Stiven Hod1 SVICI SA MRTVOG MORA pregled novih tumaenja i teorija

naslov originala: The Dead Sea Scrolls an introductory guide (2001) Stephen Hodge Sa engleskog preveo: Borivoj Gerzi

Sadraj Uvod Prvi deo: Otkrie svitaka 1. Otkrie 2. Pria o objavljivanju svitaka Drugi deo: Istorijska pozadina 3. Ustanak Makabejaca i vladavina Hamonejaca 4. Judeja pod rimskim jarmom Trei deo: Sadraj svitaka 5. Odreivanje datuma nastanka svitaka 6. Biblijski spisi 7. Nesektaki spisi 8. Sektaki spisi etvrti deo: Ko je napisao svitke? 9. Arheologija Kumrana
Stiven Hod (Stephen Hodge), engleski pisac i prevodilac, prouavalac budizma i hinduizma. Autor je sledeih knjiga: Svet zena (The World of Zen); Atlantida (Atlantis); Tibetanski budizam (Tibetan Buddhism) i Nova otkria o svicima sa Mrtvog mora: najnovija tumaenja jedne od najveih arheolokih zagonetki (The Dead Sea Scrolls Rediscovered: An Updated Look at One of Archeology's Greatest Mystery). Sa Housden Rogerom napisao je knjigu Sveta putovanja modernim svetom (Sacred Journeys in a Modern World). Preveo je na engleski Tibetansku knjigu mrtvih i Tao te ing Lao Cea.
1

10. Identitet Zajednice 11. Kraj vremena i mesijanizam Judejska hronologija Renik vanijih pojmova Literatura Indeks UVOD Dvadeseti vek je bio svedok otkria nekoliko izuzetnih rukopisnih zbirki: mavangdujikih srebrnih svitaka rane dinastije Han iz Kine, velikog broja budistikih spisa sakrivenih u peini kod Dun Huanga, gnostikih tekstova iz Nag Hamadija u Egiptu i svitaka sa Mrtvog mora iz peina kraj Kumrana. Nauna istraivanja, preduzeta tokom decenija u vezi sa ovim otkriima, potpuno su promenila i esto neizmerno obogatila nae razumevanje kulture i religije ljudi koji su te rukopise pisali ili prepisivali. Mada skoro niko od obinih italaca verovatno nikada nije ni uo za Mavangdui, Dun Huang ili Nag Hamadi, iznenaujue veliki broj pojedinaca zna poneto o svicima sa Mrtvog mora, bilo iz knjiga, bilo iz televizijskih dokumentarnih filmova. Tokom rada na ovoj knjizi, itao sam, putujui javnim prevozom, raznu pomonu literaturu i esto su mi prilazili putnici i postavljali pitanja u vezi sa svicima. Pa ta je to u vezi sa njima to je tako zaokupljalo ljudsku matu? Po mom miljenju, postoji nekoliko povoda za to i neki od njih su se pokazali kao lani. Postojao je jedan skandal povodom tajnovitosti i nepotizma, koji je trajao mnogo decenija. Dok je materijal dran podalje i od akademskog sveta i od publike, tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina, pojavio se jedan broj knjiga kao to je Prevara o svicima sa Mrtvog mora (The Dead Sea Scrolls Deception) Majkla Bejdenta (Michael Baigent) i Riarda Lija (Richard Leigh) i u njima se tvrdilo da postoji zavera visokih zvaninika katolike crkve, koji ele da onemogue objavljivanje grae pronaene u svicima - grae koja je potencijalno mogla da ugrozi ortodoksno hrianstvo. Bez sumnje da je veta reklama od strane izdavaa osigurala dobru prodaju takvih knjiga, ali sada kada je celokupna graa dostupna javnosti ini se da su ovi strahovi bili neutemeljeni i da e takvo zanimanje za svitke prestati. Pa ipak, mislim da ovo pobuivanje opte panje potie od pozitivne znatielje da se sazna neto vie o sadraju svitaka i o njihovom znaaju za hrianstvo. Iako je vera u hriansko uenje znaajno opala u gotovo svim zapadnim zemljama, mi smo jo uvek pod velikim uticajem hrianskih stavova i koncepata. teta zbog toga, jer je prava vrednost svitaka sa Mrtvog mora izgleda promakla panji obinih italaca. Kao to emo videti, svici zaista imaju mnogo toga da nam kau o jevrejskom hrianstvu i o njegovom poreklu, ali podaci koje oni otkrivaju mnogo su suptilniji i sloeniji nego to je bilo koji teoretiar zavere mogao i da zamisli. To se najpre odnosi na vrstu i tip grae koja je sada dostupna iz perioda od nekoliko decenija, pre nego to su Isus i Jovan Krstitelj delovali u Palestini. Od trenutka kada su se mnogi Jevreji vratili iz vavilonskog progonstva tokom V veka pre nove ere i ponovo izgradili Hram u Jerusalimu, pa sve do traginog Jevrejskog

ustanka, koji je zapoeo 66. g. nove ere i zavrio se razaranjem Hrama, jevrejsko drutvo i verski stavovi Jevreja pretrpeli su ogromne promene. ivot Jevreja iz perioda Drugog hrama se dosta razlikovao od onog opisanog u istorijskim knjigama Hebrejske Biblije, koja nam govori o dogaajima tokom ranog izrailjskog perioda careva i proroka. Promene i sukobi nastali su usled uticaja sofisticiranog kulturnog sveta Grka, a kasnije i Rimljana, na konzervativno jevrejsko drutvo. Ovo je takoe bilo vreme ponosnog nacionalnog preporoda pod Makabejcima, naruavano estokim i esto krvavim bratoubilakim sukobima meu samim Jevrejima. Ranija vrsta vera u poseban odnos sa Bogom, koja je bila obeleje religije Izrailja (drevnog Izraela), potkopana je nevoljama to su zadesile jevrejski narod. Iz tih razloga, mnogi Jevreji potraili su nove odgovore u vezi sa njihovim Savezom - ili bar nova tumaenja njihovih svetih spisa. Bilo je to vreme udotvoraca, lanih mesija i proroka koji su privlaili veliki broj oajnih ljudi, to su traili sigurnost i veru u to da e se sve zavriti dobro po njih, da ih Bog nije zaista napustio i bacio na milost i nemilost pohlepnim hordama paganskih vukova. Mada su neka od ranijih dela stvorenih tokom ovog burnog perioda bila dostupna u prevodima od kraja XIX veka, u formi apokrifa i pseudoepigrafa, veoma mali broj rukopisa je sauvan iz decenija neposredno pre i posle Isusovog roenja. Postojei izvori, korisni za razumevanje tog vremena, bili su veoma ogranieni i malo toga je bilo poznato o duhovnom ivotu Jevreja, osim onoga to je moglo da se nasluti iz hrianskih jevanelja, iz dela istoriara Josifa Flavija ili iz spisa jevrejskog filozofa Filona Aleksandrijskog, koji je bio pod velikim uticajem Grka. I zaista, u nedostatku bilo kakve druge vrste duhovne grae iz tog vremena, izuzev samih jevanelja, ljudima u prolosti moe se lako oprostiti to su hrianstvo smatrali jedinstvenom istorijskom pojavom nije bilo nieg drugog sa ime su mogli da uporede njegovo uenje. Ali, sve to e se promeniti okriem i postepenim objavljivanjem grae iz svitaka sa Mrtvog mora. U zlatnom dobu pedesetih i ezdesetih godina XX veka, otac Rolan de Vo (Roland de Vaux) iz Biblijske kole u Jerusalimu i njegova grupa, bili su oarani raznolikou poverene im grae iz peina u Kumranu nadomak Mrtvog mora. Oni su izneli brojne nepotvrene pretpostavke o poreklu i znaaju svitaka. Budui da su ovi istraivai i sami po vokaciji mahom bili crkveni ljudi, jedva su doekali da celokupnu zbirku identifikuju kao biblioteku esena, do tada tajanstvene asketske jevrejske sekte koja je, po svemu sudei, ivela onim, u okolini Kumrana, poznatim monakim nainom ivota, iako su neka od esenskih uenja bila vrlo ekstremna. Meutim, ovo njihovo tumaenje je ozbiljno uzdrmano tokom godina, a neke sumnje u vezi s tim poetnim pretpostavkama pretvorile su se, sada kada je celokupni materijal svitaka postao dostupan merodavnim istoriarima, u pravu bujicu. Dok se ranije smatralo da je Kumranska biblioteka predstavljala homogenu zbirku spisa koje su eseni napisali, ili ih bar visoko cenili, sadanja ponovna istraivanja navela su mnoge strunjake da pretpostave da je zbirka zapravo samo presek religiozne grae od neprocenljive vrednosti, koja otkriva, po prvi put, upravo to kako je bogat i raznolik bio duhovni ivot Jevreja tog doba. Svici nude sliku intelektualnog i verskog okruenja u kom bi Isus i njegov pokret mogli da budu smeteni. Jevrejsko hrianstvo vie ne izgleda kao neobjanjiv, izolovan dogaaj. Sada moemo da vidimo da je to bio pokuaj jedne grupe Jevreja da d smisao traginim verskim i drutvenim krizama sa kojima su se suoavali u tim burnim godinama.

Drugim reima, prava vrednost svitaka sa Mrtvog mora je u njihovom doprinosu da se oblikuje istinska logika povezanost sa onim to e kasnije postati hrianstvo. Na primer, svici nam otkrivanju koliko je meu Jevrejima tog doba bilo raireno oekivanje da e se pojaviti Mesija spasilac, kao i to da su u judaistikom svetu postojale suprotstavljene teorije o tome ta se od Mesije zapravo oekuje. Svici nam takoe prenose da je oekivanje koje nalazimo u jevaneljima, da se blii kraj sveta, tada bilo dominantno verovanje u mnogim delovima Judeje. Poto su nove generacije strunjaka poele sa preispitivanjem svih starih i utvrenih injenica o svicima sa Mrtvog mora, verujem da e prosenom itaocu dobro doi jedan saeti pregled novih tumaenja i teorija koje su se pojavile. Iako je moja specijalnost uporedna religija, i to pogotovo budizam i hinduizam, dugi niz godina sam sa velikim interesovanjem pratio kako se odvija ova pria o svicima. Mada postoje brojne knjige o ovoj temi, veina je pristrasna i u njima se dato tumaenje predstavlja kao jedino tano, dok su sva ostala pogrena. estoko rivalstvo i stalne svae izmeu veine vodeih strunjaka koji su se bavili svicima sa Mrtvog mora, upravo to i potvruju. Ja sam, ini mi se, bio u stanju da se odmaknem od velikog broja tih suprotstavljenih pretpostavki i da ih procenim bez linih predrasuda, jer nemam nita ni da izgubim, ni da dobijem, ako je teorija X tana, a teorija Y pogrena. Ova knjiga ima za cilj da izloi jedan uravnoteeni opti pregled iz oblasti studija o svicima sa Mrtvog mora, jer ima ve pedeset godina otkako su svici pronaeni, a i na pragu smo novog milenijuma. Posle prie o tome kako su fragmenti svitaka pronaeni, a i prie o ljudima koji su bili umeani u dugu sagu to je naposletku dovela do obelodanjivanja svitaka u celini, dau jedan opti prikaz sadraja cele biblioteke i pokuati da prikaem vanu vezu izmeu ove grae i evolucije tekstova koji se sada nalaze u Bibliji. Najvanija stvar za razumevanje prirode svitaka jeste nain na koji se dolo do datuma nastanka svitaka, kao i nain na koji su ideje o poreklu svitaka povezane sa arheolokim ostacima u Kumranu i oblinjim lokalitetima. Preciznije reeno, postoji nekoliko novih injenica koje su se pojavile na svetlosti dana i njima jo nije dat znaaj koji zasluuju, iako imaju mo da radikalno izmene i sam na koncept o svicima. Jo jedno obeleje ove knjige, koje bi trebalo da bude od pomoi obinom itaocu, jeste relativno detaljan opis politike i kulturne pozadine jevrejske Zajednice od pojavljivanja Makabejaca oko 168. g. pre nove ere, pa sve do razaranja Jerusalimskog hrama 70. godine nove ere. Bez ove pozadine je nemogue shvatiti skrivena deavanja, to su imala glavnu ulogu u nastanku apokaliptinih i mesijanskih uenja na koja nailazimo u velikom broju svitaka - pa opet, istorija ovog perioda i u mnogim drugim knjigama je prikazana na samo nekoliko stranica. itaoci e ovde, takoe, pronai ujednaen rezime savremenog razmiljanja o kljunim teolokim konceptima u svicima, pogotovo u vezi sa grupom tekstova povezanih sa tobonjom izabranom Zajednicom - bilo da je zapravo postojala samo jedna prepoznatljiva sekta, kao to se obino mislilo, ili da je postojalo nekoliko razliitih grupa sa zajednikom ideologijom. Sloeno istorijsko poreklo i organizacija ove Zajednice su teme od velikog znaaja i o tome dosta moe da se naui iz raznih pravilnika i jedinstvenih komentara, kao i na osnovu objanjenja pronaenih u Kumranu. Sa ovom Zajednicom je povezan i njen tajanstveni osniva, "uitelj pravednosti", a i njegovi suparnici, kao to su "zli svetenik" i "ovek lai". I ovde dolazi do protivurenosti oko identiteta ovih kljunih uesnika zbivanja tokom perioda jevrejstva Drugog hrama.

Nadalje, spisi ove grupe pokazuju da je ona imala izvesne terminoloke i konceptualne slinosti sa najranijim hrianima, pa nam tako ti spisi pomau da razumemo neke tvrdnje iznete u jevaneljima i u spisima apostola Pavla, koje do sada nisu bile dovoljno jasne. U vezi sa ovim odnosom, napravio sam kratak pregled i procenu spornih hipoteza dr Roberta Ajzenmana (Robert Eisenman) i dr Barbare Tijering (Barbara Thiering), koji smatraju da su upravo jevrejski hriani bili tvorci takozvanih sektakih spisa pronaenih meu svicima sa Mrtvog mora. Mada ne sumnjajui u to da se i moje sklonosti i simpatije, ponekad mogu primetiti, pokuao sam da predstavim dovoljan broj podataka o jednom broju kljunih, iako meusobno suprotstavljenih, teorija o poreklu, smislu i vrednosti svitaka sa Mrvog mora, a sve to sa ciljem da itaocima omoguim da sami donesu sud o savremenim naunim tezama. itaoci moda mogu da dou i do jednog od odlinih prevoda Svitaka sa Mrtvog mora, kao to je onaj Geze Vermea, pa da tako budu u jo povoljnijem poloaju da sami donesu svoje miljenje o poruci koju danas za nas imaju ovi dragoceni dokumenti, nekih dve hiljade godina poto su napisani. Uprkos svim nepovoljnim okolnostima, oni su preiveli, premda u fragmentarnom obliku. Oni zasluuju nae potovanje i razumevanje jer su, indirektno, pomogli da se oblikuje drutvo u kome mi sada ivimo. Zbog toga to nam je iz jevanelja poznato toliko mnogo kakrakteristika kasnog perioda Drugog hrama, mi smo nesvesno skloni primenjivanju hrianskih stavova i ideja na jedan religiozni svet koji jo nije bio hristijanizovan, iskrivljujui tako pravu sliku jevrejskog verskog ivota tog vremena. ta god da su njegovi kasniji sledbenici stvorili od njega, sam Isus je, iznad svega, bio jedan poboni Jevrejin koji bi se bolje oseao u intelektualnom svetu iz koga su potekli svici sa Mrtvog mora, nego u bilo emu stvorenom u njegovo ime od strane njegovih nejevrejskih sledbenika, gentila. Iz ovog razloga - ne da bih prema hrianima pokazao nepotovanje, ve da bih itaocima osveio pogled na jednog oveka u kontekstu njegovog vremena - upotrebljavao sam prvobitni oblik njegovog imena, Jeua. PRVI DEO: OTKRI]E SVITAKA I poglavlje OTKRI]E Neobino je to koliko je mnogo velikih otkria u svim oblastima ljudskih pregnua nainjeno pukim sluajem - u oblasti arheologije situacija nije nita drugaija. Krajem 1946. i poetkom 1947. godine jedan beduinski pastir po imenu Duma Mohamed nabasao je na neto izuzetno, dok se penjao po kamenim liticama to su se uzdizale iznad zemljanog platoa, na kome se nalazila grupa drevnih ruevina, poznata kao Hirbet Kumran, na obali Mrtvog mora. Kao to predanje kae, on je, dok je traio kozu koja se izgubila, primetio nekoliko otvora u stenama. Pogledao je dole u tamu, ali nije mogao nita da vidi, pa je bacio unutra nekoliko kamenia. A onda, kada je kamenje udarilo o dno, uo je zvuk lomljenja glinenih posuda. Poto je dan bio na zalasku, Duma Mohamed i njegova dva

roaka poterali su stado sa strmine, nameravajui da se kasnije vrate i da pretrae peinu, da bi videli da li su pronali ita vredno. Dan, dva kasnije, jedan od deaka, ivahni Muhamed el-Dib, Muhamed Vuk, probudio se rano ujutru i popeo se nazad do peine. Raskrio je stene na ulazu i provukao se kroz usku pukotinu dole u unutranjost peine. Deak je unutra je pronaao izvestan broj starih glinenih kraga od kojih je veina bila prazna, izuzev nekoliko u kojima je naao ubuale stare kone svitke zamotane u krpe, koje su on i njegovi drugovi tokom sledeih dana odatle odneli. Poto su oni bili siromani i neuki pastiri, mora da su bili razoarani jer nisu pronali nita to bi im se uinilo vrednim. Po svemu sudei, pastiri su svitke odneli u svoje naselje i ostavili ih da se sue na motkama od atora. Svici, oigledno, nikome nisu bili mnogo zanimljivi. ak se prialo da su neki od pergamenata upotrebljavani za potpaljivanje vatre - to je komar svakog arheologa. Takva je bila sudbina nekoliko manje poznatih papirusa gnostikih rukopisa, koji su pronaeni skoro istovremeno u Nag Hamadiju, u Egiptu. Bilo da se to dogodilo i sa pergamentima sa Mrtvog mora ili ne, u trenutku kada su beduinski pastiri shvatili da moda mogu da prodaju pergamente koje su pronali, ostalo im je samo sedam raspadnutih svitaka. Prodato za pet funti Kad je zima prestala, dva starija roaka, Duma i Halil, odneli su svitke u oblinji Vitlejem. Niko od ljudi sa kojima su razgovarali nije znao ta bi ti oteeni parii pergamenata mogli da predstavljaju, a jo manje ih je bilo briga za to. Neko im je predloio da ih odnesu lokalnom obuaru, koji bi moda mogao da im d nekoliko penija i da svitke upotrebi za popravku cipela. I tako su oni otili do trgovine Halila Iskendera ahina, poznatijeg pod nadimkom Kando, koji je igrom sluaja po potrebi bio i antikvar. Kando je bio malo obrazovaniji od svojih beduinskih muterija i shvatio je da svici moda neto i vrede: platio je dvojici beduina pet engleskih funti i pristao na to da s njima podeli zaradu od eventualne prodaje svitaka. A to je najvanije za priu koja e upravo poeti da se odvija, on je takoe pristao da bude njihov zastupnik, ako oni pronau jo neto interesantno. Igrom sluaja, Kando i njegov prijatelj Dord omun bili su pravoslavni sirijski hriani. Rukovodei se samo pukim oseajem, za vreme Svete nedelje godine 1947, omun je pomenuo svitke mitropolitu Atanasiju Joui Semjuelu, poglavaru pravoslavnog sirijskog manastira Sveti Marko u Jerusalimu. Posle raznih odlaganja, usled sumnji u autentinost ponuenih predmeta, mitropolit Semjuel je, konano, kupio etiri svitka za samo 24 funte. U meuvremenu, uvaenom arheologu Eleazaru Sukeniku (ocu poznatijeg Jigela Jadina), koji je radio na novom Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, jedan drugi prodavac starina, Fejdi Salahi, ponudio je dva skoro kompletna drevna svitka i nekoliko fragmenata. Sukenik je odmah, s oduevljenjem, shvatio da svici ne samo da su autentini nego su i zaista drevni, kao i to da potiu iz perioda Drugog hrama, sudei po slinosti teksta u svicima sa natpisima na grobovima koje je on prouavao. Ovo je bilo otkrie od prvorazrednog znaaja, jer nita slino dotad nije bilo pronaeno - zapravo, pretpostavljalo se da u surovoj suvoj klimi rukopisi iz ovog perioda jednostavno nisu mogli da se ouvaju. Lako se moe zamisliti, kako su njemu ruke drhtale od uzbuenja

dok je ispitivao ta dva svitka. Odmah ih je otkupio, zajedno sa fragmentima, za Hebrejski univerzitet, a onda je, nekoliko meseci kasnije, decembra 1947. g. od istog prodavca kupio i druge svitke. Odblesak jednog drugaijeg sveta Mi sada znamo da su ono to je on kupio bile Knjiga proroka Isaije, Zahvalnice i Svitak o ratu sinova svetlosti protiv sinova tame, ili Pravilo rata. Mada Sukenik nije znao da velika koliina grae jo uvek lei neotkrivena, ova tri svitka dae oveanstvu uvid u jedan neobian svet sektakog ivota Jevreja tokom burnih vekova, od vremena Starog do vremena Novog zaveta. Sukenik je, naravno, bio upoznat sa Knjigom proroka Isaije, mada je ova novosteena kopija nudila malo drugaiju verziju teksta od onog koji se nalazio u Bibliji. Vratiemo se znaaju ove razlike u VI poglavlju. Preostala dva svitka, meutim, bila su potpuno nova i privukla su veliku panju prouavalaca Biblije. Zahvalnice su pretstavljale zbirku himni sa puno udesnih slika i lepote i namena im je bila, oigledno, da se koriste pri bogosluenju. Uprkos njihovoj povrnoj slinosti po tonu sa nekim Psalmima, u njima se govori iz jedne potpuno drugaije perspektive od bilo ega ve poznatog iz drugih izvora. Pitanje je bilo: ko ih je napisao? Da li su bile namenjene za dnevne obrede odravane u velikom Hramu koji se nalazio u Jerusalimu, ili su sastavljai bili lanovi neke nezvanine grupe? Tokom vremena, kako se novi materijal postepeno pojavljivao iz Kumrana, na neka od ovih pitanja je dat odgovor, mada su i sami odgovori esto vodili ka novim pitanjima. Izuzetno zanimljiv spis je takozvano Pravilo rata, gde se do detalja govori o pripremama koje je trebalo da uine pravoverni za predstojeu apokaliptinu borbu izmeu snaga dobra i snaga zla. Ovaj rat, pisalo je u spisu, zavrie se potpunim unitenjem sila zla i uspostavljanjem boije vladavine nad svetom, pod upravom njegovih posveenih predstavnika - scenario koji je bio krajnje slian sa verovanjima pripisanim, u ranim hrianskim spisima, Galilejcu rabinu Jeui i njegovim sledbenicima, koji su takoe propovedali da je "boije carstvo na dohvat ruke". Barijere padaju Sada kada je neverovatnim, srenim sluajem pronaao ovih nekoliko dragocenih svitaka, da li e Sukenik biti u stanju da doe do jo nekih iz istog izvora? Na nesreu, umeala se sudbina, u vidu politikih dogaaja koji e, tokom sledeih desetak godina, imati velikog uticaja na uvanje i eventualno objavljivanje rukopisa svitaka. Krajem 1947. g. Ujedinjene nacije izglasale su da Palestina bude podeljena, a zatim je usledilo priznavanje drave Izrael. Iscrtane su nove granice. Podruje Mrtvog mora, odakle su poticali svici, pripalo je Jordanu, a tu Jevreji, poput Sukenika, nisu bili dobrodoli. Pa ipak, on je uspeo da bar na trenutak vidi i druge svitke koje su beduini pronali. Anton Kiraz je, u ime mitropolita Atanasija Semjuela, zamolio Sukenika da, kao priznati strunjak za stari hebrejski jezik, d svoje miljenje o autentinosti ostala etiri svitka. Oni su sadravali jo jednu kopiju Knjige proroka Isaije; zatim Pravilnik Zajednitva, gde su propisivana stroga pravila po kojima su se rukovodili lanovi do tada nepoznate jevrejske sekte, iji su stavovi o nebesima i paklu izgleda bili usko povezani sa onim izraenim u Pravilu rata; potom Peer Avakuma, sa neobinim tumaenjima

proroka Avakuma, koja taj spis dovode u vezu sa savremenim dogaajima, ukljuujui i tajanstvenog "uitelja pravednosti" i njegove neprijetelje; i Apokrini svitak postanja, koji je sadravao prepis dogaaja opisanih u biblijskoj Knjizi postanja. Verovatno teka srca, Sukenik je vratio svitke u februaru 1948. g., ali je pritom rekao da je vrlo zainteresovan da ih kupi za dravu Izrael. On je naglasio da je ponudio 1000 funti za njih, ali to mora da je mitropolitu ukazalo na pravu vrednost svitaka, pa je poeo da se raspituje i za ostale mogunosti prodaje. Jedan od mitropolitovih kolega, monah Butros Sovmi, imao je izvesnih veza sa uglednom Amerikom kolom za orijentalna istraivanja - sada poznatom kao Institut Olbrajt - koja se nalazila u istonom Jerusalimu, pa ih je odneo tamo, da bi uo i drugo miljenje. Direktor kole je bio na odmoru, ali je svitke video mladi student Don Trever (John Trever) koji je, iako nije mnogo poznavao hebrejski jezik, odmah ustanovio da su veoma stari. Dok su svici bili u Institutu, Trever je bio toliko dalekovid da je, sa mitropolitovom dozvolom, napravio nekoliko izvanrednih kolor i crno belih fotografija sva tri svitka. Ove fotografije su sada od izuzetne vanosti, jer su tokom godina pomenuti svici izbledeli, a njihovo stanje se pogoralo usled izlaganja prejakoj svetlosti i nepaljivom rukovanju ljudi, koji su kasnije bili zadueni za njihovo uvanje. Povratak u Jerusalim Dok je mitropolit jo uvek vagao mogunosti o tome ta da uradi sa svicima, politika situacija u regionu je poela da se pogorava. Posle deklaracije o stvaranju drave Izrael, u maju 1948. g. je izbio rat, a borbe su se vodile ak i na ulicama Jerusalima. Sledea faza u ovoj prii nije potpuno jasna, ali se zna da su svici, da bi bili zatieni, "evakuisani", kao i to da su zavrili u Sjedinjenim Amerikim Dravama, gde su bili izloeni u nekoliko gradova. U tom periodu, neki strunjaci koji su ih videli, verovali su da su svici ili falsifikati, ili srednjovekovni rukopisi bez velike vrednosti! Najzad, u junu 1954. g., pojavio se u Vol strit dornalu (Wall Street Journal) mali oglas u kome se svici nude na prodaju, sa potpisom mitropolita, koji je morao brzo da ih proda zbog sopstvenih finansijskih razloga. Posle raznih pregovora, izvesni Sidni Estrid (Sidney Esteridge) kupio ih je za 250.000 dolara - kasnije se proulo da ih je kupio za izraelsku dravu - i ubrzo potom, svici su bili vraeni nazad u Jerusalim. Kupovinu je zapravo potajno organizovao Jigel Jadin, Sukenikov sin, jedan izuzetni erudita i politiar, koji e kasnije predvoditi nekoliko najznaajnijih arheolokih iskopavanja u Izraelu, poput onog u Masadi, a takoe e objaviti i prevode nekoliko svitaka sa Mrtvog mora, kao i vane studije o njima. U jordanskim rukama U meuvremenu, u podrujima gde su svici bili pronaeni, kao i u istonom Jerusalimu, situacija se sve vie menjala. U vreme prvog otkria svitaka, Hirbet Kumran i cela ta oblast oko Mrtvog mora u Palestini, bili su deo britanske mandatne teritorije, koja je uspostavljena poto su Turci, koji su tom regijom upravljali kao delom Otomanske carevine, bili poraeni u Prvom svetskom ratu. Sada je ta oblast pripala Jordanu i sve do predaje Zapadne obale izraelskoj upravi posle estodnevnog rata 1967. g., svici koji su poticali iz Hirbet Kumrana, njihova prodaja i kasnija arheoloka istraivanja lokaliteta

-sve to je bilo u rukama jordanskog Odseka za starine i slubenika tog odseka. Zbog ove podele se i dan-danas u tom podruju oseaju velike posledice, a to se tie svitaka sa Mrvog mora, rezultat se moe opisati samo kao tragikomedija epskih razmera. Onog trenutka kada su inostrane akademske misije u istonom Jerusalimu saznale za ove, udom sauvane, drevne svitke, poela je potraga za njihovim izvorom. Jo godine 1949, utvren je lokalitet prve peine koju je pronaao beduinski pastir. Ono to je nazvano Peina 1 zapravo je pronaao, posle potrage od nekoliko dana, jedan odred britanskih i jordanskih trupa koji je patrolirao u tom podruju. Peinu su pretraili i ispitali Derald Lankaster Harding (Gerald Lankester Harding), tadanji direktor jordanskog Odseka za starine, i njegov stari prijatelj Rolan de Vo, dominikanski biblista iz Biblijske kole u Jerusalimu. Oni su pronali oko sedamdeset malih fragmenata svitaka i za neke od njih se ispostavilo da su se odlomili od onih komada, koje su beduini bili pronali i nepanjom ispustili. Narednih godina nastavila se potraga i za drugim peinama koje bi mogle da sadre ostatke svitaka, pa su one zaista i otkrivene - ee su ih, meutim, nalazili hitri beduini koji su izuzetno dobro poznavali tu oblast, nego nesnalaljivi arheolozi. Do godine 1956. svih jedanaest peina, od kojih je svaka uvala neto knjievnih ostataka, otkriveno je i istraeno. Zatim su, posle iskopavanja u Peini 1 tokom 1951. g., Harding i De Vo proveli celu arheoloku sezonu istraujui ruevine Hirbet Kumrana, koje su se nalazile na zemljanom platou to se uzdizao pokraj Mrtvog mora. De Voove teorije Iako emo se kasnije detaljnije pozabaviti sa onim to su De Vo i njegova grupa pronali u Hirbet Kumranu, jedan letimini pregled sada nee biti naodmet. De Voova ekipa je vrila iskopavanja na lokalitetu i na osnovu grnarije, novia i ostalih dokaza koje su pronali, oni su povezali svitke sa samim lokalitetom i potvrdili njihovu starost. Oko toga da li je De Vo bio u pravu ili ne, jo uvek se lome koplja izmeu onih koje su poeli da nazivaju kumranolozima, mada je De Vo tada vrlo brzo zakljuio da je taj lokalitet bio neka vrsta monake naseobine asketske jevrejske grupe nazvane eseni, o kojima su pisali istoriar Josif Flavije i filozof Filon Aleksandrijski. De Vo je smatrao da je oigledno da su eseni autori velikog broja knjievnih zapisa pronaenih u peinama Kumrana, jer su zapisi sadravali detaljna uputstva za organizovanje i upravljanje jednom verskom zajednicom, koja je imala mnogo slinosti sa starim izvetajima o esenima. Ali, ono to je bilo zaista iznenaujue jeste neto to nijedan od starih pisaca nije bio nagovestio: lanovi ove zajednice verovali su da ive u "poslednjem vremenu" koje prethodi "sudnjem danu", i da e samo oni biti spaseni, dok e svi ostali biti uniteni. Tokom decenija, De Voovo poistoveenje kumranske grupe sa esenima je postalo opteprihvaena injenica. Meutim, u samim svicima nigde se ne pominje grupa po imenu eseni. Ime kojim lanovi grupe vole da se nazivaju jeste jednostavno Zajednica i to je ime koje u ja upotrebljavati u celoj knjizi za grupu koja je stvorila takozvane sektake elemente u svicima sa Mrtvog mora. Pored toga, pojednostavljeno poistoveivanje esena sa kumranskom Zajednicom je problematino i ono je upravo dovelo do velikih rasprava meu kumranolozima. Ova tema bie razmatrana u narednim poglavljima, a ovo emo zavriti kratkim obilaskom samih peina da bismo videli ta je u njima pronaeno.

Peina 1 i 2 Kao to je ve objanjeno, prvu peinu otkrili su beduinski pastiri krajem 1946. ili poetkom 1947. godine. Posle iskopavanja, postalo je jasno da Peina 1 uopte nije bila otvarana otkako je zatvorena, verovatno negde izmeu 66. i 70 g. nove ere tokom Jevrejskog ustanka, koji se zavrio razaranjem Jerusalima i Jerusalimskog hrama od strane rimskih legija pod Titom, sinom cara Vespazijana. U samoj peini je pronaeno pedeset est kraga koji su bili u dobrom stanju, a zajedno sa njima naeni su i ostaci od oko osamdeset svitaka. Sedam komada koje su beduini pronali spadaju u najouvanije od svih svitaka, koji su uopte pronaeni u Kumranu, jer su tokom protekle dve hiljade godina iskopine iz ove, kao i iz najveeg broja ostalih peina, bile prilino oteene usled protoka vremena, kao i zbog vlage, insekata i glodara. Ova injenica se esto zamagljuje u nekim od najsenzacionalnijih knjiga i lanaka, u kojima se tvrdi da su kljuni spisi sakriveni zbog njihovog opasnog sadraja. Bezazlena publika je moda ostala pod jakim utiskom da gomile paljivo umotanih svitaka u peinama samo ekaju da ih neko proita. A to je veoma daleko od istine. Sada se zna da svi otkriveni fragmenti predstavljaju ostatke od otprilike 850 svitaka, mada je samo u deset sluajeva vie od polovine originalnih svitaka sauvano, a samo jedan svitak - jedan od dva Isaijina svitka - moe da se smatra kompletnim. Od onoga to je preostalo, mnogo je propalo tokom vekova, a sauvano je oko 50.000 zagonetnih komadia. Poto su mnogi od ovih komadia veliine od samo nekoliko santimetara, ne bi bilo pogreno iroj publici predstaviti ta otkria kao konfete sa Mrtvog mora, mada to moe da izgleda pomalo degradirajue. Peinu 2 su arheolozi otkrili 1952. g., ali izgleda da oni nisu bili prvi posetioci. Neko je u prolosti ve bio delimino otvorio ulaz - verovatno neki traga za blagom predak beduina koji je otkrio Peinu1. Krhotine od keramike, ostaci od etiri razbijena kraga, pronaene su razbacane po tlu, zajedno sa ostacima etrdesetak svitaka. Nakon to su oni ispitani i njihov sadraj prepisan, otkriveno je da je veina tih komadia predstavljala delove razliitih knjiga iz Biblije, kao to su Postanje, Izlazak i Zakoni ponovljeni (Deuteronomij), kao i nekih apokrifnih radova. Mada nisu bili toliko uzbudljivi kao materijal koji je oigledno pripadao nekoj davno nestaloj jevrejskoj sekti, ovi fragmenti jevrejske Biblije sami po sebi su vani, jer su bili od koristi biblistima da naprave male, ali ponekad veoma vane ispravke u standardnom tekstu koji je tokom vekova bio prenoen iz generacije u generaciju. Peina 3 I veliku peinu, koja je nazvana Peina 3, otkrila je 1952 g. jedna arheoloka ekipa. Iskopavanja su pokazala da je ova peina prvenstveno bila upotrebljivana kao boravite i moda je bila nastanjena jo od IV milenijuma pre nove ere. to se ostataka svitaka tie, nije bilo razloga za radost. I u ovu peinu neko je u prolosti ulazio - mada je oigledno da je to bilo pre nekoliko vekova. Arheolozi su pronali razbijene komadie od trideset pet upova, nalik onim karakteristinim upovima koji su pronaeni u Peini I. Mada je bilo udno to to se bukvalno nita nije sauvalo od onoga za ta se pretpostavlja da je bio njihov sadraja - samo nekoliko vrlo malih fragmenata od oko dvadeset etiri svitka. Mogue je da nijedan od ta trideset etiri upa nije u sebi sadravao svitke - ali, s druge

strane, ne moe se pretpostaviti da ih uopte nije ni bilo. Na osnovu prosene veliine antikih svitaka, oekivalo se da e biti pronaeni tragovi od barem sedamdeset, pa sve do sto etrdeset malih svitaka, ili svitaka srednje veliine. Pa ipak, i ono to su arheolozi pronali je bilo zanimljivo i podsticajno. Veini ljudi danas na Zapadu nisu bliske knjige u obliku svitaka, mada je korienje svitaka bio ustaljen nain prepisivanja knjige u drevnom svetu, a i dan-danas postoji u nekim sredinama na Dalekom istoku. Po mnogo emu je knjiga-svitak neuporedivo manje pogodna za korienje od savremene knjige, koja je verovatno nastala da bi se prevladale potekoe u korienju svitaka. Na primer, ako elimo da se vratimo nekom odeljku u sredini knjige, jednostavno emo otvoriti knjigu i bez problema nai traenu stranicu. Ali, ako to isto pokuamo da uradimo sa svitkom, moraemo da ga odmotavamo od samog poetka, dok ne doemo do traenog mesta. Zbog toga se deava da se, usled estog korienja, poetak svitka prilino pohaba. Da bi se umanjilo ovakvo oteenje, svici obino poinju sa praznim tabakom koji je neka vrsta zatite. Pored toga, poto svici nemaju korice onakve kakve mi podrazumevamo, obino su obmotani nekom vrstom zatitnog omotaa, ponekad ak i krpom. Mnogobrojni delii zatitnih korica pronaeni su razbacani u ovoj peini. Mnogo vekova je trebalo da proe da koni pergament postane toliko krt da se komadii lako lome, a kao to smo ve rekli, malo je verovatno da je iko u skorije vreme ulazio u Peinu 3. Pa ta se onda desilo sa svicima za koje pretpostavljamo da nedostaju? Ugledni nemaki naunik Hartmut Stegman (Hartmut Stegemann) veruje da moe da objasni problem koji mui arheologe. On pretpostavlja, sasvim ispravno, da je sigurno neko uao u Peinu 3, nekoliko stotina godina nakon to je njen ulaz blokiran u Starom dobu. On ak pretpostavlja da moemo i da odredimo kada se to dogodilo. Oko 800. g. nove ere nestorijanski patrijarh Timotej 1 iz Seleukije, kome je sedite bilo u Bagdadu, napisao je svom kolegi, mitropolitu grada Elama, da je desetak godina pre toga primio poverljiv izvetaj koji se ticao jednog broja knjiga, to su pronaene u nekoj peini blizu Jerihona. U izvetaju je pisalo da je pas nekog lovca uao u peinu i da je tako dolo do otkria pomenutih knjiga. Timotej je takoe pomenuo da je o ovom otkriu izvestio Jevreje iz Jerusalima, pa su oni u velikom broju doli da vide knjige. Po svemu sudei, oni su pronali nekoliko biblijskih knjiga i neke druge rukopise na hebrejskom i sve ih odneli. Delii zatitnih korica, koje su arheolozi pronali, verovatno su bili otkinuti usled nepaljivog rukovanja, zato to su uzbueni Jevreji svete svitke odmotali jo u samoj peini. Kao to Stegman istie, velika je verovatnoa da se ovaj izvetaj odnosio na peine iznad Hirbet Kumrana, jer u blizini Jerihona ne postoje nikakve druge peine. On takoe pretpostavlja da su se ovi svici ponovo pojavili u jevrejskom svetu i da su na kraju zavrili u rukama srednjovekovne jevrejske sekte poznate kao karaiti. U VIII poglavlju ponovo emo se vratiti ovom pitanju, kao i razlozima koji su naveli Stegmana da zasnuje ovakvu teoriju i tada emo se detaljno pozabaviti izvesnim aspektima takozvanih sektakih svitaka. Ipak, uprkos oskudnom broju fragmenata svitaka pronaenih u Peini 3, tu je neto drugo lealo sakriveno i to je bilo neto potpuno neoekivano i sasvim razliito od svega to je bilo, ili to e biti pronaeno: arheolozi su pronali dva svitka od savijenog bakra, skoro u stanju raspadanja. Usled tehnikih potekoa, proi e nekoliko godina pre nego to e e se smisliti kako da se odmotaju ovi slomljeni svici i pre nego to e strunjaci uspeti da proitaju urezani sadraj. To je bio takozvani Bakarni svitak, po

svemu sudei, jedna lista od preko ezdeset mesta na kojima je sakriveno ogromno blago, tako da je ovaj svitak ubrzo postao predmet ive rasprave i raznih pretpostavki. Neki su odbacili tu listu sakrivenog basnoslovnog zlata i srebra, kao delo nekog drevnog aljivdije ili ludaka, dok su je drugi smatrali kljunim dokazom koji razotkriva misteriju svitaka sa Mrtvog mora, kao to emo videti u VII poglavlju. Peina 4 Ovu peinu, jednu od najvanijih od kumranskih peina, otkrili su 1952. g. vredni i uporni beduini, koji su tajno sklanjali mnoge ostatke, sve dok ih arheolozi u tome nisu spreili. Ti parii su bili u veoma loem stanju mada je, kada su naunici uspeli da proitaju ono to je na njima bilo zapisano, postalo jasno da je njihov sadraj izuzetno vaan. Kada su fragmenti konano bili sreeni i privremeno rastumaeni, otkriveno je da je sadraj ove peine raznovrstan, kao i da su naeni ostaci od oko 566 svitaka. Stegman smatra da je Peina 4 bila poslednja od 11 kumranskih peina, koje su bile ispunjene svicima i zatvorene u Staro doba. ini se da su oni svici za koje se smatralo da su bili od najvee vanosti ostavljani u Peinu 1, dok su oni od drugorazredne vanosti stavljani u Peine 2, 5, 6 i 11 - a moda i u Peinu 3. S druge strane, izgleda da je Peina 4 sadravala razliitu grau - od vanih sektakih spisa do ostataka svakakvih rukopisa, na primer, raznih pravilnika i priznanica. Poto nije bio pronaen nijedan krag, zamotuljci svitaka mora da su bili samo slagani na tlo, ili su bili stavljani na police koje su odavno istrulile. Lo kvalitet pronaenih komadia je naveo neke istraivae da pretpostave da je u prolosti neko ulazio u peinu i potpuno ispreturao hrpe svitaka. ak su se pojavile i pretpostavke da su neposredno posle Jevrejskog ustanka osvetoljubivi rimski vojnici pronali svitke i u nastupu besa ih unitili. Moda je to tano, ali je takoe vrlo verovatno da su krivci za propast svitaka zapravo bili pacovi, mievi, insekti, kao i klimatski uslovi. Otkrie ovih nekoliko hiljada fragmenata potpuno e obesmisliti amaterske pripreme koje su preduzeli De Vo i njegov tim, za deifrovanje i objavljivanje svitaka sa Mrtvog mora. Dotad su oni imali relativno malu zbirku ostataka rukopisa, prikladnu za obradu, a sada su bili potpuno zatrpani novim nalazima. Decenijama posle toga, ba e sadraji ovih ostataka iz Peine 4 postati jabuka razdora u naunom svetu, jer je pristup tim fragmentima bio obavijen velom tajni, a i pritom je stalno odgaan. U nekim popularnim knjigama se pojavila teza, koju je podrao ne mali broj strunjaka, da je preteno hrianski tim naunih radnika zaduen za nadgledanje i objavljivanja svitaka naiao na neto to je moglo da ima podrivaki uticaj na nae razumevanje razvoja hrianstva i njegove rane istorije. Ova bajka je podgrevana injenicom da je preduzeto sve da se obezbedi da se svi fragmenti koje su beduini tajno sklonili, a koji su zatim bili vraeni, sauvaju zajedno pod nadzorom De Voovog tima, radije nego da budu ratrkani irom sveta u razliitim kolekcijama. Poto je beduinima sada postalo jasno da fragmenti imaju veliku vrednost, bili su neophodni posebni trgovaki dogovori da bi se oni nabavili preko naeg starog prijatelja Kanda koji je tada nastavio da se, u ime svojih "klijenata", intenzivno zanima za svitke sa Mrtvog mora. De Voovom timu trebalo je est godina da povrati sve komadie iz Peine 4! Poto je dogovoreno da svi fragmenti u poetku treba da budu zajedno uvani u Biblijskoj koli, jordanska vlada je uputila molbu raznim organizacijama i institucijama

da svojim fondovima pomognu pri otkupu fragmenata svitaka naenih u Peini 4, kao i onih kasnije pronaenih u oblinjim peinama. Na kraju, nekoliko arheolokih instituta iz istonog Jerusalima, zatim nekoliko univerziteta i, to je ispalo najspornije, Vatikan, odvojili su novac i uloili ga u posao oko svitaka. Trebalo je napraviti prepise svitaka, pripremiti ih za tampu i objaviti ih svrstane po modelu onih ranije pronaenih, a onda ih razdeliti sponzorima u srazmeri sa uloenim novcem. Precizan iznos koliine novca koji je bio priloen od svake organizacije je, naravno, dran u tajnosti, pa su se pojavile sumnje da je Vatikan uloio znatnu sumu novca i tako obezbedio prava na veliki broj ba onih problematinih fragmenata iz Peine 4. Na alost po veinu teoretiara zavere, injenice su govorile drugaije. Mi sada znamo da je Vatikan dao mali prilog nedovoljan da bi se stekla bilo kakva znaajnija kontrola nad objavljivanjem fragmenata svitaka. Pre nego to je zatvorena, zajedno sa svicima unutra, Peina 4 je u Staro doba koriena kao boravite. Pronaeni su ostaci predmeta koje su upotrebljavali stanovnici peine, na primer ostaci od vreva, kao i rupe koje su bile ukopane u kamenim zidovima peine. Poto se Peina 4, u odnosu na sve ostale peine, nalazi najblie ruevinama u Hirbet Kumranu, na osnovu rasporeda ovih rupa neki naunici su pretpostavili da su one bile namenjene za police i da su navodni sektai, stanovnici kumranske naseobine, ovu peinu prvobitno koristili kao biblioteku. Oni pretpostavljaju da su, poto su drvene police istrulile, svici, koji su na njima stajali, pali na zemlju i razbili se u paramparad. Ovo miljenje moda ima odreenu vrednost, ali je ipak zavisno od utvrivanja injenica o poreklu ovih svitka i tane prirode ruevina u Hirbet Kumranu. Kao to emo kasnije videti, ovo pitanje e izazvati duge i usijane rasprave prepune zajedljivosti, optubi i protivoptubi. Peine 5 i 6 Petu peinu je otkrila jedna arheoloka ekipa 1952. g. za vreme ispitivanja kumranskog lokaliteta. I ona je prvobitno, pre nego to su u nju bili sakriveni svici, koriena kao boravite. ini se da su i ovde svici na brzinu uneti u peinu, jer nisu pronaeni nikakvi zatitni upovi, pa izgleda da su samo slagani na podu peine. U Peini 5 pronaeni su skoro raspadnuti ostaci tridesetak svitaka, uglavnom iz biblijskih knjiga kao to su Zakoni ponovljeni, Isaija i Psalmi. Igrajui se sa arheolozima uobiajene igre make i mia, lokalni beduini su prvi pronali Peinu 6 i sklonili najvei broj ostataka. I ovde je situacija bila slina kao u Peini 5: naeni su raspadnuti ostaci od oko trideset pet nezatienih svitaka, koji su na kraju ipak vraeni. Meu njima su se nalazile jo neke biblijske knjige i nekoliko delova apokrifnih radova i zahvalnica. Peine 7, 8 i 9 Iako su opisani kao peine, ova tri otvora su samo mala udubljenja na liticama; meutim, s obzirom na tronu prirodu stena u ovoj oblasti, te peine mora da su nekada bile mnogo vre. Arheoloka ekipa je i njih otkrila 1955. g., ali bukvalno nijedan fragment svitaka u njima nije pronaen.

Od te tri peine, Peina 7 je najzanimljivija jer su kopai u njoj prvi put pronali fragmente koji nisu bili ni na hebrejskom, ni na aramejskom, nego na grkom jeziku, i po svoj prilici su poticali iz nekoliko knjiga septuagintske verzije Jevrejske Biblije - grkog prevoda Starog zaveta sainjenog u Aleksandriji tokom II veka pre nove ere. I ovde su pronaeni slomljeni komadii upova, ali se vrlo malo od njihovog sadraja ouvalo samo dvadeset tri minijaturna fragmenta. Na osnovu veliine ovih fragmenata i u ovom sluaju je pretpostavljeno da oni nisu ostaci svitaka, koji su se verovatno na neki drugi nain raspali, nego su to bili parii koji su otpali sa ivica originalnih svitaka. Isto se dogodilo i u Peini 8, gde je koliina pronaenih fragmenata bila jo oskudnija - samo tri na hebrejskom jeziku. Nalaz kopaa u Peini 9 je bio najsiromaniji - samo jedan fragment na hebrejskom. Meutim, sudei po tragovima koje su kopai pronali u ove tri peine, inilo se da su svici, koji su tu prvobitno stavljeni na uvanje, ve bili otkriveni u Staro doba. Rimljani ih, po svemu sudei, nisu pronali neposredno posle Jevrejskog ustanka, zato to su na nekim od razbijenih komadia upova naeni itljivi otisci od mastila davno propalih svitaka. Iz ovoga se izvodi pretpostavka da su sakriveni svici neko vreme leali u upovima, a da su onda, pre mnogo godina, pronaeni i sklonjeni. Kao i u sluaju Peine 3, Stegman predlae uverljivo reenje ove misterije. Origen - jedan od najveih otaca rane crkve, tih kljunih figura za formiranja hrianske doktrine tokom prva tri veka hrianske ere - bio je redak i izuzetan strunjak koji se veoma mnogo trudio da proui sva tekstualna svedoanstva i o Hebrejskoj Bibliji i o hrianskom Novom zavetu. Za razliku od mnogih njegovih antisemitski nastrojenih sunarodnika hriana, on je pokazivao izvesno potovanje prema jevrejskoj tradiciji i onome to je moglo da se iz nje naui. Prouavajui jevrejski udeo u Bibliji, on je sastavio ono to je postalo poznato kao Heksapla - izdanje u kojem su se nalazile sve biblijske knjige sa svakom od est verzija teksta, to su u to vreme bile dostupne i sve one su bile poreane u paralelne stupce. Znamo od crkvenog istoriara Euzebija, koji je iveo neto kasnije, da je Origen koristio jo jedan primerak Psalama tokom pripreme za objavljivanje Knjige psalama, jer on kae da je Origen koristio i tekst Psalama, "koji je pronaen u nekom glinenom upu u blizini Jerihona, u doba Antonina, Severovog sina". Nekoliko decenija kasnije, godine 392. nove ere, jedan drugi crkveni otac, Epifan, napisao je da su "u sedmoj godini vladavine Antonina, Severovog sina /217. g. nove ere/, u jednom glinenom upu, u blizini Jerihona, pronaeni rukopisi Septuaginte, zajedno sa drugim hebrejskim i grkim spisima". I tako, ponovo, ovde imamo moguu vezu sa kumranskim peinama, kao to iz istog razloga moemo meusobno da poveemo razliita otkria opisana u gore pomenutom Timotijevom izvetaju iz IX veka. Ali ak i da je Origen koristio rukopis Psalama iz peine u Kumranu, mi na alost nemamo nikakvu predstavu o tome ta se dogodilo sa preostalim svicima koji su, bez sumnje, u isto vreme otkriveni. Peine 10 i 11 Ovo su dve poslednje otkrivene peine. Peina 10 verovatno nikada nije bila koriena kao mesto za sakrivanje svitaka, jer u njoj nije pronaen ni najmanji komadi pergamenta. Izgleda da je u Staro doba ona bila koriena kao boravite, verovatno kao

usamljeno sklonite za izbeglice koje su beale od razjarene rimske vojske u vreme Jevrejskog ustanka, ili nakon ustanka Bar-Kohbe jedan vek kasnije. Peinu 11 su otkrili neumorni beduini godine 1956. Kasnija ispitivanja potvrdila su da je ona bila zatvorena jo od Starog doba, ali je u njoj pronaeno veoma malo ostataka. U to vreme, svi oni koji su bili direktno povezani sa Kumranom, i beduini i arheolozi, kao i iroka javnost, ve su bili shvatili koja je prava vrednost svitaka sa Mrtvog mora. Mada je na kraju vraeno oko dvadeset veoma oteenih fragmenata svitaka, glasine su i dalje kolale o tome da su pronaeni i drugi, bolje sauvani svici, ali da su oni ili izgubljeni usled nepanje, ili su zavrili u rukama privatnih kolekcionara. Ovo lako moe da bude istina. Dosta vremena nakon to su sve peine bile otkrivene, a ono to je u njima pronaeno odneto, ponovo se pojavio neizbeni Kando. On je izjavio da poseduje jedan vaan svitak iz Kumrana, ali se zatim, kao i uvek, u poslednjem trenutku, povukao iz pregovora. Na kraju mu je stvar izmakla iz ruku, jer je za vreme izraelske okupacije Vitlejema, tokom estodnevnog rata 1967. g., u njegovoj prodavnici izvrena racija koju je organizovao Jigel Jadin u ime izraelskih vlasti. Ispod dasaka poda, dok je trunulo u staroj kutiji za cipele, pronaeno je ono to e dobiti ime Svitak Hrama - podui spis koji detaljno opisuje izgradnju idealnog Jerusalimskog hrama i za koji se, kao to emo videti u VI poglavlju, ak smatra da predstavlja dotad izgubljeni dodatak Petoknjija. Iako se ovaj svitak oigledno otetio dok je bio u Kandovim rukama, ipak je bio relativno dobro ouvan, pa ga je na kraju sam Jadin preveo i objavio. Opte je prihvaeno da je taj svitak prvobitno bio pronaen u Peini 11. Pitanje da li je Kando posedovao jo neto od grae iz ove peine i da li je znao neto o njoj, ostaje nejasno, mada je bilo svakakvih glasina. II poglavlje PRIA O OBJAVLJIVANJU SVITAKA Poto smo videli kako su svici sa Mrtvog mora otkriveni, sada emo se pozabaviti jo kontroverznijom priom o tome kako su oni pripremani za tampu i objavljivani. Sve je ilo dobro tih nekoliko godina nakon otkria prvih svitaka. U to vreme, izgleda da niko nije shvatao da su sedam svitaka pronaenih u Peini 1 samo vrh jednog ledenog brega. Tri svitka koje je Sukenik nabavio 1947. g. pripremljeni su za tampu i objavljeni relativno brzo, dok je Amerika kola za orijentalna istraivanja (ASOR) godine 1950. objavila fotografije i prepise Isaijinog svitka A i Peer Avakuma, a godinu dana posle toga i Pravilnika Zajednitva. Sve u svemu, nain na koji su te rane publikacije objavljene nije davao nikakav povod za uznemirenje meu naunicima, dok iroka publika uglavnom nije ni znala da se neto znaajno pojavilo u Judejskoj pustinji. Samo hrianski naunici Izvorite potencijalnog izdavakog i istraivakog skandala nalazilo se u samom sastavu tima koji je oformio jordanski Odsek za starine. Godine 1952. direktor odeljenja, Derald Lankaster Harding, naimenovao je Rolana de Voa za glavnog urednika planiranog izdavakog procesa, koji e biti dotiran od strane Palestinskog arheolokog muzeja (PAM; sada Rokfelerov muzej). Sam Don D. Rokfeler je velikoduno obezbedio znatnu

sumu novca za pokrivanje trokova strunjaka koji e raditi na svicima u Jerusalimu, njihovog osoblja, kao i trokova za fotografisanje i zatitu fragmenata - oekivalo se da e taj proces trajati est godina. Kao to je ranije pomenuto, muzej je takoe obezbedio fondove za kupovinu fragmenata rukopisa koji su dospeli u ruke beduinskim lovcima na novac. Cilj je bio da se omogui da izdavaka kua Oxford University Press tampa verzije ovih fragmenata sa dodatnim prevodima i komentarima, pod naslovom Otkria u Judejskoj pustinji. Tokom nekoliko prvih meseci De Vo je poverio razne delove grae Pjeru Benoi (Pierre Benoit), Juzefu Miliku (Jozef Milik) i Morisu Bejeu (Maurice Baillet), svojim kolegama iz Biblijske kole u istonom Jerusalimu. Teoretiari zavere pourili su da istaknu, gotovo klevetniki, da su sva etiri naunika katoliki svetenici, pa se zbog toga od njih ne moe oekivati da da e objektivno pristupiti bilo emu protivurenom kada je u pitanju poreklo hrianstva. Bilo kako bilo, poljski strunjak Milik izgleda da je bio najvredniji, i njegov krajnji rezultat se i dan-danas veoma uvaava. Upravo je on bio taj koji e kasnije zapoeti izuzetno teak posao klasifikovanja fragmenata iz Peine 4, kao i posao oko pripreme za objavljivanje nebiblijskih elemenata iz Peine 1. Napori francuskog strunjaka Bejea na kraju su se sveli na poslove oko pripreme za tampu mnogih fragmenata iz Peina 2 i 3 i 6-10, kao i poznatog Ratnog svitka. Meutim, zbog otkria Peine 4 i stalnog priliva ogromne koliine fragmenata naenih u toj peini, u prolee 1953. g. De Vo je organizovao jedan meunarodni tim. Taj tim je bio sastavljen od izabrane grupe poznatih strunjaka koji su svi, izuzev Milika i Bejea, bili angaovani iz raznih arheolokih misija aktivnih u istonom Jerusalimu. Grupa je u poetku imala i est dodatnih lanova, mahom relativno mladih i neiskusnih. Uprkos cininim primedbama od onih koji su celu stvar videli kao masku za manipulacije od strane Vatikana, religiozna pripadnost ove grupe bila je srazmerna: etiri katolika i etiri protestanta. Novi lanovi bili su Amerikanac Frenk Mur Kros Mlai (Frank Moore Cross Jnr) za koga se kasnije ispostavilo da e biti zasluan za objavljivanje mnogih biblijskih tekstova iz svitaka; ekscentrini Englez Don Alegro (John Allegro), koji je pripremio za objavljivanje jedan izbor parabiblijskih spisa i komentara; Amerikanac Don Stragnel (John Strugnell), koji e kasnije prei u katolianstvo i koji je radio na nebiblijskim tekstovima i raznim liturgijskim spisima; otac Patrik Sken (Patrick Skehan), Amerikanac koji je radio na delovima biblijskih tekstova i na jednom grkom spisu; i otac an Starski (Jean Starcky), Amerikanac koji se bio specijalizovao za nebiblijske tekstove na aramejskom. Bio je tu i jedan Nemac, Klaus Kunciger (Claus Hunzinger), ali je on ubrzo podneo ostavku. Niko iz tog tima nije bio ni Jevrejin, a kamoli Izraelac. Poto je sva kumranska graa bila poreklom jevrejska, ovo je bilo veoma udno ak i ako odbacimo teoriju o vatikanskoj zaveri, sve dok sa aljenjem ne shvatimo da su mnogi iz te grupe bili poznati po tome to su bili veoma antisemitski, ili pak proarapski nastrojeni. Mada su i neki jevrejski naunici kasnije marginalno ukljuivani u istraivaki posao, skandalozno je i to to oni nisu mogli da se direktno prikljue projektu sve do godine 1990. Nestrunost i nemarnost tavie, gledajui unazad, moemo da vidimo da je bilo i nekoliko drugih dovoljno jakih razloga za zabrinutost. Izgleda da De Vo nije imao velikih organizatorskih sposobnosti,

jer je oigledno da on nije uspeo da osmisli dugoronu strategiju za klasifikovanje i objavljivanje fragmenata. Najjai utisak jeste da se sve odvijalo sa idejom rada na kratke staze. Izgleda da je, sa zaista ogromnom arogancijom, De Vo verovao da e njegova mala grupa strunjaka biti u stanju da ponovo sastavi i pripremi za tampu tako veliku koliinu grae iz Peine 4 za samo deset ili dvanaest godina. to je jo gore, uslovi pod kojima su fragmenti prouavani mogu samo da se opiu kao primitivni. S obzirom na veliku starost i krtost materijala, zauujue je da nikakav ozbiljan pokuaj nije uinjen da se fragmenti konzerviraju ili zatite. Prilikom sastavljanja komadia, istraivai su koristili neprikladan materijal kao to su selotejp i samolepljive ivice od tabaka potanskih marki. Fragmenti su esto stavljani u plitke kutije, a zatim polagani na police gde su bili izloeni tetnom dejstvu bliskoistone suneve svetlosti to je dolazila kroz prozore, a to je bilo neto, uz oljice kafe i cigarete koje su istraivai nemilice konzumirali tokom beskrajnih zamornih asova identifikacije i slaganja fragmenata, od ega se konzervatorima die kosa na glavi. Mada su nainjene kvalitetne fotografije fragmenata, esto uz pomo infracrvene svetlosti da bi se otkrila slova na zatamnjenim pariima pergamenata, nema sumnje da su neki lanovi istraivakog tima ak i uljem od karanfilia premazivali neitke fragmente svitaka da bi slova postala malo vidljivija! Pored tete koja je moda uinjena usled ovakvog naina rada, ima i neto jo gore. Tokom Suecke krize 1956. g. strahovalo se za sigurnost fragmenata iz Peine 4. Zato su oni prebaeni iz istonog Jerusalima u trezore Turske banke, u jordanskoj prestonici Aman. Kada su nakon godinu dana bili vraeni, ustanovljeno je da je dolo do znaajnog oteenja, verovatno zbog neprikladnih uslova skladitenja - mnogi od fragmenata su imali tragove bui. Pa ipak, uprkos povremenim unutranjim trvenjima i neslaganjima izmeu pojedinih lanova tima, pogotovu od strane Dona Alegra koji je na kraju zapoeo lini obraun sa ostatkom tima i, uopte, sa hrianstvom, grupa je, uz pomo Rokfelerovog fonda, tokom pedesetih i ezdesetih godina, relativno efikasno radila. Kako je vreme prolazilo, neki od prvobitnih lanova su naputali tim, a drugi strunjaci su bili pozivani da mu se pridrue. Najistaknutiji od njih bio je doajen kumranskih studija, Amerikanac Dej Ficmajer (J. Fitzmyer), koji je godine 1957. poeo da radi na registru rei iz svih rukopisa iz peina 2-10, a to e 1991. g. konano odigrati vanu, iako nenamernu ulogu u razbijanju monopola za studije svitaka, koji je stvoren tokom decenija. Kasnih pedesetih godina i enigmatski Bakarni svitak je konano otvoren u Velikoj Britaniji, na Manesterskom institutu za tehnologiju, pomou specijalnog cirkulara koji je za specijalno za tu priliku konstruisao profesor Rajt-Bejker (Wright-Baker). Meutim, tokom kasnih ezdesetih godina, posao se odvijao brzinom pua. Do godine 1967. objavljeno je samo pet tomova Otkria u Judejskoj pustinji. Rad na svicima tokom narednih dvadeset godina neprekidno je naruavan velikom haotinou i stalnim odlaganjima - nakon 1967. g. samo e se jo etiri toma pojaviti sve do 1990. g. Kultura tajanstvenosti Oekivalo se da e estodnevni rat 1967. g., koji se zavrio izraelskom okupacijom istonog Jerusalima i Zapadne obale, ipak promeniti situaciju, jer je sada sva graa, sa izuzetkom Bakarnog svitka i nekoliko manjih fragmenata sa izlobe u Amanu, bila u

posedu Izraelaca. Pa ipak, veoma je neobino to to su Izraelci De Vou i celom njegovom nejevrejskom timu ostavili potpunu kontrolu nad velikim brojem fragmenata iz Peine 4 koji jo nisu bili objavljeni. Neznatna koliina grae iz Peine 11 je dodeljena nekolicini holandskih i amerikih strunjaka, s ciljem da oni urade pripremu materijala za tampu i eventualno ga objave. Meutim, od tada, pa sve do svoje smrti 1971. g. izgleda da je De Vo bio potpuno prestao sa radom, moda i iz razumljivih razloga zbog svoje antipatije prema izraelskoj dravi. Naredne godine, De Voovo mesto glavnog urednika je preuzeo njegov stari prijatelj Pjer Benoa, koji je bio ve u poodmaklim godinama. Tokom narednih godina mnogi od lanova prvobitnog tima su se ili penzionisali, ili otili na razne univerzitete da predaju. Otac Sken je umro 1980. g., a za njim i Starski 1986. g., a da rezultate svog rada nisu objavili. Sa neodgovarajuim vostvom, dolo je do neefikasnosti, tajanstvenosti i nepotizma. Dva starija lana, Stragnel i Kros, reili su da delove dodeljenog im materijala raspodele svojim svrenim studentima "ljubimcima" koji su bili relativno neiskusni, pod uslovom da ih oni nadziru u radu. Do tada se svaki naunik sa strane, koji je eleo pristup svicima sa Mrtvog mora, susretao sa oiglednim odbijanjem. Iako su fragmenti iz Peine 4 skoro svi bili identifikovani i klasifikovani, ne samo da su strunjaci sa strane bili spreavani da ita vide, nego su im ak i liste predmeta bile nedostupne. Takvo stanje stvari je dovelo do pojave jedne itave armije senzacionalistikih knjiga, to su tvrdile da postoje mrani razlozi za takvu tajanstvenost. Kao to je ve pomenuto, teoretiari zavere se nisu mnogo dvoumili pre nego to su uprli prstom u Vatikan, jer su verovali da Vatikan pokuava da sprei da neto krajnje neprijatno po istoriju hrianske vere izae na videlo. Sada kada imamo pristup celokupnoj grai, ini se da je ova teza prilino nategnuta - jedini, pomalo uznemiravajui zakljuak koji moemo da donesemo jeste taj da je hrianstvo, po svom sektakom jevrejskom poreklu, ipak malo manje originalno nego to se dosad smatralo, i to e biti objanjeno u XI poglavlju. U jevrejskim rukama - ali i dalje vlada tajanstvenost Benoa je bio penzionisan 1986. g., a naredne godine je umro. Zamenio ga je Don Stragnel. Po svemu sudei, Stragnel je bio veoma talentovan naunik, ali izgleda da je on funkcionisao na potpuno drugaijem vremenskom nivou od ostatka sveta, jer za trideset tri godine nije objavio nijedan jedini tekst! A onda je, godine 1990, jednim izraelskim novinama dao onaj zloglasni intervju, tokom kojeg su njegova antijevrejska i antiizraelska oseanja postala oigledna. Moda je posle toga na njega bio vren pritisak, jer je ubrzo penzionisan zbog "zdravstvenih razloga". Sada su izraelske vlasti uradile ono to je moda trebalo da urade jo 1967. godine: ceo projekat poverili su 1991. g. sposobnom Emanuelu Tovu. Poznati profesor biblijskih studija sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, Tov, bio je prvi Jevrejin koji je bio direktno povezan sa ma kojim materijalom iz svitaka sa Mrtvog mora, izuzev onog kojeg su Sukenik i Jadin tampali godinama ranije. Gotovo istog trenutka, Tov je oformio novi meunarodni tim za pripremanje grae za tampu, koji je po svom sastavu bio mnogo ujednaeniji nego bilo koji prethodni. Ipak, ak je i Tov, na alost, nastavio staro "pravilo tajanstvenosti" koje je utemeljio De Vo, pa je on tako svima zabranio pristup tekstovima, izuzev nekolicini odabranih. To je pokazalo koliko su prazne bile prie nekih

popularnih pisaca da je Vatikan namerno sklonio od javnosti delove grae iz Peine 4, jer inae kakve bi sada imao motive jedan Jevrejin da titi hrianstvo od bilo kakvih neprijatnih otkria? Godine sopstvenog iskustva u akademskom svetu navele su me da doem do mnogo jednostavnijeg objanjenja. Naunici mogu da budu izuzetno posesivni, ili posedniki raspoloeni, kada je u pitanju "njihova" ua oblast prouavanja i obino ele svu slavu samo za sebe. Pored toga, na mnogim univerzitetskim odsecima vlada nepotizam: nova radna mesta i projekti esto se dodeljuju, usled meusobne povezanosti "starih lanova", favorizovanim strunjacima, dok su ostali iskljueni. ini mi se da tajanstvenost i odlaganje objavljivanja materijala iz svitaka sa Mrtvog mora ne predstavljaju izuzetak od ovog pravila. Svici su konano objavljeni Meutim, situacija je poela naglo da se menja poetkom devedesetih godina. Kada su iskljueni naunici shvatili da Tov namerava da nastavi sa primenom pravila tajanstvenosti, sa svih strana se otvorila barana vatra kritike. Dva mlada istraivaa, kompjuterski znalci Ben Cion Vaholder (Ben Zion Wacholder) i Martin Abeg (Martin Abegg), nainili su zadivljujui napredak rekonstrukcijom sedamnaest rukopisa iz Peine 4, na osnovu takozvanog Pripremnog azbunog sadraja koji je zapoeo Ficmajer, i koji je sastavljan decenijama, a za privatnu upotrebu ga je tampao Stragnel godine 1988. Ovi dotad neobjavljivani tekstovi prikazani su u cenjenom asopisu Biblijskog arheolokog drutva, septembra 1991. godine. Predstavnici Hantington biblioteke iz Kalifornije domogli su se jednog kompleta fotografija, pripremljenog za sluaj da se fragmenti svitaka izgube u nekoj neprilici, pa je tako ta biblioteka postala jedna od retkih institucija izvan Izraela kojoj je uspelo tako neto. Septembra 1991. g., na opte zaprepaenje, biblioteka otvara itav svoj fotografski arhiv svim kvalifikovanim naunicima. Shvativi da su sada izgubili pravu kontrolu nad fragmentima svitaka, izraelski Odsek za starine i Tovova grupa "zvaninih prireivaa" nisu imali drugog izbora osim da i sami ukinu sve zabrane pristupa sadrajima svitaka. U isto vreme, jo dva kompleta fotografija svitaka postala su dostupna javnosti - onaj koji se nalazio u Oksfordskom centru za postdiplomske hebrejske studije u Velikoj Britaniji i onaj u Centru za drevne biblijske rukopise u Klermonu, u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ne samo da su sada fragmenti svitaka i fotografije postali dostupni svim zainteresovanim stranama, nego je i Biblijsko arheoloko drutvo u dva toma objavilo fotografsko izdanje veine kumranskih fragmenata. To izdanje sastavili su prilino osporavani kumranolozi Rober Ajzenman i Dejms Robinson, dotad iskljueni iz projekta, mada ostaje nejasno kako su uopte ova dva profesora dola do grae. I tako se, od poetka devedesetih godina, situacija u vezi sa pristupom svicima sa Mrtvog mora, na sreu, umnogome promenila, mada u nekim krugovima ima jo mnogo gorine. Ne samo da je sada sirova graa, u raznim oblicima, postala dostupna za ispitivanje svakom kompetentom strunjaku, nego su i prevodi na engleski, kao i na druge jezike, iroj italakoj publici pristupani po umerenim cenama. U isto vreme, objavljivanje narednih tomova iz serije Otkria u Judejskoj pustinji, namenjenih akademskoj publici, naglo se nastavlja sa osam novih tomova koji su se pojavili 1998. godine. Priznati naunici, kao i mlai strunjaci, koji su u vreme prelaska jednog u drugi

milenijum napisali ogroman broj studija o svim aspektima svitaka sa Mrtvog mora, gotovo da su stvorili itavu jednu novu privrednu granu. DRUGI DEO: ISTORIJSKA POZADINA III poglavlje USTANAK MAKABEJACA I VLADAVINA HAMONEJACA Skoro svi strunjaci, koji su se bavili svicima sa Mrtvog mora, slau se oko toga da su ovi dragoceni fragmenti rane jevrejske knjievnosti prepisani, ako ne i napisani, negde izmeu 170. g. pre nove ere i 68. g. nove ere, iako se i dalje nastavljaju uzavrele rasprave u vezi sa tumaenjem i poreklom svitaka. Ovo datiranje se zasniva na arheolokim i paleografskim nalazima, i o tome e kasnije u ovoj knjizi biti rei. Pre nego to se detaljno pozabavimo samim svicima, bie korisno da makar letimino sagledamo ovaj tragini period jevrejske istorije poznat po raznim imenima, kao to su meuzavetni period, postegzodusni period, i period Drugog hrama. Drugim reima, poto su svici proizvod jednog izuzetno burnog istorijskog perioda, moe se slobodno pretpostaviti da su dogaaji, koji su se odigrali za to vreme, sigurno imali veliki uticaj na sadraj svitaka i da su, zapravo, inspirisali pisce da napiu to to su napisali. Poraz i vavilonsko progonstvo Kao i toliki drugi mali narodi, i Izrailjsko carstvo esto je bilo izloeno na milosti i nemilosti monijih i brojnijih suseda. U vekovima koji su nastupili posle slavnih Solomonovih podviga, odvijala se duga borba Jevreja koja je za cilj imala ouvanje sopstvenog jedinstvenog identiteta i nezavisnost od strane dominacije. Do godine 928. pre nove ere, ujedinjeno Izrailjsko carstvo se podelilo na dva dela: na ostatak samog Izrailjskog carstva, sa centrom u Samariji, i na novo carstvo, Judeju. Dvesta godina kasnije, 722. g. pre nove ere, Izrailjsko carstvo porazili su ratoborni Asirci iz Mesopotamije, i posle masovnih deportacija i pokolja zemlja je ostala gotovo pusta. Iako je Judeja u meuvremenu postala vazalna asirska drava, i ona je na kraju pala kao rtva osvajaa sa Istoka, Vavilonjana, godine 587. pre nove ere. Tom prilikom ne samo da je Jerusalim opustoen, nego je i Solomonov hram bio razoren. Na hiljade ljudi odvedeno je iz Judeje u Vaviloniju, gde su ostali u progonstvu vie od pedeset godina. Onda se iznenada, to je vrlo tipino za deavanja u tom podruju, itava situacija promenila: veliki deo te oblasti, ukljuujui Judeju i Vaviloniju, osvojio je 539. g. pre nove ere velikoduni persijski car Kir Veliki, koji je ubrzo posle toga jevrejskim izgnanicima dozvolio da se vrate kui. Povratak iz progonstva Nema sumnje da ove godine nisu bile ba najsrenije vreme za mnoge Jevreje, kao to moemo da prosudimo po potresnim reima iz Psalma 137, ali ivot u Vavilonu verovatno nije bio previe teak, jer se povratak iz progonstva odigravao u talasima

tokom nekoliko stotina godina. Mnogi Jevreji bili su izloeni stranim religioznim idejama, pod uticajem svojih bivih vavilonskih osvajaa i onih koji su praktikovali sofisticiranu zoroastrejsku religiju, pa su mnoge tako usvojene ideje kasnije imale veliki uticaj na jevrejsku religioznu misao. Ovaj strani uticaj je posebno primetan kod lanova raznih jevrejskih sekti koje su se razvile tokom narednih vekova, sve do vremena svitaka sa Mrtvog mora. Meutim, kada su se Jevreji vratili u Judeju, Persijanci su se pokazali kao dobroudni vladari, pa su im dali mnoga graanska prava i verske slobode. Do 516. g. pre nove ere, na primer, Jerusalimski hram je bio ponovo izgraen i osvetan, i to uglavnom o persijskom troku, to je dovelo do tzv. perioda Drugog hrama koji e biti centar nae panje u preostalom delu ovog poglavlja. Prorok Jezdra (Ezra) je poveo jo jedan talas izbeglica iz Vavilona oko 458. g. pre nove ere, a smatra se da je bio ukljuen i u izuzetno vaan posao oko pripreme i kanonizovanja onih pet knjiga, ponekad nazivanih Petoknjije, koje sainjavaju Toru, i koje od tada predstavljaju temelj jevrejskog ivota. Mada izgleda da je Jezdra usvojio veoma pomirljiv stav prema onim Jevrejima koji su tokom perioda progonstva ostali u Judeji, prorok Nemija, koji je bio aktivan nekoliko decenija kasnije, bio je daleko manje tolerantan prema njihovim verskim i moralnim nazorima. On je uveo mnoge verske reforme sa ciljem da oisti zemlju od polupagana Jevreja, a takoe je i svom snagom prionuo na posao jaanja odbrambene moi Jerusalima, zapoinjanjem serije graevinskih projekata, koji su ukljuivali i obnovu velikih gradskih zidina. Autonomija Judeje Iako su nominalno bili pod persijskom vlau, stanovnicima Judeje je, bez obzira na to, bilo dozvoljeno da se organizuju kao posebna verska i politika zajednica. Ono to je za nau priu veoma vano, jeste to da je ba u tom periodu dananje nasledno zvanje prvosvetenika poinjalo da dobija svoj izuzetni znaaj: sva unutranja vlast u Judeji je bila skoncentrisana u rukama ove linosti, koja ne samo da je bila doivotni vrhovni voa u verskim pitanjima, nego je i de facto bila doivotni dravni poglavar. Ova situacija se nastavila ak i kada je dolo do promene vlasti, poto je Persijska carevina bila poraena pod naletima armija Aleksandra Velikog. Pod grkim osvajaima je politika autonomija stanovnika male drave Judeje, kako je zemlja tada nazvana, postala jo vea, ali su njihova jevrejska braa u drugim podrujima, koja su nekad bila deo starog Izrailjskog carstva, sada tamo bili u manjini, i nisu bili u tolikoj milosti. Mada su se u mnogo emu razlikovali, persijski, a sada i grki upravitelji Judeje, imali su jednu zajedniku crtu: viziju ogromne carevine koja bi se odravala uz pomo jedinstva jezika, obiaja i kulture. Dok je Aleksandar napredovao preko Srednjeg istoka na svom putu ka granicama Indije, za njim su stizali karavani doseljenika koji su osnivali i gradili mnoge gradove, s ciljem ostvarivanja upravo ovih helenistikih ideala. Nakon Aleksandrove iznenadne smrti 323. g. pre nove ere, teritorija koju je on osvojio biva rascepkana posle kratke, ali krvave borbe meu njegovim vodeim generalima, na nekoliko manjih kraljevstva. Bliski istok je podeljen na dva dela: Egipat i okolna podruja pripala su dinastiji Ptolomeja, dok je Sirija sa delovima Turske i Persije pripala dinastiji Seleukida. Oko uprave nad Judejom, koja se nalazila u nepovoljnom

poloaju izmeu ova dva mona bloka, kao to se i oekivalo, vodila se ogorena borba. U poetku, Judeja je bila pod blagom vlau Egipana koji su Jevrejima dozvolili znatan stepen verskih sloboda; ali, agresivni pohodi istonih Seleukida na kraju su otrgli Judeju iz ruku dinastije Ptolomeja i tokovi jevrejske pobune polako su poeli da se pokreu. Ali tokom celog ovog perioda, i Ptolomeji i Seleukidi snano su podsticali Aleksandrovu viziju helenistikog sveta. Proces je bio toliko uspean da je u vreme ustanka Makabejaca, koji je zapoet 168. g. pre nove ere, najvei deo Srednjeg istoka bio potpuno helenizovan, pogotovo plemstvo i ambiciozna srednja klasa. I Judeja, uprkos svom jedinstvenom verskom i socijalnom statusu u tom podruju, nije bila izuzetak. Moe se rei da je izvestan stepen helenistikog uticaja bio neizbean, jer je veliki deo trgovine sa susednim zemljama obavljan na grkom jeziku - bez izvesnog poznavanja jezika ekonomski opstanak bio bi teak - a sa jezikom su dolazili kultura i obiaji. Da seleukidski vladar Antioh IV Epifan nije bio toliko bezoseajan, vrlo je verovatno da bi Judeja potpuno izgubila svoj jevrejski identitet, a svetska istorija pola sasvim drugaijim putem. Mada je veliki deo jevrejske vie klase u Judeji bio za saradnju sa onima koji su helenizaciju nametali ubrzanim tempom, pod vostvom ovog vladara dolo je do velikih tenzija meu liberalnijim Jevrejima koji su bili za helenizaciju, i hasida, grupe religioznih, konzervativnih Jevreja koje su obini ljudi veoma uvaavali. Ove tenzije uskoro e eruptivno izbiti u jedinstvenom verskom ratu. Prvo podmiivanja... Seleukidski vladar Antioh IV Epifan je bio kontradiktorna linost: veliki despot, okrutan i nepredvidljiv, koji je u isto vreme imao izlive krajnje velikodunosti, kao i sklonost da se drui sa obinim ljudima. Kada je on doao na presto 175. g. pre nove ere na poloaju prvosvetenika Hrama se nalazio poboni Onija III. Onija, koji je bio konzervativac, imao je mlaeg brata koji je, budui prohelenistiki nastrojen, vie voleo da ga zovu Jazon nego po njegovom jevrejskom imenu Joua, ili Isus. Iako je status prvosvetenika bio doivotan, to je zasnovano na starom obiaju jo od vremena Nemije, Jazon je arko eleo da postane prvosvetenik, pa je Antiohu, u zamenu za podrku, obeao veliku sumu novca, kao i to da e uestvovati u Antiohovom projektu helenizacije zemlje. Onija je ubrzo svrgnut sa poloaja prvosvetenika i poslat u progonstvo u Egipat, a Jazon je, kao to je i sam oekivao, zauzeo njegovo mesto. Proces helenizacije je poeo da se ubrzava, mada u poetku nije dolazilo do meanja sa jevrejskom verom. Pa ipak, tokom perioda kada je Jazon bio prvosvetenik, na samo dobaaj kamena od granica Hrama sagraeno je vebalite u grkom stilu, gde su mukarci, po grkom obiaju, vebali bez ikakve odee. Ovo pokazivanje nagih tela bilo je sramno za konzervativne Jevreje, mada se prialo da su mnogi svetenici u Hramu tokom svetih dunosti pravili pauze i s panjom posmatrali gole mladie dok vebaju. (Mada na Bliskom istoku obrezivanje nije bilo specifino jevrejski obiaj, Grcima je ono bilo strano. Mnogi helenizovani Jevreji su zato bili posramljeni pokazivanjem svojih obrezanih genitalija, to je mnoge od njih nagnalo da pokuaju da vetaki "koriguju" oiljke - postupak koji je, pre izuma anestezije i plastine hirurgije, bio bolan i opasan.) A zatim ubistva, pokolji i vladavina terora

Posle nekoliko godina, Jazona je smenio Menelaj koji je takoe podmitio Antioha Epifana da bi mu ovaj dao podrku. Po jevrejskom verskom zakonu, poloaj prvosvetenika mogao je da dobije samo neko ko vodi direktno poreklo od rodozaetnika Arona iz plemena Levi, jo iz Mojsijevog vremena; Menelaj je, meutim, bio iz plemena Benjamina. U oima konzervativnih pobonih Jevreja situacija je bila skandalozna, ali stvari e uskoro postati jo gore. Radei slono sa svojim pokroviteljem Antiohom, Menelaj je 171. g. pre nove ere naredio da Onija III ubiju. U meuvremenu, zbaeni Jazon se nije mirio sa situacijom. Dok je Antioh bio u ratu u Egiptu, Jazon je godine 170. pre nove ere krenuo na Jerusalim i na prepad ga zauzeo. Strepei za svoj ivot, Menelaj se brzo sklonio u tvravu. Antioh je bio van sebe od besa, jer je Jazonovu akciju verovatno shvatio kao direktan izazov svojoj vlasti i lino je poveo pohod na Jerusalim. Dolo je do krvoprolia, a zatim je Antioh, uz pomo pokornog Menelaja, opljakao ogromno blago iz Hrama. Naredne godine je Antioh ponovo krenuo u pohod protiv Egipta koji je bio pod dinastijom Ptolomeja, ali su mu raune pomrsili oprezni Rimljani koji su, po svoj prilici, bili zabrinuti zbog mogunosti da im se poremeti isporuka itarica iz Egipta, kao i zbog rastue snage Seleukidske carevine. Naredili su Antiohu da Egipat ostavi na miru, ili da snosi posledice. Kako to siledije obino i rade, on je svoj bes iskalio na nesrenim stanovnicima Judeje. Antioh je sada odluio da jo okrutnije sprovede svoj plan helenizacije tog podruja. Na njegovu zapovest zapoeli su pokolji, pljake i razaranja Jerusalima, kao i ostatka zemlje. Svi oni koji su odbili da sarauju, likvidirani su - mukarci su pobijeni, ene i deca prodati u roblje. Gradske zidine koje je ponovo izgradio Nemija su unitene, mada je tvrava u starom Davidovom gradu ojaana i tu su bile stacionirane seleukidske trupe. Gnuanje nad oajem Situacija se i dalje pogoravala. Antioh je prvo naredio da se ukine kult Hrama i zabranio da se Zakon izvrava. Trebalo je da ih zamene paganski kultovi i svi jevrejski obiaji su zabranjeni, pogotovo abat i obrezivanje, pod pretnjom smrtne kazne. Najvea uvreda za Jevreje odigrala se krajem 167. g. pre nove ere kada je u Hramu, na vrhu velikog oltara za prinoenje rtava, podignut paganski oltar, a onda su tu Zevsu prinoene rtve, verovatno svinje, koje su Jevreji smatrali za "neiste" ivotinje. Tada nastaje ono poznato "gnuanje nad oajem", koje e postati lozinka za otpor tokom narednih godina. Nareeno je ne samo u Jerusalimu, nego i u svim judejskim gradovima da se paganske rtve prinose bogovima, a samo posedovanje Tore bilo je kanjivo smru. Tokom ove vladavine terora, mnogi Jevreji su sa velikom hrabrou pruali otpor i ostajali verni svojoj veri i izvravanju dunosti. Meutim, ovi hrabri inovi pasivnog otpora nisu mogli dugo da traju, i da nije bilo delovanja jednog skromnog svetenika i njegovih sinova u gradiu Modinu, judaizam bi bez traga nestao iz zemlje u kojoj je ponikao. Poetak Makabejskog ustanka

Jednog dana 168. g. pre nove ere barjak otvorene pobune je podignut. Kada je izvesni Antiohov inovnik naredio Matatiji, pobonom sveteniku iz Modiina u blizini Jerusalima, da prinese pagansku rtvu, ovaj je odbio da izvri nareenje i pritom je ubio inovnika. Matatija i njegovih pet sinova, Johanan, imon, Eleazar, Juda i Jonatis, zatim su unitili oltar i pobegli u planine. Tamo im se pridruio jedan broj istomiljenika, ali su mnogi od njih pobijeni od strane kaznenog odreda sirijskih vojnika iz Jerusalima, jer su toliko potovali zakone Tore da nisu pruili otpor kada su napadnuti na abat. Sudbina ovih pobonih muenika ojaala je Matatijinu reenost da se odupre Seleukidima i njihovim saradnicima - pa ak i ako je to znailo da e se boriti subotom, ako bude neophodno. Matatiji su se pridrulili mnogi savesni pripadnici sekte hasida "bogougodnih" - koji su dotad strpljivo podnosili situaciju, plaajui ne malu cenu zbog toga. Matatijina grupa je poela da putuje kroz Judeju i da se suprotstavlja Antiohovoj nametnutoj helenizaciji. Ruili su paganske oltare, ubijali Jevreje otpadnike, obrezivali decu i, jednom reju, pozivali na otvorenu pobunu protiv Seleukida. Juda Makabejac i borba protiv Seleukida Posle Matatijine smrti 165. g. pre nove ere, nasledila su ga dvojica od njegovih sinova: imon je postao savetnik za verska pitanja, a Juda vojni zapovednik. Na taj nain Juda je postao voa pokreta otpora i uzeo je ratno ime "Makabejac", za koje mnogi misle da znai "eki" ili "kladivo", moda u smislu da je on ratnik koji udara jako i brzo. Za njega je reeno: "U svojim delima bio je kao lav, i kao lavlje mladune rikao je napadajui svoj plen". Akcije Jude i njegove male grupe pobunjenika u poetku nisu bile spreavane, ali je onda Antioh odluio da preduzme mnogo stroije mere i da poalje veliku vojsku na Judeju. Meutim, Juda se bacio na posao. U Mispi je prikupio sve svoje snage, od kojih je do tada ve bio napravio dobro organizovanu vojsku. Nakon to su se, uz molitvu i post, bili pripremili za bitku, sukobili su se sa sirijskom vojskom u Emausu. Uprkos svim oekivanjima, Jevreji su pobedili zahvaljujui vetoj upotrebi taktike. Ali, Antioh, koji nikad nije priznavao poraz, poslao je 164. g. pre nove ere jo jednu vojsku iz Idumeje; Judine armije su jo jednom, kod Vet-Cura nadomak Jerusalima, pobedile superiorne seleukidske snage. Ubrzo posle toga, Antioh je umro u toku jednog pohoda na istok, pa je izmeu Seleukida i Jude Makabejca potpisano nesigurno primirje. Iskoristivi ovo zatije u borbi, 164. g. pre n. e. Juda preuzima Jerusalim iz ruku simpatizera Seleukida - mada je grad i dalje ostao podeljen jer su seleukidske trupe ostale u tvravi, a prvosvetenik, uzurpator Menelaj, bio je na slobodi. Ipak, Juda je uspeo da oisti Hram i ponovo ga osveta. Stari oskrnavljeni oltar je sruen, a novi je zatim sagraen i donete su nove relikvije. Da li namerno ili sasvim sluajno, ponovno osveenje Hrama se odigralo na isti datum na koji je, tri godine ranije, Antioh oskrnavio oltar prinoenjem paganskih rtava. Ovi dogaaji oznaili su kraj prve faze ustanka Makabejaca. ivot u Judeji se na neko vreme normalizovao: Seleukidi su bili zauzeti na drugoj strani, to je Judi omoguilo da uvrsti vlast u zemlji. Do kraja ovog perioda on je jo bolje utvrdio Hram na brdu, kao i nekoliko drugih mesta u Judeji. Ako je naseobina u Hirbet Kumranu bila, kao to neki misle, vojno utvrenje, moe se pretpostaviti da je ona bila ponovo izgraena i utvrena u njegovo vreme. Pored toga, Juda je preduzeo nekoliko prepada na

susedne teritorije da bi zatitio jevrejske manjine koje su tamo ivele, a esto ih je i vodio natrag u Judeju da se tamo ponovo nasele. U meuvremenu, u Siriji, naslednik trona Antioh V Eupator jo uvek nije bio punoletan, pa se general po imenu Lisija ustoliio kao de facto vladar. Uzevi sada u obzir pozive za pomo opsednutih trupa iz jerusalimske tvrave, on je podigao veliku vojsku i poveo je u bitku protiv jevrejske armije; bitka se odigrala kod Vet-Zaharije, u blizini Jerusalima. Iako su se borile sa velikom hrabrou, jevrejske snage su bile potuene do nogu i inilo se da je neizbean potpuni preokret. Ali, sudbina se tada umeala: Lisija je, zbog domaih problema, hitno pozvan nazad u Siriju, pa mu je bilo dobro dolo da sklopi mir, koji je za Jevreje bio povoljan. Jevrejima je najvanije bilo to to im je konano dozvoljeno da svoju veru ispovedaju onako kako su eleli. Iako e se sukob sa Seleukidima razvlaiti decenijama, ovaj ustupak nee biti opozvan ni od jednog od kasnijih seleukidskih careva, koji e i dalje biti nominalni upravitelji Judeje. Sada se, meutim, otvorio novi front: meu samim Jevrejima dolo je do bratoubilakog rata izmeu nacionalno orijentisanih pristalica Makabejaca, i helenista. Juda Makabejac protiv prohelenistikih Jevreja Juda Makabejac je sa uticajnih poloaja uklonio sve prohelenistiki nastrojene Jevreje. Ali, oni su i dalje udeli da po svaku cenu ponovo preuzmu vlast. Uskoro su dobili i priliku za to. Novi vladar, Demetrije I Soter, doao je na seleukidski presto 162. g. pre nove ere. Njega su jedno vreme drali kao taoca u Rimu da bi imali uticaj na njegovog ujaka, Antioha IV Epifana, ali je on uspeo da pobegne. Vrativi se u Siriju, polo mu je za rukom da na brzinu okupi dovoljno pristalica i preuzme vlast, pa je pogubio i Antioha Eupatora i Lisiju. Voa prohelenistike frakcije Jevreja, svetenik po imenu Alkim, naravno da je odmah iskoristio priliku da kod Demetrija estoko optui Judu Makabejca da je zlostavljao proheleniste. Pokoleban Alkimovim tvrdnjama, a verovatno i potkupljen, Demetrije je naimenovao Alkima za prvosvetenika i poslao vojsku na Jerusalim. Vojska e zatim na vlast postaviti Alkima i pogubiti uzurpatora Menelaja. Nakon to je Alkim doao na vlast, protiv njega nije bilo mnogo pritubi po pitanjima vere, ak ni od pravovernih Jevreja kakvi su bili pismoznalci i hasidi. Zapravo, verovatno da su Juda Makabejac i njegovi sledbenioci bili jedini koji nisu bili zadovoljni Alkimom. Poto se seleukidska vojska vratila kui, izgleda da je vlast uticala na Alkimovu mo rasuivanja, pa je on, bez razloga naredio pogubljenje ezdesetak ljudi iz grupacije hasida, to je samo doprinelo tome da se i mnogi drugi okrenu protiv njega. Skoro odmah zatim je izbio otvoreni rat izmeu Alkima i Makabejaca. U panici, Alkim je pozvao Demetrija u pomo, pa je jedna vojska poslata u Judeju pod sirijskim generalom Nikanorom. Izgleda da je on bio prilino nesposoban zapovednik, tako da je 161. g. pre nove ere Juda Makabejac desetkovao njegovu vojsku. U cilju da obezbedi to da makabejska struja ostane za stalno na vlasti u zemlji, Juda je sada odluio da potpuno odvoji Judeju od Seleukida. Mada nije mogao da zamisli krajnje posledice ovog svog poteza, on se obratio za pomo Rimljanima koji su ve bili zabrinuti zbog moi Seleukida. Rezultat Judine poslanice u Rim bio je prijateljski sporazum, koji je obe strane obavezao na uzajamnu pomo u sluaju rata. Ali na nesreu za Judu, Demetrije je brzo poslao veliku vojsku na Jerusalim u jesen 161. g. pre nove ere, pre

nego to je rimska pomo mogla da stigne. Videvi tu ogromnu vojsku, Judini vojnici su se uspaniili i mnogi su se dali u bekstvo. Oni koji su ostali borili su se hrabro, ali su pali na bojnom polju zajedno sa samim Judom. Jonatisov uspon do vlasti Judu Makabejca su nasledila dva njegova preostala brata, imon i Jonatis, i od ove dvojice Jonatis je preuzeo vostvo nad nacionalistikim snagama. Odmah posle toga, pobednika prohelenska grupacija, sa svojim seleukidskim pokroviteljima, zahtevala je izvesnu osvetu nad nacionalno orijentisanom grupacijom. Poto su brojano bili veoma oslabili, Makabejci su iz Jerusalima i ostalih gradova pobegli u unutranjost zemlje, gde su poeli da ponovo prikupljaju ljudstvo. Neko vreme su se bavili i razbojnitvom, saekujui du puteva bogate putnike i pljakajui ih. U meuvremenu, seleukidski predstavnik Bakhid je reio da ojaa upravu nad Judejom, pa je utvrdio gradove kao to su Jerihon, Emaus, Vet-Cur i sam Jerusalim, i stacionirao trupe u njima. Pa ipak, prvosvetenik Alkim nije iveo dovoljno dugo da bi uivao u plodovima pobede. Sredinom 160. g. pre nove ere unitio je zidove unutranjeg dvora Hrama, ali je ubrzo umro od sranog udara, to su mnogi protumaili kao boansku odmazdu za njegovo neverniko delo. Ime sledeeg prvosvetenika nije poznato - ali takav poloaj teko da je ostao nezauzet, s obzirom na vitalnu ulogu koju je njen nosilac imao u jevrejskom civilnom i verskom ivotu. Nije nemogue da je taj anonimni Alkimov naslednik bio neko od sutinske vanosti za sektaku grupu, koja je bila povezana sa Kumranom i svicima, kao to emo videti u X poglavlju. Poto je izgledalo kao da se u Judeji situacija smirila, Bakhid je odluio da se vrati u Siriju. Onda je usledio period od sedam godina (160-153. g. pre nove ere) o kome se veoma malo zna. Moe se pretpostaviti, meutim, da su Makabejci pod Jonatisom sve vreme jaali. Postoje neki podaci da je tokom tog vremena Jonatis osnovao suparniku vladu u Emausu, odakle se njegov uticaj prostirao kroz celu Jedeju, poto preteno aristokratska prohelenistika struja nije imala dubokih korena u narodu. Sama Seleukidija je bila oslabljena krvavom borbom za vlast. Do tada je Jonatis postao snaga koja je morala da se uvaava, i od njega su usluge poeli da trae i suparniki pretendenti na seleukidski presto. Srea se jo jednom okrenula, pa su sada Seleukidi bili ti koji su morali da zauzmu miroljubiv stav prema Jevrejima, da bi ih drali u miru dok se ne srede stvari kod kue. Jonatis postaje prvosvetenik Jedan od rivalskih pretendenata na seleukidski presto bio je i Aleksandar Balas, koji se suprotstavio Demetriju i pokuao da preuzme vlast 152. g. pre nove ere. Poto Demetrije nije bio ba omiljen, on se oajniki trudio da od Jevreja dobije podrku u zamenu za razne povlastice, kao to je doputenje Jonatisu da zadri potpunu vojnu vlast i oslobaanje jevrejskih taoca koji su drani u Jerusalimu. Jonatisu je omogueno i da ue u Jerusalim, pa je on odmah preduzeo korake da utvrdi i grad i njegov Hram. Ne elei da Demetrije dobije podrku Jevreja, Aleksandar Balas je ponudio vie od njega i uradio ono to je, po mnogim strunjacima, bilo od izuzetne vanosti za Zajednicu sa Mrtvog mora naimenovao je Jonatisa za prvosvetenika i poslao mu vladarska znamenja. Uprkos

injenici da, po jevrejskom verskom zakonu, Jonatis nije imao prava da postane svetenik, on je ipak dao da mu se za Sukot (Praznik kolibe) napravi sveana odora, pa je tako i formalno postao poglavar jevrejskog naroda. Posledica toga je bio konani odlazak jevrejske prohelenistike struje sa vlasti. Utisak o veliini moi, koju je sada Jonatis imao u rukama, moe se stei iz injenice da je Demetije odmah pokuao da zadobije njegovu podrku time to je pokuao da nadmai mito, koji mu je ponudio Aleksandar Balas. Ali, njegovi pokuaji su bili uzaludni. Neto kasnije, 150. g. pre nove ere, Demetrije I Soter je ubijen u nekoj bici i vladar je postao Aleksandar Balas. U znak priznanja za podrku Jevreja, on je Jonatisu iskazao veliku ast. Ali, u Seleukidskoj carevini, tek je bio zapoeo dugotrajni proces cepanja drave. Aleksandar Balas je izgleda bio slab i nepopularan vladar, pa su uskoro i drugi poeli da iskazuju svoje pretenzije prema prestolu. Jonatis, koji je bio siguran na svom poloaju u Jerusalimu, neprekidno je koristio borbu za vlast u Siriji da bi ojaao poziciju Judeje i nije imao nita protiv da njegove usluge budu plaene teritorijama, koje su mu zauzvrat bile ustupane. U Seleukidiji, kao rival Aleksandru Balasu, pojavio se Demetrije II Nikator. Uprkos stalnoj podrci zahvalnog Jonatisa, Balas je poraen i pobegao je u Arabiju, gde su ga izdali i ubili. Novi vladar je, naravno, bio besan zbog Jonatisove pomoi njegovom prethodniku, ali nije mogao mnogo da uini za odmazdu, jer Seleukidija vie nije imala onoliku mo. tavie, budui slab, Demetrije je bio prinuen da i dalje, na Jonatisove zahteve, ini ustupke, kao to su pripajanja Judeji jo tri judejske oblasti june Samarije. Jonatisov pad Zamorne i dugotrajne borbe za seleukidski presto sada su ule u novu fazu, mada ovoga puta njihov ishod Jonatisu nee ii na ruku. Jedan sirijski general po imenu Trifon, obrlatio je Antioha, sina Aleksandra Balasa, i postavio ga kao takmaca Demetriju, verovatno s namerom da ga iskoristi kao piona u sopstvenom pohodu na presto. Jonatis, elei da jo vie ojaa poziciju Judeje, krenuo je u pomo Demetriju, koji je obeao da e mu zauzvrat ustupiti sporna utvrenja u Jerusalimu i ostale tvrave u Judeji. Uz pomo svog saveznika, Demetrije je uspeo da ugui pobunu u prestonici Seleukidije Antiohiji, ali je onda glupavo odbio da ispuni zadato obeanje Jonatisu. Onda je Trifon, koga je pratio Antioh, uspeo da osvoji Antiohiju, a Jonatisu je obeao sve ono to mu Demetije nije uinio. Jonatis je opet promenio stranu i zapoeo opasnu igru. Sa bratom imonom je, u ime Trifona i Antioha, pokorio razne seleukidske teritorije, ali je istovremeno, lukavo, tu stacionirao svoje trupe i ojaao svoje prisustvo u nekoliko judejskih gradova. To je zabrinulo Trifona, pa se on na kraju okrenuo protiv Jonatisa. Poto su oni ipak bili saveznici, Trifon je sa vojskom uao u Palestinu i susreo se sa Jonatisom u Skitopolisu. Obojica su iza sebe imali velike vojske. Moda je Jonatis bio previe siguran u sebe, ili je Trifon uspeo da ublai njegove sumnje, uglavnom, Trifon je uspeo da Jonatisa ubedi da raspusti vojsku. Jonatis je sa malom grupom pristalica i sa Trifonom otiao kod Ptolomeja na obalu. Tu je uhvaen, a njegovi ljudi su pobijeni. Poslednji preostao od brae Makabejaca, imon, u Jonatisovom odsustvu je preuzeo vlast u Judeji i spremio se za rat. Poto su i dalje na papiru bili saveznici, Trifon

je u Judeju stigao sa vojskom i Jonatisom kao zarobljenikom. Poslao je poruku imonu u kojoj mu je objasnio da je zarobio Jonatisa jedino zato to mu je ovaj dugovao veliku sumu novca za neke prole usluge, i da e ga rado osloboditi ako mu novac bude isplaen, a Jonatisovi sinovi poslati kao taoci. Verujui mu na re, imon je uinio sve to je od njega traeno. Ali Trifon nije oslobodio Jonatisa, ve ga je ubrzo ubio. Nezavisnost Judeje pod imonom Posle Jonatisove smrti makabejska vojska je i zvanino izabrala imona za svog vou. Svi prvobitno postavljeni verski ciljevi Makabejskog ustanka sada su bili ispunjeni, a jedino to je preostalo je bila potpuna nezavisnost od Seleukida. U meuvremenu, prevrtljivi Trifon je u Siriji otkrio karte i ubio svog mladog tienika Antioha IV. Onda se sam krunisao, ali je i nastavio da se bori protiv Demetrija. Ne iznenauje injenica da je Judeja pod imonom jo jednom promenila stranu i pristala da podri Demetrija, pod uslovom da nezavisnost Judeje bude priznata. Poto mu je pomo bila oajniki potrebna, Demetrije je prihvatio imonove zahteve: godine 142. pre nove ere i formalno je oslobodio Judeju plaanja svih dugova i ukinuo je danak. Zapravo, Demetrije je Judeji priznao punu nezavisnost i, kao to je to u Prvoj knjizi o Makabejcima reeno: "Neverniki jaram skinut je sa Izrailja". imon nije gubio vreme na uvrivanju svojih snaga u Judeji, nego je odmah svog mrtvog brata nasledio na poloaju pravosvetenika i kralja Jevreja. Poslednji znak prisustva strane vlasti u Jerusalimu nestao je sredinom 141. g. pre nove ere kada je poslednji seleukidski garnizon u Jerusalimu zarobljen. Posle toliko mnogo godina krvoprolia usledio je teko steeni period mira i napretka u Judeji, tokom kog se, navodno, imon brinuo i za materijalno i za duhovno blagostanje Judeje. Konano, krajem 140. g. pre nove ere, u znak priznanja za podvige Makabejaca, velika skuptina svetenika i naroda donela je odluku da imon i njegovi potomci treba da zauzimaju poloaje prvosvetenika, vojnog zapovednika i etnarha (vladara) Judeje "sve dok se ne pojavi istinski prorok" (Prva knjiga o Makabejcima, 14:41). Ovaj dogaaj je obeleio osnivanje dinastije Hamonejaca. imonov pad Ali, istorijska deavanja na Bliskom istoku izgleda da nikad nemaju srean kraj. Mada je izgledalo da se celokupna situacija dobro razvija, zato to je usledilo priznanje Rima i drugih okolnih drava, imon se jo jednom upleo u seleukidske poslove. Za vreme svog pohoda protiv Parana, Demetrije II biva zarobljen. Iskoristivi tu situaciju, njegov brat se sam krunisao kao Antioh VII Sidet. U to vreme Trifon je i dalje uporno pokuavao da osnuje svoje kraljevstvo, pa je Antioh VII potraio imonovu pomo, potvrdivi mu sve privilegije dotad date i ponudivi mu jo neke. Uz pomo svog saveznika, Antioh je ubrzo uspeo da porazi i ubije Trifona. A onda, pokazavi tipinu seleukidsku nezahvalnost, povukao je svoja obeanja i ukinuo sve ustupke prethodno obeane Judeji. Da bi bio jo ubedljiviji, s vojskom je krenuo prema Judeji, ali poto nije uspeo mnogo da napreduje, ubrzo se vratio u Siriju. Ali imon nee imati mnogo mira. On je imao jednog izdajniki nastrojenog ambicioznog zeta, Ptolomeja, koji je bio komandant snaga u Jerihonu. Poetkom 135. g.

pre nove ere, pod izgovorom da pravi raskonu gozbu u ast imona i njegova dva sina, Jude i Matatije, on je saekao da se gosti dobro napiju, pa ih je zatim poubijao. Johanan Hirkan I: vreme napretka Johanan Hirkan, jedini preiveli imonov sin, nasledio je zvanja prvosvetenika i judejskog kralja. U poetku je imao dosta uspeha protiv neugodnog pretendenta na presto, Ptolomeja, koji je poraen i prisiljen na progonstvo. Ali, nedugo zatim na sceni su se ponovo pojavili Seleukidi. Antioh VII je 136. g. pre nove ere jo jednom okupirao Judeju, opustoio zemlju i zauzeo Jerusalim. Pokazavi tako ko je glavni, vratio se u Siriju nakon to je zakljuio mirovni sporazum sa Johananom Hirkanom, koji je morao da plati danak, da preda taoce, i da demilitarizuje nekoliko gradova. Mada su Rimljani upozorili Seleukide da se povuku, Judeja je jo jednom postala zavisna od seleukidske Sirije. Hirkan je, iako nevoljno, morao i da uestvuje u jednom seleukidskom pohodu protiv monih Parana koji su u to vreme vladali Persijom na istoku. Ali, na sreu, godine 129. pre nove ere, tokom pomenutog pohoda Antioh umire, pa je pritisak na Judeju popustio. Poto je to odgovaralo njihovim ciljevima, Parani su oslobodili slabog Demetrija II, koji je ponovo zaposeo seleukidski presto. U stvari, Judeja je jo jednom bila potpuno slobodna od seleukidske vlasti. Johanan Hirkan je izvukao korist iz ovog srenog preokreta agresivnim pripajanjem najbliih delova susednih teritorija Judeji. Najvanije je bilo to to je okupirao junu Idumeju i njene stanovnike podvrgao judeizaciji, a takoe je pokorio Samariane i razorio njihov hram na gori Gerizim. Judejska teritorija se do sada znatno uveala. Ova osvajanja, meutim, imala su malo toga zajednikog sa verskim arom koji je prvobitno motivisao Makabejce. Osvajanja su bila inspirisana snovima o politikoj moi. Tokom duge vladavine koja je trajala trideset plodnih godina, Johanan Hirkan je, kao to se moglo i oekivati, zauzimao mesto prvosvetenika, ali u svetovnim stvarima izgleda da je sebe doivljavao vie kao vou, nego kao kralja autokratu, o emu svedoi i jedan natpis na noviu iz njegovog vremena: "Johanan prvosvetenik i ujedinitelj Jevreja". Ovo govori da je on vladao u saradnji sa nekom vrstom narodne skuptene, verovatno prototipom kasnijeg sinedriona. Ono to je moda vano u vezi sa sadrajima nekih sektakih svitaka sa Mrtvog mora, jeste to da u tekstovima istoriara Josifa Flavija stoji da se Johanan izloio neprijateljstvu fariseja, koji su mu se suprotstavili, pa je zato morao da se okrene sadukejima za podrku. To je prvi put da se imena ove dve sekte pominju zajedno, mada Flavije o samim farisejima govori pominjui vreme Jonatisove vladavine. Aristobul I i Aleksandar Janaj: nasilje i agresija Godine 104. pre nove ere, posle smrti Johanana Hirkana, Aristobul, njegov najstariji sin, preuzeo je zvanje prvosvetenika. Johanan je odredio da njegova udovica Aleksandra postane svetovni voa - pojava ene vladara nije bila neuobiajena na Bliskom istoku. Meutim, uprkos elji svog pokojnog oca, Aristobul je Aleksandru bacio u tamnicu, gde je umrla od gladi. Tokom njegove kratke vladavine, u Judeji je donekle nastavljen proces helenizacije, mada su izvorna jevrejska kultura i njihovi obiaji sve vreme podsticani, jer je i Aristobul bio uen da treba da osvoji Galileju i zapone proces judeizacije tog

podruja. A onda, posle vladavine od samo godinu dana, Aristobul je umro u velikim mukama od neke bolesti, koju su mnogi protumaili kao boansku kaznu zbog toga to je ubio sopstvenu majku. Posle smrti Aristobula 103. g. pre nove ere, njegova udovica Salome Aleksandra je oslobodlila Aristobulovu zatoenu brau, a najstarijeg od njih, Aleksandra Janija, poznatijeg kao Aleksandra Janaja, nainila je prvosvetenikom i udala se za njega. On je bio ratoboran vladar eljan krvi i njegova vladavina je poznata po stalnim ratovima, koje je obino on sam zapoinjao. Nije bio uvek uspean, i posle jednog katastrofalnog sukoba zamalo da Judeja bude pripojena Egiptu. Vladavina Hamonejaca je postajala sve vie despotska, i sve se vie udaljavala od poetnih pobonih ciljeva Makabejske pobune. Sve to su primeivale razne verske sekte u Judeji, a nemir se naroito oseao meu populistikim farisejima, koji su se ak usudili da dovedu u pitanje Aleksandrovo naimenovanje za prvosvetenika. Jednom prilikom, kada je on tokom vanog Praznika kolibe (Sukot) prisustvovao rtvovanju u Hramu, uesnici su poeli da ga gaaju jednom vrstom limuna i da mu se rugaju. Sav pobesneo, Aleksandar je svojim plaenicima naredio da napadnu masu. Tom prilikom pobijeno je oko est hiljada ljudi. To je bio zlokobni znak. Neto kasnije, tokom jo jednog agresivnog pohoda protiv susednih drava, Aleksandar je saekan u zasedi i jedva je izvukao ivu glavu. Iako je na kraju uspeo da stigne do Jerusalima, u njega je uao kao begunac. U to vreme, neprijateljstvo prema njemu dostiglo je vrhunac i izbio je otvoreni sukob. Fariseji i drugi njegovi suparnici podigli su vojsku da bi se borili protiv njega, i tako je otpoeo krvavi sukob koji e trajati est godina. Godine 88. pre nove ere frakcija protiv Aleksandra je uradila ono to je u to vreme bilo prirodno: pozvala je u pomo seleukidskog vladara Demetrija III. Uz pomo vojske iz Sirije, Aleksandar Janaj je teko poraen i jedva je izvukao ivu glavu. Onda se, iznenada, njegova srea preokrenula. Mora da su Jevreji, koji su eleli da ga se otarase, shvatili da e sada ponovo biti pod vlau Seleukida, pa su odluili da je ipak bolje da ive slobodni u jevrejskoj dravi pod Hamonejima, makar i pod Aleksandrom Janajom. Mnogi od Aleksandrovih protivnika sada su promenili stranu, i Demetriju nije preostalo nita drugo osim da se vrati u Siriju. Aleksandar je ubrzo porazio preostale pobunjenike, pa je nakon poslednje bitke odveo zatvorenike nazad u Jerusalim. Tu se on uasno osvetio svojim neprijateljima, jer je, po Josifu Flaviju, u centru grada bilo razapeto oko osam stotina njih, dok je on, u isto vreme, pijanio sa svojim ljubavnicama. tavie, prialo se da su rtve bile prisiljene da posmatraju pokolj svojih ena, kao i dece, pre nego to su i oni sami bili poubijani. Ono to je vano za razumevanje nekih aluzija iz svitaka sa Mrtvog mora, jeste to to se veruje da su mnogi meu rtvama Aleksandrove odmazde bili fariseji. Preostali deo Aleksandrove vladavine obeleen je mirom u zemlji, zato to su mnogi od njegovih protivnika u strahu pobegli u progonstvo, gde su ostali sve do njegove smrti. to se tie situacije izvan Judeje, tu su se, kao i obino, i dalje sklapali poslovi. Iskoristivi to to je Seleukidsko carstvo bilo na izdisaju, Aleksandar je krenuo u pohode protiv Nabatejaca i u oblasti koje su se nalazile istono od reke Jordan. Verovatno je na kraju umro od bolesti na jednom od tih pohoda, 76. g. pre nove ere. Pri kraju njegove vladavine, Judeja je dostigla svoj teritorijalni maksimum: prostirala se od jezera Merom na severu, pa sve do Idumeje na jugu. Tokom ovih osvajanja, Aleksandar je pokorio mnoge grke gradie du mediteranske obale i na istoku

Jordana. Stanovnici tih gradova obino su bili prisiljavani da prime jevrejsku veru i obiaje, a oni gradovi koji bi odbili da se pokore, bili su razoreni - to je, ironinom igrom sluaja, bilo neto potpuno suprotno od politike helenizacije Antioha IV sto godina ranije. Salome Aleksandra: mir u zemlji i van nje Posle smrti Aleksandra Janaja, dvostruka udovica Salome Aleksandra je postala svetovni vladar i proglasila je svog najstarijeg sina Hirkana za prvosvetenika. Nasuprot podrci koju je njen pokojni mu pruao sadukejima, sekti aristokrata, Aleksandra je bila naklonjenija farisejima, pa ih je ukljuila u upravljanje zemljom. Zbog ovoga, fariseji su u svojim spisima njenu vladavinu proglasili svojevrsnim zlatnim dobom. U stvari, po Flaviju, fariseji su zapravo upravljali zemljom, pa su se ubrzo i obraunali sa svojim starim neprijateljima. Ali, iznad svega, tokom Aleksandrine vladavine mir je vladao i u zemlji i van nje, i inilo se da je to bilo vreme napretka. Aristobul II i Hirkan II: osvajai na vidiku Posle smrti Aleksandre Salome 67. g. pre nove ere srea je polako poela da naputa Hamonejce jer je situacija postajala sve gora i cela zemlja je potonula u bedu. Aleksandra je elela da je nasledi njen najstariji sin, Johanan Hirkan, koji je ve bio prvosvetenik, ali to je bilo tipino za Hamonejce, njegov mlai brat Juda Aristobul je imao sopstvene ambicije. U njegovoj nameri da doe na vlast pomogli su mu nezadovoljni lanovi sekte sadukeja. Aristobul je u jednoj bici porazio Hirkana, nakon to su mnogi nepouzdani ljudi promenili strane. Hirkan se predao i inilo se da je rado pristao da se odrekne svog poloaja, pod uslovom da mu ostave sve prihode koji su mu pripadali. Josif Flavije o njemu pie da je bio slab i ravnoduan ovek, pa su mu tako uslovi ove pogodbe izgleda i odgovarali. Ali iako je Juda Aristobul II preuzeo i dravnu i versku vlast, to nije bio kraj deavanja, jer su i drugi prevrtljivci poeli da se pojavljuju kao leinari to se okupljaju oko umirue ivotinje. Tadanji vojni zapovednik Idumeje bio je Antipater, otac budueg Iroda (Heroda) Velikog, i on je shvatio da je za njega bolje da vrhovni vladar bude slabi Hirkan, nego aktivni Aristobul. Odmah je poeo da sa Hirkanom kuje zaveru da obori Aristobula. Da bi podstakao svoju idumejsku vojsku, Antipater je obeao nabatejskom kralju Aretu da e mu vratiti neke teritorije, ako mu ovaj u vojnom smislu pomogne. Aristobul je bio poraen u bici. Mnoge od njegovih trupa i mnogi ljudi iz naroda promenili su stranu, a sam Aristobul je pobegao u Hram, gde je bio opkoljen. I stvari bi moda takve i ostale, na mrtvoj taki, podseajui na Menelajevo vreme, da se na judejskoj politikoj sceni nije pojavio jo jedan moan igra. IV poglavlje JUDEJA POD RIMSKIM JARMOM

Tokom proteklih decenija mo rimske republike postepeno se poveavala, jer se njena teritorija brzo proirivala usled osvajanja Julija Cezara i njegovog suparnika Pompeja Velikog. Igrom sudbine, dok su se Aristobul i Hirkan meusobno borili, veliki general Pompej nalazio se u istom podruju. On je upravo bio postigao veliku pobedu nad Mitridatom iz Pergama, pa je veliki deo Anatolije i delove Sirije pripojio je Rimu. Pompejev predstavnik Skar, koji je bio stacioniran u Siriji, uao je u Judeju i pokuao da po starom rimskom obiaju iskoristi situaciju. Bez mnogo oklevanja, i Aristobul i Hirkan pokuali su da pridobiju rimsku podrku za svoju stvar. U poetku je Pompej podravao Aristobula, koji je u tom trenutku bio jai. Ali, onda se rimskom generalu, koji je poeo da razmilja na isti nain kao ranije Antipater iz Idumeje, uinilo da e za njega biti korisnije da podri slabijeg Hirkana. Posle izvesnog otpora, Aristobul se predao Pompeju ali, to i nije za uenje, Aristobulove pristalice u Jerusalimu nisu elele mir. Godine 63. pre nove ere oni su se povukli u utvreni Hram i tu zabarikadirali, dok su drugi stanovnici grada otvorili kapije osvajaima. Pompej je vie od tri meseca morao neprestano da opseda Hram, jer su se masivni zidovi pokazali izuzetno jakim, uprkos mainama za razbijanje zidova koje su dovuene specijalno za tu svrhu. To to se dogodilo kada su rimske trupe provalile unutra, bio je uasan nagovetaj onoga to e se dogoditi samo sto godina kasnije. Josif Flavije pretpostavlja da je u masovnom pokolju pobijeno preko 12.000 ljudi, i da su ak i svetenici u Hramu poseeni dok su obavljali svete dunosti dnevnog rtvovanja. Odmah posle toga, Pompej je uao u "svetinju nad svetinjama" ali se, za to doba, pokazao izuzetno suzdranim: nita u njoj nije dirao. Nije bilo pljake Hrama i dozvoljeno je da se rtvovanja i dalje nesmetano obavljaju. Mnogi od Aristobulovih ratnih pomagaa su bili pogubljeni, a njihovo vlasnitvo konfiskovano, mada je Hirkan II bio ponovo postavljen za prvosvetenika. Meutim, judejska teritorija je znatno smanjena, a zauzeti gradovi su stavljeni pod direktnu rimsku upravu, iako se sam Pompej nije mnogo meao u unutranje jevrejske stvari. Ovo je bukvalno oznailo kraj nekada ponosne dinastije Hamonejaca, jer Judeja je sada bila samo rimska vazalna dravica pod pokroviteljstvom sirijskih namesnika. Ne treba se uditi to je u godinama pontifikata Hirkana II dolo do daljeg opadanja Judeje i Jevreja. Gabinije, rimski prokonzul u Siriji, morao je da se nosi sa problemima koje mu je stvarao Aleksandar, jedan od Aristobulovih sinova, da bi ga na kraju ipak porazio. tavie, Rimljani su podstakli vane administrativne promene unutar Judeje: poloaj Johanana Hirkana II kao prvosvetenika ogranien je na Jerusalim, dok je tokom jednog perioda ostatak zemlje bio podeljen na pet oblasti, kojima su vladali razliiti saveti aristokrata. Nekoliko novih buna, koje su vodili Aristobul i njegov drugi sin Antigon, Rimljani su brzo uguili. Jedno vreme je rimska vlast bila okrutna: Gabinijev naslednik, pohlepni Kras, konfiskovao je zlato u vrednosti veoj od 200 talenata, kao i dragocenosti iz Hrama u vrednosti veoj od 8000 talenata. Meutim, stvari su poele da se kreu nabolje u periodu posle rimskog graanskog rata koji je doveo do Julija Cezara na vlast. Hirkan II je mudro podrao Julija Cezara protiv Pompeja i zbog toga je bio bogato nagraen: njegova zvanja judejskog etnarha i prvosvetenika bila su potvrena i Cezarovim dekretom uinjena naslednim, a znaajni ustupci i prava bivaju zagarantovani Jevrejima. Pa ipak, Hirkan II je samo

nominalno bio vladar, jer je sada Antipater iz Idumeje, koji je takoe podrao Cezara, imao pravu vlast u zemlji. Antigon i kraj vladavine Hamonejaca Aristobulov sin Antigon je iskoristio nemire u rimskom svetu prouzrokovane ubistvom Julija Cezara, pa je 40. g. pre nove ere podrao jedan napad na Judeju koji su izvrili Parani, njegovi saveznici. Oni su na juri bili zauzeli zemlju, uhvatili Hirkana II i na njegovo mesto postavili Antigona. Tokom jednog kratkog perioda (40-37. g. pre nove ere), ovaj uzurpator je uspeo da se, uz njihovu pomo, odri kao prvosvetenik i kralj Judeje. Jadnome Hirkanu II Antigon je odgrizao ui, to je ovoga spreilo da ikada vie bude prvosvetenik - jevrejski verski zakon zahtevao je da svetenici ne smeju da imaju fizike nedostatake. Antigon je uskoro, kao to se moglo i pretpostaviti, doao u sukob sa Irodom, sinom ubijenog Antipatera, koji je i sam gajio ambiciozne planove. Nekoliko godina pre toga, Marko Antonije je Iroda postavio za tetrarha Judeje, pa je ovaj na svaki nain nameravao da ponovo zadobije taj poloaj. ak i posle smrti svog zatitnika iz Egipta, posle sudbonosne bitke kod Aktijuma, Irod je otiao u Rim i zatraio pomo od Avgusta Cezara, neprijatelja Marka Antonija. Kao to se moglo i oekivati, i Cezar i Senat proglasili su Iroda za kralja Judeje, videvi u njemu ili korisnog saveznika, ili piona, mada e proi nekoliko godina pre nego to e on uspeti da se domogne prestola u Jerusalimu. Posle krvavog pohoda kroz Judeju godine 37. pre nove ere, Irod je konano uspeo da vlast u zemlji preotme od Antigona i njegovih pomagaa Parana. Antigon je bio uhvaen i, po nalogu Iroda, odmah pogubljen od strane Rimljana i to je bilo prvi put da su Rimljani pogubili vladara jedne strane zemlje. Tako je umro i poslednji od nekada monih Hamonejaca. Irod Veliki: paranoja i pogubljenja Kada se jednom domogao vlasti u Judeji, Irod je odmah preduzeo korake da eliminie svu preostalu opoziciju svojoj vlasti. Poto je bio Idumejac iz meovitog braka, u oima pobonih Jevreja Irod nije bio pravi Jevrejin, pa je morao da se pomui da, promiljenom upotrebom terora i ustupaka, nad Jevrejima stekne kontrolu. Irod je sigurno patio od hronine paranoje, jer nije verovao nikome ko bi eventualno mogao da bude pretnja njegovoj vlasti, pa ak ni lanovima sopstvene porodice. S bolesnom pravilnou, pogubljivao je ljude bez ikakve grie savesti. Prvi koji je doiveo ovu sudbinu bio je svrgnuti Aristobul II, koji je ubijen 34. g. pre n. e.; Josif, mu njegove sestre Salome, pogubljen je godinu dana kasnije. U narednoj deceniji Irod je pogubio nesrenog Hirkana II (30. g. pre n. e.), svoju drugu enu Marijamnu (29. g. pre n. e.) i Kostobara, drugog Salominog mua (27. g. pre n. e.), da pomenemo samo njih nekoliko. Ako ni bliski roaci nisu bili sigurni, kakvu li su zatitu mogli da oekuju ostali smrtnici od njegovih, nadaleko poznatih, bezobzirnih postupaka? Iako pria o pokolju nevinih koja je povezana sa roenjem Isusa nije istorijski tana, takvo delo bilo bi sasvim tipino za Iroda. Moda po ugledu na Avgusta Cezara, koji je od Rima napravio raskoan grad sa mermernim hramovima i palatama, Irod je bio preduzeo nekoliko velikih arhitektonskih

projekata. U prvim godinama svoje vladavine organizovao je ponovnu izgradnju Jerusalima, koji je bio veoma oteen tokom ratnih pustoenja. Pored toga to je za sebe sagradio velianstvenu palatu, godine 20. pre nove ere, on postaje inicijator velike obnove Hrama, ime je eleo da zadobije popularnost kod jevrejskog naroda - mada je taj projekat zavren mnogo godina kasnije, posle njegove smrti, 63. g. nove ere. Irod je vodio rauna da ne povredi oseanja Jevreja, ali je takoe, kad god je to mogao, unapreivao helenistiku kulturu i obiaje, gradei irom Judeje pozorita, amfiteatre i hipodrome za gentile, tj. nejevreje. On je uvek bio svestan toga koliko je dugovao Rimljanima, pa je paljivo negovao pokroviteljstvo Avgusta Cezara. Cezar mu je zauzvrat dodelio velika okolna podruja, ime se Judeja teritorijalno proirila. Da bi zatitio granicu Judeje od arapskih upada, obnovio je mnoga utvrenja i izgradio lanac tvrava, koji e kasnije biti od velike vanosti Jevrejima u njihovim bunama protiv Rima. Upravo tokom tih buna, mogla je naseobina u Kumranu da ponovo bude naseljena, pogotovo ako prihvatimo pretpostavku da je ona funkcionisala pre kao vojno utvrenje, nego kao verska institucija. Kako se njegova vladavina bliila kraju, Iroda su poele da mue beskrajne, komplikovane politike intrige u palati. Sledio je jo jedan talas pogubljenja, pa su i Aleksandar i Aristobul, njegovi sinovi iz prvog braka, udavljeni godine 7. pre nove ere. U poslednjim mesecima ivota, Irod je bio na pravim mukama, bolestan, i skoro da je poludeo - naredio je da Antipatera, njegovog sina, pogube svega nekoliko dana pre nego to je umro, i tri puta je menjao testament kojim je odreivao ko e mu biti naslednik. U Jevrejskom ratu Josif Flavije je dijagramski opisao Irodove muke poslednjih dana ivota i njegovu neumoljivu okrutnost. Znajui da ga narod verovatno nee aliti, naredio je da se sve stareine gradova i sela u zemlji zatvore, i da svi oni budu ubijeni u trenutku kad on umre, da bi u dravi imali zbog ega da ale. Na sreu, njegova milosrdna sestra Salome uspela je da sprei ovu tragediju i oslobodi ove taoce pre nego to su vojnici zadueni da izvre ova uasna nareenja saznali za Irodovu smrt. Irod je konano bedno i jadno umro u Jerihonu u prolee 4. g. pre nove ere. Njegovo kraljevstvo podeljeno je izmeu njegova tri sina: Iroda Antipa, Arhelaja i Iroda Filipa, koji su bili naimenovani za tetrarhe svojih teritorija. Irodova dinastija Trojica sinova koji su rimskim naimenovanjem nasledili razliite delove Irodovog kraljevstva, bili su skup sasvim razliitih linosti. Najmanje grozan od te trojice je bio Filip (4. g. pre nove ere - 34. g. nove ere), kome je dodeljena oblast severozapadno od Galileje, poznata kao Trahonida. Kasniji rabinski spisi ga opisuju kao blagog i miroljubivog oveka, koji je bio i poboan i voljen od naroda. Njegova vladavina, koja je protekla bez ikakvih uzbuenja, kada je posmatramo u vezi sa svicima sa Mrtvog mora, nije bila od znaaja. Irod Antipa (4. g. pre nove ere - 39. g. nove ere), koji je bio naimenovan za tetrarha Galileje i Pereje, nasledio je neke osobine svog pokojnog oca, mada u manje ekstremnom obliku. Iako je politiki bio manje sposoban od Iroda Velikog, ipak je bio lukav i ambiciozan vladar. On je takoe zapoinjao preterano skupe projekte izgradnje gradova, i njegova prestonica Tiverijada, na zapadnoj obali Genisaretskog jezera, bila je izgraena u grkom stilu i proeta grkim duhom.

Antipa je poznat itaocima jevanelja kao vladar koji je naredio da se Jovanu Krstitelju odrubi glava, pretpostavlja se na zahtev njegove erke Salome, koju je na to nagovorila njena majka Irodija. Ovo je moda uistinu bio pravi razlog Jovanove smrti, jer je Irodija bila poznata kao osvetoljubiva i problematina ena. injenica koja stoji u pozadini ove legende je ta da se Antipa verovatno plaio izbijanja nemira zbog Jovanove popularnosti u narodu, koja je podsticana njegovom otrom kritikom na Antipov raun. Takoe, znamo iz jevanelja da se za Antipa smatralo da je uestvovao u Isusovom suenju, ali da je odbio da se umea - verovatno je ubistvo Jovana Krstitelja ve bilo potkopalo njegovu popularnost u Galileji. Nekoliko godina kasnije, dok je bio u Italiji sa Irodijom i pokuavao da, na njen podsticaj, popravi svoj politiki poloaj, sukobio se sa carem Kaligulom koji ga je optuio za nelojalnost. Znajui Kaligulunu reputaciju, Antipa je mogao da bude srean to je izvukao ivu glavu - mada je izgubio sve svoje teritorije i bio prognan u Lugdunum (Lion) u Galiji. Njegovu bivu teritoriju zaposeo je Agripa, Irodijin brat, kome je ve bila dodeljena i teritorija Filipa, koji je nedavno umro. Poslednji od trojice brae je bio Arhelaj (4. g. pre nove ere - 6. g. nove ere), naimenovan za etnarha najveeg dela starog Irodovog kraljevstva, koje je ukljuivalo Judeju, Samariju i Idumeju. Arhelaj je bio pravi sin svoga oca, jer je bio isto tako surov i tiranski nastrojen, i ogromne sume novca troio je na preskupe i nepotrebne graevinske projekte. Njegova vladavina je prekinuta kada je jedna delegacija stareina Samarije i Judeje otila u Rim, i optuila ga zbog skandaloznog ponaanja i loe uprave. On je bio smenjen i Rimljani su njegovu teritoriju stavili pod svoju direktnu upravu, kao dodatak sirijske provincije, mada je zemlja imala svog guvernera, tj. namesnika ili, kako je kasnije nazvan, prokuratora. Direktna rimska uprava Rimljani su u Jerusalimu, u velikoj kuli Antonija, koja je namerno sagraena u blizini Hrama, stacionirali jake trupe, tako da su mogli efikasno da nadgledaju veliki broj hodoasnika, koji je svake godine dolazio u Jerusalim za Pashu. Od 6. do 41. godine nove ere, kljuni poloaj prvosvetenika je bio pod potpunom kontrolom namesnika, koji bi uvek naimenovali najpopustljivijeg i najkooperativnijeg kandidata - mada je ovo pravo nakratko opozvano tokom vladavine poslednjeg judejskog vladara Agripe I. Ovaj tridesetpetogodinji period direktne rimske uprave bio je u osnovi tolerantan u odnosu na jevrejske obiaje i kulturu, mada su prolomi nezadovoljstva povremeno mogli da se osete kao, na primer, u periodu kada je nasilnik Pontije Pilat bio namesnik. Gledajui unatrag, ovek bi skoro mogao da poveruje da bi sve bilo u redu, ako bi se gledalo uopteno, da nije bilo glupih, bezoseajnih i pohlepnih namesnika koje je Rim bio naimenovao tokom poslednjih nekoliko decenija pre izbijanja Jevrejskog ustanka. Kaligula je na kraju imenovao Agripu I, koji je ve bio vladar teritorija prethodno datih Filipu i Irodu Antipi, za vazalnog kralja nad celim kraljevstvom kojim je nekad vladao Irod Veliki. Tokom tog kratkog perioda (41-44. g. nove ere) dok je on upravljao Judejom i Samarijom, inilo se da ima neke nade za budunost. Tih nekoliko godina predstavljalo je kratkotrajno poslednje zlatno doba, pogotovo za fariseje, ije su snage u Judeji sve vie jaale. Agripu su smatrali za pobonog oveka, koji je revnosno potovao jevrejski verski zakon, mada su neki to videli i kao cinian nain da se stekne popularnost u narodu, jer se on izvan Palestine ponaao kao nejevrejin. S vie obzira, moglo bi se rei

da je Agripa pokuavao da napravi kompromise u jednoj, bez sumnje, tekoj situaciji. Ali kakva god da je bila istina, Agripa je iznenada umro, pa nije imao mnogo vremena da utisne svoj peat u istoriju, bio taj peat pozitivan ili ne. Sunovrat u haos Agripin naslednik, neprikladno takoe nazvan Agripa, imao je samo sedamnaest godina u vreme smrti svog oca, tako da je rimski car Klaudije odluio da Palestinu vrati pod rimsku vlast. Moda je Klaudije mislio da e na taj nain biti u stanju da izbegne politike nemire ili rat u tom podruju, ali ispostavilo se da je to bila katastrofalna odluka. Mnogi od rimskih namesnika tog doba, koji su bili naimenovani u tu prekomorsku slubu, videli su posao u Palestini samo kao ansu da se obogate i steknu veliku mo, a da ih pritom udaljeni Rim gotovo uopte ne kontrolie. Tako da je od 44. g. nove ere, itav jedan niz potpuno neprikladnih namesnika izgleda namerno izazivao Jevreje na pobunu. Poslednjih dvadeset godina pre izbijanja Jevrejskog ustanka, obeleeno je rastuim tenzijama i u samom jevrejskom drutvu. Kao i uvek, postojali su ljudi, pogotovo meu bogatijim plemiima, kojima je odgovaralo da sarauju sa rimskom vlau, iako su ti ljudi imali i svoje neprijatelje. Ovo je bilo vreme fanatizma, i politikog i verskog, mada ih nije bilo lako meusobno razlikovati. Tada je nastao i ultranacionalistiki, ksenofobski pokret poznat kao zeloti, i oni su poeli da pribegavaju terorizmu, kako bi kanjavali one koji su saraivali sa Rimljanima. Zeloti su stvorili urbanu gerilu poznatu kao sikari, ili "ljudi noa" - sudei po svom imenu, Juda Iskariotski je moda imao neke veze sa njima - koji su svoje rtve ubijali naoigled svih, noevima sakrivenim ispod svojih plateva. Po Josifu Flaviju, verski fanatizam je sve vie jaao, podgrevan vizionarima i mesijanskim prorocima. Flavije nam pria da su neki od njih vodili svoje oajne, mada lakoverne sledbenike u pustinju, obeavajui im spasenje kroz pokajanje, dok su oni drugi neprestano drali propovedi protiv Rima i ubeivali ljude da se dohvate oruja i napadnu tirane. ak ni svetenstvo nije bilo poteeno razdora: mnogi bogatiji i moniji svetenici uzimali su novac namenjen siromanima, i ostavljali ih u bedi. Flavije, ak, na jednom mestu kae da je jednom prilikom dolo do uline tue izmeu neodlunog biveg prvosvetenika i njegovog naslednika. Kraa i ucenjivanje bili su uobiajene pojave irom zemlje, to su esto i sami rimski namesnici podravali, jer im je samo bilo stalo da uzmu svoj procenat. Jevrejski ustanak i razaranje Hrama Konano, 66. g. nove ere, cela ta eksplozivna smesa se zapalila i izbio je zlosretni Jevrejski ustanak. Taan uzrok pobune je ostao nejasan, ali su preovladavala dva razliita elementa: gorua mrnja uperena protiv privilegovanih jevrejskih aristokrata, koja je siromane okrenula protiv bogatih, i nacionalistika udnja da se najzad svrgne tiranska i korumpirana vlast Rima. Stanovnici mnogih judejskih oblasti digli su se na oruje i krenuli da divljaju. Rimljani su brzo reagovali i poslali trupe u zemlju. Nezaustavljiva ratna maina Vespazijanovih legija, a kasnije i njegovog sina Tita, obruila se na Judeju, postepeno

krei svaki otpor, da bi poetkom 70. g. nove ere krenula i na Jerusalim, koji je bio glavno uporite zelota. Opsada koja je sledila, trajala je mesecima, i tokom nje su se graani zlopatili pod zavaenim suparnikim zelotskim bandama, i bili izmueni glau i bolestima. Na hiljade ljudi je umrlo jo i pre nego to su Rimljani konano provalili u grad i zapoeli uline borbe. Hram, taj ponos jevrejskog naroda i sredina taka njihove vere, bio je zapaljen. Kraj je stigao za mesec dana, kada je i poslednje uporite zelota razbijeno, i kada su oni preiveli isterani iz svojih skrovita u kanalizacijama i katakombama, da se suoe sa ropstvom i razapinjanjima. Najvei deo grada je bio spaljen do temelja, a velike odbrambene zidine potpuno sruene. Cena u ivotima Jevreja je bila ogromna: nekoliko stotina hiljada ljudi je izgubilo ivote samo u Jerusalimu, a hiljade drugih je pobijeno nasumice u operacijama ienja, koje su kulminirale opsadom i zauzimanjem tvrave Masada 73. g. nove ere. Ovim kratkim pregledom tih uasnih dogaaja jedva da se moe sagledati ta se zaista dogodilo, mada je jevrejski istoriar Josif Flavije taj celokupni nesreni period detaljno opisao u svom delu Jevrejski rat. Bar-Kohbin ustanak Posledice razaranja Jerusalima, pokolj i porobljavanje stotina hiljada Jevreja mora da su ostavili teke rane u zemlji. Mnogi su nastavili da ive tegobno, u potpunom haosu, jer je gubitkom Hrama i njihova verska orijentacija bila ozbiljno uzdrmana. Pa ipak, kako su godine prolazile, normalan ivot je polako poeo da se vraa u zemlju. ovek bi pomislio da je lekcija u vezi sa Jevrejskim ustankom nauena, i da su svi shvatili uzaludnost dizanja bune protiv carskog Rima. Ali nije bilo tako. Drugi kratki ustanak koji je trajao od 132. do 135 g. nove ere, poveo je imon bar-Koseba, poznatiji kao Bar-Kohba. Za njega su neki rabini, ukljuujui i poznatog rabina Akivu, tvrdili da je on onaj oekivani Mesija, ali Bar-Kohba nije uivao optu podrku - mada to nije mnogo uticalo na neizbeni kraj pobune. Ono to je od vanosti po pitanju svitaka sa Mrtvog mora, jeste injenica da se Bar-Kohba kretao u tom podruju, i za neke peine u kumranskoj oblasti se znalo da su ih koristili njegovi sledbenici, jer su izvesni administrativni spisi pobunjenika pronaeni u nekima od njih. Ali iako je Bar-Kohba u poetku imao uspeha u borbi za slobodu, na kraju je poraen i nekadanja Judeja jo jednom je razorena od strane osvetoljubivih Rimljana. Ovoga puta, Jerusalim je sravnjen sa zemljom, a zatim obnovljen kao isto rimski grad i preimenovan u "Helio Kapitolina", a Jevrejima je bilo zabranjeno da kroe u njega. Zakljuak Nekim itaocima ovaj opis istorije Judeje moe da izgleda nepotrebno dugaak, iako sam ja uopteno prikazao samo najvanije dogaaje iz tog perioda. Meutim, ove osnovne injenice treba da omogue itaocima da stvore sliku o tom vremenu - ta slika je veoma vana ako elimo da shvatimo sadraj svitaka sa Mrtvog mora, poto su i oni proizvod tog vremena. Kasnije emo baciti pogled na neke od sektakih svitaka i videti da li u njima ima nagovetaja o tome u kakvim odnosima oni mogu da budu sa dogaajima tokom ovog perioda od dvesta godina. U meuvremenu, kao podsticaj za razmiljanje,

voleo bih da itaoci pokuaju da zamisle kako bi se oni odnosili prema ivotu da su iveli tokom tih godina uasa, ispunjenih unitenim nadama i sveoptom bedom. TRE]I DEO: SADRAJ SVITAKA V poglavlje ODRE\IVANJE DATUMA NASTANKA SVITAKA Poto je mali tim Rolana de Voa postepeno bio prikupio na hiljade rukopisnih fragmenata, poeo je izuzetno sloen posao njihovog identifikovanja i razvrstavanja. Rad je pojednostavljen kada je otkriveno da mnogi fragmenti sadre delove, koji su se mogli prepoznati kao delovi ve poznatih hebrejskih biblijskih tekstova, ponekad sa zanimljivim varijacijama u odnosu na postojee tekstove. Pored toga, meu naunicima je zavladalo veliko uzbuenje kada su shvatili da tu postoje i delovi iz nekoliko tekstova, koji su njima bili poznati, ali koji nisu bili uvrteni u Bibliju - tekstovi koji su spadali u grupu spisa poznatih kao apokrifi i pseudoepigrafi. U najveem broju sluajeva, ovi tekstovi su se kroz vekove prenosili na jezicima kao to su grki, etiopski giz, ili slovenski, pre nego na originalnom hebrejskom ili aramejskom; pa ipak, i ti tekstovi su vrlo brzo bili identifikovani. Iako sada znamo da je preko etrdeset posto tekstova iz kumranskih peina bilo biblijskog ili polubiblijskog porekla, ostatak od ezdeset posto bio je potpuno nepoznat, osim jednog vanog izuzetka, Damakog dokumenta, kome emo se vratiti u VI i X poglavlju. O vremenu nastanka svitaka doneti su odreeni zakljuci, zasnovani na arheologiji kumranskog lokaliteta i, u manjem stepenu, na sadrajima izvesnih tekstova. Odreivanje starosti fragmenata, bez sumnje, bilo je od sutinske vanosti da bi se odredila priroda i znaenje ovih, dotad nepoznatih tekstova. Neki strunjaci nisu u poetku mogli ni da poveruju da su pisani materijali uopte mogli da se ouvaju u jednoj tako nepovoljnoj klimi, pa su tvrdili da su svici ili srednjovekovnog porekla, ili su falsifikati. Ova ekstremna shvatanja sada su jednoglasno odbaena, i prihvaeno je miljenje da fragmenti svitaka potiu iz vremena kasnog perioda Drugog hrama otprilike izmeu 200. g. pre nove ere i 68. g. nove ere, ili pak neto malo kasnije. Meutim, odmah na samom poetku prouavanja fragmenata svitaka, De Voov tim je doneo izvesne veoma specifine zakljuke u vezi sa datiranjem, koji su do dana dananjeg nastavili da izazivaju razne polemike u naunom svetu. Da bismo razumeli ove rasprave, potrebno nam je da razmotrimo kako su strunjaci doli do tih datuma. Kada je re o drevnim rukopisima, postoje dva vrlo vana sredstva za odreivanje starosti: paleografija i radiokarbonska metoda datiranja. Razmotriemo oba ova metoda, jedan za drugim, kao i same datume koji su uspostavljeni za fragmente svitaka, a takoe i primedbe na ovakvo datiranje, koje su se pojavile u nekim krugovima. Paleografija Prouavanje drevnih rukopisa i odnosa meu njima, poznato kao paleografija, jo uvek je vie umee nego nauka, i zavisi u velikoj meri od vetine i iskustva samog paleografa.

Kada ljudi, tokom perioda od nekoliko vekova piu jednim istim jezikom, razne promene mogu da se otkriju u stilu pisanja i nainu na koji su rei napisane. Na primer, mogu se uoiti razne neobinosti u formiranju svakog slova, u debljini poteza koji formira svako slovo, pa ak i u razdaljini izmeu redova. Da bismo razumeli kako se paleografija koristi za odreivanje datuma nastanka nekog rukopisa, razmotriemo jedan nama blii primer. Ako pogledamo neki izbor starih spisa napisanih na engleskom jeziku, mnogi od nas prepoznae takozvani gotiki stil srednjovekovnog pisanja, ukrasni runo pisani kurziv, popularan u XVII veku, ili krasnopis iz viktorijanskog vremena. Mnogi od nas e na taj nain biti u stanju da spise priblino razvrstaju po vremenskom sledu. Kad bismo bili strunjaci, takoe bismo znali da se, na primer, srednjovekovna gotika na razliite naine postepeno razvijala tokom vekova u kojima se upotrebljavala. Mnogi sauvani srednjovekovni spisi sadre neku vrstu datuma. To nam dozvoljava da kaemo da je odreeni stil pisanja povezan sa odreenim istorijskim periodom. to je vie sakupljenih rukopisa koji su datirani, sve je lake ubaciti nov nedatiran rukopis u optu hronologiju, uporeivanjem stila tog nedatiranog rukopisa sa onim primerima za koje znamo datum nastanka. Znai, uopteno govorei, teorija paleografskog datiranja podrazumeva uporeivanje nedatiranih rukopisa sa onim datiranim, i to je ono to su Solomon Birnbaum (Solomon Birnbaum) i Frenk Kros, dvojica istraivaa koji su bili povezani sa svicima sa Mrtvog mora, pokuali da urade tokom pedesetih godina. Ali, tu se pojavio jedan veliki problem: bilo je vrlo malo poznatih primeraka spisa, pisanih hebrejskim ili aramejskim pismom, koji su bili iz istog vremena kao pretpostavljena zbirka kumranskih rukopisa. Jedino to su oni imali na raspolaganju, bio je jedan mali rukopis poznat kao Neov papirus, kao i nekoliko natpisa sa grobova, tako da su bukvalno radili u praznom prostoru. Pa ipak, sa velikom sigurnou karakteristinom za rane kumranologe, oni su tekstove podelili, zasnivajui tu podelu na optim karakteristikama, u tri kategorije i doli su do sledeih moguih perioda: arhajskog, od oko 250. do 150. g. pre n. e, hamonejskog, od oko 150. do 30. g. pre n. e. i irodskog, od oko 30. g. pre n. e. do 70. g. nove ere. A onda, to je bilo zauujue, nastavili su da datiraju rukopisne fragmente u okviru svakog od ovih perioda, po veoma suenom sistemu datiranja koji obino dozvoljava raspon od samo dvadeset pet godina - na primer, Knjiga proroka Isaije smatra se da je prepisana izmeu 125. i 100. g. pre nove ere. Iako jedna opta kategorizacija moe da se prihvati kao grub vodi za relativnu hronologiju ili za relativnu starost grae, zaista je iznenaujue to to su ova dvojica paleografa bili toliko samouvereni, i to su se toliko pouzdali u svoju vetinu - zasnovanu na tako malo potkrepljujuih injenica - da su nastavili da datiraju grau sa tolikom preciznou. Poto je datiranje raznih sektakih tekstova od sutinske vanosti za rekonstrukciju istorijskog porekla Zajednice koja ih je stvorila, nije ni udo to je jedan broj strunjaka estoko osporio njihove nalaze. Oni su isticali da razlike koje su Kros i Birnbaum razaznali u rukopisima, i koje su ih navele na to da dou do tako preciznih datuma, zapravo mogu da navedu na pogrean zakljuak iz raznih razloga, koji unapred iskljuuju da je uopte mogue te razlike koristiti kao osnovu za stvaranje jedne ovako detaljne hronologije. Robert Ajzenman daje jedan koristan primer. Zamislimo jednog osamdesetogodinjeg pisara koji sedi pokraj nekog pisara dvadesetogodinjaka, i obojica

ispisuju neki rukopis. Mlai pisar jo nije potpuno ovladao strukom, i zato bi se moglo desiti da njegov prepis sadri jedan broj nenamernih, ali zbunjujuih, razliitih elemenata rukopisa, iako on, zapravo, pokuava da pie na "moderan" nain. Stariji pisar je uio da pie ezdeset godina ranije, i jo uvek pie na "staromodan" nain koji je nauio kao mladi. Kada paleograf uporeuje ova dva rukopisa, on e skoro sigurno zakljuiti da je rukopis starca stariji od mladievog rukopisa oko ezdeset godina, dok pogreke u mladievoj verziji mogu da se protumae kao savremene novine. A sada zamislite da je i sam stari pisar uio od veoma starog konzervativnog pisara, koji je takoe uio da pie kada je i sam bio mlad. Po ovom scenariju, greka paleografa moe da bude jo vea i moe da ga navede da poveruje da je rukopis, koji je prepisivao stariji pisar, vie od sto godina stariji od verzije mladog pisara, iako su rukopisi zapravo pisani istog dana! Pored ovog problema, takoe se postavlja pitanje da li su neki pisari namerno upotrebljavali ili, pak, oivljavali stara pisma. Ranije smo videli da je gotiko pismo bilo karakteristino za period srednjeg veka, ali ta e paleografi da rade sa, recimo, viktorijanskim oivljavanjem raznih gotikih rukopisa? Ako nemaju nikakve vremenske odrednice na osnovu unutranje logike samog teksta, oni lako mogu da pogreno datiraju spis iz 1880. g. u godinu 1470. Ovo lako moe da bude sluaj sa jednim od runih stilova pisanja pronaenim meu kumranskim materijalom, sa takozvanim paleohebrejskim ili "oblim" pismom, poznatim po tome to je bilo istisnuto od kasnijeg "kvadratnog" pisma, koje je bilo pod aramejskim uticajem i kojim se hebrejski i danas pie. Sektaka Zajednica povezana sa kumranskim rukopisnim fragmentima bila je, bez sumnje, u mnogo emu krajnje konzervativna, pa ne bi bilo neuobiajeno da su neki od njenih pisara namerno pisali arhainim stilom. Ovo je sasvim mogue, ako znamo da je jezik kojim su Jevreji govorili tokom perioda Drugog hrama bio aramejski, koji su oni prihvatili tokom progonstva u Vaviloniji. Hebrejski jezik je izaao iz opte upotrebe, ali se smatra da je kasnije, za vreme nacionalista Makabejaca, dolo do znaajnog oivljavanja njegove upotrebe, a to moe da se vidi i po jeziku tekstova iz kumranskih peina. ta moe da bude prirodnije u takvim uslovima, nego da pisar ovakvih tekstova namerno koristi starije hebrejsko pismo, pre nego ono "modernije", zasnovano na aramejskom? Ne osvrui se na to da li su krajnji rezultati njihovog rada valjani ili ne, injenica je da su paleografi utvrdili i neke vane injenice o tzv. sektakim tekstovima iz Kumrana. Prvo, utvrdili su da nijedan od rukopisa, koji je po pitanju sadraja i smisla povezan sa sektakom Zajednicom, ne potie iz arhajskog perioda (oko 250-150. g. pre nove ere), to je podrazumevalo da Zajednica nije bila stvorila, ili barem nije prepisala rukopise pre 150 g. pre nove ere. Zatim, oni su najstarije sektake dokumente datirali otprilike u period od 100-75. g. pre nove ere - pogotovu onu grupu koja se sastojala od fragmenata Pravilnika Zajednitva iz Peine 1 i Svedoenja iz Peine 4, koje je, sudei po rukopisu, prepisivala ista osoba. Podjednako vaan Damaki dokument (Novi savez u zemlji Damaska) datirali su neto kasnije - u period od 75-50. g. pre nove ere. Vratiemo se kasnije ovom pitanju datiranja pojedinanih rukopisa, ali dovoljno je rei da je od sutinske vanosti pravilno utvrditi vreme nastanka sektakih tekstova, jer neki od njih izgleda da sadre prikrivene naznake o istorijskom poreklu Zajednice. Ako su datumi pogreni, bilo koji zakljuak koji moe da se izvue iz njihovog sadraja, takoe moe da budu pogrean.

Postoji jo jedan, kljuni problem u vezi sa datiranjem svitaka. Izuzev nekoliko nevanih pravnih dokumenata kao to su priznanice i razni izvetaji, nema nijednog originalnog rukopisa - postoje samo prepisi pisara. Ovo ukazuje na to da nijedan od vanih tekstova nije original pisan rukom osobe koja ga je stvarala - svi rukopisi su kasnije kopije. Oigledno je da prepis pojedinog dokumenta moe da bude sainjen u bilo koje vreme posle vremena kada je bio napisan, pa tako moramo da napravimo razliku izmeu mogueg datuma kada je tekst nastao, i datuma kada je prepisan. Znamo da su neki od biblijskih tekstova koji su otkriveni u Kumranu, kao to su Knjiga levitska ili Zakoni ponovljeni, po svoj prilici nastali, ili su spojeni u jedan spis, nekoliko stotina godina pre nego to su njihovi sauvani prepisi napravljeni, i ovo indirektno moe da se utvrdi na razne naine; tako da tu nema nikakvih problema. Meutim, ako ovu injenicu smetnemo s uma, u sluaju nebiblijskih tekstova susreemo se sa tekoama u pokuaju rekonstrukcije istorijskog porekla te sektake Zajednice. ak i ako prihvatimo, na osnovu paleografije, relativno rano datiranje tekstova kao to su Pravilnik Zajednitva, ili Damaki dokument, moramo da imamo na umu da se ovi datumi odnose na vreme kada je sam rukopis prepisan, a ne kada je nastao, to je moglo da se dogodi decenijama pa ak i, mada je to manje verovatno, vekovima ranije. Datiranje pomou radiokarbona Od godine 1950, jo jedan nauni metod, pored paleografije, poeo je da se koristi za odreivanje starosti organskih ostataka - datiranje pomou radiokarbona. Princip je jednostavan. Atomi ugljenika (C) nalaze se u svim ivim biima kao to su biljke i ivotinje, ali postoje tri tipa ovih atoma i svaki tip ima razliitu atomsku teinu. Dva od njih, C 12 i C 13 su stabilni i nisu podloni promenama, dok je C 14 nestabilan i podloan stalnim promenama i raspadanju. ivi organizmi neprekidno apsorbuju C 14 iz atmosfere gde on nastaje, mada se C 14 u ivim biima nalazi samo u minimalnim koliinama, u poreenju sa stabilnim atomima ugljenika - grubo reeno, samo jedan njihov bilioniti deo. Kada jedan organizam prestane da ivi, ovaj proces apsorbovanja prestaje i svaki prisutni C 14 poinje da se raspada. Za arheologe je interesantno to to se, u idealnim uslovima, C 14 raspada prilino konstantnom brzinom. Tokom vremena, prisustvo bilo kog radioaktivnog materijala prepolovljuje se tokom datog perioda - otprilike 5730 godina u sluaju C 14 - pa se tako merenjem odnosa C 14 prema stabilnim formama atoma ugljenika, koji su ostali u mrtvoj organskoj materiji, moe teoretski ustanoviti koliko je vremena proteklo od njegovog nestanka. Ovo je popularno poznato kao radiokarbonska metoda datiranja. Meutim, naunici su ubrzo otkrili i da koncentracija C 14 u atmosferi, gde se on stvara, nije uvek stalna i da brzina kojom ga ivi organizmi apsorbuju varira. Rezultat ovoga je znaajna nepodudarnost u proceni starosti. Ne postoji lak nain da se ovaj problem rei, ali najpouzdaniji metod podrazumeva prilagoavanje datuma dobijenih pomou radiokabronske metode datiranja sa onim datumima ustanovljenim na osnovu dendrohronologije - bukvalno reeno, "merenjem vremena pomou drveta". Svake godine drvo koje raste stvara novi prsten, koji lako moe da se uoi na poprenom preseku stabla, i svaki od ovih, tokom godina, izraslih prstenova - godova,

unekoliko se razlikuje od ostalih, u zavisnosti od klimatskih faktora kao to su koliina kie i temperatura. Preklapanjem sve starijih primeraka kalifornijskih ekinjastih borova, ustanovljen je kompletan niz datiranih godova koji se prostire unazad 8000 godina. On moe da obezbedi podatke za opte klimatske promene u severnoj hemisferi. Ostali, specifiniji nizovi lokalnih godova, sakupljeni su za delove severne Evrope i za druge krajeve, mada jo uvek nedostaju nizovi za suve oblasti Srednjeg istoka kao to je Egipat, gde nema mnogo drvea. Ali uopteno govorei, godovi obezbeuju prilino taan metod datiranja starih uma za veliki deo Evroazije i Severne Amerike, ako je dostupan dovoljno veliki popreni presek. Odatle je postupak jednostavan: treba izvesti radiokarbonske testove na komadima drveta, pa shodno tome, uz pomo datuma dobijenih dendrohronologijom, podesiti poetne datume dobijene radiokarbonskim datiranjem. Drugim reima, ako se pare drveta koje je po dendrohronologiji staro tano 2000 godina podvrgne testiranju na C 14, i ako rezultat pokae neslaganje od 200 godina, datum dobijen uz pomo C 14 moe da se podesi ili pak promeni, tako to e se ovaj stepen varijacije uzeti u obzir. Tako da kada je starost neke kosti ili tkanine procenjena uz pomo radiokarbonskog testiranja, ovaj datum moe da se koriguje poznatim stepenom varijacije. Ovo je osnovni princip koji je u osnovi savremenih datiranja pomou C 14 , mada e naravno uvek postojati i element nepouzdanosti. Oitavanja se obino izraavaju parom datuma, jednim viim i jednim niim, i pretpostavlja se da e prava starost predmeta biti negde izmeu ova dva datuma, ali i oni, iz tehnikih razloga, imaju tanost od samo otprilike 68 posto. Takoe, u nekim sluajevima, materijal e proizvesti dva niza uparenih datuma, kao u listi datiranih rukopisa datoj dole. U svakom sluaju, ovde je vano da se uoe dve stvari: prava starost moe da bude bilo gde izmeu ova dva datuma, i - trenutno ne postoji jednoglasno miljenje oko toga kako da se datumi ustanovljeni uz pomo C 14 izmere s preciznou. To znai da je bilo koji datum ustanovljen uz pomo radiokarbonske metode datiranja, u najboljem sluaju, samo pretpostavka. Rana testiranja uz pomo C 14 bila su nesavrena, i za njih je bio potreban prilino veliki uzorak grae koja se prouava. To je znailo da mnogi mali i dragoceni objekti nisu mogli da budu na ovaj nain datirani bez nepopravljivih oteenja, pa ak i unitenja. Na sreu, pri kraju XX veka razvijen je mnogo efikasniji metod za merenja prisustva C 14: AMS - akceleratorska spektrometrija mase - koji je veoma skup i sloen proces, ali ima dve prednosti. Potrebna je samo mala koliina grae a, pored toga, ovaj metod je mnogo osetljiviji od onog starijeg pa moe da prui krai raspon datuma. Tokom godina, oba ova metoda su koriena na grai pronaenoj u Kumranu, sa relativnim uspehom. Godine 1952, parii tkanina, u kojima su svici iz Peine I bili umotani, podvrgnuti su testiranju na C 14 i raspon utvrenih datuma je bio od 167 g. pre nove ere do 233. g. nove ere, a stvarna starost procenjena je na 33. g. nove ere. Zbog veliine primerka koji je tada bio potreban, nijedan od dragocenih svitaka nije testiran na ovaj nain. Meutim, sa pronalaskom AMS metode, osam kumranskih rukopisa, kao i neki iz Masade i iz drugih podruja, podvrgnuti su ovom metodu u Cirihu 1990. g. Evo kako, na osnovu metode AMS, izgledaju datumi utvreni za kumranske fragmente pergamenata, u poreenju sa datumima koji potiu od prethodnih paleografskih procena Birnbauma i Krosa.

fragmenti svitaka

merenja C 14

paleografija

Kahatovo zavetanje 388-353. pre n. e. 100-75. pre n. e. Prepisano Petkoknjije 339-324. pre n. e. 125-100. pre n. e. 209-117. pre n. e. Knjiga proroka Isaije 335-327. pre n. e. 125-100. pre n. e. 202-107. pre n. e. Levijevo zavetanje 191-155. pre n. e. kasni II vek/rani I vek 146-12. pre n. e. pre nove ere Knjiga Samuilova 192-63. pre n. e. 100-75. pre n. e. Svitak Hrama 97. pre n. e. - 1. n. e. kasni I vek pre n. e./ rani I vek nove ere Apokrifno Postanje 73-14. pre n. e. kasni I vek pre n. e./ rani I vek nove ere Himne zahvalnice 21. pre n. e. - 61. n. e. 50. pre n. e. - 70. n. e. Dalji testovi na sledeih trinaest fragmenata izvedeni su1994. i 1995. g. u AMS laboratoriji univerziteta u Arizoni. Rezultati su, uopte uzev, potvrdili paleografsko datiranje, ali trebalo bi da budemo oprezni sa ovim jer, kao to moe da se vidi iz gornje tabele, podudarnost izmeu paleografskog datiranja i radiokarbonskog datiranja nije ba velika. Odnos izmeu datiranja radiokarbonom i uz pomo paleografije Pobornici jednoglasnog miljenja da sav materijal iz svitaka sa Mrtvog prethodi hrianskoj eri, bili su oduevljeni ovim rezultatima kada su objavljeni. Doktor Geza Verme je izjavio, onog dana kada su rezultati objavljeni 1991. g., da "najvei deo svitaka datira iz dva poslednja veka pre Hrista", a objavljeno je da su "on i njegove kolege paleografi radosni, zato to su, gotovo u svim sluajevima, oni datumi koje su oni utvrdili i nauno potvreni". S druge strane, naunici kao to su dr Robert Ajzenman i dr Norman Golb, doveli su u pitanje ove trijumfalne tvrdnje o pouzdanosti datiranja. Oni su istakli da veza izmeu datuma ustanovljenih radiokarbonom i onih ustanovljenih paleografijom nije tako pouzdana, kao to bi neki moda eleli, i da se u mnogim sluajevima ovi datumi poklapaju samo marginalno, tako da su rezultati dobijeni paleografijom za datiranje ostataka fragmenata svitaka koji nisu bili datirani radiokarbonom, u najbolju ruku, nagaanje. Ajzenman i Golb nas takoe podseaju da ak i datumi, ustanovljeni uz pomo AMS metoda, mogu da imaju vei stepen greke nego to se ini, jer na koliinu atoma C 14 prisutnih u uzorku moe da utie mnogo tota, kao to je godinja promena atmosferskog C 14 zbog Suneve aktivnosti, ili zagaenje grae tokom rukovanja u modernom vremenu. Takoe, mora se imati na umu da rezultati radiokarbonskih testova samo ukazuju na procenjeni period, u okviru koga je izvor primerka prestao da postoji. Pergament, kakav je korien za svitke, obino se pravio od ovije koe, tako da datumi utvreni radiokarbonom pokazuju kada je ovca ubijena, a ne kada je sam pergament upotrebljen. Ovo je vano, jer pergament nije prikladan za trenutnu upotrebu, ve treba da, kao vino,

ostari nekoliko godina, pre nego to postane pogodan da se koristi kao podloga za pisanje. Pored toga, pergament moe da bude uskladiten na nekom mestu nekoliko decenija, sve dok ga neki pisar konano ne uzme da na njemu pie. Nije nemogue da su neki tabaci pripremljenog, ali neupotrebljenog, pergamenta leali uskladiteni i preko pedeset godina. Ovo je zapravo i bio odgovor strunjaka, pristalica jednoglasnog miljenja, po pitanju te velike nepodudarnosti izmeu radiokarbonskog i paleografskog datiranja za neke od predmeta na gornjoj listi. Uzevi u obzir ove injenice, Golb, Ajzenman i ostali, utvrdili su da su ovi testovi samo ukazali na to da su svici prvobitno napisani u vremenskom razmaku izmeu III i 1 veka nove ere. Ovo nije veliko iznenaenje i ne pomae mnogo u odreivanju istorijskog porekla svitaka, izuzev to jasno potvruje da svici nisu ni srednjovekovni, a ni moderni falsifikati. Razmotrivi ponovo situaciju povodom izvoenja datuma nastanka svitaka sa Mrtvog mora, kako pomou radiokarbonskih testova, tako i uz pomo paleografije, najjai moj utisak je da strunjaci imaju sklonost da manipuliu sa razliitim potekoama, koje nastaju zbog metoda datiranja, u cilju potvrivanja sopstvenih pretpostavki o svicima, odnosno o pitanju ko ih je pisao ili prepisivao. Kao to je jedan naunik rekao, istiu se oni datumi koji potvruju neiju teoriju, oni datumi koji pomalo odstupaju proteruju se u fusnote, a oni koji su potpuno kontradiktorni se odbacuju! DNK podudaranje Postoji i jedna tehnika koju je nauka nedavno stavila na raspolaganje kumranolozima upotreba DNK podudaranja. Ova tehnika, naravno, ne moe da se upotrebljava za datiranje svitaka, ali itekako moe da se pokae korisnom za meusobno povezivanje nekih od brojnih neidentifikovanih fragmenata, ili, pak, za njihovo povezivanje sa onim veim, poznatim delovima svitaka. ak je nagoveteno da jedna dubinska DNK analiza svih fragmenata svitaka moe da pomogne da se grupiu spisi, na bazi srodnikih odnosa izmeu ovaca, ije su koe upotrebljene za pergament. Ovo moe da bude veoma koristan nain da se ree neke od rasprava, koje su se rasplamsale u akademskom svetu, o poreklu svitaka. Ako bi moglo da se uspostavi porodino stablo koje bi pokazivalo odnos izmeu raznih ovaca, moglo bi i da se odredi koji su svici genetski povezani, odnosno koji potiu iz istog stada. Jedan naunik je u ali primetio da emo na kraju znati vie o geneologiji kumranskih ovaca, nego o njihovim tadanjim vlasnicima! Ovo je jedno uzbudljivo otkrie, jer iako mnogi strunjaci veruju da su svici uglavnom bili prepisavani u Kumranu, drugi, poput dr Normana Golba, tvrde, kao to emo kasnije videti, da svici dolaze iz drugih podruja, i da su im mesta nastanka razliita. Ako se predloena istraivanja nastave, ta problematina pitanja e moda, konano, i biti reena. VI poglavlje BIBLIJSKI SPISI

Sada je vreme da detaljno razmotrimo sadraj zbirke svitaka. Ovo poglavlje se bavi najvanijim biblijskim spisima pronaenim u Kumranu, dok e u VII poglavlju biti rei o delima za koja se smatra da su bila stvorena u okviru jedne sektake Zajednice, koju su esto identifikovali kao esene. Poto su svi tekstovi pronaeni u Kumranu sada dostupni naunim radnicima, a nekoliko kompletnih prevoda ve je pripremljeno, konano moemo da razumemo celokupnu kompoziciju zbirke. Kao prvo, sada se zna da je neto malo manje od 80% tekstova napisano na hebrejskom, to se moglo i oekivati, a od onog ostalog je najvei deo napisan na aramejskom, i jedan broj tekstova na grkom jeziku. Taan broj pojedinanih, pronaenih spisa je malo tee proceniti, jer postoji mnogo neidentifikovanih delova koji mogu, ali i ne moraju, da se pripiu drugim, kompletnijim fragmentima. Trenutno stanje stvari je sledee: posedujemo ostatke od oko osamsto etrdeset spisa, iako je konani broj vei, zato to postoje viestruki prepisi nekih tekstova - najvei broj prepisa imaju Psalmi, najmanje trideset devet identifikovanih prepisa. Oni tekstovi, koji su vie puta prepisivani, po svoj prilici su bili od naroite vanosti u to vreme, pa su zato bili i vie traeni. Smatra se da su Psalmi, na primer, bili u liturgijskom smislu vani za mnoge jevrejske grupe i nairoko su prepisivani, dok su drugi tekstovi, kao to je Isaija, bili popularni zbog svoje religiozne poruke. Bazirajui se na svom razumevanju sadraja raznih tekstova, vodei nemaki strunjak Hartmut Stegman je poetkom devedesetih godina svitke podelio u etiri grupe: 33% sektakih tekstova (249 rukopisa), 29% biblijskih tekstova (223 rukopisa), 25% nesektakih tekstova (192 rukopisa) i 13 % neidentifikovanih spisa (96 rukopisa). Nema mnogo neslaganja oko procenta koji je on odredio za biblijsku grau, jer ovo lako moe da se utvrdi i, naravno, vrlo malo toga moe da se kae o neidentifikovanim spisima. Meutim, u vezi sa pojedinim procentima koje je on utvrdio za sektake i nesektke tekstove, trenutno se vode polemike. U ranom stadijumu kumranologije, za skoro sve to nije bilo biblijsko, smatralo se da je po poreklu bilo sektako. Ali, poslednjih godina istraivai su poeli ponovo da paljivo ispituju sadraj, jezik i stil tih, navodno, sektakih svitaka i u nekim sluajevima su doli do zakljuka da spisi, za koje se do tada smatralo da pripadaju Zajednici, zapravo ne bi trebalo da budu direktno povezivani sa njom. Na primer, postoje razliita miljenja o statusu vanog Svitka Hrama - neki misle da je to sektaki spis, dok drugi misle suprotno. Pored toga, iako se jedno vreme smatralo da je kumranska Zajednica bila sastavlja svih sektakih spisa, sada je mogue da da su oni bili spisi ne jedne grupe, ve nekoliko moda povezanih grupa, sa neznatno drugaijim programima. Ne postoji "tana" verzija Biblije Pogledajmo sada tri osnovne kategorije dokumenata pronaenih u Kumranu. Bie najlake i najmanje sporno, ako prvo razmotrimo oblast biblijske grae, mada e ak i ovi tekstovi iznenaditi pojedine strunjake. Bilo da su Jevreji ili hriani, itaoci su danas naviknuti da koriste jedan od savremenih prevoda Hebrejske Biblije koji je zasnovan na standardizovanom hebrejskom tekstu, iako sami prevodi mogu malo da variraju - neki delovi hrianske verzije, poznate kao Stari zavet, moda su prilagoeni da bi se poklopili sa raznim odeljcima citiranim u knjigama Novog zaveta. Pored toga, postoje nepodudarnosti izmeu broja knjiga ukljuenih u Hebrejsku Bibliju usled razliitih

hrianskih i jevrejskih stavova o tome ta se smatra za kanon, jer ak ni razne hrianske crkve nisu jednoglasne oko toga ta treba da se prihvati. Da bismo razumeli ovu situaciju, prvo treba da razmotrimo ta se podrazumeva pod izrazom "kanon". Ovaj izraz potie od grke rei za prav tap, pa odatle znai pravilo ili standard. Kada se to primeni na biblijske tekstove, izraz podrazumeva nepromenljiv izbor spisa koji se smatraju autentinim, boanski inspirisanim i i autoritativnim. Re je prvi put upotrebljena od strane otaca rane crkve, a u vezi sa biblijskim delima, iako se taj pojam, mada ne tako jasno izraen, moe pronai i u mnogim drugim religijama. Poto je rana hrianska crkva stvorila ogroman korpus knjievnosti koja izraava irok raspon gledita, bilo je mnogo nesporazuma oko toga ta bi trebalo, a ta ne bi trebalo da se smatra kanonskim. Kada je jedna posebna struja u okviru crkve obezbedila dominantnu poziciju i pritom poela da samu sebe smatra arbitrom za ortodoksna uenja i spise, jedan broj biblijskih tekstova po njenom miljenju postaje jeretiki i nevredan ukljuivanja u kanon. Ostali tekstovi koji su takoe bili iskljueni, iako nisu smatrani jeretikim, ipak su, u nekom smislu, smatrani sumnjivim. Ovi tekstovi uopteno su nazvani "apokrifi" i "pseudoepigrafi". Apokrifni tekstovi su tekstovi koji su, kao to i originalno grko ime govori, bili skriveni - nisu bili prikladni da se upotrebljavaju kao deo liturgije. U sluaju hrianskog Starog zaveta, takva apokrifna dela su Prie Solomonove, dve knjige o Makabejcima i Knjiga o Tobiji. Pseudoepigrafi, bukvalno "lani" spisi, predstavljaju radove pripisane iz potovanja odreenom autoru, ali oigledno je da ih dotina osoba nije pisala. Jednu poznatu i popularnu zbirku radova u ovoj kategoriji predstavljaju tri Enohove knjige - ali, po svoj prilici, njih nije pisao Enoh, legendarni potomak Adama. Neki od ovih sekundarnih tekstova su prehrianskog jevrejskog porekla, dok su ostali spisi dela rane hrianske crkve, ili ih je ona barem modifikovala. U svakom sluaju, poto se smatralo da su mnogi od apokrifa i pseudoepigrafa vrlo dragoceni, iako se mislilo da su manje merodavni nego "zvanine" biblijske knjige, ipak su razliite hrianske crkve jedan broj ovih spisa ukljuile u Bibliju. Tanah Poto se u ovoj knjizi ne bavimo hrianskim Novim zavetom, trebalo bi da razmotrimo kako se stvarala jevrejska zbirka knjiga poznata kao Stari zavet. Poto uzimamo u obzir i jevrejska gledita o ovoj zbirci knjiga, bie korisno obratiti panju na jevrejski izraz za Stari zavet. Uobiajeno jevrejsko gledite, koje potie jo iz perioda Drugog hrama, jeste da se ova zbirka knjiga moe podeliti u tri kategorije: Tora ili "Nauk", N'viim ili "Proroci" i K'tuvim ili "Spisi". Zbirka je poznata pod zajednikim imenom Tanah, a sama re je nastala zdruivanjem poetnih slova triju grupa knjiga. Od svih njih Tora je bila toliko vana za jevrejski nain ivota da je jo u tom ranom dobu prihvaena kao merodavna. Ona se sastoji od pet knjiga - Postanja, Izlaska, Knjige levitske, Zakona ponovljenih i Brojeva - i zbog toga je u hrianskim krugovima poznata kao Petoknjije, to potie od grke rei za broj pet. Iako je zasnovana na brojnim ranijim izvorima, veruje se da su ove knjige dobile svoj konaan oblik na osnovu uputstava proroka Jezdre, kada su se Jevreji vratili iz vavilonskog progonstva. Drugi deo knjige Proroka izgleda da je bio uoblien do Irodovog vremena, ali trei deo, Spisi, ostao je nezavren jo neko vreme, i nije bilo

dogovora o tome ta bi u Spise trebalo ukljuiti, a ta iz njih iskljuiti. Korpus knjiga koji sada imamo i koji sainjava Tanah verovatno nije bio zavren sve do II veka nove ere, kada se osetila potreba da se iskljue knjige sa hrianskim sklonostima, kao i knjige nadahnute hrianstvom. Kada je sadraj ovog kanona za stalno utvren, postao je poznat kao zatvoreni kanon, dok je onaj koji je dozvoljavao ukljuivanja i drugih, dopunskih spisa, poznat kao otvoreni kanon. Ono to je vano jeste da izgleda vrlo mogue da je kanon jevrejskih bibilijskih knjiga bio jo uvek otvoren u vreme kada je sektaka Zajednica, povezana sa kumranskim nalazima, bila aktivna. Iako je veliki deo sadraja Tanaha dobio kanonski status do vremena kada je zapoeo Jevrejski ustanak 68. g. nove ere, jo jedan inilac morao je da bude utvren pre nego to je sadanji tekst knjiga standardizovan. Verziju koju mi sada imamo zavrila je tek oko IV veka nove ere grupa uenih ljudi i pisara poznata kao masoreti - "prenosioci". Birajui najbolje kopije tekstova do kojih su mogli da dou, ovi ueni ljudi uobliili su te knjige, pronali sistem oznaavanja samoglasnika koji se kod Hebreja ranije nisu videli prilikom pisanja, i podelili knjige na poglavlja i stihove. Ovo je postao standardni tekst Tanaha koji Jevreji i danas koriste, iako najstariji sauvani rukopis potie s poetka XI veka nove ere. Neko vreme pre rada masoreta - svakako u vreme svitaka sa Mrtvog mora - u opticaju je bio jedan broj tzv. recenzija, iako je sveukupni sadraj u osnovi bio nepromenljiv. Izraz "recenzija" korien je da oznai bilo koju verziju teksta koja je putena u opticaj, a razlikovala se od ostalih. Postoji nekoliko razloga za postojanje recenzija. Na primer, odreene verske grupe ponekad dodaju ili izbacuju neke delove materijala da bi bolje istakli sopstveno razumevanje znaenja teksta, ili da bi jasnije zastupali odreenu doktrinarnu tezu. Jo jedan uzrok odstupanja poiva u injenici da su, pre doba tampe, sve knige bile u rukopisnoj formi. Kada je knjiga jednom bila sainjena i zapisana, pisari bi je prepisivali uvek iznova kad god je to trebalo. Poto su pisari bili samo ljudi, ponekad su pravili greke usled umora, nepanje, loeg vida i sl. to je tekst vie puta prepisivan, bio je izvesniji vei broj greaka u njemu. Neki kasniji pisar mogao je da zapazi greku i da pokua da je ispravi najbolje to je mogao - ali nije bilo garancije da e on tekst povratiti u prvobitan oblik. Ako ne bi bio siguran kakav je bio originalni oblik teksta, on bi esto samo prepisivao taj tekst sa grekom. Kumran i samarianske recenzije Sa otkriem kumranske zbirke biblijske grae, rukopisni horizont Tanaha moe da se pomeri unazad u istoriju za vie od hiljadu godina. Jedan od uzbudljivijih uvida, dobijen iz kumranskih biblijskih knjiga, tie se niza recenzija knjiga Tanaha koje su jo bile u upotrebi u to vreme. Oko 60% rukopisa bilo je veoma blizu krajnjem standardu masoretske recenzije, iako su u tim rukopisima ponekad bila sauvana bolja tumaenja, nego to su trenutno dostupna. Prilikom novih prevoenja Tanaha, tamo gde je bilo mogue, kumranski svici su bili od koristi za razne korekcije, na primer u sluaju Isaije. Obino e itaoci videti upuivanja na kumranske rukopise u fusnotama, kao u novoj verziji Amerike jevrejske asocijacije.

Ali, izuzev masoretskog stila recenzije, otkriveno je postojanje jo etiri verzije. Neki od fragmenata svitaka predstavljaju dotad nepoznatu "kumransku" recenziju, sa svojim jedinstvenim tumaenjima to mora da su se prenela preko Zajednice, jer je ona bila povezana i sa drugim sektakim materijalom pronaenim u Kumranu. Zatim, postoje i verzije tekstova koji predstavljaju samariansku Toru. Samariani su bili potomci onih stanovnika severnog carstva Izrailja sa centrom u Samariji, koji su tamo ostali poto su Asirci u VIII veku pre nove ere osvojili zemlju i raselili stanovnitvo. Iako su potovali Mojsijev zakon onako kako je to propisivala Tora, oni su se otcepili od judejskih Jevreja u periodu kasnog Drugog hrama i sagradili sopstveni suparniki hram na gori Gerizim, a imali su i sopstvenu Toru, koja se u nekim aspektima razlikuje od masoretske verzije. Samariansku Toru i sada koristi nekoliko stotina Samariana koji danas ive u Izraelu, pa je ona tako oduvek bila poznata naunicima. Mada se mislilo da su sva odstupanja u samarianaskoj Tori od tradicionalnog masoretskog teksta bila rezultat namerne ideoloke izmene, sada izgleda da je takvih sluajeva bilo mnogo manje nego to se prvobitno mislilo. Ba nasuprot, ini se da verzija Tore koju su Samariani sauvali ne samo da prethodi njihovom raskolu sa judejskim judaizmom, nego je takoe bila koriena irom Palestine, i Jevreji su je prihvatali sve do vremena kada su svici sakriveni u kumranskim peinama. Septuaginta Otkrie etvrtog tipa recenzije Tanaha, izdanje Septuaginte, na originalnom hebrejskom jeziku, izazvalo je najvee iznenaenje meu biblistima. Tokom perioda Drugog hrama u Egiptu je ivelo mnogo Jevreja, naroito oko Aleksandrije. Svakodnevna upotreba hebrejskog jezika u Judeji utrla je, posle perioda progonstva, put aramejskom jeziku, i poto mnogi Jevreji nisu bili u stanju da itaju hebrejske tekstove, pisani su prevodi na aramejskom, sa tumaenjima, poznati kao targumi. S druge strane, aleksandrijski Jevreji su u to vreme govorili gotovo iskljuivo grki jezik, jer je to podruje Egipta, poto ga je osvojio Aleksandar Veliki, postalo gotovo sasvim helenizovano. Mada je mnogo verovatnije da je u stvarnosti Septuaginta bila proizvod prevodilakog rada od nekoliko vekova, postoji legenda da je u III veku pre nove ere jedan od poslednjih egipatskih faraona eleo da za dravni arhiv ima primerak Jevrejske Biblije na grkom, pa je pozvao sedamdesetoro uenih ljudi (ili sedamdeset dvoje) iz Palestine da je prevede. Dobivi ime po tim prevodiocima, kojih je bilo sedamdeset, grka septuagintska verzija Tanaha preivela je do danas, jer je to bila verzija Jevrejske Biblije koju su u poetku podravali oni hriani koji su grki koristili kao svoj biblijski jezik. Septuaginta ima nekoliko znaajnih karakteristika koji je ine vrednim dodatkom za proavanje Hebrejskog Tanaha. Na prvom mestu, u njoj se nalazi nekoliko knjiga koje masoreti ili njihovi rabinski prethodnici nisu smatrali kanonskim, pa tako one i nisu sauvane na hebrejskom. Pored toga, ak i u sluajevima onih knjiga koje se nalaze u obe recenzije, u Septuaginti postoje mnoge varijacije za koje su strunjaci tradicionalno verovali da su nepouzdane - kao rezultat nejasnog i slobodnog stila prevoda. Meutim, u kumranskim peinama pronaen je jedan broj fragmenata biblijskih knjiga na hebrejskom, koje su oigledano povezane sa grkom verzijom Septuaginte. Drugim reima, ono to su strunjaci smatrali da su netanosti u septuagintskom tekstu, ispostavilo se da su

injenice koje imaju hebrejsko poreklo vredno potovanja, i da potiu jo od recenzije Tanaha koja je u staro doba bila koriena u Judeji. Izuzev ove etiri recenzije Hebrejske Biblije, ije je postojanje sada dokazano kumranskim nalazima, postoje i tragovi onoga to moda moe da bude peta recezija, koja pokazuje neke drugaije karakteristike od ostalih recenzija. Meutim, o poreklu ove verzije i o tome kako je ona otkrivena, trenutno ne moe mnogo da se kae. Ali, uprkos otkriu ovih pet verzija biblijskih knjiga, od kojih mnoge postoje uporedo, veina primera je povezana sa recenzijom za koju se smatra da je proizvod kasne masoretske tradicije. Spisak biblijskih knjiga Ne zna se sa sigurnou kako su ljudi koji su uvali kumransku grau gledali na spisak biblijskih knjiga tamo pronaenih - da li su imali zatvoreni kanon ili ne - mada su u tom spisku bili fragmenti iz svih knjiga koje su sada ukljuene u Tanah, moda samo sa izuzetkom Knjige o Jestiri. Broj primeraka svake biblijske knjige dosta otkriva, i daje neke naznake o tome na ta su se, kada je uenje u pitanju, pozivali ljudi koji su svitke sakrili. Sledea tabela pokazuje broj kopija svake biblijske knjige pronaene u Kumranu, a takoe moemo da naslutimo i koje od tih knjiga su bile vane sektakoj Zajednici, jer su o njima pisali komentare. Radi poreenja, dao sam na uvid i to koliko je puta svaka biblijska knjiga Tanaha citirana u hrianskom Novom zavetu, ili je pak na nju napravljena neka aluzija, poto su sastavljai Novog zaveta delili sa kumranskom Zajednicom brojne ideoloke stavove. knjiga kategorija broj kopija komentar Novi zavet 39 +2? 2 31 + 3? 2 18 + 3? 17 12 10 +1? 6 8 + 1? 6 4 4 4 4 4 3 3 2 2 1 6 1 15 15 27 17 7 3 8 57 94 57 107 42 45 24

Psalmi Spisi Zakoni ponovljeni Tora Isaija kasni Proroci Postanje Tora Izlazak Tora Knjiga levitska Tora Brojevi Tora Dvanaest manje znaajnih proroka kasni Proroci Danilo Spisi Jezekilj kasni Proroci 7 Jeremija kasni Proroci I i II Samuilo rani Proroci Jov Spisi Pesma nad pesmama Spisi Ruta Spisi Tubalice (Pla Jeremijin) Spisi Sudije rani Proroci O carevima, I, II rani Proroci Isus Navin (Joua) rani Proroci Prie Solomonove Spisi

22 18

Knjiga propovednikova Spisi Jezdra-Nemija Spisi I i II Hronika Spisi Jestira Spisi

2 1 1 0

1 2 1

Ako se zna da je sektaka Zajednica, za koju se smatra da je bila povezana sa Kumranom, krajnje savesno obraala panju na detalje Mojsijevog zakona, ne predstavlja iznenaenje to to se u ovom spisku nalazi ak pet knjiga Tore. Veliki broj prepisa Psalama moda i nije toliko vaan, jer je ova knjiga bila omiljena i mnogo koriena meu svim Jevrejima, kako u Hramu, tako i prilikom molitvi. Ali, oigledna popularnost knjiga proroka Isaije, Dvanaest manje znaajnih proroka i Knjige proroka Danila, nesumnjivo je povezana sa eshatolokim i apokaliptinim karakteristikama pogleda na svet sektake Zajednice, a te poglede su, kao to emo videti, u izvesnom smislu delili i rani hriani. Polukanonski spisi Kao to smo videli, postoji jedan broj biblijskih spisa, poznatih kao apokrifi i pseudoepigrafi, koje moemo da nazovemo polubiblijskim, tako da imaju neodreen status i na njih razliito gledaju Jevreji i hriani. Konani kanon Jevrejskog Tanaha bio je najkonzervativniji i izostavio je sve takve knjige, dok su neke od njih ukljuene u hrianske biblije - mada ne u sve. Uopte uzevi, sve savremene hrianske biblije izostavljaju pseudoepigrafe, ali obino ponegde ukljuuju apokrife. Protestanske biblije ne ukljuuju ove spise u svoj Stari zavet, nego ih proteruju u odvojene dodatne delove, Apokrife, koji se esto nalaze ukljeteni izmeu Starog i Novog zaveta. Katolike biblije se pomalo razlikuju po tome to ove spise prihvataju u okviru Starog zaveta, mada ih oznaavaju kao "deuterokanonske", umesto apokrifne. Pravoslavne crkve su unele u svoj Stari zavet jo vei broj ovih spisa, jer one blie prate septuagintsku podelu, dok male etiopske i koptske crkve ukljuuju najvei broj ovih apokrifa. Isus Sirah U Kumranu nije pronaen velik broj apokrifnih tekstova, ali meu onim pronaenim bila su i dva veoma vana. Prva je bila jedna zbirka mudrih izreka sabranih u delu poznatom kao Knjiga Ben Sira, ili Knjiga Sirahova, kako je nazvana u hrianskim krugovima. Poto je bila prenesena na grkom jeziku kao deo Septuaginte, tokom vekova se mnogo raspravljalo o originalnom jeziku na kom je ovaj tekst bio napisan. Grka verzija je imala prolog u kome je istaknuto da ju je prvobitno napisao na hebrejskom jeziku Isus Sirah oko 180. g. pre nove ere, a da ju je pedeset godina kasnije na grki preveo njegov unuk, mada neki sumnjaju u autentinost ove izjave. Negde na prelasku iz XIX u XX vek veliki broj jevrejskih rukopisa je pronaen u jednoj sinagogi u Kairu; meu njima je bilo i nekoliko oteenih rukopisnih prepisa dela Isusa Siraha na hebrejskom. Poto je vei deo ove rukopisne zbirke bio po poreklu srednjovekovni, mnogi strunjaci su smatrali da su to samo prevodi sa grkog, iz nekog perioda srednjeg veka kada je dolo do ponovnog interesovanja za ovu knjigu. Ovo

miljenje je konano oboreno, zahvaljujui otkriu nekoliko delova ove knjige na hebrejskom jeziku u Kumranu i u Masadi. Knjiga Sirahova pripada popularnoj vrsti jevrejskih spisa poznatoj kao zbirke mudrosti - tj. kompilacije koje su stvorile grupe mudraca organizovane u "kole mudrosti". Izgleda da su ovakve kole bile masovna pojava u kulturama Srednjeg istoka, od Mesopotamije do Egipta. One nisu bile otvoreno religiozne, ve su isticale praktinu mudrost, i moda su bile koriene za obuku pisara i dravnih slubenika. Izuzev spisa Isusa Siraha, Tanah je ukljuivao nekoliko slinih knjiga, kao to su Prie Solomonove i Knjiga propovednikova, ali mora da su postojale i mnoge druge knjige takve vrste koje nisu sauvane. Neki naunici smatraju da su u jevrejskoj kulturnoj sferi ove kole mudrosti bile prethodnice rabinskih kola, koje su se pojavile u periodu kasnog Drugog hrama. Da su ti spisi tada bili veoma popularni potvreno je time to je u Kumranu otkriveno mnogo drugih fragmenata iz petnaestak knjiga mudrosti, koje svedoe o snazi jevrejskog intelektualnog ivota tog vremena. Tobija Drugi spis, prethodno poznat samo po svom grkom prevodu kao kratka Knjiga Tobijina, takoe je otkriven u fragmentarnim aramejskim rukopisima. Upravo injenica da je na aramejskom jeziku, trebalo bi da pokae da je to jedan prilino kasno sastavljen tekst, koji potie negde iz perioda posle povratka iz progonstva, ali pre Ustanka Makabejaca. Poruka ovog dela imala je veliki uticaj na mnoge grupe Jevreja, kao i na ortodoksne sektake grupe, a samo delo se pominje i u Novom zavetu. U knjizi je re o jednom portvovanom i pobonom Jevreju po imenu Tobija, koji je bio posveen milosrdnom delu sahranjivanja ostavljenih tela umrlih Jevreja. Jednoga dana, dok je dremao, dogodi se da mu u oi padne izmet iz lastaviijeg gnezda, od ega je oslepeo. Njegov sin Tobijas kasnije je otiao u Ekbatanu, gde se oenio s Jevrejkom, koju je muio demon ubivi tokom prvih branih noi sedmoricu prethodnih mueva. Ali zbog svoje pobonosti, Tobijas je uspeo da dobije pomo od Rafaela, anela iscelitelja, i da nadvlada demona. Kada se Tobijas sa enom vratio kui kod svog oca Tobije, uspeo je da ocu povrati vid. Zakljuak prie je da e poboni ljudi na kraju nadvladati nesree i biti u stanju da isceljuju druge. Ova ideja o napaenim pravednicima koji su na kraju, zbog svoje pobone odanosti Mojsijevom zakonu, bili osveeni i nagraeni, svidee se sektakoj grupi povezanoj sa kumranskom zbirkom, to moe da objasni prisustvo tog teksta u kumranskim peinama. Enoh Izuzev ovih apokrifnih knjiga, u Kumranu su pronaeni i mnogi primeri uticajnih pseudoepigrafa za koje se ranije znalo samo iz prevoda. Nema sumnje da su ovi spisi sauvani jer su za sektaku Zajednicu bili vani, ali mora da su oni bili i veoma poznati i cenjeni u velikom delu jevrejskog sveta, i da su ih nasledili hriani koji su i najodgovorniji za to to su se oni sauvali na drugim jezicima. Enohova knjiga je klasifikovana kao pseudoepigraf zbog toga to se njen sadraj pripisuje ovom

legendarnom Adamovom potomku, iako su i sadraj i tematika oigledno kasnijeg porekla. Postoje zapravo tri spisa povezana sa Enohom, i oni se pominju kao I Enoh, II Enoh i III Enoh. Nas zanima samo I Enoh jer je II Enoh kasnijeg porekla, dok je III Enoh srednjovekovni. I Enoh je prethodno bio poznat samo iz nekoliko grkih fragmenata pronaenih u Egiptu, i iz prilino dovrene etiopske verzije, mada je tek otkrie brojnih kumranskih fragmenata bilo od velike vanosti za prouavanje ovog zapostavljenog teksta. Moe se rei da je I Enoh zapostavljen zbog toga to, uprkos injenici da je u Novom zavetu osam puta pomenut, veoma malo hriana zna za njega i shvata njegovu vanost za poreklo njihovih verovanja, jer taj tekst u najveem broju hrianskih crkava nikada nije dobio kanonski status. Za I Enoh se znalo da sadri pet delova: Knjigu uvara, Alegorije, Knjigu astronomskih spisa, Knjigu snova i Enohovu poslanicu. Kao rezultat kumranskih otkria, sada je ustanovljeno da je I Enoh sloeno delo od tekstova koji su prvobitno bili nezavisni jedan od drugog, i koji su bili napisani na aramejskom jeziku u periodu posle progonstva, a ne na hebrejskom, i u razliito vreme tokom perioda Drugog hrama. Teme ovog dela - poreklo i konano unitenje zla, uloga anela i demona u ljudskom svetu, dolazee novo doba - mora da su u to vreme bile privlane mnogim pobonim jevrejskim grupama, jer su u mnogim spisima kumranske sektake Zajednice, kao i u delovima Novog zaveta, pronaene razne aluzije na samo delo, a takoe su primetni i uticaji samog dela. Smatra se da je najstariji deo I Enoha bila Knjiga astronomskih spisa koja je, sudei po fragmentima pronaenim u Kumranu, po svoj prilici prvobitno bila nezavisno delo nastalo pre 200. g. pre nove ere. Sada je takoe oigledno da je ovaj deo, poto ga imamo i u etiopskoj verziji I Enoha, samo skraeni deo jednog znatno veeg spisa u kojem se opisuje detaljan sistem zasnovan na solarnom kalendaru od 364 dana. U periodu posle progonstva sutinsko pitanje o tome koji kalendar treba koristiti za odreivanje praznika i verskih svetkovina, bilo je predmet velikih rasprava. Neke grupe elele su da zadre stariji i krai lunarni kalendar, dok su druge elele da usvoje mnogo taniju solarnu verziju, pa ak i da naprave neku meavinu oba kalendara. Sektaka Zajednica povezana sa kumranskim rukopisima je bila naroito glasna u propagiranju upotrebe solarnog kalendara, i ini se da je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojih su se oni razvili u nezavisnu sektu i odvojili se od verske vlasti Hrama tokom ranog makabejskog perioda. Neto mlaa od Knjige astronomskih spisa, ali takoe po poreklu pre-makabejska je i Knjiga uvara. U ovom delu I Enoha tumai se jedan deo grae iz Postanja i razmatraju se doktrinarne teme u vezi sa "krajem vremena" i "poslednjim sudom", koje mora da su imale veliki uticaj na Jevreje to su iveli u periodu Drugog hrama. Poto su bili okrueni neprijateljskim i tuinskim kulturama, koje su indirektno teile da podriju jevrejski verski i drutveni identitet, Jevreje to su iveli u periodu Drugog hrama muio je problem zla u svetu. Na kome lei odgovornost za zlo - jesu li ljudi uroeno zli, da li je Bog ipak odgovoran za zlo, ili izvor zla lei negde drugde? Odgovor koji daje Knjiga uvara obeleava novu fazu u jevrejskoj verskoj misli, a moda je i bio inspirisan naelima sa kojima su Jevreji doli u dodir tokom vavilonskog progonstva. Najvei broj religija ne doputa da se Bog oznai kao tvorac zla u ljudskoj stvarnosti, tako da se krivica obino svaljuje na samo oveanstvo. Meutim, ravnajui se

prema jednom zagonetnom delu iz Postanja (6:1-4) u kojem se pominju "sinovi boiji" koji su za ene uzimali keri oveije i tako proizveli vrstu divova poznatu kao nefili, Knjiga uvara oznaava ova bia kao uzroke zla, a to je rezultiralo time da je Bog poslao Potop da uniti najvei deo oveanstva. Pria kae da je Bog naredio da dvesta anela uva njegovo novostvoreno ljudsko potomstvo. Kako je vreme prolazilo, lojalnost ovih aneoskih uvara postepeno se smanjivala i oni su mnogo zavoleli svoje preanje tienike. Posledica toga bila je da su postali pobunjeni ili pali aneli. Ne samo da su ljudske ene uzimali za svoje, ve su razvili i tajno znanje poput sposobnosti da prave metale, kao i druge vetine. Ova njihova dela poela su da ostavljaju posledice u ljudskom svetu, a sve to je dovelo do opte rasprostranjenosti greha i zla. Potomstvo koje su rodile ljudske ene ovih palih anela, ta divovska bia poznata kao nefili, imali su mnoge osobine svojih aneoskih otaca. Poto se smatra da je ovaj deo iz I Enoha bio sastavljen krajem III veka pre nove ere, on je lako mogao da bude alegorija na uticaj helenistike kulture na tradicionalno jevrejsko drutvo, koji je poeo da se primeuje nakon to su Aleksandar Veliki i njegovi naslednici zauzeli Palestinu. Poto se opta povika protiv zla koje su inili neodgovorni uvari sve vie uveavala, oni su na sebe navukli boiji gnev i Bog je odluio da ih uniti. Ali, uvari su otili kod Enoha i zamolili ga da se kod Boga zauzme za njih. Enoh je pristao da to uradi, i tako je omoguio piscu Knjige uvara da opie razne apokaliptine vizije koje je imao na nebesima. One verovatno vode poreklo od starih legendi povezanih sa Postanjem (5:24): "Enoh je iao sa Bogom; a onda ga nestade, jer ga uze Bog", to je znailo da je Bog Enoha uzneo na nebesa dok je jo bio iv. Dok je bio na nebesima, Enoh je imao vizije o toku istorije, konanom unitenju zla i ponovnom raanju sveta u novom dobu pravednosti. Ove vizije su proirene u Knjizi snova koja opisuje budui svet vien iz Enohove perspektive, i one obuhvataju Potop i dogaaje koji su usledili, sve do dolaska Mesije i "poslednjeg vremena". U ovoj knjizi se nalazi i tzv. ivotinjska apokalipsa, koja simbolino opisuje razne grupe ljudi i dogaaje koji mogu da se poistovete sa ranim makabejskim periodom. Ovu vrstu fantastinog ivotinjskog simbolizma prihvatio je i pisac Knjige proroka Danila - koja je, sudei po unutranjoj logici same knjige, takoe mogla da bude napisana neto malo posle 168. g. pre nove ere - i mora da je bila popularno sredstvo za tumaenje stanja sveta u tadanje vreme. Jedna vana karakteristika ove ivotinjske apokalipse jeste to to se u njoj govori o grupi "ovaca" i o njihovom potomstvu, "jagnjadima", koji se pojavljuju odmah posle unitenja zlih u "poslednjem vremenu". Koristei ove slike, pria predskazuje pojavljivanje izabrane grupe pravednih Jevreja koja e pomoi u kanjavanju onih zlih u svetu, a kao to emo videti, sektake grupe povezane sa raznim spisima iz Kumrana bile su nadahnute istovetnim idejama. Enohova poslanica u kojoj se nalaze teme i iz Knjige uvara i iz Knjige snova, napisana je u formi opominjueg zavetanja i ona se, kao i sva prethodna dela, pripisuje Enohu. I ovde se ponovo opisuje istorija sveta, ali ovoga puta podeljena u nizu od deset uzastopnih "nedelja", od kojih svaka ima svoje posebne karakteristike, od Enohovog vremena do dana Stranog suda. Ova takozvana Apokalipsa nedelja bie vana za sektake grupe, jer je isticala da se izvesne stvari tokom istorije ponavljaju, kao to je uzdizanje zlih ljudi samo da bi, na ovaj ili onaj nain, oni bili zbaeni ili uniteni.

Meutim, uprkos tome to je ukljuena u Enohovu knjigu, Enohova poslanica nije u potpunosti saglasna sa ostatkom spisa, jer se u odreenim aspektima ne slae sa onim delovima Enohove knjige to se tiu porekla zla - ovde se manje okrivljuju uvari, pali aneli, nego samo oveanstvo. Ipak, u svakoj od ciklinih "nedelja" izabrana je, ili predodreena za spasenje, jedna grupa pravednih i pobonih ljudi. Tako je, na primer, Noje izabran da bude spasen kada je Bog odluio da svet oslobodi od zlih ljudi, koje su iskvarili pali aneli. Kao to smo ve rekli, ova ideja o jednoj izabranoj grupi, koja se pojavljuje neposredno pre dana Stranog suda, bie veoma privlana kumranskoj Zajednici. Jo jedna kljuna karakteristika ove Poslanice je njeno uenje o zagrobnom ivotu koji se provodi u drutvu domaina anela na nebesima, jer su raniji biblijski spisi zauujue nemi o mogunosti zagrobnog ivota i, uopte, o samoj njegovoj prirodi. Ovde se takoe uoavaju primetne podudarnosti sa ideologijom kumranskih sektakih grupa, jer se i za njih smatralo da su imale izraeno verovanje u zagrobni ivot, koji je povezan moda ak i sa fizikim vaskrsenjem. Knjiga alegorija se nalazi u jednom od pet delova I Enoha, i poznata je po svom etiopskom prevodu, ali nikakav trag ovog dela nije bio pronaen u Kumranu. Pored toga to se bavila hrianstvu bliskim temama, kao to je dolazak "poslednjeg vremena", kanjavanje palih anela i vaskrsenje, ona je hriane naroito zanimala jer je sadravala nekoliko odeljaka koji su se odnosili na lik "sina oveijeg", za koga se smatralo da je bio boiji izaslanik u vezi sa spasenjem pravednih i kanjavanjem zlih. Poto ovaj deo nije bio pronaen u Kumranu, neki naunici pretpostavljaju da je to kasniji spis, i da moda datira iz prvih nekoliko decenija hrianske ere, a moda je ak i napisan u krugovima iz kojih se hrianstvo na kraju pojavilo kao jedan zaseban pokret sa svojim verovanjem u Mesiju. Dok je Knjiga alegorija smetena u etiopsku verziju I Enoha, kumranske verzije 1 Enoha sauvale su jedno potpuno drugaije delo - Knjigu divova. Kao i ostali delovi Enohove knjige, Knjiga divova je takoe nekada bila nezavisan spis. Njene verzije su poznate odavno, ali niko nije pomiljao da je ona jevrejskog porekla, jer se oduvek smatralo da ini deo manihejskog kanona, a njeni prepisi pronaeni su svuda na raznim jezicima irom Azije, pa sve do Kine. Maniheizam, koji je ime dobio po svom persijskom osnivau Maniju, koji je iveo u III veku nove ere, spaja elemente judaizma, hrianstva, zoroastrizma, pa ak i budizma, i nekoliko vekova je bio veoma uticajan u raznim podrujima na Istoku - ak je neko vreme bio i dravna religija carstva Turaka-Uigura. Otkriem delova Knjige divova meu kumranskim rukopisima, iznenada je postalo jasno da je ovo delo zapravo bilo sastavljeno na aramejskom u jevrejskim krugovima u Judeji, i da ga nije sastavio Mani kao to se dotad verovalo. Ovaj spis bavi se slinim idejama kao i Knjiga uvara, jer se i u njoj opisuju nefili, demonski divovi koji su potomci palih anela i njihovih ljudskih ena. Ovi divovi u knjizi imaju krila koja im omoguavaju da brzo lete oko sveta. Poto imaju mnoge osobine iste kao i njihovi aneoski oevi, i za njih se smatralo da su bili nevidljivi i besmrtni - barem do kraja stvaranja i dana Stranog suda, kada e biti spreni ognjem. Oni su predstavnici demona iji je zadatak da iskuavaju ljude i navode ih na greh, naroito muei ene, a takoe i da izazivaju bolesti. Tekst detaljno govori o imenima njihovih voa, to je veoma vaan podatak, jer se smatralo da ako neko zna imena demona, on e stei nad njima vlast i mo da ih istera i izlei posednutog. Ovo

povezivanje bolesti sa demonima mora da je bilo uobiajeno verovanje u periodu Drugog hrama, jer i u Novom zavetu vidimo kako Jeua isceljuje bolesne ljude, isterujui iz njih demone. Knjiga jubileja Fragmenti jo jednog vrlo vanog, mada zapostavljenog, apokaliptinog teksta, Knjige jubileja, koja je bila prethodno poznata samo indirektno preko prevoda, takoe su pronaeni u Kumranu. Kao i Enohova knjiga, na kojoj se i delimino zasniva, Knjiga jubileja je kasno delo nastalo tokom perioda Drugog hrama, najkasnije tokom sredine II veka pre nove ere, i ima za cilj da izvesti o otkrovenju koje je aneo dao Mojsiju na Sinajskoj gori. Na osnovu fragmenata pronaenih u Kumranu ini se da je Knjiga jubileja prvobitno bila sastavljena na hebrejskom, a ne na aramejskom jeziku kao Enohove knjige. Pa ipak, poput Enohove knjige, mora da je i Knjiga Jubileja bila dosta prouavana u periodu kasnog Drugog hrama, ne samo zato to su nju autori Novog zaveta dobro poznavali, nego i zato to je znatan broj pojedinanih svitaka - sve u svemu etrnaest - konano identifikovan u Kumranu. ini se da su razne jevrejske grupe iz ovog perioda bile ukljuene u prepisivanje, preraivanje ili ponovno tumaenje velikog broja tekstova sadranih u Tori, da bi je prilagodili sopstvenim ideolokim tendencijama, to je esto bilo reakcija na pritiske koje je helenizam u tom periodu vrio na njihovo drutvo. Iako su neki jevrejski intelektualci, poput Filona Aleksandrijskog, bili skloni tome da grki filozofski pristup uvedu u prouavanje Tore, mnogi u Judeji su bili suprotno raspoloeni. Ove ljude, od kojih su mnogi bili povezani sa hasidima, karakterisali su stavovi koji su bili tvrdokorniji i konzervativniji nego stavovi koje je i sama Tora propisivala. Knjiga jubileja je proiren ponovni prepis Postanja i delova Izlaska, i to je jedna vrsta alternativne, preciznije Tore. Neki delovi Tore citirani su u njoj doslovno, dok su drugi proireni da bi autor mogao da ubaci brojne nove dodatke za jevrejski zakon. Na primer, Knjiga jubileja sadri vrlo estoku osudu brakova izmeu Jevreja i nejevreja, dok sama Tora manje osuuje takve brakove. Ovakvu zabranu meovitih brakova treba, naravno, shvatiti u kontekstu stalnog nadiranja helenizma, koji je u to vreme bio nametan u Judeji na miran nain, mada ponekad i nasilno. Kao i Enoh i Danilo, i Knjiga jubileja pokazuje snane eshatoloke i apokalitike tendencije. Takoe kao u pomenutim spisima, i u Knjizi jubileja je oigledno nesumnjivo zanimanje za krunu prirodu istorije, pa ona dogaaje iz jevrejske istorije prouava u okviru hronoloke eme zasnovane na nedeljnim i godinjim ciklusima od sedam i pedeset godina, odakle i potie njen dui naziv - Knjiga podele vremen na svoje jubileje i nedelje, koja je pronaena u Damakom dokumentu. Kao i Enohova knjiga, Knjiga jubileja zastupa ideju o prvenstvu solarnog kalendara za odreivanje datuma obreda i praznika, a to moe biti jo jedan dodatni razlog zbog kog se ona sviala sektakoj Zajednici. Pored toga to je bila jedna vrsta preraene Tore, u Knjizi jubileja se raspravlja o prisustvu zla u svetu i nainu pomou kog e ono biti nadvladano. Kao i Enoh, u Jubilejima se dokazuje da je zlo uvedeno u oveanstvo demonskim potomstvom palih anela, mada autor spisa nudi i neke novine. U Jubilejima se naroito prikazuje pad oveanstva u zlo. Poto se knjiga obraa ljudima helenistike ere, u njoj se govori o

"zlom pokoljenju" koje je zaboravilo "zapovesti i savez i svetkovine i mesece i abate i praznike i svu pravdu" (23:11-21). Pisac Jubileja oigledno je verovao da su stroga uputstva o verskom zakonu, koja se u tekstu nalaze, bila od velike vanosti za spasenje pobonih, jer e "poslednje vreme" zapoeti tek kad ljudi ponu da potuju ove zakone. U Jubilejima se kae da e u drutvu zapoeti promena nabolje tek kada "deca zaponu da prouavaju Zakon i kada ponu da trae zapovesti i kada se vrate na put pravednika" (23:26). Kao i u mnogim drugim apokaliptinim delima, vrhunac "poslednjeg vremena" je "dan stranog suda" kada e zli biti zbrisani sa lica zemlje i kada e se pojaviti nova, savrenija bia. Ovakva uenja su podseanja na ideju da e se u drutvu pojaviti izabranik, to je opisano i u Enohovoj Apokalipsi nedelja i u ivotinjskoj apokalipsi. Zagrobni ivot je pomenut, ali fiziko vaskrsenje, po svoj prilici, nije predvieno. Kao to emo kasnije videti, ovakva verovanja bila su kljuna u eshatologiji sektake Zajednice. Apokrifno Postanje i Zavetanja Jo jedno polubiblijsko delo, pronaeno u peinama 1 i 4, koje je sauvano u brojnim fragmentima, jeste Apokrifno Postanje, napisano na aramejskom jeziku. Poto je mastilo, korieno za pisanje na ovom svitku, otetilo pergament, mnogi redovi su bukvalno neitljivi, mada su nedavni pokuaji pomou metode spektralnog prikazivanja omoguili da se jo neke rei proitaju. Jedan od veih fragmenata nalazio se na jednom od etiri svitka koje je Jigel Jadin 1954. g. kupio od mitropolita Atanasija Semjuela. Kao to i samo ime govori, ovaj spis je parafraza glavnih dogaaja opisanih u Postanju, i prepisan je u popularnom maniru za iru publiku. Delovi koji su sauvani govore o udesnom Nojevom roenju, raznim dogaajima u njegovom ivotu, i o prvom periodu Abrahamovog ivota. Vrlo je verovatno da je svitak prvobitno sadravao veliki deo grae iz Postanja, kao i ivot Mojsijev. Sudei po sauvanim delovima, smatra se da je u ovu verziju Postanja ukljueno mnogo dodatnih uputstava u vezi sa jevrejskim religioznim zakonom, isprepletanih sa priama na koje nailazimo i u Knjizi jubileja. To je navelo naunike da poveu Apokrifno Postanje sa istim doktrinarnim miljeom iz kog su nastali Jubileji i Enoh, to verovatno razjanjava zato je ono bilo sauvano u Kumranu. Ostali fragmenti Na kraju, meu kumranskom graom pronaen je i jedan broj fragmentarnih zavetanja. Neki od njih, kao Levijevo i Naftalijevo zavetanje, bili su i ranije poznati iz jedne vee zbirke poznate kao Zavetanja dvanaest rodozaetnika, koja je dostupna u hristijanizovanoj grkoj formi. Tokom perioda kasnog Drugog hrama, ovakva zavetanja imala su svrhu da prikazuju poslednje rei ljudi poput jevrejskih patrijarha, a bila su popularni knjievni anr. Obino su bila oblikovana u priu, u kojoj su bile opominjue rei, kao i skoro obavezna predskazanja i otkrovenja to se tiu budunosti jevrejskog naroda. Sauvano je premalo ovih zavetanja da bi se mogli izvui konani zakljuci o njihovim doktrinarnim tendencijama, ali Naftalijevo zavetanje, na primer, sadri odeljak u kome se predskazuje "poslednje vreme" i odmah potom unitenje zlih, kao i posveenje

pravednih, reima koje odzvanjaju kroz svu knjievnost direktno povezanu sa sektakom Zajednicom. Takoe treba istai da pisac podrazumeva da su pravednici, koji e biti spaseni, bili predodreeni za takav kraj i pre nego to su se rodili - gledite takoe karakteristino za Zajednicu. Ovim zavravamo pregled razne biblijske i polubiblijske grae pronaene u peinama Kumrana, mada se ak i iz ovako kratkog prikaza vidi sloenost procesa kojima su odreeni kasniji kanoni Tanaha i hrianskog Novog zaveta. Moemo samo da alimo to je veliki broj svitaka sauvan u prilino fragmentarnom i oteenom obliku, jer je ono to oni govore o poreklu klasine Jevrejske Biblije vrlo intrigantno: toliko mnogo toga bilo bi otkriveno da su pronaeni kompletni svici. VII poglavlje NESEKTAKI SPISI Pored velikog broja biblijskih i parabiblijskih dela, i znatna koliina drugih spisa pronaena je u fragmentima svitaka u Kumranu. Ti spisi mogu da se podele u dve glavne grupe: nesektaki i sektaki spisi. Meutim, granice izmeu ove dve grupe su promenljive i strunjaci su daleko od toga da se sloe po pitanju klasifikacije nekoliko tekstova. Sada je jasno da je postojao iroki spektar jevrejske religiozne misli tokom perioda Drugog hrama. Kao i u vezi sa biblijskom graom, i ovde treba uzeti u obzir istorijsku dimenziju preostalih knjievnih spisa pronaenih u Kumranu, oslanjajui se na njihovu duboku vezu sa sektakim grupama. Jedan broj svitaka je bio sastavljen ranije, u periodu posle progonstva, ali pre nego to su se pojavile razliite grupe fariseja, sadukeja, esena i ostalih, i ti svici pokazuju opte sklonosti oko kojih su se ovakve religiozne grupacije kasnije udruile tokom perioda Hamonejaca. ak i unutar tih grupa mora biti da je postojao stalan proces idejnog usavravanja u skladu sa promenama okolnosti, tako da se ak i u onim tekstovima koji mogu da se poveu sa odreenim grupama, obino vidi neka vrsta napretka. Svitak Hrama Jedan takav tekst, za koji mnogi naunici veruju da je stvoren jo poetkom IV veka pre nove ere, jeste Svitak Hrama. Iako nije bio direktan proizvod sektake Zajednice, on je sadravao nekoliko karakteristika koje e za njihovu ideologiju biti izuzetno privlane, ako ne i od sutinske vanosti. Ma koliko da je Svitak Hrama u optem smislu vaan, samo dva primerka su pronaena u Kumranu - jedan dobro ouvan svitak, devet metara dug, iz peine 11, koji je Jigel Jadin povratio tokom estodnevnog rata, i nekoliko manjih fragmenata jednog drugog svitka iz iste peine. Ovo govori da sektaka Zajednica nije smatrala da je ovaj svitak bio od sutinske vanosti. Pa ta je onda Svitak Hrama? Sudei po njegovom sadraju, koji se uglavnom odnosi na izgradnju i ureivanje ogromnog, idealnog hrama, i na rtvovanja koja bi trebalo tamo da se prinose, pisci su svitak videli kao dopunu ili ak dodatak za pet kanonskih knjiga Tore. Poto su se oni gotovo u potpunosti usredsredili na stvari u vezi sa ovim hramom, prirodno je pretpostaviti da je ovaj spis sastavila grupa

protosadukejskih svetenika u Jerusalimu, ubrzo posle povratka prvih izbeglica iz Vavilonije, moda u kasnom VI ili u ranom V veku pre nove ere, mada neki strunjaci datiraju njegovu konanu formu u rane godine hamonejske dinastije, nekoliko vekova kasnije. Hartmut Stegman pretpostavlja da su prepisi Tore, koji su bili u upotrebi u Jerusalimu pre konanog objavljivanja i okonanja kanona Tore to je Jezdra obavio negde u to vreme, sadravali dodatnu grau koja nije pronaena u verziji za koju on veruje da su je izbeglice sakupile i objavile u Vavilonu. Kada se Jezdra vratio u Jerusalim, on je obznanio "autorizovanu" verziju Tore, to je rezultiralo odbacivanjem dodatne grae one ranije, jerusalimske Tore. Briljive analize, kao to su one koje su obavili Endrju Vilson (Andrew Wilson) i Lorens Vils (Lawrence Wills), otkrivaju da je Svitak Hrama zaista sloeno delo koje grau crpi iz najmanje pet razliitih izvora. Stegman ukazuje na to da su oni koji su objavili Svitak Hrama hteli da sauvaju dodatnu grau koja je Jezdrinom reformom uklonjena iz Tore, pa su tako razne delove spojili u jedan spis. Ovo gledite je potvreno tradicionalnim stilom i jezikom Svitka Hrama, koji su slini stilu i jeziku klasine Tore, i koji ne pokazuju nikakve naroite pokazatelje idejne i terminoloke povezanosti sa sektakim grupama kao to je kumranska Zajednica. Za svetenike koji su stvorili Svitak Hrama, on je funkcionisao kao izuzetno vaan dodatak Tori, kao esta knjiga koja, za razliku od kasnijih dela poput Knjige jubileja, nema tenju da istisne ostalih pet, ili pak da im postane zamena. Ali, oni su je zaista smatrali za merodavnu u najveem moguem stepenu jer su, u procesu pripreme grae, pokuali da eliminiu posrednu ulogu Mojsija i da ukau na to da su razna uputstva, sadrana u Svitku Hrama, data direktno od Boga celom izrailjskom narodu okupljenom na Sinajskoj gori. Mada izvesni poeci svitaka nedostaju, ili su pak teko oteeni, pozornica je postavljena: Bog objavljuje svoju pogodbu sa Hebrejima. Osnovne take ovog ugovora bile su da e zemlja Izrailja biti data Hebrejima pod uslovom da se oni odvoje od svojih suseda idolopoklonika i da slave samo Njega. Ovaj koncept vue korene, naravno, iz Izlaska (34:10-16), gde su idolopoklonici kojih je trebalo Hebreji da se klone bili Keniti, prvobitni stanovnici zemlje koju su Hebreji osvojili. Meutim, vavilonsko progonstvo i povratak Jevreja mogu da se posmatraju i kao dogaaji koji teku paralelno sa njihovim privremenim boravkom u Egiptu, zatim odlaskom iz Egipta i povratkom u Izrailj. Poto je Bog u svojoj milosti dozvolio Jevrejima da se iz Vavilonije vrate u Judeju, autorima Svitka Hrama inilo se da svako produenje prava na zemlju zavisi od strogog potovanja uslova prvobitne pogodbe, s obzirom na nove idolopoklonike - razne grupe helenizatora u Judeji i u susednim podrujima. Od ovog uvodnog dela svitka pria se lagano kree dalje, ka boijim nalozima za izgradnju naroitog svetilita ili hrama, u kojem e On biti prisutan meu Jevrejima i gde e ga oni slaviti onako kako im je On naloio. Naravno, ovaj hram treba da bude velianstveniji i savreniji od starog Solomonovog hrama koji su unitili Vavilonci. Svitak Hrama detaljno opisuje arhitekturu hrama, kao i to kako hram treba da bude nameten i opremljen. Pa ipak, uprkos svim detaljima, ovek se pita da li je grupa koja je sastavljala Svitak Hrama zaista nameravala i da ga izgradi. Za razliku od stvarnog Hrama sagraenog kada su se izgnanici vratili iz Vavilona, koji je imao samo dva okolna dvorita, ovaj idealizovani hram imao je i tree dvorite toliko velikih dimenzija da bi moglo da proguta najvei deo Jerusalima. tavie, ak i da je ovaj idealni hram izgraen

u Jerusalimu, nije se oekivalo da on bude trajan. U svitku sa takoe pominje da e ga nakon "poslednjeg vremena" Bog zameniti boanski stvorenim hramom, koji e se udom pojaviti na zemlji. Posle opisa samog hrama, u Svitku Hrama se propisuju verske uredbe koje e regulisati rtvovanja, inicijacije svetenika i poreze na koji oni imaju pravo. U svitku se dalje raspravlja o obrednom kalendaru za odreivanje datuma odravanja praznika, zasnovanom na solarnom kalendaru, ba kao to smo videli kod Enoha i u Jubilejima. Svitak Hrama uvodi nekoliko dodatnih praznika tokom godine, kao to je druga Nova godina u prolee, i praznici prvih plodova od kojih se pravilo ulje i vino kao dodatak onim uobiajenim praznicima prvog jema i prve penice. U vezi sa godinjim ciklusom rtvovanja, u svitku se vidi naroito zanimanje za stvari povezane sa obrednom istotom, kojom bi se ouvala svetost svetilita. Ovo je postala taka od sutinskog znaaja za Jevreje koji su iveli u Judeji pre Makabejskog ustanka, a i kasnije, poto je stalna istota unutranjeg svetilita, gde se smatralo da je Bog i bukvalno prisutan, bila sutinska za dobrobit jevrejskog naroda. Ako svetilite ne bi bilo dobro uvano, mogla se oekivati nesrea za ceo narod - jevrejsko posedovanje izrailjske zemlje je bilo uslovno i zasnivalo se na strogom potovanju boijih zapovesti. Oni koji smatraju da je Svitak Hrama sastavljen kasnije, kao Lorens ifman, otkrivaju ovde prikrivenu kritiku poslednjih hamonejskih prvosvetenika-vladara Judeje. Ovo je samo jedna mogunost, jer u svitku se nastavlja sa propisivanjem regulativa u vezi sa kraljem koji bi trebalo da vlada Jevrejima. Kao to smo videli, zvanja prvosvetenika i vladara bila su spojena tokom perioda Hamonejaca, dok su pisci Svitka Hrama eleli da ta dva zvanja budu razdvojena; tako da ovo moe da bude prikriven napad na legitimitet hamonejskih prvosvetenika. Takoe je mogue da ogranienja, koja svitak namee vojnim aktivnostima ovoga kralja, mogu biti usmerena protiv preterane agresije i gramzivosti hamonejskih vladara, kao to je bio Johanan Hirkan 1. Kalendarski spisi Mnogi od nesektakih spisa pronaenih u Kumranu odnose se na praktine stvari u vezi sa jevrejskim verskim zakonima i njihovim primenama. Neki spisi tiu se svakodnevnih stvari koje su zanimale obine pobone Jevreje tog vremena, dok se ostali spisi izgleda vie odnose na dunosti i obaveze svetenika koji slue u Jerusalimskom hramu. Poto su svi poboni Jevreji pridavali veliki znaaj raznim verskim praznicima koji su se odigravali tokom godine, pitanje ispravnog odreivanja datuma kada praznici treba da se odre, bila je stvar oko koje su se vodile stalne rasprave tokom perioda Drugog hrama. Da li kalendar koji se koristi treba da bude lunarni ili solarni? Zbog ovoga ne treba da budemo iznenaeni to je izvestan broj kalendarskih tablica, kao i spisa u vezi sa njima, bio otkriven u Kumranu. Miljenja strunjaka su podeljena oko pitanja da li se solarni kalendar tradicionalno koristio u Prvom hramu, jer su dokazi nejasni, ali posle perioda progonstva slika je jasnija. Sadukeji, koji su oformili svetenstvo Hrama, koristili su solarni kalendar da bi utvrdili dane praznika u vezi sa pravim trenutkom za setvu jema, zasnovane na naznakama datim u Knjizi levitskoj (23:9-14). Kasna polukanonska dela iz perioda posle progonstva, kao to su Jubileji i Enoh, jasno preporuuju korienje solarnog kalendara, tako da moemo da pretpostavimo da su pisci ovih dela bili, na neki nain, povezani sa

svetenstvom iz Jerusalima. Protiv upotrebe solarnog kalendara bili su fariseji, koji su kljune odlomke iz Knjige levitske tumaili drugaije i zagovarali su korienje lunarnog kalendara za odreivanje svih vanih datuma praznika. Graa iz Kumrana i u ovom kontekstu je zanimljiva, jer iako je sektaka Zajednica definitivno koristila solarni kalendar, otkriveno je da neki kalendarski spisi pokuavaju da stope solarni i lunarni kalendar, ba kao to je raeno u Egiptu za vreme faraona. Kao to i samo ime kae, solarni kalendar je zasnovan na godinjem kruenju Sunca, a ne na meseevom kruenju, to rezultira kraom godinom u trajanju od 354 dana. Jevrejski solarni kalendar je bio zasnovan na godini od 364 dana, podeljenoj na dvanaest meseci od kojih svaki ima trideset dana, pod uslovom da se jedan ekstra dan doda mesecima solsticija i ekvinocija. Brojka 364 je, meutim, samo priblina za solarnu godinu jer je ona kraa za jedan dan i est asova. Ako se ovo skraenje ne uzme u obzir, poetak svake godine postepeno ispada iz sinhronizacije i neophodna je jedna vrsta podeavanja, poznata kao "umetanje". Da li su oni koji su koristili solarni kalendar zaista to i inili, i na koji nain, ostaje tajna, jer kalendarske tablice pronaene u Kumranu o tome ne govore. Zapravo, strunjaci poput Lorensa ifmana smatraju da solarni kalendar nikada nije ni bio u optoj upotrebi, mada je bilo i onih koji su tokom perioda Drugog hrama propagirali njegovo korienje. ifman ukazuje na to da su ovi kalendari bili ili idealni kalendari koji nikada nisu ni upotrebljavani, ili su bili korieni samo tokom jednog kratkog perioda, pa nije bilo vremena da se nepodudarnost od jednog dana i est sati godinje akumulira i da postane uoljiva. Ipak, postoje dokazi da se sektaka Zajednica drala solarnog kalendara za odreivanje godinjih ciklusa praznika, jer svici govore o vie napada na verske suparnike Zajednice, kojim se ovi optuuju zbog upotrebe pogrenog kalendara. Na primer, u sektakom komentaru Avakuma pominje se neprijatelj Zajednice, "zli svetenik", koji se iznenada i nezvan kod njih pojavljuje "u vreme odreeno za poinak, na Dan pomirenja, da ih uniti i natera da pokleknu na dan posta, subotnjeg mira njihovog". Ovo oigledno pokazuje da je Zajednica koristila drugaiji kalendar od svojih neprijatelja iz jednostavnog razloga to se Dan pomirenja, glavni jevrejski praznik sve do danas, toliko potovao da nijedan poboni Jevrejin tada ne bi krenuo ak ni na put. Ako je "zli svetenik" potovao razliit, pretpostavimo lunarni kalendar, on ne bi smatrao da je poinio greh ako bi putovao na taj dan, koji bi po solarnom kalendaru bio Dan pomiranja. Pesme za abatnu rtvu Pored velikog broja fragmenata o verskom zakonu, postoji takoe mnogo tekstova koji se tiu liturgijskih aspekata bogosluenja. Najbolji i najkompletniji nesektaki primerak u ovoj kategoriji je spis Pesme za abatnu rtvu, poznat kao Aneoska liturgija. Pitanje je koliko je ovo delo bilo rasprostranjeno i korieno meu pobonim Jevrejima, ali otkrie devet rukopisa u Kumranu, kao i drugih iz Masade, ukazuje na to da je ova liturgija bila vana za neke delove stanovnitva. Ranije se mislilo da je prisustvo ovog spisa u Masadi podrazumevalo da su ga izbeglice iz Kumrana donele sa sobom, ali mnogi naunici u to vie ne veruju. Opte je miljenje da je spis bio popularan irom Judeje i da njegov sklop moda prethodi korpusu kumranske sektake grae, mada su najraniji primerci datirani

paleografskom metodom otprilike u 75 g. pre nove ere. Postoji izrazita mogunost da spis ini deo zvanine liturgije povezane sa Hramom i izvoene na abat tokom cele godine. Postoji i alternativno miljenje da je ovu aneosku liturgiju izvodila i sektaka Zajednica kao zamenu za uobiajeno prinoenje rtava za abat u Hramu, jer lanovi Zajednice zbog svojih verskih ubeenja nisu vie hteli da prisustvuju aktivnostima u Hramu. Kao to i njen alternativni naziv pokazuje, to je niz liturgijskih himni za rtvovanja na abat, s ciljem da to budu darovi koje aneli ine Bogu. Izgleda da je u tu zbirku ukljueno samo trinaest himni, ali je mogue da je namera bila da se one ciklino ponavljaju tokom cele godine; kao druga mogunost stoji pretpostavka da one zapravo ine samo deo vee zbirke koja je izgubljena. Svaka himna poinje kratkom naznakom u kojoj se govori kada treba da bude koriena, na primer: "Gospodaru. Pesma rtvovanja za prvi abat, etvrtog dana prvog meseca". U tekstu za svaki abat navode se razliiti redovi anela koji slave Boga, i pokazuje se kako treba izvoditi dnevne molitve. Opisane su karakteristike rajskog Hrama, kao i detalji u vezi sa njegovim aneoskim svetenstvom. Ova ideja o rajskom hramu je veoma vana jer se pojavljuje i u nekoliko drugih spisa u periodu posle progonstva, od kojih su neki pronaeni u Kumranu. Po toj ideji, Hram na zemlji je odraz jednog mnogo velianstvenijeg i savrenijeg Hrama koji se nalazi u raju. Kada ljudi slave Boga i ispunjavaju ostale verske dunosti, smatralo se da se sa tim njihovim delima simultano odvijaju istovetna dela koja ine nevidljivi aneli. Ovaj koncept, da aneli delaju zajedno sa pobonim Jevrejima na zemlji, izloen je u brojnim spisima povezanim sa sektakom Zajednicom i on ini kljuni element u eshatolokim verovanjima izloenim u Ratnom svitku. Nasuprot neznatnom prisustvu anela u starijim knjigama Hebrejske Biblije, znaajna uloga imenovanih anela je karakteristika vredna pomena u mnogim spisima iz perioda Drugog hrama. Opte je prihvaeno da zanimanje Jevreja za anele potie zbog uloge koje su aneoska bia igrala u mesopotamskim i persijskim verovanjima, gde su imala ulogu posrednika izmeu ljudske stvarnosti i Boga. Nasuprot drevnom Izraelu, toj maloj zemlji iji su vladari bili vidljivi i dostupni mnogima, velika carstva Srednjeg istoka imala su vladare koji su iveli u gradovima vrlo udaljenim od veine njihovih podanika. U periodu posle progonstva Jevreji su Boga videli kao velikog cara, tako da je oseaj da je On udaljen od ljudskih poslova odgovarao slici koju su obini ljudi imali o zemaljskim carevima. Ovakva situacija doprinee pojavljivanju ideje da su posrednika bia neophodna za komunikaciju sa samim Bogom, pa je uloga anela dola do izraaja tokom perioda Drugog hrama. Jo jedna vana karakteristika Aneoske liturgije jeste njen opis boanskog prestola, merkabaha, okruenog aneoskom pratnjom. Ovakva slika najpre potie od vizija pripisanih Jezekilju i drugim kasnim jevrejskim prorocima, koji su bili uzneseni do raja i kojima su pokazane rajske divote. Od ove ideje jednog fantastinog uspinjanja u raj kasnije se razvio sredinji element jevrejskog misticizma, koji je cvetao u vreme Iroda Velikog, ako ne i ranije - poznato je iz spisa apostola Pavla da je i on lino doiveo tako neto. Meutim, opisi boanskog prestola u nebeskom okruenju u Aneoskoj liturgiji ne podrazumevaju neizostavno sloene mistine obrede, jer same himne ne govore o mistinom uznoenju na nebesa, ili o putovanju kroz raj sa vodiem, nego govore o raznim detaljima iz statine perspektive anela. Ipak, ovakvi opisi nam pomau da razumemo poreklo kasnog jevrejskog misticizma, zato to oni ukazuju na tendenciju

pomeranja od spoljanjeg javnog oboavanja povezanog sa Hramom, ka unutranjem religioznom posveenju. Ta tendencija je sve vie jaala to je integritet bogosluenja u Hramu opadao u irodskim vremenima, da bi se na kraju sve zavrilo fizikim unitenjem Hrama. Bakarni svitak Pre nego to preemo na posebne sektake spise pronaene u Kumranu, moramo da razmotrimo jo jedan vaan svitak. Ovaj svitak se razlikovao po mnogo emu od svega to je u Kumranu pronaeno, i prouzrokovao je najee rasprave i polemike. Poznat je kao Bakarni svitak iz jednostavnog razloga to je njegov sadraj urezan na bakarnu plou, za razliku od svih ostalih rukopisa koji su pisani na pergamentu ili papirusu. injenica da je ovaj svitak bio zapravo rolna krtog bakra, prelomljena na dva dela, usporila je otvaranje za nekoliko godina, sve dok nije pronaen odgovarajui metod da se svitak isee na trake. Kada je sadraj konano proitan, pripremljen za tampu i preveden, tim Rolana de Voa je uvideo da Bakarni svitak ima ogroman znaaj za razumevanje istorijskog porekla kumranske zalihe svitaka i same prirode asketske Zajednice, za koju su verovali da je tamo ivela. Za razliku od veine drugih svitaka, Bakarni svitak je napisan, ili tanije reeno urezan, na kasnom hebrejskom jeziku - i u grafolokom smislu, i po pitanju samog stila. On sadri spisak od ezdeset etiri predmeta, uglavnom dragocenosti i rukotvorina iz Hrama, kao i mesta gde su one navodno sakrivene. S obzirom na sadraj, oni koji veruju u to da je u Bakarnom svitku popisano pravo blago, zapravo misle da se u svitku navode stvari prokrijumaarene iz Jerusalima neposredno pred opsadu, ili pak u bezbednim danima pre opsade, koje su, za svaki sluaj, sakrivene u Judejskoj pustinji i na drugim mestima. Na alost, mnoga od tih mesta danas ne mogu da se identifikuju, a na onim koja su pronaena nema ni traga od blaga. S druge strane, toliko mnogo blaga je popisano da su jedno vreme strunjaci odbacivali ceo svitak kao neku antiku alu ili fantaziju. Meutim, novo izdanje studije o Bakarnom svitku Jude Lefkovia (Judah Leftkovits) ukazuje na to da su raniji istraivai preterivali kada su govorili o popisanoj koliini dragocenosti. Zasnivajui svoju tvrdnju na tanijoj vrednosti talenta, tj. jedinici teine korienoj za merenje dragocenosti, Lefkovi ukazuje na to da koliina popisanog nije oko 200 tona, kao to se ranije mislilo, nego samo 60 tona. Pored toga, veliki deo blaga nije bilo zlato, za koje on kae da predstavlja samo 17 % svih dragocenosti, ve uglavnom srebro i bakar; ovo je ipak mnogo realnija slika o koliini dragocenosti. Pa ipak, ono to se pokazalo kao intrigantno nije bio toliko sadraj Bakarnog svitka, nego ono to je moglo da se nasluti u vezi sa samim postojanjem ovog svitka u Kumranu - u kakvoj je on bio vezi, ako je uopte i postojala neka veza, sa ostalim rukopisima koji su tamo pronaeni? Iako je Bakarni svitak pronaen u Peini 3, postoji znaajna nepodudarnost meu izvetajima o tanom mestu gde je naen. Neki izvori potvruju da je on bio pronaen zakopan u dnu peine - drugim reima, nalazio se iza svitaka pergamenta koji su bili poloeni ispred njega, i zato se izvodi zakljuak da je on tamo bio ostavljen u isto vreme, ili pak neto ranije. S druge strane, Hatrmut Stegman tvrdi da je svitak pronaen ispod gomile kamenja na ulazu u peinu, ispred jo uvek zatvorenog ulaza u peinu, pa tako svitak nije imao nikakve veze sa ljudima koji su

biblioteku sa svicima sklonili u peinu. Moda je ovo jo jedan primer koji govori o tome kako naunici podeavaju injenice, kako bi one bile u saglasnosti sa njihovima omiljenim teorijama o prirodi i poreklu sektake Zajednice! Ako prihvatimo spisak sa blagom u Bakarnom svitku kao stvaran, pojavljuje se jedan ozbiljan problem za staro jednoglasno miljenje o svicima sa Mrtvog mora. De Voov tim i njegovi naslednici smatraju da su svi rukopisi koji su tamo pronaeni sainjavali sektaku biblioteku baziranu u samom Kumranu, i da je ta biblioteka iz bezbednosnih razloga bila sakrivena tokom Jevrejskog ustanka, moda ve negde oko 68 g. nove ere. Poto su ovi Jevreji-sektai bili poznati na osnovu njihovih sopstvenih spisa kao askete, da li bi oni posedovali tako veliku koliinu blaga ako Bakarni svitak potie od njih? Pristalice jednoglasnog miljenja shvataju ovaj problem, ali i dalje imaju potekoa pri objanjavanju odakle blago prvobitno potie. Meutim, kada vidimo vrstu svetih predmeta koji su takoe nabrojani, izgleda najverovatnije da su ti predmeti poticali iz Jerusalimskog hrama, ne samo zato to je u samom Hramu bilo uskladiteno veliko bogatstvo, nego i zato to je Hram bio svojevrsna tedionica i za ostale. Ali kao to znamo iz sektakih svitaka, Zajednica je, ma gde da je bila njena baza, pokidala sve veze sa Hramom i vlastima. Tako da ako su Jevreji-sektai zaista iveli u Kumranu, kao to se pretpostavlja, da li je verovatno da bi oni prihvatili ovu gomilu blaga iz Hrama, i da li bi im ona uopte bila poverena? Ovo znai da moramo ili da preispitamo prirodu Zajednice, ili da stvorimo nove hipoteze. Norman Golb i oni koji slede njegov nain razmiljanja pokuavaju ovo drugo i zastupaju ideju da je pogreno jednoglasno miljenje u vezi sa Kumranom i poreklom zbirke svitaka. Po njima, svici pronaeni u Kumranu nemaju nikakve veze sa tamonjom naseobinom, jer oni smatraju da Kumran nikada nije ni bio baza sektakoj Zajednici. Umesto toga, oni pretpostavljaju da je u ranim godinama Jevrejskog ustanka dolo do opte evakuacije dragocenosti iz Jerusalima, i da je Bakarni svitak sainjen kao spisak predmeta i mesta na kojima se ove stvari nalaze. Svici pronaeni u Kumranu bi u tom sluaju poticali iz Jerusalima, a neki od njih moda i iz Hrama, kao i iz privatnih zbirki. Ovo gledite je samo naoko uverljivo, jer u Bakarnom svitku postoji jo jedan podatak koji se preutkuje u nekim krugovima - pominjanje osam mesta za koje se tvrdi da su spisi bili ba tu sakriveni. Ako ovu injenicu uzmemo u obzir, uoena jedinstvena priroda kumranske zbirke postaje manje uverljiva i tako moemo da je sagledamo samo kao jednu gomilu rukopisa iz Jerusalima, koja je sluajno ostala neotkrivena sve do modernog doba. Alternativa tome je verovanje da je sektaka Zajednica sakrila svoju zalihu svitaka u peine iznad Kumrana, dok je nezavisno od toga, ali u isto vreme, nekome sa zelotskim sklonostima iz Jerusalima bilo dozvoljeno da sakrije svoj Bakarni svitak u Peinu 3. Ostavljam itaocima da odlue koja varijanta je realnija. VIII poglavlje SEKTAKI SPISI Sada moemo da razmotrimo glavne spise za koje se gotovo jednoglasno smatra da su po prirodi sektaki. Kao i u sluaju sa ostalim svicima, u najveem broju sluajeva sauvani su mali fragmenti koje je teko povezati u celinu. Pa ipak, postoje tri glavne grupe

pomou kojih moe da se stekne neobino zanimljiv uvid u ivot i verovanja Zajednice: razni pravilnici, biblijski peer komentari i himne zahvalnice poznate kao hodajot. Ovi spisi su vani i zbog toga to sadre jedan broj nejasnih aluzija na poreklo Zajednice, i na izvesne kljune dogaaje u njenoj istoriji. Pravilnik Zajednitva Tokom cele istorije Zajednice izgleda da su njeni lanovi smatrali da je neophodno osavremenjivati ili ak zamenjivati pravilnike u skladu sa promenama u drutvu, onako kako su ih oni videli, pogotovo uzimajui u obzir neizvesnost koja je pratila utvrivanje tanog poetka i kulminacije "poslednjeg vremena". Jedan veliki i relativno dobro ouvan svitak pronaen je u Peini 1 i on sadri nekoliko nizova pravila kojih se pridravala Zajednica. Jo deset fragmenata pronaeno je u Peini 4, i dva u Peini 5, to sve svedoi o vanosti ovih dokumenata. Svitak iz Peine 1 obuhvata nekoliko dela od kojih svako moe da se razmatra odvojeno, jer ini se da su to prvobitno bili nezavisni tekstovi. Stegman pretpostavlja da ih je bilo etiri, ali drugi strunjaci, poput Geze Vermea, smatraju da ih je bilo samo tri. Od ovih je najdue i najvanije delo Pravilnik Zajednitva, koje je posle paleografskih ispitivanja datirano otprilike u period od 75-50. g. pre nove ere: ali poto je i taj spis sastavljen iz delova i sadri ispravke pisara, on, u svom sadanjem obliku, moe da bude datiran i u period od 150-100. g. pre nove ere, mada sadri i neke starije elemente. dovde Na elu hijerarhijski organizovane Zajednice se nalazio uitelj ili "nadzornik", i za njega je Pravilnik Zajednitva bio prirunik pomou kog se regulisao pristup Zajednici i odreivao statut po kojem su se upravljali njegovi lanova. Spis poinje optom izjavom o ciljevima i svrsi Zajednice - da omogui svojim lanovima ispravan ivot u skladu sa Bogom, tako da ih, kad doe "poslednje vreme", Njegova osveta nee dotai. One koji su voljni da ive strogo po boijim pravilima treba ohrabriti da svojevoljno priu Zajednici. U tekstu se zatim detaljno razmatra nain pristupa novih lanova Zajednici, postupak obnavljanja posveenosti starijih lanova, kao i nain napredovanja na hijerarhijskoj lestvici, na godinjem prazniku Obnove Saveza. Ovaj vaan praznik koji je proslavljan petnaestog dana treeg meseca, istovetan je sa hrianskim Duhovima. Kao deo obreda, svetenici i njihovi pomagai leviti treba da kroz molitve slave Boga, i da ga usrdno mole da blagoslovi pravednike, poznate u Zajednici pod imenom "sinovi svetlosti", a da prokune grene "sinove tame", tj. one Jevreje i pagane koji su na strani Belijala, zlog anela ili duha, koji ih predvodi. Uenje o dva duha Na ovom mestu u Pravilniku Zajednitva ubaena je jedna kratka rasprava poznata kao Uenje o dva duha. Mada je to verovatno nezavisan spis, on se u tom trenutku sasvim dobro tu uklapao, jer je predstavljao gledita Zajednice o prirodi stvaranja i oveanstva. U spisu postoji uenje koje kae da su, kada je Bog stvarao svet, elementi svetlosti i tame u celini stvaranja bili prisutni u jednakom odnosu, ali da su u pojedinanim elementima oni bili u razliitim odnosima. Na moralnom nivou, svetlost predstavlja dobrotu ili pravednost, a tama zlo ili greh.

Ne izgleda da je ovakvo, dualistino shvatanje stvaranja bila istaknuta crta izrailjskog verovanja u periodu Prvog hrama. To je, s druge strane, bilo centralno uenje persijskog zoroastrizma. Po ranom zoroastrejskom uenju, Bog tvorac Ahura Mazda je stvorio blizance - dobrog Spenta Majnu i loeg Angra Majnu, ili Ahrimana, kao to je kasnije postao poznat. Svet je bojno polje na kome se bore ova dva podjednako snana duha, a krajnji rezultat zavisi samo od intervencije Ahure Mazde na kraju vremena. Jevreji koji su iveli u Vaviloniji tokom perioda progonstva, a i kasnije, bili su pod uticajem ovog zoroastrejskog verovanja, iji jasni tragovi mogu da se vide u biblijskim knjigama stvorenim tokom perioda Drugog hrama. lanovi Zajednice izgleda da su otili korak dalje u vezi sa ovim konceptom, jer su smatrali da je moralnu vrednost svakog pojedinca Bog odredio pre njegovog roenja. Ovaj predodreeni kvalitet smatra se da je nepromenljiv, tako da oni kod kojih su prevagnule negativnosti nikada ne mogu da se poboljaju, bez obzira na to koliko se trudili. Samo pravedni izabranici imaju mogunost da budu spaseni, mada ak i oni mogu da budu prokleti ako ne ive po boijim zapovestima. Ova ideja o izabraniku razvila se postepeno tokom jevrejske istorije, poev od jednostavne ideje da su Izrailjci posebna rasa, odvojena od drugih svojim savezom sa Bogom, pa sve do uenja o jednoj pobonoj grupi pravednika, to nalazimo u Knjizi jubileja i Enohu. Krajnji izraz ove ideje se pojavljuje u uenjima Zajednice, ali takve ideje mora da su bile prilino uobiajene u kasnom judaizmu Drugog hrama, jer ih takoe pronalazimo i u hrianskim uenjima. Neto izmenjena verzija ove teorije o predestinaciji je i u osnovi kalvinizma, kao i mnogih dananjih fundamentalistikih ili evangelistikih hrianskih crkava, kojima oito ne predstavlja nikakav problem da vei deo oveanstva poalju u venu propast i oganj pakla. Zato je bilo veoma vano da "nadzornik"-uitelj bude u stanju da razlikuje mogunosti svakog budueg kandidata, u skladu sa sadrajem ove kratke rasprave. Ono to je moglo da pomogne u ovom zadatku, bilo je verovanje u okviru Zajednice da je svaki pojedinac sastavljen od devet delova dobra i zla, koji su u razliitim odnosima, i variraju od osam delova dobra i jednog dela zla, do osam delova zla i samo jednog dela dobra. U Kumranu su pronaeni i fragmenti nekakvog spisa koji se bavio proricanjem, i u kojem su bile kombinovane astrologija i fiziognomija, pomou kojih se odreivala moralna priroda svakog kandidata koji bi eleo da se pridrui Zajednici. Disciplinski prirunik Posle Uenja o dva duha, u Pravilniku Zajednitva nalazi se jedan detaljniji disciplinski kodeks, Disciplinski prirunik. Kao to je ve pomenuto, najvei broj naunih radnika smatra da je ovaj tekst integralni deo Pravilnika Zajednitva, ali Hartmut Stegman smatra da je to posebno delo. Paljive analize pokazuju da su i Pravilnik Zajednitva i Damaki dokument, koji je ve opisan, sloeni spisi koji se sastoje od nekoliko knjievnih slojeva stvorenih tokom mnogo decenija. Ovo takoe moe da se vidi po razlikama uoenim izmeu delova svitaka pronaenih u Peini 1 i fragmenata iz Peine 4, koji predstavljaju manje razvijenu verziju ovog dela. Iz ovog razloga, moda je Stegman u pravu to pretpostavlja da je Disciplinski prirunik zaseban spis, mada je sama Zajednica mogla da ga smatra i integralnim delom Pravilnika Zajednitva kao celine.

U uvodu u Disciplinski prirunik ukratko se ponavljaju ciljevi i svrha Zajednice. Zatim se saeto propisuju pravila za proces primanja pojedinaca u Zajednicu i opisuje se njihov dalji napredak u okviru nje, pre nego to pone detaljna rasprava o pravilima pomou kojih se upravlja svim aspektima ivota lanova. Kao dodatak pravilima odreenim u Tori, a koja su, naravno, bila obavezujua za lanove, date su jo neke odredbe i pravila, iskljuivo za lanove Zajednice. Ove odredbe trebalo je da upravljaju svim aspektima zajednikog ivota lanova Zajednice, pod vostvom svetenika, ovde simbolino imenovanih sa "sinovi Cadoka". Ostala pravila propisana su za rukovoenje sastancima saveta i odnosila su se na pristup Zajednici, kao i na naredni period iskuenja. Spis se zavrava detaljnim nabrajanjem tih pravila i strogih kazni za nepridravanje, od privremenog ili trajnog iskljuenja iz zajednikog ivota, do smanjivanja obroka i drugih manjih kazni. Zapisano je da e ova pravila ostati na snazi u Zajednici sve dok se ne pojavi novi prorok i dvojica Mesija, Mesija Aronov i Mesija Izrailjov - koncept kome emo se vratiti u XI poglavlju. Zborni pravilnik i Pravilnik blagoslova Pravilnik Zajednitva prate dva kraa dodatka koja pokazuju sve znake da su bili nekad nezavisna dela. Prvo od njih je Zborni pravilnik, ponekad nazivan i Mesijanski pravilnik. I ovde strunjaci nisu jednoglasni oko uloge i istorijskog porekla ovog pravilnika. Verme smatra da je to neka vrsta idealnog pravilnika koji bi Zajednica trebalo da usvoji kada se konano pojavi Mesija, dok Stegman istie da je Zajednica smatrala da ve ivi u "poslednjem vremenu", i da je zbog toga ovaj Zborni pravilnik shvatala kao validno i obavezno i za vreme ivota onog ko ga je napisao. Poto Pravilnik govori o raznim vrstama ljudi sa fizikim ili duhovnim nesavrenostima, moda je Stegman u pravu kad kae da se spis ne odnosi na budue idealno vreme kada e izabrani biti spaseni, nego na trenutnu situaciju koja se podudara sa verovanjima Zajednice. Kao to je ve pomenuto, Zajednica je verovala u dvojicu Mesija, jednog svetenikog i jednog prinevskog, kojima e prethoditi jedan prorok, ili e im se on pridruiti. Ma kakav da je bio pravi status ovog Pravilnika u okviru Zajednice, on uspostavlja pravila za sve "vernike Izrailja" za poslednjih nekoliko godina pre neminovnog pojavljivanja ovih Mesija. Ovo zajednitvo podrazumeva i ene i decu, a ne samo mukarce pominjane u drugim pravilnicima. Tako se u ovom Pravilniku nalaze odredbe koje rukovode itavim ivotom pojedinca, od detinjstva do braka, kao i njegovim zrelim ivotom u okviru jedne vee Zajednice. Ono to je vano jeste da Zborni pravilnik aludira na neku vrstu oruanih odreda Zajednice i njihovo uestvovanje u ratu. Stegman veruje da je to bio najraniji pravilnik Zajednice, ali injenice govore u prilog tome da se spis odnosio na kasniji period istorije Zajednice. Sve gora duhovna i politiko-socijalna atmosfera u Judeji mora da je navela lanove Zajednice da poveruju da su "poslednja vremena" zaista pred njima. Osniva Zajednice, prorok, "uitelj pravednosti", ve je bio umro i oekivalo se da Mesije stignu svakog trenutka. Pominjanje rata i potreba za ratnicima ukazuju na period previranja koji prethodi konanom unitenju zlih "sinova tame", i ta je tema razvijena u Ratnom svitku. Zajednica je tako verovatno bila mnogo manje miroljubiva nego to se to obino pretpostavlja, i ovo moe da bude razlog za postojanje odbrambenih karakteristika

kumranske naseobine, pod uslovom da je Zajednica zaista tu ivela, kao to smatraju oni koji brane jednoglasno miljenje. Drugi dodatak sastoji se od niza liturgijskih molitvi, verovatno sastavljenih za upotrebu prilikom kazivanja "uitelja". One slue kao dopuna Zbornom pravilniku, jer u njima takoe nailazimo na ideju da Zajednica zapravo ivi u "poslednjem vremenu", pre neizbenog dolaska dvojice Mesija. Molitve se dele na etiri grupe, i ukazuju na etiri elementa celokupne Zajednice iz tog perioda. Prvo, "uitelj" treba da blagoslovi sve lanove Saveza; zatim prvosvetenika, koga neki vide kao aluziju na aronskog Mesiju; zatim cadokitske svetenike, koji su bili voe Zajednice; i, na kraju, osobu po imenu "princ Zbora", koju obino poistoveuju sa prinevskim ili davidskim Mesijom Izrailja. Damaki dokument (Novi savez u zemlji Damaska) Mada Stegman, svojstveno sebi, menja istorijsko mesto ovog pravilnika i smatra ga za konani i definitivni disciplinski kodeks korien u okviru Zajednice, najvei broj strunjaka se s tim ne slae; oni veruju da ovaj spis predstavlja najstariji kodeks koji je Zajednica stvorila. injenica da je samo nekoliko fragmenata, iako dugakih, pronaeno u peinama 4, 5 i 6, nasuprot relativno dobro ouvanom Pravilniku Zajednitva pronaenom u Peini 1, uvruje ovo drugo gledite, jer se uopteno smatra da svici iz Peine 1 predstavljaju najdragocenije, tada aktuelne, spise Zajednice, poto je svaki svitak bio paljivo umotan u platno i stavljan u krage da bi se sauvao, za razliku od vidljive nebrige prema spisima koji su ostavljani u Peini 4. Kao i drugi pravilnici, Damaki dokument je sloeni spis u okviru koga ima nekoliko nivoa, od kojih je najstariji nastao mnogo decenija pre konane verzije koju sada imamo, i on je zavren negde tokom prve polovine II veka pre nove ere. Ako se shvati unutranja logika same knjige, vidi se da je veliki deo Damakog dokumenta napisan pre Pravilnika Zajednitva, jer su izvesne crte ovog kasnijeg dela zavisne od onog prethodnog, ili pak proistiu iz njega. Sam Damaki dokument ima udnu sudbinu u modernom dobu, jer mada su samo mali fragmenti pronaeni u Kumranu, delo je ve dui niz godina bilo poznato u akademskom svetu. Poput sledbenika mnogih drugih religija, Jevreji su smatrali da je skrnavljenje bacati istroene prepise svetih spisa, tako da su vie voleli da ih sagore ili zakopaju. Pre nego to su bili ceremonijalno uniteni, ovakvi stari rukopisi su bili uskladiteni na posebnom mestu, poznatom kao geniza (ostava). Slavni jevrejski naunik Solomon ekter (Schecter) je 1896. g. sledio glasine o velikom broju srednjovekovnih jevrejskih rukopisa, koji su se vekovima sakupljali u genizi jedne stare sinagoge u Kairu, da ne bi bili baeni. Meu stotinama hiljada dokumenata koje je ekter tamo pronaao, bila su i dva nepotpuna rukopisa Damakog dokumenta, ili Cadokitskih fragmenata, kako su nekad nazivani. Ovi rukopisi tampani su 1910. g. i mnogi naunici pretpostavljaju da su oni povezani sa esenima. Poto su fragmenti istog dela otkriveni meu svicima iz Kumrana, rasplamsala se rasprava o tome kako je Damaki dokument uopte stigao do genize u Kairu. Jedna od hipoteza je da su kopije Damakog dokumenta moda bile meu rukopisima otkrivenim u Judejskoj pustinji u blizini Jerihona, koje je pominjao nestorijanski patrijarh Timotej 1 iz Bagdada poetkom IX veka. Neki naunici pretpostavljaju da ovi rukopisi potiu iz samih kumranskih peina, to je samo jedna od mogunosti, mada treba napomenuti da

kumranski fragmenti pronaeni u pedesetim godinama ukazuju na to da je verzija iz kairske genize kraa, ili je skraena, i da su izostavljeni vani detalji. Poto su se ti rukopisi ponovo pojavili u opticaju, neki od njih su moda doli u ruke jevrejske sekte poznate kao karaiti. Karaitski pokret je osnovan oko 750 g. nove ere u Mesopotamiji, i mada danas ima malo privrenika, nekada je to bio veoma uticajan pokret koji je imao sledbenike irom Srednjeg istoka. Njihova osnovna naela podrazumevala su potpuno odbacivanje tumaenja koja su rabini dodali Tori utelotvorenih u Mini i Talmudu, koji jo uvek ine osnovu ortodoksnog judaizma - jer karaiti su priznavali samo Toru. Mnoga gledita ove sekte su zapravo toliko slina onima pronaenim u sektakim delima iz Kumrana, da su neki strunjaci u poetku smatrali da je kumranska zaliha po poreklu bila karaitska. Moda zaista postoji neka istorijska veza izmeu ova dva pokreta. U svakom sluaju, prisustvo Damakog dokumenta u kairskoj genizi ostaje misterija jer ta sinagoga nije karaitska - mada je u knjigama o svicima sa Mrtvog mora esto tako navoeno. Damaki dokument poinje kratkim opisom porekla Zajednice, koje emo detaljno razmotriti u X poglavlju, i pravi aluzije na budue dogaaje u istoriji Zajednice. U spisu se govori o novom savezu koji je Bog sklopio sa nekim pobonim Jevrejima, svetenicima i "sinovima Cadoka", koji se nazivaju izabranima, u periodu kada su oni otili iz Judeje i nakratko iveli u zemlji Damaska. Dato je obimno teoloko tumaenje raznih aspekata istorije drevnog Izraela, da bi se sledbenici "sinova Cadoka" podstakli da ostanu verni ovom novom savezu i da bi se ubedili da e ih Bog zbog njihove pravednosti nagraditi posle "kraja vremena". Ovaj deo teksta karakteriu mnoge nejasne aluzije na tadanje ljude i dogaaje, i one su su u to vreme verovatno bile jasne lanovima Zajednice, ali da bi se sada dokuio njihov smisao neophodna je velika domiljatost strunjaka. U drugom delu ovog spisa re je, kao i u pravilnicima, o raznim uredbama uz pomo kojih se rukovodi ivotima lanova Zajednice. Ove uredbe su rasporeene u odnosu na predmete o kojima govore, i u njima je re o takvim stvarima kao to su obeanja i zakletve, zatim rad suda Zajednice, svedoenja o prekrajima, rad sudija koji bi trebalo da se bave tim prekrajima, oienje vodom, potovanje abata i obredna istota. Mnoge od tih uredbi su sektaka tumaenja tradicionalnih biblijskih zakona, ali neke predstavljaju i nova pravila koja se tiu same organizacije Zajednice. Kao i Pravilnik Zajednitva, Damaki dokument pridodaje kazneni kodeks koji se u principu slae sa onima pronaenim u drugim sektakim pravilnicima. Na kraju, Damaki dokument je pisan s namerom da se uz pomo njega upravlja svim lanovima Zajednice, jer su se mnoga pravila odnosila na ene i decu, to je znailo da se ovaj spis nije odnosio samo na celibatsku zajednicu sastavljenu od mukaraca. Ratni svitak Ratni svitak i fragmenti pridodatog Ratnog pravilnika povezani su sa dogaajima za koje se oekivalo da e se odigrati tokom "poslednjeg vremena". injenica da je glavni prepis ovog dugakog teksta bio pronaen u Peini 1, ukazuje na to da je onaj ko ga je sakrio, ma ko da je bio, izuzetno cenio ovo delo mada je, naalost, ono znatno oteeno usled protoka vremena. Nekoliko fragmenta povezanih sa Ratnim svitkom, koji su pronaeni u Peini 4, otkrivaju brojne razlike u odnosu na mnogo potpuniju verziju iz Peine1.

Kao i u sluaju mnogih sektakih rukopisa pronaenih u Kumranu, ne moe se utvrditi taan datum nastanka Ratnog svitka, ali postoje izvesne naznake koje nam pomau da se pribliimo datumu nastanka spisa. Pisac je, bez sumnje, bio inspirisan dogaajima opisanim u Danilu u poglavljima 11:40-12:3, i poto je prihvaeno da je Knjiga proroka Danila napisana malo posle "gnuanja nad oajanjem", to jest posle skrnavljenja Hrama koje je izvrio Antioh IV Epifan godine 167. pre nove ere, mora biti da je Ratni svitak nastao posle ovog datuma. Ostali dokazi za to da je spis nastao ba tada mogu da se pronau i u opisima oruja i taktike, u zavisnosti od toga da li su se Jevreji ugledali na grke ili na rimske obiaje. Ako su se ugledali na rimske obiaje, kao to mnogi veruju, Ratni svitak bi u tom sluaju poticao iz perioda nakon najranijeg direktnog susreta izmeu rimskih legija i Jevreja, koji se dogodio tokom osvajanja Palestine od strane Pompeja Velikog 63. g. pre nove ere. Konano oblikovanje Ratnog svitka moda se zapravo odigralo u nekom kasnijem periodu, jer se u njemu pominje "kralj" Kitejaca, to je obino predstavljalo aluziju na vladara iz postrepublikanske ere Rimskog carstva, koju je zapoeo Avgust Cezar. Poto je oigledno da je i ovo delo u svom razvoju imalo nekoliko etapa, moda je ono zapoeto odmah posle 167. g. pre nove ere, a onda preraeno kasnije, kada su se Rimljani pojavili na judejskoj politikoj sceni. Ratni svitak je zanimljiv tekst jer se bavi eshatolokim ratom, koji e se voditi tokom zavrnih etrdeset godina "poslednjeg vremena", ali se u njemu borba opisuje na nerealistian nain. Mada neki strunjaci, kao to je ifman, smatraju da je ovo delo neka vrsta vojnog prirunika koji propisuje pravila za ovaj konani sukob, mnogi drugi, pak, ukljuujui Vermea i Stegmana, smatraju da se u njemu zapravo simbolino predstavlja kulminacija borbe izmeu sila dobra i sila zla. Po Vermeu, bitka je smetena u imaginarni istorijski kontekst, a snage dobra i zla na zemlji imaju svoj odraz u svojim pandanima, anelima i demonima. Ljudsku komponentu ine "sinovi svetlosti", koje predstavljaju plemena Levija, Jude i Venijamina, dok su "sinovi tame", koje simboliu gentili na elu sa Kitejcima, predstavnici zla. U ranoj jevrejskoj knjievnosti izraz Kitej obino se odnosio na Grke, pogotovu na Seleukide, ali do vremena kada je Ratni svitak dobio svoj konani oblik, on se odnosio na Rimljane. Ja lino mislim da su dogaaji opisani u Ratnom svitku pravi, jer iz drugih tekstova znamo da su lanovi Zajednice organizovali vojne jedinice, pripremajui se za borbu koja e se odigrati u "poslednjem vremenu". Aneoska liturgija pokazuje da su oni verovali da njihova dela na zemlji imaju pandan u aneoskim aktivnostima na jednom viem nivou, i ovaj koncept lako je mogao da se proiri na eshatoloki rat koji je bio predskazan. lanovi Zajednice pripremie se za to svojim pravednikim ivotom i, kada budu ispunili svoj deo pogodbe, Bog e se umeati i poslati anele da im pomognu. Ova ideja je moda bila rasprostanjenija u periodu kasnog Drugog hrama, jer se njom, pretpostavlja se, rukovodio i Jeua kada je okupljao sledbenike na Maslinovoj gori, pre nego to je uhapen zbog izdaje, i razapet. Po Ratnom svitku, est godina rata zavrie se ponovnim osvajanjem Jerusalima i bogosluenje u Hramu e tada biti obnovljeno. Posle ovog perioda rata, usledie trideset tri godine daljeg sukoba koji e se konano zavriti porazom i unitenjem svih stranih naroda. U svitku se dalje nairoko opisuju razne vrste bojnih truba, zatim pravila pukova, bojni redovi vojnika i njihovo oruje, kao i liturgija koju e pre bitke obaviti svetenici.

Po mnogo emu, ovi opisi podseaju na pripreme Izrailjaca, pod komandom Isusa Navina, u blizini Jerihona, koji je takoe bio uniten boijom intervencijom. Jedna zanimljiva karakteristika bitke tie se starosti i uloga uesnika. itamo da ratnici treba da budu mukarci etrdesetih ili pedesetih godina, a da pomone ete i pozadinu treba da sainjavaju mladii. Tokom aktivnih vojnih obaveza u ratnim logorima, ovi mukarci morali su da se pridravaju stroge obredne istote, a prisustvo ena i dece je bilo zabranjeno. Ovo poslednje pravilo moda je bilo sainjeno povodom priprema za pravu vojnu bitku, ili kao figurativna aluzija na pravilo celibata koga su se pridravali neki lanovi Zajednice, ekajui na "poslednje vreme" - a treba imati na umu da su mnogi naunici smatrali da su stanovnici Kumrana bili askete i da su iveli u celibatu. Neka zakonska pravila koja se tiu Tore Jedan drugi spis koji se odnosi na oblast zakona, privukao je veliku panju poto je sa zakanjenjem objavljen u poslednjoj deceniji dvadesetog veka: pismo obino naslovljeno kao Neka zakonska pravila koja se tiu Tore, ali takoe poznato kao 4QMMT. To nije pismo napisano rukom originalnog autora, ve est fragmenata prepisa koji su sainjeni u neko kasnije vreme. Najvei fragment poinje jednim delom kalendara za abat, po svoj prilici zasnovanom na solarnom kalendaru koji je Zajednica koristila, i on moda nije deo originalnog pisma. Na osnovu poetka pisma mogli bismo da saznamo kome je ono bilo namenjeno, ali poetak nedostaje, i to je kumranologe dovodilo do oaja. Glavne teme pisma su izvesna sporna pitanja jevrejskog zakona, ili halahe, ukljuujui i aspekte obredne istote i branih pravila. Postoje tri strane koje se pominju u ovom pismu: "mi", "ti" i "oni". Ako ovo pismo potie od Zajednice, a mnogi naunici smatraju da je to najverovatnije, onda "mi" moe da se odnosi na "uitelja pravednosti" i njegovu Zajednicu. Meutim, Verme i izvestan broj drugih naunih radnika odbacuju ovo miljenje; oni smatraju da je pismo napisao neki lan otpadnike grupe manje znaajnih sadukejskih svetenika, pre nego to se "uitelj pravednosti" uopte i bio pojavio na sceni. U tom sluaju, ova otpadnika grupa moe da se posmatra kao pretea jedne potpuno nove sektake Zajednice, koja se pojavila kasnije. Poto je pismo zapravo sastavljeno kao savet nekome, najverovatnije prvosveteniku, obino se pretpostavlja da se "ti" odnosi na osobu koja je na kraju postala poznata pod nadimkom "zli svetenik" . ak i kad bi ovo bilo tano, i da je pismo zaista napisao "uitelj pravednosti", ono moe da predstavlja prilino ranu fazu u sukobu izmeu "uitelja" i "zlog svetenika", zato to pisac pie pomirljivim tonom: "Takoe smo ti pisali povodom nekih postupaka u vezi sa pridravanjem Zakona, za koje mislimo da su za tebe korisni, kao i za tvoje ljude, jer smo primetili da ti prihvata mudrost i iskustvo Zakona. Shvati te /stvari/ i moli Ga da ti ojaa volju i da udalji od tebe zle misli i Belijalove savete". Meutim, ak i u ovom stadijumu pisac i njegovi prijatelji pokazuju da su se povukli iz iroke zajednice jevrejskog sveta, reima: "Odvojili smo se od gomile i sa njima ne razgovaramo o ovim stvarima". Iz ovoga bi moglo da se shvati da su oni ve bili prekinuli veze sa aktivnostima Jerusalimskog hrama, a znamo da je Zajednica u jednom trenutku svoje istorije to isto uinila.

Sudei po sadraju, izgleda da je pismo bilo upueno prvosveteniku, ili nekome veoma vanom u Hramu, to ukazuje na to da je primalac - "ti" - pripadao sadukejskom svetenstvu. Ostaje pitanje na koga se re "oni" odnosila, kada se kritikuju "oni koji ire lane zakone". Nije mnogo teko da se odgovori na ovo, ako bacimo pogled na hebrejske rei za taj epitet - doreshe halaqot. Jedna od glavnih karakteristika gotovo celokupne hebrejske knjievnosti - ni kumranska knjievnost nije izuzetak - jeste ljubav prema igri rei, a hebrejski jezik je bio za to prikladan. Primaocu pisma je verovatno bilo jasno na koju grupu su se odnosile rei "oni koji ire lane zakone", u svetlosti slinosti tih rei sa reima doreshe halakhot, "oni koji ire verski zakon" (halahu), a to nije bio niko drugi do fariseji. U vremenu Drugog hrama, fariseji su bili veliki strunjaci za pitanja jevrejskog verskog zakona i bili su zapaeni zbog sastavljanja mnogih posebnih, nekanonskih zakona, koji predstavljaju dopune onim datim u Tori. Ovu njihovu sklonost su estoko kritikovali sadukeji, koji su potovali samo one zakone koje je propisivala Tora. Poto izvesni strunjaci smatraju da sadraj ovog pisma moe da poslui za utvrivanje porekla i identiteta kumranske Zajednice, vratiemo se pitanjima koja se u pismu postavljaju u X poglavlju. Peer komentari Izuzev ve pomenutih vrsta spisa koji se bave zakonskim i organizacionim stvarima, sektaka Zajednica je stvorila i jednu radikalno novu i bukvalno jedinstvenu literarnu vrstu, poznatu kao peer. Sama re potie od hebrejskog glagola koji znai objasniti ili protumaiti, i moe se pronai u biblijskim priama o tumaenju snova, kao to su prie o Josifu i faraonu, ili Danilu i Nabukodonosoru. Neobina karakteristika drevnih bliskoistonih tumaenja snova bila je verovanje da nije bilo dovoljno sanjati san ispunjen predskazanjima - trebalo je taj san i tano protumaiti, da bi se to stvarno i dogodilo. Verovatno je u tom cilju Zajednica koristila peer tumaenja. Meutim, lanovi Zajednice su, koristei ovu tehniku, dodali jednu sasvim novu karakteristiku, i to u cilju tumaenja znaenja ranijih, tipino prorokih, biblijskih spisa. U vremenima kriza u izrailjskoj ili jevrejskoj istoriji, pojavljivali su se proroci kao to su Isaija ili Jeremija, i oni su se esto obraali svojim savremenicima da bi ih upozorili na neposrednu nesreu koja e ih zadesiti ako se ne poprave i ako se ne dre Saveza to su njihovi preci sklopili sa Bogom. Zajednica je preuzela ove drevne prie i samo ih je protumaila u svetlosti savremenih dogaaja. Drugim reima, lanovi Zajednice su verovali da su proroci iz prolosti nehotice predskazivali stvari koje se nisu odnosile na njihovo vreme, ve na udaljenu budunost. Izuzev njih, jedina druga verska grupa, koja je u to vreme upotrebljavala rei proroka na isti nain, bili su pisci hrianskog Novog zaveta, koji su, na primer, koristili Isaijina proroanstva da bi dokazali da je Jeua bio Mesija i boiji sin. ak i danas, neke fundamentalistike hrianske grupe tumae Knjigu proroka Danila da bi objasnili savremene dogaaje. Izvestan broj ovakvih peer komentara je pronaen u Kumranu i, mada u fragmentarnom obliku, ovi komentari moda obezbeuju kljuni izvor podataka u vezi sa istorijskim poreklom Zajednice. Meutim, dok rano hrianstvo proroki materijal

predstavlja na jasan nain, identitet ljudi i dogaaji koji se pominju u peerima Zajednice zamagljeni su upotrebom mnogih ifrovanih oznaka, kao to su, na primer, "uitelj pravednosti", "zli svetenik", "ovek lai", "propovednik lanih stvari", "ovek od istine", i tako dalje. lanovi Zajednice su znali na koga se odnose ti nadimci, ali takve prikrivene aluzije su bukvalno onemoguile savremene naunike da donesu bilo kakve zajednike zakljuke povodom dramatis personae ovih tekstova. Naunici, na primer, nisu mogli da se sloe ni oko toga da li je svetenik alternativno ime za "uitelja pravednosti", i da li su "zli svetenik" i "ovek lai" dve linosti ili se radi o jednoj. To pitanje - na koga su se odnosile ove i mnoge druge oznake, tesno je povezano sa identitetom i istorijskim poreklom sektake Zajednice, pa emo se ovim problemom detaljno pozabaviti u X poglavlju. Mnogi od tekstova peera su detaljni komentari raznih prorokih knjiga, koje sadre materijal to podupire gledita Zajednice o savremenim dogaajima. U peerima se uvek prvo navede kratak odeljak, a zatim i komentar u vezi sa njegovim znaenjem, kao to moemo da vidimo iz sledeih odeljaka peera za Miheja i Nauma. Pa koje je sredite Judeje? Zar to nije Jerusalim? U tumaenju se ovo odnosi na "uitelja pravednosti", koji izlae Zakon pred Savetom i pred svima koji su se svojevoljno zavetovali da e se pridruiti boijim izabranicima i da e potovati Zakon u Savetu Zajednice, i ti ljudi e i biti spaseni na dan Stranog suda. Jao gradu krvnikom, sav je u lai, otimanja pun. U tumaenju, to je grad Efrajima, onih koji propovedaju lane stvari tokom "poslednjih dana", onih koji ive u laima. Ovde vidimo tipinu upotrebu ifrovanog jezika - "uitelj pravednosti", "grad Efrajima" i "propovednici lanih stvari". Mogue je prepoznati neke od ovih izraza, ali veina je neshvatljiva. Najvaniji peeri koji su sauvani su oni o Avakumu, Naumu, Isaiji i peer Psalama, i o njima e sada biti rei. Sauvano je samo nekoliko komadia peera o Osiji (Hoeu), Sofoniju (Cefaniji) i Miheju (Mihi). Peer Avakum (Tumaenje knjige proroka Avakuma) Ovo je najbolje ouvani peer i on se odnosi na dogaaje u ranoj istoriji Zajednice, pa se smatra za najvaniji izvor u rekonstruisanju njenog istorijskog porekla. U njemu se opisuje sukob izmeu "uitelja pravednosti" i njegovog suparnika, ili njegovih suparnika, "zlog svetenika" i "oveka lai". "ovek lai" izgleda da je bio neka vrsta verskog voe koji se sa "uiteljem pravednosti" sukobio oko izvesnih pitanja u vezi sa verskim zakonom. U peeru se takoe pominje "zli svetenik", koji je svoju slubu dobro zapoeo, ali je kasnije, po miljenju autora peera, on zgreio. "Zli svetenik" je poeo da proganja "uitelja pravednosti", mada nije uspeo u svojoj nameri da ga ukloni. Spis takoe pominje dolazak Kitejaca, agresivnog naroda koji e se pojaviti preko mora i kazniti svetenike Jerusalimskog hrama. Peer Naum

Na jednom jedinom fragmentu iz Peine 4 sauvan je deo peera Naum. Neuobiajeno je to to se u njemu daju prava imena istorijskih linosti - Antioha i Demetrija - ali na koje se to seluke vladare odnosilo, nije jasno. Za Demetrija se kae da je bio saveznik sa "onima koji propovedaju lane stvari". A smatralo se da su to bili fariseji. Pomenuta je jo jedan linost koja je oznaena kao "divlji mladi lav", krvoedni vladar koji se "svetio onima koji su propovedali lane stvari, i ive ih veao". Mnogi su u ovoj linosti prepoznali Aleksandra Janaja, koji se tako uasno osvetio svojim neprijateljima, farisejima, a koje pisac esto zove "oni koji propovedaju lane stvari". U Peeru Naum je takoe re o dve politiko-religiozne grupe aktivne u Judeji u tom periodu, pod ifrovanim imenima "Menaanji" i "Efrajimi", a govori se i o dogaajima koji su povezani sa njihovim odnosom prema Zajednici. Po mnogim strunjacima, najverovatnije je da ove grupe predstavljaju fariseje i sadukeje. Isaijin peer injenica da je u Kumranu pronaeno mnogo prepisa Knjige Isaijine, i peeri u vezi s njom, kao i to da su je rani hriani koristili da dokau da je Jeua odista bio oekivani Mesija, ukazuje na to da je ona bila veoma popularna biblijska knjiga u judaizmu Drugog hrama. Poto su sauvani peer tekstovi, koji se bave odabranim odlomcima iz Isaije, u fragmentarnom obliku, nije jasno da li oni sadre delove samo jednog spisa, ili delove etiri razliita peera. U svakom sluaju, taj materijal se bavi poznatim temama koje su bile od velikog znaaja za Zajednicu. Jedan fragment predvia konani poraz i svrgavanje Kitejaca koji su pregazili Izrailj - i ovde, kao to je to bilo uobiajeno u ifrovanom jeziku Zajednice, Kitejci su Rimljani. U drugom delu istog fragmenta iekuje se neminovan dolazak prinevskog ili davidskog Mesije, koji je pomenut u uvenom odeljku u Isaiji (11:1-3), odeljku koji je isto toliko bio vaan i za hriane, mada Mesija koga je Zajednica oekivala nije imao iste osobine kao Jeua. Sledei mali fragment govori o Jevrejima - protivnicima Zajednice, ovde nazvanim "podrugljivcima" i "onima koji propovedaju lane stvari", dok jedan drugi fragment izgleda da poistoveuje Zajednicu sa Isaijinom vizijom Novog Jerusalima. U jednoj reenici u ovom poslednjem peeru se pominje re "dvanaest", to se obino odnosilo na dvanaest svetenika-voa Zajednice, od kojih je svaki voa predstavljao jedno pleme drevnog Izraela kojim je i vladao. Ova slinost sa dvanaest apostola hrianstva navela je neke strunjake da ukau na direktnu vezu izmeu ova dva pokreta. Peer Psalama Znamo da je Knjiga Psalama takoe bila krajnje vaan spis za Zajednicu, ali moda je razlog tome iroka popularnost ovog spisa u jevrejskom drutvu uopte. Sauvani su peer komentari za najvei deo Psalma 37 i za neke delove Psalama 45 i 127. Kao i u drugim sauvanim peerima iz Kumrana, i ovde je re o linim sukobima izmeu "uitelja pravednosti" i njegovih protivnika, "zlog svetenika" i "oveka lai", kao i o jo veoj borbi izmeu Zajednice i njenih neprijatelja. lanovima Zajednice je obeano da e njihovi zli neprijatelji, koji su ovde ponovo pomenuti kao "Efrajimi" i "Menaanji", i koji

e nastojati da im nanesu zlo, konano biti "zauvek uniteni". Zajednica e, s druge strane, "zauvek zadobiti Visoku goru izrailjsku, i uivae u venim blagodetima u Njegovom svetilitu". Zahvalnice Poslednji sektaki spis je jedna vana zbirka himni pronaena u loe ouvanom rukopisu iz Peine 1, uz dodatak od jo nekoliko fragmenata iz Peine 4. Zbog stanja tih sauvanih rukopisa, nije bilo mogue odrediti taan broj himni koje su sainjavale zbirku, iako se obino smatra da ih je bilo izmeu 25 i 40. Sveukupno, one po svom stilu podseaju na biblijske Psalme, ali to su zapravo molitve zahvalnice, ili slavopojke upuene Gospodu. Kada ih je Sukenik prvi put objavio, smatralo se da ih je sve sainio lino "uitelj pravednosti", mada se danas misli da je on napisao samo oko polovine od tog broja, ako je uopte i napisao bilo koju od njih. Te himne govore o iskustvu jednog verskog uitelja koji je, iako blizak s Bogom, bio proganjan od svojih neprijatelja i naputen od uenika; ali ne postoje nikakvi dokazi da ih je zaista stvorio sam "uitelj". Verme i Kalavej (Callaway), skloni su da poveruju da te himne, koje opisuju pravednika u sukobu sa zlima, ne moraju nuno da se odnose na iskustva "uitelja pravednosti". To su, u svakom sluaju, po snazi i imaginaciji, zadivljujui tekstovi, to moe da se vidi iz sledeeg odeljka: A ja sam prah i pepeo, ta da smiljam to Ti ne eli, o emu da razmiljam bez volje Tvoje? Kako bih se okrepio da me Ti ne podie? I kako bih se prosvetlio da me ne stvori? I ta bih govorio da mi usta ne otvori? I kako bih odgovarao da me ne posveti? Poto su u Kumranu pronaeni brojni prepisi, moemo da zamislimo da su ove himne koristili lanovi Zajednice i za line i za grupne molitve. Verme pretpostavlja da su ih voa Zajednice i novi lanovi pevali ili pojali tokom njihovog glavnog godinjeg praznika - praznika Obnove Saveza. ETVRTI DEO: KO JE NAPISAO SVITKE? IX poglavlje ARHEOLOGIJA KUMRANA

Jedva da se i praina slegla posle iskopavanja koja su izvrili u Peini 1, pomno traei svitke sa Mrtvog mora, a De Vo i Harding su svoju panju usmerili ka mnotvu ruevina, to su mirno stajale na vruini, oko kilometar i po ka jugu. Ovo usamljeno drevno mesto, koje su lokalni Arapi zvali Hirbet Kumran, u prolosti su nekoliko puta poseivali putnici sa zapada koji su udeli za tim da u palestinskoj zemlji pronau tragove poznatih biblijskih pria. Pre nego to su svici otkriveni meu oblinjim liticama, svi ovi posetioci su zapazili oiglednu strateku vanost ovog mesta i zakljuili su da je to morala biti neka vrsta izrailjske tvrave. Na ovaj zakljuak oni su bili navedeni i usled samog poloaja naseobine, kao i zbog ostataka ruevina koje su se izdizale iz peska. Hirbet Kumran se nalazi na severozapadnoj obali Mrtvog mora, nekih 13 kilometara juno od Jerihona i oko 22 kilometra od Jerusalima, na samoj ivici sune Judejske pustinje. Neto malo dalje, na jugu, nalaze se dva manja mesta, Ejn-Feha i Ejn el-Guvir, za koje mnogi strunjaci veruju da su bili povezani sa Kumranom. Nekoliko graevina u samom Kumranu je sagraeno na platou koji se uzdie iznad mora, u blizini vadija, suvog renog toka koji proseca svoj put nanie, od litica do obale. Ova naseobina se nalazi na kljunom poloaju u tom podruju, jer su se odatle lako mogli spreiti upadi neprijateljskih trupa sa juga, severa i sa istoka, ako bi one pokuale da napadnu gradie koji su se nalazili u unutranjosti. ovek bi skoro mogao da pomisli da je Kumran tu izgraen kao pandan mestu na istonoj obali Mrtvog mora, Maherusu, za koga se definitivno zna da je u hamonejskom periodu bio tvrava. Nekih sedam godina pre otkria svitaka sa Mrtvog mora, Majkl Avijonah (Michael Avi-Yonah) je istraio Kumran i ucrtao ga na mapu; on je takoe smatrao da je Kumran bio vojno utvrenje - jedno od mnogih takvih mesta za koja se zna da su postojala u Judejskoj pustinji, i koja su poticala iz perioda Drugog hrama. Upravo je otkrie fragmenata svitaka u peinama iznad Kumrana dovelo do prvih potpunih iskopavanja samih ostataka, izmeu 1951. i 1956. godine. Bez sumnje, posao je izveden paljivo i na nauno zadovoljavajuem nivou, u skladu sa najboljom arheolokom praksom tog vremena. Ali na nevolju, kao to je to i dan-danas esto sluaj sa arheolozima, izgleda da je De Vo zanemario taj ne ba mnogo zanimljiv posao, ali od sutinske vanosti, to se odnosio na popisivanje nalaza i beleenje raznih sitnica u vezi sa iskopinama, kao i rad na njihovom objavljivanju, a sve to da bi se posvetio oigledno privlanijem poslu oko grae svitaka iz peina. Ovo je dovelo do toga da jedna objektivna analiza tog lokaliteta bude prilino teka, jer je jasno da je ne samo De Vo video ono to je i eleo, nego je i prikrio one karakteristike koje su dolazile u sukob sa njegovom omiljenom idejom da je Kumran bio dom jednoj jevrejskoj monakoj zajednici. Ali poto mi trenutno na raspolaganju imamo jedino saeti prikaz njegovih nalaza u Arheologiji Kumrana, moramo umnogome da se oslonimo na njegov opis onoga to je pronaeno, mada u poslednje vreme sve vei broj strunjaka poinje da sumnja u njegove zakljuke. Arheoloki periodi u Kumranu po De Vou Period izrailjski helenistiki Sloj Ia Ib Datum VIII-VII vek pre nove ere pre oko 134. g. pre nove ere oko 134. g. pre n. e. - 31. g. pre n. e.

irodski rimski Bar-Kohbin

II III

oko 31. g. pre n. e. - 68. g. nove ere posle 68. g. n. e. - oko 73. g. n. e. oko 132. g. n. e. - 135. g. n. e.

U sutini, De Vo je izneo dokaze da je kumranski lokalitet u drevnom dobu bio periodino nastanjivan, jo od vremena Prvog izrailjskog hrama. Najraniji ostaci iz ovog perioda nalaze se u kasnom helenistikom sloju (koji je De Vo podelio na dva nivoa), ili su pak, zatrpani ovom slojem. Posle ovoga, usledio je jo jedan period naseljavanja, koji je De Vo nazvao irodskim, posle kojeg je doao trei sloj koji je on doveo u vezu sa kratkom rimskom okupacijom tog lokaliteta odmah posle Jevrejskog ustanka i razaranja Jerusalima. Meutim, kao to emo kasnije videti, postoje neke sumnje kad je u pitanju vanost isticanja jasne razlike izmeu helenistikog perioda 1b i irodskog perioda II sloja, tako da ak i ideja o rimskoj okupaciji moe da se dovede u pitanje. Tragovi su takoe naeni, i oni su u velikoj meri zasnovani na injenicama baziranim na noviima tamo pronaenim, to govori o povremenom korienju ovog lokaliteta i u kasnijem periodu, sve do Bar-Kohbinog ustanka, pa i nadalje, do srednjovekovnih vizantijskih vremena. U nedostatku natpisa, a pored stilova grnarije, istorijska rasprostranjenost novia pronaenih na odreenom lokalitetu je najbolji dokaz za datiranje bilo kog posebnog nivoa. Kao i drugde u svetu, kada je monetarna ekonomija uvedena na Srednjem istoku, svaka kraljevina je imala sopstvene novie, a novi novii esto bi se pojavljivali kada bi na vlast doao novi vladar. Ponekad su ti novii bili datirani, pa su tako arheolozi dobili mogunost grubog datiranja nivoa u kojem su oni bili pronaeni. Na primer, ako bi se vrila iskopavanja na nekom lokalitetu i ako bi se zalo ispod savremenog, povrinskog nivoa, moglo bi se oekivati da e se pre pronai stariji, nego noviji novii. Na nekom britanskom lokalitetu, odsustvo novia iz vremena vladavine kraljice Elizabete II u bilo kom sloju ukazae na to da e taj nivo verovatno odgovarati periodu pre 1952. g. Ako bi, pak, bilo pronaeno mnogo novia iz vremena vladavine kraljice Viktorije, a samo nekoliko od ranijih monarha, ali ne i od kasnijih, mogli bismo da pretpostavimo da je ovaj sloj bio stalno nastanjen bar do vremena poslednjeg datiranog novia Viktorijine vladavine, ali ne mnogo posle tog vremena. Takoe moemo da pretpostavimo da najraniji datirani novi moe da oznai poetak naseljavanja tog nivoa, mada moramo da imamo na umu da novii esto ostaju u opticaju i neko vreme posle njihovog putanja u promet. Pogledajmo sada paljivo De Voove izvetaje o arheologiji kumranskog kompleksa i o lokalitetima povezanim sa njim jer, iako ti izvetaji mogu da budu pomalo suvoparni, jasno razumevanje i tumaenje tih nalaza od sutinske je vanosti, ako elimo da odredimo poreklo fragmenata svitaka pronaenih u oblinjim peinama. Izrailjski period Ostaci najranijeg lokaliteta iz izrailjskog perioda bili su, po svoj prilici, veoma oskudni, jer se sada moe videti samo nekoliko zidova i jedna velika okrugla cisterna za vodu. Poto nisu pronaeni nikakvi novii koji bi mogli da pomognu u odreivanju tanijeg datuma, De Vo je procenio da ovaj sloj odgovara poznatom lokalnom periodu gvozdeno doba II, jer je pronaao ostatke upova karakteristinih za to vreme. to se ovog nivoa

tie, De Vo je bio voljan da prizna da je to po svoj prilici bilo utvrenje sagraeno kao sklonite za izrailjske vojne snage, koje su obilazile Judejsku pustinju i podruje Mrtvog mora, ali je i dalje bio nepokolebljiv u vezi sa pitanjem prirode kasnijeg naseljavanja Kumrana. Kasnije emo se vratiti ovom problemu, ali za sada moramo da imamo na umu da je De Vo verovao, moda i s pravom, da je postojala vrsta veza izmeu fragmenata svitaka i kumranske naseobine. On je, zapravo, smatrao da su svici prvobitno bili napisani u Kumranu i da su sainjavali biblioteku jedne asketske jevrejske sekte poznate kao eseni, koji su tu iveli tokom helenistikog i irodskog perioda. Iako ovo tumaenje mnogi jo uvek podravaju bez ikakvih prigovora, njegovu valjanost osporila je mala grupa aktivnih strunjaka koji su, u svetlosti novih injenica koje su se pojavile o kumranskom lokalitetu, napali tzv. jednoglasno miljenje. Helenistiki period 1 a Kljuni period za nastanjivanje i razvoj skupine zgrada u Kumranu De Vo je ispravno nazvao helenistikim. On je verovao da je mogue razlikovati dve faze nastanjivanja tokom ovog perioda, koje je oznaio sa 1a i 1b. Iako donja faza 1a ima mnogo karakteristika slinih gornjoj fazi 1b, izvestan broj elemenata jasno pokazuje da one predstavljaju dve razliite faze u razvoju ovog lokaliteta. Na osnovu arheolokih dokaza, izgleda da je kumranski lokalitet bio naputen vekovima pre nego to je ponovo nastanjen. Nivo gvozdeno doba II odgovara, naravno, periodu Prvog hrama pre progonstva. Vavilonsko osvajanje Judeje, koje je kulminiralo razaranjem Jerusalima 587. g. pre nove ere, posle ega je dolo do progona stanovnika u Vaviloniju, ostavilo je veliki deo zemlje bez populacije i u stanju oajanja. Male vojne postaje, kao ta u Kumranu, bile su, bez sumnje, naputene sve do ponovnog nastanjivanja nekoliko vekova kasnije. Bez obzira na identitet onih koji su se vratili u Kumran i bez obzira na svrhu tog povratka, mi, naalost, nismo u stanju da sa sigurnou odredimo datum ove faze, jer tamo nije pronaen nijedan novi. Sasvim je mogue da su neki elementi ranije naseobine iz gvozdenog doba II bili jo uvek upotrebljivi, iako su verovatno bili zaputeni. De Vo je pretpostavio da su se ljudi vratili na ovaj lokalitet pre 134. g. pre nove ere, a moda ak i oko 168. g. pre nove ere. Tada je dolo i do obnove ostataka zgrada iz gvozdenog doba, a dodate su nove prostorije i okruni zidovi. Stanovnici su, takoe u to vreme, napravili jedan kanal za vodu koji je iao do stare okrugle cisterne iz gvozdenog doba, kao i dve dodatne pravougaone cisterne i bazen za pretakanje da bi poveali zalihe vode. Ove dve injenice navele su neke strunjake da poveruju u to da je na lokalitetu u to vreme boravilo vie ljudi nego tokom ranijeg izrailjskog perioda, gvozdeno doba II. Kao to je ve reeno, taan razlog njihovog nastanjivanja u Kumranu je jedno od najkontroverznijih pitanja, zato to je u direktnoj vezi sa poreklom i nastankom samih svitaka sa Mrtvog mora. Helenistiki perod 1b Sada dolazi do perioda znatne ekspanzije kumranske naseobine. Mnoge nove stvari su dodate malom prvobitnom jezgru zgrada, i tako je dolo do "konane" strukture

Kumrana, onakvog kakvog ga danas vidimo. Pronaeni novii omoguili su De Vou da u optim okvirima odredi poetak i kraj ove faze. Najranija zbirka koju je De Vo pronaao sastojala se od petnaest bronzanih i srebrnih novia, to su bili iskovani u vreme Seleukidskog carstva u Siriji, a to Carstvo je u razliitim vremenima vladalo nad velikim delom Palestine, ukljuujui i Judeju. Najstariji od ovih novia je bio onaj bronzani koji je poticao iz doba vladavine Antioha III (223-187. g. pre nove ere), kao i jo jedan iz vladavine Antioha IV (175-163. g. pre nove ere). Poto veina ovih seleukidskih novia datira iz tridesetih godina II veka pre nove ere, lokalitet je verovatno i tada bio nastanjen. Meutim, moramo biti oprezni kada tumaimo ovakvu vrstu datiranja. Mnoge zemlje i dan-danas menjaju svoju valutu, pa ako posle jedne takve promene zavirimo u svoje depove ili novanike, u njima vie neemo nai neke mnogo starije novie. Sedamdesetih godina XX veka kada je u Velikoj Britaniji uvedena decimalizacija, pojavili su se i novi novii, i svi stariji novii odmah su postali zastareli. Do tog vremena nije bilo neuobiajeno pronai penije jo iz tridesetih godina XIX veka, koji su se koristili zajedno sa noviima iz ezdesetih godina XX veka. To to je De Voov tim sluajno pronaao rane seleukidske novie u Kumranu, ne znai automatski da helenistiku 1b fazu naseobine treba datirati u tridesete godine II veka pre nove ere - oni sasvim lako mogu da potiu i iz perioda od nekoliko decenija kasnije. Meutim, mi stojimo na vroj osnovi kada pokuavamo da odredimo kraj faze 1b, jer su poslednji novii to su pronaeni na ovom nivou, bila etiri novia iskovana u vreme Antigona Matatije, negde izmeu 40. i 37. g. pre nove ere. Antigon Matatija je bio, naravno, poslednji hamonejski vladar Judeje pre nego to je Irod Veliki preuzeo vlast. Datiranje novia iz Kumrana nivo helenistikog perioda Ia Nema pronaenih novia. nivo helenistikog perioda Ib seleukidski novii 223-130. g. pre nove ere: 8 bronzanih novia 145-125. g. pre nove ere: 11 srebrnih novia jevrejski novii 134-104. g. pre nove ere: 1 (vladavina Johanana Hirkana) 104-103. g. pre nove ere: 1 (vladavina Aristobula I) 103-76. g. pre nove ere: 162 (vladavina Aleksandra Janaja) 76-67. g. pre nove ere: 1 (vladavina Salome Aleksandre) oko 63-40. g. pre nove ere: 2 (vladavina Hirkana II) oko 40-37. g. pre nove ere: 4 (paranski period, vladavina Antigona) nivoi irodskog i rimskog perioda 103-76. g. pre nove ere: 12 (vladavina Aleksandra Janaja) oko 40-37. g. pre nove ere: 1 (vladavina Antigona) 37-4. g. pre nove ere: 11 (vladavina Iroda Velikog)

?-8. g. pre nove ere: 561 (kasni seleukidski srebrni novii, uglavnom iz nezavisnog grada Tira, pronaeni u trima peima u "prostoriji za trgovanje") 4. g. pre nove ere-6. g. nove ere: 18 (vladavina Iroda Arhelaja) 6-14. g. nove ere: 92 (period rimskih namesnika) 37-44. g. nove ere: 78 (vladavina Agripe I) 54-58. g. nove ere: 33 (vladavina Nerona) 67. g. nove ere: 94 (bronzani jevrejski novii - I godina Jevrejskog ustanka) 68. g. nove ere: 5 (bronzani jevrejski novii - I godina Jevrejskog ustanka) +67. g. nove ere: 6 (bronzani jevrejski novii iz Prvog ustanka - datum neitljiv) 67-68. g. nove ere: 13 (rimski) 69-79. g. nove ere: 1 (rimski) 72-73. g. nove ere: 2 (rimski) 72-81. g. nove ere: 4 (rimski) 87. g. nove ere: 1 (rimski) 98-117. g. nove ere: 3 (rimski) 132-6. g. nove ere: 6 (rimski-period ustanka Bar-Kohbe) Rasprostranjenost pronaenih novia ukazuje na to da su dva perioda najvee aktivnosti u Kumranu bila od 103. do 73. g. pre nove ere, tokom vladavine Aleksandra Janaja, i irodsko-rimski period od 8. g. pre nove ere do 67. g. nove ere. Pa koja je onda posledica priliva doseljenika u kumransku naseobinu tokom perioda 1b? Izuzev dva ulaza, sa istoka i sa severozapada, postoji i glavna kapija kompleksa koja se nalazi na severnoj strani utvrenja; ba tu je podignuta vrsta trospratna kula. ak i danas se njeni ostaci veoma dobro vide i mada De Vo nikada nije hteo da prihvati tezu da je kumranska naseobina koriena u vojne svrhe tokom helenistikog i irodskog perioda, ak ni on nije mogao a da ne primeti njenu strateku prednost: "Sa kumranskog platoa pogled se prua na celu zapadnu obalu, od ua Jordana do Ras-Fehe i na celu severnu polovinu Mrtvog mora". Zapravo, dok je kula bila itava, pogled sa njenog vrha prostirao se ak i dalje. Osim ove kule, dodate su mnoge druge zgrade i razni detalji. Ponekad vie koristei pretpostavke nego vrste dokaze, De Vo je identifikovao brojna skladita, perionicu, kuhinju, zatim ostavu u kojoj se na ispreturanim gomilama jo nalazilo vie od hiljadu inija za jelo, potom upove, boce, tanjire paljivo sloene u setove od dvanaest komada, veliku dvoranu koja je mogla da slui kao zajednika trpezarija ili zbornica, i jo jednu prostoriju sa niskom klupom ukopanom u zemlju, koja je bila postavljena du zidova. Pored toga, svuda su se nalazile radionice, razna grnarija i pei za peenje gline, kao i prostorije koje su mogle da budu tale. Ceo kompleks je bio okruen vrstim zidovima od krenjaka, mada od tih zidova danas nije mnogo preostalo. Oigledno je da je kumranska naseobina u to vreme bila izvanredno opremljen dom za znatan broj ljudi, pa je morao da se sagradi i dodatak za skladitenje vode. To je podrazumevalo nekoliko novih cisterni i bazena sa hladnom vodom, kao i kanala za vodu

koji su ih povezivali. Koliina vode dostupna na ovom lokalitetu u to vreme, bila je dovoljna za potrebe nekoliko stotina ljudi tokom osam sunih meseci godinje. I zaista, nedavno je procenjeno da je ova koliina vode iznosila otprilike 1.127,000 litara, to je bilo dovoljno za potrebe 750 ljudi. Ovo je vana brojka, kao to e se kasnije i pokazati. De Voovo tumaenje kumranskog lokaliteta Zbog injenice da su Rimljani izgleda znatno otetili Kumran negde u periodu Jevrejskog rata (66-72. g. nove ere), mnogo vrednih dokaza je izgubljeno. Na primer, veruje se da je najvei broj graevina u glavnom kompleksu bio dvospratne grae i da se sruio ba u to vreme. Neto malo junije od velike kule pronaeni su ostaci onoga to je moglo da bude drugi sprat dvorane, koji je pao na ruevine prizemlja. U ovom trenutku treba se setiti da je De Vo verovao da je kumranski lokalitet funkcionisao kao neka vrsta jevrejskog "manastira". Poto je on rukopise pronaene u oblinjim peinama direktno povezao sa kumranskim lokalitetom, pretpostavio je i da je u Kumranu postojala neka vrsta biblioteke i, to je jo vanije, da je postojalo mesto gde su ti rukopisi bili prepisivani, neto kao skriptorijum u srednjovekovnim hrianskim manastirima. Poto je meu ruevinama u tom podruju pronaao nekoliko neobinih predmeta nalik kamenim stolovima, kao i tri mastionice, on je pretpostavio da su to bili delovi to su sainjavali skriptorijum, koji se nalazio na sada sruenom drugom spratu. Mada mnogi jo uvek prihvataju neke delove ovog tumaenja, sve vei broj mlaih naunika sumnja u ovu tezu. Poslednji primer je belgijska istoriarka Polina Donsil (Pauline Donceel) koja je, zajedno sa svojom suprugom, za Biblijsku kolu radila na pripremanju delova finalnog izvetaja o kumranskom lokalitetu, pa je 1992. g. objavila svoje nalaze. Poto je ponovo ispitala sve dostupne elemente povezane sa tzv. skriptorijumom, i navela podatke sa drugih lokaliteta iz tog perioda, ona je utvrdila da je skriptorijum zapravo bio neka vrsta luksuzne privatne prostorije za ruavanje, uobiajne u staro doba, poznate kao triklinijum. Ono to je De Vo protumaio da su ostaci pisaih stolova, mogli su biti delovi klupa to su bile privrene za zidove i na kojima su ljudi sedeli za vreme jela. Uprkos svim znacima da je Kumran u to vreme bio iva naseobina, u okviru koje su bile razvijene razne aktivnosti kao to su pravljenje grnarije, tavljenje koe ili proizvodnja urminog sirupa, i uprkos znatnoj koliini ivotinjskih kostiju odbaenih posle jela, kao i mnotvu pronaenih novia na ovom nivou, ostaje nejasno gde bi to na ovom lokalitetu toliko mnogo stanovnika moglo da ivi i da spava. Ova udna nepravilnost objanjavana je na nekoliko naina. Kao to smo videli, mnoge zgrade su prvobitno imale dva sprata i poto su oni sada srueni, nije ostalo jasnih tragova da su se prostorije na gornjem spratu posebno koristile - a prostorije za ivot i spavanje lako su mogle da tu budu smetene. S druge strane, neki strunjaci smatraju da su oblinje peine, u kojima su otkriveni fragmenti svitaka, prvobitno koriene kao boravita. Ovo reenje ima odreenih vrednosti jer, po nekim nalazima iz jednog broja tih peina - krhotinama upova, ostacima hrane, pariima koe, tkaninama i asurama - znamo da su one zaista u to vreme bile nastanjene, ali teko je zakljuiti da li su u njima ljudi spavali, ili su peine koriene samo kao radionice, ili za neto tome slino. Poslednja mogunost jeste ta da su oni koji su iveli u

Kumranu, provodili svoje slobodno vreme u kampu koji se sastojao od atora, ali od svih mogunosti ova je, naravno, najmanje odriva. Oteenje usled pukotine: da li je to bio zemljotres? Na osnovu velike pukotine u zemlji i znatne tete za koju De Vo veruje da se dogodila na ovom lokalitetu u drugoj polovini 1 veka pre nove ere on je, u svom saetom izvetaju, razdvojio helenistiki period 1b od irodskog perioda. Ova pukotina se iri od severa ka jugu, na istonom kraju glavne grupe zgrada. Poto je bio naitan istoriar, De Vo je odmah zakljuio da je to oteenje bilo prouzrokovano velikim zemljotresom, koji se dogodio u tom podruju 31. g. pre nove ere, o emu je pisao jevrejski istoriar Josif Flavije. Jo jedan zemljotres se desio 24. g. pre nove ere, ali ga De Vo nije uzeo u obzir. Tragovi velikog poara na istom lokalitetu povezani su sa ovim oteenjem, ali je pitanje da li je do poara dolo u isto vreme kada je nastalo i oteenje od pukotine, zato to veliina poara ukazuje na to da je on bio nameran, a ne sluajan. Oteenje izazvano pukotinom je otetilo nekoliko kanala za vodu, kao i jedan rezervoar u tom delu naseobine, a prelivanje vode dovelo je do toga da se stvori jedan sloj taloga, to je De Voa navelo da pretpostavi da je lokalitet naputen tokom perioda od tridesetak godina, od 31. do 4. g. pre nove ere, mada se ak i De Voov kolega Milik kasnije distancirao od tog miljenja. Vana injenica jeste ta da se tragovi oteenja od poara nalaze ispod ovog sloja taloga, pa iako ne moemo da utvrdimo da li se poar dogodio u isto vreme kada i oteenje usled pukotine, ili pak pre njega, kasnije zasigurno nije mogao da se dogodi. Bilo kako bilo, De Vo je zakljuio da ovo oteenje obeleava kraj njegovog helenistikog perioda 1b, i da je kumranski lokalitet sledeih nekoliko decenija bio naputen, sve dok nije bio ponovo naseljen i obnovljen na poetku njegovog irodskog perioda. Iako izgleda da je De Vo bio ubeen u to da je oteenje graevina usled ove pukotine bilo prouzrokovano zemljotresom iz 31. g. pre nove ere, to nije jedino mogue objanjenje. Nedavno su Karc (Karcz) i Kafri (Kafri) bacili senku na teoriju o zemljotresu i samim tim doveli u pitanje datum pretpostavljene granice izmeu helenistikog perioda 1b i irodskog perioda. Oni su ukazali na to da celo podruje poiva na nestabilnom laporu koji je, usled delovanja vode, lako mogao da sklizne ka Mrtvom moru, to bi dovelo do talasanja i do prodiranja vode i krunjenja, i to je moglo da destabilizuje zgrade. Ako je to bio sluaj, to je moglo da se dogodi u bilo koje vreme, a ne neophodno 31. g. pre nove ere. Pored toga, poto dokazi o tadanjim poarima poivaju ispod taloga koji se stvorio nakon to su zgrade bile oteene, i ovi dokazi lako mogu da se objasne na druge naine. Kao to smo videli u IV poglavlju, celo ovo granino podruje esto je bilo izloeno napadima neprijateljski nastrojenih suseda. Tokom ranog hamonejskog perioda Seleukidi su esto osvajali Judeju i za sobom ostavljali znatne tragove pustoenja. Jo je verovatnije da su Parani, koji su doli sa istoka i opustoili to podruje oko 40. g. pre nove ere, mogli da napadnu i zapale Kumran, ili je pak Irod Veliki mogao da ga uniti 37. g. pre nove ere, dok je pokuavao da zauzme Jerusalim. Irodski period

Mada se na osnovu arheolokih nalaza moe napraviti razlika izmeu De Voovog helenistikog perioda 1b i njegovog irodskog perioda, nema jakih osnova za tvrdnju o postojanju velikog prekida izmeu ova dva perioda, ako se stvar posmatra s take gledita stanovnika lokaliteta. Dokazi koji se zasnivaju na noviima su protivureni, pa ne moemo da budemo sigurni u to da su prole itave decenije pre nego to se iko vratio u to mesto - moglo je proi samo nekoliko meseci, najvie godinu dana, jer su naslage taloga, otkrivene na istonom kraju lokaliteta, mogle da se stvore za relativno kratko vreme. I zaista, pored popravki koje su uraene posle oteenja nastalog usled pukotine u zemlji, nema jakih dokaza za tvrdnju da je u to vreme dolo do prekida ivota u Kumranu. Mogue je, meutim, da je posle ove nesree ipak bilo manje stanovnika, zato to nije uinjen nikakav znaajniji pokuaj da se raiste ruevine, ili da se mesto ponovo izgradi. Izvesni delovi su bili naputeni, dok su u drugim zgradama zidovi bili poduprti ili ojaani; u to vreme bilo je sagraeno jo nekoliko novih zgrada, ukljuujui i jednu radionicu sa kovanicom, ili je tu moda bila pe za topljenje, i jo jednu prostoriju sa rvnjem. Jednoj vanoj graevini bila je posveena posebna panja: kuli pored glavnog ulaza. Njeno podnoje je poduprto sa svih strana velikim kamenjem koje je dosezalo do vrha prizemlja. Ovo kamenje je bilo postavljeno ukoso, nalik rampama, pod uglom od 45 stepeni. Ko god da je u to vreme iveo u Kumranu, oigledno je posvetio veliku panju ba toj graevini. Razaranje Kumrana Obino se veruje da je ivot u Kumranu bio naglo prekinut negde tokom 68. g. nove ere, ili odmah posle toga. Ovo miljenje se zasniva na noviima kao dokazima i na znacima ratnih razaranja, kao to su udubljenja od udaraca rimskih strela ili sloj crnog pepela. tavie, opte je prihvaeno da se ovaj dogaaj morao odigrati dok su se Rimljani kretali kroz zemlju, slamajui otpor tokom Jevrejskog ustanka. Ali za nae razumevanje prirode grupe zgrada u Kumranu, od sutinskog je znaaja da znamo tanu godinu kada se ovo razaranje dogodilo. Tokom dugog niza godina, veliki broj strunjaka je smatrao da se razaranje najverovatnije dogodilo poetkom leta 68. g. nove ere. Ali, takoe postoje dokazi za pretpostavku da je to bilo neto malo kasnije, posle pada Jerusalima 70. g. nove ere, tokom operacija ienja. Dobro je poznato da Tit i njegove legije nisu odmah napali nekoliko tvrava u tom podruju, ukljuujui Irodijum, Maherus i Masadu, nego su ih sruili tek kada je bio razoren Jerusalim. S obzirom na poloaj Kumrana u odnosu na ove tvrave, izgleda verovatnije da su i Kumran, ma koja da je bila njegova funkcija, Rimljani napali i unitili tek posle 70. g. nove ere. Kada su jevrejski stanovnici isterani na jedan kratak period, Kumran su, po De Vou, okupirali rimski vojnici koji su verovatno tu oblast neko vreme uvali od napada malih jevrejskih gerilskih grupa, to su izvesno vreme nastavile da dejstvuju u tom podruju. Tokom svog boravka u Kumranu, izgleda da su Rimljani raistili samo jedno malo podruje u okviru naseobine i da su izvrili samo minimalne popravke i dodatke. Sve u svemu, oni su samo pojednostavili grau postojeih zgrada i rezervoara za vodu, i na izvesnim mestima su ojaali zidove. Kada je Jevrejski ustanak bio uguen, rimski legionari su, bez sumnje, jedva ekali da spakuju svoje stvari i napuste lokalitet, a to se

dogodilo verovatno nekoliko godina kasnije, moda oko 74. g. nove ere, pod pretpostavkom da novie koristimo kao dokaze. Posle odlaska Rimljana, ako prihvatimo De Voovo tumaenje, izgleda da je lokalitet bio naputen ezdesetak godina, sve do vremena Bar-Kohbinog ustanka od 132. do 135. g. nae ere, kada je ponovo bio nakratko zauzet. Postoji, meutim, bar jedan strunjak, a to je Robert Ajzenman, koji se u potpunosti protivi ovakvoj rekonstrukciji dogaaja to su kulminirali nesumnjivim oteenjem kumranskog kompleksa. Poto je Ajzenman preduzeo ponovno razmatranje dokaza zasnovanih na noviima, prvo emo brzo razmotriti De Voove osnove za pretpostavku da je naseobina u Kumranu bila veim delom unitena od strane Rimljana tokom Jevrejskog ustanka, a to se, po njegovom miljenju, dogodilo oko 68. ili 69. g. nove ere. im su zeloti, koji su podsticali Jevrejsku pobunu, de facto objavili nezavisnost od Rima, odmah su iskovali i sopstvene jevrejske novie. Znatan broj novia iskovanih u treoj godini pobune (68. g. nove ere) pronaeni su u Kumranu, ali nijedan iz etvrte, kao ni iz poslednjih godina. Sledea vrsta novia koji su tamo pronaeni bili su svi rimski po poreklu. to se De Voa tie, ovo je znailo da je Kumran uniten 68. g. nove ere, a onda ponovo zauzet od strane jednog odreda rimskih vojnika - konsenzusni scenario koji sam ve gore pomenuo. Ajzenman istie da ima nekoliko prepreka da bi se ova teorija prihvatila. Ako su jevrejski novii iz tree godine ustanka iskovani u prolee 68. g. nove ere, veoma je udno to to se toliko mnogo novia nalo u Kumranu ve do juna te godine, kada De Vo tvrdi da je lokalitet bio napadnut. Kao to smo gore videli, postoje jaki dokazi da Rimljani nisu ak ni bili aktivni u podruju Kumrana, sve do pada Jerusalima. tavie, iako nije pronaen u Kumranu, jedan jevrejski novi iz etvrte godine ustanka (69-70. g. nove ere) pronaen je u blizini Ejn-Fehe, mesta koje i De Vo i mnogi drugi povezuju sa glavnom kumranskom naseobinom. Ajzenman takoe istie da su rimski novii pronaeni na lokalitetu samo nemi svedoci, koji nam ne govore ko ih je ispustio - posle propasti ustanka rimski novii su bili u optoj upotrebi i koristili su ih i Jevreji i Rimljani. Iz sopstvenih razloga, o kojima e biti rei kasnije, Ajzenman zakljuuje da sve to sa sigurnou moemo da kaemo jeste to da su Jevreji nastanjivali Kumran bar do sredine 68. g. nove ere, ali ovo ne negira mogunost da su Jevreji nastanjivali lokalitet sve do 136. g. nove ere, do kraja Bar-Kohbinog ustanka. On pretpostavlja i da su Rimljani lako mogli da prouzrokuju poar u Kumranu dok su prolazili kraj njega, ali ovo nuno ne znai da je bilo koji rimski vojnik ikada bio stacioniran u Kumranu tokom poslednje faze ustanka. Ajzenman pretpostavlja da su stanovnici, za koje on ne veruje da su bili jevrejski vojnici, mogli da se sakriju dok Rimljani ne prou, i zatim da se vrate na lokalitet, a onda da ga obnove onako kako je to De Vo opisao u svom objavljenom preliminiranom izvetaju. Jedini problem sa ovom teorijom potie od jednog dodatnog podatka koji De Vo nije pominjao, ali kog je kasnije objavio Frank Kros, koji je takoe radio na lokalitetu. Nekoliko spoljnih zidova grupe zgrada srueno je usled potkopavanja. To je bila uobiajena vojna taktika Rimljana, koriena i prilikom opsade Jerusalima, da se ispod neosvojivih zidina prokopa dugaak tunel i da se zatim gredama uvrsti. Onda bi se grede

zapalile i ceo tunel bi se sruio, to bi prouzrokovalo da se i sami zidovi iznad tunela obrue i padnu. Groblje: rtve pokolja? Pre nego to napustimo Kumran, ostaje nam da se pozabavimo jednom vanom injenicom: grobljima to se nalaze istono od glavnog graevinskog komleksa. Ima ih tri - jedno veliko sa oko hiljadu sto grobova, nekih dvadeset sedam metara istono od utvrenja, i jo dva manja, smetena severno i juno od glavnog groblja, sa dvanaest, odnosno trideset grobova. Svi grobovi postavljeni su paljivo jedan do drugog, obeleeni su izrezbarenim kamenjem i okrenuti u pravcu sever-jug. Ovaj razmetaj nije bio tipian samo za Kumran - slian nain postavljanja grobova otkriven je i u Jerihonu i u junom Jerusalimu, kao i u drugim gradovima. Neki od ovih grobova ve su bili iskopavani tokom sedamdesetih godina XIX veka, a druge je iskopao De Voov tim, i nedavno su pretraivani jo neki grobovi. Iako u grobovima nije pronaeno nita to bi moglo da pomogne preciznijem datiranju nastanka samog groblja, po stilu crepova pronaenih u njima, groblje bi moglo da se smesti u De Voov helenistiki period 1b i irodski period. U etrdeset tri groba koja je iskopao De Voov tim pronaeni su ostaci od trideset mukaraca, sedam ena i etiri deteta. Ako odnos do sada pronaenih mukih i enskih tela predstavlja uzorak celog groblja, trebalo bi da oekujemo da se u negde oko 20% grobova odraslih nalaze ostaci ena. Ovo stvara tekoe za merodavnost jednoglasnog miljenja koje je zaeo De Vo, da je Kumran bio naseljen lanovima monake sekte koja je ivela u celibatu. De Vo je takoe verovao da je groblje zapravo bilo mesto sahranjivanja lanova ove zajednice tokom neto vie od dvesta godina, koliko dugo se i smatra da je bio nastanjen lokalitet u Kumranu. I ovde ponovo nastaje problem. Svaki grob koji je toliko dugo korien pokazuje izvestan stepen raslojavanja. To znai da e vrhovi nekih grobova postepeno tonuti ispod povrine, i da e ak biti zatrpani zemljom i nanosima prilikom kopanja kasnijih grobova. Ali, ovo nije sluaj sa Kumranom - vrhovi svih grobova lee na istom nivou i jasno se vide na povrini. Ova injenica ukazuje na to da ovo groblje nije akumulacija nekoliko generacija grobova, nego da su svi grobovi, iz nekog razloga, nastali bukvalno u isto vreme. Nedavna iskopavanja obavljena na tom groblju bacaju novu svetlost na ovaj problem. Doktor Z. Kapera (Kapera), poljski naunik, obelodanio je rad H. Stekola (Steckoll), koji je obavio detaljna ispitavanja ljudskih ostataka iz drugih grobova u Kumranu. Ono to je on otkrio je veoma dramatino. Izvestan broj skeleta, koje je ispitao, pokazuje znake da su izgoreli, mada ne namernim spaljivanjem, a ostalih 10% imalo je prelomljene kosti. Sve u svemu, pravilan niz grobova (od kojih je veina bila iskopana u priblino isto vreme), meavina polova i znaci nasilne smrti ukazuju na to da je ovde re ne o miroljubivom monakom groblju, ve o masovnom zakopavanju masakriranih ljudi ili rtava rata. Ako je to bio sluaj, ko su bili ti ljudi i kada su oni umrli? Prvo, broj tela govori da je gotovo cela populacija pobijena - znamo, najzad, na osnovu cisterni za vodu da je Kumran imao zalihe vode za preko 750 ljudi tokom osam meseci, tako da nije bilo problema da se tu smesti vei broj ljudi tokom kraeg vremenskog perioda. U prvi mah moemo da pomislimo da su u grobovima tela ljudi koje su Rimljani ubili, u vreme kada je Kumran napadnut i spaljen tokom Jevrejskog

ustanka, ali to izgleda malo verovatno. Ma ta da su Rimljani-pobednici obino radili sa telima svojih pobeenih neprijatelja, malo je verovatno da bi se oni potrudili da smeste svako telo u posebne, dobro sagraene grobove, poreane u pravilne redove, sa glavama postavljenim ka severu. S obzirom na jednoglasno miljenje - da su rimski vojnici u Kumranu ostali nekoliko godina da bi ga uvali, takoe je malo verovatno da bi poboni Jevreji uopte mogli da se priblie tom mestu, i da po propisima sahrane svoje mrtve. Ja pretpostavljam da je veina ovih ljudi ubijena ranije, i da njihova smrt lako moe da se povee sa znacima spaljivanja koje je De Vo otkrio, povezujui ih sa posledicama oteenja usled zemljotresa. Kao to smo ranije videli, osvajake paranske snage opustoile su ovo podruje oko 40. g. pre nove ere. Najverovatnije je da su za ovaj pokolj deceniju kasnije bili odgovorni ili Parani, ili vojnici Iroda Velikog. Ejn-Feha Od dve male naseobine ponekad povezivane sa Kumranom, jedna, Ejn-Feha, lei oko tri kilometra juno, a ime je dobila po oblinjem izvoru svee vode. Sudei po arheolokim ostacima, izgleda da je to bila mala radna postaja povezana sa lokalnom poljoprivredom. Imajui u vidu grnariju kao dokaz, De Vo je smatrao da su u Ejn-Fehi iveli isti ljudi koji su iveli u Kumranu tokom njegovog helenistikog perioda 1 i irodskog perioda. Ostaci graevina, koji su tu pronaeni, sastoje se od jedne velike zgrade dugake 24 metra i iroke 18 metara, koja je nekada imala dva sprata i jedan dodatak, verovatno za tale ili skladite, okrenut ka jugu, i dvorita na severu sa bazenima za koje se pretpostavlja da su bili korieni za tavljenje koe. Nema nikakvih znakova oteenja od "zemljotresa" kakvi su pronaeni u Kumranu, a koje je De Vo iskoristio da odredi svoj period 1b i period II, mada on tvrdi da je ivot tu naglo prekinut u isto vreme kada i u Kumranu, oko 68. g. nove ere. U Ejn-Fehi nije pronaen nijedan grob, tako da ako je ovde ikada i bilo rtava rata, njihova tela mogla su da budu prenesena do oblinjeg Kumrana i tamo sahranjena sa ostalim telima. Ejn el-Guvir Ejn el-Guvir, koji je takoe bio naseobina nalik seoskom domainstvu, nalazi se 24 km juno od Kumrana, u blizini jo jednog izvora. Ovo mesto je jo manje od Ejn-Fehe i sastoji se samo od ostataka jednog dvorita ograenog zidovima, zgrade sa etiri prostorije, trema, velike kuhinje i jo dve prostorije na istonoj strani. Arheolozi su, na osnovu grnarije, napravili razliku izmeu dva perioda naseljavanja koji odgovaraju Kumranu 1b i II. Na ovom lokalitetu nije pronaen nijedan novi koji bi poticao iz perioda posle 43. g. nove ere, tako da je ova naseobina po svoj prilici bila naputena neko vreme pre Jevrejskog ustanka, i verovatno je ve bila potpuno zaputena kada su Rimljani tuda prolazili kreui se u pravcu Masade. Znaci velikog poara uoljivi su izmeu nivoa koji odgovaraju Kumranu 1b i II, a i na samim ovim nivoima uoavaju se znaci tete usled poara. Zbog toga se ini da su ovi dogaaji bili povezani. Za razliku od Ejn-Fehe, Ejn el-Guvir je imao malo sopstveno groblje koje se nalazilo 800 metara prema severu. Kao i u Kumranu, grobovi su pravilno poreani jedan do drugog, u pravcu sever-jug. Iskopano je dvesta devedeset grobova, i u dvanaest su se nalazili ostaci mukaraca, u sedam ostaci ena i u jednom ostaci deaka. Moemo da

pretpostavimo da i ovo mogu da budu tela ljudi pobijenih onda kada je naselje napadnuto i spaljeno, ali do sada na skeletima nije obavljeno nijedno nauno istraivanje koje bi ovo potvrdilo. Ipak, poto su grobovi u Ejn el-Guviru identino postavljeni kao oni u Kumranu, i poto je grnarija koja je tu pronaena izgledala isto kao i ona iz Kumrana, De Vo je bre-bolje povezao ova dva mesta, pretpostavljajui da je Ejn el-Guvir bio jedna od nekoliko udaljenijih, sporednih esenskih naseobina. Ovo gledite podravali su i drugi strunjaci, sve do osamdesetih godina XX veka kada je grnarija iz Ejn el-Guvira podvrgnuta neutronskom testiranju, koje je konano pokazalo da ona ima razliito poreklo od grnarije u Kumranu. Povezivanje ovog lokaliteta sa Kumranom na osnovu grobova, ako ve ne na osnovu grnarije, dovedeno je u pitanje otkriem jo nekih grobova, koji su bili u istom stilu i isto razmeteni na brojnim malim lokalitetima du cele obale Mrtvog mora, a tu su bili i oni ve ranije pomenuti grobovi pronaeni u Jerihonu i na drugim mestima. ivot na obalama Mrvog mora Sa nedavnim napretkom arheolokih istraivanja zapadne obale Mrtvog mora, sada znamo da je cela ta oblast nekada bila mnogo gue naseljena nego to moemo da zamislimo, gledajui je danas. Ostaci brojnih malih naseobina pronaeni su naikani du uskog pojasa zemlje, koji se nalazio izmeu obale i Judejske pustinje. Iako, po savremenim merilima, ivot tu nije bio lak, veta upotreba lokalnih resursa je doprinosila tome da ivot bude srazmerno ugodan - to je bilo dovoljno da se izgradi jedan broj vanih poljoprivrednih dobara i radnih naselja, kao to su Ejn-Feha i Ejn el-Guvir. Klju za opstanak u ovom podruju je bila voda. Pored mestiminih izvora svee vode koja je oticala prema Mrtvom moru, kia koja je padala u vadise tokom nekoliko kinih meseci godinje oticala je paljivo napravljenim kanalima u rezervoare, kao to je bio sluaj i u Kumranu. Sudei po dosad istraenim ostacima to su pronaeni na tim lokalitetima, stanovnici ove oblasti bavili su se raznim vrstama poljoprivrede. Prvo, verovatno su uzgajali jeam jer su u Kumranu pronaeni veliki rvnji. Takoe su drali ovce i koze, kao i dananji stanovnici tog podruja. Ne samo da se od tih ivotinja dobijalo meso, mleko i vuna, nego je i njihova koa presovana da bi se od nje pravili koni predmeti. Otkrie penica za peenje grnarije u Kumranu ukazuje na to da je novac zaraivan i od pravljenja keramike, karakteristine po elegantnim upovima to su pronaeni u peinama iznad Kumrana. Ova oblast je takoe puna vrtova urminog drveta, od kojih se, pored urmi, dobijao i materijal za pokrivanje krovova, drvo za ogrev, kao i sirup od urmi. ak je i Mrtvo more sa svojom slanom vodom, neprikladnom za bilo koju vrstu ivota, obezbeivalo korisne materijale. Od trske koja je rasla du obala, pravljene su korpe, prostirke i, po svoj prilici, dodatni materijali za pokrivanje krovova. Samo more je bilo u Starom dobu poznato zbog vrednog prirodnog asfalta koji se u njemu nalazio, i bitumena (mineralnog katrana), koji je plutao po povrini i koji je sakupljan i prodavan u gradovima u unutranjosti. I tako, uprkos prividnoj negostoljubivosti ovog podruja, moemo da vidimo mnoga obeleja ive ekonomije, koja je, iako malog opsega, obezbeivala ivot relativno velikom broju ljudi.

Ko je iveo u Kumranu? I tako smo doli do sutine problema: ko je, sudei po arheolokim injenicama, iveo u Hirbet Kumranu? De Vo je bio siguran da je ova naseobina bila dom tajanstvene asketske jevrejske sekte, poznate kao eseni. Njegovi razlozi bili su prilino iskreni, mada, gledajui unazad, moemo da kaemo da, iako su oni u sutini bili opravdani, ipak su bili i pomalo pojednostavljeni, pa izgleda kao da je De Vo ponekad krojio arheoloke injenice da bi one odgovarale njegovim pretpostavkama. Posle pronalaska fragmenata svitaka u oblinjim peinama, De Vo je zakljuio da oni mora da su bili usko povezani sa ostacima ruevina. Pre nego to su svici detaljno pregledani, ovo je moglo da ima smisla. De Vo je povezao Kumran sa esenima zbog rei koje je napisao rimski pisac Pilinije, koji je posetio Palestinu oko 75. g. nove ere, odmah posle svretka Jevrejskog ustanka: "Eseni ive na zapadnoj obali Mrtvog mora, ali podalje od nezdravih isparavanja obale. Oni se razlikuju od svih drugih plemena u svetu po tome to meu njima nema ena i to su se potpuno odrekli svih seksualnih elja. ive bez novca i jedino drutvo su im palmina stabla. Njihov broj se obnavlja tako to im stalno pristie veliki broj izbeglica, ljudi koji su se umorili od ivota i koje je promenljivost sudbine navela da prihvate njihov nain ivota. Tako se tokom hiljada godina, ma koliko to izgledalo neverovatno, odrala ova zajednica u kojoj se niko nije raao. Za popunjavanje njihovog broja je bilo korisno razoarenje mnogih ljudi u sopstveni ivot. Nie od esena nekad se nalazio grad Engadija (Ejn-Gedi), koji je po plodnosti i vrtovima palmi zaostajao samo za Jerusalimom u itavoj zemlji, ali je od njega sad ostao samo pepeo." Odluujui iskaz za De Voa je bio: "Nie od esena nekad se nalazio grad Engadija" - drugim reima, eseni su iveli negde severno od Engadije, na zapadnoj obali Mrtvog mora. Jedan brzi pogled na mapu tog podruja pokazuje da se Engadija nalazila negde na sredini zapadne obale Mrtvog mora, i poto izgleda da nije bilo nijednog drugog pogodnog mesta u toj oblasti, De Vo je odmah pomislio na Kumran i odluio da mora da je to ono mesto o kome je Plinije govorio. Identifikacija esena je potvrena i izvesnim aspektima svitaka sa Mrtvog mora koje je on ve bio proitao, i koji su ukazivali na to da je svitke stvorila jedna stroga jevrejska separatistika sekta. Pa ipak, ako malo paljivije pogledamo Plinijevu izjavu i uporedimo to to je on rekao sa poznatim injenicama u vezi sa Kumranom, naii emo na nepravilnosti koje, smatraju neki, bacaju senku sumnje na ovo rano i zasad jo uvek popularno poistoveivanje. Prvo, Plinije govori o esenima, koristei sadanje vreme, i ukazuje na to da su oni tada iveli negde u toj oblasti, onda kada je on o tome i pisao, a to je bilo posle Jevrejskog ustanka. Ovo je potvreno njegovom izjavom da je Engadija tada bila samo jedna gomila pepela kao i Jerusalim (ili Jerihon, kao to neki strunjaci tumae tekst) mada je nevano da li je on mislio na Jerihon ili Jerusalim, jer su Rimljani unitili oba grada. Takoe znamo na osnovu arheolokih dokaza da je i sam Kumran bio osvojen i razoren, kao i da su neko vreme tokom Jevrejskog ustanka u njemu bile stacionirane rimske jedinice. Na osnovu ovoga mogli bismo jednostavno da zakljuimo da Plinijevi eseni uopte nisu ni bili u Kumranu, nego mora da su iveli negde drugde, iako se jo ne zna gde.

Naravno, De Vo i njegovi sledbenici su na kraju morali da se suoe sa ovim problemom i, da bi pronali izlaz iz te situacije, oni su Plinija shvatili tako da to o emu on govori zapravo odgovara njihovim zakljucima o esenima i Kumranu. Ukazano je da je Plinijev tekst bio prepravljen, a da je iskaz o unitenju Engadija ubaen kasnije, dok je njegov opis esena, koji su iveli na obalama Mrtvog mora, poticao iz ranijih sekundarnih izvora, to je dovelo do toga da Plinijeve rei postanu nepouzdane kao istorijska injenica. Meni se ini da je ovakav odgovor neodreen, i u sluaju kada uzmemo u obzir da na drugim mestima u svom opisu Palestine Plinije oigledno opisuje situaciju koju je tamo uoio posle razaranja nastalog nakon Jevrejskog ustanka, pa i u sluaju kada uporedimo naredne Plinijeve iskaze o esenima i iskaze drugih drevnih pisaca, sa onim to je u Kumranu pronaeno. S druge strane, teorija Roberta Ajzenmana da su Rimljani samo proli kroz Kumran, spalili ga, pa zatim nastavili ka jugu, moe da objasni zato su se jevrejski stanovnici ve bili vratili u vreme kada je Plinije pisao. Sve u svemu, ranije jednoglasno miljenje bilo je problematino zbog toga to je sa previe entuzijazma i vrlo pojednostavljeno pokualo da poistoveti esene, onako kako su o njima pisali Josif Flavije i Plinije, sa moguim stanovnicima naseobine u Hirbet Kumranu, iako injenice zapravo nisu tako oigledne. Jo neke karakteristike kumranskog lokaliteta protivuree Plinijevom opisu. On i svi drugi drevni pisci slau se s tim da su eseni, u sutini, bili celibatska grupa koja je prezirala drutvo ena; pa ipak, kao to smo videli, jedan broj enskih skeleta je pronaen na kumranskom groblju, to pokazuje da su i ene, u nekom periodu, ivele u Kumranu. tavie, sve ono to itamo o esenima ukazuje na to da su oni bili siromani i da su iveli bez novca, pa ipak, De Vo i njegov tim pronali su u Kumranu znatnu koliinu novia, uglavnom srebrnih. Drugi stari pisci koji su opisivali esene, poput Josifa Flavija i Filona Aleksandrijskog, ukazuju na to da su eseni bili miroljubivi, a moda ak i vegetarijanci. Ali to se ne slae sa onim to znamo o ljudima koji su iveli u Kumranu, da su oni oigledno stupili u borbu kada su ih Rimljani napali, i da su iza sebe ostavili veliku koliinu baenih ivotinjskih kostiju, ostataka njihovih obroka. Nepravilnosti u Kumranu I tako, postoje brojne injenice u vezi sa Kumranom, koje pokazuju da stanovnici naseobine nisu iveli u celibatu, kao i da oni nisu bili asketska jevrejska grupa, poput esena koje poznajemo iz klasinih izvora. Dr Norman Golb zastupa teoriju da ta naseobina nikada i nije bila dom neke verske grupe, nego je uvek funkcionisala kao jevrejsko vojno utvrenje. Prvo, nekada vrsti zidovi to okruuju celu naseobinu, zatim masivna ojaana kula, kao i sloen sistem skladitenja vode sposoban da podmiri potrebe preko sedamsto ljudi, ne ukazuju na to da je Kumran bio nastanjen miroljubivim usamljenicima koji su se posveivali molitvi i meditaciji, nego ima sve oznake utvrenja. Sada se pokazalo da je onaj mnogo pominjani skriptorijum pre bio triklinijum, neka vrsta privatne prostorije za ruavanje, koja je u rimskom dobu mogla da se pronae samo u luksuznim domovima teko da je to moglo da se povee sa asketama. Mogunost da je Kumran bio pozornica velike spisateljske aktivnosti, takoe je malo verovatna usled potpunog odsustva bilo kakvih nalaza (izuzev tri mastionice), koji bi mogli da se poveu sa spisateljskim alatom,

kao to su pera i komadii pergamenta: da su uopte tu i postojali, bar bi oni bili pronaeni. Na kraju, najvea tekoa u vezi sa grobljem, pored injenice da su u njemu pronaeni ostaci skeleta ena, jeste sam lokalitet groblja. Sektaku zajednicu, sa kojom se povezuju neki od svitaka, inili su ultraortodoksni Jevreji, koji su se izdvajali od svojih sunarodnika po strogosti sa kojom su potovali jevrejski obredni zakon. Najblia ivica groblja se nalazi na samo 27 metara od istonog krila kumranskih zgrada, dok jevrejski zakon propisuje da grobovi ne treba da budu na manje od 23 metra od naselja. S obzirom na krajnje ortodoksnu prirodu esena, ovo rastojanje bi bilo preblizu - zapravo, za njih bi bilo tipino da svoje groblje smeste na jo veoj udaljenosti. Ali kao to smo ve videli, nita ne pokazuje da je ovo groblje bilo u upotrebi tokom nekoliko generacija posveenih monaha-asketa. Pre e biti da su tela u grobovima uglavnom rtve masovnog pokolja, i da su ona bila pokopana otprilike u isto vreme. Kumran: luksuzna vila? Belgijski supruniki tim, Robert i Polina Donsil, nedavno su predloili alternativnu teoriju o ulozi kumranskog kompleksa tokom helenistikog i irodskog perioda. Po svoj prilici, za razliku od veine naunih radnika, oni su bili privilegovani utoliko (pre)(dodaj) to su imali pristup belekama sa iskopavanja Rolana de Voa, kao i prateoj grai. Pored De Voovog skriptorijuma (triklinijuma Poline Donsil), drugi elementi sa lokaliteta ukazuju na to da on nije bio dom nikakve asketske grupe. Pronaeni artefakti ukljuuju parie stakla - u drevna vremena vredan luksuz, kao i komadie luksuzne grnarije. Zajedno sa velikom koliinom novia to su bili pronaeni skriveni na lokalitetu, ovi artefakti, pretpostavljaju Donsilovi, izgledaju veoma neobino ako prihvatimo teoriju da je Kumran, u neku ruku, bio monaka zajednica, ali oni ba odgovaraju onim stvarima koje bi se eventualno zatekle u nekoj vili, koja bi mogla pripadati nekom imunom lanu jerusalimske aristokratije. Arheoloki nalazi koji potvruju da se desio rimski napad tokom Jevrejskog ustanka, takoe mogu relativno jednostavno da se objasne. Ono to se bilo pretvorilo u ustanak protiv Rima, zapoelo je kao estok sukob izmeu zelota i bogatih aristokratskih porodica iz Jerusalima. Poto su zeloti odneli pobedu, iz spisa Josifa Flavija je poznato da su mnoge aristokrate bile pobijene, a njihove kue opljakane. Ako je Kumran prvobitno bio luksuzna vila, lako je mogue da su je zeloti okupirali i prisvojili zbog njenog stratekog poloaja, a da su na kraju i Rimljani na nju obratili panju. Zakljuak Videli smo da trenutno postoje tri hipoteze u vezi sa prvobitnom funkcijom grupe zgrada u Kumranu. Rolan de Vo je verovao da je to bio dom nalik manastiru jedne asketske jevrejske grupe i sve to je njegov tim pronaao na tom lokalitetu, on je protumaio kao potvrdu svoje teorije. Ono to je bilo protivureno ovom tumaenju, ili je ignorisano, ili tiho proterano u fusnote. Uprkos injenici da je i sam De Vo kasnije izrazio sumnju oko nekih aspekata svoje teorije, ona i dalje ostaje dominantno objanjenje za korienje ovog lokaliteta, ak i meu strunjacima koji o drugim pitanjima imaju suprotstavljena gledita

o prirodi svitaka pronaenih u peinama, kao i o njihovoj krajnjoj vezi sa kumranskom naseobinom. Uprkos velikoj blizini peina, nita do nedavno nije pronaeno, to bi definitivno povezalo svitke sa kumranskim lokalitetom. injenica da su neki od keramikih upova, pronaenih u peinama, izgledali identino kao oni to su pronaeni na samom lokalitetu, sama po sebi ne dokazuje nikakvu vezu - ko god da je iveo u Kumranu, mogao je lako da u znak panje pokloni upove posetiocima, koji su bili vlasnici svitaka. Meutim, godine 1996, u podnoju istonog zida, koji razdvaja zgrade od groblja, pronaeno je nekoliko ostrakona. Ostrakon je slomljeni komadi crepa na kojem je neto upisano, obino neto nevano poput kratkog pisma ili priznanice i on predstavlja neku vrstu antike zamene za papir. To je bio sluaj i sa dva komadia pronaena u Kumranu. Na jednom od njih je zabeleen poklon izvesnog imanja, a taj poklon je bio posledica neke zakletve, i bio je datiran "u godini drugoj...". Deo datuma koji nedostaje lako je ustanoviti, jer je oigledno da se odnosi na drugu godinu Jevrejskog ustanka - 68. g. nove ere. Ovaj ostrakon je privukao veliku panju zato to je odgonetnuti zapis sadravao hebrejsku re yahad, tj. zajednica, koja je izgleda i bila primalac poklona. Ova re dosta se koristila u sektakim delovima svitaka sa Mrtvog mora, i upotrebljavali su je pisci svitaka da oznae svoju grupu: Zajednicu. Meutim, ne slau se svi strunjaci sa ovim tumaenjem, i oni tvrde da se sa injenicama manipulisalo da bi se potvrdila pretpostavka. Pa opet, ak i ako je ovaj ostrakon bio povezan sa sektakom zajednicom, ne sledi nuno da su stanovnici Kumrana bili jedna sektaka grupa, s obzirom na kasni datum tog komadia i na injenicu da je pronaen van granica lokaliteta. Videli smo da postoji i druga dobro potkrepljena hipoteza o prvobitnom korienju kumranskog kompleksa kao vojnog uporita. Iako je ovo miljenje estoko napadnuto od onih koji prihvataju jednoglasno miljenje zasnovano na De Voovim otkriima, poslednjih godina je ono dobilo znatnu podrku. Postoje jasni znaci vojne upotrebe ovog lokaliteta, pogotovo ogromno skladite za vodu i ojaana kula, kao i potkopani spoljni zidovi koji su nagovetavali dugu opsadu. Meni se ini da je ova pretpostavka ubedljivija nego popularni monaki scenario, mada treba dati objanjenje za gore pomenuti ostrakon, ako on zaista sadri tu re za "zajednicu". an-Batist Umber (Jean-Baptiste Humbert) iz Biblijske kole, moda elei da prizna da ovaj problem postoji, s ciljem da spoji ove dve hipoteze, iznosi pretpostavku da je Kumran prvo bio makabejsko utvrenje koje su tek kasnije zauzeli eseni. Kao alternativa ovome, ako se vrsto drimo ideje da je lokalitet zauzela neka verska grupa, moda ne bi trebalo da od njenih pripadnika oekujemo da budu onakvi pacifisti kao to nam klasini pisci nagovetavaju. Ovo moe da bude najbolje reenje, i ono je veoma uverljivo u svetlosti ratobornih sadraja mnogih spisa pronaenih u okolnim peinama, poput Ratnog svitka. Trea hipoteza, da je kumranski kompleks bio seoska vila, takoe ima izvesnu vrednost i nije potpuno u suprotnosti sa teorijom o utvrenju. ivei u burnim vremenima, mnogi od poslednjih vladara Judeje i njihovih potomaka bili su pod stalnom pretnjom od raznih nezadovoljnih grupa Jevreja, kao i od stranih osvajaa. Znamo da je za jednu malu palatu bilo sasvim uobiajeno da u tim uslovima ima i elemente tvrave, kao to moe da se vidi u Masadi, Irodijumu i Maherusu. Slina situacija moe se pronai i u mnogim evropskim zemljama.

Ipak, sve se svodi na to da su svi pokuaji da se odredi prava uloga grupe zgrada u Kumranu jo uvek onemogueni zbog amaterskog pristupa Rolana de Voa arheologiji, ba kao to je i prouavanje samih fragmenata svitaka decenijama bilo spreavano upravo njegovim katastrofalnim nadzorom nad svicima. Sve dok svi ne budu imali potpuni pristup kompletnim zapisima o iskopinama, bie nemogue doi do bilo kakvog definitivnog reenja. Pa ak ni onda to moda nee biti mogue, jer tokom bilo kog iskopavanja najvaniji dokazi gube se ili unitavaju, a i mi znamo iz De Voovog objavljenog preliminarnog izvetaja da mnoge injenice izgledaju zamagljene i nedoreene. Na primer, ne samo da je dokaze na osnovu novia mogue tumaiti na nekoliko naina, nego su i novii koje je on pronaao bili sklonjeni u Biblijskoj koli, i koliko ja znam, jo ih niko nije ni video, a kamoli ponovo protumaio. Zatim, jedan broj novia koji moe da okona raspravu u vezi sa datumom mogueg naputanja lokaliteta od strane jevrejskih stanovnika, veoma je oteen i neitak. Moderne tehnike e moda ui u trag nekim natpisima koji e biti od koristi, ali korienje ovakvih metoda jo uvek nije dozvoljeno. X poglavlje IDENTITET ZAJEDNICE Poto smo razmotrili arheologiju naseobine u Hirbet Kumranu i sadraje svitaka pronaenih u oblinjim peinama, moemo da se okrenemo spornoj problematici identiteta sektake grupe koja je povezana sa vanim delovima fragmenata rukopisa. Ta problematika dovela je do stvaranja velikog broja knjiga, i popularnih i naunih, kao i akademskih spisa - o ovoj temi moda je napisano vie nego o bilo kom aspektu svitaka sa Mrtvog mora. Za aljenje je to ta sektaka grupa nigde sebe ne imenuje u svicima, a to bi ih jasno i konano povezalo sa poznatim jevrejskim grupama aktivnim u Judeji tokom perioda Drugog hrama. Oni su esto o sebi govorili samo kao o Zajednici (yahad), iako su voleli da koriste i irok spektar epiteta, kao to su "siromani" (ebionim), "ponizni" ('anayyim), "sinovi Cadoka", "sinovi svetlosti" i "posveeni" (kedoshim). Na osnovu unutranje logike spisa ove Zajednice, strunjaci su pokuali, s razliitim uspehom, da je poistovete sa nekom od jevrejskih grupa poznatih iz drugih izvora. Da bismo razumeli razloge koji stoje iza tih pokuaja da se Zajednica smesti u judejski verski i drutveni konteks, moramo prvo da razmotrimo raznolikost verskih grupa, za koje se zna da su postojale tokom tog perioda. Nauk progonstva Vavilonsko osvajanje Judejskog carstva, razaranje Solomonovog hrama i progonstvo desetina hiljada ljudi u Mesopotamiju, oznaili su razmee u verskoj istoriji drevnog Izraela. Pre ovoga, Izrailjci su verovali da imaju jedinstven odnos sa Bogom na osnovu Avramovog saveza sa Bogom i da Bog ne samo da je tu, meu ljudima, ve se i naroito o njima brine. Tano je da se dogaalo da izrailjski neprijatelji nakratko pobede, ali bi na kraju oni uvek bili nadvladani i ponovo bi bio uspostavljen status quo. Ovom verovanju je nanet teak udarac asirskim razaranjem Severnog carstva, i raseljavanjem stanovnitva u dvadesetim godinama VIII veka pre nove ere, a onda jedan

jo ozbiljniji - prilikom vavilonskog napada, samo stotinak godina kasnije. Ovi dogaaji sigurno su verske voe prognanih naterali u veliko razmiljanje, pa su oni izgleda pokuali da smisle nain pomou kojeg bi judejske izbeglice sauvale svoj razliiti etniki i verski identitet. ini se da su ove voe jo uvek tumaile nesrene dogaaje na nain koji je bio slian ranijim prorocima. To znai: ljudi su zgreili i okrenuli se od Boga, koji ih je onda kaznio izgnanstvom, a to je bila kazna koja je trebalo da ih natera da se pokaju. Ako bi oni, pak, prestali da gree, i pokajali se, patnji bi doao kraj, a judejski narod bi se vratio na svoju zemlju i tu iveo u miru i blagostanju. Obnova Saveza Kada su Persijanci pokorili Vavilonsko carstvo, Kir Veliki je objavio da prognanici mogu da se vrate u zemlju njihovih predaka. Bog je bio zadovoljen, a budunost je izgledala ruiasta, iako je zemlja Judeja sada bila persijska provincija. Prvi talas izbeglica, koji je predvodio Zorovavel, uspeo je da se vrati u Jerusalim. Meu prvim zadacima koji su preduzeti, bila je ponovna izgradnja Hrama koji je zavren 515. g. pre nove ere. Tokom sledeih sto godina, novi talasi izbeglica poinju da se vraaju u Judeju, iako je bilo mnogo onih koji su verovatno oklevali da napuste relativno udoban ivot u Vavilonu i da se vrate u neizvesnost, to ih je ekala meu ruevinama Jerusalima. Ipak, dovoljan broj ljudi se vratio, te su pod vostvom dva proroka, Jezdre i Nemije, razne mere preduzete da se narod sauva od ponovnog boijeg gneva. Oko Jerusalima su bili podignuti zidovi. Svetenicima koji nisu imali poverenje naroda zabranjeno je da slue u Hramu, gde su se sprovodili bogosluenja i rtvovanja. Oni Jevreji koji su bili ostali u Judeji i koji nisu otili u progonstvo, i oni koji su sa nejevrejima sklopili brak i usvojili paganske obiaje, bili su podvrgnuti strogim kaznama i kritikama. Za nau raspravu najvanije je to to su Jezdra i njegovi sledbenici pripremili konanu verziju Tore i drugih biblijskih spisa. Velika panja je bila posveena pridravanju Tore, pogotovo u smislu praktine primene obreda koji su propisani u Jerusalimskom hramu. Pria se da je Jezdra okupio sve stanovnike, proitao im Toru i na kraju ih upitao hoe li da je prihvate kao trajnu obavezu - i oni su pristali. Uspon pismoznalaca Poto je pobono pridravanje Zakona postalo toliko vano, nije iznenaujue to to se jedna nova i nezavisna grupa verskih specijalista, pismoznalaca (sofrim), pojavila uporedo sa svetenstvom iz Hrama - iako su mnogi od svetenika i sami bili pismoznalci. Ovi pismoznalci su, uprkos svom imenu, zapravo bili ueni ljudi iji je zadatak bio tumaenje esto teko razumljivih i protivurenih pravila koja je propisivala Tora. Poto je ispravno pridravanje verskih zakona bilo od sutinske vanosti za dobrobit kako pojedinca, tako i celog naroda, pismoznalci su igrali kljunu ulogu u jevrejskom ivotu i bili su izuzetno potovani - izraz "rabin" tada je prvi put upotrebljen njima za obraanje, mada je on jo uvek u bukvalnom smislu znaio "poglavar". Ovim pismoznalcima je pripala dunost da razviju i utemelje svete spise, time to su prouavali i reavali mogue probleme koji su nastajali prilikom objanjavanja i primena tih spisa. Ovaj postupak imao je za posledicu dve vrste tumaenja: halahu i

hagadu. Halaha se bavila ortodoksnim obiajima - ta pojedinac treba da ini da bi bio dobar Jevrejin - i ostalim stvarima koje su bile u vezi sa rtvovanjem u Hramu, proslavama i praznicima, problemima oko kalendara, nametima i novanim obavezama prema Hramu i svetenstvu, kao i velikim brojem pravila to su se odnosila na versku istou i neistou. Hagada je tumaila istorijska i verska uenja. Judaizam je prvenstveno religija ortodoksnih obiaja koja, izuzev malog jezgra osnovnih verovanja, dozvoljava iznenaujue irok raspon gledita na doktrinarne stvari. Smatra se da primetna dupliranja ili nadopunjavanja izvetaja o istorijskim dogaajima u biblijskim i parabiblijskim spisima, kao to su Hronike, Knjiga jubileja, Enoh itd., potiu upravo od pismoznalaca - specijalista hagade. Kao to e se itaoci setiti, mnoge takve knjige pronaene su meu fragmentima svitaka naenih u Kumranu, i one svedoe o plodnosti ovih uenih ljudi. U XI poglavlju videemo da je i jedno usputno i sve intenzivnije interesovanje za eshatoloke i apokaliptike spise, koje je kulminiralo u uzavrelim mesijanskim teorijama, bilo karakteristino ba za period Drugog hrama. Tako su tokom prvih godina perioda Drugog hrama uporedo postojale dve grupe verskih specijalista - svetenstvo i pismoznalci. Tokom godina se pojavio veliki broj rivalski nastrojenih jevrejskih grupa, od kojih su mnoge svoje korene vukle iz neke od ove dve najranije grupe. Na nesreu, nae znanje o ovim grupama je nedovoljno i u najveem broju sluajeva moramo da se oslonimo na jevrejskog istoriara Josifa Flavija i na usputne naznake u Prvoj i Drugoj knjizi o Makabejcima. Koliko znamo, ne bi bilo ispravno ove grupe nazvati "sektama", jer se ovaj izraz obino odnosio na grupe sa razliitim doktrinarnim pogledima. Glavne karakteristike, koje su razlikovale ove grupe, ticale su se tumaenja verskog zakona, onako kako je on bio kodifikovan u Tori, mada je bilo rei i o nekoliko novih doktrinarnih problema. Posle osvajanja Palestine od Aleksandra Velikog 332. g. pre nove ere dogodila se jedna veoma vana stvar u vezi sa razvitkom ovih rivalskih jevrejskih grupa. Dok je Aleksandar napredovao Srednjim istokom, tokom svog dugog osvajakog pohoda koji ga je odveo do granica Indije, on je podsticao grke naseljenike da prate njegovu vojsku i da osnivaju gradove du tog podruja, i tako je dolo, po njihovom miljenju, do blagotvornog civilizacijskog uticaja helenizma na lokalno stanovnitvo. Palestina nije izbegla ovaj proces i tokom nekoliko decenija posle Aleksandrove smrti 323. g. pre nove ere, dolo je do brojnih uspenih stapanja gradova du helenistikih vojnih linija, kao to je uveni niz od deset gradova poznat kao Dekapolis, severoistono od Judeje. Bliskost ovih kosmopolitskih helenistikih gradova, sa svim njihovim inovacijama i idejama, imala je dubok uticaj na Jevreje koji su iveli u Judeji. Obrazovani i bogati Jevreji su na taj nain bili izloeni irokom spektru uticaja, do tada nepoznatih na Srednjem istoku, a harizma grke kulture je bila krajnje privlana za taj drutveni sloj. Pa ipak, bilo je neizbeno da doe do tenzija to su se pojaavale kako je vreme prolazilo. Kao to smo videli, najraniji Aleksandrovi naslednici koji su vladali Judejom, prihvatili su politiku nemeanja u jevrejske verske stvari, ali su mnogi Jevreji dobrovoljno usvojili neke osobine helenistikog naina ivota. Mada ima malo dokumentovanih injenica, pitanje helenizma mora da je i u to vreme bilo tema oko koje su se vodile estoke rasprave. Budui da se verovalo da dobrobit Jevreja zavisi od pomnog pridravanja boijih zapovesti, onako kako ih je propisivala Tora, sigurno su se mnogi hvatali u kotac sa ovim problemom - koliko daleko moe da se ide u asimilaciji i prihvatanju grke kulture.

Hasidi Ba u periodu Seleukida, po prvi put smo uli za pominjanje razliitih verskih grupa u Judeji. Pretpostavljamo da su se do tog vremena razvile one najranije i najjednostavnije kategorije svetenika i pismoznalaca, a zatim se i podelile na dva krila: na helenizovane Jevreje i na pobone tradicionaliste, od kojih su i jedni i drugi imali sledbenike i iz redova svetenstva i iz redova pismoznalaca. Uopte uzevi, kulturno udruivanje izgleda da je bilo klasno pitanje - via klasa imala je tendenciju da prihvati helenizam, dok je nia klasa ostajala privrena tradicionalnim vrednostima. Jedna od ovih grupa, hasidi, odigrae vanu ulogu u kasnijem razvoju jevrejske istorije, a izgleda da su oni ve neko vreme postojali i pre nego to se po prvi put pominju u Prvoj i Drugoj knjizi o Makabejcima. Nemamo jasnu sliku o ovim pobonim pravovernim Jevrejima, pa bi moda bilo greka smatrati ih za homogenu grupu. Pre e biti da se epitet hasidim - "bogougodni" - odnosio na ljude ija je jedina zajednika osobina bila upravo suprotstavljanje usvajanju helenistikih obiaja, ukoliko su oni dovodili u pitanje tradicionalno razumevanje jevrejskih dunosti. Na primer, znamo da su lanovi hasida pohrlili u pomo Judi Makabejcu kada je on 166. g. pre nove ere podigao ustanak protiv Antioha IV, ali injenice o nainu njihovog uestvovanja u ustanku, kao i o jaini podrke prilino su protivurene. U Prvoj knjizi o Makabejcima, hasidi su opisani kao miroljubivi ljudi koji su samo u poetku podravali Jevrejski ustanak, i koji su se povukli od aktivnog uestvovanja onda kada su verski ciljevi ustanka postignuti. S druge strane, u Drugoj knjizi o Makabejcima je opisano da su oni po svojim shvatanjima izgleda bili mnogo ratoborniji i da su sainjavali jezgro makabejskih snaga, sve do osnivanja hamonejske dinastije. Mogue je da su ovde najmanje dve razliite grupe hasida bile umeane - neto to treba da imamo na umu i onda kada razmiljamo o drugim jevrejskim grupama. Jevrejske grupe po Josifu Flaviju Izuzev onoga to moemo da pronaemo u dvema knjigama o Makabejcima, razna dela Josifa Flavija su na jedini izvor detaljnih podataka o verskim grupama tokom poslednjih godina perioda Drugog hrama. Iako su Flavijeva dela vana, moramo da imamo na umu da on nije pisao za jevrejsku publiku, ve za rimsku, kojoj je pokuavao da prikae judaizam. Zbog toga je on razliite jevrejske grupe opisivao na nain koji je za gentile (nejevreje) imao smisla. Iz ovog razloga, moramo da budemo na oprezu i ne smemo pretpostaviti da je Flavije dao potpuno tanu sliku uenja i obiaja svake od ovih grupa. Ipak, Josif Flavije i ostali izvori, kao to su biblijski i parabiblijski spisi, ukazuju na neke sutinske ideje po kojima se razlikuju ove grupe. S obzirom na najviu vanost koja se pridavala potovanju Tore i ulozi Hrama, lako moemo da vidimo da je do najveih neslaganja dolazilo u vezi sa bogosluenjem u Hramu i rtvovanjima, kao i u vezi sa aktivnostima svetenstva, pogotovu aktivnostima prvosvetenika. Pitanje slobodne volje, i teorije o nagradi i kazni, kao i, sledstveno tome, problem vaskrsenja, oformili su jo jednu grupu potencijalno razdornih tema. Za ostale rasprave zna se da su bile usredsreene na prirodu otkrovenja i na postojanje anela.

Svaka od etiri jevrejske grupe koje je Josif Flavije pomenuo, imala je sopstveno miljenje o ovim problemima, tako da bi trebalo da svaku od ovih grupa razmotrimo jednu za drugom da bismo videli da li je neka od njih imala identina, ili pak slina gledita, poput onih kojih su se pridravali kumranski sektai. Te etiri grupe su sadukeji, fariseji, zeloti i eseni. Iako su i neki rani protohriani bili aktivni u vreme kada je Flavije pisao, oni su ili bili brojano neznatni, ili su pripadali jednoj od ove etiri grupe. Sadukeji Iz razloga koji e postati oigledni, sadukeji su mogli da budu grupa koja se najranije od svih ostalih grupa pojavila kao izdvojena grupacija, mada Josif Flavije prvi put pominje njihovo postojanje, u vidu odvojene grupe u Judeji, u vezi sa dogaajima koji su se desili od 150. g. pre nove ere. Iako nam je njihovo ime poznato iz hrianskih jevanelja, ipak imamo iznenaujue malo podataka o sadukejskim verovanjima i gleditima. Zapravo, ono to znamo umnogome potie iz izvora koji su, iz raznih razloga, prema njima bili neprijateljski: Josif Flavije, zato to je bio lan njima suprotstavljenih fariseja; Talmud, zato to su ga sastavili rabinski nastavljai fariseja; hriani, zbog toga to ni o jednoj jevrejskoj grupi nisu imali dobro miljenje. Meutim, jedna stvar je oigledna: sadukeji su uglavnom bili svetenici, mada nisu svi svetenici bili sadukeji. Samo ime potie od rei "Cadok", a on je bio prvosvetenik koga je Solomon naimenovao da u njegovom hramu vodi bogosluenje, i za njega se smatralo da vodi poreklo od svetenike linije Arona. Cadokovi potomci bili su prvosvetenici tokom celog perioda Prvog hrama, a i kasnije tokom perioda Drugog hrama sve dok njihovu mo nisu uzurpirali Makabejci. Sveteniki poglavari, od kojih su na kraju nastali sadukeji, bili su tako prvenstveno lanovi porodica iz vie klase i vodili su poreklo od Cadoka, mada su i potomci drugih svetenikih porodica, kao i njihovi sledbenici, takoe bili tu ukljueni. Do perioda kasnog Drugog hrama, tanije neto malo pre ustanka Makabejaca, izgleda da su sadukeji bili uglavnom prohelenistiki nastrojeni i da su saraivali sa seleukidskom vladarima. Josif Flavije nam kae da nije bilo vie od nekoliko hiljada sadukeja, ali je njihov uticaj uveliko nadmaio njihovu brojnost. Da bismo razumeli zato je to bilo tako, moramo da se prisetimo da je u celom jevrejskom svetu postojao jedan jedini priznati Hram. tavie, obavezna rtvovanja morala su da se izvode i dnevno, i meseno, i godinje, za dobrobit nacije i pojedinaca da bi se ispunili uslovi Saveza sa Bogom, a ta rtvovanja jedino su bila valjana ako su izvoena u Jerusalimskom hramu. Drugim reima, da bi bio poboni pravoverni Jevrejin, ovek je morao da bude potpuno okrenut slubi svetenstva Hrama i nikome drugom. Ova glavna uloga preteno sadukejskog svetenstva u jevrejskom ivotu, produbljena je i njihovim ukljuivanjem u svetovne stvari, jer su oni nadgledali i sud ili savet, poznat pod imenom geruzija, koji je bio prethodnica sinedriona. Ipak, uprkos njihovoj vanosti u svim aspektima judejskog ivota, sadukeji nisu uivali veliku popularnost meu obinim ljudima, i nisu imali njihovu podrku. Kao privilegovana grupa u drutvu, sadukeji su bili prilino konzervativni, jer su Tori davali primat u svim stvarima i mada je nisu shvatali bukvalno, nisu prihvatali interpretativni "usmeni nauk" koji su fariseji razvili. Ovaj razliit pristup verskim zakonima je doveo do estokog neslaganja izmeu sadukeja i fariseja. Na primer,

nasuprot farisejskom miljenju, sadukeji su smatrali da se strogi zakoni o istoti odnose samo na Hram i svetenstvo, i da oni nisu primenljivi na veliki broj aspekata dnevnog ivota. Drugi kamen spoticanja je bio usvajanje solarnog kalendara od strane sadukeja, nasuprot upotrebi dnevnog lunarnog kalendara kod fariseja. Poto su sadukeji uglavnom bili svetenici, zainteresovani za pravilno izvoenje obreda u Hramu, to je zasnivano na odredbama Tore, njihovi doktrinarni pogledi bili su relativno jednostavni - ako uopte moemo da verujemo tom kasnijem iskazu Josifa Flavija o njihovim verovanjima. On nam prenosi da su sadukeji verovali da Bog nema direktnu kontrolu nad ljudskim poslovima, a da je samim ljudima data apsolutna slobodna volja. Pored toga, i to je najudnije iz nae savremene perspektive, sadukeji nisu verovali da postoji bilo kakva nagrada, ili kazna, koja ljude eka posle smrti odbacivali su i ideju o besmrtnosti due i, sledstveno tome, verovanje u budue vaskrsenje tela posle smrti. Zapravo, izgleda da su oni oklevali da prihvate i druge aspekte duhovne dimenzije sveta, jer su, za razliku od mnogih drugih Jevreja, odbacivali i ideju o postojanju anela, kao natprirodnih bia koja deluju u svetu. Ali, ovaj opis sadukeja se zasniva prvenstveno na iskazu Josifa Flavija, koji je pisao dve stotine godina nakon to su se oni u Jerusalimu pojavili kao znaajnija grupa. Njegov opis zato moda ne izraava sve nijanse u okviru aktivnosti sadukeja i sve njihove sklonosti koje mora da su se razvile tokom tog perioda. Sasvim je mogue da je u okviru sadukejske stranke postojalo vie frakcija, jer su neki lanovi verovatno bili vie prohelenistiki nastrojeni nego drugi. I zaista, postoje neke naznake da je postojala jedan manja grupa pobonih sadukeja, moda sastavljena od lanova nieg svetenstva, koji nisu bili zadovoljni tim sve vie helenizovanim svetenicima. Ovaj razdor u okviru svetenstva, postao je jo uoljiviji kada su Makabejci zauzeli poloaj prvosvetenika, jer mada je u poetku pod hamonejskom dinastijom postojao jedan stepen anatagonizma prema helenistima, aristokratski sadukeji pruili su svoju legitimnu podrku Hamonejcima i tako uvrstili svoj poloaj u drutvu. Zapravo, glavna grupa sadukeja je zadrala znatnu versku i svetovnu mo u Jerusalimu sve do poetka Jevrejskog ustanka, izuzev jednog kratkog prekida tokom vladavine Salome Aleksandre koja je favorizovala fariseje. Ipak, ova bliska povezanost sa Hramom je zapeatila sudbinu sadukeja: kada su Rimljani razorili Hram, koji je bio izvor njihove moi, i raison d'tre sadukeja je nestao, i oni su ubrzo iezli iz ivota Jevreja. Fariseji Oni su bili jo jedna jevrejska grupa, mnogima poznata iz hrianskih jevanelja, ali ta negativna slika o njima u jevaneljima ne odgovara njihovoj vanosti i popularnosti u Judeji. Iako se i oni prvi put pominju po imenu u vezi sa vladavinom Jonatisa Makabejca oko 150. g. pre nove ere, po svoj prilici njihovi koreni seu jo dalje u prolost. Njihovi prethodnici mogu biti lanovi nekoliko grupa koje su postojale u periodu ranog Drugog hrama. S obzirom na razvoj verskog zakona za koji su fariseji bili zasluni, neki strunjaci veruju da fariseji potiu od pismoznalaca iz persijskog i ranohelenistikog perioda; drugi ih povezuju sa hasidima koji se pominju kao ljudi koji su podrali ustanak Makabejaca. Ime "farisej" potie od hebrejske rei perushim, koja znai neto kao "izdvojeni". Mnogi strunjaci veruju da se u poetku ovo ime u peorativnom smislu odnosilo na

grupu, ali ga je ona ipak prihvatila zato to je ono naglaavalo njihove samosvojne karakteristike. Za razliku od sadukeja, fariseji su zahtevali vrlo strogo tumaenje i pridravanje Tore, koja po njihovom miljenju treba da bude primenljiva za Jevreje svih zvanja. U izvesnom smislu, to je i bio njihov cilj - da obinog Jevrejina uzdignu na status svetenstva. Da bi obezbedili neophodni istotu, fariseji su razvili jo jedan niz pravila, "usmeni nauk", koji su oni oformili iz sopstvenog tumaenja Tore kao zatitni bedem oko pisane Tore. Stremei ka odravanju svih aspekte Zakona, onako kako su ga oni razumeli, fariseji su previe savesno izbegavali obredno neiste obine ljude i gentile (neznaboce), i "odvajali" se od njih, kao i od svih ostalih izvora neistote, poput hrane s kojom nije postupano na pravi nain u skladu sa zakonima o istoti. Upravo tokom tog perioda nailazimo na pominjanje malih, vrsto spojenih udruenja, ili bratstava ljudi koji slino misle, poznatih kao havure, i esto se pretpostavlja da je nain njihovog rada bio farisejski. Nejasno je da li su takva bratstva bila iskljuivo farisejski fenomen, ali poto je ovakva vrsta organizovanja bila popularna, ne samo u jevrejskim krugovima, nego i u irem antikom svetu, moe se pretpostaviti da je bilo znatnih razlika meu nekima od ovih grupacija. Ovde je vano primetiti da nekoliko pravilnika koji su bili pronaeni u Kumranu, poput Pravilnika Zajednitva, mogu lako da se shvate kao kompozicije napisane u krugu nekog od ovih malih, pravovernih bratstava, kao neka vrsta uputstva. Ovo ukazuje na to da bi poreklo kumranske Zajednice, ma ko da su bili njeni lanovi, trebalo traiti meu nekim od ovih grupa havura. U doslovno svakoj oblasti svog ivota, fariseji su bili u potpunoj suprotnosti prema sadukejima. Mada brojano nisu bili jaki - Josif Flavije tvrdi da ih je u njegovo vreme bilo oko est hiljada - meu obinim ljudima su bili veoma popularni i krajnje potovani, zato to su i sami fariseji pripadali srednjem i niem drutvenom staleu. Ovu popularnost fariseji su izgleda esto koristili da bi primorali sadukeje da udovolje njihovim eljama, u vezi sa strogim pridravanjem raznih aspekata verskih zakona. Fariseji nisu bili neprijateljski nastrojeni prema samom svetenstvu, jer su pojedini svetenici, pogotovu oni nii u hijerarhiji, i sami bili fariseji. Ali za razliku od sadukeja, fariseji su ili bili minimalno helenizovani, ili uopte nisu bili helenizovani, pa su tako smatrani za prave zatitnike jevrejskog nacionalnog identiteta, koji je bio tako blisko povezan sa pitanjima verskog zakona. Dok su neki fariseji prihvatali izvestan stepen helenizacije, pod uslovom da sutina jevrejske vere ostane nedirnuta, drugi nisu eleli nijednu drugu vlast izuzev one koja bi se upravljala prema farisejskim pravilima. Ova dva razliita miljenja po pitanju tuinske kulture, zavisila su od toga ta je pojedinac mislio o upravljanju njegovom zemljom od strane gentila. S jedne strane, postojala je biblijska graa na osnovu koje je moglo da se poveruje da je Bog eleo tuinsku upravu kao kaznu za grehove Jevreja, pa bi u tom sluaju oni bili primorani da prihvate situaciju, podvrgavajui se boijoj volji. Drugi su tvrdili da ako je izrailjski narod bio izabrani boiji narod, svaka strana, nejevrejska dominacija nije se smela trpeti i morao je da joj se prui otpor, jer Izrailj ne bi trebalo da prihvati nijednog drugog vladara izuzev Boga. Teko je odrediti koje je od ovih gledita tokom vekova bilo dominantnije meu farisejima, ali se 6. g. nove ere jedna prevratnika grupa na kraju otcepila od glavne struje, i pritom zahtevala otvorenu pobunu protiv Rimljana. Pre ovog dogaaja, fariseji su tokom perioda hamonejske dinastije postali sve vie politizovani, i poeli su da se

suprotstavljaju oigledno kolebljivim i nezakonitim vladarima koji su objedinili zvanja prvosvetenika i kralja. Sve vee neprijateljstvo prema Hamonejcima i njihovim sledbenicima, koje se moe uoiti u vreme Johanana Hirkana 1, na kraju je buknulo u otvoren sukob koji je trajao est godina tokom vladavine Aleksandra Janaja, koga su fariseji skoro uspeli da zbace s vlasti. Meutim, gledano na duge staze, fariseji su bili ti koji su odneli pobedu u verskim i politikim raspravama, karakteristinim za Jevreje, tokom perioda Drugog hrama. Kao to smo videli, njihovi rivali sadukeji su prestali da postoje kao nezavisna grupa posle razaranja Hrama, dok su sami fariseji nastavili da se razvijaju, i kasnije su stvorili rabinsku kolu judaizma, koja je od tada pa nadalje sve vie uvrivala svoj poloaj u jevrejskom drutvu. Ne samo to su fariseji prihvatili "tradiciju otaca", za koju su tvrdili da treba da nadopuni, ili da ak zameni pisanu Toru, nego su se i njihova doktrinarna i teoloka gledita u skoro svakom pogledu razlikovala od onih sadukejskih. Iako su prihvatili ideje o slobodnoj ljudskoj volji i moralnoj odgovornosti, oni su takoe smatrali da Bog ponekad unapred odreuje dogaaje u svetu. Drugim reima, fariseji su tvrdili da do nekih stvari dolazi sudbinski, ili boanskim delovanjem, a do drugih samo usled slobodne ljudske volje. Razmiljajui o kasnom postegzodusnom razvoju dogaaja u okviru judaizma, fariseji su verovali i u besmrtnost due i u ivot posle smrti, koji e biti neka vrsta boije nagrade ili kazne za dela uinjena tokom zemaljskog ivota pojedinca. U buduem mesijanskom carstvu, ili ak na nebesima u prisustvu samog Boga, pravedni e biti nagraeni venim ivotom kroz vaskrsenje tela, dok e zli biti kanjeni venim mukama u ognju pakla. Verovanje da Bog ponekad uzima direktnog uea u ljudskim poslovima, navelo je fariseje da prihvate, za razliku od sadukeja, postojanje anela kao natprirodnih bia koja takoe povremeno dolaze u dodir sa ljudima u ovom svetu. Zeloti Kao to smo gore ve videli, u okviru farisejske partije postojale su tenzije u vezi sa pitanjem saradnje sa tuinskim vladarima, koji su imali vlast nad izrailjskim narodom. Kako se u Judeji situacija pogoravala pod irodovcima i njihovim rimskim gospodarima, oko 6. g. nove ere od fariseja se odvojila jedna grupa, pod vostvom Jude iz Gamale i Cadoka Fariseja, i oformila "etvrtu filozofiju", kako ju je nazvao Josif Flavije. Sledbenici ovog pokreta nisu bili niko drugi do zeloti, a za njih Flavije neiskreno kae da su se razlikovali od ostale tri verske grupe koje je pominjao, a jedino su se u svemu slagali sa farisejima, kao i to i da su "imali strast prema slobodi". Ne moemo da oekujemo pohvalnu ocenu o zelotima od kolaboracioniste Josifa Flavija, koji je bio potpuno prorimski nastrojen u vreme kada je pisao svoja istorijska dela: on je zelote krivio i za Jevrejski ustanak i za sve ono to se u Judeji dogodilo zbog tog ustanka. Povod za pojavljivanje zelota bio je danak to ga je uveo Kvirinije, koji je bio rimski namesnik u Siriji, odgovoran pritom i za provinciju Judeju. Zeloti su danak shvatili kao meru smiljenu da se jevrejski narod porobi, iako je njihov jedini gospodar bio Bog. Naravno da je ovaj danak bio uvod u oporezivanje naroda od strane Rimljana porez je morao da se plaa rimskim noviima sa Cezarovim likom. Ovim postupkom nastavljeno je provociranje Jevreja u narednim godinama, jer nam jevanelja kau da je Jeua bio provociran ba u vezi sa ovom stvari - mada je on veto izbegao da se izjasni o

problemu u vezi sa porezom, jer bi izjanjavanje o tome moglo da potkopa njegov ugled u jevrejskom drutvu. Mnogi zeloti nisu bili tako lukavi: podsticali su Jevreje na pobunu protiv Rima i pozivali ih da ne plaaju danak i, mada nisu uspeli da spree primenu rimskog oporezivanja, privlaili su sve vei broj sledbenika, od kojih su neki bili ak i Jeuini uenici; konano, zeloti su se pobunili protiv Rima 66. g. nove ere i zapoeli otvoreni rat. I ovde ponovo moramo da budemo oprezni, jer nisu svi zeloti pripadali istoj homogenoj grupi, kao to se smatra. Poto bi haside koji su podravali Makabejce u borbi za osloboenje od Seleukida, kasniji pisci poput Josifa Flavija nazivali zelotima da su bili njihovi savremenici, moemo lako da zamislimo da nisu svi zeloti bili divljaci i razbojnici, kao to ih opisuju Flavije i ostali, ako su to uopte i bili. U rimsko doba, skoro kao i danas, pobunjenici su obino nazivani banditima ili teroristima - pogotovu onda kada su bili na strani gubitnika. Tako da je Flavije razliite bande u okviru zelotskog pokreta obino nazivao lestima, ili razbojnicima, a po jevaneljima, Jeua je bio razapet sa dva takva razbojnika. S druge strane, istina je da su neki lanovi zelota, sikari, ili "ljudi noa", zaista uestvovali u nekoj vrsti gradskog terorizma. Ova frakcija je dobila ime po kratkom savijenom nou, poznatom kao sika. Nosili su ga skrivenog ispod odee i, kad god bi se ukazala prilika, koristili bi ga da ubiju razotkrivene kolaboracioniste. Kao i makabejski pobunjenici, zeloti su preduzeli jedan hrabar, mada neuspean pokuaj da uspostave idealizovanu boiju vladavinu na zemlji - isto ono boije carstvo o kojem je Jeua esto govorio. Poto ne posedujemo nijedan opis zelota u kojem bi oni bili prikazani sa simpatijama, ne moemo da kaemo do koje mere su oni verovali da e uspeti da se protiv Rimljana izbore za svoju slobodu, i koliko su uopte verovali u to da e se Bog umeati i pomoi im. Ratni svitak i Zborni pravilnik, pronaeni meu rukopisima u Kumranu, potvruju da su neki Jevreji iskreno verovali da ive u "poslednjem vremenu", periodu previranja koje prethodi neizbenoj pobedi Mesije i snaga pravednika. Vrlo je verovatno da su mnogi zeloti imali slina gledita kao i Jeuini sledbenici, jer je ta ideja o neizbenom dolasku Mesije dostigla vrhunac u decenijama koje su prethodile Prvom jevrejskom ustanku. I zaista, ovo verovanje je bilo toliko jako, da su mnogi zeloti i dalje verovali da je pokajanje i spasenje nadomak ruke, ak i posle razaranja Hrama, kao to moemo da zakljuimo na osnovu Drugog jevrejskog ustanka koji je 132. g. nove ere poveo imon bar-Koseba. Posle ovog drugog neuspenog pokuaja da se boija ruka primora da dejstvuje, zeloti su polako prestali da budu znaajna snaga u okviru judaizma. Eseni Poslednja od poznatih jevrejskih grupa koja je postojala u vreme kada je pisana sektaka knjievnost pronaena u kumranskim peinama, bili su zagonetni eseni. Njihovu pojavu treba razmotriti s panjom, zato to su ih mnogi strunjaci povezivali sa sektakom Zajednicom i ovo miljenje je jo uvek preovladavajue. Josif Flavije nam daje dosta podataka o njima, ali postoje i opisi ove grupe iz pera helenizovanog jevrejskog filozofa Filona Aleksandrijskog, rimskog pisca Plinija i nekoliko drugih, kasnijih hrianskih pisaca. Ali, jo jednom bi trebalo da se prisetimo da su se i Flavije i Filon, dok su pisali o esenima, drali sopstvenih politikih programa. Takoe, postoje neke sutinske protivurenosti izmeu opisa Josifa Flavija i Filona, mada

se opis Josifa Flavija obino smatra pouzdanijim, jer on kae da je, iako farisej, u mladosti esto pomiljao da se pridrui esenima, a imao je i direktne kontakte sa njima. Filon je, nasuprot tome, za njih znao samo po uvenju. Iako imamo znatan broj korisnih podataka o esenima, malo znamo o njihovom istorijskom poreklu - ak je i samo poreklo njihovog imena nejasno. U sluaju da ih ne prepoznamo kao kumranske sektae, od njih nije ostala nikakva knjievnost uz pomo koje bismo osvetlili ove stvari. Rasprostranjeno je miljenje da je ime "eseni" grki oblik neke semitske rei, ali nema jednoglasnog miljenja po pitanju koja je zapravo to re. Najee se smatra da ime potie ili od sirijske rei hase' koja znai "poboan", ili od aramejske rei assayya ("iscelitelji"). Ako je ovo prvo tano, onda moda i postoji veza sa ranim hasidima, jer njihovo ime potie od hebrejske rei sa istim znaenjem. S druge strane, poto se za esene govorilo da su strunjaci za isceljenje tela i due, mogue je i da njihovo ime dolazi iz aramejskog izvora. Robert Ajzenman je dao jo jednu mogunost. On tvrdi da re potie od izraza osim ha-Torah ("oni koji postupaju prema Nauku"), i za taj izraz on pretpostavlja da je bio esto upotrebljavan u kumranskoj Zajednici. Mada je, bez sumnje, koristio ranije izvore, hrianski pisac Epifan pominje jednu jeretiku jevrejsku sektu po imenu oseni, koja je nekad ivela u podruju oko Mrtvog mora. Grki oblik imena koje on koristi, blii je obliku jednine imenice Ajzenmanovih "onih koji postupaju" (ose), nego drugi predloeni izrazi. Na osnovu toga, lako moe da se uspostavi veza izmeu "esena" i kumranske naseobine i, sledstveno tome, eseni se mogu povezati sa sektakim spisima pronaenim u blizini. Kao i u sluaju sa sadukejima i farisejima, pojavu esena Josif Flavije prvi put pominje tokom vladavine Jonatisa Makabejca, oko 150. g. pre nove ere. Kao i u njihovom sluaju, verovatno je postojao jedan broj grupa s razliitim verovanjima i obiajima, koje su se obino stavljale zajedno pod jednim zajednikim imenom. U svom spisu Opovrgavanje svih jeresi, rani crkveni otac Hipolit (oko 170- oko 236. g. nove ere) ponavlja gledita koja su bila delimino zasnovana na spisima Josifa Flavija. Ali on takoe, na osnovu nepoznatog izvora, pie da su zeloti i sikari jednostavno bili samo ekstremne, nacionalistike esenske grupe i kae nam da su, sve u svemu, postojale etiri grupe esena. Ako pitanje esenskog porekla razmotrimo u svetlosti opisa Josifa Flavija i Filona, vidi se da je njihova pozicija po pitanjima doktrinarnih i praktinih stvari veoma sloena, imajui u vidu sadukeje i fariseje, jer se kod esena mogu pronai izvesne karakteristike obe ove grupe. Jedna ubedljiva teorija ukazuje na to da ona rana grupa pobonih Jevreja, poznata kao hasidi, vodi poreklo od pismoznalaca koji su se pojavili, kao to je to ve pomenuto, tokom prvih decenija perioda Drugog hrama. Kao to smo videli, pismoznalci su prvobitno bili u bliskim vezama sa svetenstvom iz Hrama, ali su delovali kao specijalisti u prouavanju i tumaenju Tore. Poto su pismoznalci postajali sve nezavisniji od svetenika Hrama, a moda su im se ponekad ak i suprotstavljali, moemo da pretpostavimo da su mnogi od njihovih lanova na kraju bili smatrani hasidima, zbog svog pravoverja i svoje pobonosti. Kao posledica ovakvog razvoja dogaaja, smatra se da se jedna grupa hasida razvila u fariseje, dok je druga, tvrdokornija grupa, tokom hamonejskog perioda postala esenska. Ovakva linija porekla esena izgleda mogua, ako shvatimo da su oni spajali sadukejske ideje o nadmonosti svetenstva Hrama sa farisejskim isticanjem doktrinarnih i zakonskih inovacija, kao i adaptacija kroz biblijska

prouavanja. Ove karakteristike takoe se mogu nai i u sektakim spisima pronaenim u Kumranu. Po Josifu Flaviju, samo je fariseja bilo vie od esena: esena je bilo oko etiri hiljade. Poto se pretpostavljalo da eseni ive samo u Palestini, takoe se smatralo da ih je bilo mogue pronai i u mnogim drugim mestima irom zemlje. Na osnovu podatka koje nam drevni pisci prenose o tome gde su tano eseni iveli, dalje se pretpostavlja da moda imamo posla sa nekoliko grupa istog opteg imena. Dok Flavije kae da ih je bilo u svakom gradu u Judeji, Filon nam govori da su oni uglavnom iveli u selima i da su izbegavali gradove zbog nemoralnog gradskog ivota. Piui posle Prvog jevrejskog ustanka, Plinije navodi da su eseni iveli samo u blizini Engadija, pokraj Mrtvog mora. Ali bez obzira na to da li su eseni iveli u gradovima, ili u selima, neobino je da nijedna takva grupa nikada po imenu nije bila pomenuta u hrianskim jevaneljima i Poslanicama, pogotovu kada se ima na umu prisustvo relativno velikog broja esena u Palestini, a takoe i zbog toga to su ih i Josif Flavije i Filon veoma cenili. Naravno, kao to emo videti kasnije u ovom poglavlju, to ne predstavlja problem za Roberta Ajzenmana jer su za njega eseni bili rani jevrejski hriani. Ako uzmemo u obzir sve detalje koje nam daju Josif Flavije i Filon, moemo da stvorimo neku sliku o nainu ivota esena i sastavu njihove organizacije, mada i dalje treba da imamo na umu da moda nisu svi oni imali takve osobine. Izgleda da su eseni iveli u malim lokalnim zajednicama u zajednikim naseljima, pod vostvom jednog stareine koga su morali da sluaju. Punopravno lanstvo u ovim zajednicama nije se odmah dobijalo, nego se sticalo napredovanjem kroz etiri stupnja ili nivoa. Oigledno je da su kao punopravni lanovi u grupu primani samo odrasli mukarci, mada po nekim navodima iz Filonovih i Flavijevih opisa, izgleda da je meu esenima bilo i ena. Oni koji su eleli da im se pridrue, primani su na probnu godinu dana pre nego to bi im bilo doputeno obredno pranje, koje je bilo kljuni element esenskih obiaja. Kandidatu su davali belu tuniku, mali aov i pregau - tuniku da obue, a pregau i aov da koristi prilikom obavljanja fiziolokih potreba. Ako bi probna godina bila zavrena na zadovoljavajui nain, sledile bi jo dve godine iskuenja. Vrhunac je bila ceremonija prilikom koje se davala zakletva vernosti. Nakon zakletve vernosti, iniciranom na kraju biva dozvoljeno da se prikljui bratstvu i da zajedno s njima obeduje. Ove priesne zajednike obroke, kojima su samo inicirani mogli da prisustvuju, pripremali su svetenici po strogim zakonima istote, a inae se jelo dva puta dnevno uz molitvu i pre i posle zajednikog obedovanja. Nakon to bi zakletva vernosti esenskim idealima i vostvu bila prihvaena, svaki ozbiljniji prekraj pravila imao bi za posledicu, posle suenja od strane suda koji se sastojao od stotinu sudija, trajno iskljuenje iz zajednice. Jedinstvena karakteristika esena bila je ta to im je sva imovina bila zajednika. Od novih lanova je zahtevano da svu svoju imovinu i zaradu predaju stareinama. Da bi se obezbedile dnevne potrebe lanova, upravnik imanja je izdavao potrebnu hranu i odeu, i organizovao brigu o starim i bolesnim. Iz onoga to moemo da vidimo kod starih pisaca, takoe zakljuujemo da su eseni bili krajnje skromni, pa ak i askete po pitanju svog dnevnog naina ivota - njihova dijeta je bila spratanska, a novu odeu nisu oblaili sve dok im se ona stara ne bi iscepala. Verovatno zbog stalnih opasnosti od obredne neistote, koja je bila povezana s raznim zanimanjima, izgleda da je poljoprivreda bila glavni posao esena. Trgovina i izrada oruja bile su strogo zabranjene.

U njihovom nainu ivota istie se jedan broj naroitih, neobinih karakteristika koje imaju zajednike elemente sa pravilima odreenim u kumranskoj Zajednici. Poto su bili asketskih sklonosti, eseni nisu upotrebljavali ulje za mazanje tela, nego su vie voleli grub izgled; uvek su nosili belu odeu da bi istakli svoju ednost; ritualna pranja obavljali su hladnom vodom pre obroka i posle obavljanja fiziolokih potreba; potpuno su izbegavali vrenje fiziolokih potreba na abat; nisu smeli da pljunu ispred sebe ili udesno; nisu smeli da dre robove u okviru Zajednice; nisu smeli da se zaklinju da bi potvrdili svoje rei; i veruje se da su odbacivali brak iako Josif Flavije pominje da je jedna esenska grana dozvoljavala brak i seksualne odnose samo u cilju razmnoavanja. Izuzev ovih osobina, neto o poreklu esena moe da se nasluti i iz injenice da su se drali podalje od Hrama i da nisu obavljali rtvovanja ivotinja, mada su prinosili rtve Bogu. Ovo nagovetava neku vrstu ozbiljnog raskola sa svetenstvom Hrama, najverovatnije zbog toga to je tokom hamonejskih i irodskih dinastija ono bilo podmitljivo, nezakonito i iskvareno. Ovaj pregled o esenima moemo da zakljuimo kratkim razmatranjem njihovih verovanja, koja su im pripisali Flavije i Filon. Za razliku od sadukeja, pa ak i od fariseja, eseni su verovali da ljudi nemaju slobodnu volju, i da je Bog unapred odredio, u potpunosti, moralnu prirodu svakog pojedinca, pa su ljudi predodreeni ili za spasenje, ili za prokletstvo. Ova vera u predestinaciju, koja podsea na gledite hrianskih kalvinista, takoe je zahtevala verovanje u neki oblik ivota posle smrti kada e pravednici uivati u venom blaenstvu, a zli trpeti vene muke. Nije jasno da li su eseni mislili da ivot posle smrti ukljuuje i fiziko vaskrsenje tela, ali uzevi sve u obzir izgleda da su pretpostavljali da je taj ivot ipak bio spiritualna stvar koja je ukljuivala samo duu. Kao to je to bilo oigledno iz njihovih obiaja, eseni su veoma cenili praotake zakone Tore, ali Filon kae da su se oni bavili i alegorijskim tumaenjem Tore, mada pritom ne daje nikakvu napomenu ta bi to moglo da bude. Esenima je bilo zajedniko sa farisejima to to su prihvatali postojanje anela, a govorilo se da su oni posedovali i tajanstvena uenja u tajnim knjigama, u kojima su se nalazila imena anela. To da se znaju imena anela, i dobrih i zlih, obino se smatralo nainom na koji pojedinac stie mo nad njima. Koristei ovu mo, eseni su bili u stanju da prouavaju i praktikuju isceljenje tela i due, jer su mnogi meu obinim Jevrejima mislili da su bolesti izazvane nekim oblikom demonske posednutosti. Poslednja naznaka koja esene moe da povee sa tajnim uenjima koja su uvali, bila je njihova reputacija da umeju tano da predskazuju dogaaje. Ne znamo nita o sudbini esena posle razaranja Jerusalima i Hrama, u vreme Prvog jevrejskog ustanka. Izgleda da se Plinije slae s tim da su eseni jo uvek postojali posle tih dogaaja, mada se ne pominju ni u kasnijim rabinskim spisima, kao to je Talmud. Ako za trenutak stavimo na stranu one teorije koje neka krila esenskog pokreta povezuju sa ranim jevrejskim hrianstvom, ostaje mogunost da ipak postoji nekakva veza izmeu nekih esena i srednjovekovne jevrejske sekte karaita, koji su tokom ranog srednjeg veka, kao to smo videli u V poglavlju, moda doli do Damakog dokumenta i drugih spisa, otprilike onda kada je javljeno da su u blizini Mrtvog mora pronaeni neki svici. Zajednica

Kao to smo gore ve videli, postojalo je nekoliko jevrejskih grupa za koje se zna da su bile aktivne u Judeji u vreme kada se pretpostavlja da je tzv. Zajednica napisala, ili prepisala, sektake elemente svitaka sa Mrtvog mora. Postojala je, naravno, jo jedna jevrejska grupa koja se pojavila tokom tog perioda: Jeua i njegovi sledbenici, iz ijih redova e se uskoro razviti hrianstvo. Obratimo sada panju na glavne karakteristike Zajednice i na sve ono to moe da se rekonstruie o njenom istorijskom poreklu iz zagonetnih naznaka koje moemo da izvuemo iz njihovih postojeih spisa - lanovi Zajednice, da jo jednom ponovimo, nikada na jasan nain nisu otkrili ko su, i tako su nas onemoguili da ih odmah poveemo sa nekom od ve pomenutih jevrejskih grupa. Oni su vie voleli da o sebi i svojim neprijateljima govore upotrebljavajui razne epitete i nadimke. Ve smo razmotrili kljune spise koji nam omoguavaju da rekonstruiemo njihovu ideologiju, kao i njihove obiaje - Pravilnik Zajednitva, Discipilinski prirunik, Zborni pravilnik i Damaki dokument. Poto su ovi spisi po svojoj prirodi vieslojni, ne treba da nas iznenauje to to pronalazimo neslaganja i protivurenosti kada uporeujemo sadraje svakog od njih. Ako svi ti spisi potiu od jedne iste Zajednice, kao to s razlogom moe da se pretpostavi, ovi pravilnici mogu predstavljati razliite stupnjeve u razvoju istorije same Zajednice. Ipak, postoji dovoljan broj zajednikih karakteristika koje nam dozvoljavaju da predstavimo optu sliku Zajednice i njenih preokupacija. Mnogi strunjaci smatraju da je Damaki dokument najstariji pravilnik koji je Zajednica koristila. Njega su koristili lanovi koji su u malim grupama iveli u gradiima i gradovima, dok je kasniji Pravilnik Zajednitva izgleda bio namenjen za neku vrstu monake zajednice. Mogue je da su ove pravilnike koristile dve razliite, a ipak povezane struje u okviru Zajednice, ili pak u suprotnom, ti pravilnici mogu da ukau na neku vrstu razvoja od gradske organizacije do ceonobitske grupe, koja je ivela u pustinji. Obe ove alternative imaju izvesnih vrednosti. Kao to smo ve videli, nijedna od preostalih jevrejskih grupa nije bila u potpunosti homogena, dok su u isto vreme duboko eshatoloka verovanja Zajednice navela njene lanove da poveruju da ive u "poslednjim danima" pre dolaska Mesije, to je dovelo do bezuslovne potpune posveenosti "pravednivu", koje je verovatno odbacivalo i brak i druge oblike uobiajenog drutvenog ponaanja. Ovo poslednje stanovite je po svoj prilici bilo preovlaujue poslednjih godina perioda Drugog hrama, jer su slina oseanja izraena kako u delovima hrianskih jevanelja, tako i u Pavlovim pismima. Osnovna karakteristika Zajednice je bila ta to je ona sebe videla kao elitu, jer su njeni lanovi o sebi govorili kao o izabranima i implicitno tvrdili da su predstavnici pravog Izrailja, izvorne tradicije judaizma. Sve u svemu, Zajednica je bila grupisana u dvanaest "plemena" i hijerarhijski podeljena na dve vrste uesnika: svetenike i levite, i inicirane laike. Bez sumnje, ovo je predstavljalo svesnu paralelu sa drevnim izrailjskim drutvom, a Zajednica je smatrala da je ona njegov naslednik. Vrhovni autoritet u okviru Zajednice, kako za verska, tako i za svetovna pitanja - ova razlika za njih moda nije ni postojala - bio je svetenik, iako je Zajednicom upravljao Savet. Pa ipak, ak su i u tom Savetu svetenici, u spisima poznati kao "sinovi Cadoka" ili "sinovi Arona", izgleda imali poslednju re po svim pitanjima. Celokupno voenje poslova u okviru Zajednice u svakom mestu gde su njeni lanovi iveli povereno je, i po Damakom dokumentu i po Pravilniku Zajednitva, pojedincu poznatom kao poglavar ili nadzornik (mevaqqer). Ovaj

poseban poloaj moda je uveden da bi se preuzela uloga osnivaa, "uitelja pravednosti" posle njegove smrti, jer je deo odgovornosti poglavara bio da se bavi primanjem i obukom kandidata koji su eleli da pristupe Zajednici. Po Pravilniku Zajednitva, prvi stupanj pristupa Zajednici je poinjao sveanom zakletvom o potovanju svih Mojsijevih zakona, u skladu sa tumaenjem svetenika Zajednice. Na ovaj nain, kandidati su postajali "lanovi Saveza". Posle prvog kontakta sa Zajednicom, sledio je jedan period poduavanja od strane nadzornika, posle ega se zahtevalo od kandidata da se pojavi pred zborom koji bi ga ili prihvatio kao poetnika, ili odbacio. Sledile su jo dve godine obuavanja i jedno ispitivanje tokom praznika Obnove Saveza. U drugoj godini se odluivalo da li e pojedincu biti dozvoljeno da postane punopravan lan i da uestvuje u zajednikim aktivnostima kao to su obedovanje, bogosluenje i uenje. Kao to smo ve videli, razliiti pravilnici su propisivali razne vrste kanjavanja, pa ak i izbacivanje iz Zajednice zbog sagreenja, o emu je odluku donosio sud sastavljen od deset sudija. Damaki dokument ide jo dalje i kao kazne pominje utamnienje, pa ak i pogubljenje, mada ne izgleda mnogo verovatno da je Zajednica zaista donosila takve kazne. Pitanje vlasnitva je razmotreno na razliite naine u Damakom dokumentu i Pravilniku Zajednitva, moda zbog toga to se prvi spis odnosio na stanovnike grada, a drugi na monahe. Damaki dokument dozvoljava privatno vlasnitvo, iako su propisana stroga pravila kada je re o imovini koja je na bilo koji nain povezana sa obrednom istotom i neistotom. S druge strane, Pravilnik Zajednitva propisuje da sva imovina pojedinca, kada on pristupi organizaciji, treba da bude predata Zajednici, a njom e upravljati "nadzornik svojine" iji je posao da lanovima deli hranu, odeu i ostale stvari, u skladu sa njihovim potrebama. Razliiti uslovi ivota lanova, u zavisnosti od toga da li ive u gradskim ili u monakim grupama u pustinji, to se moe uoiti na osnovu ova dva pravilnika, mogu se videti i u njihovom stavu prema braku. Damaki dokument, kao to se moe zakljuiti, dozvoljava prisustvo ena, i udatih i neudatih, kao i dece, dok Pravilnik Zajednitva propoveda celibatsku zajednicu. Verovanja i obiaji Zajednice Do sada je ve skoro sasvim jasno da su lanovi Zajednice verovali iz sveg srca, a moglo bi se rei i gotovo fanatino, da su oni od Boga izabrana grupa koja e biti spasena na kraju vremena, kada e se pojaviti Mesija i unititi sve zle sile u svetu. Ulaskom u Zajednicu, lanovi su smatrali da pristupaju novom Savezu, zasnovanom na uenju Mojsija i proroka, ali onako kako ih je razumeo "uitelj pravednosti" i u skladu sa dodatnim egzegezama "sinova Cadoka". Kao i u ortodoksnom judaizmu, Zajednica je smatrala da su pravila halahe, koja se tiu istote, od sutinske vanosti za njihove ivote o emu svedoe mnogi njihovi spisi, kao to su Pravilnik Zajednitva, Damako pravilo i Ratni svitak. Meutim, iz ovih spisa je oigledno i to da je Zajednica prestala s bilo kakvim oblikom uestvovanja u bogosluenju i rtvovanjima u Hramu, jer su oni Hram smatrali za sramno mesto zagaeno nemoralom i pokvarenou svetenika. Za Zajednicu je bila problematina i vrednost kljunih godinjih praznika zato to je, po njihovom miljenju, u upotrebi bio pogrean kalendar - Zajednica je insistirala na korienju solarnog kalendara za utvrivanje datuma ovih praznika. Poto nije uestvovala u verskom ivotu ostalih Jevreja koje je smatrala izgubljenima, Zajednica je

odluila da nastavi sa sopstvenom duhovnom rtvom i bogosluenjem, sve dok se Hram konano ne iisti i ponovo ne osveti u sedmoj godini eshatolokog rata opisanog u Ratnom svitku. Dok se to ne dogodi, lanovi Zajednice posvetie svoje ivote stalnom slavljenju Boga, a kada on doe, njima, "sinovima svetlosti" na zemlji, pridruie se aneli sa nebesa. Mnogi strunjaci smatraju da je zajedniki dnevni sveani obrok, kojem su pristup imali samo punopravni lanovi Zajednice, uspostavljen upravo kao zamena za rtvovanja koja su svakodnevno izvoena u Jerusalimskom hramu. Neki od dokumenata Zajednice, to su pronaeni u Kumranu, ukazuju na to da su se njeni lanovi bavili i izvesnim tajnim oblicima mistinih obreda. Njihova snana vera u sebe, kao u predodreene boije izabranike, navela ih je da smatraju da je i samo njihovo spasenje dar od Boga. Jedan aspekt ovog dara je ukljuivao i specijalno poznavanje dobra i zla, koje su "uitelj pravednosti" i njegovi naslednici otkrili samo njima. tavie, poto su lanovi Zajednice bili boiji izabranici, On im je dao i naroitu sposobnost da prime istinu i da gotovo instinktivno deluju pravedno. Ova arogancija i netolerancija, kao i sigurnost u to da su samo oni, kao lanovi izabrane Zajednice, predodreeni za spasenje, proima veliki deo spisa Zajednice, a to ih svakako nije moglo pribliiti drugim, manje fanatinim Jevrejima. tavie, kao i u sluaju sa gnosticima, ova ideja - da im je dato naroito znanje nedostupno drugima, takoe ih je navela da poveruju da e uz pomo tog znanja otkriti sve nebeske tajne, i da e im biti jasna ak i vizija boanskog prestola koji je opisan u raznim kanonskim i nekanonskim biblijskim knjigama. Eseni i Zajednica Problem identiteta Zajednice je ukljuivao dva aspekta: ko su bili njeni lanovi i da li su oni zaista iveli u Kumranu? Takozvani jednoglasni odgovor na ova pitanja, nasleen iz ranih dana prouavanja svitaka sa Mrtvog mora, krajnje je jednostavan: Zajednicu su inili eseni, onako kako su ih opisali Josif Flavije i Filon, i oni su iveli u Kumranu. ak se ni poetkom pedesetih godina XX veka nisu svi sloili sa ovim gleditem, mada su se tek nedavno pojavili glasovi jo veeg neslaganja. Meutim, i oni su daleko od jednoglasja po pitanju porekla svitaka, identiteta autora i stanovnika naseobine u Hirbet Kumranu. Ipak, iz onoga to znamo iz drevnih izvora o esenima izgleda da su oni, po svojim verovanjima i obiajima, po mnogo emu bili najblii Zajednici. Znamo da su obe ove grupe verovale u predestinaciju, da su bile hijerarhijski organizovane, da nisu odmah primale iskuenike i da je bilo dozvoljeno samo punopravnim lanovima da uestvuju u zajednikim obrednim obrocima. Jedna struja miljenja u okviru Zajednice, kao to je i potvreno Pravilnikom Zajednitva, zastupala je ideje zajednikog vlasnitva i celibata, kao i sami eseni. Druge zajednike karakteristike ukljuuju razvijeno verovanje u anele, strogo podvrgavanje verskim zakonima koji se tiu istote i neistote, interesovanje za isceljenje i, na kraju, oklevanje da se uzme uee u raznim aktivnostima u vezi sa bogosluenjem i rtvovanjima u Hramu. Postoje i razlike izmeu esena i Zajednice, ili samo nekih njenih delova, i te razlike protivnici hipoteze o esenima koriste da bi dokazali da te dve grupe ne mogu da budu povezane. Na primer, prisustvo enskih skeleta na kumranskom groblju nije u skladu sa idejom da je Zajednica, ako su njeni lanovi bili stanovnici te naseobine, ivela

u celibatu. Ovaj argument moe da bude valjan ako se pokae da su pogrebi u Kumranu obavljani tokom dueg vremenskog perioda, ali kao to smo ve videli u IX poglavlju, mnogi od ovih grobova izgleda da su iz istog vremena; tavie, neki skeleti pokazuju znake nasilne smrti. Znai, ak i ako je grupa u celibatu ivela u Kumranu, moda je ovde re o ostacima rtava iz rata, moda i posle pokolja, a te rtve su mogle da budu pobijene tokom bilo kojeg od mnotva krvavih sukoba, koji su karakterisali period kasnog Drugog hrama. ovek lako moe da zamisli izbeglice koje su beale na sigurno u Kumran, samo zato da bi ih tu uhvatili i pobili. Dalje primedbe ine nemi argumenti, mada to nikada nije jaka osnova za odbacivanje neke teorije. Tvrdi se, na primer, da ime "eseni" nikada nije bilo korieno u svicima, a da kljuno pitanje solarnog kalendara nikada nije pominjano od strane drevnih pisaca. Kao odgovor ovim primedbama, moe se istai da su i Josif Flavije i Filon, nai glavni izvori, pisali za nejevrejsku publiku, pa su zato moda smatrali da je solarni kalendar previe zagonetan i nevaan za itaoce kojima su se obraali. Moe se prigovoriti i primedbi da se ime "eseni" nigde ne pojavljuje u svicima. Prvo, ne moe se oekivati da to ime bude pronaeno ba u ovakvom obliku, jer predstavlja, u grkoj verziji, osporavan izraz iz hebrejskog ili aramejskog jezika. tavie, kao to smo gore videli, dr Robert Ajzenman ukazuje na mogue poreklo imena "eseni" iz hebrejskog izraza osim ha-Torrah, i to je hipoteza koja je dobila izvesnu potvrdu na osnovu imena "oseni" kod Epifana. Jo jedna potencijalno velika primedba poiva na oiglednom kontrastu izmeu pacifizma esena i militantnih karakteristika kumranske naseobine, pogotovo ako imamo na umu ratne instrukcije koje sadri Ratni svitak. Odmah se priseamo jednog reenja: ime "eseni" se moda nije odnosilo na jednu homogenu grupu, ve je njime oznaen itav spektar povezanih grupa koje su delile mnoga verovanja od sutinske vanosti, mada su se pritom one razlikovale u drugim aspektima. Ve smo videli da nam Hipolit ukazuje na to da su postojale etiri grupe esena, od kojih su zeloti bili jedno ekstremnije krilo. Iako Josif Flavije, iz sopstvenih razloga, vie voli da opisuje miroljubivu stranu esena, neki od njih su bili ratnici - Flavije pominje i izvesnog Jovana Esena koji se borio i poginuo kao revolucionarni komandant tokom Prvog jevrejskog ustanka. Na kraju, postoji jo jedan vredan podatak koji moe da poslui i za identifikaciju Zajednice, a moe i da je povee sa naseobinom u Kumranu. U blizini Kumrana, u Judejskoj pustinji, pronaeni su mnogi dokumenti koji nesumnjivo potiu iz vremena Drugog jevrejskog ustanka, ukjuujui i jedan broj pisan rukom njihovog voe, imona bar-Kohbe. U jednom od tih dokumenata govori se o "tvravi hasida" (mezad hahassidim) koja se nalazila negde u podruju Mrtvog mora. Hirbet Kumran je pravi kandidat, ako ne i najvei, za ovu tvravu. Ovde imamo u jednoj reenici povezane tvravu i haside, epitet koji su lanovi Zajedice vrlo esto koristili kada su sami o sebi govorili, a on je jednostavno znaio "bogougodni". Takoe od Plinija saznajemo, ve je o tome bilo rei u IX poglavlju, da je uo za grupu "esena" koja ivi severno od Engadija, tako da zakljuujemo da je on tada najverovatnije mislio na Hirbet Kumran. Ako Plinije nije lino sreo ove esene, to je prilino verovatno, moda je onaj ko mu je taj podatak dao pogreio u svom opisu esena, ili ih je pak idealizovao, da bi udovoljio svom rimskom sagovorniku. Sve ove injenice ukazuju na to da slobodno moemo da poveemo Zajednicu i sa esenima i sa naseobinom Hirbet Kumran, mada u tom sluaju moramo radikalno da

preispitamo nae ideje o esenima. Tako da ako dopustimo da nisu svi eseni po svojim naelima bili miroljubivi kako se ranije mislilo, gore navedene injenice ukazuju na to da, uzevi sve u obzir, Zajednicu moemo da identifikujemo kao jednu od ekstremnijih frakcija esena. Postojanje religioznih ratnika je tokom istorije nepobitno dokazano. Ne samo da su za to oigledan primer hasidi, mogui naslednici Zajednice, koji su podrali Makabejski ustanak, nego smo i mi sami nedavno bili svedoci slinih grupa, kao to su Islamski revolucionarni sledbenici Ajatolaha Homeinija u Iranu. Jo jedna bliska paralela moe da se pronae u srednjovekovnom verskom redu hrianskih vitezova, kao to su recimo vitezovi templari koji su bili askete i provodili ivot u celibatu u zajednicama, pa su se latili oruja da bi odbranili svoju veru. Ja bih takoe ukazao i na to da injenice govore da je naseobina u Kumranu okupirana od strane nekih lanova ove templarske organizacije, mada oigledno ne od svih. Dr Norman Golb se ne slae s tim da su ikakvi lanovi jedne tako pacifistike grupe, kao to su bili eseni, uopte iveli u Kumranu, upravo zbog vojnih karakteristika samog lokaliteta, ali moda moj scenario moe da zadovolji njegove primedbe. On takoe, iz jednog drugog razloga, odbacuje ideju da su svici pisani u Kumranu; taj razlog esto nisu uzimali u obzir oni koji su pojednostavljeno identifikovali esene, na osnovu spisa drevnih pisaca, sa malom asketskom zajednicom koja je ivela u Kumranu i tu prepisivala svitke. Golb nam skree panju na injenicu da delokrug i raznovrsnost rukopisa, u celokupnom korpusu fragmenata svitaka, predstavljaju konaan dokaz o radu najmanje pet stotina pisara. Kao to on kae, teko je zamisliti da je toliki broj pisara iveo i radio u Kumranu tokom relativno kratkog perioda kada je on bio nastanjen. Golb pretpostavlja da svici nemaju nikakve veze sa kumranskom naseobinom, koju on smatra zelotskom tvravom iz vremena Jevrejskog ustanka. Naprotiv, Golb veruje da svici potiu iz Jerusalima, da moda ak predstavljaju deo biblioteke Hrama i da su kriom izneti iz grada tajnim podzemnim prolazima tokom prvih godina Titove opsade Jerusalima. Njegova tvrdnja da svici ne potiu iz Kumrana izgleda da je sasvim na mestu ali, ako dopustimo da su naseljenici kumranskog kompleksa bili samo jedna frakcija celokupnog lanstva Zajednice iji su lanovi iveli irom Judeje, na svitke moemo da gledamo kao na dragocenu imovinu jedne ire Zajednice, koja je prenesena na sigurno mesto tokom Jevrejskog rata. tavie, ako su lanovi Zajednice iz Kumrana bili, bar u kasnijem periodu, grupa religioznih ratnika, koja je bila povezana sa zelotima to su se sklonili iz Jerusalima, ili makar da su oni bili samo naklonjeni zelotima, u tom sluaju ak i zbunjujue prisustvo Bakarnog svitka u Kumranu moe lako da se objasni. Sadukejska veza? Sada moemo da razmotrimo jo jednu, drugaiju teoriju o identitetu Zajednice povezane sa Kumranom, i nju je nedavno predloio dr Lorens ifman. Za razliku od dr Golba, on nema primedbi na lociranje jedne verske grupe u Kumran, kao ni na to da se pronaeni svici njima pripiu, ali se suprotstavlja tradicionalnom jednoglasnom miljenju koje Zajednicu povezuje sa esenima. Zasnivajui svoj argument prvenstveno na valjanim argumentima koji su prikazani u sada uvenom tekstu 4QMMT, uopteno poznatom kao Neka zakonska pravila koja se tiu Tore, on tvrdi da je Zajednica po svom poreklu bila ili

sadukejska, ili se u suprotnom "esenski pokret mora potpuno redefinisati kao pokret koji se pojavio iz sadukejskih korena". Miljenje da tekst 4QMMT ima nadasve sadukejske tendencije, prihvaeno je od strane mnogih strunjaka, ukljuujui i nepokolebljivog pobornika jednoglasnog miljenja, dr Gezu Vermea, mada on veruje da tekst treba povezati sa jednom ranije otcepljenom grupom niih sadukejskih svetenika u Jerusalimu. Mislim da i ovde ponovo nastaje problem zbog toga to se razliite verske grupe, aktivne u Judeji u to vreme, posmatraju kao monolitne grupe, dok je, gledano kroz prizmu istorije, verovatnije da je postojao itav jedan spektar razliitih ideologija i obiaja. Ako je zaista potrebno da preispitamo na pristup esenskom pokretu u svetlosti mojih ranijih primedbi, hipoteza dr ifmana izgleda manje protivurena nego to su to mnogi smatrali. Uprkos jednom broju pravnih slinosti izmeu Zajednice i sadukeja, izvesna istaknuta gledita u sektakim spisima Zajednice zaista su u potpunoj suprotnosti sa onim to znamo o sadukejima (poput verovanja u predestinaciju i anele), tako da mislim da bez opasnosti moemo da odbacimo pojednostavljenu identifikaciju Zajednice i sadukeja. Nakratko emo razmotriti razne aspekte istorijskog porekla Zajednice, ali ovde moemo da kaemo da nas ona druga ifmanova alternativna teorija o poreklu Zajednice, zajedno sa Vermeovom procenom teksta 4QMMT, zapravo vode u pravom smeru. Ja bih poreklo Zajednice smestio u savez pravovernih Jevreja, poznatih iz Prve i Druge knjige o Makabejcima po imenu hasidi. U vreme kada se hamonejska dinastija uvrstila, ovaj aroliki savez ratobornih Jevreja se raspao i iz njega su iznikle razliite grupe. to se kumranske Zajednice tie, znamo da ona mora da je, tokom izvesnog perioda, odravala neku vezu sa Hramom jer su njene voe bili svetenici koji su sebe nazivali "sinovima Cadoka". I zaista, naziv koji su sadukeji sami sebi dali takoe je povezan sa imenom Cadok. Isto tako, treba da se prisetimo da nisu svi svetenici u Hramu bili u formalnom smislu sadukeji, pa nije nemogue da su neki od njihovih lanova imali razliita miljenja o doktrinarnim pitanjima. Ovo ukazuje na to da se jedna grupa svetenika disidenata odvojila od svetenstva Hrama i da je, iako je i dalje imala neke zajednike karakteristike sa onima koji e postati pravi sadukeji, ova grupa stvorila ono to e tek postati Zajednica sa svojim specifinim doktrinama. Istorijsko poreklo Zajednice Na kraju, moemo jo jednom da pogledamo svitke i da vidimo bacaju li oni jo nekakvu svetlost na istorijsko poreklo i razvoj Zajednice. Pre nego to se pozabavimo detaljima, kratak odgovor bio bi da iz svitaka, na alost, moe da se izvue veoma malo istorijskih podataka, mada to nije spreilo mnoge naune radnike da predstave znatan broj teorija, od uverljivih do onih fantastinih. Izvori koji se obino koriste za rekonstrukciju istorijskog porekla Zajednice su malobrojni - Damaki dokument, i neki od peera - ali ak i oni daju vrlo malo vrstih dokaza. Razlog za to delimino poiva u injenici da namera pisaca nije bila da piu sistematska istorijska dela, nego da poveu mogue proroke delove ranih biblijskih spisa sa savremenim dogaajima. Nadasve, ovo nije uinjeno na jasan nain koji bi svima bio razumljiv, nego prikrivenim i ifrovanim jezikom da bi lako bilo razumljivo samo onim iniciranim lanovima Zajednice i skoro nikom drugom - veliki deo onoga to su oni napisali, njihovi suparnici smatrali bi za izdaju.

Svesni ovih prigovora, pogledajmo prvo jedan od najstarijih tekstova povezanih sa Zajednicom, Damaki dokument, i pogledajmo ta moemo iz njega da nauimo. Izuzev detalja o tome kako Zajednica treba da bude organizovana i na koji nain treba njom da se upravlja, u ovom spisu se pokuava da se logiki poveu njegove oigledno teoloke poruke, sa izvesnim pojedincima i dogaajima. Spis poinje odeljkom koji izgleda da prua neke aluzije na poreklo Zajednice: "Jer zbog nevernosti njihove, kojom ga napustie, sakri On lice svoje od Izrailja i od svetita Svoga i predade ih mau. Al' setivi se saveza s praocima, ostavi ostatak Izrailju i ne dade da ih zatru. A po svretku gneva, godina tri stotine i devedeset od kada ih predade u ruke Navukodonosora, kralja Vavilona, pohodi ih. I izraste iz Izrailja i Aharona koren nasada, kako bi batinio zemlju Njegovu i uivao u dobru tla njegova. Jer shvatie svoj greh i spoznae da su ljudi prestupni. A bejahu kao slepi i kao oni koji tapkaju po putu dvadeset godina. I shvati Bog dela njina, jer Ga celim srcem iskahu i odredi im Uitelja pravednosti da bi ih naputio putem srca Njegova." Oigledno je da se prvi redovi ovog odeljka odnose na pljakanje i razaranje koje je snalo stanovnike Izrailja i Judeje od Asiraca, odnosno Vavilonjana. U odeljku se nalaze aluzije na pobone preivele izgnanike na koje se Bog smilovao, ali iz teksta nije jasno da li su oni bili ukljueni u prve talase izbeglica-povratnika - mada treba primetiti da, pominjui Izrailj i Aron, pisac implicitno kae da su bili ukljueni i svetenici i laici. U detaljnoj analizi Damakog dokumenta, Derom Marfi-O'Konor (Jerome Murphy-O'Connor) ukazuje na to da je Zajednica zapravo poticala iz Vavilona i da se u Judeju vratila znatno kasnije od ostalih. U tekstu se zatim navodi priblian datum pojavljivanja zaetnika Zajednice i pominje se da je proteklo trista devedeset godina od vremena Navukodonosora i progonstva. Naunici su se estoko raspravljali oko toga da li ovaj broj ima bukvalno ili simbolino znaenje u odnosu na kraj vremena koji spominje Jezekilj (4:5). Meutim, ako shvatimo bukvalno, trista devedeset godina posle poetka progonstva, koje se dogodilo 586. g. pre nove ere, dovodi nas do 196. godine pre nove ere, kada su se, po predanju, pojavili osnivai Zajednice. Poto je protekao jo jedan haotini period od dvadeset godina, 176. g. pre nove ere pojavio se "uitelj pravednosti", voa koji e ih predvoditi. Istorijski podaci koje moemo da pronaemo u Damakom dokumentu otkrivaju da je izmeu "uitelja" i izvesnih drugih lanova njegove grupe, koji se razliito nazivaju kao "propovednici lanih stvari", "graditelji zida" i "oni koji probijaju mee Nauka", kasnije dolo do ozbiljne razlike u miljenju u vezi sa verskim dunostima. Ove druge lanove je predvodila osoba koja je bila mlaa od uitelja i poznata pod imenom "laov", ili na drugim mestima kao "podrugljivac" i "ovek lai". Ovi otpadnici optueni su da obavljaju neiste obrede, da se slue pogrenim kalendarom za utvrivanje praznika, kao i da vole novac i konflikte, a poznato nam je iz drugih sektakih spisa da je i sam "laov" bio optuen zbog propagiranja lanih uenja i obmanjivanja vernika. One to su i dalje bili verni njegovom tumaenju boijih namera, "uitelj pravednosti" je poveo u izgnanstvo u "zemlju Damaska", gde su sklopili novi Savez. Ovde ponovo poinju rasprave oko pomenutog "Damaska". Neki ga shvataju bukvalno kao grad sa tim imenom, dok drugi smatraju da je to samo simbolina odrednica za mesto gde su se oni bili sklonili, a mnogi pretpostavljaju da je to kumranska

naseobina. "Uitelj pravednosti" je tamo umro posle etrdeset godina - oko 136. g. pre nove ere, ako bismo date brojke shvatili bukvalno. Damaki dokument nam takoe govori da su, tokom ovog perioda, zli ljudi i dalje upravljali Hramom i Jerusalimom, iako su jednom prilikom oni bili kanjeni od "glavnog kralja Grka" - izraz koji mora da se odnosio na jednog od seleukidskih helenistikih kraljeva, po svoj prilici na Antioha IV Epifana, ili na njegovog naslednika Demetrija I. Na kraju, pisac ovih kvaziistorijskih odeljaka istie da e Zajednica morati da saeka jo etrdeset godina posle smrti "uitelja", do nastupanja "poslednjeg vremena" koje e zapoeti dolaskom Mesije. Iako nam ovi oskudni podaci daju nekakvu sliku glavnih dogaaja u stvaranju Zajednice, ipak bi ih trebalo uzimati s oprezom, jer nam ne omoguavaju da shvatimo ita to bi nam pomoglo da tano prepoznamo dogaaje i dramatis personae, koji se u tim dogaajima pominju. Sve to moemo da iz njih izvuemo, jeste to da je Zajednica osnovana dosta kasnije nakon njenog povratka iz vavilonskog progonstva, negde tokom vladavine Seleukida i pre Makabejskog ustanka, i da joj je na elu bio "uitelj pravednosti", iji naziv izgleda indirektno podrazumeva da je on mogao biti i jedan od prvosvetenika. U okviru Zajednice je dolo do raskola i, kao rezultat toga, Zajednica je napustila Jerusalim i otila negde u izgnanstvo. Podatak o "glavnom kralju Grka", indirektno ukazuje na to da su se ovi dogaaji odigrali u vreme kada su Seleukidi i dalje predstavljali pretnju za Judeju, bilo to pre ili posle Makabejskog ustanka. Izuzev ovako iscrtane istorije i samih Svitaka sa Mrtvog mora, iz drugih istorijskih izvora ne saznajemo vie nita to bi nam omoguilo da sa sigurnou prepoznamo bilo "uitelja pravednosti", bilo "laova", mada postoji jedno objanjenje za otcepljenje grupe koju je predvodio "laov". Pozivajui se na aluzije o ovim "propovednicima lanih stvari", koje se mogu pronai i u drugim sektakim svicima, mnogi strunjaci se zadovoljavaju time da ih poistovete sa farisejima - mada bi bolje bilo o njima razmiljati kao o protofarisejima, s obzirom na period na koji se Damaki dokument odnosi. Ovaj scenario se dobro uklapa u nau prethodnu raspavu o podeli labavo povezane grupe pravovernih Jevreja, poznatih kao hasidi, koji su se sastojali od svetenika, pismoznalaca i laika, na kasnije esene i fariseje. U vremenu o kome raspravljamo, kada se Zajednica prvi put pojavila, verovatno da ni eseni ni fariseji nisu postojali kao razliite partije, ve su bili samo kao takice u okviru spektra, i brinuli su se jedino o ispravnoj primeni verskog zakona, koji je bio u sreditu njihove ideologije. Damaki dokument izgleda da aludira na dalji raskol u nekadanjem hasidskom savezu, kada su se protofariseji odvojili od ostalih hasida koji su evoluirali u razne esenske grupe. Posle "uiteljeve" smrti, njegovi sledbenici nastavili su da slede uputstva koja im je on dao, oekujui neminovan dolazak Mesije. Zajednica je pritom stvorila i druga knjievnih dela u kojima se odraavao njihov pogled na svet, zajedno sa spisima to propagiraju jedinstven pristup tumaenju svetih knjiga, poznatim kao peeri. U jednom broju takvih spisa takoe se pominju dogaaji iz istorije Zajednice i ivota njenog voe, od kojih su najvaniji Peer Avakum, Knjiga Psalama i Naum. Ponovo se suoavamo sa velikim tekoama poto apsolutno nijedan od kljunih likova nije pomenut svojim pravim imenom, ve samo brojnim matovitim nadimcima. Pored "uitelja pravednosti", "laova" i "propovednika lanih stvari", sada se susreemo i sa mnogim drugim. Oni se mogu grupisati u skladu sa tim da li se odnose na Zajednicu i njene voe, ili pak na njihove

protivnike. Zajednicu predstavljaju "svetenik", "ovek istine", "oni koji postupaju prema Nauku", "siromani" i "povratnici iz pustinje". Njihovi protivnici mogu da se podele u dve grupe: na sunarodnike Jevreje koji su smatrani za otpadnike, i na gentile. U one prve ubrajaju se "zli svetenik", "izdajnici", "mrzitelji Saveza", "poslednji jerusalimski svetenici", "pokvarenjaci iz Jefraima i Menaea" i "pokvarenjaci iz Izrailja". Pomenuto je i nekoliko neprijatelja-gentila, kao to su "kraljevi Javana", "Kitimi i vladari Kitima", mada je njih najlake prepoznati. "Kraljevi Javana" su Seleukidi, dok su "Kitimi i njihovi vladari" Rimljani. Ovo pominjanje Rimljana ukazuje na kasni datum nastanka spisa, jer su Rimljani poeli da se pojavljuju na jujdejskoj socijalno-politikoj pozornici posle osvajanja Palestine od Pompeja 63. g. pre nove ere. Poslednjih godina bila je primetna pojava da se peeri ne tretiraju kao pouzdani istorijski dokumenti, pa je jedan broj naunih radnika, poput Filipa Dejvisa (Phillip Davies), osporio njihovu istorijsku vrednost. Ipak, treba pogledati neke od najistaknutijih odeljaka peera i videti moe li se neto u njima pronai. Kao i u Damakom dokumentu, i u peerima se pominje raskolnika grupa koju je vodio "laov", tako da se i ovde oni nazivaju "propovednicima lanih stvari". U Tumaenju knjige proroka Avakuma se pominju dve grupe "izdajnika" - jedna ranija grupa i jedna kasnija koja je bila aktivna tokom "poslednjeg vremena". Raniju grupu moemo da identifikujemo kao grupu otpadnika "laova", jer peer implicitno nagovetava da je ova grupa "izdajnika" odbacila "uitelja" i zatim se otcepila od njegove grupe, dok su u drugoj grupi izgleda bili oni pod vostvom "zlog svetenika", koji su bili suprotstavljeni celokupnoj Zajednici i njenom "uitelju". Tako da iako je "zli svetenik" bio savremenik "uitelja pravednosti", njegove neprijateljske aktivnosti deavale su se posle raskola "laova". Identitet "zlog svetenika" i "uitelja pravednosti" Jedan broj potencijalno korisnih podataka u vezi sa "zlim svetenikom" moe da se sakupi iz peera, i to moe da nam pomogne da ga identifikujemo. Da ponemo zapaanjem da je fraza "zli svetenik" (ha-kohen ha-raa') igra rei za hebrejski naziv za prvosvetenika (hakohen ha-raa'), tako da je ovaj pojedinac verovatno bio jedan od jerusalimskih prvosvetenika. Meutim, treba rei da neki strunjaci veruju da je taj nadimak korien u optem smislu za sve nezakonite prvosvetenike hamonejskog perioda. U Tumaenju knjige proroka Avakuma i u Tumaenju knjige Psalama nalaze se neki biogafski detalji o "zlom sveteniku": "Zli svetenik je zvan imenom istine u poetku svog nastupa. A kada vladae Izrailjom, uzoholi se i napusti Boga i odmetnu se od zakona radi bogatstva. I napljaka i nakupi bogatstvo od ljudi nasilja koji se pobunie protiv Boga. I bogatstvo naroda uze da bi dodao na sebe greh krivice. I putevima gnusoba delovae, u svem kalu neisti. Svetenik koji se odmetnu /i odbaci/ zakone Boije... stoga ga udarie presudama za zlotvore. I strahote bolesti zlih mu nanee i osvete telu njegovom. ... Zlog svetenika koga, zbog obesnog greha prema Uitelju pravednosti i ljudima njegovog Saveza, dade Bog u ruke neprijatelja njegovih da bi ga muili udarom unitavajuim, patnjama due, zato to je okrivljavao izabranika Njegovog. ... Zlog svetenika koji je progonio Uitelja pravednosti da bi ga unitio u jarosti besa svoga. U domu progonstva njegova i u vreme odreenog roka poinka Dana pomirenja,

pojavi se kod njih da ih uniti i da ih natera da pokleknu u dan posta, subotnjeg mira njihovog. A njemu e platiti Bog odmazdom, davi ga u ruku nasilnika tuih naroda da se nad njim izvri /sud/." Kada sakupimo sve gornje injenice, videemo da je "zli svetenik" po svoj prilici bio prvosvetenik, koji je svoju karijeru zapoeo u dobrom duhu, ali da je vrlo brzo postao iskvaren i zao. On je progonio "uitelja pravednosti" i njegovu Zajednicu, verovatno s namerom da ih uniti, ali su ga gentili ubili van Judeje, i to je bila boija kazna za njegove grehe. Manje oigledno je to da se smatralo da je on bio nezakoniti prvosvetenik, zato to drugo znaenje izraza "zli" to podrazumeva. tavie, kao prvosvetenik, on je bio vladar Judeje, ali ne i kralj, jer su ove rei u hebrejskom jeziku razliite. S obzirom na pribline datume koje smo ranije utvrdili za aktivnosti "uitelja pravednosti", pretpostavlja se da je "zli svetenik" vladao do 136. g. pre nove ere i verovatno posle toga, u periodu pre 134. g. pre nove ere, kada je Johanan Hirkan postao prvosvetenik i etnarh Judeje. Ove injenice nam dozvoljavaju da suzimo izbor moguih kandidata za ulogu "zlog svetenika". Prvo, treba da znamo da su tokom makabejskog i hamonejskog perioda mnogi ljudi sve prvosvetenike, a to je bilo i miljenje Zajednice, smatrali za nezakonite jer nisu bili potomci solomonskog prvosvetenika Cadoka. Titula "kralj" nije bila koriena do trenutka stupanja Aristobula 1 na presto 104. g. pre nove ere, tako da su prethodni Hamonejci bili vladari samo zahvaljujui tome to su bili i prvosvetenici. Bilo je pet prvosvetenika koji su odgovarali vremenskom okviru stvaranja Zajednice i aktivnostima "uitelja pravednosti": Jazon (175-172. g. pre n. e.), Menelaj (171-162. g. pre n. e.), Alkim (162 -160. g. pre n. e), Jonatis (152-142. g. pre n. e.) i imon (140-135. g. pre n. e.). Ako primenimo kriterijum iz peera, moemo da eliminiemo Jazona i imona jer su obojica umrla u Judeji, dok je Alkim preminuo od sranog udara. Po pitanju preostale dvojice, Menelaja i Jonatisa, koji su obojica ubijeni van Judeje, mnogi strunjaci, poput Stegmana, klade se na Jonatisa jer je on bio poznat zbog svoje gramzivosti i ljubavi prema piu - a jo jedna karakteristika "zlog svetenika" pomenuta i na drugim mestima bila je njegova sklonost ka piu. to se "uitelja pravednosti" tie, osim alternativnih strunjaka kao to su Ajzenman i Tijering, veina drugih smatra da nam podaci iz tekstova Zajednice, kao i na osnovu onoga to moe da se nasluti iz ostalih istorijskih spisa, poput dela Josifa Flavija, ne dozvoljavaju da sa sigurnou identifikujemo ovog oveka. Stegman, ipak, daje neke korisne pretpostavke uz pomo kojih makar moe da se utvrdi period njegove aktivnosti, mada one ne mogu da nam pomognu da imenujemo pojedinca o kome je re. On primeuje da je sam nadimak "uitelj pravednosti" (more hats-tseddek) bio tradicionalan naziv koji je davan jedino prvosveteniku Hrama. Drugi epiteti koji su korieni da se opie "uitelj pravednosti", kao to su "jedinstveni uitelj" (moreh hay-yahid), "tuma Tore" (doresh hat-torah), ili ak samo "svetenik" (ha-kohen) - svi su takoe bili korieni da oznae prvosvetenika. On tvrdi da je, u kontekstu Kumranskih svitaka, veoma mogue pretpostaviti da "uitelj pravednosti" ne bi pretendovao na ova zvanja da on zaista jednom nije bio prvosvetenik, pa ak i u sluaju da je bio smenjen sa poloaja. Ako jo jednom pogledamo kratak spisak prvosvetenika za vremenski period o kome je re, moemo da vidimo da postoji neobian prekid izmeu Alkima i Jonatisa.

Poto je praktino nezamislivo da bi Hram osam godina mogao da funkcionie bez obaveznog prvosvetenika, Stegman tvrdi da ovaj anonimni pojedinac nije bio niko drugi do "uitelj pravednosti". On takoe ukazuje na to da se slina situacija dogodila sa Onijem IV, koji je nakratko drao to zvanje oko 170. g. pre nove ere, posle ubistva svog oca Onija III, pre nego to ga je prognao Menelaj. Dok je ovaj prognani prvosvetenik sa svojim sledbenicima pobegao u Egipat, gde je u Leontopolisu uspostavio rivalski "pravoverni" Hram, "uitelj pravednosti" izabrao je drugaiji put i otiao u Judejsku pustinju gde je osnovao kumransku Zajednicu. Ajzenmanova teorija Pogledajmo sada dve matovite teorije u vezi sa identitetom Zajednice i osobama povezanim sa njom, koje su nedavno privukle znatno zanimanje ire publike, ali su pritom u isto vreme doivele potpuni neuspeh kod gotovo svih kumranologista i biblista. Prvu teoriju je izneo dr Robert Ajzenman sa Kalifornijskog dravnog univerziteta. On osporava uobiajene datume dobijene pomou arheologije, nalaza novia i radiokarbonskog datiranja, koji su bili iroko prihvaeni i koji su priblino oznaavali period pojavljivanja Zajednice i njenih aktivnosti. Umesto toga, on iznosi najmanje sto godina kasniji datum i Zajednicu smeta u kasni irodski i rimski period, otprilike od vremena smrti Iroda Velikog (4. g. pre nove ere) do razaranja Hrama (70. g. nove ere). Ajzenman potpuno zaobilazi pitanje umeanosti Jeue - ije je postojanje za njega fikcija - i tvrdi da je "uitelj pravednosti" bio Jakov "Pravedni", pretpostavljeni Jeuin brat i, po Novom zavetu, voa Jerusalimske crkve. Poto je Jakova pogubio prvosvetenik Anan 62. g. nove ere, ova linost mora da je bila "zli svetenik", dok je "ovek lai" bio apostol Pavle. U svojoj najnovijoj knjizi, Isusov brat, Ajzenman nadugako raspravlja o tome da sektaki spisi iz Kumrana i novozavetni spisi, kada ih posmatramo kao celinu, predstavlajaju dve strane jedne iste prie koju su napisali sledbenici Jakova, odnosno Pavla - kumranski materijal predstavljao bi taan opis dogaaja, dok bi novozavetni spisi bili namerni falsifikati tih dogaaja, odnosno podmukla prevara. Iako Ajzenman iznosi veliki broj injenica, za koje tvrdi da podupiru njegove hipoteze (ima ih previe da bismo ih ovde na pravi nain ukratko predstavili), osnovna kritika njegovog dela se odnosi na previe slobodno tumaenje izvesnih delova Kumranskih svitaka i Novog zaveta ili pak, na jo goru mogunost da je on koristio sumnjive prevode. Na primer, jedan mali, ali kljuni problem nastaje kada se shvati kako je on protumaio jedan vaan odeljak koji se nalazi u fragmentarnom Pravilu rata, u kome je re o jednoj mesijanskoj linosti. Ajzenman ovaj odeljak ita na sledei nain: "Presudie mu... i osudie na smrt vou Zajednice, od Davidove loze... nanosei mu rane", ali praktino svi ostali strunjaci su jednoglasni i prihvataju mnogo koherentniju Vermeovu verziju: "Presudie mu... Princ Zajednice, od Davidove loze, ubie ga... udarcima i ranama". Dok Ajzenman ovaj odeljak vidi kao potvrdu za ubistvo Jakova, po njemu "uitelja pravednosti", u Vermeovom ubedljivijim prevodu opti kontekst ukazuje na to da ove rei zapravo opisuju dela nekog mesijanskog voe koji e pre nekoga ubiti, nego da bude ubijen, i to verovatno vou "sinova tame". Iako ja nisam naklonjen tome da prihvatim Ajzenmanove hipoteze, treba naglasiti da su njegovi mnogobrojni spisi, o

raznim aspektima svitaka sa Mrtvog mora, dali vaan doprinos naem razumevanju nekih karakteristika Zajednice, posebno u vezi sa korienjem jezika. Teorija Barbare Tijering Iako je akademska zajednica ve bila odbacila Ajzenmanove hipoteze, njegovi argumenti su barem naoko uverljivi. Ovo, po mom miljenju, ne moe da se kae za dr Barbaru Tijering sa Sidnejskog univerziteta koja, u svojim nedavnim knjigama, predlae jo jedno zapanjujue reenje. Zaista, njene ideje su toliko bizarne da kada sam prvi put proitao knjigu ovek Isus: novo tumaenje svitaka sa Mrtvog mora (Jesus the Man: A New Interpretation from the Dead Sea Scrolls), ozbiljno sam se upitao da li je to jedna, do najsitnijih detalja, razraena, akademska prevara. Naalost, to nije bio sluaj: tumaenje Barbare Tijering je pretendovalo na to da bude prihvaeno "zdravo za gotovo". Kao i Ajzenman, i ona odbacuje jednoglasno miljenje da svici potiu iz sredine perioda Drugog hrama, pa ih smeta u sredinu 1 veka nove ere. Ona tvrdi da je zapravo Jovan Krstitelj bio kumranski "uitelj pravednosti", dok je "zli svetenik" Jeua! Na nain jedinstven meu biblistima, ona "deifruje" i kumranski korpus i Novi zavet pomou svog karakteristinog peer stila tumaenja. Nastavljajui na ovaj nain, ona, iznenaujue detaljno, rekonstruie istorijsko poreklo Zajednice i njenih kljunih igraa. Ukratko, ona predlae teoriju da je Jovan Krstitelj bio voa esenskog pokreta koji se podelio na dve struje: na jednu ortodoksnu ili konzervativnu i na drugu liberalnu i progresivnu. Ove dve struje ivele su u stanju stalne napetosti pod vostvom Jovana Krstitelja sve dok se Jeua, nezakoniti potomak kralja Davida, nije suprotstavio Jovanovom autoritetu i pokuao da uzurpira poloaj prvosvetenika. Juda Iskariotski, jedan od lojalnih sledbenika Jovana Krstitelja, na kraju je izdao Jeuu Pontiju Pilatu, koji je odjahao do Kumrana, postao lan Zajednice samo provizorno i naredio da Jeuu razapnu odmah tu na granicama naseobine. Pritom Tijeringova tvrdi i da je Jeua bio oenjen sa Marijom Magdalenom, da je preiveo muke prilikom razapinjanja i da je kasnije sa Pavlom otiao u Rim, gde je doiveo duboku starost. ovek zanemi od ovakvih, niim potkrepljenih, gluposti! Jedno mogue reenje? elim da ovo poglavlje zakljuim poslednjom hipotezom koju sam pronaao u jednoj fusnoti lanka Igora Tantleveskija, objavljenog u naunom asopisu Kumranska hronika iz 1995. godine. On daje neke interesantne predloge u vezi sa poreklom Zajednice. Za poetak, skree nam panju na injenicu da je Zajednica sebe nazivala "onima koji postupaju prema Nauku u domu Jude" i "Judinim domom". On veruje da je ime "Juda" zapravo dvosmisleno i da se odnosi i na vou Zajednice i na Zajednicu kao celinu. Po Tantleveskijevom shvatanju ovaj Juda nije bio "uitelj pravednosti" nego njegov neposredeni naslednik, koga treba identifikovati kao "svetenika". On dalje ukazuje na to da je ovaj Juda Svetenik mogao da bude ista ona osoba koju Josif Flavije pominje, u nekoliko svojih spisa, kao esenskog vou aktivnog za vreme vladavine Aristobula I i Aleksandra Janisa, koji je imao mo da predvia budue dogaaje - osobina pridavana "sveteniku" u kumranskom korpusu - i koji je bio progonjen od strane Aleksandra Janisa.

Tantleveskij predlae i hipotezu o identitetu "uitelja pravednosti", i pritom primeuje da Svitak Hrama ukazuje na to da je lino ime "uitelja pravednosti" bilo Cadok, pa su stoga njegovi sledbenici nazivani "sinovima Cadoka". Ovaj Cadok je, po njegovom ubeenju, ista ona osoba koja se pominje u Aboth de-Rabbi Nathan, a pominju ga i drugi jevrejski pisci kao to su Jakov al-Kirikisani, Saija Gaon i Juda Hadasi. Po ovim izvorima, taj Cadok je bio uenik uglednog Antigona iz Soa, ija su poznata verovanja u velikoj meri odgovarala verovanjima Zajednice. Na taj nain, pod uslovom da je Tantleveskij u pravu, "uitelj pravednosti" (Cadok?) nije bio osniva Zajednice, a ta poast pripada zapravo njegovom uitelju, Antigonu. Pored ovog Cadoka, znamo da je Antigon imao jo jednog poznatog uenika po imenu Boetus. Po Kirikisaniju, i Cadok i Boetus bili su voe cadokita i, to je jo zanimljivije, ti isti cadokiti postali su poznati kao "peinari", zato to su njihovi sveti spisi pronaeni upravo u peinama. Kao to smo ranije videli, u okviru Zajednice je dolo do raskola i pojavila se disidentska struja koju je predvodio "ovek lai". Po ovoj teoriji, "ovek lai" bi trebalo da bude sam Boetus - koji je, to znamo iz drugih izvora, bio voa jedna sekte to je po njemu dobila ime. Ve je primeeno da postoje izvesne nepodudarnosti u detaljima, uprkos brojnim slinostima, i to izmeu opisa esena Josifa Flavija i onoga to znamo o kumranskoj Zajednici. Tantleveskij nudi reenje i ove zagonetke. On veruje da Flavijeve esene moemo da poistovetimo sa otcepljenom grupom boetusovaca, koji su bili liberalnije krilo esenskog pokreta. tavie, ako odluimo da ne prihvatimo uobiajeno poreklo izraza "boetusovac", nedavno je ukazano na to da je hebrejski izraz bajtsin, tradicionalno preveden kao "boetusovac", zapravo neznatno izmenjen oblik izraza bet bajtosin koji znai "dom /kola ili zajednica/ esena". U oba ova sluaja, izgleda da postoji uverljiva povezanost izmeu boetusovaca i jednog esenskog krila. Intrigirajue je to to znamo da su boetusovci postojali jo neko vreme nakon razaranja Jerusalimskog hrama, jer su pominjani u kasnijim rabinskim spisima, a ak su i karaiti tvrdili za sebe da su njihovi duhovni naslednici. Jesmo li konano razotkrili misteriju identiteta Zajednice, zahvaljujui jednoj neupadljivoj fusnoti zaturenoj u malom akademskom asopisu? XI poglavlje KRAJ VREMENA I MESIJANIZAM Radikalno drugaija verska i socijalna situacija tokom perioda progonstva i perioda Drugog hrama suoila je Jevreje sa mnogobrojnim tekim problemima koji su povremeno pretili da unite njihov jedinstveni identitet kao etnike grupe. Sada su bili potrebni novi odgovori da bi se povratila ranija izrailjska vera u sudbinu nacije uzdrmane nizom osvajanja od strane Asiraca, Vavilonjana, Grka i, na kraju, Rimljana. Postepeno je poeo da se pojavljuje sasvim nov nain sagledavanja Boga i sveta, u kome su se mnogi persijski verski koncepti izmeali sa tradicionalnim jevrejskim verovanjima. U svakom sluaju, Jevreji su i dalje o sebi mislili kao o posebnom narodu vezanom za Boga Abrahamovim savezom, mada je, tokom seleukidskog perioda, poslednja nada za pravoverne Jevreje bila ta da se pribliava kraj sveta. To se ogleda u raznolikosti

eshatoloke i apokaliptike knjievnosti stvarane irom jevrejskog sveta, kao i od strane samih sektakih grupa povezanih sa Kumranskim svicima. Osnovno pitanje sa kojim su se suoavali konzervativni Jevreji u Judeji, upravo oni koji su odbacivali ono srenije helenistiko reenje, bilo je vrlo jednostavno: zbog ega izabrani boiji narod toliko pati? Pre progonstva, mnogi proroci davali su na to jednostavan odgovor: Bog kanjava svoj narod zbog njihovih grehova - da bi ih naterao da se pokaju i poprave. Ali bez obzira na to sa koliko su predanosti Jevreji ispunjavali svoje verske obaveze, oekivane nagrade nije bilo, ni za pojedinca ni za narod. Upravo suprotno, patnje su se, ni malo lake, nastavile, pogotovo tokom surove vladavine Seleukida. Apokaliptizam Poto su se posledice ove situacije sve vie odraavale na umove pravovernih Jevreja, njihova panja se sve vie okretala od sadanjosti ka moda ne tako dalekoj budunosti, kada e konano oni biti osveeni i nagraeni. Ova ideja nije bila potpuno nova, jer se javljala i u spisima ranijih proroka, mada je pojava novih religioznih koncepata karakteristina za ovaj period jevrejske istorije. Apokaliptiki spisi kasnog perioda Drugog hrama, kao to su oni Danila i Enoha, sada su ukazivali na to da krivica lei negde drugde: zle sile deluju u svetu i njima je Bog dao privremenu slobodu, da bi one prouzrokovale zlo kao deo tajanstvenog boijeg plana. Pre progonstva, proroci su uili da se ovakva patnja moe jednostavno okonati iskrenim pokajanjem i ponovnim povratkom dubokom potovanju boijih zakona, na nain utemeljen u Tori, ali to vie nije bilo dovoljno - sada e sam Bog morati da se umea, da bi unitio zle sile i uspostavio "boije carstvo". Ovakva gledita je negovala i kumranska sekta, to moemo da vidimo iz velikog dela njenih spisa, isto kao i jevrejska grupa koja se na kraju razvila u hrianstvo. U meuvremenu, od svih pravovernih Jevreja se oekivalo da ostanu privreni veri, da potuju Zakon i da ekaju da Bog intervenie, sve u nadi da e nai svoje mesto u buduem, idealnom svetu. U poetku, oslanjajui se na uspeh Makabejskog ustanka i osloboenje zemlje od strane dominacije, Judejci su po svoj prilici mislili da se stvari razvijaju u skladu sa boijim planom opisanim u Danilovoj knjizi. Ali ponovo su se nade mnogih, poput onih koji su na kraju osnovali kumransku sektu, skrhale usled divljatva, gramzivosti i oiglednog bezbonitva hamonejskih vladara, a kasnije i usled stalnog prisustva stranih vladara, kao to su irodovci i Rimljani. Doktrinarna sloboda Kao to smo ve videli, judaizam je u to vreme dozvoljavao znatan stepen slobode miljenja u vezi sa doktrinarnim pitanjima, sve dok su ona ostajala u granicama propisanog obrednog potovanja vere. Ova sloboda je omoguila da se na obodima jevrejskog drutva pojave sasvim nove i revolucionarne ideje. Te ideje su esto bile utemeljene na aluzijama preuzetim iz starijih spisa, kao to su Izlazak ili, uvek popularni, Isaija. Mnogi pojedinci su osloboenje drevnog Izraela iz egipatskog ropstva, etrdeset godina iskuenja i lutanja po pustinji, i konano osvajanje Kanaanske zemlje, videli kao

istorijski model na osnovu koga e oni u sadanjosti preduzimati svoje aktivnosti. Razni jevrejski mudraci i njihovi sledbenici, ukljuujui i Jovana Krstitelja i Jeuu, smatrali su da je pustinja mesto za proienje, daleko od iskuenja i pokvarenosti gradskog ivota. Jasno je iz kumranskih sektakih spisa da je ova grupa svoje povlaenje u Judejsku pustinju videla kao pripremni, kratkotrajni boravak koji e se zavriti njihovim trijumfalnim povratkom u Jerusalim. tavie, ba kao to su Izrailjci u prolosti, u kriznim vremenima, imali harizmatske voe poput Mojsija i Davida, tako su i mnogi Jevreji kasnog perioda Drugog hrama oekivali vou koji e biti poslat od Boga - u Damakom pravilu kumranske grupe zaista se eksplicitno izjavljuje da je "uitelj pravednosti" poslat upravo s tom ulogom. Mesijanski koncept Iznenaujue je to to je ova ideja o voi, koga e Bog poslati, sasvim kasno sazrela jer ak i u Danilovoj knjizi za koju se smatra, sudei po njenoj unutranjoj logici, da nije mogla biti napisana pre 167. g. pre nove ere - nema izriitog pominjanja ovog voe, iako su prisutni svi drugi eshatoloki elementi, kao to su porobljavanje ili unitenje zlih naroda, kao i pobednika vladavina pravednih. Verovanja o ovom voi poela su da dobijaju jasniji oblik u Solomonovim psalmima (oko 50. g. pre nove ere), nakon pada Jerusalima pod rimsku vlast. Posle pada hamonejske dinastije i njenog konanog neuspeha u ostvarivanju svog prvobitnog obeanja, Jevreji su poeli da ude za tim da Bog postavi kralja iz Davidovog doma da vlada Izrailjom i protera gentile iz zemlje. Iako su postojale razne varijante, prvobitno se oekivalo da ovaj voa bude kraljevskog porekla, pa je tako dolo do toga da ga nazivaju "mesija" - "pomazanik". Nepotrebno je rei da su se oekivanja naroda da e se Mesija pojaviti, sve vie uveavala tokom vladavine Iroda Velikog, zatim tokom Jeuinog ivota i neko vreme posle toga, sve do smrti imona bar-Kosebe. Opte oekivanje je bilo to da e Bog, ako se ve ne bude sam direktno umeao, poslati svog izaslanika u vidu ovog Mesije da presudi initeljima zla ili da ih uniti, zajedno sa neznaboakim narodima. Kada boije carstvo bude ponovo ostvareno, verovalo se da e Mesija i dalje iveti kao vladalac tog izmenjenog sveta. Naravno da nisu svi Jevreji u to verovali, poto je ideja mesijanskog suda i jednog budueg, idealnog sveta podrazumevala veru u neku vrstu fizikog vaskrsenja. Oekivalo se da e, kada nastupi ova mesijanska pobeda nad silama zla, pravednici meu onima umrlima vaskrsnuti i biti nagraeni, dok bi njihovi zli parnjaci ili ostali mrtvi, ili bi se suoili sa venom kaznom. U drugim varijantama zasnovanim na ovoj tematici, pretpostavljalo se da to mesijansko carstvo nee trajati zauvek, nego e se zavriti konanim nestankom sveta. U tom sluaju, vera u vaskrsenje je podrazumevala jedno poetno uestvovanje u mesijanskom carstvu, nakon ega e uslediti veno blaenstvo u raju, dok e oni zli zauvek biti mueni u paklu. Kako e se odvijati "poslednji dani" Mogue je prilino detaljno rekonstruisati oekivani tok dogaaja, u ijem e sreditu biti Mesija i "poslednji dani", pre nego to sile zla budu unitene, i mi emo sada razmotriti ta zbivanja jer su ona bila prilino u skladu sa verovanjima kumranske grupe. Mada itaoci

mogu da uoe mnoge slinosti sa idejama pronaenim u ranim hrianskim spisima, treba naglasiti da su ovakva gledita u to vreme bila veoma rasprostranjena u judejskom svetu. Zbog toga nije iznenaujue da sline stavove otkrivamo i kod ranih hriana, zato to su i oni prvobitno bili samo jo jedna od jevrejskih sekti. Nagovetaj za "kraj sveta" - tako se nazivalo vreme konanog sukoba - bio je period uasnih patnji i haotinih deavanja, vreme tekih iskuenja to e prethoditi zori osloboenja. Onim Jevrejima koji su u ovo verovali, poput kumranske Zajednice i ranih hriana, bilo je jasno da je to vreme ve poelo s obzirom na to da su Judeju naizmenino porobljavale najvee neznaboake sile, kakve su bili Seleukidi i Rimljani. Verovalo se da e se uskoro pojaviti neka vrsta proroka koji e prokriti put za samog Mesiju - moda e se ak i sam prorok Ilija vratiti u svet. Rani hriani su verovali da je Jovan Krstitelj prorok i da on utire put svom nasledniku, Jeui-Mesiji, dok je "uitelj pravednosti", posle svoje smrti, izgleda igrao istu ovu ulogu u verovanjima kumranske grupe. Sudei po velikom broju njihovih spisa, raznim pravilnicima, kao i Ratnom svitku, motiv za spartanski ivot kumranske Zajednice moda je bila oajnika elja da se isprovocira dolazak Mesije i da se tako privede kraju njima poznati svet. Uloga Mesije Mada su hriani Mesiju kasnije smatrali nekom vrstom emanacije samog Boga, Jevreji su, u vremenu o kome govorimo, oekivali da Mesija bude ovek iz kraljevskog Davidovog doma - uprkos injenici da mu neki izvori pripisuju natprirodne moi. Ne samo da je trebalo da on bude car, nego je trebalo da bude i moan, prevedan, mudar i posveen ovek, potpuno sposoban da izvri svoju dunost. Treba primetiti da nagovetaje kasnijih hrianskih ideja o boanskoj prirodi ovog Mesije moemo da pronaemo i u raznim teorijama u vezi sa poreklom Mesije. Na primer, ponekad se verovalo, bazirajui se na Isaiji (53:4), da e Mesija biti podvrgnut nekoj patnji, ali za razliku od hrianskog stava, za ovu se patnju mislilo da po svojoj prirodi nee biti pokajnika. Neki su opet smatrali, ukljuujui tu moda i kumransku grupu, da je Mesija, poto nije imao boansku prirodu, iveo pre Postanja "u stanju skrivenosti u Bogu" i kao takav da je bio slian anelima. Ali, ma kakva da je bila njegova prava priroda, verovalo se da e doi do jednog odsudnog napada na pravedne od strane zlih (obino se smatralo da e ti zli biti oni neznaboaki narodi predvoeni Rimljanima) i da e se taj napad zavriti neuspehom. Mesija e suditi zlima kada budu poraeni, a aneli osvetnici bie puteni da ih kazne. A onda, kada svi zli ljudi, bilo otpadnici Jevreji ili gentili, budu uniteni, tada e zapoeti "mesijansko doba", takoe poznato kao "boije carstvo". Jedan od prvih dogaaja to e se desiti u ovom novom svetu bie obnova Jerusalima, i tada e i grad i Hram biti oieni, ili ak ponovo izgraeni, kao to se navodi u Svitku Hrama. tavie, neke mesijanske jevrejske grupe ile su toliko daleko da su verovale da e se savreni Jerusalim iz vremena pre Postanja, udom spustiti sa nebesa i zameniti sadanji grad. Mada su sva ta gledita predviala da e ovaj novi svetski poredak nadgledati sam Mesija s pravinou i potenjem, to ustrojstvo e biti pod direktnom boijom upravom - tzv. Carstvo boije ili Rajsko carstvo - i Bog e u potpunosti vriti svoju vlast.

Boije carstvo Iako e Jerusalim biti njegovo privremeno duhovno sredite, oekivalo se da e ovo carstvo obuhvatati itav svet i da e postojati za dobrobit i pravednih Jevreja, i preivelih gentila koji su oseali strahopotovanje prema Bogu i priznavali njegovu vlast. Kao to i odgovara svakoj idealnoj stvarnosti, fiziki bol i sve bolesti bie proterani, a svi ratovi, meu kojima i oni bratoubilaki, bie zamenjeni sveoptim mirom, pravednou i ljubavlju. U ovom idilinom svetu, kao to smo videli, uivae ne samo oni to su iveli u vreme njegovog nastanka, nego i svi mrtvi pravednici koji e fiziki vaskrsnuti u tu svrhu. O onome ta e se dogoditi posle toga, gledita raznih jevrejskih grupa nisu bila ista. Neki su mislili da e ovo mesijansko carstvo biti bez kraja, dok su ostali smatrali da e ono imati ogranieno trajanje od oko hiljadu godina, a posle toga e uslediti "poslednji sud" i obnova sveta. Mada o ovom drugom gleditu izgleda da se nisu sauvali nikakvi detalji, neke grupe su smatrale da e stari svet biti uniten u optem poaru - kao to je Bog obeao Noju - a posle toga e uslediti zora novog sveta, uopteno poznata kao "budui svet". Ovo konano razaranje bie obeleeno i "poslednjim sudom", kada e biti potvrene i nagrade venog blaenstva, i kazne venog prokletstva. Kumranski mesijanizam Eshatoloka verovanja kumranske Zajednice prilagodila su se, uopte uzevi, ovom gore opisanom toku dogaaja, mada postoji i jedan broj posebnih taaka u njihovim spisima. Meutim, izgleda da je, kako je vreme prolazilo, dolo do postepene promene u nekim aspektima verovanja Zajednice, jer se stvari nisu odigravale onako kao to su se oni nadali. Kao to smo videli, mnoge jevrejske mesijanske grupe verovale su u pojavljivanje jednog proroka nalik Iliji, koji e prethoditi dolasku Mesije. Kumranska zajednica tu nije bila izuzetak. Koliko mi moemo da vidimo, oni su na kraju poeli da smatraju "uitelja pravednosti" za svoga proroka, a vrlo je verovatno da je i itava Zajednica u poetku smatrala da je on pravi Mesija, sve dok ga smrt nije spreila da ih povede u oekivanu pobedu nad "sinovima tame". I zaista, mogunost da je Zajednica, u jednom trenutku, "uitelja pravednosti" videla kao Mesiju, osnaena je jedinstvenou mesijanskih gledita Zajednice. Koliko je nama poznato, druge jevrejske grupe verovale su samo u jednog kraljevskog Mesiju iz Davidovog doma, dok je Zajednica pretpostavljala da e se pojaviti jo jedan, sveteniki Mesija koji vodi poreklo od Arona, kao to je pomenuto u Pravilniku Zajednitva (9:11). Ovakvo zajedniko pojavljivanje dvojice mesija, jednog svetovnog i drugog svetenikog, izgleda da je bilo zasnovano na slinim obrascima koji potiu iz biblijskih spisa, a primeri za to su Mojsije i Aron, ili Isus Navin (Joua) i Zorovavel. Treba rei, meutim, da se ovakav vid uparivanja moe uoiti i u udvajanju ranih zelotskih voa, Jude i Cadoka, a moda neto kasnije i Jovana Krstitelja i Jeue. Treba imati na umu da prethodni primer Jude i Cadoka moe da ukae na neku vrstu ideoloke povezanosti izmeu zelota i kumranske Zajednice. Bilo kako bilo, za kumransku Zajednicu je sveteniki Mesija oigledno bio vaniji lan ovog para, a to je injenica koja moe ponovo da potvrdi miljenje da je "uitelj pravednosti" u jednom trenutku bio smatran za Mesiju.

Kraj kumranske Zajednice Bez obzira na to kakav je bio fiziki kraj Kumrana, eshatoloka i mesijanska verovanja lanova Zajednice mogu da se shvate kao dovoljan, ako ne i kao neophodan, uzrok nihovog nestanka. Apsolutno je jasno iz njihovih spisa da su oni svim srcem verovali da ive u "poslednjim vremenima", te da je dolazak Mesije neminovan i da e unitenje zlih "sinova tame", kao i spasenje "sinova svetlosti" kako su sami sebe nazivali, biti zagarantovano. Problem za svaku grupu koja je gajila takva verovanja bio je u tome to se dogaaji esto ne odvijaju onako kao to se oekuje. Tokom istorije Zajednice mora da je bilo nekoliko zastoja, kao to je, recimo, smrt "uitelja pravednosti", posle ega je bilo neophodno ponovno procenjivanje bazinih vrednosti verovanja lanova Zajednice. Bilo je potrebno napraviti neke promene, pa su one verovatno i uinjene. Meutim, lanovi Zajednice su bili potpuno nepripremljeni za kataklizmu koja je zadesila jevrejski narod tokom Jevrejskog ustanka, kao i za patnje nakon toga, a kulminacija je bila samo razaranje Hrama. Teko je shvatiti kako su se lanovi Zajednice izborili sa tim udarcem. Ako je njihova konana nada poivala u jednom eshatolokom kraju, onda su ga i dobili - ali rezultat nije bio onakav kakav su oekivali. ak i pod pretpostavkom da lanovi Zajednice nisu odmah ubijani ili odvoeni u ropstvo od strane Rimljana, teko je shvatiti kako je Zajednica, kao celina, mogla due da preivi, izuzev u sluaju da je pristala da odbaci, ili da radikalno promeni, mnoga svoja naela, koja su ih sve dotad izdvajala od drugih jevrejskih grupacija tog vremena. Hianstvo i Zajednica Postojala je, meutim, jo jedna jevrejska grupa koja je takoe verovala u neminovan kraj sveta, a koja je ipak uspela da preivi i da zapravo procveta onda kada ta nada nije uspela da se materijalizuje. To je bilo hrianstvo. Iako ova knjiga nema za cilj da odgovori na pitanje kako su rani hriani uspeli da se od jedne male jevrejske sekte transformiu u jednu od najveih svetskih religija, vano je preispitati nekoliko zajednikih osobina koje je hrianstvo imalo sa kumranskom Zajednicom. Za kontroverzne strunjake, kao to su Robert Ajzenman i Barabara Tijering, te zajednike osobine ne predstavljaju iznenaenje, jer oni tvrde da su kumranska Zajednica i rano hrianstvo bili u svojoj sutini identini. Moda u ovim teorijama, uopteno uzevi, ima nekih vrednosti, pod uslovom da ih oistimo od njihovih senzacionalnijih aspekata, jer izgleda neobino to to se u ranim hrianskim spisima nigde ne pominje Zajednica, niti bilo koja esenska frakcija - ako su to oni bili - i ne postoje aluzije na Jeuu i njegove sledbenike, izuzev ako sledimo Ajzenmana i Tijering u tom povezivanju Jovana Krstitelja, Jeue ili njegovog brata Jakova, ili Pavla, sa "uiteljem pravednosti", "zlim svetenikom" i "ovekom lai". Meutim, najvei broj strunjaka odbacuje sve te hipoteze, iz jednostavnog razloga to oni veruju da svi kumranski spisi prethode Jeuinom roenju i da bi, u sluaju da postoje bilo kakve direktne veze izmeu jevrejskog hrianstva i kumranske Zajednice, bilo sasvim normalno da se neki fragmenti novozavetnih spisa pojave iz peina. Tano je da je Dos O'Kalahan (Jose O'Callahan) tvrdio da je identifikovao iz Peine 7 izvesne siune komadie rukopisa na papirusu napisanom na grkom, koji sadri delove iz Jevanelja po Marku i iz drugih novozavetnih spisa, ali je uprkos

nedavnim pokuajima nekih pojedinaca da ponovo oive ovu tvrdnju, ona potpuno diskreditovana. Meutim, za nas je slinost izvesnih elemenata obe ove verske grupe sasvim dovoljno upadljiva, pa moemo da pretpostavimo da su postojale izvesne dodirne take izmeu njih, tokom jednog perioda. Svi strunjaci se slau da vanost svitaka sa Mrtvog mora treba da bude priznata zbog osvetljavanja porekla judaizma, odakle se Jeua pojavio sa svojim uenjem, jer se pre otkria u Kumranu uopte nije znalo za postojanje bilo kakve savremene jevrejske verske literature. Izuzev uvek prisutnog Josifa Flavija, sve to smo imali su bila dela prilino helenizovanih Jevreja, poput Filona Aleksandrijskog, kao i neki kasniji rabinski spisi, mada su se obe ove vrste pojavile iz dosta drugaijih kulturnih i drutvenih svetova u odnosu na onaj Jeuin i njegovih sledbenika. Za mnoge hrianske itaoce, Kumranski svici verovatno deluju pomalo uznemirujue jer, iako sadre uenja koja su nama veoma bliska, u isto vreme preovlaujui ton u spisima Zajednice sigurno izgleda sasvim stran. Lake je, meutim, shvatiti te razlike ako prvo razmotrimo prilike u kojima su stvarani spisi ove dve grupe. Smatralo se da je Zajednica stvorila svoju knjievnost mnogo pre oka nastalog usled razaranja Hrama tokom Jevrejskog ustanka, dok se za svu ranu hriansku literaturu sa izuzetkom originalnih Pavlovih pisama, poput njegovih poslanica Rimljanima, Korinanima i Galatima, uopteno veruje da je bila napisana posle tog dogaaja. Jo jedan razlog zbog kog se javljuju razlike, jeste auditorijum kome su ove zbirke spisa bile namenjene. Kumranski sektaki materijal je pisala jedna ekskluzivna i elitistika grupa pravovernih Jevreja na hebrejskom ili na aramejskom jeziku i oni su je pisali samo za sebe, dok su hrianski spisi bili uglavnom usmereni ka brojnoj nejevrejskoj italakoj publici, sastavljenoj od potencijalnih ili aktuelnih preobraenika, pa su ta dela uglavnom pisali nejevreji na grkom jeziku, a ne na hebrejskom, mnogo decenija nakon dogaaja koji su opisani. Postoji, takoe, problem autentinosti mnogih izreka pripisanih Jeui u jevaneljima, mada ovo nije mesto za detaljnu analizu hrianske bibilijske knjievnosti. Ipak, bez elje da uvredimo oseaje angaovanih hriana, treba naglasiti da je u najnovijoj, iscrpnoj studiji o jevaneljskom materijalu, koju je sainilo dve stotine biblista to su 1993. g. sastavili tzv. Nauno izdanje jevanelja, utvreno da je autentino najvie 20 % svih izreka pripisanih Jeui. Drugim reima, veliki deo jevaneljske knjievnosti sadri materijal, esto stran jevrejskom nainu razmiljanja, koji je stvoren iz kasnijih doktrinarnih razloga i pripisan Jeui, da bi se te nove ideje nametnule ranoj crkvi. Ove injenice prilino oteavaju posao strunjacima da odrede kakav je bio uticaj kumranske Zajednice, pod uslovom da je on uopte i postojao, na Jeuu i njegove rane jevrejske sledbenike. U svakom sluaju, postoje neke doktrinarne karakteristike koje su dovoljno izrazite da bi se uzele u obzir kao take dodira izmeu ove dve grupe - mada moramo da budemo oprezni, jer one moda samo oslikavaju koliko su ta zajednika uenja, kao i naini izraavanja tih uenja, bili rasprostranjeni u jevrejskom drutvu tog vremena. Na primer, analogne ideje, u vezi sa neminovnou "poslednjeg vremena" i sa ulogom Mesije, izgleda da su bile zajedniko vlasnitvo mnogih jevrejskih grupa, ukljuujui i Zajednicu i Jeuin pokret. Jovan Krstitelj i Kumran

Od svih linosti pomenutih u jevaneljima, najpre e biti da je Jovan Krstitelj imao izvesnih veza sa Zajednicom. Kao i lanovi Zajednice, i Jovan je bio veoma ozbiljna, asketska linost koja je propovedala da je neophodno biti pravedan i savesno ispunjavati Zakon. Jovan je roen u svetenikoj porodici i njegov otac je, kau, predvideo da e on svoj ivot provesti pripremajui se za predstojei kraj sveta, dok nam Luka (1:80) kae da je Jovan svoju mladost proveo u usamljenosti. Kada je zapoeo svoju misiju, Jovan je propovedao i pokrtavao na obalama Jordana nekoliko kilometara severno od Kumrana pa, ako prihvatimo da je tada postojala Zajednica u Kumranu, po svoj prilici su ove dve grupacije znale jedna za drugu. Neki strunjaci idu toliko daleko pa pretpostavljaju da je Jovan neko vreme bio lan kumranske Zajednice, i da se zatim odvojio i osnovao sopstveni nezavisni pokret. Ali, ak i da je on samo jednom bio u vezi sa Zajednicom, postoje oigledne razlike izmeu njihovih obiaja. Od svega toga je najvaniji bio stav koji je svaka grupa imala prema Jevrejima, jer dok je Zajednica bila krajnje elitistika organizacija, Jovan je pokrtavao sve ljude, bez obzira na to ime se oni bavili - ak i sakupljae poreza i vojnike, kao to je i svima njima, bez razlike, propovedao svoje uenje. I sektaka knjievnost i arheoloki dokazi pokazuju da je obredno pranje, odnosno krtenje, bilo od sutinske vanosti za ivot Zajednice u Kumranu, mada se to pranje razlikovalo od onog koje je sprovodio Jovan Krstitelj. Za njega je ovaj obred krtenja bio jedinstven i neponovljiv dogaaj, a znamo iz Pravilnika da su taj ritual lanovi Zajednice redovno ponavljali kao uvod za prisustvovanje posveenim obrocima. Ipak, u isto vreme, postoje i izvesne slinosti koje se tiu veze izmeu krtenja i oienja od greha. U oba sluaja, proiujue krtenje je imalo za cilj da oveka iisti od zla, ili da, kako se tvrdi u jevaneljima, ono bude znak "pokajanja za oprost od grehova". Ali, uprkos uzgrednim slinostima koje moemo da uoimo izmeu Jovana Krstitelja i Zajednice, nita ba ne postoji, u vezi sa tim slinostima, to bi nas nateralo da bezrezervno poveemo ove dve grupe. Zapravo, jo uvek toliko malo znamo o raznim jevrejskim grupama koje su postojale u to vreme, da ak ne moemo sa sigurnou da kaemo ni koliko je u Judeji bila rairena ova ideja proiujueg krtenja - ono to sigurno znamo jeste da ovaj obiaj nije bio karakteristian samo za Jovana Krstitelja, kao to se nekad mislilo. Jeua i Kumran Skoro odmah poto su u Kumranu otkriveni svici, javili su se strunjaci koji su bili spremni da Jeuu poveu direktno sa Zajednicom; neki od njih, kao Don Alegro, ili sa toliko daleko da su Jeuu poistovetili sa "uiteljem pravednosti". Kao to smo ranije videli, Ajzenman i Tijering su, u izvesnom smislu matovito, povezali Jeuu sa osobama koje su nam poznate iz sektakih spisa samo po svojim nadimcima, ali te tvrdnje nisu dobile veliku podrku u irokom svetu kumranologa. to se tie Jovana Krstitelja, osnove za teorije ovih pisaca delimino mogu da se nau u nairoko prihvaenim slinostima izmeu izvetaja jevanelja o Jeuinom uenju i aktivnostima, i onoga to itamo u spisima Zajednice. Ali, ak i vie nego u sluaju Jovana Krsitelja, moramo dobro da sagledamo proces oslobaanja istorijskog Jeue od kasnijih teolokih konstrukcija, koje ga u

jevaneljima potpuno zaklanjaju. Budui da, kao to smo ve videli, tako malo materijala u jevaneljima moe sa sigurnou da se pripie samom Jeui, onda treba da shvatimo to da svaka generacija stvara Jeuu koji odgovara njenim potrebama i tenjama. Ako odvojimo te kasnije naslage, moda sve to o Jeui kao osobi moemo da kaemo jeste to da je on barem bio poboan i posveen ovek, koji je delio mnoge stavove iroko rasprostranjenog hasidskog pokreta, to se pojavio decenijama pre njegovog roenja. Mada, u isto vreme postoji, kao to emo videti, jedan broj aspekata u kojima je Jeua blii Zajednici nego ostalim grupama aktivnim u Palestini. Zajedniko vlasnitvo nad imovinom Kao prvo, Jeua i njegovi neposredni nastavljai izgleda da su imali vrlo sline stavove kao i Zajednica povodom vlasnitva nad privatnom imovinom - Jeua je esto upozoravao svoje uenike na iskvarenost kao posledicu velikog bogatstva. Poput Zajednice, Jeua je po svoj prilici uspostavio jedan sistem zajednikih finansijskih izvora koji su koristili njegovi uenici, budui da se u jevaneljima spominje da je Juda Iskariotski bio blagajnik kod koga su se uvala sva ta zajednika sredstva. Ovaj obiaj je pomenuo i Luka u Delima apostolskim (2:44-45), gde se kae: "A svi koji su poverovali behu zajedno i imali su sve zajedniko: prodavali su to su stekli i imali, pa su to delili svima - kako je kome bilo potrebno". Ovo je potpuno isto kao odredbe pomenute u Pravilniku Zajednitva, u kojima se kae, za novog lana, da e "njegova imovina i zarada biti predate blagajniku Zbora i on e ih upisati rukom njegovom" (6:19-20), a kasnije, kad taj novi bude u potpunosti primljen u Zajednicu "njegova imovina e postati zajednika" (6:22). Eshatoloko verovanje obe ove grupe u pribliavanje kraja sveta verovatno je delimino povezano sa ovim obiajem, jer je za ove ljude bilo normalno da s prezrenjem gledaju na privatnu imovinu, u vremenu kada se oekivao dolazak Mesije i uspostavljanje boijeg carstva, kada, po svoj prilici, novac vie nee biti potreban. Egzorcizam U doba kada je Jeua iveo, bilo je rasprostranjeno miljenje da su bolesti prouzrokovane tetnim uticajima, ili, ak, usled opsednutosti rtve od strane zlih duhova. Bilo je potrebno da iscelitelji poseduju duhovnu snagu da bi se isterali ti duhovi i tako izleio opsednuti. Znamo da su eseni vaili za velike iscelitelje, to treba povezati sa izvetajima o njihovoj zainteresovanosti za sredstva pomou kojih se moe zadobiti mo nad anelima i demonima. Aluzije na ove obiaje egzorcizma su pronaene u jednom broju spisa iz Kumrana, kao to je Apokrifno Postanje, gde se kae: "... i ja se pomolih /za njega/ ... i poloih ruku svoju na njegovu /glavu/, nestade sa njega boletina, i udalji se od njega vetar koji bolest nosi" (XX22.29). Mogue je da ovaj metod izleenja bolesti uopte nije bio neuobiajen, mada su mnogi hriani mislili da je samo Jeua bio obdaren ovom sposobnou, sve dok se nisu pojavili spisi Zajednice. Uenje o razvodu i odnosu prema neprijateljima Svici su takoe bili korisni zbog toga to su se u njima mogli pronai vredni dopunski podaci o idejama koje su se dotad mogle nai samo u jevaneljima. Tokom dugog niza

godina, strunjaci su bili zbunjeni zabranom razvoda i ponovne enidbe, to je Jeua nametnuo, jer se ova zabrana nije mogla pronai ni u jednom drugom jevrejskom izvoru. Ali, kada su se pojavili spisi kao to su Svitak Hrama i Damaki dokument, ubrzo je ustanovljeno da je i lanovima Zajednice isto tako bio zabranjivan razvod. U Damakom dokumentu se ljudi opominju da e "biti uhvaeni u dve (zamke): u blud, ako uzmu dve ene za svoga ivota" (CD 1:20-21), dok se u Svitku Hrama takoe propisuje da kralj "ne treba da uzima jo jednu enu kao dopunu /prvoj/, jer e samo prva ena biti sa njim ceo svoj ivot" (LVII:17-19). Jo jedna zagonetka koju su svici dramatino reili, tie se uvenih rei iz Jevanelja po Mateju (5:43) gde Jeua kae: "uli ste da je reeno: 'Ljubi blinjega svoga i mrzi neprijatelja svoga.' A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, molite se za gonitelje svoje." Nije bila poznata nijedna jevrejska grupa koje je svoje sledbenike poduavala da mrze svoje neprijatelje, tako da je poreklo ove opomene bilo tajanstveno sve dok nisu proitani spisi Zajednice. Tu vidimo da su lanovi Zajednice stalno bili poduavani da mrze i proklinju svoje neprijatelje, i da se mole za njihovo unitenje. Sada shvatamo da je Jeua izgleda mislio na Zajednicu koja je imala takva uenja - ovde nailazimo na retku aluziju na kumransku Zajednicu u jevaneljima. Ovaj prilino razliit stav prema neprijateljima, takoe potkopava pokuaje da se Jeua direktno povee sa Zajednicom, jer su njihova gledita bila potpuno suprotna. Ritualno obedovanje Zajedniko ritualno obedovanje, isto tako, moe da bude jedna od karakteristika Jeuinog pokreta, koja se moe pronai i u Kumranu. Naalost, opis iz jevanelja o tzv. "poslednjoj veeri" je oigledno modifikovan usled kasnijih teolokih shvatanja, tako da je teko otkriti kakvi su zapravo bili obiaji Jeue i njegovih sledbenika. Meutim, poto se iz ovog opisa iz jevanelja vidi da je uestvovanje u zajednikom obedovanju bilo ogranieno na Jeuino blisko okruenje izabranih uenika, moemo da pretpostavimo da je postojala neka vrsta inicijalnog ogranienja tog prisustvovanja obedima, to nailazimo i u spisima iz Kumrana. Takoe, vidimo da je Jeua blagoslovi hleb i vino, isto kao to su zvanini svetenici Zajednice blagosiljali hranu i pie. Ali opet moramo da budemo oprezni pri pokuaju da uspostavimo bilo kakav direktan uticaj Zajednice na Jeuin pokret po pitanju zajednikih obroka, jer se uistinu malo zna o mnogim aspektima jevrejskog sektakog ivota tog vremena. Veruje se da su i ostale grupe, kao to su recimo bratstva havure, imale takav obiaj, pa su pre moda one uticale na Jeuu nego kumranska Zajednica. Ipak, postoje izvesne karakteristike koje izgleda da zaista povezuju kumranske ritualne obroke sa onim hrianskim. U oba sluaja moemo da pronaemo snane eshatoloke i mesijanske tragove: po Zbornom pravilniku, Mesija bi, onda kada doe, trebalo da za svoje sledbenike tokom obroka blagosilja hleb i vino, ba kao to je to inio Jeua, koga su kasnije njegovi sledbenici smatrali za Mesiju. Blagoslovi ak i Jeuina uenja, za koja se ranije smatralo da su jedinstvena ba kao to su bili blagoslovi koje je nabrajao tokom Besede na Gori, imaju svoju analogiju meu spisima kumranske Zajednice. Jedan takav spis poznat kao Blagoslovi (4QBeat), govori o

nekoliko vrlina, i po duhu je vrlo slian onom delu u kom se blagoslovi pominju u Novom zavetu. U ovom spisu se nabraja itav niz blagoslova od kojih svaki poinje reima: "Blagosloveni bili oni koji...", mada, za razliku od onih koje pominje Jeua, u kumranskim blagoslovima se ne govori ni o jednoj nagradi za one obdarene takvim vrlinama. Jo jedna razlika je vidljiva u specifinom sadraju svakog niza blagoslova: dok Jeuini imaju znaajnu eshatoloku primesu, kumranski mnogo vie podseaju na razna dela poznata kao "spisi mudrosti", i zvue, po svojoj inspiraciji, mnogo banalnije. Ponovo nam se ini da ovo nije sluaj direktnog uticaja, uprkos slinostima stila, ve je samo odraz jednog popularnog, mada sada zaboravljenog, knjievnog anra. Eshatoloki dualizam Kao to je ve pomenuto, to je verovanje da je oveanstvo podeljeno na dva suprotna pola, na dobro i na zlo, a oni su esto simbolino prikazani u izrazima u kojima se pominju "svetlost" i "tama". U tom eshatolokom ratu, za koji su i Zajednica i prvi hriani verovali da e se uskoro odigrati, ova dva suprotna tabora e se sudariti i kao rezultat toga, zle sile e biti nadvladane ili unitene. Videli smo da je ovaj konani sukob stalno iznova opisivan u kumranskom materijalu, gde se dobro obino naziva "sinovima svetlosti", a zlo "sinovima tame". Pisci Novog zaveta takoe predviaju ovaj dualistiki sukob, pogotovu u Jevanelju po Jovanu i u Knjizi otkrovenja. Iako su biblisti zakljuili da je Jevanelje po Jovanu najmlae od svih hrianskih jevanelja i da je u njemu najvidljiviji uticaj kasnijih teolokih shvatanja, treba rei da se pokazalo da ovo jevanelje ima najvie slinosti sa kumranskim materijalom u delovima gde se govori o suprotnosti izmeu svetlosti i tame, u odeljcima 1:4-5, 3:19, 12:35-36, kao i na drugim mestima. ak se izraz "sinovi svetlosti" pojavljuje i na drugim mestima u Novom zavetu, kao na primer u Poslanici Solunjanima (5:5) i Jevanelju po Luki (16:8), mada se, to je udno, izraz "sinovi tame" ne koristi. Poto su ovi hrianski tekstovi bili napisani posle Jevrejskog ustanka, moemo da pretpostavimo da su se neki izbegli lanovi Zajednice pridruili protohrianskom pokretu, nosei sa sobom svoju specifinu terminologiju i teoloka gledita, ije odbleske sada pronalazimo u nekim delovima Novog zaveta. Knjievni stil i terminologija Bilo da su gore navedene slinosti rezultat direktnog uticaja u nekom stadijumu, ili ne, vidimo da ima i drugih oblasti gde nailazimo na zanimljive slinosti izmeu spisa kumranske Zajednice i spisa ranih hriana. Na primer, u VIII poglavlju smo videli da su pisci Zajednice koristili jedinstveni peer nain tumaenja starijih biblijskih tekstova, da bi ih prilagodili savremenim dogaajima. Tako radei, izmeu ostalog, oni su svoja tumaenja izraavali na veoma ifrovani nain. Podatak koji je poznat i svakom studentu koji prouava Novi zavet, jeste da su se i hrianski pisci slobodno sluili odeljcima iz Proroka i iz drugih bibilijskih spisa, da dokau da je Jeua bio Mesija i da je sve ono to se njemu dogodilo bilo deo ve smiljenog boijeg plana za spasenje sveta. U svakom sluaju, ovi specifini tekstovi i nain na koji su ih koristile obe ove grupe da bi dokazale svoje tvrdnje, veoma su slini; obe grupe su pokazivale veliku naklonost prema Knjizi Isaijinoj, to moe da se vidi iz tabele u V poglavlju. Ipak, postoji jedna znaajna razlika u nainu na koji su hrianski pisci koristili ova biblijska

svedoenja jer, za razliku od tajanstvenosti koja okruuje peer tumaenja, u spisima Novog zaveta citati iz biblijskih svedoanstava se upotrebljavaju na otvoren i transparentan nain. Ovo verovatno oslikava razliitu organizacionu prirodu svake grupe: dok su se lanovi Zajednice od poetka obavezivali na strogu tajnost, hriani su svoje knjige pisali za iroku publiku u nadi da e mnoge preobratiti, pa su zbog toga bili manje tajanstveni. Svici sa Mrtvog mora su isto tako bili znaajni da bi se ustanovilo hebrejsko i aramejsko poreklo izvesnih karakteristinih izraza koji se koriste u Novom zavetu, a koji su do sada bili poznati samo na grkom jeziku. Kao to je ve reeno, lanovi Zajednice voleli su da o sebi govore koristei irok spektar opisnih imena, i biblisti su sada shvatili da je jedan broj tih izraza podudaran sa reima koje su pisci Novog zaveta koristili da oznae Jeuine sledbenike. Na primer, u oba sluaja imamo 'ani (krotki), ebionim (siromani), ili ha-rabbim, to se sve obino prevodilo kao "zbor", mada je literarno ekvivalentno grkom izrazu ton pleionon (mnotvo), to su esto koristili hrianski pisci. Kao to je to bio sluaj u Zajednici, i Jeuin pokret je uskoro osnovao jedan administrativni sistem pod lokalnim episkopima (episkopos, to se obino prevodi kao "biskup", ali sada se zna da to odgovara kumranskom izrazu mebaqqer, "nadzornik"). Takoe, jedan od uobiajnih izraza, korienih u kumranskim spisima da se oznae njihovi zli suparnici, je "nasilnici" ('Arizim), a to su u Novom zavetu "ljudi nasilja". Takoe, i izvestan broj kljunih teolokih izraza moe da se pronae u oba ova izvora. U svojim pismima, Pavle koristi izraze za koje sada znamo da su hebrejskog porekla i da ih nije on izmislio. Kada je on govorio o "boijoj pravednosti" (dikaiosyne theou), bez sumnje je na umu imao odgovarajui hebrejski izraz sidqat 'el; isto tako, gehal 'el za "boiju crkvu" (grki he ekklesia tou theou), ma'aseh torah za "delovanje Zakona" (erga nomou), ili bene 'or za dobro poznate "sinove svetlosti" (huloi photos). Od jo vee vanosti za hriane je otkrie da se njihov epitet "boiji sin" (koji se odnosio na Jeuu da bi se naglasile njegove posebne veze sa Bogom i njegova posebna boanska priroda), takoe koristio u kumranskoj knjievnosti. Smatralo se da je ovo bila nesemitska hrianska novina jer, iako je koriena i u Tanahu, ona je imala manji broj znaenja; odnosila se na anele, na kraljeve iz Davidovog doma, na bilo kog Izrailjca pravednika, pa ak i na celokupni narod drevnog Izraela, ali nikada nije imala taj mesijanski smisao kao u Novom zavetu. Pre otkria svitaka sa Mrtvog mora, pretpostavljalo se da je na hriansko razumevanje tog izraza, kao epiteta za opisivanje jedne boanske mesijanske linosti, uticala rimska upotreba izraza divi filius (grki theou huios) koji se odnosio na Avgusta Cezara i na ostale. Sada se moe videti da se i u kratkom fragmentu, poznatom kao Aramejska apokalipsa (4Q246), takoe koristi izraz "boiji sin" (bereh di 'el) gde on oznaava osobu koja je po svojoj prirodi oigledno mesijanska. Zakljuak Svi biblisti se slau da su sektaki svici, osim to su sami po sebi znaajni, od izuzetno velike vanosti kao istorijski podaci o drutvenim i verskim uslovima u Judeji koji su doveli do stvaranja hrianstva. Mada su se pojavile i neke senzacionalistike tvrdnje na poetku istraivanja u Kumranu, a i nedavno - da svici sa Mrtvog mora sadre materijal

koji je, po svojim posledicama, potencijalno opasan za pojavu Jeuinog pokreta, verovatno je sigurnije rei da to nije bilo tako, bez obzira na to koliko su primamljivi argumenti strunjaka kao to je Robert Ajzenman. Ipak, po mom miljenju, postoje suptilinije posledice koje mogu da se izvuku iz Kumranskih rukopisa, jer oni ne samo da daju zanimljivu paralelu u odnosu na hrianske koncepte i obiaje, nego i pokazuju da Jeuin pokret nije bio tako jedinstven. Opravdano je pretpostaviti da verovatno i nije bilo mnogo direktnih kontakata izmeu najveeg broja lanova ove dve zajednice, mada je ipak postojalo jedno klupko verskih jezika i verovanja, koje je sastavljeno i od mnogih drugih jevrejskih grupa koje su odavno nestale. Ono to nam preostaje jeste jedan impresivan korpus grae, koji je preiveo upravo zbog toga to oni koji su ga koristili, to jest lanovi Zajednice, nisu preiveli. S druge strane, spise Novog zaveta danas i dalje koristi, irom sveta, jedan od najuspenijih verskih pokreta koji je ikada postojao. Moda je lekcija koju treba odavde da nauimo ta da je bilo koji sistem verovanja, koji je tako proet specifinim eshatolokim ili mesijanskim oekivanjima i tako obeleen velikom mrnjom prema svojim neprijateljima, na kraju krajeva, ipak osuen na neuspeh. ak su i u hrianstvu, koje se razvilo iz palestinskog Jeuinog pokreta, tokom istorije postojali primeri mnogo ekstremnijih frakcija i kvazijeretikih grupa to su se zavrili katastrofom, kao to su, na primer, kasni srednjovekovni anabaptisti ili, nedavno, grupa koju je predvodio Dejvid Kore (David Koresh) u Vakou.

Judejska hronologija 587. g. pre nove ere Razaranje Jerusalima i Hrama, poetak progonstva Jevreja. Jeremija i Jezekilj aktivni u ranom periodu. Drugi Isaija, Agej i Zaharije aktivni u kasnom periodu. 539. g. pre n. e. Persijska osvajanja Vavilonije pod Kirom Velikim. 530. i 520. pre n. e. Povratak jednog broja jevrejskih izbeglica odvija se u talasima. 516. g. pre n. e Ponovna izgradnja Hrama i njegovo osveenje. ? oko 458. g. pre n. e. Jezdra aktivan: poveo jo jedan talas povratnika iz Vavilona i (?) radio na objavljivanju Tore. ? oko 445. g. pre n. e. Nemija aktivan: verske reforme, ponovna izgradnja zidina Jerusalima. 332. g. pre n. e. Aleksandar Veliki osvaja Palestinu, ukljuujui i Judeju. 323. g. pre n. e. Aleksandar umire, njegovo Carstvo je podeljeno. 312. g. pre n. e.

Ptolomeji pokoravaju Judeju, zauzimaju Jerusalim, ali narodu ostavljaju versku slobodu. 201-198. g. pre n. e. Seleukidi osvajaju Palestinu. 197. g. pre n. e. Judeja postaje provincija sirijskog Seleukidskog carstva pod upravom Antioha III (223-187. g. pre n. e.) 187-175. g. pre n. e. Poetak helenistikog uticaja kome se odupire Onija III. 175-164. g. pre n. e. Antioh IV Epifan. 175. g. pre n. e. Onija III svrgnut sa vlasti. 175-171. g. pre n. e. Jazon na poloaju prvosvetenika. oko 175. g. pre n. e. Helenistike reforme. 172. g. pre n. e. Jazon svrgnut sa poloaja, njegov brat Menelaj preuzeo vlast. 172-162. g. pre n. e. Menelaj na poloaju prvosvetenika. 171. g. pre n. e. Po nareenju Menelaja, ubijen Onija. 169. g. pre n. e. Uz pomo Menelaja, Antioh oskrnavio i opljakao Hram. 168. g. pre n. e. Antioh pokuava da po drugi put krene u pohod na Egipat, ali ga onemoguavaju Rimljani. 167. g. pre n. e. Antioh poeo da proganja one Jevreje koji su se opirali integraciji Judeje u jedinstveno Seleukidsko carstvo zasnovano na grkoj veri i kulturi. Zvanina zabrana jevrejske vere i obiaja. Hram pretvoren u svetilite Zevsu. 166-160. g. pre n. e. Juda Makabejac poveo bunu tradicionalista. 164. g. pre n. e. Juda Makabejac osvaja Jerusalim. Primirje i osveenje Hrama koji je i dalje u Menelajevim rukama. 162-150. g. pre n. e. Demetrije I. Sirijci pogubili Menelaja. Kralj postavio Alkima za prvosvetenika. 161. g. pre n. e. Juda Makabejac poraen i ubijen. Jonatis Makabejac postaje voa pobunjenika (161-152. g. pre n. e). ? oko 160. g. pre n. e. Alkim umire od sranog udara. Zavretak sirijske vojne intervencije. 157. g. pre n. e.

Jonatis Makabejac ulazi u Jerusalim. 152-145. g. pre n. e. Aleksandar Balas uzurpira seleukidski presto. Ubijen na prevaru u Arabiji. 152. g. pre n. e. Jonatis Makabejac ostvaruje nezavisnost zemlje i Aleksandar Balas ga proglaava za prvosvetenika. 145-142. g. pre n. e. Antioha IV sa prestola svrgnuo njegov tienik Trifon i kasnije ga ubio. Jonatis Makabejac naimenovan za guvernera Sirije, a imon Makabejac naimenovan za vojnog guvernera palestinskog podruja. 143. g. pre n. e. Trifon zarobio Jonatisa Makabejca. 143. ili 142. g. pre n. e. Jonatis Makabejac ubijen u tamnici. 142. g. pre n. e. imon Makabejac preuzeo vlast. 140. g. pre n. e. Narodna skuptina izabrala imona Makabejca za prvosvetenika i vladara, zatim donela odluku da ta zvanja budu nasledna u njegovoj porodici. Poetak dinastije Hamonejaca. 135. ili 134. g. pre n. e. Ubistvo imona Makabejca. 134. ili 135-104. g. pre n. e. Johanan Hirkan postao etnarh i prvosvetenik. Suprotstavljaju mu se fariseji. 104-103. g. pre n. e. Aristobul I postao prvosvetenik i kralj. 103-76. g. pre n. e. Aleksandar Janaj postaje prvosvetenik, kralj i osvaja. Odupiru mu se fariseji. 76-67. g. pre n. e. Salome Aleksandra, udovica Aleksandra Janaja, blagonaklono se odnosi prema farisejima. Hirkan II postaje prvosvetenik. 67. g. pre n. e. Hirkan II postaje kralj i prvosvetenik, ali ga svrgava njegov brat Aristobul II. 67-63. g. pre n. e. Aristobul II postaje kralj i prvosvetenik. Pompej ga zarobljava godine 63. 63. g. pre n. e. Pompej osvaja Palestinu. Posle pada Jerusalima, Judeja postaje rimska provincija. 63-40. g. pre n. e. Hirkan II ponovo postavljen za prvosvetenika, ali ne i za kralja. 40-37. g. pre n. e. Antigon, sin Aristobula II, uz podrku Parana dolazi na presto i dobija zvanje prvosvetenika. Hirkan II osakaen i prognan (kraj dinastije Hamonejaca). 37. g. pre n. e. - 4. g. nove ere Irod Veliki. 30. g. pre n. e. Hirkan II pogubljen.

27-14. g. pre n. e. Avgust postaje car. ? 6. g. pre n. e. Pretpostavka o roenje Jeue. 4. g. pre n. e. - 6. g. nove ere Arhelaj postaje etnarh Judeje i Samarije. 14-37. g. nove ere Tiberije postaje car. 26-36. g. n. e. Pontije Pilat postaje namesnik Judeje. ? 30. g. n. e. Jeua razapet. 66-70. g. n. e. Prvi jevrejski ustanak okonan zauzimanjem Jerusalima i razaranjem Hrama od strane Tita. 73. ili 74. g. n. e. Pad Masade. 132-135. g. n. e. Drugi jevrejski ustanak predvodi Bar-Kohba. Jerusalim razoren i zatim ponovo izgraen pod imenom "Helio Kapitolina". 170. g. n. e. Sredite verskog ivota Jevreja premeta se u Galileju.

RENIK VANIJIH POJMOVA apokaliptika Tekstovi i verovanja, popularni tokom perioda Drugog hrama; tiu se skrivenih istina, esto u vezi sa buduom sudbinom sveta koja se posveeniku otkriva ili kroz vizije, ili uspinjanjem na nebesa. apokrifi "Skriveni" spisi koji nisu ukljueni u biblijski kanon. Iako su uglavnom jevrejskog porekla, nisu pripojeni jevrejskoj Bibliji. Smatra se da su oni spisi koji su prikljueni raznim izdanjima hrianskog Starog zaveta sastavljeni izmeu 300. g. pre nove ere i 100. g. nove ere. aramejski jezik Opti naziv za grupu semitskih dijalekata drevne Sirije, bliskih hebrejskom jeziku. Do VI veka pre nove ere, a pogotovo tokom perioda Persijskog carstva i posle njega, aramejski se usvaja kao lingua franca u velikom delu Srednjeg istoka. dendrohronologija Sistem koji arheolozi koriste za datiranje materijala na osnovu godinjih prstenova stabla.

eseni Drevni jevrejski asketski pokret, poznat iz spisa Josifa Flavija i Filona Aleksandrijskog. Mnogi autori smatraju da su eseni bili autori sektakih elemenata u svicima sa Mrtvog mora. eshatologija Verovanja i oekivanja u vezi sa konanom sudbinom sveta i oveanstva, esto povezana sa apokaliptikim spisima. fariseji Verska grupa aktivna u periodu Drugog hrama. Njihovo ime potie od hebrejske rei perushim - "izdvojeni, odeljeni". Zastupali su ideju da je neophodno vrlo strogo tumaenje i pridravanje Tore, i smatrali su da je to tumaenje primenljivo za Jevreje svih zanimanja, pa su tako razvili jo jedan niz verskih zakona, "usmeni nauk", kao zatitni omota oko pisane Tore. Njihovi glavni verski protivnici bili su sadukeji sa kojima su se sukobljavali u mnogim oblastima verskog ivota. Fariseji su bili prethodnici rabina koji su na kraju postali voe jevrejskog drutva, posle neuspelog ustanka imona bar-Kohbe. geniza Skladite koje se nalazi uz sinagogu, za privremeno sklanjanje zastarelih i odbaenih tekstova, obino religiozne prirode, a sa ciljem da se spisi sauvaju od upotrebe u neasne svrhe. gentil (neznaboac, nejevrejin) Izraz koji su u Starom svetu koristili hriani i neki jevrejski pisci da bi uopteno oznaili pagansko stanovnitvo. gnostici Meovita i raznolika grupa mislilaca koja se pojavila izmeu I i III veka nove ere; hriani su smatrali da je gnosticizam jeres. Sledbenici gnosticizma delili su zajedniko verovanje da su oni elita koja jedina ima pristup naroitom poznanju Boga i njegovih namera; esto su isticali da postoje dva boanska bia: zlo, koje je stvorilo sve to je materijalno, s ciljem da zarobi isti duh koji je stvorio dobri i isti Bog. hasidi "Bogougodni", grupa labavo povezanih, ekstremno religioznih Jevreja koji su se suprotstavljali kompromisima, to su bili posledica prodiranja helenizma u jevrejski verski ivot. Pojavili su se kao zasebna grupa u prvim danima ustanka Makabejaca i izgleda da su u poetku i uestvovali u njemu, iako su se kasnije, po svoj prilici, povukli iz vojnih aktivnosti kada su glavni verski ciljevi pobune ostvareni. havura Zajednica krajnje pobonih Jevreja u periodu Drugog hrama; oformili su bratstva koja su radila na tome da se odri stroga primena verskog zakona, i pomagali su se izmeu sebe.

helenizam Eklektino stapanje grke i bliskoistone kulture do kog je dolo posle osvajanja Aleksandra Velikog; sveproimajui uticaj helenizma u Starom svetu moe da se uporedi sa dananjim procesom amerikanizacije. gvozdeno doba Hronoloka podela, koju arheolozi koriste za odreivanje datuma; zasnovana je na nastanku i upotrebi gvoa u bilo kojoj datoj kulturi - ona oigledno varira s obzirom na podruje, ali u sluaju Palestine najee se smatra da pokriva period koji poinje oko 1000. g. pre nove ere i zavrava se persijskim periodom 650. g. pre nove ere. kanon Zbirka svetih spisa, iroko prihvaenih u okviru jedne verske grupe, merodavna je i autentina. konkordanca Azbunim redosledom poreane glavne rei nekog teksta ili dela (naroito Biblije), zajedno sa citatom fraze, u kojoj se odreena re nalazi. kosturnica Mesto za skladitenje kostiju, obino je sagraeno od kamenja; korienje kosturnice je bilo neophodno u periodu kasnog Drugog hrama, kada su vaili obiaji ekshumacije i uklanjanja ostataka preminulih nakon to su zakopani, ali posle perioda koji je potreban da telo istruli. liturgijsko Bilo ta to je povezano sa liturgijom i propisanom formom izraavanja, kao i sa reima koje se koriste pri javnom bogosluenju. Mesija Potie od hebrejskog izraza koji znai "pomazanik". U jevrejskim krugovima Mesija je prvobitno bio pomazani kralj, kao to je David, ali kasnije se smatralo se da je on bio natprirodni boiji izaslanik, koji e se pojaviti u "poslednjim vremenima" da povede pravednike u pobedu nad snagama zla. Za razliku od hrianskog verovanja, Jevreji nisu smatrali da je njihov oekivani Mesija boansko bie, mada su neki smatrali da je on neka vrsta aneoskog bia, nastalog pre Postanja. mesijansko Bilo koje verovanje koje se fokusira na neminovnom dolasku jedne mesijanske linosti; takva verovanja bila su rasprostranjena tokom poslednjih godina perioda Drugog hrama, ali su zamrla posle razaranja Jerusalimskog hrama i sloma Bar-Kohbinog ustanka, poto se, po svoj prilici, nije pojavio nijedan pravi Mesija. misticizam

Vrsta verovanja i obiaja pomou kojih, kontemplacijom i samopredavanjem, pojedinac tei da se sjedini s Bogom ili da doe do nekog egzaltiranog stanja; misticizam podrazumava da razumevanje duhovnih istina lei van normalnog poimanja stvari. n. e. Nova era - nesektaka oznaka za obeleavanje vremena posle roenja Isusa Hrista. nestorijanci Hrianska sekta koja je prihvatila doktrinarne stavove Nestorija, aleksandrijskog patrijarha iz V veka; proglaena je za jeretiku od strane ortodoksnog hrianstva, ali je bila veoma rasprostranjena i uticajna na Bliskom i Dalekom istoku sve do mongolske invazije u Srednjem veku. paleografija Prouavanje drevnih spisa i dokumenata. period Drugog hrama Period jevrejske istorije iz vremena izgradnje Drugog hrama u Jerusalimu, posle povratka iz vavilonskog ropstva 516. g. pre nove ere; trajao do razaranja Hrama od strane Rimljana tokom Jevrejskog ustanka od 66-70. g. nove ere. Petoknjije (Pentateuh) Grki izraz koji su hriani koristili za Toru; prvih pet knjiga Jevrejske Biblije. pismoznalci Grupa verskih specijalista koji su se pojavili uporedo sa svetenstvom Jerusalimskog hrama tokom perioda ranog Drugog hrama. Oni su bili ueni ljudi, iji je zadatak bio da tumae pravila propisana u Tori; da bi to uradili razvili su i uspostavili biblijske spise, a takoe su prouavali su i reavali eventualne probleme u svojim tumaenjima i primenama. pre n. e. Pre nove ere - nesektaka oznaka za obeleavanje vremena pre roenja Isusa Hrista. pseudoepigrafi Vrsta drevnih jevrejskih verskih spisa ije se autorstvo pripisuje ranim prorocima i patrijarsima, sa ciljem da spisi dobiju oreol autentinosti i autoritativnosti. sadukeji Brojano mala, ali mona verska grupa aktivna sredinom i krajem perioda Drugog hrama; uglavnom se sastojala od svetenika Jerusalimskog hrama. Mnogi sadukeji bili su prohelenistiki nastrojeni. Fariseji, njihovi protivnici, optuivali su ih da su veoma popustljivi kada je re o potovanju verskih zakona. Septuaginta

Grki prevod Jevrejske Biblije, odobren od rane hrianske crkve. Tradicija kae da je prevod sainilo sedamdeset jevrejskih uenih ljudi u Aleksandriji, tokom ranog perioda ptolomejskog Egipta. sinedrion (sanhedrin) Najvii jevrejski savet sa seditem u Jerusalimu tokom perioda kasnog Drugog hrama; bio je odgovoran za verske i civilne stvari, kao i za problematiku judaizma. Talmud Korpus jevrejskog verskog zakona i jevrejske istorije, posle IV veka nove ere razvijen i sastavljen od strane ranih rabina. Tanah Hebrejsko ime za Jevrejsku Bibliju, potie od poetnih slova njegova tri sastavna dela: Tora (Nauk), N'viim (Proroci) i K'tuvim (Spisi). Tora Zakon koji je Bog otkrio Mojsiju; takoe i prvih pet knjiga Jevrejske Biblije: Postanje, Izlazak, Knjiga levitska, Zakoni ponovljeni (Deuteronomij) i Brojevi - sadre prikaz ovih Zakona i dogaaja koji su se odigrali u vezi sa njima. zoroastrizam Persijska monoteistika religija koju je osnovao prorok Zaratustra u VI veku pre nove ere; u zoroastrizmu se smatra da je vrhovni Bog Ahura Mazda stvorio blizance, jednog dobrog i jednog loeg, koji su povezani sa svetlom, odnosno sa tamom. Ljudski svet je poprite bitke u kojoj se ova dva duha, iz epohe u epohu, bore za prevlast, iako je krajnja pobeda dobrog principa osigurana oekivanom intervencijom Ahure Mazde. Verovanja ove religije bila su uticajna u procesu stvaranja judaizma u periodu Drugog hrama, a takoe su bila vana i za uspon mesijanizma i apokaliptizma.

Literatura Engleski prevodi Svitaka sa Mrtvog mora R. Eisenmann, M. Wise, The Dead Sea Scrolls Uncovered, Element Books (1992) F. Garcia Martinez, The Dead Sea Scrolls Translated, Brill (1994) G. Vermes, The Complete Dead Sea Scrolls in English, Penguin Books (1998) Opta literatura koja se odnosi na period Drugog hrama E. Bickerman, The Jews in the Greek Age, Harvard University Press (1988) S. Cohen, From the Maccabees to the Mishnah, Westminster Press (1989)

B. Ehrman, The New Testament: A Historical Introduction to the Early Christian Writings, Oxford University Press (2000) R. Funk, R. Hoover and the Jesus Seminar, The Five Gospels: What Did Jesus Really Say, HarperCollins (1997) Jewish Publication Society, JPS Hebrew-English Tanakh, Jewish Publication Society (1999) E. Schrer, G. Vermes, F. Millar and M. Goodman, The History of the Jewish People in the Age of Jesus Hrist, 3 Vols, Edinburgh University Press (1986) T. Thompson, The Bible in History: How Writers Create a Past, Jonathan Cape (1999) G.A. Williamson, trans., Josephus: The Jewish War, Penguin Books (1959) J. Winston, trans., Philo of Alexandria, SPCK (1981) Svici i Zajednica M. Baigent and R. Leigh, The Dead Sea Scrolls Deception, Jonathan Cape (1991) J. Campbell, Deciphering the Dead Sea Scrolls, Fontana (1996) J. Collins, Apocalypticism in the Dead Sea Scrolls, Sheffield University Press (2000) P.R. Davies, Behind the Essens: History and Ideology in the Dead Sea Scrolls, Scholars Press (1987) N. Golb, Who Wrote the Dead Sea Scrolls?, Michael O'Mara Books (1995) J. Lefkovits, The Copper Scroll: 3Q15 A New Appraisal, Brill (2000) F. Martinez and J. Barrera, The People of the Dead Sea Scrolls: Their Writings, Beliefs and Practices, Brill (1995) L. Schiffman, Reclaiming the Dead Sea Scrolls, Doubleday (1995) H. Stegemann, The Library of Qumran: On the Essens, Qumran, John the Baptist and Jesus, Wm. Eerdman (1998) G. Vermes, An Introduction to the Complete Dead Sea Scrolls, Penguin Books (1999) A. Wilson and L. Wills, Literary Sources of the Temple Scroll, Harvard Theological Review Vol. 75 pp275-288 (1982) Svici i hrianstvo J.H. Charlesworth, Jesus and the Dead Sea Scrols, Doubleday (1992) R. Eisenman, The Dead Sea Scrolls and the First Christians, Element Books (1996) R. Eisenman, James, the Brother of Jesus, Faber & Faber (1997) J. Murphy-O'Connor, ed., Paul and Qumran, Crossroad (1968) M.E. Stone and C.A. Chazon (eds), Biblical Perspectives: Interpretation of the Bible in the Light if the Dead Sea Scrolls, Brill (1998) G. Vermes, Jesus and the World of Judaism, SCM Press (1983) G. Vermes, Jesus and Jew, SCM Press (1983)

Napomena Stiven Hod je u knjizi Svici sa Mrtvog mora koristio Vermeove prevode na engleski rukopisa svitaka sa Mrtvog mora. Citate iz rukopisa svitaka sa Mrtvog mora preveo je na srpski Eugen Verber, to jest citati su preuzeti iz njegove knjige Kumranski rukopisi (BIGZ, 1982). Citati iz Starog zaveta dati su u prevodu ure Daniia. Citati iz Novog zaveta dati su u prevodu Emilijana arnia. Transkripcija biblijskih imena uraena je prema Daniievom prevodu. Samo u malobrojnim sluajevima, kad su imena zbog zastarelosti ve izala iz upotrebe, data su u savremenom izgovoru. Ponegde su dati dubleti imena radi bolje identifikacije.