ABCD
Y ! A BCD  A BCD  A BCD  ABCD  ABCD  A BCD

Y (1) ! ( 4,5,6,7,13,14,15)
Y (0) ! (1,5,9,12,13)

Minimizacija logi kih funkcija (2)

a.

Y ! ABCD  ABCD

Rezultat minimizacije:

CD AB
00 01 11 10 00 0 0 0 0 01 0 0 1 0 11 0 0 1 0 10 0 0 0 0

Y ! ABD
A B C D
ABD

Minimizacija logi kih funkcija (3)

b.
Y ! A BCD  A BCD  A BCD  ABCD  ABCD  A BCD
Rezultat minimizacije:

CD AB
00 01 11 10 00 0 0 0 0 01 1 0 0 1 11 0 0 0 0 10 1 1 1 1

Y ! BCD  CD
A B C D

BCD

Y
CD

Minimizacija logi kih funkcija (4)

c.

Y (1) ! ( 4,5,6,7,13,14,15)
Rezultat minimizacije:

CD AB
00 01 11 10 00 0 1 0 0 01 0 1 1 0 11 0 1 1 0 10 0 1 1 0

Y ! AB  BD  BC
A B C D

AB

BD

Y
BC

Minimizacija logi kih funkcija (5)

d.

Y (0) ! (1,5,9,12,13) CD
00 1 1 0 1 01 0 0 0 0 11 1 1 1 1 10 1 1 00 01 11 10

Rezultat minimizacije:

Y ! BD  A D  C
A B C D

AB

BD

1 1

AD

Minimizacija logi kih funkcija (6)

Primer 2 Izvr iti minimizaciju funkcije ve inske logike, a zatim tako dobijenu funkciju realizovati prekida kom mre om.

C 0 AB
00 01 11 10 0 0 1 0

Y ! ABC  A BC  ABC  ABC

1 0 1 1 1 A B C
Rezultat minimizacije:

Y ! BC  AB  AC
BC

AB

AC

Koderi
Primer 3

Realizovati koder 4/2. A3 A2 A1 A0 Y1 Y0

A3 A2 A1 A0

0 0 0 1

0 0 1 0

0 1 0 0

1 0 0 0

0 0 1 1

0 1 0 1

Y0

Y1

Y0 ! A1  A3 Y1 ! A2  A3

Dekoderi
Primer 4

Zadatu logi ku funkciju realizovati pomo u dekodera.

Y ! ABC  A BC  ABC  ABC

A B C
A BC A BC ABC ABC A BC A BC ABC ABC

DEKODER

3/8