Branislav Nui: Hajduci

Knjievni rod: epika Knjievna vrsta: roman Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija na obali Dunava kod Smedereva u drugoj polovini 19-og veka. Tema romana: Deaci Brbine druine odmeu se u hajduke.Mnogi junaci deijih novela odmeu se, bee od kue. Setite se Jovanetove druine iz romana "Orlovi rano lete". od kue bei i om Sojer, odmetnika se igraju i Deaci Pavlove ulice, slinu ulogu ima i Druina Sinji galeb. Ideja (poruka): Ne smemo biti povodljivi, pa sluati goreg od sebe samo da bismo dokazali da nismo kukavice, naroito ako smo svesni da to nije dobro. Ova poruka je danas osobito vana kod odluke da li da zapalimo prvu cigaretu, ispijemo au alkoholnog napitka, ili, ne daj Boe, da jo opasniju drogu. Fabula Ve u predgovoru Branislav Nui naglaava da je knjiga opis njegovih doivljaja iz detinjstva. Radnju pripoveda u prvom licu deak, uesnik u tim dogaajima. U celom romanu nigde se ne spominje njegovo ime, ali mi moemo da odredimo da je ovo autobiografsko delo. Inae, autor priznaje da je ovaj roman pisao po nagovoru prijatelja, jer u to vreme nije bilo slinih pria za decu. Roman poinje opisom hrastovog stabla pored obale Dunava na koje bi se popeli on i jo petorica to su redovno dolazili etvrtkom i nedeljom. To je bilo sastajalite nas desetine. Na poetku romana pisac nas upoznaje sa glavnim linostima nosiocima ovih dogaaja. Opis deaka poinje od ike Dronje koji nikako nije mogao da zapamti lekcije koje je uio, a zvali su ga Dronja jer je bio sav rasklimatan i sve je visilo na njemu, a sveske i odea su mu stalno bile prljave od mrlja mastila. Ceo njegov izgled liio je na dronju, te je tako i dobio svoj nadimak. Mile Vrabac nadimak Vrabac je dobio po jednoj zgodi sa

svetenikom. Mile, jesi li ti ak? Jesam, veli mu Mile. A da ti nema sluajno vrapca pod kapom? Nemam! veli Mile. - Pa vidim, zna, kae njemu svetenik, ne skida kapu ni sveteniku, pa velim boji se da ti ne odleti vrabac. Pisac dalje na duhovit nain predstavlja Mileta Vrapca kao uenika. Vrabac nije bio najgori uenik u razredu, bilo je i gorih... Trta je bio dobar drug, oseajan je i meka srca. Oko svega umeo je da se rasplae.Pre neki dan Vrabac dobio jedinicu iz raunice, pa mesto da on zaplae, zaplakao se Trta.Meutim, bio je veoma lenj. Izjutra nikako nije hteo da ustane iz kreveta.. pa su ga u kui prozvali Trta, taj nadimak mu je i ostao. Takav je bio i u koli mora kletima da mu vadi rei iz usta, toliko ga je bilo muka da odgovara. Laza Cvrca je bio najduhovitiji, najmanji i najvea kukavica. Umeo je svata da izvodi, da stavi nogu iza vrata, ili da napravi lice kao aba, ali je mucao kad treba da odgovara od prvog razreda gimnazije. (U to vreme posle etvorogodinje kole, uenici su ili u niu gimnaziju (danas od V do VIII razreda). Da li je stvarno mucao ili se pravio blesav kao Sima Gluvanikad se nije saznalo. Dok su se igrali Sima nije bio gluv, ali kad je trebalo da odgovara, pravio se da ne uje pitanje, nego je odgovarao ono to je znao, ak i gradivo iz drugih predmeta. Jednog dana su u razred doli razredni, profesor i lekar i poeli da ga ispituju, jer su uli od nekog da on uopte nije gluv. Pravio se on i dalje gluv, sve dok nisu apatom rekli da treba da dobije batine. Iako su aputali, Sima ih je uo i poeo da plae. Onda je pokuao da se izvue - da uje samo na jedno uvo, pa da je odjednom poeo da uje i na drugo, ali su ga otpustili iz kole sa pravom da polae ispit, koji nije poloio, pa je ponavljao prvi razred. eda Brba je nadimak Brba dobio jer se jednom pogreno potpisao na kontrolnom. Izbacili su ga iz kole poto je bio prava napast; znao je kako drugu decu da povue da ne ue i tako je postao pekarski egrt. Bio je najjai od svih i lagao je mnogo: kako gvozdenu ipku moe da savije rukama, kako su mu u cirkusu nudili pare da se tue, svi su znali da lae, ali su se pravili da mu veruju jer su ga se plaili. Ali bio je pravedan, titio je slabe. Nemirnog duha, svakog dana je na asovima pravio zavrzlame: te jednom sakrije suner i kredu, te drugi put donese vrapca, pa ga nasred asa, pusti da leti po uionici; etvrti put je u kolu doneo neki praak, koji je prosuo izmeu klupa po podu, i od kog su se svi esali. Profesor se iznervirao jer se ceo razred eao, ali onda je poelo i njega da svrbi, pa je pokuao da

ispituje, ali nije ilo i onda je ceo razred pustio kuci. Za sebe, pisac, kae da su njegovi roditelji i nastavnici mislili da sam rav i nevaljao, a ja lino bio sam miljenja da sam vrlo dobro dete i da sam odlian ak... Inae sam bio vrlo mirno i posluno dete, te ne mogu da razumem zato sam tako esto izvlaio batine.... sve zbog nekih sitnica: ili razbijem prozor, ili razbijem sestri glavu,,, ili sipam mastilo u slatko. Nije bio dobar ak. Nije voleo da ide u kolu i jednom kad ga je zaboleo zub, te ga majka nije pustila da ide. Od tada - kad nekog (majku, oca, sestru, brata) zaboli zub, on ne ode u kolu. Profesori su ga kaznili za to. Na hrastovom stablu etvrtkom posle podne nisu ili kolu da bi radili domae, ali je to bio njihov najomiljeniji dan na hrastovom deblu. Poeli bi da priaju o neemu, pa preli na drugu temu, i tako redom sve dok im ne bi dojadilo, pa bi napravili loptu od kuine i na poljani igrali fudbal sve do veeri. Nedeljom je bilo drugaije. eda Brba je dolazio samo nedeljom, poranio bi i od rane zore sedeo na stablu ekajui drutvo i najvie je priao o svojim podvizima. Mnogo je lagao, ali poneto je bilo istinito. Avanti, generale! Na jednom vaaru neki je Italijan imao svoju taku sa majmunom obuenim u generalsko odelo i dresiranim psom, koji je bio osedlan kao konj. Italijan bi sa majmunom izveo prvi deo take, a onda mu na Italijanskom rekao: Avanti (u prevodu Napred) i majmun bi skoio na psa i tako bi optrali nekoliko krugova na oduevljenje publike. eda je doveo nekog velikog pakosnog psa i kad je Italijan rekao: Avanti, pustio ga. Brbin ker je nasrnuo na italijanovog psa da ga zakolje i sigurno bi to i uradio da mu u jednom trenutku izbezumljeni majmun nije skoio na lea i vrsto ga uhvatio za vrat. Ovaj se silno uplaio i krenuo da bei. Nali su ih u umi. Majmun je bio na drvetu, i tek posle mnogo ubeivanja je pristao da sie, i onda je zagrlio Italijana onako uplaeno kao da je ovek, dok je pas iznemoglo leao. Matamuta U drugom kraju sela iveo je Matamuta. Ime mu je bilo Mata, ali je bio nem od roenja, pa su ga prozvali Matamuta. Bio je neverovatno jak i klonio se druge dece, radio je oko kue sa ocem. O njegovoj snazi su se meu decom priale legende. To je jako iznerviralo edu Brbu i krenuo je sa dvojicom da ga izazove

na tuu, da se vidi ko je vei junak. Kad su stigli blizu, eda se setio kako nije namazao ruke uljem i kako tako ne moe da se bori. Neki su poverovali, neki ne. Sledee nedelje je doao sa zavijenom glavom i opisao kako je isprebijao Matamutu, ali je drutvo saznalo da ga je dan ranije premlatio gazda. Naravno, svi su se pravili da mu veruju. Odmetnici Brba je naroito iznenadio i uznemirio deake kad im je rekao da je odluio da ide u hajduke. Drutvo ga je odgovaralo i prialo kako su hajduci loi jer otimaju, napadaju, rade rune stvari. Ali onda ih je Brba ubedio da rade i dobre stvari i pitao ko bi jo iao u hajduke. Cvrca se prvi prijavio. Kad ga je zapanjeno drutvo pitalo zato, odgovorio je kako ga majka svake subote kupa, pa bi on otiao u hajduke samo da se toga spase. Onda je pristao i Dronja. Ostalo drutvo se nekalo. Poto je bila sreda, dogovorili su se da se sutradan nau na stablu i kau ta je ko odluio. Nije bila laka odluka. Pisac ovde podvlai razliku izmeu hajduka u vreme turske okupacije i razbojnika u osloboenoj zemlji. Nisu danas hajduci to su nekad bili... Sad se u hajduke odmeu zli ljudi, koji uine kakv zloin, pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teko da potenim radom teku, pa hoe to da postignu haranjem. Nekada, za vreme Turaka, u hajduke su se odmetali odvani ljudi da brane svoju kuu, svoje selo, svoj narod. Na sastanku u Oraju sa Karaorem, okupile su se sve hajduke stareine, od kojih su najpoznatiji Hajduk Veljko i Stanoje Glava, najstariji meu njima. Prvo su njega pitali da vodi ustanak, ali on nije prihvatio, pa su onda izabrali Karaora. Ti hajduci su bili slavljeni junaci. Deaci su se razili razmiljajui da li ovi dananji hajduci jesu junaci, ili samo razbojnici. Brbin predlog im je bio udan i u sutini nestvaran, ali su ga prihvatili samo zato da ne bi, meu sobom ispali kukavice i straljivci.

Odlazak u hajduke Sledeeg dana su se dogovorili da e svi u hajduke. Igrali su se hajdukih igara, bacanje kamena s ramena, napravili gusle i pred vee se dogovorili da se nau u starom mlinu, na kraju sela, koji je davno izgoreo i niko ga nije popravljao, niti je bilo ko tu zalazio. Tu su izabrali edu Brbu za arambau - stareinu. Sutradan je kola

bila zatvorena do daljnjeg zbog epidemije. Drutvo se okupilo na hrastu i onda je harambaa odluio da se sutradan u rano jutro nau na grobu Makse abe i poloe zakletvu. Maksa aba nije bio nikakav junak, nego lopov koga su streljali, i tu sahranili, poto je ubio nekoga u pljaki. Na tom mestu su pre njega bili streljani i sahranjeni hajduci, ali su njihovi grobovi nestali tokom vremena, ostao je vidljiv samo taj grob. Tu su se zakleli, ali se Cvrca nije pojavio. Objasnio je tog popodneva na hrastu da nije izdajica nego da je zamolio majku da ga rano probudi jer ide da polae zakletvu za hajduke, a ujutro mu je u sobu uao otac sa kaiem i isprebijao ga. Odluie da mu sude popodne u starom mlinu, jer je prekrio zavet utanja. Posle veanja, svi su bili za to da se zavezani Cvrca odvee i da mu se oprosti, te da u subotu ode na grob i poloi zakletvu sa edom i Vrapcem. U nedelju nisu otili do hrasta, nego se svako kod kuce spremao za polazak u hajduke. Sutradan ujutro svi su se nali i krenuli. Od oruja su imali no, viljuku i iglu.