BANKARSTVO skripta

ISPITNA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. PITANJA Trendovi i ciljevi bankarstva Karakteristike poslovnih banaka Perspektive bankarskog sistema poslovanja Novi lik poslovne banke zahtev novog bankarstva Novi vid strategije bankarstva prema komintentima klijentima Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu Podredenost bankarstva komintentima Odnos komintenta i poslovne banke Izvori sredstava poslovne banke Depozitni potencijal banke depozitni izvori sredstava Struktura depozitnog potencijala banke Transakcioni depozit depozit po videnju pravnih lica Oroceni depozit pravnih lica Depozit stanovnitva tedni depozit stanovnitva Faktori povecanja depozitnog potencijala Ostvarenje dobiti profit banke, bankovna dobit Vrste i oblici bankarskih poslova - predmet bankarskog poslovanja (aktivni poslovi, pasivni poslovi) 18. Prikupljanje novcanih sredstava 19. Plasiranje novcanih sredstava 20. Formiranje kreditnog potencijala poslovne banke 21. Determinante formiranja depozitnog potencijala 22. Neto kamatna mara razlika izmedu aktivne i pasivne kamatne stope 23. Bankarski marketing i razvoj banke u medunarodnim okvirima 24. Znacaj interne kontrole poslovne banke 25. Interna kontrola poslovne banke 26. Zadaci interne kontrole 27. Obezbedenje od rizika poslovne banke 28. Utvrdivanje rizika poslovne banke 29. Faktori kreditnog rizika 30. Osnova rizika u bankarskom poslovanju 31. Analiza likvidnosti poslovne banke 32. Koncept likvidnosti poslovne banke i solventnost 33. Strategija likvidnosti poslovne banke 34. Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke i likvidnost 35. Projektovanje likvidnosti poslovne banke 36. Interni bilansi poslovne banke 37. Bilans stanja poslovne banke 38. Bilans uspeha poslovne banke 39. Informacioni sistem neophodan elemenat bankarskog poslovanja 40. Bankarski informacioni sistem i stanovnitvo 41. Bankarski informacioni sistem i stanovnitvo 42. Koricenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu 43. Politika kamatnih stopa 44. Kamatni mehanizam odnos aktivne i pasivne kamate 45. Osnova strategije kamatnih stopa 46. Tehnologija kreditiranja 47. Odobravanje kredita 48. Koricenje kredita

49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58.

Primena i donoenje kreditnih odluka Vrste oblici kredita Vrste kredita prema domicilu kreditora Vrste kredita prema statusu kreditora Vrste kredita prema predmetu koricenja Vrste kredita prema roku koricenja Vrste kredita prema nameni koricenja Vrste kredita prema svrsi koricenja Vrste kredita prema nacinu obezbedenja Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke 59. Trina orijentacija poslovnih banaka 60. Trina konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tritu 1. Trendovi i ciljevi bankarstva

Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati opta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proucavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proucava bankarsko poslovanje, a narocito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i koricenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i proimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao naucna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspeno vodenje bankarskih poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, pekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske orijentacije Nauka o bankarstvu je vremenom sve vie poprimila makroekonomsku orijentaciju. ''Savremeni nacin naucnog tretiranja bankarstva ne gleda vie na banku kao na preduzece, vec kao na izvrni aparat optih privrednih, finansijskih i monetarnih mera, pravilno uvidajuci da je funkcionalni znacaj tog aparata po drutvo i reprodukciju mnogo vaniji od internih problema banke i bankarskog sistema kao preduzeca. To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-tehnolokim problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u sutini deo privrede, ona slui privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece koje posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci drutveni znacaj takvog preduzeca u odnosu na bilo koja druga ''obicna preduzeca''. 2. Karakteristike bankarskog poslovanja (obeleja)

Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Bitna karakteristika banke je transformacija sredstava, pri cemu banka transformie kratkorocniju depozitnu pasivu u dugorocniju aktivu. Jo jedna bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija trailaca zajmova. To znaci da se banka pojavljuje kao procenjivac kreditnog rizika u ime deponenta cija sredstva banka plasira. Treca je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.

Cetvrta za banku se moe reci da je kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni finansijski instrumenti koji sadre: kamatnu stopu, rok dospeca, pokrice... Dualizam u koncepciji komercijalne banke sastoji se u tome da one s jedne strane predstavljaju monetarnu instituciju, a sa druge strane nemonetarnu finansijsku instituciju. Kao monetarne institucije, komercijalne banke su organizacioni nosioci transakcionih depozita na kojima praduzeca i gradani dre transakcioni depozitni novac. Drugi deo poslovanja komercijalnih banaka cine nemonetarni depoziti, tedni i oroceni, kao i zajmovi. Centralna banka je manje zainteresovana za ove aktivnosti. U razvijenim trinim ekonomijama je izvreno potiskivanje banaka. Transakcioni depozitni racuni kod banaka koji su nekamatni, delimicno su potisnuti stvaranjem novog tipa transakcionih racuna kod nebankarskih institucija, kao to su zajednicki fondovi novcanog trita koji su prvi put lansirani od strane berzanskih firmi, pocetkom 70-tih godina HH veka u SAD. To su vrste transakcionih depozita koji predstavljaju akcije vlasnickih sredstava. Kupci tih akcija dobijaju protivvrednost u vidu depozita na posebnim racunima kod ovih institucija. U razvijenim zemljama stvaraju se finansijski konglomerati ciji vlasnici mogu da budu komercijalne banke, osiguravajuce kompanije, berzanske firme, trgovinske kompanije sa razvijenom mreom klijenata. Finansijski supermarketi koje su formirale takve institucije, kao na primer American Expres, Sears (sistem robnih kuca) obezbeduju da individualni klijenti mogu na jednom mestu da obave citav niz finansijskih aktivnosti: da otvore transakcione racune, da dre tedne i orocene dopozite. Na taj nacin se ostvaruje princip unakrsne prodaje i to na jednom mestu. Banke u tranformacionim procesima ne ostaju u tradicionalnim okvirima depozitno-kreditnih aktivnosti, vec ulaze u neke nove aktivnosti, kao to je poslovanje sa vrednosnim papirima, pa i poslovanje u oblasti osiguranja. Uspenost bankarskog poslovanja zasniva se na interakciji tri kljucne komponente: preduzetnitva tehnologije organizacije. Finansijske institucije su posrednici u transferu sredstava izmedu preduzeca i domacinstava. Postoje 3 osnovna tipa finansijskih institucija: 1) kreditne institucije 2) institucionalni investitori 3) berzanske firme (investicione banke) 4. Novi lik poslovne banke zahtev novog bankarstva Razvoj trinih odnosa prouzrokovao je drugacije tretiranje banaka. Banka se ne posmatra samo sa mikro aspekta (mikroekonomija pojedinacne banke), vec se definie i kao drutvena finansijska institucija. Banka je za razliku od drugih preduzeca u krajnjoj instanci drutvena finansijska institucija, cija poslovna sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju izuzetan uticaj na racionalnost koricenja sredstava na nivou makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo karakterie se izrazitom dinamicnocu promena, za ta se koristi izraz ''bankarska revolucija'' koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim spajanjima i preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u deregulaciji finansijskih trita,u do skora neslucenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju informacija kao faktora konkurentne trine pozicije banaka i td. Mocni

kompjuteri kojima raspolau banke omogucuju im skoro apsolutnu procesnu brzinu...a to je jedina ''konstanta'' bankarske ekonomije . Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne banke, to se postie apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u funkciji profitabilnosti pojedinacne banke, dok se zanemaruju makroekonomski efekti potencijalnih rizika u makro sistemu. Mogu se definisati neki opti principi relativni za savremenu banku : 1. to su elektronski opremljene, banke naplacuju vece provizije; 2. - to je bri prenos podataka, to je dua i komplikovanija kontrola boniteta i banke i njenih komintenata; 3. - ukoliko su ceca knjienja, povecavaju se i one najmanje bankarske provizije, a ukoliko su reda knjienja veci su pauali ; 4. ukoliko imate manje sredstava na racunu, elektronska knjienja ce vie kotati. Prema tome : - banka je samostalni privredni i trini subjekt; - banka je preduzece sui generis ; - banka se zasniva na prenetim ovlacenjima i poverenju; banka ima posrednicku ulogu u transformisanju sredstava izmedu finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; - banka obavlja sve depozitne, kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se odvija sekundarna emisija novca; - banka obavlja svoje funkcije profesionalno, organizovano i adaptibilno; - kroz poslovanje banke se efektuiraju prednosti ili nedostaci mikroekonomije same banke, kao i doprinos same banke, kao i doprinos banke kvalitetu makroekonomije kao celine. 5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima klijentima 7. Podredjenost bankarstva komintentima 8. Odnos komintenta I poslovne banke Bankarski novac u obliku depozita, kao obaveza bankarskog prema nebankarskom sektoru, podrazumeva obavezu banke da po nalogu svojih komintenata regulie njihove medusobne dunicko-poverilacke odnose. Na primer, po nalogu komintenta kupca banka smanjuje njegov depozit u korist komintenta prodavca u visini njegovog potraivanja. U bilansu banke se to manifestuje kao smanjenje depozita komintenta kupca, uz istovremeno povecanje depozita komintenta prodavca, pod uslovom da svoje poslovanje obavljaju u okviru iste banke. U tom slucaju ne dolazi do promene ukupnog nivoa aktive i pasive banke. U slucaju da su kupac i prodavac komintenti razlicitih banaka, to ce uticati na promene u ukupnoj aktivi i pasivi njihovih banaka.U prolosti su banke oslobadale jedna drugu od dugova transferom banknota koje su izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad prelo u iskljucivu nadlenost centralne banke. Vremenom su banke shvatile da je fizicko premetanje ovih banknota bilo neracionalno jer je iziskivalo transportne trokove i trokove osiguranja od rizika. Zbog toga su banke prihvatile da otvore svoje racune kod jedne banke, to bi omogucilo da banka koja duguje novac drugoj banci mogla jednostavno da izda cek kojim bi smanjila svoj depozit kod te banke a istovremeno bi se povecao depozit banke kojoj se duguje, takode u toj istoj banci.S obzirom da su dugovi namirivani u banknotama centralne banke, nije iznenadujuce da kada su banke odlucile da otvore racune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obracunskom sistemu su poznate kao klirinke banke. Sa razvojem visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu dolazi se do toga da je elektronsko bankarstvo jednako informacionom bankarskom poslovanju gde se sredstva transformiu

preko razmene elektronskih signala, umesto razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevaziao sisteme placanja zasnovane na cekovima ili iro platnom prometu. Pruanje bankarskih usluga odvija se uz podrku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent nezavisno od bankarskog altera u bilo kom trenutku moe da obavi svoje bankarske poslove. Uveden je i superservis tj. Ekranizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili, a koje nisu. Na taj nacin se vri neposredna komunikacija sa klijentima u cilju prodaje novih finansijskih usluga. 6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu Pri analizi tendencija u savremenom svetskom bankarstvu koristi se teorijsko-metodoloki obrazac zasnovan na 4 aspekta analize : 1. - institucionalni ili strukturni 2. - funkcionalni 3. - instrumentalni i 4. - stepen kontrole banaka od strane drave ili nekog drugog sektora Institucionalnom transformacijom se normativno regulie nacin upravljanja bankom, formuliu se kriterijumi formiranja i odredivanja profita banaka, nacin osnivanja, nacin raspodele ukupnih prihoda i rashoda banke, odravanja likvidnosti, prestanak banke. Funkcionalna ili sutinska transformacija se posmatra kroz uspostavljanje novih metoda i mehanizma mobilizacije, koncentracije i cirkulacije slobodnih finansijskih sredstava posredstvom bankarskih kanala. Sutina funkcionalne transformacije manifestuje se kroz brzinu povecanja ekonomskog potencijala privrede, tj. Kroz kvalitet promene finansijske pozicije privrede i ostalih nebankarskih sektora u strukturi bilansa banaka. Instrumentalni aspekt transformacije bankarskog sistema podrazumeva uvodenje adekvatne strukture instrumenata i mehanizma koji ce biti u funkciji optimalnog odvijanjafinansijskih transakcija. Takode podrazumeva uvodenje platnog prometa uvodenjem novih instrumenata transfera novca i placanja u cilju breg kretanja sredstava. Kontrolom od strane drave ili nekog drugog sektora ele se spreciti monopolske mogucnosti banaka u odnosu na citav privredni ivot jedne zemlje, s obzirom na mogucnosti izbijanja finansijskog kraha sa katastrofalnim privrednim posledicama, jer one dre ogromna sredstva u vidu razlicitih vrsta depozita, kao i da imaju moc kreiranja novca i kredita. 9. Izvori sredstava bankarskog poslovanja

Bitan element-faktor za svaku banku jesu izvori novcanih sredstava. Izvori sredstava cine moc i velicinu banke i poto tim faktorom banka obezbeduje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbedenja potrebnih izvora sredstava, upravo jacanje depozitnog potencijala. Izvori sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i osnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno povecavaju. Izvore sredstava cine: 1) osnivacki kapital 2) akcionarski kapital 3) depozitni potencijal 4) krediti uzeti od Narodne banke

5) 6) 7) 8)

krediti uzeti od drugih poslovnih banaka zaduenja kod nekih vecih organizacija obavezne rezerve poslovne banke naknade i provizije koje banka naplacuje za izvrene usluge.

Osnivacki kapital je deo uloenog kapitala od strane osnivaca da bi banka dobila status poslovne banke. Osnivacki kapital je pocetni kapital neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odreden visinom koju je Narodna banka propisala, a cine je sami kapitali osnivaca poslovne banke. Akcionarski kapital cine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke koji su u obavezi da jedan procenat sredstava uloe u akcije. Akcijski kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim finansijskim rezultatom (dobitkom) povlaci za sobom odredeni iznos dividende. Na kraju svake poslovne godine se akcijski kapital uvecava i na tako uvecani kapital obracunava se dividenda. Depozitni potencijal je najvaniji izvor sredstava u radu poslovne banke i svaka banka tei da uveca iznos sredstava. Najveca konkurencija izmedu poslovnih banaka nastaje u samoj, uslovno receno, borbi za veci broj deponenata-klijenata. Deponenti mogu biti i pravna i fizicka lica. Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od Narodne banke, druge poslovne banke ili neke jace privredne organizacije. Ovakav nacin obezbedenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduenje poslovne banke na odredeno vreme, jer mora da placa kamatu na pozajmljena sredstva, ali na kraci rok moe da pomogne poslovanju banke da izade iz kratkorocne nelikvidnosti. Obavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspolae kada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolae. Pracenjem dnevne likvidnosti banka mora da vidi situaciju koja je danas i koja dolazi sutra. Mora da prati i kontaktira klijente sa velikim iznosom sredstava i da sazna kada ce oni da koriste sredstva, jer bi mogao da bude interval sa velikim odlivom sredstava, pa banka mora prema tome da planira ili koricenje obavezne rezerve ili da manje plasira sredstva. Banka moe da obezbedi sredstva tako to ce koristiti obaveznu rezervu banke. Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu likvidnost, u slucaju zaduivanja kod NB, kao i u slucaju koricenja kredita od drugih lica. 10. Depozitni potencijal banaka

Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal upravo putem depozita stanovnitva i privrede. Zbog toga je i njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala. Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moc banke i najvaniji je izvor sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koja postoje kod deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizicka i pravna lica) koji su ukljucili svoj iro racun preko poslovne banke. Za banku je veoma vano da je depozitni potencijal to veci, jer se time obezbeduje veca likvidnost i solventnost na dui rok. Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna, finansijski mocna i likvidna. Interes banke je da dovede to vece i jace depozitare kao to su: energetika, infrastruktura, PTT. Banka je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po videnju, tako i na orocene depozite, placa odredenu kamatu i to je tzv. pasivna kamata.

Depozitni potencijal se uvecava i naplatom naknade, provizije za izvrene usluge. 11. 12. 13. Struktura depozitnog potencijala Transakcioni depoziti Oroceni depoziti pravnih lica

Strukturu depozitnog potencijala cine: 1) depoziti po videnju pravnih lica 2) oroceni depoziti 3) depoziti stanovnitva 4) transakcioni depoziti. Depoziti po videnju pravnih lica podrazumevaju ukljucivanje iro racuna pravnih lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne napore uloi i usmeri na to, da prvenstvono kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou drutvene zajednice i da su to klijenti sa vecim iznosom sredstava na svom iro racunu, i da due zadravaju sredstva na svom iro racunu. Deponent je klijent koji je ukljucio svoj iro racun kod poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je ukljucio svoj iro racun kod poslovne banke, a pored toga koristi i kredit kod poslovne banke. Oroceni depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i vie kamatne stope, to predstavlja stimulativni faktor za tednju. Oni predstavljaju veoma vanu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki oroceni depoziti. Male uglavnom polae stanovnitvo, dok velike dre druge banke, kompanije i oni imaju oblik depozitnih certifikata. Depoziti stanovnitva cine sredstva stanovnitva po tekucim racunima, dinarska i devizna tednja i orocena dinarska i devizna tednja. Svaka banka je u obavezi da na orocene depozite placa odredenu kamatu (pasivnu). Transakcioni depoziti kod komercijalnih banaka se nalaze transakcioni racuni preduzeca i gradana. Na tim racunima se nalazi transakcioni novac, odnosno transakcioni depoziti za bezgotovinsko placanje. Oni ne nose nikakvu kamatu, jer su najlikvidnija finansijska aktiva. 14. tedni i oroceni depoziti

U strukturi depozitnog potencijala znacajno mesto zauzimaju tedni i oroceni depoziti. Razlika izmedu tednih i orocenih depozita sastoji se u tome to tedni depoziti nemaju rokove dospeca, dok su kod orocenih depozita ti rokovi precizno utvrdeni. tedni depoziti su sredstva po videnju na tednim racunima ulagaca. Svako povlacenje sredstava sa ovih racuna, ulagaci su duni da najave najmanje 7 dana ranije, kako bi banka obezbedila sredstva za isplatu eventualno vecih suma. Ako se sredstva povuku bez najave, onda banka ima pravo da primeni odredene penale, u smislu da moe da otpie kamatu za nekoliko meseci. Ovi depoziti nemaju rok dospeca i uglavnom su namenjeni irim slojevima stanovnitva, koji prihvataju neto niu kamatnu stopu u zamenu za mogucnost da sredstva mogu da povuku odmah. Oroceni depoziti su za razliku od tednih, namenjeni vie sofisticiranim grupama gradana i preduzecima. Ovi depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i vie kamatne stope, to predstavlja stimulativni faktor za tednju. Oni predstavljaju veoma vanu kategoriju u kreiranju depozitnog

potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki orocenii depoziti. Mali su uglavnom od stanovnitva (knjiice ili racuni), a veliki od velikih kompanija i to su depozitni certifikati. 15. Faktori povecavanja depozitnih potencijala

Prvi i osnovni uslov za stvaranje dodatnih finansijskih potencijala jeste povecanje dohotka u zemlji i to prvenstveno dohotka stanovnitva. Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor adekvatne kamatne stope. Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postie ukoliko je nominalna kamatna stopa veca od stope inflacije. Realna kamatna stopa, na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi stanovnitvo i privreda bili zainteresovani da ulau slobodna novcana sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo koricenje fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije. U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovnitvo i privreda, transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju kupovnu snagu novca. U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih trita za te papire ili da ih i same otkupljuju. 16. Ostvarenje dobiti profita banke bankovna dobit Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija moe da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost. Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke: 1) izvore, za obezbedivanje sredstava 2) plasiranje sredstava u vidu kredita i realizacijom drugih bankarskih usluga Bankovna dobit je odredena razlikom izmedu priliva sredstava i odliva sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna, banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od strane Narodne banke, sa kojima raspolae kod NB. Dakle, bankovna dobit je pozitivna razlika izmedu aktivne i pasivne kamate. Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke.

17. Vrste i oblici bankarskih poslova (predmet bankarsog poslovanja aktivni poslovi, pasivni poslovi)

Bankarsko poslovanje obuhvata sledece poslove: 1) Nabavku novcanih sredstava 2) Plasiranje sredstava (davanje kredita) 3) Izdavanje hartija od vrednosti 4) Devizni poslovi 5) Poslovi sa platnim prometom (vezani za gradane u zemlji i inostranstvu) 6) Svi ostali poslovi u banci: izdavanje garancije avaliranje menica 18. Prikupljanje novcanih sredstava

Bitan element odnosno faktor za banku su upravo izvori sredstava, jer banka prikuplja sva potrebna sredstva i formira neophodni depozitni potencijal. Komercijalne banke prikupljaju novcana sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal preteno putem depozita stanovnitva i privrede i njihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitnog potencijala. Banka, dakle, prikuplja novcana sredstva od deponenata banke, pravnih lica, cijim se ukljucivanjem u depozite po videnju banke, povecava depozitni potencijal banke. Banka prikuplja novcana sredstva i od stanovnitva koji nemaju potrebu koricenja novcanih sredstava a raspolau njima u velikim iznosima. Sredstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva, naplatom provizije pri izradi ugovora i jednokratnih naknada i provizija za izvrene bancine usluge. 19. Plasiranje novcanih sredstava Banke plasiraju svoje raspoloive kreditne potencijale u dva osnovna vida i to: u vidu zajmova i vrednosnih papira. Proporcija izmedu plasmana u zajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strategije poslovne politike banke. Zajmovi su privlacniji, jer nose vece kamatne stope. Izmedu plasmana banaka u zajmove i plasmana u vrednosne papire postoje odredene razlike. Vrednosti papiri su nepersonalni i odobravaju se na cisto trinom odnosu. Plasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vri se na osnovu komintentnih odnosa koji postoje iz ranijeg vremenskog perioda, i zajmovi predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke dre do roka njihovog dospeca. Plasirana sredstva kao drugi bitan faktor u funkcionisanju banke polazi od dva bitna sastavna dela i to: odobravanja i koricenja kredita. 20. Formiranje kreditog potencijala poslovne banke Na visinu i strukturu kreditnog potencijala uticu dve grupe faktora: 1. kvantitativni koji reflektuju: a) promene u bankarskim izvorima sredstava tj. u pasivi bilansa banke i b) promene kvantuma obaveznih rezervi 2. kvalitativni. Kvantitativni faktori formiranja kreditnog potencijala

Jedan od najznacajnijih faktora formiranja kreditnog potencijala banaka jeste promena u nivou kreditne aktivnosti centralne banke, pri cemu centralna banka vri primarnu kreditnu aktivnost na dva nacina: 1. Neposredno kreditira poslovne banke. Poslovne banke nemaju obavezu izdvajanja obaveznih rezervi na primljene kredite. Onog trenutka kada poslovna banka plasira tako dobijena sredstva, formira se novi depozitni potencijal kod poslovnog bankarstva, to stvara obavezu poslovnih banaka da na novoformirani depozitni potencijal izdvoje obavezne rezerve. 2. CB kreira novac tako to kreditira dravu. Radi se o deficitnom finansiranju drave. S obzirom da se sredstva drave vode na racunu CB, odobreni kredit se evidentira kao depozit drave kod CB. Onog trenutka kada drava pocne sa troenjem tih sredstava, ona se transferiu na depozite privrede kod sistema poslovnih banaka koje imaju obavezu da na iznos povecanih depozitnih potencijala izdvoje dodatne obavezne rezerve kod CB. Kvalitativni faktori formiranja kreditnog potencijala Postoje tri agregatne grupe kvalitativnih faktora formiranja bankarskih resursa: 1. mikrofinansijski parametri lokacija, profil banke, mrea organizacionih delova, fleksibilnost, sigurnost i poverenje klijentele u banku 2. makro finansijski uslovi formiranja drutvene akumulacije i tednje 3. stepen razvijenosti institucionalne strukture finansijskog sistema, a u okviru toga pozicija sektora poslovnog bankarstva u odnosu na nebankarski finansijski sektor. 21. Determinante formiranja depozitnog potencijala Nivo depozitnog potencijala moe se posmatrati na nivou sistema banaka, kao i na nivou pojedinacne banke. Osnivni uslov za formiranje dovoljnog obima i stabilnog rasta depozita kod banaka jeste ostvarenje potrebne stope agregatne tednje. Uslov za to je ostvarenje potrebne stope akumulativnosti privrede i stanovnitva. Dinamicna privredna aktivnost omogucuje formiranje rastucih stopa realnog dohotka, to omogucuje formiranje agregatnog finansijskog potencijala, kao finansijske osnove za formiranje depozitnog potencijala. to su vece stope rasta depozita, to je veci znacaj banaka u finansijskom sistemu. Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor adekvatne kamatne stope. Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postie ukoliko je nominalna kamatna stopa veca od stope inflacije. Realna kamatna stopa, na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi stanovnitvo i privreda bili zainteresovani da ulau slobodna novcana sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo koricenje fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije. U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovnitvo i privreda, transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju kupovnu snagu novca. U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje

10

predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih trita za te papire ili da ih i same otkupljuju. 22. Neto kamatna marza - razlika izmedju aktivne i pasivne kamatne stope Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduenju (kredit, regulie se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene depozite, kamate na tednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno troak rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne moe povecati preko granice odredene od strane NV, kao to se ne moe ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB. Sutina odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate. 24. Znacaj interne kontrole poslovne banke 25. Interna kontrola poslovne banke 26. Zadaci interne kontrole Interna kontrola predstavlja uvodenje reda u banci uz kontrolu svih poslova koji se obavljaju unutar banke. U okviru interne kontrole postoje 4 komponente koje se sprovode: 1) planiranje 2) uvodenje plana 3) kontrola 4) poboljanje One deluju u jednoj celini po redosledu, a ta celina se zove Demingov krug. Interna kontrola se odnosi na kontrolu koliko se i u kojoj meri sprovodi i potuje zakonska regulativa bankarskog poslovanja, kao i samo sprovodenje poslovne politike banke. Neposredno upravljanje bankom sprovode bankarski menaderi uz generalnu kontrolu vlasnicke strukture u bankama.

11

Postoje i dravne kontrolne institucije koje sprovode regulaciju i superviziju poslovanja banaka. Regulacija banaka se sastoji u uspostavljanju odredenih pravila: uslovi pod kojima se mogu osnivati banke, regulisanje solventnosti i likvidnosti, i ona za minimiziranje bankarskih rizika. Etape interne kontrole su: 1) donoenje planova interne kontrole 2) sinhronizacija svih poslovnih jedinica banke 3) pracenje rezultata poslovanja 4) pripremanje dokumentacije u cilju podnoenja izvetaja 5) ocene utvrdenog stanja u banci na osnovu izvrene interne kontrole. 27.- 28.-29.- 30. Obezbedenje od rizika poslovne banke, utvrdjivanje i faktori, I osnova rizika Banci za zatitu od rizika stoje na raspolaganju 4 mogucnosti: 1) distribucija i diversifikacija rizika (po principu "ne dri sva jaja u jednoj korpi") 2) osiguranje kod specijalizovanih institucija 3) samoosiguranje 4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu. Glavni bankarski rizik je kreditni rizik koji se odnosi na rizik da neki zajmovi ili investicije u obveznicama nece biti isplaceni u roku dospeca. Faktori kreditnog rizika (pravilo 5 C): Karakter pokazuje spremnost i elju da se dug otplati na vreme zajedno sa kamatama. Smatra se da je to pocetni uslov da bi preduzece ili pojedinac mogli da dobiju kredit. Kapacitet zaduenja znaci procenu sposobnosti preduzeca ili domacinstva da iz tekuceg dohotka moe da izvri vracanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama. Kapital pokazuje neto imovinu dunika. Visina kapitala predstavlja i rezervnu solventnost, pa stoga utice na visinu kredita koji dobija preduzece ili domacinstvo. Zaloga-kolateral predstavlja realno pokrice koje moe da bude uslov za dobijanje kredita kod banke. Ekonomske prilike (conditions) oznacava makroekonomske ili sektorske prilike koje uticu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatama. Drugi veliki bankarski rizik je trini rizik: devizni kurs, kamatna stopa. To su novi tipovi bankarskih rizika. Bankarski menadment je odgovoran za prihvatanje odgovarajuceg stepena rizika i njihovo upravljanje na nivou banke. 31.-32. Analiza I koncept likvidnosti banke Da bi se banka odrala na finansijskom tritu, osnovna pretpostavka je odravanje likvidnosti. Likvidnost banke je odredena internim bilansima: bilans stanja aktiva i pasiva i bilans uspeha prihodi i rashodi. Likvidnost banke znaci njenu sposobnost da izvrava svoje obaveze u rokovima dospeca. Obaveze banke se odnose na deponente i na kreditore banke.

12

Pozicija likvidnosti banke proistice iz njene bilansne strukture. Na strani aktive bilansa banke se nalaze instrumenti sa razlicitim stepenom likvidnosti, tako struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke. Na strani pasive bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, to znaci da poverioci mogu u svakom momentu da trae novac. Pozicija likvidnosti banke proistice iz odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke. Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na godinjem sagledavanju moraju biti uravnoteeni (jednaki), mada je potencijalno vie nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, odnosno pasiva, kao izvori sredstava, bude veca od aktive, kao plasmana sredstava. Bilans uspeha kao drugi jednako vaan bilans, takode ima dve pozicije, levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa vie je nego neophodno da prihodi budu veci od rashoda, to ce obezbediti pozitivan finansijski rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki rashodima, a jo manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do negativnog finansijskog rezultata (gubitka), to ne odgovara nijednoj poslovnoj banci. Nelikvidnost banke moe da nastane ako neka banka postane nesolventna, to znaci da je vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva tj. kada ostvareni gubici premauju njen deonicki kapital. Nesolventna banka moe privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje veci priliv od odliva sredstava. 33. Strategija likvidnosti banke Strategija kratkorocnih komercijalnih zajmova dominantna je u periodu komercijalnih banaka u 19. veku. Po toj strategiji banke odravaju svoju likvidnost i solventnost ukoliko svoj depozitni potencijal plasiraju iskljucivo u obliku kratkorocnih kredita u privredi. To su kratkorocni krediti do 90 dana koji su pokriveni robnim menicama. Strategija udruenih aktiva Nastala je u razvijenim zemljama pocetkom 20.veka na bazi razvoja finansijskog i novcanog trita. Banke su dole u situaciju da svoju rezervnu aktivu mogu da diverzifikuju. Pored primarne rezervne aktive (slobodna novcana sredstva banke), dolo je do formiranja sekundarnih rezervi, u koje ulaze vrednosni papiri, koji se lako mogu prodati na sekundarnom tritu bez gubitka. Ti papiri su najcece dravni (blagajnicki zapisi). Uvodenje sekundarne rezervne aktive znacilo je da su banke u stanju da dre znatno vece rezerve likvidnosti iz razloga to se veci deo rezervne aktive sastoji iz kamatonosnih rezervnih aktiva. Strategija udruenih aktiva ne mora da se ogranicava samo na prodaju iste, vec moe postojati i prodaja dela zajmova, pri cemu banka postie slicne efekte kao i putem prodaje dela vrednosnih papira. Strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom Postala je dominantna u razvijenim zemljama posle 2.svetskog rata. Banke su orjentisane na davanje srednjorocnih i dugorocnih zajmova privredi i stanovnitvu i to na bazi porasta tednih i orocenih depozita. Vracanje se vri u anuitetima (rata + kamata), s tim to preduzeca

13

placaju anuitete na estomesecnoj ili godinjoj osnovi, dok gradani u mesecnoj dinamici. Strategija upravljanja pasivom razvijena je tokom 60-tih godina i brzo prihvacena od strane velikih i srednjih banaka u razvijenim zemljama. Ova strategija obezbeduje likvidnost banke putem povlacenja kredita, umesto putem prodaje kratkorocnih vrednosnih papira. 34. Upravljanje aktivom i pasivom banke i likvidnost Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarenje jednog stabilnog irokog i stalno rastuceg toka neto prihoda od kamata, tj. razlika izmedu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Cist model upravljanja aktivom u cilju odravanja likvidnosti moe se posmatrati kroz nerazvijeno finansijsko trite, tj. kada banke ne koriste mehanizme upravljanja pasivom. U takvom modelu banke mogu da odravaju svoju likvidnost jedino putem odgovarajuceg upravljanja ukupnom aktivom. Kada se likvidnost posmatra sa aspekta upravljanja aktivom, u prvom planu se nalazi alokacija aktive banke sa gledita sposobnosti da banka preko transformacija aktive generie novac. Da bi banka ostala likvidna, bitno je da ima kvalitetnu aktivu da se bankarski zajmovi vracaju u rokovima dospeca zajedno sa odgovarajucim kamatama. Ali, ukoliko je banka svoj kreditni potencijal plasirala u plasmane koji se ne vracaju u rokovima dospeca, moe se ocekivati da banka postane nelikvidna. Postoje 2 pristupa u upravljanju aktivom: 1) Stok pristup- naglaava da je dobar kvalitet aktive banke glavni mehanizam povoljnog zatvaranja ciklusa zajmova 2) Tok fokus je na ulaznim i izlaznim tokovima novca, u ovom konceptu naglaena je uloga rocne transformacije, pri cemu je banka finansijski posrednik izmedu kratkorocnih kreditora (deponenti) i dugorocnih dunika (korisnici bankarskih zajmova). Sutina upravljanja pasivom se sastoji u tome da banke mogu da reavaju problem likvidnosti i putem angaovanja dodatnih sredstava na finansijskom tritu tj. angaovanjem kredita za likvidnost kod centralne banke. Finansijsko trite obezbeduje likvidnost za one banke koje ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti. Kreditni mehanizmi putem kojih se mogu angaovati krediti za likvidnost na finansijskom tritu su: 1. Medubankarski krediti za likvidnost je mahanizam preraspodele sredstava banaka na racunima kod centralne banke i to na kreditnoj bazi uz placanje kamate. 2. Aranmani o rekupovini sredstava je novija varijanta superkratkorocnih kredita koje mogu da koriste ne samo banke, nego i drugi ucesnici u trinim transakcijama. Kod rekupovine vri se prodaja finansijske aktive uz obavezu prodavca da mora u odredenom kratkom terminu da kupi tu istu aktivu po unapred odredenoj ceni. Rocnost iznosi jedan poslovan dan do nekoliko meseci. 3. Depozitni certifikati su znacajan instrument upravljanja pasivom u savremenom bankarstvu. Banka moe da emituje svoje depozitne certifikate koji mogu da budu sa kratkim rokovima vracanja i tu se radi o instrumentima za obezbedenje likvidnosti banke. 4. Krediti za likvidnost centralne banke predstavljaju klasican mehanizam obezbedenja dodatne likvidnosti za komercijalne banke.

14

35. Projektovanje likvidnosti Projektovanje likvidnosti u savremenim bankama vre komisije za upravljanje aktivom i pasivom koje su i odgovorne za odravanje likvidnosti banke. Planiranje likvidnosti banke se zasniva na prognoziranju rasta depozita i tranjom za zajmovima i na araniranju dodatnih izvora za obezbedenje likvidnosti. Postoje 3 kategorije kod projektaovanja likvidnosti banke: bazicni trend (bazicna linija rasta depozita), kratkorocne sezonske promene i ciklicne promene (depozita i kreditnih plasmana). Sutina projektovanja likvidnosti banke sastoji se u tome da se za odredene vremenske intervale izracunava gep (jaz) likvidnosti banke. Ovaj gep likvidnosti predstavlja razliku izmedu anticipiranih izvora sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke. Kod projektovanja likvidnosti banke, pravi se diferencijacija izmedu stabilnih i nestabilnih depozita. Stabilni depoziti su oni na koje banka moe da racuna da nece imati vecu frekvenciju upotrebe. To su jo i depoziti koji nisu osetljivi na manje promene u trinim kamatnim stopama. Nestabilni depoziti su oni za koje se ocekuje da ce biti povuceni u roku od 1 godine i koji su osetljivi na promene u trinim kamatnim stopama. Na politiku likvidnosti banke deluje i filozofija menadmenta u banci: 1) orjentisan je na uspostavljanje profita tj. na sticanje sredstava likvidnosti 2) orjentasan je preteno na politiku aktivnosti koja se zasniva na sekundarnim rezervnim aktivama banke. 36.-37.-38. Bilansi Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na godinjem sagledavanju moraju biti uravnoteeni (jednaki), mada je potencijalno vie nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, odnosno pasiva, kao izvori sredstava, bude veca od aktive, kao plasmana sredstava. aktiva (plasmani) 1. Dugorocni plasmani (pravnim i fizic.licima) 2. Kratkorocni plasmani (pravnim i fizic.licima) 3.Hartije od vrednosti (akcije, obveznice, komerc.zapisi) 4. Garancije 5. Avalirane menice pasiva (izvori sredstava) 1. Osnivacki kapital 2. Akcijski kapital 3. Depozitni potencijal 4. Krediti uzeti od NB 5. Krediti uzeti od dr.posl.banaka ili od neke vece privr.jedinice 6. Obavezna rezerva

Kod kredita, ako klijent ne moe da vrati u roku, moe kredit da reprogramira, produi, a kod garancije i avalirane menice nema vie dogovora, mogucnost da se prolongira, nego banka snosi odgovornost.

15

Potencijalna potreba stalnog rasta pasive (izvora sredstava) tako da u nekoj projekciji, pasiva mora biti veca od aktive. Tei se stalnom rastu izvora sredstava, odnosno pasive. Bilans uspeha kao drugi jednako vaan bilans, takode ima dve pozicije, levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa vie je nego neophodno da prihodi budu veci od rashoda, to ce obezbediti pozitivan finansijski rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki rashodima, a jo manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do negativnog finansijskog rezultata (gubitka), to ne odgovara nijednoj poslovnoj banci. prihodi > rashodi 1. zarade zaposlenih 2. trokovi po osnovu pasiv. 3. trok. po osnovu placanja 4. materijal.trokovi (odrav.prost., telefona) 5. negativne kusne razlike 6. vanredni trokovi (predaja gotovine, putanje naloga)

1. prihodi po osnovu kamata (aktivna kamata) kamata 2. prihodi po osnovu naknada naknada (za ugovor, odluku...) 3. prihodi pozitivne kursne razlike 4. prihodi po osnovu naplacene provizije za obavljene poslove platnog prometa 5. vanredni prihodi

Teiti da materijalni trokovi budu to manji radi ekonomicnijeg poslovanja. Prihodi moraju biti veci od rashoda da bi se ostvario pozitivan finansijski rezultat (dobitak). Svako drugo stanje poeljno je da bude kratkotrajno, cak i prihodi = rashodi. Negativan finasijski rezultat je gubitak. Nelikvidnost banke moe da nastane ako neka banka postane nesolventna, to znaci da je vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva tj. kada ostvareni gubici premauju njen deonicki kapital. Nesolventna banka moe privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje veci priliv od odliva sredstava. 39. Informacioni system neophodan element bankarskog poslovanja Uvodenjem elektronskog bankarstva izreka "vreme je novac" postaje sve vie realnost. Elektronsko bankarstvo je termin kojim se u informatici naziva koricenje racunara u bankarskom poslovanju. Pruanje bankarskih usluga odvija se uz podrku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent nezavisno od bankarskog altera u bilo kom trenutku moe da obavi svoje bankarske poslove. Uveden je i superservis tj. ekranizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili, a koje nisu. Na taj nacin se vri neposredna komunikacija sa klijentima u cilju prodaje novih finansijskih usluga.

16

40.- 41. Bankarski informacioni sistem i stanovnitvo Interni bankarski informacioni sistemi su usmereni na efikasnije i bre pruanje usluga stanovnitvu. Plasticne kartice njima se vre placanja, narocito u prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama ... One zamenjuju gotovinu i cekove. Uz pomoc njih se u svakom momentu mogu kupiti roba i usluge, a to je pogodno i za potroace i za trgovinu koja time povecava robni promet. Kod kreditnih kartica potroac ima odredeni limit za koricenje kredita po racunu koji je odvojen od njegovog cekovnog racuna kod banke. Korisnik kreditne kartice obicno na mesecnoj bazi dobija stanje na racunu. Ako dunicki saldo nije pokriven, naplacuje se kamata. Debitne kartice koriste se za placanje u maloprodaji. Korisnik se odmah po izvrenom placanju zaduuje na teret njegovog cekovnog racuna, posredstvom on-line veze sa kompjuterskim centrom. Koricenje debitne kartice moe se vriti samo do iznosa pokrica na cekovnom racunu. Sigurnost kod koricenja kartica se obezbeduje putem personalnog identifikacionog broja koji se ugraduje na magnetnu traku ili cip. Radi svog obezbedenja, banka vodi racuna o platnoj sposobnosti svojih klijenata kojima izdaje kartice, odreduje maksimalni iznos kredita (kartice) i rok do koga kartica vai. Bankarski automati predstavljaju novi tip elektronskih filijala savremenih banaka. Korisnik posredstvom njih moe da podigne gotov novac do fiksnog limita, da poloi novac, da izvri zamenu stranog za domaci novac ... POS (point of sale) elektronski sistem koji spaja potroaca, banku i trgovinu. Slui za placanje robe u trgovini, kada se posredstvom terminala izdaje nalog kompjuterskom centru banke da izvri transfer novca sa racuna kupca na racun prodavnice. Kucno bankarstvo spada u sferu samouslunog bankarstva i namenjeno je rutinskim transakcijama gradana sa bankom preko ugradenog modema koji ih povezuje sa kompjuterskim centrom banke. 42.Koricenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu Elektronsko bankarstvo jednako je informacionom bankarskom poslovanju gde se sredstva transformiu preko razmene elektronskih signala, umesto razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevaziao sisteme placanja zasnovane na cekovnom ili iro platnom prometu. Druga prednost elektronskog bankarstva je koricenje tehnologije za bre i efikasnije donoenje upravljackih odluka. Osnovne odlike elektronskog bankarstva su brzina, sigurnost i trajnost transakcija i ekonomicnost usluga zasnovana na ekonomiji obima. Postoje 2 analiticka sistema elektronskog bankarstva koja pomau u donoenju bankarskih odluka: 1) DSS (decision support systems) - sistemi koji podravaju donoenje odluka 2) Ekspertni sistemi predstavljaju prvu prakticnu primenu vetacke inteligencije. To su kompjuterski programi koji sadre znanja iz odredenih oblasti. Oni ne mogu da zamene ljudske aspekte, ali mogu veoma mnogo da pomognu kod sagledavanja problema kod kojih postoji veci broj prihvatljivih solucija. Ovi sistemi mogu se primeniti kod kupovine vrednosnih papira, upravljanje portfoliom, kod analize i kontrole bankarskih rizika, kod projektovanja kretanja deviznih kurseva...

17

Postoje 2 koncepcije dugorocnog efekta elektronskog bankarstva na banke i finansijske institucije: 1) razvoj informacione tehnoligije u bankarstvu bi doveo do formiranja nekoliko ogromnih bankarskih institucija, koje bi dominirale na nacionalnoj i medunarodnoj sceni, a to podrazumeva uvodenje skupe informacione tehnologije i visoko placenih timova strucnjaka 2) predvidivi tehnoloki trendovi nisu rezervisani samo za velike bankarske institucije. Nova informaticka tehnologija stvara uslove za povecanu konkurenciju izmedu finansijskih institucija. 43. Politika kamatnih stopa Kamatna stopa u trinoj ekonomiji vri 3 osnovne funkcije: 1) naknadu za odlaganje potronje tj. za akumuliranje finansijske aktive 2) kamata kao element cene kapitala, pri cemu ona utice na tranju i na alokaciju pozajmljenih sredstava 3) alokaciju imovine privrede i stanovnitva, izmedu domacih i stranih finansijskih aktiva i robe koja se dri u cilju zatite od inflacije. U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije. Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2 aspekta: 1) Uslovi i okviri visine kamatne stope koju prema zvanicnim odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena. 2) Drugi aspekt se odnosi na samo posmatranje i analizu poslovnih banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju kamatne stope. Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduenju (kredit, regulie se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene depozite, kamate na tednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno troak rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne moe povecati preko granice odredene od strane NV, kao to se ne moe ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB.

18

Sutina odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate. 44.Kamatni mehanizam banke Kamatna stopa u trinoj ekonomiji vri 3 osnovne funkcije: 1) naknadu za odlaganje potronje tj. za akumuliranje finansijske aktive 2) kamata kao element cene kapitala, pri cemu ona utice na tranju i na alokaciju pozajmljenih sredstava 3) alokaciju imovine privrede i stanovnitva, izmedu domacih i stranih finansijskih aktiva i robe koja se dri u cilju zatite od inflacije. U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije. Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2 aspekta: 1) Uslovi i okviri visine kamatne stope koju prema zvanicnim odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena. 2) Drugi aspekt se odnosi na samo posmatranje i analizu poslovnih banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju kamatne stope. Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite. U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata, kamata na kamatu. Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem zaduenju (kredit, regulie se ugovorom). U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na kamatu. To je vid naplate kaznene kamate. Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih banaka. Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da one budu vece. Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene depozite, kamate na tednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno troak rashod. Pasivna kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne moe povecati preko granice odredene od strane NV, kao to se ne moe ni smanjivati ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB. Sutina odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao priliv sredstava bude veca od pasivne kamate odliva sredstava. Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate.

19

45. Osnovne strategije kamatnih stopa Strategija depresivnih kamatnih stopa bila je u primeni u velikom broju zemalja u razvoju u posleratnom periodu, i kamatne stope su se cesto nalazile u zoni negativnih stopa. Strategija niskih realnih kamatnih stopa je vodila u pravcu represije kamatnih stopa tj. njihovog formiranja na niem nivou od ravnotenog. Argumentacija za sprovodenje niskih realnih kamatnih stopa je: 1) formiranje kamatnih stopa na niskom nivou je koricena za smanjivanje trokova dravnog duga, 2) pozitivno deluju na formiranje vecih kvantuma investicija i ekonomskog rasta u zemlji. Pri niskoj realnoj kamatnoj stopi, deo tednje stanovnitva i privrede ne ulazi u reprodukcione procese, vec ulaze u razne oblike imovine u cilju zatite od dejstva inflacije. Glavni efekat ravnotene realne kamatne stope se ogleda u formiranju relativno viih stopa akumulacije, investicija i ekonomskog rasta. Visina realne kamatne stope utice na razvoj bankarskog sistema i na razvoj trita novca i kapitala. Povecanje realne kamatne stope na adekvatni nivo deluje u pravcu makroekonomske stabilizacije. Vie kamatne stope deluju na povecanje domacih aktiva, tj. smanjenje pritiska na devizni kurs. Strategija normalizacije kamatne stope vodi stvaranju bre deregulacije kamatne stope treba brzo napraviti finansijsku represiju koju karakteriu niske realne kamatne stope. Strategija liberalizacije kamatne stope treba da obezbedi bri rast izvoza na bazi uvodenja savremene tehnologije i izvozno orijentisane proizvodnje. 46. Tehnologija kreditiranja Specificna je po tome to zapocinje sa kreditnim zahtevima, odnosno tako to se podnosi zahtev za kredit, i to ili od strane preduzeca ili od strane fizickih lica ili gradana. U okviru toga neophodno je da se izvri analiza kreditnog rizika, i to analizu finansijskih tokova i analizu boniteta traioca kredita. Za to se koriste informacije, koje banci podnosi trailac kredita, informacije kojim raspolae banka i spoljne informacije. Ukrtanjem ovih informacija proverava se tacnost. Trailac kredita stavlja na raspolaganje banci odredene podatke (podaci sadrani u bilansu stanja i bilansu uspeha, projekcije finansijskih i novcanih tokova, dokumentacija o nacinu koricenja kredita). Tu vanu ulogu igraju spoljne informacije, a u svetu kreditno informacione agencije, koje prikupljaju informacije o kreditnom rejtingu svake firme i stavljaju ih na raspolaganje svim pretplatnicima. Kada banka izvri razmatranje svih raspoloivih podataka, onda ona pristupa donoenju kreditnih odluka. One mogu biti pozitivne ili negativne. Top menadment banke mora da sagleda celokupnu situaciju banke i donese odluku. Ako se radi o velikim bankama, tada je svako odgovoran za odluku koju je doneo. Funkcioneri banke na viem hijerarhijskom nivou donose kreditne odluke koje za sobom povlace vece iznose, a za donoenje odluka o odobravanju velikih iznosa kredita sastaju se i kreditni odbori i to jednom nedeljno, ali ako se radi o hitnim slucajevima, moguce je sazvati i vanredne sednice kreditnog odbora. Tehnologija kreditiranja, pored priprema i donoenja kreditnih odluka, obuhvata i niz drugih radnji i procesa. Nakon odobravanja kredita, banka obavlja odredene tehnicke funkcije oko naplate dospelih kreditnih rata i kamata, ali isto tako obavlja i pracenje, odnosno monitoring kredita. Vri se sa ciljem da se s jedne strane, sagleda kvalitet celokupnog zajmovnog

20

portfolia, a s druge strane, performanse svakog pojedinacnog zajma. Monitoring zajmova slui da bi se realno procenilo koliko rezerve treba da formira banka da bi pokrila gubitak po jednom delu zajmova. 47. Odobravanje kredita

Plasiranje sredstava ima 2 faze (etape) i to: 1) faza odobravanja kredita 2) faza koricenja kredita Vrlo je bitno da ove faze zadovoljavaju proces koricenja sredstava u opticaju, koja ce se posle odredenog vremena, vratiti oplodena, bez rizika. Najvaniji momenat putanja sredstava u opticaj je da se ova sredstva vrate poslovnoj banci sa vecom oplodenom vrednocu i izbegavajuci svaki rizik njihovog nevracanja. Nevracanje sredstava obezvreduje kapital banke. 1. Odobravanje kredita Kredit je odobren na period od momenta podnoenja zahteva za kredit, zatim pripreme za odredivanje i izradu boniteta zahtevanog kredita i odlucivanja od strane komisije da ce se kredit odobriti, pa sve do putanja novca. Odobravanje kredita traba da odgovori na pitanja u kom iznosu, za koje namene, u kom vremenu treba odobriti kredit i najvanije pitanje u ovom procesu je da li postoji rizik odobravanja kredita i koliki je taj rizik. Polazi se od strukture procesa odobravanja kredita koji ima sledece etape: 1) podnoenje zahteva za kredit 2) utvrdivanje boniteta klijenta koji je podneo zahtev (da bi se odgovorilo na pitanja o riziku) 3) donoenje odluke o odobravanju kredita (pozitivna ili negativna, uvek treba odgovoriti klijentu) 4) donoenje, odnosno potpisivanje ugovora o odobravanju kredita od strane oba ucesnika u procesu Podnoenje zahteva za kredit Klijent podnosi zahtev u pismenoj formi (iznos, vreme, zbog cega trai sredstva, detaljno razraden razlog potrebe za sredstvima i opravdanost za tim sredstvima). To utice na odluku. Uz zahtev ide dokumentacija o poslovanju (bilansi poslovanja stanja i uspeha). Ako je klijent poslovao sa gubitkom, postoji rizik vracanja kredita. Veci iznos gubitka i na dui vremenski period poslovna banka mora da pokrije svojim sredstvima. Utvrdivanje boniteta je najvanija faza, jer opredeljuje koliki je rizik kod davanja kredita. Postoje 3 faze momenta tumacenja i definisanja boniteta. Posmatra se poslovanje u prethodnom periodu i finansijski rezultat u roku od 6 meseci do 1 godine pre podnoenja zahteva. Sagledava se da li je ostvaren dobitak ili gubitak, da li ima obaveze kod drugih banaka, ako ima, sa kojim vremenskim intervalom je zaduen, kakve su pozicije prema dobavljacima, kod potraivanja kolika su i kada stiu od poverioca, ima li zalihe, kolika su osnovna sredstva, broj radnika, kvalifikaciona struktura, u kom vremenskom intervalu isplacuje LD, ako kasni, zato i koliko. Vrlo je bitna procena zbog relativne sigurnosti. Bitno je utvrditi vrednost klijenta u momentu podnoenja zahteva (za ta se trai, da li je ta namena opravdana i da li ta koju je obrazloio). Ovakvo finansiranje davanje kredita za zatvaranje finansijskih obaveza nije dobro, jer postoji rizik vracanja. Klijent moe da trai kredit za isplatu LD, a to je nenamensko, neekonomicno ulaganje, nema mogucnosti oplodnje, dovodi do nesposobnosti vracanja, za poslovnu banku je rizik.

21

Bonitet sagledati u vremenskom intervalu koji dolazi, da li ce klijent pravilno koristiti, oploditi i vratiti kredit. Poslovna banka je obavezna da svakog klijenta prati u poslovnosti (njegovu ekonomsku poziciju, ekonomsku moc). Ovo je najvaniji momenat za odobravanje kredita. Mogu se desiti i nepredvideni momenti. Moe se desiti da se aktivira hipoteka i to remeti poslovnost klijenta. Hipotekom se kredit moe naplatiti, ali se zbog vremena ne plasiraju sredstva koja su mogla biti plasirana, ta sredstva su zarobljena, umrtvljena. 48. Koricenje kredita

Koricenje kredita se odnosi na period od momenta putanja novcanih sredstava pa do momenta roka dospeca kredita, tj. roka vracanja. U periodu koricenja je neophodna odredena kontrola datih sredstava, i ukoliko se utvrdi da se sredstva ne koriste namenski, prekida se svako dalje davanje novcanih sredstava. Koricenje kredita predstavlja cin putanja sredstava u opticaj, znaci u stanje troenja sredstava. Ima sledece etape: 1) sam cin putanja sredstava u koricenje 2) kontrolisanje namenski odobrenih i putenih sredstava u opticaj (neposredno posle odobravanja, ako je kredit na dui rok na 2-3 meseca, ako je na kraci rok jednom mesecno) 3) vracanje kredita na dan dospeca. Ova etapa je najvanija u celom procesu koricenja Kod svakog odobrenog kredita je prisutna rizicnost u nestabilnim uslovima. Treba obaviti 3-4 kontrola na 3 meseca, jer to umanjuje i sprecava rizicnost plasmana. Prva kontrola zavisi od roka kredita, direktna je i najavljuje se klijentu. Deo koji je iskoricen kontrolie se kako je iskoricen, u kom iznosu i za koju namenu. Nenamensko koricenje je signal za kontrolu. Kontrola daje pismeni izvetaj o koricenju, konstatuje zapisnicki i podnosi se zahtev za raskid ugovora i odmah se krece u naplatu kredita sa racuna klijenta. Momenat povracaja sredstava je bitan momenat za banku (kroz kamatu obezbeduje dobit, sredstva ponovo stavlja u funkciju plasiranja sa kamatom i to je smisao poslovanja sva sredstva koja je odobrila i pustila na koricenje, da vrati). 48. Primena i donoenje kreditnih odluka

Donoenje odluke o odobravanju kredita - Ekspertska grupa zaduena za utvrdivanje boniteta donosi pozitivnu ili negativnu odluku, kod negativnih odluka treba da objasni zato je negativna. Pozitivna odluka ima odredene elemente: iznos (isti ili umanjen) vremenski period na koji se kredit odobrava (npr. 6 ili 9 meseci) vremenski period za koji se kredit mora pustiti u opticaj (od momenta potpisivanja do putanja kredita). Moe se pustiti ceo iznos, a moe i u delovima visina kamate (definie poseban clan, uglavnom je promenljivog karaktera, a u slucaju zakanjenja, placa se zatezna kamata) nacin obezbedenja kredita (uzimanje naloga i menica od klijenta koji dobija kredit, ali i uzimanje naloga i menica jemca i to za kraci rok do 1 godine, a za vece kredite i dui rok, uzima se i hipoteka na pokretnu i nepokretnu imovinu, vrednost je najmanje trostruka vrednost od dobijenog kredita, a kod manjeg iznosa najmanje dvostruka vrednost). Potpisivanje ugovora o odobravanju kredita Ugovor sadri sve elemente koje sadri odluka akt za banku. On jednako obavezuje poslovnu banku

22

prema klijentu (da mu taj iznos odobri do tog roka), a ugovor kao poslovni akt obavezuje klijenta prema banci (mora da vrati kredit). Ovo je najvaniji akt, jer je jedini akt koji ima znacaj za reavanje u slucaju sudskog spora. 50. Vrste oblici kredita

Kratkorocni kredit za obrtna sredstva odobrava se najcece za nabavku zaliha ili za pokrice potraivanja od kupaca. Kod odobravanja ovih kredita za obrtna sredstva, banka nastoji da na licu mesta izvri pregled zaliha i da proveri podatke u vezi potraivanja od kupaca da li su ociceni od potraivanja. Investicioni kredit otplata ovih kredita se vri na osnovu anuiteta koji mugu biti na 1, 3, 6, 12 meseci. Na kraju perioda kreditiranja, banka na osnovu isplate poslednje visoke rate kredita, ocenjuje kreditnu sposobnost dunika, za eventualne nove kreditne aranmane. Otplata investicionog kredita treba da se vri iz profita preduzeca, pa postoji mogucnost da se kredit otplati i pre roka dospeca. Revolving krediti su kratkorocni krediti koji se odobravaju u privredi, sa rokovima trajanja od 1-3 godine. Ovde korisnik kredita uzima sredstva u skladu sa svojim potrebama i otplacuje prema svojim finansijskim mogucnostima u okviru dogovorenog roka. Kod revolving kredita odreduje se maksimalni iznos zaduenja do kog kompanija moe da ide i vremenski limit do kada moe da ga koristi. Krediti za finansijsko prestruktuiranje su krediti koji su vezani za finansiranje kupovine preduzeca ili drugih finansijskih transakcija. Hipotekarni krediti za nepokretnosti (pokriveni krediti) predstavljaju kredit gde se davalac kredita obezbeduje pokricem iz kojeg se kredit moe naplatiti, tj. hipoteka i to na 2 puta veci iznos u odnosu na odobreni kredit. Odobravaju se na dugi rok, do 30 godina, i otplacuju se u anuitetima, ucece pri dobijanju kredita iznosi 20%. Potroacki krediti se daju pojedincima za kupovinu trajnih potronih dobara, na period od 1-4 godine, isplacuje se u mesecnim ratama. 51. Vrste kredita prema domicilu kreditora

Medunarodni krediti odobrava ih Svetska banka, Medunarodna banka ili ino-korporacije, a to su komercijalni krediti, robni, novcani krediti, bancine pozajmice ... Domaci (unutranji) krediti odobrava ih Centralna banka poslovnim bankama unutar zemlje (strogo namenski i nenamenski), a poslovne banke ih odobravaju pravnim i fizickim licima. Ove kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde je i dunik. Domaci krediti se u odnosu na medunarodne, daju na dui period i uz "grejs period". 52. Vrste kredita prema statusu kreditora Drutvene banke su najcece organizovane kao akcionarska drutva, jer ove banke imaju vecu samostalnost i veci stepen prilagodljivosti, koji je neophodan u uslovima deregulacije. Dravne banke su banke koje po organizacionoj emi imaju sloeniji i dugotrajniji sistem odobravanja kredita, pa je i koricenje tih kredita manje efikasno.

23

Privatne banke bre i efikasnije vracaju uloena sredstva za krace vremenske intervale i u manjim iznosima, to se pozitivno odraava na likvidnost i solventnost. Ove banke idu od komitenta do komitenta da prezentuju sebe. 53. Vrste kredita prema predmetu kreditiranja Naturalni-robni krediti se odobravaju od strane poslovnih banaka koje su spremne na davanje ovih kredita u smislu da su u mogucnosti da robu, koju koriste kao obracunsko sredstvo, usmere i na trite prodaje. Banka utvrduje tok kredita u kolicini robe koja ima svoju cenu datu u informatoru. Korisnik kredita isti vraca u robi i nema obavezu placanja kamate, vec samo jednokratnu obavezu placanja bancinih usluga oko odobravanja potpisivanja ugovora kao i putanja sredstava. Korisnik moe vratiti kredit i u novcu ako robu proda po ceni koja njemu odgovara i tako obezbedi novcana sredstva za povracaj kredita. Finansijsku obavezu korisnika, banka izracunava mnoenjem kolicine robe sa kojom je korisnik zaduen sa cenom koja vai na dan dospeca kredita. Finansijski-novcani krediti su krediti komercijalnog karaktera gde poslovne banke da bi sacuvale vrednost plasiranog kapitala, naplacuju redovnu kamatu. Zakanjenje u obavezi placanja redovne kamate povlaci obavezu placanja zatezne kamate, tako da banka tim putem pokuava da sacuva vrednost kapitala, odnosno da onemoguci obezvredivanje sredstava zbog uticaja inflacije 54. Vrste kredita prema roku koricenja

Kratkorocni krediti su oni ciji je rok otplate do 1 godine i oni se primenjuju u proizvodnji. Daju se na 1, 2, 3, 6, 9 meseci i vezani su za finansiranje delimicnih potreba obrtnih sredstava. Srednjorocni krediti odobravaju se na rok od 1-5 godina i slue za nabavku trajnih potroackih dobara (za opremu i odredeni deo proizvodnje) Dugorocni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se na period od 5-20 godina. Potreban je poseban postupak odobravanja i obezbedenja ovih kredita, a slue za nabavku investicione opreme, izgradnju fabrike ... 55. Vrste kredita prema nameni koricenja

Strogo namenski krediti su oni koji se usmeravaju za odredene namene i pri njihovom odobravanju striktno se namenjuju za odredenu poslovnu aktivnost, tako da se ne mogu upotrebiti za druge namene. Trailac kredita je obavezan da podnese davaocu kredita dokumentaciju sa kojom dokazuje namenu traenog kredita. Ovi krediti podleu redovnim kontrolama koje utvrduju namenu koricenja i obavljaju se na 1 mesec (u oblasti infrastrukture, saobracaja, trgovine, poljoprivrede). Nenamenski krediti se daju za ostale namene gde kontrola vri kontrolu u finansijskom smislu. Ti nenamenski tj. opti krediti odobravaju se privrednim subjektima a da se pri tom ne definie njihova namena, vec samo delatnosti korisnika kredita.

24

56.

Vrste kredita prema svrsi koricenja

Proizvodni krediti su znacajni za proizvodnju, jer uticu na kontinuitet proizvodnje. Mogu biti odobreni na due vreme. Ako je u pitanju neka investicija, zovu se i investicioni krediti. Moraju se strogo namenski koristiti, nenamensko koricenje ima za posledicu raskid ugovora i povracaj iskoricenih sredstava. Potroacki krediti su usmereni u sferu potronje. Oni se odobravaju na kratak rok i za potronju gradana. Znacajni su pri regulisanju robnonovcanih odnosa. 57. Vrste kredita prema nacinu obezbedenja

Kod licnih kredita davalac kredita se oslanja na poverenje dunika pojedinca ili pravnog lica. To poverenje se odnosi na cinjenicu da ce davaocu kredita kredit biti uredno, u roku i u punom iznosu, vracen. Ovi krediti se odobravaju na osnovu licnog autoriteta koji predstavlja garanciju da ce se kredit vratiti. Pokriveni hipotekarni kredit predstavlja kredit koji je pokriven odredenom garancijom hipotekom nad nekom stvari. Nepokriveni krediti su bez hipoteke, a daju se kao bancine pozajmice na kraci rok licima koja su proverena u pogledu vracanja sredstava. 58. Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija moe da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost.Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke : 1) izvore, za obezbedivanje sredstava 2) plasiranje sredstava u vidu kredita i realizacijom drugih bankarskih usluga Bankovna dobit je odredena rizikom izmedu priliva sredstava i odliva sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna, banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od strane Narodne banke, sa kojima raspolae kod NB. Dakle, bankovna dobit je pozitivna razlika izmedu aktive i pasivne kamate. Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke. 59. Trina orijentacija poslovnih banaka S obzirom da je marketing proizvod i instrument trita i da ga ima u meri u kojoj postoji trite, primenu marketinga u bankama treba posmatrati upravo sa tog aspekta. Bankarski marketingpodrazumeva istraivanje svih vrsta bankarskih poslova: aktivne, pasivne i neutralne. Pored poslovne orijentacije na zadovoljavanju potreba komintenata (filozofija marketinga), marketing podrazumeva koricenje mnotva instrumenata u ostvarivanju poslovne politike (marketing miks), kao i sistematsko postupanje u poslovnoj politici (upravljacki marketing). Marketing u bankarstvu oznacava takvu koncepciju upravljanja i rukovodenja koja je zasnovana na ideji ekspanzije aktivnosti u svim segmentima njene poslovne politike. Banka kao finansijska institucija predstavlja marketing instituciju i deo je marketing sistema. S obzirom na svoju trinu orijentaciju, banke svoju aktivnost zapocinju i zavravaju komitentom, odnosno korisnikom

25

bankarskih usluga. Za definisanje bancinih usluga neobicno su vane aktivnosti istraivanja trita i planiranja i razvoja usluga. Drugi znacajan elemenat marketinga je cena uspeha, banke imaju mogucnost prilagodavanja cena zavisno od vrste i ucestalosti pruanja usluga, a u odredenim slucajevima i od vrste klijenata. Treci element marketinga su kanali distribucije usluga (bankarska mrea). Pod promocijom bankarske usluge podrazumevaju se sve aktivnosti koje se preduzimaju od strane banke da bi se usluga plasirala. Ove aktivnosti obuhvataju: prodaju, ekonomsku propagandu, unapredenje prodaje, unapredenje tehnike rada sa komitentima, razvoj veza sa javnocu. Najznacajniji faktori koji uticu na sticanje ugleda banke su velicina i struktura aktive i pasive, velicina kapitala banke,ponaanje banke u skladu sa propisima, odnos banke prema komitentima, velicina dobiti i politika dividendi, sposobnost prilagodavanja banke trinim uslovima konkurencije, ofanzivnost u poslovnoj strategiji, u smislu pruanja novih finansijskih usluga, kompetentnost bankarskog rukovodstva. Dobri poslovi rezultati povecavaju imid banke. U stvaranju javnog mnjenja o imidu banke veliku ulogu imaju propagandne poruke. U razvijenim trinim privredama velike banke imaju citave sektore za odnose sa javnocu gde se koncipira sistem trinog komuniciranja, ciji je cilj stvaranje imida banke. 60. Trina konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tritu Finansijsko trite je organizovani prostor na kome se koricenjem i kombinacijom odgovarajucih metoda i instrumenata suceljavaju ponudu i tranja novcanih i akumulacionih fondova izmedu finansijski suficitnih i finansijski deficitarnih transaktora. Zavisno od stepena odgovornosti i regulisanosti, finansijsko trite moe biti organizovano i slobodno. Na organizovanim tritima (berzama) transakcije se odvijaju po formalizovanoj proceduri, a na slobodnim tritima transakcije se odvijaju po manje formalizovanoj proceduri,uz posredovanje dilera i brokera, tj, na medudilerskom tritu. Osnovna podela finansijskih trita je na novcano trite i trite kapitala. Na novcanom tritu odvija se kupoprodaja finansijskih instrumenata ( dravne hartije od vrednosti, blagajnicki zapisi banaka, depozitni certifikati,komercijalni zapisi), kojima se transferie novac. Devizno trite je nerazdvojni deo novcanog trita. Ucesnici na novcanom tritu su: komercijalne banke, centralna banka, brokersko-dilerske firme. Na tritu kapitala transferie se kapital,tj.novac se javlja u funkciji akomulacije vrednosti. Tu se nudi i trai kapital na dugorocnoj osnovi (primarno trite kapitala) i trguje se vec emitovanim dugorocnim hartijama od vrednosti (sekundarno trite kapitala). Trite kapitala objedinjuje sledeca trita: Kreditno trite, hipotekarnpo trite , trite dugorocnih hartija od vrednosti. Na tritu kapiatala javljaju se deopzitne banke, investicione banke, hipotekarne banke i univerzalne banke, i to u svojstvu invenstitora, korisnika, komisionara ili cistog posrednika. Za razliku od finansijskih trita, berze su trita na kojima se po utvrdenim pravilima,kupuje i prodaje odredena roba. Posebno se izdvajaju efektne berze, devizne berze, robne i finansijske berze. Ucece banaka na finansijskim tritima i berzama ogleda se u koricenju ovih trita u preradivacke funkcije novcanih srestava u okviru nacionalne

26

ekonomije. Radi se o transformaciji kratkorocnih izvora u plasmane sa prosecno duim rokovima u odnosu na rokove mobilisanih resursa. Transformacija se vri odobravanjem kredita sa prosecno duim rokovima dospeca. Svojom, aktivnocu na ovim tritima banke su u poziciji da plasiraju slobodna srestva drugim bankama i ostvaruju dodatne prihode. Finansijska trita i finansijske berze informativno su znacajne zaposlovne organe banke u pogledu konkuretne pozicije tj. Njenelikvidnosti i kreditne aktivnosti u odnosu na celokupni bankarski sistem.

27