1956 Artur Klark - Grad I Zvezde

Artur Klark..
Grad i zvezde
Artur Klark, GRAD I ZVEZDE Preveo Zoran @ivkovi}
Adaptirao : Petar Popovi}
Artur Klark..Grad i zvezde
PROLOG Poput blistavog dragulja, grad je leào na prsima pustinje. Nekada je bio podloàn promenama i preina~enjima, ali sada je Vreme teklo mimo njega. No}i i dani nizali su se preko lica pustinje, ali na ulicama Diaspara vladalo je ve~no popodne i tama se nikada nije spu{tala. Duge zimske no}i mogle su mrazom da okuju pustinju, lede}i poslednje ostatke vlage u razre|enom vazduhu Zemlje - ali grad nije ose}ao ni toplotu ni hladno}u. On nije stajao ni u kakvoj vezi sa spoljnim zbivanjima; bio je to svet za sebe. Ljudi su i ranije podizali gradove, ali nikada sli~an ovome. Neki su trajali stole}ima, drugi milenijumima, pre no {to je Vreme razvejalo ~ak i njihova imena. Jedino se Diaspar uhvatio uko{tac sa Ve~no{}u, brane}i sebe i ono ~emu je pruào okrilje protiv sporog osipanja vekova, razorne mo}i truljenja i pogubnog dejstva r|e. Od ~asa kada je sazdan, okeani su nestali sa povr{ine Zemlje, a pustinja se rasprostrla ~itavom planetom. Vetrovi i ki{a satrli su u pra{inu poslednje planine, a svet je bio odve} umoran da bi iznedrio nove. Grad za to nije mario; ~ak se i sama Zemlja mogla pretvoriti u prah i pepeo, a Diaspar bi i dalje {titio decu svojih tvoraca, nose}i bezbedno njih i njihova dobra niz reku vremena. Ona su mnogo zaboravila, ali to nisu znala. Bila su savr{eno saobraèna svom svetu, ba{ kao {to se i on slagao sa njima - jer bili su stvoreni jedno za drugo. Ono {to se nalazilo sa druge strane zidova grada nije ih se ticalo; to je naprosto bilo izgnano iz njihovih umova. Jedino je postojao Diaspar, jedino im je on bio potreban i samo su njega mogli da pojme. Ni{ta im nije zna~ila ~injenica da je ôvek jednom posedovao zvezde. Pa ipak, drevni mitovi ponekad bi po~eli da ih more i nespokoj bi ih obuzeo kada bi se setili predanja o Cartvu i mladom Diasparu koji je crpeo svoje ìvotne sokove iz trgovine sa mnogim suncima. Oni nisu èleli da vrate stare dane, po{to su bili zadovoljni u svojoj ve~noj jeseni. Slave Carstva pripadale su pro{losti, i tamo su mogle da ostanu - jer oni su pamtili kakav je bio njegov kraj, a pri pomisli na Osvaja~e ledenost samog svemira uvla~ila bi im se u kosti. Tada bi se ponovo vratili ìvotu i toplini grada, dugom zlatnom dobu ~iji je po~etak ve} bio zapreten, a svr{etak jo{ udaljeniji. I drugi ljudi su ma{tali o ovakvom dobu, ali samo su ga oni do~ekali. @iveli su u istom gradu, hodali istim, ~udesno nepromenljivim ulicama, dok je lagano proteklo vi{e od milijardu godina.
1. Bilo im je potrebno mnogo ~asova da se izbore za izlaz iz Pe}ine Belih Crva. âk je i sada bilo neizvesno da li ih neko od belih ~udovi{ta jo{ progoni - a energija njihovog oru`ja ve} je bila na izmaku. Ispred njih, lebde}a strela svetlosti, koja im je bila tajanstveni vodi~ kroz lavirinte Kristalne Planine, i dalje je davala signale. Nisu imali drugog izbora do da je slede, iako ih je mogla, kao {to se to dogodilo mnogo puta ranije, dovesti u jo{ pogubniju opasnost. Alvin se osvrnuo da vidi da li su mu svi drugovi jo{ na broju. Alistra je i{la odmah iza njega, nose}i kuglu hladne, ali stalno rasplamsale svetlosti koja je obznanila toliko uàsa i toliko lepote od ~asa kada su zapo~eli pustolovinu. Bledo belo zra~enje preplavljivalo je uzak hodnik i odbleskivalo se sa sjajnih zidova; dok im energija bude trajala, mo}i }e da vide kuda idu i da uo~e prisustvo svake vidljive opasnosti. Ali, Alvin je odve} dobro znao, najve}e opasnosti u ovim pe}inama uop{te nisu bile vidljive. Povijaju}i se pod teìnom projektora, iza Alistre su kora~ali Narilian i Floranus. Alvin se na ~as upitao zbog ~ega su svi projektori tako te{ki, budu}i da bi bilo sasvim jednostavno instalirati im neutralizatore sile teè. Uvek bi mu ovakve stvari dolazile na um, ~ak i u jeku najbezbednije pustolovine. Kada bi mu neka takva misao prostrujala sve{}u, imao je utisak da je zdanje same stvarnosti ustreptalo za tren, i da mu se iza podru~ja ~ula u magnovenju ukazao prizor nekog drugog, potpuno razli~itog sveta... Hodnik se zavr{avao golim zidom. Da li ih je to strela ponovo izneverila? Ne jer, jo{ dok su se pribli`vali, stena je po~ela da se drobi u pra{inu. Kroz zid se probilo metalno rotiraju}e koplje koje se brzo {irilo u dìnovsko svrdlo. Alvin je sa prijateljima odstupio unazad, ~ekaju}i da se ma{ina probije u pe}inu. Uz zaglu{uju}e trenje metala o kamen - koje je sigurno odjekivalo po svim udubljenjima Planine, bude}i sav njen demonski porod - bu{ilica je pro{la kroz zid i zaustavila se pored njih. Masivna vrata su se otvorila i pojavio se Kalistron, dovikuju}i im da poùre. ("Za{to Kalistron? upitao se Alvin. [ta }e on ovde?"). Trenutak kasnije, ve} su bili bezbedni, a ma{ina se zateturala napred, krenuv{i na put u dubinu zemlje. Pustolovina se zavr{ila. Uskoro }e, kao i uvek dosad, biti kod ku}e, a sva ~udesa, uàsi i uzbu|enja osta}e iza njih. Bili su umorni i zadovljni. Alvin je zaklju~io po nagnutosti poda da se bu{ilica spu{ta u zemlju. Kalistron jama~no zna {ta radi i ovo je nesumnjivo put koji vodi ku}i. Pa ipak, izgledalo je pomalo neobi~no... "Kalistrone", re~e on iznenada, "za{to ne po|emo na gore? Niko ne zna kako stvarno izgleda Kristalna Planina. Bilo bi divno izbiti negde na njenim obroncima i ugledati nebo zajedno sa ~itavim okolnim predelom. Dovoljno smo ve} dugo pod zemljom." Jo{ dok je govorio ove re~i, osetio je na neki na~in da one nisu na mestu. Alistri se oteo prigu{eni krik, unutra{njost bu{ilice se zatalasala poput prizora vi|enog kroz

vodu, a sa druge strane metalnih zidova koji su ga okruìvali Alvin jo{ jednom uhvati treptaj one druge stvarnosti. Dva sveta su se sukobila, pri ~emu je ~as jedan, a ~as drugi odnosio prevagu. Onda je, iznenada, sve bilo gotovo. Osetio je izvesno rascepljivanje i kidanje - i san se okon~ao. Alvin se opet obreo u Diasparu, u svojoj dobro poznatoj sobi, lebde}i stopu ili dve iznad poda, dok ga je gravitaciono polje {titilo od grubog dodira sa sirovom materijom. Ponovo je bio on. Ovo je bila stvarnost - i on je ta~no znao {ta }e se sada dogoditi. Prva se pojavila Alistra. Bila je vi{e uzbu|ena nego ljuta, po{to je bila veoma zaljubljena u Alvina. "Oh, Alvine!" zajeca ona, pogledav{i ga sa zida na kome se prividno materijalizovala. "Imali smo tako uzbudljivu pustolovinu! Za{to si sve morao da pokvari{?" "@ao mi je. Nisam imao nameru da... Samo sam pomislio da to ne bi bila r|ava ideja..." Prekinuo ga je istovremeni dolazak Kalistrona i Floranusa. "Slu{aj me dobro, Alvine", po~e Kalistron. "Ovo je tre}i put kako si prekinuo sagu. Ju~e si presekao sekvencu, hotev{i da se uspne{ izvan Doline Duga. Prekju~e si sve pokvario poku{avaju}i da se vrati{ do Po~etka onom vremenskom stazom koju smo ispitivali. Ako ne èli{ da se drì{ pravila, mora}e{ sam da nastavi{." Nestao je veoma razjaren, povev{i i Floranusa sa sobom. Narilian se nikada nije pojavljivao; mora da mu je ve} bilo dosta svega ovoga. Jedino je ostala slika Alistre, koja je tu`no gledala Alvina. Alvin nagnu gravitaciono polje, stade na noge i ode prema stolu koji se u ~asu materijalizovao. Na njemu se pojavila zdela egzoti~nog vo}a - ali to nije bila hrana koju je èleo; zbunjenost mu je sasvim pobrkala misli. Ne hotev{i da prizna gre{ku, on uze vo}ku koja je izgledala najmanje opasna i po~e oprezno da je sisa. "Dakle", re~e Alistra, "{ta sada namerava{?" "Ne mogu se promeniti", uzvrati on pomalo zlovoljno. "Mislim da su pravila glupa. Osim toga, kako mogu da ih se setim dok doìvljavam sagu? Pona{am se na najprirodniji na~in. Zar i ti nisi poèlela da pogleda{ planinu?" Alistrine o~i se ra{iri{e od uàsa. "Ali to bi zna~ilo izi}i napolje!" prozbori ona u jednom dahu. Alvin je znao da je beskorisno dalje raspravljati se. Ovo je bila barijera koja ga je ogra|ivala od svih ostalih ìtelja njegovog sveta, i koja ga je mogla osuditi na ìvot pun osuje}enja. Oduvek je èleo da izi|e napolje, kako u stvarnosti, tako i u snu. Me|utim, za svakog drugog u Diasparu to 'napolje' predstavljalo je ko{mar sa kojim se nisu mogli suo~iti. O toj temi oni nikada ne bi razgovarali, ako su mogli da je izbegnu; bilo je to ne{to ne~isto i zlo. Razloge nije hteo da mu objasni ni Jeserak, njegov staratelj. Alistra ga je i dalje posmatrala zbunjenim, ali blagim o~ima. "Ti si nesre}an, Alvine", re~e mu ona. "Niko ne treba da bude nesre}an u Diasparu. Dopusti mi da do|em i da razgovaram sa tobom."

Nimalo uvi|avno. Alvin odmahnu glavom. Znao je kuda bi ih to odvelo, a ovog ~asa je èleo da bude sam. Dvostruko razo~arana Alistra i{~eznu sa zida. U gradu koji je nastanjivalo deset miliona ljudskih bi}a, pomisli Alvin, on nije imao nikoga sa kim bi stvarno mogao da popri~a. Eriston i Etanija voleli su ga na svoj na~in, ali {to se rok njihovog nadzora bliìo kraju, bili su sre}ni {to mogu sve vi{e da mu prepu{taju da sam oblikuje kako svoj ìvot, tako i razonode. U poslednjih nekoliko godina, kako je njegovo podvajanje od uobi~ajenog obrasca postajalo sve o~iglednije, on je ~esto ose}ao ozloje|enost svojih roditelja. Ne zbog njega samog - sa tim bi jo{ mo`da mogao da se suo~i i da to prevlada - ve} zbog zlehude sre}e koja je htela da upravo oni budu izabrani, me|u milionima ostalih gra|ana, kao njegovi roditelji kada je izi{ao iz Dvorane Stvaranja pre dvadeset godina. Dvadeset godina. Jo{ se se}ao prvog trenutka i prvih re~i koje je za~uo: "Dobro do{ao, Alvine. Ja sam Eriston; dodeljen sam ti kao otac. Ovo je Etanija, tvoja majka." Same re~i ni{ta mu nisu govorile, ali njegov um ih je zabeleìo besprekornom ta~no{}u. Tako|e se se}ao kako je pogledao u svoje telo; sada je bio vi{i za koji centimetar, ali gotovo da se uop{te nije promenio od ~asa svog ro|enja. Do{ao je na ovaj svet gotovo potpuno odrastao, i sem u pogledu visine ostao bi u dlaku isti sve do trenutka kada bude trebalo da ga napusti, hiljadu godina kasnije. Pre ovog prvog se}anja nije postojalo ni{ta. Jednoga dana }e se, mo`da, to ni{tavilo vratiti, ali i sama pomisao na to bila je odve} daleka, da bi na bilo koji na~in uznemirila njegova ose}anja. Ponovo je upravio svoj um ka tajni vlastitog ro|enja. Alvinu nije izgledalo neobi~no da su ga, u nekom datom trenutku vremena, stvorile sile i energije koje su materijalizovale sve ostale predmete njegovog svakodnevnog ìvota. Ne, tajna nije bila u tome. Zagonetka koju on sam nije bio u stanju da razre{i i koju mu niko nikada ne bi objasnio odnosila se na njegovu jedinstvenost. Jedinstven. Bila je to ~udna, tu`na re~ - ba{ kao {to je ~udno i tu`no to biti. Kada mu je ona bila pripisivana - {to je on ~esto ~uo kada niko nije podozrevao da prislu{kuje - obi~no je bila izgovorena zloslutnim glasom u kome se krila pretnja ne samo po njegovu vlastitu sre}u. Njegovi roditelji, njegovi staratelji, svi koje je poznavao poku{ali su da ga za{tite od istine u nastojanju da sa~uvaju bezbri`nost njegovog dugog detinjstva. Ovo skrivanje }e, me|utim, uskoro biti okon~ano; kroz nekoliko dana on }e postati punoletni gla|anin Diaspara i ni{ta {to on bude èleo da sazna ne}e mo}i da mu bude uskra}eno. Za{to se, na primer, nije uklapao u sage? Od mnogo hiljada vidova rekreacije u gradu, ova je uìvala najve}u popularnost. Kada u|ete u sagu, niste samo obi~an pasivni posmatra~, kao u primitivnim poduhvatima drevnih vremena koje je Alvin ponekad preduzimao. Mesto toga, vi ste aktivan sudeonik i raspolaète - ili izgleda da raspolaète - slobodnom voljom. Zbivanja i prizore koji predstavljaju sirovu gra|u va{ih pustolovina mo`da su unapred pripremili neki zaboravljeni umetnici, ali podru~je je dovoljno postrano da dopusti nepregledno mno{tvo varijacija. Moète da odete u te utvarne svetove sa svojim prijateljima, u potrazi za uzbu|enjima kojih nije bilo u Diasparu - a

dokle god bi san trajao, on se nikakko nije mogao razlikovati od stvarnosti. U stvari, ko je mogao biti siguran da i sam Diaspar ne predstavlja jedan takav san. Bilo je nemogu}e iscrpeti sve sage koje su stvarane i beleène od trenutka osnivanja grada. One su uklju~ivale sva ose}anja i sadràle beskrajno raznovrsne prelive. Sage koje su, na primer, bile osobito popularne me|u omladinom, odnosile su se na jednostavna dramska zbivanja puna pustolovina i otkri}a. Druge su predstavljale istraìvanja psiholo{kih stanja, dok su neke, opet, bile vezane za logi~ka i matemati~ka ve`banja, {to je pruàlo najtananija uìvanja umovima sklonim dubokom razmi{ljanju. Iako je izgledalo da sage zadovoljavaju Alvinove prijatelje, u njemu su stvarale ose}aj nepotpunosti. Bez obzira na svu njihovu rasko{nost i uzbudljivost, na njihovu raznovrsnost lokaliteta i tema, ipak im je ne{to nedostajalo. Kona~no mu je postalo jasno da sage, u stvari, nikuda ne vode. One su bile islikane na sasvim sku~enim platnima. Tu nisu postojali prostrani vidici, valoviti predeli za kojima je ùdelo njegovo srce. Povrh svega, nije bilo ni traga onoj beskrajnosti u kojoj su se odvijala istraìvanja drevnog ~oveka - blistava praznina koja je zjapila izme|u zvezda i planeta. Umetnici koji su planirali sage patili su od iste neobi~ne fobije koja je obuzela sve gra|ane Diaspara. âk i pustolovine doìvljene kroz tu|a iskustva morale su da se zbivaju u zatvorenom prostoru, u podzemnim jamama ili skladnim malim dolinama okruènim planinama koje su odsecale ~itav ostali svet. Postojalo je samo jedno obja{njenje. Duboko u ponorima pro{losti mo`da jo{ pre no {to je sagra|en Diaspar, dogodilo se ne{to {to ne samo da je ugu{ilo ôvekova stremljenja i radoznalost, ve} ga je i vratilo ku}i sa zvezda i nagnalo da se skloni u si}u{an zatvoreni svet poslednjeg grada na Zemlji. On se odrekao Vaseljene i povukao u ve{ta~ku utrobu Diaspara. Plameni, nepokolebljiv poriv koji ga je poveo putem preko Galaksije i do ostrva magle koja leè jo{ dalje, sasvim je zgasnuo. Nijedan brod nije u{ao u Sun~ev sistem ve} nebrojene eone; tamo daleko, me|u zvezdama ôvekovi potomci verovatno i dalje osnivaju carstva i satiru sunca - ali Zemlja ne samo da nije znala za to, ve} nije ni marila. Zemlja nije. Ali Alvin jeste. 2. Soba je bila tamna, izuzev jednog sjajnog zida na kome su se plime i oseke boja smenjivale kako se Alvin rvao sa vlastitim snovima. Deo te {are mu se dopadao; op~inile su ga uzvinute linije planina koje su se izdizale iz mora. Te uspinja~e krive odisale su snagom i ponosom; proveo je dugo vremena prou~avaju}i ih, a onda ih je uskladi{tio u jedinicu se}anja vizualizera, gde }e ostati sa~uvane dok on bude vr{io opite sa preostalim delom slike. Pa ipak, ne{to mu je izmicalo, premda nije znao {ta. Neprestano je nanovo poku{avao da ispuni prazne prostore, dok je ure|aj ~itao pokretne sheme iz njegovog uma i materijalizovao ih na zidu. To nije bilo dobro. Linije su bile mutne i nejasne, boje izme{ane i ne~ise. Ako umetnik nije znao kakvom cilju teì, ni naj~udesnija alatka mu nije mogla pomo}i.

Alvin obrisa {krabotinu koja ga nije zadovoljavala i mrzovoljno se zagleda u pravougaonik ~ije su tri ~etvrtine bile prazne, a koga je on poku{avao da ispuni lepotom. Pokrenut iznenadnim porivom, on udvostru~i veli~inu postoje}eg crteà i pomeri ga u sredi{te okvira. Ne - time je samo povla|ivao vlastitoj lenjosti, a i ravnoteà je bila sasvim pogre{na. [tavi{e, promena veli~ine otkrila je nedostatke u sklopu, odsustvo sigurnosti u tim, na prvi pogled zadovoljavaju}im linijama. Mora}e iz po~etka da se da na posao. "Potpuno brisanje", izdao je nare|enje ma{ini. Plavetnilo mora se rasto~ilo; planine su se razi{le poput magle, sve dok nije preostao samo go zid. Nestalo ih je, kao da ih nikada nije ni bilo - kao da su i{~ezli u limb koji je progutao sva Zemljina mora i planine pre mnogo vremena. Alvin je bio ro|en. Svetlost je ponovo preplavila sobu i sjajni pravougaonik na koji je Alvin projektovao svoje snove stopio se s okolinom i postao deo zidova. Ali, jesu li to doista bili zidovi? Nekome ko nikada ranije nije video ovakvo mesto, soba bi izgledala krajnje neobi~no. Bila je sasvim bez oblika i potpuno li{ena name{taja, {to je stvaralo utisak da Alvin stoji u sredi{tu neke kugle. Nikakva vidljiva linija nije razdvajala zidove od poda ili tavanice. Nije postojalo ni{ta na {ta bi se usredsredio pogled; prostor u kome se nalazio Alvin mogao je imati deset stopa ili deset milja u pre~niku, ako je bar suditi prema utiscima ~ula vida. Bilo je te{ko odoleti isku{enju da se ne zakora~i napred, ispruènih ruku, kako bi se utvrdile fizi~ke granice ovog neobi~nog mesta. Pa ipak, ovakve prostorije predstavljale su 'dom' ve}ine pripradnika ljudske rase u prete`nom delu istorije. Alvin je jedino trebalo da uokviri odgovaraju}u misao, i zidovi bi se pretvorili u prozore otvorene ka bilo kom delu grada koji bi on izabrao. Nova èlja, i ma{ina, koju on nikada nije video, ispunila bi sobu projekcijama slika ma kog komada name{taja koji bi mu bio potreban. Tek je nekoliko ljudi u proteklih milijardu godina bilo obuzeto razmi{ljanjem da li je ovaj name{taj 'stvaran' ili ne. U svakom slu~aju, on nije bio ni{ta manje stvaran od one druge obmane, ~vrste materije, a kada bi prestala potreba za njim, on se sasvim lako vra}ao u utvarni svet gradske Banke Se}anja. Kao ni sve ostalo u Diasparu, ni name{taj se nije mogao pohabati - niti promeniti, sem u slu~aju da njegovi uskladi{teni obrasci budu izbrisani hotimi~nim ~inom volje. Alvin je upravo delimi~no preuredio svoju sobu, kada mu se u u{ima oglasio otegnut zvuk sli~an zvonjavi. Mentalno je uobli~io prijemni signal i zid na kome je malopre slikao ponovo se razlu~io. Kao {to je i o~ekivao, pojavili su se njegovi roditelji, a odmah iza njih stajao je Jeserak. Prisustvo njegovog staratelja zna~ilo je da nije posredi obi~no porodi~no okupljanje - ali on je to ve} ranije znao. Opsena je bila savr{ena i nimalo se nije izgubila kada je Eriston progovorio. Alvin je potpuno bio svestan ~injenice da se Eriston, Etanija i Jeserak, u stvari, nalaze miljama daleko, budu}i da su konstruktori grada osvojili prostor u isto tako potpunoj meri kao {to su pot~inili vreme. Alvin ~ak nije bio siguran gde mu roditelji ìve, me|u bezbrojnim kulama i prepletenim lavirintima Diaspara, po{to su se oboje preselili od kada je poslednji put fizi~ki bio u njihovom prisustvu.

"Alvine", po~e Eriston, "upravo je proteklo dvadeset godina od kada smo te tvoja majka i ja prvi put videli. Ti zna{ {ta to zna~i. Na{ nadzor nad tobom sada se okon~ao i ti si potpuno slobodan da radi{ {ta ti je volja." Postojao je tra~ak - ali samo tra~ak - tuge u Eristonom glasu. Znatno je vi{e bilo olak{anja, kao da je Eriston bio zadovoljan {to se jedno stanje stvari, koje je fakti~ki bilo na snazi ve} neko vreme, kona~no legalizuje. Alvin je, naime, uìvao svoju slobodu ve} dobrih nekoliko godina. "Razumem", odgovorio je. "Zahvaljujem vam {to ste vodili ra~una o meni i se}a}u vas se u svim svojim ìvotima." Bio je to uobi~ajen odgovor; on ga je tako ~esto slu{ao, da je za njega izgubio svako zna~enje - pretvoriv{i se u puki sklop zvukova bez ikakvog posebnog smisla. Pa ipak, ono 'svim svojim ìvotima' predstavljalo je neobi~an izraz, ako bi se o tome podrobnije razmislilo. Do sada je samo neodre|eno naslu}ivao {ta to zna~i; najzad je kucnuo ~as da sazna pravu istinu. Postojalo je mnogo stvari u Diasparu koje on nije shvatao i koje }e morati da nau~i u stole}ima {to su se pruàla pred njim. Za trenutak se u~inilo kao da Etanija èli da govori. Ona je podigla jednu ruku, naru{iv{i prelivnu koprenost svoje ode`de, a zatim ju je ponovo spustila uz bok. Onda se bespomo}no okrenula prema Jaseraku, i Alvin je prvi put shvatio da mu roditelje more brige. U se}anju je brzo pro{ao kroz zbivanja iz proteklih nekoliko nedelja. Ne, nije postojalo ni{ta u bliòj pro{losti {to bi prouzrokovalo ovu prigu{enu nespokojnost, ovaj izraz pritajene uzbune, koji kao da su okruìvali Eristona i Etaniju. Sre}om, tu je bio Jeserak da preuzme stvar u svoje ruke. Ispitiva~ki je pogledao Eristona i Etaniju; bio je zadovoljan {to oni vi{e nisu imali nameru da govore i {to mu se ukazala prilika da najzad odrì besedu na koju je ~ekao mnogo godina. "Alvine", re~e on, "ve} dvadeset godina ti si moj u~enik i ja sam u~inio sve {to je stajalo do mene da te {to bolje upoznam sa gradom i da te izvedem na pravi put. Postavljao si mi mnoga pitanja, ali ja na sva nisam bio u stanju da ti odgovorim. Neke stvari jo{ nisi bio spreman da nau~i{, a neke ni ja sam nisam znao. Ti si sada punoletan, premda tvoje detinjstvo jedva da je po~elo. I dalje je moja du`nost da te vodim, ako ti je moja pomo} potrebna. Kroz dve stotine godina, Alvine, po~e}e{ da upoznaje{ ovaj grad i ne{to malo njegovu istoriju. âk ni ja, koji se pribliàvam svr{etku ovog ìvota, nisam video ni ~etvrtinu Diaspara, a jedva ako mi je poznat hiljaditi deo njegovih riznica." Do sada nije bilo ni~eg {to Alvin ve} nije znao, ali nije postojao na~in da se Jeserakovo izlaganje ubrza. Starac ga je netremice posmatrao preko ponora vekova, dok su mu re~i bile bremenite neprocenjivom mudro{}u ste~enom tokom dugog ìvota ispunjenog odnosima sa ljudima i ma{inama. "Kaì mi, Alvine", re~e on, "da li si se ikada upitao gde si bio pre no {to si ro|en, pre no {to si ugledao Etaniju i Eristona u Dvorani Stvaranja?" "Pretpostavljam da nisam bio nigde... da sam predstavljao samo shemu u umu grada, koja je ~ekala da bude stvorena... poput ovoga." Niski kau~ je zasvetlucao i zgusnuo se u stvarno obli~je pored Alvina. On sede na njega i sa~eka da Jeserak nastavi.

"Razume se, u pravu si", usledio je odgovor. "Ali to je samo deo odgonetke... i to sasvim mali deo. Do sada si se sretao samo sa decom svog uzrasta, koja tako|e nisu znala istinu. Ona }e je se uskoro setiti, ali ne i ti, tako da te moramo pripremiti da se suo~i{ sa istinom. Vi{e od milijardu godina, Alvine, ljudska rasa ìvi u ovom gradu. Od kako je Galakti~ko Carstvo propalo, a Osvaja~i se vratiti na zvezde, ovo je bio na{ dom. Sa one strane zidova Diaspara postoji samo pustinja o kojoj govore na{e legende. Malo znamo o na{im primitivnim precima, osim da su bili veoma kratkove~na bi}a i da su se, ma kako neobi~no zvu~alo, mogla razmnoàvati bez pomo}i jedinica se}anja ili ogranizera materije. Sloènim i prividno nekontrolisanim procesom klju~na shema svakog ljudskog stvora o~ivana je u mikroskopskim }elijskim strukturama koje su se stvarale u samom telu. Ako te ovo zanima, biolozi }e te podrobnije uputiti u stvar, ali sam metod nije od nekog osobitog zna~aja, po{to je bio napu{ten u sam osvit istorije. Ljudsko bi}e, kao i svaka druga stvar, odre|eno je vlastitom strukturom, sopstvenim sklopom. Sklop ~oveka, a jo{ vi{e sklop koji opisuje ljudski um, nepojmljivo je sloèn. Pa ipak, Priroda je uspela da sa`me taj sklop u jednu jedinu si}u{nu }eliju, koja se ne moè videti golim okom. A ono {to Priroda moè da u~ini, ôvek je tako|e u stanju, na svoj vlastiti na~in. Ne znamo koliko je za to bilo potrebno vremena. Mo`da milion godina... ali zar to ne{to zna~i. Na{i preci su kona~no nau~ili kako da ispituju i uskladi{te podatke koji odre|uju i opisuju ljudsko bi}e, kao i da iskoriste te podatke da bi ponovo stvorili uzor, ba{ kao {to si ti malo~as stvorio taj kau~. Znam da te ove stvari zanimaju, Alvine, ali ja ti ne mogu ta~no re}i kako se one odvijaju. Zanemarljiv je na~in na koji se uskladi{tuju podaci; jedino su oni sami va`ni. Podaci se mogu registrovati u obliku re~i pisanih na hartiji, promenljivih magnetskih polja, ili smena elektri~nog naboja. Ljudi su koristili sve ove metode za skladi{tenje, kao i mnoge druge. Dovoljno je re}i da su oni odavno stekli sposobnost da sami sebe uskladi{te, ili, ta~nije govore}i, da ra{~lane sklop iz koga su ponovo mogli da budu sazdani u stvarna bi}a. Sve si ovo ve} ranije znao. Na taj na~in preci su nam prakti~no obezbedili besmrtnost, ali nisu re{ili probleme koje je postavljalo ukidanje smrti. Hiljadu godina u jednom telu sasvim je dovoljno za svakog ~oveka; na kraju tog razdoblja, um mu je prenatrpan se}anjima, i jedino {to èli jeste po~inak... ili novi po~etak. Ja }u se uskoro pripremiti, Alvine, da napustim ovaj ìvot. Proba}u jo{ jednom svoja se}anja, sredi}u ih i obrisati ona koja ne èlim da sa~uvam. Onda }u se uputiti u Dvoranu Stvaranja, ali kroz vrata koja ti nikada nisi video. Ovo staro telo presta}e da postoji, ba{ kao i sama svest. Od Jeseraka }e ostati samo galaksija elektrona smrznutih u srcu kristala. Ja }u spavati, Alvine, ali ne}u sanjati. A onda, jednoga dana, mo`da sto hiljada godina kasnije, obre{}u se u novom telu i upozna}u se sa onima koji }e biti izabrani da bdiju nada mnom. Oni }e se brinuti o meni ba{ kao {to su Eriston i Etanija vodili ra~una o tebi, po{to u po~etku uop{te ne}u poznavati Diaspar, niti }u se se}ati onoga {to sam bio

ranije. Se}anje na pro{lost polako }e mi se vratiti, kada budem bio na pragu punoletstva, i ja }u mu pridodavati nove slojeve kako se budem kretao novim ciklusom bistvovanja. To je obrazac na{ih ìvota, Alvine. Mi smo svi ve} bili ovde mnogo, mnogo puta ranije, premda, po{to se razdoblja nepostojanja razlikuju prema prividno nasumi~nim zakonima, sada{nja populacija se nikada ne}e ponoviti. Novi Jeserak ima}e nove i druga~ije prijatelje i interesovanja, ali }e i dalje postojati i stari, odnosno onoliko koliko ja budem èleo da sa~uvam od njega. Ovo nije sve. U svakom ~asu, Alvine, samo stoti deo gra|ana Diaspara ìvi i hoda njegovim ulicama. Ogromna ve}ina spava u Bankama Se}anja, ~ekaju}i signal koji }e ih ponovo prizvati na pozornicu postojanja. Tako smo stekli neprekidnost, ali i promenu.. besmrtnost, ali ne i stagnaciju. Znam {ta se pita{, Alvine. Hteo bi da zna{ kada }e{ biti u stanju da aktivira{ se}anja na svoje ranije ìvote, {to tvoji drugovi ve} ~ine. Ti, me|utim, nema{ ova se}anja, po{to si jedinstven. Nastojali smo da prikrijemo ovo saznanje od tebe dokle god smo mogli, kako bi imao {to bezbri`nije detinjstvo, mada ja smatram da si ti i sam ve} naslutio deo istine. Mi ni{ta nismo podozrevali do pre samo pet godina, ali sada vi{e nema nikakve sumnje. Ti, Alvine, predstavlja{ ne{to {to se u Diasparu dogodilo samo nekoliko puta od trenutka osnivanja grada. Mo`da si pritajeno leào u Bankama Se}anja sve to vreme, ili si nastao pre samo dvadeset godina nekom slu~ajnom permutacijom. Mo`da su te konstruktori grada predvideli jo{ na po~etku, ali je isto tako mogu}e da predstavlja{ ishod nesvrhovite igre slu~aja koja se zbila u na{e vreme. Mi ne znamo odgovor. Poznato nam je samo ovo: ti si jedini predstavnik ljudske rase, Alvine, koji nikada ranije nije ìveo. U doslovnom smislu, ti si prvo dete koje je ro|eno na Zemlji za poslednjih najmanje deset miliona godina." 3. Kada su Alvinovi roditelji i Jeserak i{~ezli sa zida, on je ostao dugo da leì, nastoje}i da iz uma izgna sve misli. Za~aurio je sobu oko sebe, tako da ga niko nije mogao prekinuti u transu. Alvin nije spavao; san je predstavljao ne{to {to on nikada nije iskusio, po{to je ta pojava poticala iz sveta gde su se smenjivali no} i dan, a u Diasparu je ve~no vladao dan. Na ovaj na~in se najvi{e pribliàvao tom zaboravljenom stanju; iako mu nije bilo ni od kakve osobite koristi, Alvin je znao da mu ono ipak pomaè da pribere misli. Malo je novog nau~io; gotovo sve {to mu je Jeserak rekao, on je ve} ranije podozrevao. Ali jedno je bilo podozrevati ne{to, a sasvim drugo znati to zasigurno, izvan svake mogu}nosti opovrgavanja. Kako }e, i ho}e li uop{te, ova izvesnost uticati na njegov ìvot? Nije bio na~isto sa tim, a nesigurnost je predstavljala sasvim novi ose}aj za Alvina. Mo`da ne}e ostaviti nikakvoga traga; ako se ve} nije sasvim prilagodio Diasparu u ovom ìvotu, u~ini}e to u slede}em... ili onom posle toga.
10

Jo{ dok mu se uobli~avala ova misao, Alvinov um ju je odbacio. Diaspar je mogao biti dovoljan ~itavom preostalom delu ~ove~anstva, ali ne i njemu. Nije nimalo sumnjao da se moè utro{iti hiljadu ìvota, a da se pri tom ne iscrpe sva ~udesa grada, ili iskuse svi vidovi iskustava koje je on nudio. Alvin je mogao da im se u potpunosti preda, ali ukoliko ne bi preduzeo ni{ta vi{e od toga, nikada ne bi bio zadovoljan. Preostao je, dakle, samo jedan problem sa kojim je trebalo da se suo~i. [ta je to vi{e {to se moglo u~initi? Neodgovoreno pitanje izbacilo ga je iz sanjarenja. Nije mogao ostati ovde dok je bio tako obuzet nemirom, a postojalo je samo jedno mesto u ~itavom gradu gde je um mogao da mu na|e spokoj. Zid se delimi~no razlu~io u nepostojanje kada je on zakora~io u hodnik, a polarizovani molekuli pruìli su otpor njegovom prolasku kao kada bi ga proletni lahor pomilovao po licu. Postojalo je mno{tvo na~ina na koje je bez ikakvog utro{ka snage mogao da se preveze do odredi{ta koje je izabrao, ali vi{e mu se dopadalo da prevali put pe{ice. Njegova soba nalazila se gotovo na najvi{em nivou grada i posle kratke {etnje izbio je na uvojitu rampu koja je vodila nadole, do ulica. Nije se popeo na pokretnu traku, ve} je krenuo uskim plo~nikom - {to je bilo pomalo nastrano, budu}i da ga je ~ekalo nekoliko milja hoda. Ali Alvin je voleo ve`banja, po{to su mu ona uspokojavala um. Osim toga, mogle su se videti mnoge zanimljivosti, a bila je prava {teta projuriti pored svih ~udesa Diaspara kada se pred vama pruà ~itava ve~nost. Postojao je obi~aj me|u gradskim umetnicima - a svako je u Diasparu pre ili kasnije bivao umetnik - da izlaù najnovija ostvarenja du` pokretnih traka, tako da prolaznici mogu da uìvaju u njihovim delima. Na ovaj na~in bi za svega nekoliko dana ~itava populacija kriti~ki ispitala svaku tvorevinu vrednu pa`nje i na njoj ispisala svoj sud. Zbirna ocena, automatski utvr|ena pomo}u ure|aja koji su prikupljali pojedina~na mi{ljenja i koje niko nikada nije uspeo da podmiti ili da ih obmane - premda je bilo vi{e takvih nastojanja - odlu~ivala je o sudbini remek-dela. Ako je bilo prete`no pohvalnih glasova, njegova matrica bila bi uskladi{tena u se}anje grada, {to je omogu}avalo svakome ko bi to zaèleo, u ma kom budu}em trenutku, da do|e u posed reprodukcije koja se ni po ~emu ne bi razlikovala od originala. Manje uspela ostvarenja stizao je usud svih takvih dela. Ona su bila ili rasklopljena na svoje prvobitne sastavne ~inioce ili su zavr{avala u domovima umetnikovih prijatelja. Alvin je na svom putu nai{ao na samo jedan object d'art koji mu je privukao pa`nju. Bila je to tvorevina od ~iste svetlosti, koja je maglovito podse}ala na nerascvetalu laticu. Lagano ni~u}i iz si}u{nog jezgra boje, ona se {irila u sloène uvojnice i zastore, zatim bi se iznenada skupila, pa bi ceo ciklus ponovo po~eo. Nije, me|utim, dolazilo do poklapanja, po{to je svaki ciklus bio razli~it. Alvin je stajao i posmatrao ~itav niz ovih pulsiranja, ali svaki put bi se javila neka tanu{na, gotovo neuhvatljiva razlika, premda su osnovne kretnje ostajale neizmenjene. Znao je zbog ~ega mu se dopada ova nedodiriva skulptura. Ritam njenog {irenja stvarao je utisak prostora - ~ak bekstva. Mo`da upravo stoga ona ni{ta nije govorila
11

mnogim drugim Alvinovim sugra|anima. Zabeleìo je umetnikovo ime i odlu~io da stupi s njim u vezu prvom zgodnom prilikom. Svi putevi, kako oni pokretni tako i nepokretni, imali su isti zavr{etak, vodili su do parka koji je predstavljao zeleno srce grada. Ovde, na kru`nom prostoru pre~nika preko tri milje, nalazilo se se}anje na ono {to je Zemlja bila u danima pre no {to je pustinja progutala sve izuzev Diaspara. Najpre je dolazio {irok pojas trave, zatim nisko drve}e koje se sve vi{e zgu{njavalo kako se i{lo napred pod njegovim senkama. U isto vreme, tle se lagano spu{talo nadole, tako da bi, kada bi se najzad izi{lo iz uske {ume, ceo grad nestao sa vidika, zaklonjen {titom od stabala. [irok vodeni tok, koji se pruào ispred Alvina, nazivan je, jednostavno, Reka. On nije imao, niti mu je bilo potrebno neko drugo ime. Na odre|enim razmacima Reku bi natkrivljavali uski mostovi, a ona je tekla oko parka zatvaraju}i pun krug, koga su mestimi~no prekidali zatoni. înjenica da se brza reka vra}ala u samu sebe posle toka manjeg od {est milja nije Alvinu nimalo izgledala neobi~na; {tavi{e, on uop{te ne bi obratio pa`nju ni da je na nekom delu svog kruènja Reka protekla uzbrdo. U Diasparu je bilo znatno ~udnijih stvari od te. Desetak mladih ljudi plivalo je u jednoj maloj uvali, i Alvin je zastao da ih posmatra. Ve}inu njih poznavao je iz vi|enja, a neke i li~no, tako da je za trenutak poèleo da im se pridruì u igri. Ali tajna koju je nosio odvratila ga je od njih, i on se zadovoljio ulogom posmatra~a. U fizi~kom pogledu, nije se moglo re}i ko je od ovih mladih gra|ana izi{ao iz Dvorane Stvaranja ove godine, a ko je ìveo u Diasparu ve} isto toliko dugo kao i Alvin. Iako su postojale primetne razlike u visini i teìni, o uzrastu se ni{ta nije moglo zaklju~iti. Ljudi su se naprosto takvi ra|ali, a iako je vaìlo pravilo da {to je neko vi{i, to je i stariji, ono ipak nije bilo primerno, izuzev ako bi se starost odre|ivala u vekovima. Lice je tu bilo znatno pouzdaniji putokaz. Neki novoro|eni gra|ani bili su vi{i od Alvina, ali su izgledali nekako nezrelo, sa izrazom koji je otkrivao za~u|enu iznena|enost pred svetom u kome se sada nalaze i koji im se iznenada obznanio. Bila je neobi~na i sama pomisao da se, usnuli i zapreteni u njihovim umovima, nalaze nebrojeni raniji ìvoti kojih }e se uskoro setiti. Alvin im je zavideo, premda nije bio siguran da li je to na mestu. Prvo iskustvo predstavljalo je dragocen dar koji se nikada vi{e ne}e ponoviti. Bilo je predivno doìvljavati ìvot po prvi put, kao u sveìni jutra. Kada bi samo bilo i drugih sli~nih njemu: sa kojima bi mogao podeliti svoje misli i ose}anja! Pa ipak, u fizi~kom pogledu, on je bio izliven u potpuno istom kalupu kao i deca koja su se igrala u vodi. Ljudsko telo nije se uop{te promenilo tokom milijardu godina proteklih od ~asa kada je Diaspar podignut, po{to je osnovni sklop ve~no bio smrznut u gradskim Bankama Se}anja. Ono se, dodu{e, sada prili~no razlikovalo od svog prvobitnog, primitinog oblika, premda je ve}ina preina~enja bila unutra{nja i nedostupna oku. ôvek je mnogo puta u svojoj dugoj istoriji popravljao samoga sebe, u nastojanju da otkloni bolesti kojima je njegovo tro{no telo nekada bilo podlo`no. Nestali su svi suvi{e izra{taji poput noktiju i zuba. Kosa je bila ograni~ena samo na glavu; po telu vi{e nije bilo nikakvih malja. Nedostatak koji bi u najve}oj meri
12

iznenadio ~oveka iz Ranih Vremena odnosio se na pupak. Njegovo neobja{njivo odsustvo zadalo bi mu mnogo glavobolje, a na prvi pogled tako|e bi imao problema sa razlikovanjem mu{karaca od ène. Nije isklju~eno da bi na kraju do{ao do zaklju~ka da me|u polovima vi{e nema nikakve razlike, {to bi predstavljalo veliku pogre{ku. U prikladnim okolnostima, nije postojao ni tra~ak sumnje u pogledu mu{kosti svakog mu{karca u Diasparu. Stvar je bila u tome {to su njihova oru|a sada znatno doli~nija bila odlagana kada se nisu nalazila u upotrebi; ~itavo odlaganje znatno se pobolja{alo u odnosu na prvobitno Prirodno, koje ne samo {to je bilo nimalo elegantno, ve} i do zla boga uo~ljivo. Bilo je ta~no da razmnoàvanje ne spada vi{e u nadle`nost tela, s obzirom na to da je posredi bila odve} va`na stvar da bi se olako prepustila igri slu~aja, koja je postupala sa hromozomima kao sa kockicama. Pa ipak, iako su za~e}e i ro|enje i{~ileli i iz se}anja, seks je ostao. âk i u drevnim vremenima, jedva ako je stoti deo seksualnih delatnosti bio posve}en samom razmnoàvanju. Nestanak i ovog poslednjeg jednog postotka izmenio je iz temelja ljudsko dru{tvo, kao i zna~anje pojmova 'otac' i 'majka' ali èlja je i dalje bila tu, premda njeno zadovoljenje vi{e nije imalo nikakvu vi{u svrhu nego bilo koje drugo uìvanje ~ula. Alvin je ostavio svoje razigrane vr{njake i nastavio ka sredi{tu parka. Slabo uo~ljive staze ukr{atale su se i presecale kroz nisko {ipra`je, mestimi~no se spu{taju}i u uske gudure izme|u velikih gromada prekrivenih li{ajevima. Jednom je pro{ao pored male, vi{estrane ma{ine, ne ve}e od ~ovekove glave, koja je lebdela me|u granama nekog drveta. Niko nije znao koliko varijeteta robota postoji u Diasparu; oni su se obi~no dràli po strani, obavljaju}i tako nenametljivo svoj posao da je bila prava retkost nai}i na nekoga. Tle je ponovo po~elo da se uspinje; Alvin se pribliàvao maloj uzvi{ici koja se nalazila u samom sredi{tu parka, pa dakle i celog grada. Ovde gotovo da nije bilo prepreka i obilaènja, tako da je jasno video vrh brda{ca i jednostavno zdanje koje se uzdizalo na njemu. Malo se zadihao kada je najzad stigao do odredi{ta; oslonio se o jedan od ruì~astih stubova i zadovoljno bacio pogled na put kojim je do{ao. Postoje izvesni oblici arhitekture koji se nikada ne menjaju zato {to su dostigli nivo savr{enstva. Grob Jarlana Zeja lako su mogli projektovati i neimari hramova iz prvih civilizacija koje je ~ovek osnovao, premda oni ne bi bili u stanju da pojme od kakvog je materijala on sagra|en. Krov je bio otvoren prema nebu, a jedina prostorija bila je poplo~ana tankim plo~ama koje su samo na prvi pogled nalikovale prirodnom kamenu. U toku mnogih geolo{kih razdoblja, ljudska stopala prelazila su uzdu` i popreko ovim podom, ne ostaviv{i pri tom ni najmanjeg traga na nepojmljivo postojanom materijalu. Tvorac velikog parka - neimar samog Diaspara, kako su neki govorili - sedeo je sa blago oborenim o~ima kao da ispituje planove koji su mu bili rasprostrti na kolenima. Na licu je imao onaj ~udno neodredljiv izraz koji je dovodio u nedoumicu mnoga pokolenja. Neki su ga prenebregavali kao puki dokoni hir umetnika, ali drugima je izgledalo kao da se to Jarlan Zej li~no smeje nekoj pritajenoj {ali.
13

Celo zdanje predstavljalo je zagonetku, po{to se ni{ta u vezi sa njim nije moglo prona}i u istorijskom arhivu grada. Alvin ~ak nije bio siguran ni {ta zna~i re~ 'Grob'; Jeserak mu je to mo`da mogao objasniti, po{to je bio strastveni sakuplja~ zastarelih izraza kojima je kitio svoje razgovore, {to je neretko zbunjivalo njegove sabesednike. Sa ove sredi{nje uzvi{ene ta~ke, Alvin je razgovetno mogao da vidi preko parka, iznad zastora od drve}a, sve do samog grada. Najbliè zgrade nalazile su se na udaljenosti od gotovo dve milje, obrazuju}i nizak pojas koji je potpuno okruìvao park. Iza njega, na sve vi{im nivoima nizale su se kule i terase koje su sa~injvale glavni deo gra|evina u gradu. Prostirale su se miljama blago se uspinjuju}i put neba, pri ~emu se uporedo pove}avala njihova sloènost i monumentalna upe~atljivost. Diaspar je bio sazdan kao jedinstvena celina; on je predstavljao ogromnu, mo}nu ma{inu. Iako mu je spoljni izgled bio gotovo zastra{uju}i po svojoj sloènosti, on jedva da je obznanjivao deli} skrivenih ~udesa tehnologije bez kojih bi sve ove velike zgrade bile samo beìvotne grobnice. Alvinov pogled odlutao je ka granicama njegovog sveta. Na udajenosti od deset do dvanaest milja uzdizali su se spoljni bedemi grada, ~ije su se pojedinosti mutile zbog udaljenosti i na kojima je izgledalo da po~iva nebeski svod. Iza njih nije bilo ni~ega ni~ega, izuzev bolne praznine pustinje u kojoj bi ~ovek veoma brzo si{ao s uma. Zbog ~ega ga je onda ta praznina mamila, i za{to niko drugi izuzev njega nije osetio taj zov? Alvin to nije znao. Lutao je pogledom preko raznobojnih kula i tornjeva koji su zatvarali obzorja ~ove~anstva kao da traì odgovor na svoje pitanje. Tu ga nije bilo. Ali istog ~asa kada je u srcu osetio ùdnju za nedoku~ivim, doneo je odluku. Sada je znao {ta mu valja ~initi u ìvotu. 4. Jaserak se nije pokazao od velike pomo}i, premda nije bio neraspoloèn za saradnju, kao {to je Alvin gotovo o~ekivao. Sli~na pitanja postavljana su mu i ranije u toku njegovog dugog bavljenja savetni~kom du`no{}u, tako da on nije verovao da ga ~ak i neko ko je Jedinstven poput Alvina moè iznenaditi problemima koje on ne bi bio u stanju da re{i. Ta~no je da je Alvin po~eo da ispoljava izvesne manje nastranosti u pona{anju, koje su zahtevale eventualne ispravke. On se nije ukalapao onako kako je trebalo u neverovatno razra|en dru{tveni ìvot grada, kao ni u svetove ma{te svojih drugova. Tako|e nije pokazivao ve}e zanimanje za dublja filosofska razmi{ljanja, premda to nije bilo iznena|uju}e, s obzirom na njegov uzrast. Stvari su stajale znatno ozbiljnije sa Alvinovim nepravilnim ljubavnim ìvotom; od njega se, dodu{e, nije moglo o~ekivati da stupi u neku relativno ~vrstu vezu jo{ najmanje jedno stole}e, pa ipak kratko}a vremena koje je provodio sa pojedinim partnerkama ve} je postala predmet prepri~avanja. Veze su mu bile postojane dok su trajale, ali nije bilo takve koja bi opstala duè od nekoliko nedelja. Izgledalo je da Alvin ne moè da posveti pa`nju vi{e od jednoj stvari u isto vreme. Postojala su razdoblja kada se on svom du{om predavao erotskim igrama svojih
14

dugova, ili kada je potpuno i{~ezavao sa izabranicom svog srca na nekoliko dana. Ali kada bi ga volja za tim minula, usledili bi veliki razmaci, kada se ~inilo da je izgubio svako zanimanje za ono {to je trebalo da predstavlja glavno zadovoljstvo njegovog uzrasta. To je mo`da bilo lo{e i po njega, ali u svakom slu~aju po ljubavnice koje je napustio i koje bi potom neobi~no dugo snu`dene lutale gradom, pre no {to bi im po{lo za rukom da sa nekim drugim na|u utehu. Jeserak je ve} primetio da je i Alistra upravo do{la u to nesre}no stanje. Nije stvar bila u tome da su se u Alvinovom pona{anju ispoljavali bezose}ajnost ili neuvi|avnost. U ljubavi, kao i u svemu drugom, izgledalo je da on teì nekom cilju koji mu Diaspar nije mogao pruìti. Ove osobenosti, me|utim, nisu zabrinjavale Jeseraka. Od nekog ko je Jedinstven moglo se o~ekivati da se pona{a na takav na~in, i Alvin se u prikladnoj meri uklapao u op{ti sklop grada. Nijedan pojedinac, ma kako nastran ili blistav bio, nije mogao da uti~e na dìnovsku inerciju dru{tva koje se u doslovnom smislu nije menjalo preko milijardu godina. Jeserak nije tek samo verovao u stabilnost; sve drugo osim nje bilo mu je nepojmljivo. "Problem koji te mu~i veoma je star", re~e on Alvinu, "ali iznenadio bi se kada bi saznao koliko je ljudi prihvatalo ovaj svet zdravo za gotovo, nemaju}i nikakve sumnje u pogledu njega, niti uop{te razmi{ljaju}i o tome. Ta~no je da je ljudska rasa jednom zaposedala prostor koji je bio nesravnjivo ve}i od ovoga grada. Ti si ve} video ne{to od onoga {to je Zemlja bila pre no {to se pustinja ra{irila, a okeani i{~ezli. Svedo~anstva o tom razdoblju, koja ti tako rado prou~ava{, najranija su kojima raspolaèmo; ona su, zapravo, jedina koja nam govore o tome na {ta je li~ila Zemlja pre dolaska Osvaja~a. Mislim da ih je sasvim malo ljudi videlo; ti bezgrani~ni, otvoreni prostori predstavljaju ne{to sa ~im se mi ne moèmo nositi ~ak ni u mislima. Naravno, i ~itava Zemlja bila je tek puko zrnce peska u Galakti~kom Carstvu. Zdrav ~ovek ne}e se odvaìti ni da na ~as predo~i sebi na {ta li~e ponori koji zjape me|u zvezdama. Na{i preci su ih prevalili u sam osvit istorije, kada su se otisnuli u svemir da podignu Carstvo. Ponovo su pre{li njima poslednji put kada su ih Osvaja~i potisnuli, natrag na Zemlju. Postoji predanje, ali samo predanje, da smo sklopili pakt sa Osvaja~ima. Oni su dobili Vaseljenu koja im je preko bila potrebna, a mi smo se zadovoljili svetom na kome smo ro|eni. Dràli smo se tog pakta i zaboravili isprazne snove iz doba detinjstva, kao {to }e{ ih i ti zaboraviti, Alvine. Ljudi koji su sazdali grad i stvorili dru{tvo koje ide uz njega u podjednakoj su meri stekli vlast nad umom kao i nad materijom. Oni su pripremili sve {to }e ljudskoj rasi ikada biti potrebno unutar ovih zidova, a potom obezbediti da ih mi nikada ne prekora~imo. Oh, fizi~ke barijere su najmanje va`ne. Mo`da postoje putevi koji vode izvan grada, ali ja ne verujem da }e{ ti njima daleko sti}i, ~ak i ako ih prona|e{. Ukoliko bi ti to i po{lo za rukom, ni{ta dobro ne bi proisteklo iz toga. Tvoje telo bi ubrzo propalo u pustinji, kada vi{e ne bi bilo grada da ga {titi i hrani."
15

"Ako, dakle, postoji put kojim se izlazi iz grada", re~e Alvin polako "{ta me onda moè spre~iti da ga napustim?" "Postavio si glupo pitanje", uzvrati Jeserak. "Mislim da ve} mora{ da zna{ odgovor." Jeserak je bio u pravu, ali ne onako kako je on zami{ljao. Alvin je odistao znao, ili mo`da pre - naslu}ivao. Drugovi su mu dali odgovor, kako svojim budnim ìvotom, tako i pustolovinama u snu u kojima je i on sudelovao. Oni nikada ne}e biti u stanju da napuste Diaspar; ono {to Jeserak uop{te nije podozrevao, bila je ~injenica da uslovljenost koja je upravljala njihovim ìvotima nema nikakvog uticaja na Alvina. On nije znao da li je njegova jedinstvenost plod slu~aja ili drevnog plana, ali ovo je predstavljalo jednu od njenih posledica. Zapitao se, koliko }e jo{ drugih otkriti. Niko se nikada nije ùrio u Diasparu, i to pravilo je ~ak i Alvin retko kr{io. Podrobno je razmatrao problem nekoliko nedelja i utro{io mnogo vremena traè}i najranija istorijska svedo~anstva grada. Proveo je sate leè}i, u bestelesnom naru~ju antigravitacionog polja, dok mu je hipnonski projektor zapljuskivao um pro{lo{}u. Kada bi se svedo~anstva okon~ala, ma{ina bi se razlu~ila i nestala - ali Alvin bi i dalje leào, zure}i ni u {ta, pre no {to bi ponovo prevalio put kroz vekove do sada{njice. Pred o~ima bi mu se ukazale beskrajne morske milje plave vode, prostranije od samog kopna, kako valjaju talase u pravcu zlatnih obala. U{i bi mu bile ispunjene grmljavinom tih valova koji su spirali obalu proteklih milijardu godina. U pam}enju su mu ostajale {ume, prerije i neobi~ne ìvotinje koje su jednom delile svet sa ôvekom. Postojalo je svega nekoliko ovakvih drevnih svedo~anstava; op{te je bilo prihva}eno obja{njenje, premda niko nije umeo da kaè zbog ~ega, da su negde izme|u dolaska Osvaja~a i podizanja Diaspara bila izgubljena sva se}anja na primitivna vremena. zaborav je bio tako potpun, da se te{ko moglo poverovati da je posredi puki slu~aj. ôve~anstvo je izgubilo svoju pro{lost, sa izuzetkom nekoliko hronika koje su sasvim mogle da predstavljaju predanja. Pre Diaspara postojala su naprosto samo Rana Vremena. U ovom limbu bili su nerazmrsivo prepleteni prvi ljudi koji su dobili duge kanue i prvi koji su stigli do zvezda. Na dalekom kraju pustinje vremena, svi su oni stajali tik jedni uz druge. Alvin je imao nameru da sam prevali jo{ jednom ovaj put, ali samo}a je predstavljala ne{to sa ~im se uvek nije moglo ra~unati u Diasparu. Tek {to je izi{ao iz svoje sobe, kada je sreo Alistru, koja nije ni{ta preduzela da stvori utisak kako se tu nalazi slu~ajno. Alvin nikada nije pomislio da je Alistra lepa, iz prostog razloga {to nije imao priliku da se susretne sa ljudskom ru`no}om. Kada je lepota op{ta pojava, ona gubi mo} da ushitri srce, a samo je njeno odsustvo u stanju da izazove emocionalne posledice. Alvin je za trenutak osetio mrzovolju zbog ovog susreta, po{to ga je on se}ao na strasti koje ga vi{e nisu uzbu|ivale. Jo{ je bio odve} mlad i samopouzdan da bi osetio potrebu za nekom trajnijom vezom, a kada bude do{lo vreme za to, on }e je mo`da te{ko ostvariti. âk i u najprisutnijim trenucima, barijera njegove jedinstvenosti ispre~avala se izme|u Alvina i njegovih ljubavnica. Bez obzira na to {to mu je telo bilo sasvim
16

uobli~eno i zrelo, on je i dalje bio de~ak i to }e ostati jo{ decenijama, dok mu drugovi jedan za drugim budu prizivali se}anja na ranije ìvote, ostavljaju}i ga daleko iza sebe. Ve} se prethodno suo~avao sa tim, {to ga je u~inilo podozrivim pred svakim potpunim predavanjem nekoj drugoj osobi. âk }e i Alistra, koja je sada izgledala tako bezazlena i nepritvorna, uskoro postati kompleks se}anja i nadarenosti daleko izvan svih njegovih sutnji. Alvinove prigu{ene zlovolje nestalo je za ~as. Ni{ta se nije protivilo tome da Alistra po|e sa njim ukoliko to èli. On nije bio sebi~an, niti je èleo da poput nekog tvrdice prigrli samo za sebe ovo novo iskustvo. [tavi{e, mo`da }e mu njene reakcije pomo}i da vi{e sazna. Dok ih je ekspresni kanal odvozio iz gu`ve u sredi{tu grada, ona nije postavljala nikakva pitanja, {to je bilo prili~no neobi~no. Zajedno su prokr~ili put do centralnog odeljka sa velikom brzinom ne obra}aju}i uop{te pa`nju na ~udo pod svojim nogama. Neki inènjer iz drevnog sveta sigurno bi postepeno poludeo, poku{avaju}i da shvati kako to da jedan prividno ~vrst put moè na ivicama da bude fiksiran, dok se u pravcu sredi{ta kre}e sve ve}om brzinom. Alvinu i Alistri izgledalo je sasvim prirodno da postoji takav tip materijala koji na jednom kraju poseduje potpuna svojstva ~vrstih tela, a na drugom savr{ene osobine te~nosti. Oko njih, zgrade su se sve vi{e pele uvis, kao da je grad iznosio svoje bedeme spram spoljnog sveta. Kako bi to bilo ~udno, pomisli Alvin, kada bi ovi ustremljeni zidovi postali prozra~ni poput stakla i neko mogao da osmotri ìvot unutra. Svuda oko njega, nalazili su se prijatelji koje je poznavao, prijatelji koje }e jednoga dana upoznati, kao i stranci sa kojima se nikada ne}e sresti - premda je broj ovih poslednjih verovatno sasvim mali, po{to }e on tokom svog veka upoznati gotovo sve ìtelje Diaspara. Ve}ina njih sedi u svojim zasebnim sobama, ali to ne zna~i da su sami. Dovoljno je da samo uoblikuju svoju èlju, i odmah }e se na}i, u svakom drugom izuzev u fizi~kom smislu, u dru{tvu bilo koje osobe za koju se opredele. Nisu se dosa|ivali po{to su imali pristup u sve {to se zbivalo kako na podru~ju ma{te tako i u stvarnosti od trenutka kada je grad sazidan. Za ljude ~iji su umovi bili ovako osposobljeni, to je predstavljalo potpuno zadovoljavaju}i ìvot. Da je on, me|utim, u isti mah bio i sasvim beskoristan, to ni Alvin jo{ nije shvatao. Kako su se Alvin i Alistra udaljavali iz sredi{ta grada, broj ljudi koje su sretali na ulicama postepeno se smanjivao, a kada su se sasvim blago zaustavili uz jednu dugu platformu od svetlo obojenog mermera, nikoga vi{e nije bilo na vidiku. Zakora~ili su preko smrznutog vrtloga materije, gde se tvar od koje je bio sazdan pokretni put pretapala u svoje prvobitno stanje, i ugledali zid u kome su bili probijeni sjajno osvetljeni tuneli. Alvin se bez oklevanja opredelio za jedan i u{ao u njega, dok ga je Alistra sledila u stopu. Odmah ih je zahvatilo peristati~no polje i upravilo napred, dok su se oni udobno zavalili, posmatraju}i oko sebe. Izgledalo je sasvim neverovatno da se nalaze u tunelu duboko pod zemljom. Umetnost koja je ceo Diaspar upotrebila kao svoje platno ovde se i te kako iskazala, a iznad njih ~inilo se da je nebo otvoreno ka atmosferskim vetrovima. Svuda unaokolo
17

uzdizale su se gradske kule, blistaju}i u sjaju sunca. Nije to bio grad koji je Alvin poznavao, ve} Diaspar iz jednog znatno ranijeg doba. Iako je ve}ina velikih zdanja izgledala poznata, postojale su tanane razlike koje su doprinosile zanimljivosti prizora. Alvin je poèleo da zastane za ~as, ali nikada mu nije po{lo za rukom da uspori vo`nju kroz tunel. Odve} brzo su bili blago izru~eni u veliku, elipti~nu prostoriju, koju su sa svih strana okruìvali prozori. Kroz njih su dopirali iskri~avi odsevi iz vrtova koji su buktali blistavim cvetovima. U Diasparu su jo{ postojali vrtovi, ali samo u umovima umetnika koji su ih zami{ljali. Razume se, ovakvog cve}a danas vi{e nije bilo na svetu. Alistra je bila zadivljena njegovom lepotom, i o~igledno u dubokom uverenju da ju je Alvin doveo ovamo da joj to pokaè. Posmatrao je na ~as kako razdragano ide od prizora do prizora, uìvaju}i u njenom ushi}enju prilikom svakog novog otkri}a. Postojalo je na stotine takvih mesta u polunapu{tenim zgradama po periferiji Diaspara, koje su u besprekornom stanju odràvale skrovite sile zaduène da bdiju nad njima. Mo`da }e jednoga dana plima ìvota ponovo pohrliti ovamo, ali do tog trenutka ovi drevni vrtovi predstavjali su tajnu koja je pripadala samo njima. "Moramo da krenemo dalje", re~e Alvin kona~no. "Ovo je tek po~etak." On zakora~i kroz jedan od prozora i opsene nestade. Iza stakla nije bilo nikakvog vrta, ve} je po~injao kru`ni prolaz koji se strmo zakrivljavao nagore. I dalje je video Alistru na nekoliko stopa od sebe, ali je znao da ona njega vi{e ne vidi. Devojka ipak nije oklevala i trenutak kasnije obrela se pored njega u prolazu. Pod njihovim nogama, pod je lagano po~eo da klizi unapred, kao da je goreo od nestrpljenja da ih povede ka odredi{tu. Prevalili su nekoliko koraka po njemu, ali im je brzina uskoro postala tako velika da bi dalje kretanje bilo sasvim suvi{no. Hodnik je i dalje vodio navi{e, a posle sto stopa skretao je ta~no pod pravim uglom. Ali toga su samo logi~ki bili svesni; sva ~ula su im govorila da hitaju potpuno vodoravnim hodnikom. înjenica da su se zapravo kretali uz uspravnu cev duboku hiljdama stopa nije ih ispunjavala nesigurno{}u, po{to je otkazivanje polarizovanog polja bilo nezamislivo. A onda je hodnik ponovo po~eo da se spu{ta 'nadole', sve dok jo{ jednom nije skrenuo pod pravim uglom. Kretanje poda neprimetno se usporavalo, da bi se on najzad potpuno zaustavio na rubu duga~ke dvorane obloène ogledalima, {to je Alvinu stavilo do znanja da je ovde sasvim beznade`no poùrivati Alistru. Nije stvar bila samo u tome da se neke ènske osobine uop{te nisu menjale jo{ od Eve; niko, naime, nije bio u stanju da odoli op~injavaju}oj privla~nosti ovog mesta. Koliko je Alvin znao, u celom Diasparu nije postojalo ni{ta sli~no ovome. Po }udljivoj zamisli umetnika, samo je nekoliko ogledala odraàvalo prizor kakav je zaista bio - ali i ona su, Alvin je bio uveen u to, stalno menjala svoj poloàj. I ostala su, razume se, odraàvala ne{to, ali bilo je prili~no zbunjuju}e videti sebe kako idete kroz sredinu koja se stalno preina~uje i deluje kao da je iz ma{te. Ponekad bi se pojavili ljudi koji su nekuda i{li u svetu iza ogledala; Alvin je u vi{e navrata ugledao prilike koje je prepoznao. Ubrzo mu je postalo jasno da nije opazio
18

nijednog prijatelja koga je znao iz ovog postojanja. Kroz um nepoznatog umetnika on je gledao u pro{lost i video prethodne inkarnacije ljudi koji ìve danas. To ga je rastuìlo po{to se setio vlastite jedinstvenosti; znao je da ma koliko ~ekao pred ovim nepostojanim prizorima, nikada ne}e nai}i na neki drevni odjek samoga sebe. "Ima{ li pojma gde se nalazimo?" upita Alvin Alistru, kada su zavr{ili put kroz ogledala. Alistra odmahnu glavom. "Negde blizu ruba grada, pretpostavljam", uzvrati nehajno. "Izgleda da smo prevalili dobar komad puta, ali ne znam zapravo koliki." "Sada smo u Loranoj Kuli", odgovori Alvin. "To je jedna od najvi{ih ta~aka u Diasparu. Hodi, pokaza}u ti." Uhvatio je Alistru za ruku i poveo je iz dvorane. Nije se mogao videti nikakv izlaz, ili na razli~itim mestima oblici poda ukazivali su na bo~ne hodnike. Ako biste se primakli ogledalu u nekoj takvoj ta~ki, odraz bi se razlu~io u zasveden prolaz svetlosti kroz koji se moglo u}i u drugi hodnik. Alistra se sasvim izgubila u ovim krivudanjima i skretanjima, kada najzad stigo{e u jedan duga~ak, savr{eno prav tunel kroz koji je stalno duvao prohladan vetar. Vodoravno se pruào stotinama stopa u oba smera, tako da su mu udaljeni rubovi izgledali kao si}u{ni krugovi svetlosti. "Ne dopada mi se ovde", poàli se Alisra. "Hladno je." Ona verovatno nikada ranije u ìvotu nije isku{ila pravu hladno}u i Alvin je osetio da ga pomalo pe~e savest. Trebalo je da joj blagovremeno skrene pa`nju da ponese ogrta~, i to neki valjan, po{to su gotovo svi ogrta~i u Diasparu imali isklju~ivo ukrasnu, a nimalo za{titnu vrednost. Budu}i da se devojka ose}ala neudobno isklju~ivo njegovom krivicom, on joj bez re~i pruì svoj ogrta~. U ovom gestu nije, me|utim, bilo nikakve galantnosti; ravnopravnost polova bila je ostvarena odve} davno da bi takve konvencionalnosti opstale. Da su okolnosti bile obrnute, Alistra bi tako|e dala Alvinu svoj ogrta~ i on bi ga automatski prihvatio. Nije bilo neprijatno kora~ati dok im vetar duva u le|a, i oni su brzo stigli do kraja tunela. Krupno mreàst kameni filigran nije im dozvoljavao da nastave dalje, {to je bilo dobro, po{to su stajali na samom rubu ni~ega. Velika vazdu{na cev izbijala je na okomito pro~elje kule, tako da je ispod njih zjapio ponor dubok najmanje hiljadu stopa. Nalazili su se visoko iznad spoljnih bedema grada, dok se pod njima pruào prizor Diaspara koji je imao prilike da vidi tek mali broj ìtelja ovog sveta. Vidik je sada bio suprotan onome koji je Alvin imao iz Sredi{ta parka. Pogled mu se odavde spu{tao niz koncentri~ne talase kamena i metala koji su se obru{avali u miljama dugim naborima ka srcu grada. Daleko dole, delimi~no skrivene vrhovima kula, on je video polja, drve}e i reku koja ve~ito kruì. Jo{ dalje, bastioni Diaspara koji su stajali sa suprotne strane ponovo su se uspinjali put neba. Stoje}i pored Alvina, Alistra je uìvala u prizoru, ali nije bila iznena|ena. Ona je ve} nebrojeno puta pre toga videla grad sa nekog drugog, gotovo podjednako dobrog osmatra~kog mesta, koje je, me|utim, bilo znatno udobnije. "Ovo je na{ svet; odavde se ceo vidi", re~e Alvin. "Hteo bih sada da ti pokaèm ne{to drugo." Okrenuo se od re{etke i krenuo ka udaljenom kruì}u svetlosti na
19

suprotnom kraju tunela. Hladan vetar probijao mu se kroz laku ode}u, ali on nije obra}ao pa`nju na ovu nelagodnost, kora~aju}i napred kroz vazdu{nu struju. Samo {to je prevalio nekoliko metara, shvatio je da Alistra ne ide za njim. Stajala je i gledala ga, dok joj je pozajmljeni ogrta~ lepr{ao na vetru; jednu ruku upravo je po~ela da diè ka licu. Alvin je video kako joj se usne pokre}u, ali re~i nisu stizale do njega. Uputio joj je najpre iznena|en, a potom i nestrpljiv pogled u kome se mogao nazreti tra~ak saàljenja. Jeserak je rekao istinu. Ona nije bila u stanju da po|e za njim, po{to je shvatila zna~enje onog udaljenog kruì}a svetlosti kroz koji je vetar ve~ito strujao prema Diasparu. Iza Alistre nalazio se poznati svet, pun ~udesa ali bez iznena|enja, koji se poput blistavog, ali gusto zbijenog mehura kretao niz reku vremena. Ispred nje, na udaljenosti ne ve}oj od nekoliko koraka pruàla se prazna divljina - svet pustinje - svet Osvaja~a. Alvin se vratio do devojke i iznena|eno ustanovio da ona drhti. "êga se pla{i{", upita je. "I dalje smo na sigurnom, u Diasparu. Pogledala si kroz ovaj prozor ispred nas; zar ne moè{ da baci{ pogled i kroz onaj tamo?" Alistra je zurila u njega kao da pred sobom ima neko neobi~no ~udvi{te. U stvari, po njenim merilima, on je to i bio. "Ne mogu", re~e najzad. "âk i pri pomisli na to obuzme me ve}a jeza nego od ovog vetra. Nemoj i}i dalje, Alvine?" "Ali to uop{te nije logi~no!" neumoljivo je nastavljao Alvin. "[ta ti se r|avo moè dogoditi ako ode{ do kraja ovog hodnika i pogleda{ napolje? Prizor je tamo neobi~an i samotan, ali nije uàsan. U stvari, {to ga duè gledam, postaje mi sve lep{i..." Alistra nije sa~ekala da Alvin zavr{i misao. Okrenula se na petama i pojurila dugom rampom koja ih je dovezla gore kroz pod tunela. Alvin nije ni{ta preduzeo da je zaustavi, po{to bi to predstavljalo r|av gest nametanja svoje volje drugome. S druge strane, bilo mu je jasno da je svako ube|ivanje potpuno uzaludno. Znao je da Alistra ne}e stati sve dok se ne vrati svojim drugovima. Nije postojala opasnost da }e se izgubiti u lavirintima grada, po{to je bez te{ko}a mogla da ide svojim tragovima. Nagonska sposobnost da se sna|e i u najzapetljanijim okolnostima predstavljala je samo jednu od osobina koje je ôvek stekao od kada je po~eo da ìvi u gradovima. Odavno istrebljen pacov bio je prinu|en da pribegne sli~nim dovitljivostima kada je napustio polja i po~eo da deli usud sa ljudskim rodom. Alvin je oklevao trenutak, kao da je pomislio da bi se Alistra mogla vratiti. Nije ga izneadila devoj~ina reakcija, ve} samo njena èstina i nerazumnost. Iako mu je iskreno bilo ào {to je ona oti{la, ipak ju je prekorevao u sebi {to je zaboravila da mu ostavi ogrta~. Nije samo bilo hladno, ve} se i te{ko moglo kretati uz vetar koji je ulazio kroz plu}a grada. Alvin se borio kako protiv vazdu{ne struje, tako i protiv nepoznate sile koja ju je pokretala. Tek kada je stigao do kamene re{etke i obgrlio rukama njene {ipke, mogao je da predahne. Bilo je taman toliko prostora da promoli glavu kroz otvor, ali mu je ~ak i tako vidno polje bilo malo ograni~eno, po{to je ulaz dìnovske cevi bio delimi~no uvu~en u zidine grada.
20

Pa ipak, video je sasvim dovoljno. Hiljadama stopa ispod, svetlost sunca povla~ila se sa pustinje. Gotovo vodoravni zraci prodirali su kroz re{etku, istikivaju}i ~udesan mozaik zlata i senke koji se pruào duboko kroz tunel. Alvin je rukom zaklonio o~i od sna`nog sjaja i pogledao nadole prema zemlji kojom ljudska noga nije stupila ve} neznano mnogo vekova. U~inilo mu se da pred sobom ima neko ve~no smrznuto more. Bezbrojnim miljama, pe{~ane dine stajale su zatalasane ka zapadu, dok su im obli~ja izgledala prekomerno uveli~ana pod zako{enim svetlom. Nesta{na igra vetra mestimi~no je isklesala neobi~na vrtlo`ja i `lebove u pesku; na mahove, bilo je te{ko ne poverovati da ove skulpture predstavljaju plod delanja razuma. Na veoma velikoj udaljenosti, koju on vi{e nije bio u stanju da proceni, uzdizao se lanac blago zaobljenih brda, koja su ga pomalo razo~arala; Alvin bi dao mnogo da je mogao da u stvarnosti vidi visoke planine iz drevnih svedo~anstava i vlastitih snova. Sunce je stajalo na ivici brda, a stotine milja atmosfere kroz koju je prolazila njegova svetlost ~inilo ju je prigu{enijom i crvenom poput krvi. Na disku su se razabirale dve velike crne mrlje; Alvin je ve} bio upoznat sa ovom pojavom, ali iznenadilo ga je to {to ju je mogao sasvim lako videti. Mrlje su izgledale gotovo kao dva oka koja ga posmatraju kako se zgr~io na svojoj maloj osmatra~nici, dok mu je vetar neprekidno zvi`dao pored u{iju. Nije bilo sumraka. Kada je sunce za{lo, bazeni senke koji su leàli me|u pe{~anim dinama brzo su se razlili i spojili me|usobno, obrazuju}i ogromno jezero tame. Boja je nestala i sa neba; tople crvene i zlatne pruge postepeno su se povukle, ostavljaju}i iza sebe antarkti~ko plavetnilo koje je sve vi{e poniralo u no}. Alvin je sa~ekao onaj trenutak pred kojim zastaje dah i ~iji je jedino on bio o~evidac u ~itavom ljudskom rodu - trenutak kada se na nebu pale zvezde. Proteklo je mnogo nedelja od kada je poslednji put bio na ovom mestu, a znao je da se izgled no}nog neba mogao promeniti u me|uvremenu. No, i pored toga, on jo{ nije bio pripravan da po prvi put ugleda Sedam Sunaca. Nije bilo ni tra~ka sumnje; re~i su mu same navrle sa usana. Ona su obrazovala malu, veoma zbijenu i zadivljuju}e simetri~nu grupu spram odbleska sunca na nebu. [est sunaca bilo je razme{teno po blago spoljo{tenoj elipsi, za koju je Alvin bio siguran da predstavlja savr{en krug malo nagnut ka liniji vida. Svaka zvezda bila je razli~ite boje; razabrao je crvenu, plavu, zlatastu i zelenu, ali ostale prelive nije mogao odrediti. U ta~nom sredi{tu formacije nalazio se jedan beli dìn - najsvetlija zvezda na celom vidljivom nebu. îtava grupa savr{eno je podse}ala na neku draguljarsku rukotvorinu; izgledalo je neverovatno i izvan svakog doma{aja zakona slu~aja da je Priroda u stanju da stvori tako besprekoran poredak. Kada su mu se o~i polako privikle na tamu, Alvin je razaznao veliki magli~asti veo koji se nekada nazivao Mle~ni Put. On se protezao od zenita ka obzorju, a Sedam Sunaca nalazilo se pod njegovim okriljem. Kao da im prkose, po~ele su da se pomaljaju i druge zvezde, a njihove nepravilne skupine samo su jo{ poja~ale zagonetku savr{ene
21

simetrije. Gotovo je izgledalo da se to neka sila hotomice suprotstavila neredu prirodne Vaseljene, ostaviv{i svoj beleg na zvezdama. Ne vi{e od deset puta Galaksija se okrenula oko vlastite ose od ~asa kada se ôvek pojavio na licu Zemlje. Prema njenim merilima, to je predstavljalo samo tren. Pa ipak, i u tom kratkom razdoblju ona se potpuno promenila - zapravo, znatno vi{e nego {to bi to smela samo po prirodnom toku stvari. Velika sunca koja su nekada mo}no plamtela u sjaju mladosti odavno su ve} zgasla. Ali Alvin nikada nije video nebo u njegovoj drevnoj rasko{nosti, tako da uop{te nije bio svestan onoga {to je zauvek izgubljeno. Hladno}a, koja mu se uvla~ila u kosti, nagnala ga je da se vrati u grad. Iskobeljao se nekako iz re{etke, i krvotok mu je ponovo po~eo normalno da struji udovima. Svetlost koja je kroz hodnik pred njim dopirala iz Diaspara bila je tako blistava da je on na ~as morao da zakloni o~i. Izvan grada postojao je ciklus dana i no}i, ali ovde je ve~no vladao dan. Kada bi sunce za{lo, nebo iznad Diaspara ispunilo bi se svetlo{}u i niko ne bi opazio kada je i{~ezlo prirodno osvetljenje. Jo{ pre no {to su ljudi izgubili potrebu za snom, oni su izgnali tamu iz svojih gradova. Jedina no} koja se ikada spu{tala u Diasparu bilo je retko i nepredvidljivo zatamnjivanje koje se ponekad zbivalo u parku, pretvaraju}i ga u popri{te tajanstvenosti. Alvin se polako vratio kroz dvoranu ogledala, dok su mu u umu i dalje obitavali no} i zvezde. Ose}ao se nadahnuto, ali i poti{teno. Izgledalo je da nema na~ina na koji bi utekao u onu ogromnu prazninu - ba{ kao ni nekog razumnog razloga zbog ~ega bi to u~inio. Jeserak je kazao da bi ~ovek ubrzo umro napolju u pustinji i Alvin nije video za{to mu ne bi verovao. Mo`da }e jednoga dana otkriti kako da izi|e iz Diaspara, ali ~ak i u tom slu~aju znao je da }e brzo morati da se vrati. Oti}i u pustinju - to bi bila samo zabavna igra i ni{ta vi{e, tu igru on nije mogao ni sa kim da podeli, i to ga nikuda ne bi odvelo. Ali mo`da bi ona ipak bila vredna truda, ukoliko bi mu pomogla da utaì ~e`nju koju je ose}ao u du{i. Nevoljan da se odmah vrati u poznati svet, Alvin se zadrào me|u odrazima iz pro{losti. Stao je ispred jednog od najve}ih ogledala i posmatrao prizore koji su se odigravali u njegovim dubinama. Bez obzira na to kakav je mehanizam stvarao ove slike, on je bio uslovljen njegovim prisustvom, a u izvesnoj meri i njegovim mislima. Ogledala su bila prazna kada je Alvin u{ao u prostoriju, ali su namah oìvela ~im je zakora~io me|u njih. înilo se da stoji u velikom, otvorenom parku koji nikada u stvarnosti nije video, ali koji mo`da jo{ postoji negde u Diasparu. Bilo je neobi~no mnogo sveta, po{to je izgledalo da se upravo odràva nekakav javni skup. Dva ~oveka ne{to su ugla|eno raspravljala na izdignutim platformama, dok su oni koji su ih podràvali stajali unaokolo i s vremena na vreme pravili upadice. Potpuna ti{ina doprinosila je privla~nosti prizora, po{to je odmah na scenu stupala ma{ta da nadoknadi odsustvo zvukova. O ~emu li su se govornici sporili? upitao se Alvin. Mo`da to uop{te nije bio stvarni doga|aj iz pro{losti, ve} sasvim izmi{ljena epizoda. Bri`ljiva ravnoteà prilika, pomalo formalne kretnje sve je to prizor ~inilo odve} ve{ta~kim.
22

Alvin je posmatrao lica u gomili, poku{avaju}i da prepozna nekog. Ovde nije uo~io nikog takvog, ali uop{te nije bilo isklju~eno da gleda prijatelje sa kojima }e se upoznati tek posle mnogo vekova. Koliko li je tu bilo mogu}ih tipova ljudske fiziognomije? Broj je sigurno bio veliki, ali je ipak bio kona~an, posebno kada su odstranjene sve neestetske varijacije. Ljudi u svetu ogledala nastavili su svoju davno zaboravljenu raspravu, prenebregavaju}i sliku Alvina koji je nepomi~no stajao me|u njima. Ponekad je doista bilo te{ko ne poverovati da i on sam ne predstavlja deo prizora, po{to je opsena bila besprekorna. Kada bi neka prilika u ogledalu oti{la iza Alvina, ona je nestajala, ba{ kao {to bi se to dogodilo i sa nekim stvarnim predmetom; a kada bi neko pro{ao ispred njega, onda bi on bivao zaklonjen. Alvin se upravo spremao da krene kada mu je pogled pao na neobi~no odevenog ~oveka, koji je stajao malo po strani od glavne grupe. Njegove kretnje, ode}a i sve ostalo izgledali su pomalo neprili~ni na jednom ovakvom skupu; on je naru{avao poredak stvari; kao i Alvin, i on je predstavljao anahronizam. U stvari, bio je znatno vi{e od toga: pripadao je stvarnosti i posmatrao je Alvina sa blago podrugljivim sme{kom na usnama. 5. U toku svog kratkog ìvota, Alvin se nije upoznao ni sa hiljaditim delom ìtelja Diaspara. Nije ga stoga za~udila ~injenica {to mu je ~ovek sa kojim se sreo bio stranac. Iznenadilo ga je, me|utim, to {to je uop{te nai{ao na nekoga ovde, u ovoj samotnoj kuli, tako blizu granice nepoznatog. On okrenu le|a svetu ogledala i suo~i se sa uljezom. Ali pre no {to je uspeo da prozbori i jednu re~, nepoznati mu se prvi obratio. "Ti si Alvin, ako se ne varam. Kada sam ustanovio da neko dolazi ovamo, odmah sam posumnjao na tebe." Opaska o~igledno nije bila izre~ena sa namerom da zvu~i kao uvreda; predstavljala je samo puko konstatovanje ~injeni~nog stanja i Alvin ju je prihvatio kao takvu. Nije ga iznenadilo {to ga je ~ovek prepoznao; dopadalo mu se to ili ne, bio je poznat svima u gradu po svojoj jedinstvenosti i po jo{ neotkrivenim sposobnostima. "Ja sam Kedron", nastavi stranac, kao da time obja{njava sve. "Zovu me Lakrdija{." Alvin ga je prazno pogledao i Kedron slegnu ramenima sa pritvorenom rezignirano{}u. "[ta }e{, takva je slava! Dodu{e, ti si mlad i za tvoga veka nije bilo nikakvih lakrdija. To te opravdava zbog neznanja." Postojalo je ne{to izazovno neobi~no u vezi sa Kedronom. Alvin je po~eo da prebira po pam}enju, tragaju}i za zna~enjem nepoznate re~i 'Lakrdija{'; ona je budila prisenke dose}anja, ali se nije mogla sasvim razabrati. Postojalo je ~itavo mno{tvo takvih zvanja u sloènoj socijalnoj strukturi grada i bio je potreban ~itav jedan ìvotni vek da bi se ona sva upoznala.
23

"Dolazi{ li ~esto ovamo?" upita Alvin, sa prizvukom ljubomore. Ve} se navikao na pomisao da Loranova Kula predstavlja njegovo privatno vlasni{tvo, tako da ga je pomalo onespokojila ~injenica da i neko drugi zna za ova ~udesa. Za ~as se upitao, da li je i Kedron ikada bacio pogled prema pustinji ili posmatrao zvezde kako poniru ka zapadu? "Ne", re~e Kedron, kao da je odgovarao na njegove neizre~ene misli. "Nikada ranije nisam bio ovde. Ali rado se upoznajem sa svim neobi~nim zbivanjima u gradu, a proteklo je veoma mnogo vremena od kada je neko bio u Loranovoj Kuli." Alvina je u magnovenju za~udilo kako to da Kedron zna za njegove prethodne posete ovom mestu, ali je odmah odagnao sve nedoumice. Diaspar je bio pun o~iju, u{iju i drugih jo{ tananijih organa ~ula, koja su grad obave{tavali o svemu {to se doga|a u njemu. Svako koga bi to u dovoljnoj meri zanimalo, nesumnjivo je mogao da na|e na~ina da se uklju~i u te kanale. "âk i ako je neobi~no da bilo ko navrati ovamo", re~e Alvin, ne odustaju}i od verbalnog okr{aja, "za{to bi to tebe zanimalo?" "Zato {to", uzvrati Kedron, "neobi~no u Diasparu spada u moju nadle`nost. Odavno si mi ti na oku; znao sam da }emo se sresti jednog dana. Prema mojim vlastitim nazorima, i ja sam jedinstven. Ah, svakako ne tako kao ti; ovo nije moj prvi ìvot. Ve} sam najmanje hiljadu puta iza{ao iz Dvorane Stvaranja. Ali negde daleko, na po~etku, bio sam izabran da budem Lakrdija{, a u Diasparu ne moè da bude vi{e od jednog Lakrdija{a odjednom. Mnogi ljudi misle da je i taj jedan suvi{an." Postojala je izvesna ironi~nost u Kedronovim re~ima, {to je Alvina jo{ vi{e dovodilo u pometnju. Nije bilo ba{ najprili~nije postavljati otvorena li~na pitanja, ali Kedron je prvi na~eo taj predmet. "@ao mi je {to nisam upu}en", re~e Alvin, "Ali {ta je to Lakrdija{ i {ta on radi?" "Ti si pitao '{ta', uzvrati Kedron, "ali ja }u ti radije odgovoriti 'za{to'. U pitanju je duga pri~a, ali uveren sam da }e te zanimati." "Mene sve zanima", re~e Alvin, prili~no uverljivo. "Vrlo dobro. Ljudi (ako su to uop{te bili ljudi, u {ta ja ponekad sumnjam) koji su projektovali Diaspar morali su da re{e jedan neverovatno sloèn problem. Diaspar nije puka ma{ina, zna{, ve} ìvi organizam, i to besmrtan. Mi smo se u toj meri navikli na na{ oblik dru{tva da nam je sada nepojamno koliko je ono moralo da izgleda neobi~no na{im prvim precima. Ovde imamo si}u{an, zatvoreni svet koji se uop{te ne menja, izuzev u sitnim pojedinostima, i koji je savr{eno postojan u vremenskom toku. On verovatno ve} traje duè i od ~itave ostale istorije ljudskog roda, pa ipak smatra se da je u toj istoriji bilo na hiljade zasebnih kultura i civilizacija koje su kratko postojale, a zatim se brzo gasile. Kako je Diaspar postigao ovu izuzetnu postojanost?" Alvina je za~udilo da neko uop{te moè postaviti tako jednostavno pitanje, i njegove nade da }e ste}i neka nova znanja po~ele su polako da kopne. "Pomo}u Banaka Se}anja, naravno", uzvrati on. "U Diasparu se uvek nalaze isti ljudi, premda se njihovo periodi~no grupisanje menja na taj na~in {to im se tela stvaraju ili unu{tavaju."
24

Kedron odmahnu glavom. "To je tek mali deo odgovora. Sa potpuno istim ljudima mogu se na~initi sasvim druga~iji sklopovi dru{tva. Ja to nisam u stanju da dokaèm, niti imam neko pouzdano jemstvo, ali uveren sam da je ta~no. Tvorci grada nisu naprosto fiksirali njegove ìtelje; oni su utvrdili zakone koji upravljaju njihovim pona{anjem. Mi smo gotovo nesvesni postojanja ovih zakona, ali im se ipak pokoravamo. Diaspar predstavlja zamrznutu kulturu koja se ne moè menjati izvan uskih granica. U Bankama Se}anja nalaze se uskladi{tene i mnoge druge stvari, osim na{ih tela i li~nosti. Tu je zaptivena i slika samog grada, u kojoj se svaki atom protivi promenama koje vreme moè da donese. Baci pogled na ovaj pod: postavljen je tu pre mnogo miliona godina i nebrojeno mno{tvo stopala pre{lo je preko njega. Moè{ li da primeti{ i najmanji znak tro{nosti? Neza{ti}ena materija, ma kako ~vrsta, odavno bi se pretvorila u prah. Ali dokle god postoji energija neophodna za rad Banaka Se}anja i dok matrice koje one sadrè budu upravljale sklopom grada, fizi~ka strukura Diaspara nikada se ne}e promeniti." "Ali nekih promena je ipak bilo", usprotivi se Alvin. "Mnogo zgrada je poru{eno od kada je grad sazdan, a nove su podignute." "Razume se, ali samo kori{}enjem informacija uskladi{tenih u Bankama Se}anja, koje su iskombinovane u novi poredak. U svakom slu~aju, nisam to imao na umu kada sam govorio o na~inu na koji se grad moè fizi~ki o~uvati. Su{tina stvari je u tome da u Diasparu postoje i takve ma{ine koje ~uvaju na{u socijalnu strukturu. One vode ra~una o svakoj promeni, ispravljaju}i je pre no {to postane odve} velika. Kako ma{ine to ~ine? Ne znam: mo`da odabiraju}i one koji }e iza}i iz Dvorane Stvaranja; mo`da manipuli{u}i sklopovima na{ih li~nosti. Mi moèmo misliti da raspolaèmo slobodnom voljom, ali ko bi bio potpuno siguran u to? No, bez obzira na sve, problem je bio re{en. Diaspar je opstao i bezbedno plovi niz vekove, poput nekog velikog broda koji kao tovar ima sve ono {to je preostalo od ljudske rase. Posredi je zadivljuju}e dostigu}e socijalnog inènjeringa, premda je sasvim drugo pitanje da li je ono vredno truda. Postojanost, me|utim, nije dovoljna. Ona lako vodi u stagnaciju, pa, dakle, i u dekadenciju. Projektanti grada preduzeli su obimne mere da se to izbegne, mada ove napu{tene zgrade nagove{tavaju da im to nije sasvim po{lo za rukom. Ja, Kedron Lakrdija{, predstavljam tako|e deo plana. Sasvim mali deo, mo`da. Voleo bih da su okolnosti druga~ije, ali {ta se moè." "Koliki je, u stvari, taj deo?" upita Alvin, i dalje pipaju}i u mraku i ve} pomalo razdraèn. "Recimo da ja unosim prora~unatu koli~inu nereda u grad. Ako bi se sasvim razjasnio moj delokrug, obezvredila bi se njegova efikasnost. Prosu|uj o meni prema mojim delima, kojih je malo, a ne prema mojim re~ima, kojih ima ~itavo obilje." Alvin nikada ranije nije sreo nekoga poput Kedrona. Lakrdija{ je predstavljao pravu li~nost - karakter koji je za glavu iznad op{teg nivoa jednoobraznosti tipi~nog za Diaspar. Bilo je, dodu{e, malo nade da se otkrije {ta su ta~no njegove du`nosti i kako ih on sprovodi, ali preko toga se jo{ moglo pre}i. Alvin je ose}ao da je najzna~ajnije to {to
25

najzad postoji neko sa kim moè da razgovara - kada bi se pojavio izvestan predah u monologu - i ko je u stanju da mu pruì odgovore na mnoge probleme koji ga odavno zaokupljuju. Vratili su se zajedno hodnicima Loranove Kule i izi{li pored praznog pokretnog puta. Tek kada su se ponovo obreli na ulicama, Alvinu je palo na pamet da ga Kedron uop{te nije zapitao {ta je radio tamo, na rubu nepoznatog. Podozrevao je da Kedron zna razlog, da ga to zanima, ali da nije iznena|en. Ne{to mu je govorilo da bi bilo veoma te{ko iznenaditi Kedrona. Razmenili su brojeve indeksa, tako da su mogli stupiti u vezu kad god bi to na{li za shodno. Alvin je poèleo da ~e{}e vi|a Lakrdija{a, premda se pribojavao da bi se duè ostajanje u njegovom dru{tvu moglo pokazati iscrpljuju}im. Pre no {to se ponovo budu sreli, me|utim, on je odlu~io da ispita {ta mu prijatelji, a osobito Jeserak, mogu re}i o Kedronu. "Do na{eg slede}eg susreta", re~e Kedron i brzo i{~eznu. Alvina je to malo naljutilo. Ako nai|ete na nekoga kada se projektujete i niste telesno prisutni, predstavljalo je stvar dobrog vladanja staviti to do znanja odmah od po~etka. U suprotnom, sagovrnik bi ponekad dolazio u nimalo prijatne situacije. Mo`da je Kedron sve ovo vreme sasvim spokojno proveo kod ku}e - ma gde da mu se nalazio dom. Broj koji je dao Alvinu jem~io je da }e svaka poruka sti}i do njega, ali nije otkrivao gde stanuje. To je, dodu{e, bilo u saglasnosti sa op{tim obi~ajem. Sa brojem indeksa mogli ste postupati prili~no {irokogrudo, dok je adresa predstavljala ne{to {to se poverava samo prisnim prijateljima. Dok se vra}ao natrag u grad, Alvin je razmi{ljao o svemu onome {to mu je Kedron ispri~ao o Diasparu i njegovom dru{tvenom ustrojstvu. Izgledalo je ~udno {to nikada nije sreo jo{ nekog ko bi bio nezadovoljan svojim na~inom ìvota. Diaspar i njegovi ìtelji bili su sazdani kao deo jednog glavnog plana; oni su obrazovali savr{enu simbiozu. Tokom svojih dugih ìvota, ljudi u gradu se nikada nisu dosa|ivali. Premda je njihov svet bio sasvim si}u{an prema merilima ranijih razdoblja, njegova sloènost bila je zapanjuju}a, a obilje ~uda i riznice neprocenjivi. ôvek je ovde sabrao sve plodove svog genija, sve {to je bilo sa~uvano iz ru{evina pro{losti. Svi gradovi koji su ikada postojali, govorilo se, dali su pone{to Diasparu; pre dolaska Osvaja~a, njegovo ime bilo je poznato na svim svetovima koje je ôvek izgubio. U zdanju Diaspara stekla su se sva ume}a, sve ve{tine Carstva. Kako su se dani slave polako pribliàvali kraju, genij ljudi sazidao je grad i opremio ga ma{inama koje su ga u~inile besmrtnim. Ma {ta se zaboravilo, Diaspar }e ìveti i bezbedno nositi potomke ôveka niz reku vremena. Oni su ostvarili samo puki opstanak, ali bili su zadovoljni njime. Postojalo je na milione stvari kojima su mogli osmisliti svoje ìvote od onog ~asa kada bi izi{li, gotovo potpuno odrasli, iz Dvorane Stvaranja, do trenutka kada bi se, tek neznatno ostarelih tela, vra}ali u Banke Se}anja grada. U svetu gde su svi mu{karci i ène raspolagali inteligencijom koja bi se nekada smatrala odli~jem genijalnosti, nije moglo biti opasnosti od dosade. Uìvanje u razgovorima i raspravama, sloène formalnosti dru{tvenog opho|enja - ve} je i to bilo dovoljno da zaokupi preteàn deo jednog ljudskog veka.
26

Osim toga, postojala su i velika formalna pretresanja, kada bi ~itav grad kao op~injen slu{ao dok bi se najizvrsniji umovi ogledali i borili da dosegnu one planinske vrhove filosofije, koji su bili neosvojivi, ali i ~iji izazov nikada nije jenjavao. Nijedan mu{karac ili èna nisu bili bez nekog intelektualnog interesovanja kome bi se predavali. Eriston je, na primer, provodio najve}i deo vremena u raspredanjima sa Centralnim Kompjuterom, koji je doslovce bdio nad celim gradom, ali je ipak imao vremena da vodi mno{tvo istovremenih rasprava sa svakim ko bi poèleo da oproba svoju domi{ljatost spram njegove. Ve} tri stotine godina, Eriston se upirao da stvori logi~ke paradokse koje ma{ina ne bi bila u stanju da razre{i. Nije o~ekivao da }e posti}i neki ve}i uspeh bar u jo{ nekoliko ìvota. Etanijina zanimanja bila su vi{e estetke prirode. Ona je zami{ljala i pravila, uz pomo} organizera materije, trodimenzionalne pletenaste tvorevine tako zadivljuju}e sloènosti da su odista predstavljale krajnje zamr{ene topolo{ke probleme. Njena dela mogla su se videti svuda po Diasparu, a bilo je i takvih koja su stajala utelovljena u podovima velikih koreografskih dvorana, gde su se koristila kao potke za postavke nove baletske umetnosti ili kao igra~ki motivi. Ovakva bavljenja mogla su izgledati jalova onima koji nisu raspolagali sa dovoljno produhovljenosti kojom bi prosudili njihove tananosti. Ali u Diasparu nije bilo nikoga ko nije razumeo pone{to od onoga {to su Eriston i Etanija poku{avali da ostvare, i ko i sam nije imao neko sli~no interesovanje. Atletika i razni sportovi, uklju~uju}i tu i mnoge koji su se mogli upra`njavati samo kontrolom sile teè, ~inili su prijatnim prvih nekoliko vekova mladosti. [to se pustolovina i ve`banja ma{te ti~e, sage su nudile sve {to se moglo poèleti. One su predstavljale neizbeàn zavr{ni proizvod nastojanja da se stvori savr{ena opsena stvarnosti - nastojanja koje je po~elo kada su ljudi po prvi put reprodukovali pokretne slike i snimili zvuk, a zatim upotrebili ove tehnike da bi opatvorili prizore iz stvarnog ili zami{ljenog ìvota. U sagama, sve opsene bile su besprekorne, po{to su svi utisci ~ula poticali neposredno iz mozga, dok su ometaju}i podraàji bivali odstranjivani. U~esnik posmatra~ ostajao je potpuno odse~en od stvarnosti dokle god je pustolovima trajala, bilo je to kao da je ìveo u snu, a ipak verovao da je budan. U svetu poretka i postojanosti, koji se u svojim glavnim odlikama nije menjao milijardu godina, mo`da nije bilo iznena|uju}e ustanoviti zama{no interesovanje za igre na sre}u. Ljudski rod je oduvek bio op~injen tajnama okretanja kockica, rasporeda karata u {pilu, kruènja kuglice na ruletu. Na svojim najniìm nivoima, ovo interesovanje imalo je u zale|u puku pohlepu; takvom jednom ose}anju nije, me|utim, bilo mesta u svetu gde je svako mogao da poseduje ono {to mu je s razlogom bilo potrebno. Kada je ova pobuda otpala, ostala je samo ~istointelektualna op~injenost slu~ajem, koja je zavodljivo mamila i najumnije duhove. Ma{ine koje su se pona{ale potpuno nasumi~no i zbivanja ~iji se ishod nikako nije mogao predvideti, ma sa koliko se informacija raspolagalo, pruàli su podjednaka i izvanredna uìvanja kako filosofima, tako i kockarima.
27

Kona~no, svim ljudima su stajali na raspolaganju jo{ i spojeni svetovi ljubavi i umetnosti. Spojeni, zato {to ljubav bez umetnosti predstavlja samo puko utaìvanje èlje, a u umetnosti se ne moè uìvati ukoliko joj se ne pri|e s ljubavlju. ôvek je posegao za lepotom u mnogim oblicima - u nizovima zvuka, u crtama na hartiji, u povr{ini kamena, u kretnjama ljudskog tela, u bojama raspr{enim kroz prostor. Svi ovi mediji i dalje su postojali u Diasparu, a tokom vekova pridodavani su im i novi. Niko, me|utim, nije znao da li su ve} otkrivene sve mogu}nosti umetnosti; isto je tako bilo neizvesno ima li ona kakvog smisla izvan ~ovekovog uma. A sve je to vaìlo i za ljubav. 6. Jeserak je nepomi~no sedeo u vrtlogu cifara. Prvih hiljadu prostih brojeva, izraènih u binarnom sistemu koji se koristio za sve aritmeti~ke operacije od otkri}a elektronskih ra~unara, nizali su se u poretku pred njim. Beskrajne serije sastavljene od samo dva simbola, '1' i '0', neumorno su promicale pred Jeserakovim o~ima, upotpunjavaju}i sled onih brojeva ~ije je glavno svojstvo da se mogu deliti samo samim sobom i jedinicom. Postojala je izvesna tajanstvenost u vezi sa prostim brojevima koja je oduvek op~injavala ~oveka, i oni su jo{ zaokupljali njegovu ma{tu. Jeserak nije bio matemati~ar, premda mu se ponekad dopadalo da veruje kako jeste. Sve {to je mogao uraditi bilo je da traga po beskrajnom redu prostih brojeva za posebnim odnosima i pravilima koje bi nadareniji ljudi objedinili u op{te zakone. On je bio u stanju da prona|e kako se brojevi pona{aju, ali nije umeo da objasni za{to. Uìvao je u tome da kr~i za sebe put kroz aritmeti~ku dùnglu, a s vremena na vreme uo~avao bi neobi~nosti koje su promakle znatno ume{nijim istraìva~ima. Postavio je matricu svih mogu}ih prirodnih brojeva i podesio kompjuter da niè proste brojeve preko njene povr{ine, {to je li~ilo na perle raspore|ene po seci{tima neke mreè. Jeserak je to u~inio ve} stotinu puta, ali nikada ni{ta nije otkrio. Me|utim, op~injavao ga je na~in na koji su cifre {to ih je izu~avao bile razme{tene, na prvi pogled bez ikakve pravilnosti, po nizu prirodnih brojeva. Znao je za zakone distribucije koji su ve} bili utvr|eni, ali nije gubio nadu da }e ustanoviti ne{to novo. Te{ko da se mogao poàliti {to je bio prekinut. Ako je èleo da ga ne ometaju, trebalo je samo da podesi svoj najavljiva~. Kada mu se blaga zvonjava oglasila u u{ima, zid cifara se zatresao, brojke su se me|usobno pretopile i Jeserak se vratio u svet obi~ne stvarnosti. Odmah je prepoznao Kedrona, {to mu nije bilo odve} milo. Jeserak nije mario ako bi mu omeli ustaljen na~in ìvota, ali Kedron je predstavljao nepredvidljivo. Pa ipak, pozdravio je svog posetioca prili~no ljubazno, prikriv{i sve tragove izvesne zabrinutosti. Kada bi se dva ~oveka srela u Diasparu po prvi put - ili po stoti, svejedno vladao je obi~aj da provedu oko jedan ~as izmenjuju}i u~tivosti pre no {to bi pre{li na posao, ako ga je uop{te bilo. Kedron je pomalo uvredio Jeseraka okon~av{i ove formalnosti za ciglih petnaest minuta. "Voleo bih da razgovaramo o Alvinu", re~e mu iznenada. "Ti si njegov staratelj, zar ne?"
28

"Tako je", uzvrati Jeserak. "Jo{ ga vi|am nekoliko puta nedeljno... u stvari, kako on to odlu~i." "Da li ti se ~ini da je valjan u~enik?" Jeserak se na ~as zamislio; te{ko je bilo odgovoriti na ovo pitanje. Odnos izme|u staratelja i u~enika bio je izuzetno vaàn i predstavljao je, zapravo, jedan od temelja ìvota u Diasparu. U proseku je deset hiljada novih umova dolazilo u grad svake godine. Njihova prethodna se}anja jo{ su bila pritajena, tako da im je u prvih dvadeset godina ìvota sve unaokolo izgledalo sveè i neobi~no. Morali su da nau~e da se sluè ~itavim mno{tvom ma{ina i ure|aja koji su sa~injavali osnovu svakodnevnog ìvota i da se priviknu na najsloènije dru{tvo koje je ôvek ikada sazdao. Prva uputstva primali su od parova koji su bili izabrani da budu roditelji novim gra|anima. Selekcija se vr{ila `rebom, a du`nosti nisu bile odve} te{ke. Eriston i Etanija jedva da su posvetili tre}inu svog vremena Alvinovom podizanju, i preduzeli su sve ono {to se o~ekivalo od njih. Jaserakove du`nosti bile su usredsre|ene na formalnije vidove Alvinovog obrazovanja; smatralo se da bi roditelji trebalo da ga nau~e kako da se ophodi u dru{tvu i da ga upoznaju sa sve {irim krugom prijatelja. Oni su bili odgovorni za njegov karakter, a Jeserak za um. "Te{ko mi je da odgovorim na tvoje pitanje", uzvrati Jeserak. "Svakako, sve je u najboljem redu sa Alvinovom inteligencijom, ali mnoge stvari koje bi trebalo da ga zanimaju kao da ga ostavljaju potpuno ravnodu{nim. S druge strane, on ispoljava nastranu radoznalost za stvari o kojima mi uglavnom izbegavamo da raspravljamo." "Kao {to je svet izvan Diaspara, na primer?" "Da... ali, kako zna{?" Kedron je oklevao za trenutak, pitaju}i se koliko bi poverenje mogao da ima u Jeseraka. Znao je da je Jeserak blag i dobronameran, ali mu je isto tako bilo jasno da ga sputavaju isti tabui koji su upravljali svima u Diasparu - svima, izuzev Alvinom. "Podozrevao sam", re~e najzad. Jeserak se udobnije zavali u stolicu koju je upravo materijalizovao. Okolnosti su bile zanimljive i on je èleo da ih {to podrobnije razmotri. Malo je, me|utim, bilo nade da }e ne{to saznati, ukoliko Kedron ne bude voljan za saradnju. Trebalo je da nasluti da }e se Alvin jednoga dana sresti sa Lakrdija{em, kao i da }e taj susret imati nepredvidive posledice. Kedron je predstavljao drugu osobu u gradu za koju se moglo re}i da je nastrana ali njegovu nastranost su iplanirali tvorci Diaspara. Odavno je bilo otkriveno da bez izvesnog zlodela i nereda Utopija ubrzo postaje nepodno{ljivo dosadna. Po prirodi stvari, me|utim, nije se moglo jem~iti da }e zlo~in postojati na optimalnom nivou koji je zahtevala socijalna jedna~ina. Ukoliko je, naime, opunomo}en i regulisan, on prestaje da bude zlo~in. Poziv Lakrdija{a predstavljao je re{enje - na prvi pogled naivno, pa ipak veoma tanano - koje su usavr{ili projektanti grada. U ~itavoj istoriji Diaspara nije bilo ni dve stotine osoba ~ija su mentalna svojstva odgovarala ovoj naro~itoj ulozi. Ovi ljudi uìvali su izvesne pogodnosti koje su ih {titile od posledica njihovog delanja, premda je bilo i
29

takvih Lakrdija{a koji su pre{li dopu{tene granice i bili ka`njeni jedinom kaznom koja se mogla izvr{iti u Diasparu - prognani su u budu}nost pre no {to se njihovo teku}e bivstvovanje okon~alo. U retkim i nepredvidljivim prilikama Lakrdija{ bi nekom smicalicom naglavce okrenuo ceo grad, ali se uglavnom ispostavljalo da je posredi neka dobro smi{ljena prakti~na {ala ili sra~unat napad na neko trenutno omiljeno verovanje, odnosno na~in ìvota. Ako se sve to ima na umu naziv 'Lakrdija{' bio je vi{e nego prikladan. Nekada su postojali ljudi koji su imali veoma sli~na zaduènja i ovla{}enja, u davnim vremenima kada je jo{ bilo dvorova i kraljeva. "Olak{a}emo stvari", re~e Jeserak, "ako budemo iskreni jedan prema drugome. Obojica znamo da je Alvin jedinstven, da nikada ranije nije ìveo u Diasparu. Mo`da ti moè{ bolje od mene da razabere{ {ta to zna~i. Sumnjam da se u gradu moè dogoditi bilo {ta {to ne bi bilo isplanirano, tako da verovatno postoji odre|ena svrha zbog koje je on stvoren. Da li }e on ostvariti tu svrhu, ma {ta ona bila, ja ne znam. Isto tako nemam pojma da li je ona dobra ili r|ava. Ona mi je, naprosto, nedoku~iva." "Da se ona mo`da ne odnosi na ne{to {to je izvan grada," Jeserak se strpljivo osmehnuo; kao {to se i moglo o~ekivati, Lakrdija{ je sprovodio u delo svoju malu {alu. "Objasnio sam mu {ta se nalazi napolju; on zna da sa druge strane zidova Diaspara postoji samo pustinja. Odvedi ga tamo, ako moè{; mo`da ti zna{ put. Kada se jednom suo~i sa stvarno}u, to }e mo`da odagnati neobi~nost iz njegovog uma." "Mislim da je on ve} video spoljni svet", re~e Kedron tiho. Kazao je to vi{e samome sebi nego Jeseraku. "Ne verujem da je Alvin sre}an", nastavi Jeserak. "Jo{ nije stupio ni u kakvu ozbiljnu vezu, a i ne vidim kako bi, kada ga jo{ proganja ta fiks-ideja. Pa ipak, on je veoma mlad. Nije isklju~eno da }e prerasti ovu fazu i uklopiti se u op{tu shemu grada." Izgledalo je kao da Jeserak poku{ava sam sebe da uveri u to {to govori, tako da se Kedron zapita koliko je on stvarno ube|en u to. "Reci mi, Jesera~e", upita ga Kedron iznenada, "zna li Alvin da on nije prvi koji je bio Jedinstven?" Jeserak ga pogleda upla{eno, a zatim pomalo izaziva~ki. "Mogao sam pretpostaviti", re~e on poti{teno, "da }e{ ti to znati. Koliko je Jedinstvenih bilo u ~itavoj istoriji Diaspara? Ne vi{e od deset?" "êtrnaest", odgovori Kedron bez oklevanja. "Ne ra~unaju}i Alvina." "Bolje si obave{ten od mene", re~e Jeserak oporo. "Mo`da mi moè{ kazati {ta se dogodilo sa tim Jedinstvenima?" "Nestali su." "Hvala: to sam ve} i sam znao. Zbog toga sam i rekao Alvinu {to sam mogao manje o njegovim prethodnicima; te{ko da bi mu to pobolj{alo sada{nje raspoloènje. Smem li da ra~unam na tvoju saradnju?" "Za sada, da. I ja èlim da ga prou~im; tajanstvenosti su me oduvek privla~ile, a u Diasparu ih ima tako malo. Osim toga, imam ose}aj da Usud priprema jednu lakrdiju
30

spram koje }e svi moji poduhvati izgledati vi{e nego skromni. Ako je to ta~no, onda }u preduzeti sve da ne propustim finale." "Ti kao da uìva{ da govori{ u zagonetkama", poàli se Jeserak. "Na {ta, u stvari, cilja{?" "Sumnjam da su moja naga|anja iole bolja od tvojih. Pa ipak, uveren sam da ni ti, ni ja, niti bilo ko u Diasparu ne}e biti u stanju da spre~i Alvina da ostvari ono {to je naumio. Mislim da nas u budu}nosti ~eka nekoliko veoma zanimljivih stole}a." Jeserak je ostao dugo nepomi~no da sedi, sasvim zaboraviv{i na matematiku, po{to je Kedronova prilika i{~ezla sa vidika. Izvesna zla slutnja, koju on nikada ranije nije iskusio, po~ela je da ga ti{ti svom svojom teìnom. U magnovenju se zapitao da li da zatraì prijem u Ve}u, ali onda se pobojao da bi to moglo biti samo dizanje sme{ne graje ni oko ~ega. Mo`da je cela stvar predstavljala neku zapetljanu i mra~nu Kedronovu lakrdiju, premda mu nije bilo jasno za{to je ba{ on morao biti izabran kao njena meta. Pa`ljivo je razmotrio ceo problem, ispituju}i ga iz svih uglova. Posle ne{to vi{e od jednog ~asa, doneo je odluku koja je bila tipi~na za njega. Sa~eka}e i vide}e razvoj doga|aja. Alvin nije gubio vreme, ve} se dao u sakupljanje svega onoga {to se znalo o Kedronu. Kao i uvek, Jeserak mu je bio glavni izvor obave{tenja. Stari u~itelj pruìo mu je podroban ~injeni~ki izve{taj o svom susretu sa Larkdija{em, dodav{i tome ono malo {to je znao o njegovom na~inu ìvota. U meri u kojoj je to bilo mogu}e u Diasparu, Kedron je bio samotnjak: niko nije znao gde stanuje niti kakav ìvot provodi. Poslednja lakrdija koju je priredio bila je pomalo detinjasta smicalica: pre pedeset godina izazvao je op{te blokiranje pokretnih puteva. Stole}e pre toga, pustio je veoma razlju}enog zmaja koji je lutao gradom, pro`diru}i sva postoje}a ostvarenja jednog tada naro~ito popularnog skulptora. Siromah umetnik, koji se s razlogom uspani~io kada su otpale sve sumnje u pogledu alinog jednoli~nog jelovnika, utekao je u neko skrovi{te i nije izi{ao iz njega sve dok ~udovi{te nije nestalo na isto tako vol{eban na~in na koji se i pojavilo. Ovi izve{taji su bespogovorno ukazivali na jednu stvar. Kedron se veoma dobro razumeo u ma{ine i energiju koje upravljaju gradom i mogao ih je pot~initi svojoj volji ve{tije nego {to bi to ikom drugom uspelo. Sva je prilika, me|utim, da postoji odre|ena superkontrola koja sputava odve} ambiciozne Lakrdija{e da prouzrokuju trajnu i nepopravljivu {tetu u sloènoj strukturi Diaspara. Alvin je dobro upamtio sve ove podatke, ali ni{ta nije preduzeo da stupi u kontakt sa Kedronom. Iako je imao mnogo pitanja da postavi Lakrdija{u, njegova neumoljiva te`nja ka nezavisnosti - mo`da najjedinstvenije odli~je koje je posedovao u~inila ga je odlu~nim da otkrije {to vi{e moè svojim vlastitim snagama. Zapo~eo je jedan posao koji }e mu mo`da uzeti vi{e godina, ali sve dok bude ose}ao da se pribliàva svom cilju, bi}e sre}an. Poput nekog drevnog moreplovca, koji unosi u kartu nepoznatu zemlju, Alvin je otpo~eo sistematski da istraùje Diaspar. Provodio je nedelje i dane tumaraju}i po usamljenim kulama na rubovima grada, u nadi da }e negde otkriti put u spoljni svet. U toku ovog traganja, prona{ao je desetak velikih ventilacionih otvora visoko iznad
31

pustinje, ali svi su bili zaptiveni re{etkama; ~ak i da ovih nije bilo, ponor pod njima koji je gotovo dostizao jednu milju, predstavljao je sasvim dovoljnu prepreku. Nije otkrio nikakav drugi izlaz, iako je ispitao hiljadu hodnika i deset hiljada praznih prostorija. Sva zdanja nalazila su se u savr{enom i besprekornom stanju, {to su ìtelji Diaspara prihvatali kao izraz normalnog poretka stvari, Alvin je ponekad sretao robote, koji su o~igledno vr{ili nadzorni obilazak, i uvek je iskori{}avao priliku da ne{to zapita ma{ine. To, me|utim, nije ura|alo plodom, po{to roboti sa kojima se susretao nisu bili programirani da odgovaraju na ljudski govor ili misli. Iako su bili svesni njegovog prisustva, po{to su se ljubazno sklanjali u stranu da bi ga propustili da pro|e, odbijali su da zapodenu razgovor. Doga|alo se da Alvin po ~itavih nekoliko dana ne nai|e ni na jednog ~oveka. Kada bi ogladneo, on je odlazio u neki od apartmana predvi|enih za boravak i naru~ivao obroke. ûdesne ma{ine, na ~ije je postojanje uop{te on veoma retko pomi{ljao, povratile bi se u ìvot posle sna dugog eonima. Sheme koje su bile uskladi{tene u njihovim pam}enjima zatitrale bi na rubu stvarnosti, ustrojavaju}i i upravljaju}i materiju koja im je stajala pod kontrolom. I tako, obrok koga je neki vrhunski kulinar zgotovio pre sto miliona godina ponovo bi bio prizvan u postojanje da bi pruìo slast ~ulu ukusa ili samo da bi utaìo glad novog sladokusca. Samotnost ovog pustog sveta - prazne opne koja obavija ìvo srce grada - nije Alvina ispunjavala malodu{no{}u. On je bio navikao na usamljenost ~ak i kada se nalazio me|u onima koje je nazivao prijateljima. Strasna predanost istraìvanju, na koje je tro{io svu snagu i usredsre|ivao svako zanimanje, u~inila je da na trenutak smetne s uma tajnu svog porekla i osobenost koja ga je razdvajala od ostalih ìtelja. Istraìo je manje od stotog dela ivica grada, kada je shvatio da time samo gubi vreme. Ova odluka nije proistekla iz nestrpljivosti, ve} je do nje do{ao zdravim razumom. Ukoliko se pokaè potrebnim, on je bio spreman da se vrati i da zavr{i zapo~eti posao, ~ak i po cenu da na to utro{i ostatak ìvota. Do sada je, me|utim, dovoljno video, da bi mu bilo jasno kako, ako i postoji izlaz iz Diaspara, njega uop{te ne}e biti tako lako na}i. Mogao je da stra}i stole}a u jalovom traganju, ukoliko se ne obrati za pomo} mudrijim od sebe. Jeserak mu je s izvesnim àljenjem rekao da on ne zna ni za kakav put koji bi vodio iz Diaspara i da sumnja da tako ne{to uop{te postoji. Informacione ma{ine prebirale su, kada im je Alvin postavio isto pitanje, po svom gotovo neizmernom pam}enju, ali uzalud. One su mogle da mu kaù svaku pojedinsot iz istorije grada od trenutka kada su doga|aji po~eli da se beleè - od ~asa kada su se okon~ala zauvek skrivena Rana Vremena. Ali nisu bile u stanju da odgovore na Alvinovo jednostavno pitanje - ili ih je mo`da neka vi{a sila spre~avala u tome. Morao je, dakle, ponovo da se vidi sa Kedronom. 7. "Radio si na svoju ruku", re~e Kedron, "ali znao sam da }e{ me ranije ili kasnije potraìti."
32

Ova samouverenost zabrinula je Alvina; nije mu se dopadala pomisao da se njegovo pona{anje moè tako ta~no predskazati. Zapitao se da li je Lakrdija{ bio o~evidac svih njegovih bezuspe{nih traganja i da li je upoznat sa koracima koje preduzima. "Poku{avam da prona|em izlaz iz grada", re~e otvoreno. "Siguran sam da postoji i mislim da mi ti moè{ pomo}i da ga prona|em." Kedron za trenutak nije ni{ta odgovorio. Ako je èleo, jo{ nije bilo kasno da ne krene putem koji se pruào pred njim, vode}i u budu}nost {to je leàla sasvim izvan doma{aja njegove mo}i predvi|anja. Niko drugi tu ne bi oklevao; nijedan ìtelj grada, ~ak i da je bio u stanju, ne bi se usudio da uznemiri duhove jednog razdoblja koje je po~ivalo ve} milionima stole}a. Mo`da nije postojala opasnost, mo`da ni{ta ne bi ugrozilo ve~nu nepromenljivost Diaspara. Ali ako je bilo i najmanjeg rizika da se na svetu moè zbiti ne{to neobi~no i novo, ovo je predstavljalo poslednju priliku da ga predupredi. Kedron je bio zadovoljan postoje}im poretkom stvari. On je, dodu{e, mogao da naru{i taj poredak s vremena na vreme, ali u sasvim maloj meri. Bio je kriti~ar, a ne revolucionar. Na reci vremena, koja je mirno proticala, on jedva ako je èleo da izazove nekoliko talasi}a: najeìo bi se i od same pomisli o skretanju njenog toka. Potreba za bilo kojom drugom pustolovinom izuzev duhovne bila je odstranjena iz njega isto tako bri`ljivo i potpuno kao i iz svih ostalih gra|ana Diaspara. Pa ipak, on je i dalje posedovao, premda u sasvim prigu{enom vidu, iskru radoznalosti koja je nekada predstavljala najvrednije ôvekovo odli~je. Jo{ je bio pripravan da se suo~i sa rizikom. Pogledao je Alvina i poku{ao da se priseti vlastite mladosti, snova koji su ga zaokupljali pre pola milenijuma. Svaki trenutak pro{losti koji je èleo da sa~uva prikazivao bi mu se jasno i o{tro kada bi upravio se}anje na njega. Poput perli na niski, ovaj ìvot i svi koji su mu prethodili nizali su se kroz vekove; mogao je da se zaustavi na bilo kome od njih i da ga iskusi jo{ jednom. Ve}ina ovih biv{ih Kedrona sada su mu predstavljali samo strance; osnovna shema bila je ista, ali teìna iskustva zauvek ga je razdvajala od njih. Ukoliko je èleo, mogao je da o~isti um od svih svojih ranijih inkarnacija, pre no {to slede}i put zakora~i u Dvoranu Stvaranja da usni do trenutka kada ga grad ponovo bude pozvao. Ali to bi bila neka vrsta smrti, a on jo{ nije bio spreman za nju. I dalje je èleo da prikuplja sve {to bi mu ìvot ponudio, poput nautilusa koji strpljivo dodaje nove }elije svojoj spirali {to se postepeno {iri. U mladosti se nije razlikovao od svojih drugova. Tek kada je odrastao i kada su mu pritajena se}anja na prethodne ìvote preplavila um, po~eo je da igra ulogu koja mu je odavno bila dosu|ena. Ponekad mu se javljao ose}aj da inteligencija, koja je zasnovala Diaspar beskrajnom ume{no{}u, ~ak i sada, posle toliko vremena, postupa sa njime kao sa lutkom koja se nitima pokre}e po pozornici. Mo`da mu se ovde najzad pruà prilika za dugo odlagani revan{. Pojavio se novi glumac koji }e, izgleda, spustiti poslednji put zavesu u komadu sastavljenom iz ve} veoma mnogo ~inova.
33

Naklonost prema nekome ~ija usamljenost mora da je jo{ ve}a od njegove, dosada poja~avana vekovima ponavljanja i bezo~na sklonost ka zabavi - predstavljali su tri razli~ita ~inioca koja su nagnala Kedrona na delanje. "Mo`da mogu da ti pomognem", re~e on Alvinu, "a mo`da ne mogu. Ne èlim da budim nikakve la`ne nade. Hajde da se na|emo kroz pola ~asa na seci{tu Polupre~nika 3 i Prstena 2. Ako sve drugo bude zakazalo, obe}avam ti bar zanimljivo putovanje." Alvin je do{ao na sastanak deset minuta ranije, iako je morao da prevali put do suprotnog kraja grada. Nestrpljivo je ~ekao dok su pokretni putevi ve~no promicali pored njega, nose}i spokojne i zadovoljne ìtelje grada koji su i{li za svojim neva`nim poslovima. Najzad je ugledao kako se visoka prilika Kedrona pojavila u daljini, i trenutak kasnije on se po prvi put na{ao u Lakrdija{evom fizi~kom prisustvu. Ovoga puta nije bila posredi projekciona slika; kada su dodirnuli dlanove prilikom drevnog na~ina pozdravljanja, osetio je da je Kedron stvarno tu. Lakrdija{ je seo na jednu mramornu ogradu od stubova i osmotrio Alvina ljubopitljivim pogledom. "Pitam se", re~e najzad, "da li uop{te zna{ {ta traì{. Tako|e mi nije jasno {ta }e{ u~initi ako ostvari{ to {to si naumio. Da li odista misli{ da }e{ biti u stanju da napusti{ grad, ~ak i ako na|e{ izlaz?" "Uveren sam u to", uzvrati Alvin dovoljno ubedljivo, premda je Kedron ipak osetio prizvuk nesigurnosti u njegovom glasu. "Dozvoli onda da ti kaèm ne{to {to mo`da ne zna{. Vidi{ li one kule tamo?" upita Kedron, pokazav{i na istovetne vrhove Energetske Centrale i Ve}nice, koji su gledali jedan prema drugome preko kanjona dubokog jednu milju. "Zamisli da ja sasvim ~vrsto postavim izme|u dve kule dasku, i to {iroku svega {est in~a. Da li bi mogao da hoda{ njome?" Alvin je oklevao. "Ne znam", odgovori najzad. "Ne bi mi se dopalo da poku{am." "Sasvim sam ube|en da ne bi bio u stanju. Uhvatila bi te vrtoglavica i strmoglavio bi se dole pre no {to bi prevalio desetak koraka. Da se, me|utim, ista daska nalazi sasvim blizu tla, ti bi pro{ao njome bez ikakvih pote{ko}a." "[ta sve to dokazuje?" "Nastojim da izvedem jedan jednostavan zaklju~ak. U oba slu~aja koja sam opisao razmere daske se uop{te ne bi menjale. Jedan od onih robota na to~kovima, sa kojima si se sigurno sretao, podjednako bi lako prevalio rastojanje du` daske bilo da ona premo{}uje ponor {to zjapi izme|u dve kule ili da se nalazi tik uz povr{inu. Mi za to nismo sposobni, zato {to je u nas usa|en strah od visine. On je, verovatno, sasvim nerazuman, ali i odve} snaàn da bismo ga prenebregli. Ro|eni smo sa njim, on je prosto utkan u nas. U istom smislu ose}amo strah od prostora. Pokaì bilo kom ìtelju Diaspara put izvan grada, put koji se ni po ~emu ne bi razlikovao od ovoga pred nama, i on ne}e biti u
34

stanju da daleko stigne njime. Mora}e da se vrati natrag, ba{ kao {to bi se i ti vratio, ukoliko bi zakora~io na dasku postavljenu izme|u dve kule." "Ali za{to?" upita Alvin. "Mora da je postojalo vreme..." "Znam, znam", re~e Kedron. "Ljudi su nekada i{li po celom svetu, pa su ~ak stigli i do zvezda. Ne{to se, me|utim, promenilo, {to im je ulilo ovaj strah sa kojim se sada ra|aju. Jedino ti misli{ da ga ne ose}a{. Dobro, da vidimo. Vodim te u Ve}nicu." Ve}nica je bila jedno od najve}ih zdanja u gradu i gotovo su je celu zaposedale ma{ine koje su predstavljale pravu administraciju Diaspara. Blizu njenog vrha nalazila se prostorija u kojoj se okupljalo Ve}e u onim retkim prilikama kada se neka stvar morala re{iti. Prostrani ulaz ih je progutao i Kedron stupi napred u zlatastu tamu. Alvin nikada ranije nije i{ao u Ve}nicu; tome se nije protivila nikakva odredba - u Diasparu tek ako je bilo nekoliko odredbi koje su ne{to zabranjivale - ali kao i svi ostali, i on je ose}ao izvesno polu-pobo`no strahopo{tovanje pred tim mestom. U svetu koji je bio bez bogova Ve}nica se ponajpre mogla uporediti sa hramom. Kedron uop{te nije zastajao, vode}i Alvina hodnicima i rampama koji su o~igledno bili napravljeni za ma{ine na to~kovima, a ne za promet ljudi. Neke rampe su krivudale nadole pod tako kosim uglom da bi bilo nemogu}e normalno hodati po njima, da sila teè nije bila tako pode{ena da se potire sa nagibom. Kona~no su stigli do jednih zatvorenih vrata, koja su se be{umno otvorila kada su se oni sasvim pribliìli, a zatim im zapre~ila uzmak. Ispred su se nalazila nova vrata, koja se nisu otvorila kada su im se oni primakli. Kedron nije posegao da ih dodirne, ve} je nepomi~no stajao pred njima. Posle nekoliko trenutaka, za~uo se tihi glas: "Molim vas, recite svoja imena." "Ja sam Kedron Lakrdija{. Sa mnom je Alvin." "Zbog ~ega ste ovde?" "Iz puke radoznalosti." Na Alvinovo iznena|enje, vrata su se odmah otvorila. Iz iskustva je znao da ako se ma{ini odgovori nekom dosko~icom, to bi je uvek dovodilo da pometnje, tako da se moralo krenuti ispo~etka. Ma{ina koja je postavljala pitanja Kedronu mora da je bila veoma pametna i da je zauzimala visoko mesto u hijerarhiji Centralnog Kompjutera. Nije vi{e bilo prepreka, ali Alvin je podozrevao da su sigurno pro{li kroz ~itav niz testova kojih on uop{te nije bio svestan. Kratki hodnik iznenada ih je doveo u veliku kru`nu postoriju sa uleglim podom na kome se nalazilo ne{to tako zadivljuju}e, da je Alvin za trenutak gotovo zanemeo od ~uda. Pred o~ima mu se pruào prizor ~itavog grada Diaspara, ~ije najvi{e kule jedva da su mu dosezale do visine ramena. Toliko se zadubio u prepoznavanje poznatih mesta i gledanje iz neo~ekivanih uglova da je pro{lo prili~no vremena pre no {to je obratio pa`nju i na ostale delove prostorije. Zidovi su bili prekriveni mikroskopski podrobnim mozaikom sa~injenim od crnih i belih kvadrata; sam mozaik bio je sasvim nepravilan, tako da kada bi brzo pre{ao pogledom po njemu, stekao bi utisak da on brzo treperi, premda se uop{te nije menjao.
35

Na malim razmacima, unaokolo oko sobe nalazile su se izvesne ma{ine kojima se ru~no upravljalo; uz svaku je bio postavljen video-ekran i stolica za operatora. Kedron je pustio Alvina da razgleda koliko èli. Zatim je pokazao prema smanjenoj maketi grada i rekao: "Zna{ li {ta je ovo?" Alvin je gotovo zaustio. "Model, mislim", ali taj odgovor je izgledao tako o~igledan da je sigurno bio pogre{an. Zato je samo odmahnuo glavom i prepustio Kedronu da sam odgovori na svoje pitanje. "Se}a{ se", re~e Lakrdija{, "da sam ti jednom pri~ao o tome kako se grad odràva, kako Banke Se}anja ~uvaju njegov sklop ve~no zamrznut. Ove Banke nalaze se svuda oko nas, sa neizmernim skladi{tima podataka, koji potpuno odre|uju grad ovakav kakav je danas. Svaki atom u Diasparu povezan je na neki na~in, silama koje smo mi zaboravili, sa matricama ugra|enim u ovim zidovima." Pokazao je rukom ka savr{enom, beskrajno podrobnom simulakrumu Diaspara koji je stajao pod njima. "Ovo nije model; to stvarno ne postoji, ve} predstavlja samo projekcionu sliku sheme koja je zapretena u Bankama Se}anja, {to zna~i da je potpuno istovetno sa samim gradom. Opti~ke ma{ine koje se nalaze unaokolo omogu}avaju da se uveli~a bilo koji izabrani deo do svojih prirodnih razmera, ili u jo{ ve}em obimu. One se koriste kada se pojavi potreba za nekom izmenom u projektu, premda je pro{lo dugo vremena od kada je tako ne{to preduzeto. Ako èli{ da sazna{ ne{to o Diasparu, ovo je najprikladnije mesto za to. Za samo nekoliko dana, u ovoj postoriji moè{ nau~iti vi{e nego u toku ~itavog ìvota provedenog u neposrednom istraìvanju." "Pa to je ~udesno", re~e Alvin. "Koliko je ljudi upoznato sa ovim?" "Oh, prili~no, ali ih retko zanima. Ve}e se okuplja ovde s vremena na vreme; nemogu}e je izvr{iti ikakvu promenu u gradu ukoliko se svi ne na|u ovde. Pa ~ak je i onda potrebno da Centralni Kompjuter odobri predloèni projekat. Sumnjam da ve}nici dolaze u ovu prostoriju vi{e od dva ili tri puta godi{nje." Alvin je poèleo da zna odakle Kedronu svi ti podaci, a onda se setio da je ve}ina njegovih domi{ljatijih lakrdija morala da pretpostavlja upu}enost u unutra{nje mehanizme grada, do ~ega se moglo do}i jedino veoma temeljitim izu~avanjem. Sigurno je jedna od pogodnosti koju je uìvao Lakrdija{ bila ta da ide gde èli i da u~i {ta ho}e; bolji vodi~ koji bi ga uveo u tajne Diaspara od njega se nije mogao zamisliti. "Ono {to traì{ mo`da ne postoji", re~e Kedron, "ali ako ga ipak ima, ovde }e{ ga ponajpre na}i. Hajde da ti pokaèm kako se rukuje monitorima." Slede}i sat Alvin je proveo sede}i pred jednim video-ekranom i u~e}i kako da koristi njegov upravlja~ki sistem. Mogao je po èlji izabrati bilo koju ta~ku u gradu i ispitivati je kroz sve stepene uve}anja. Ekranom su brzo promicale ulice, kule, zidovi i pokretni putevi, kako je on menjao koordinate; izgledalo je kao da je svevide}i, bestelesni duh koji se bez po muke mogao kretati svuda po Diasparu, neometan nikakvim fizi~kim preprekama.
36

Pa ipak, on nije ispitivao pravi Diaspar. Kretao se kroz }elije pam}enja, gledaju}i sliku grada iz sna - sna koji je posedovao mo} da sa~uva stvarni Diaspar neokrnjen u toku razdoblja dugog milijardu godina. Pred o~ima mu je stajao samo onaj deo grada koji je bio stalan; ljudi koji su i{li ulicama nisu sa~injavali deo ove zamrznute slike. To mu i nije bilo potrebno za ono {to je nameravao. Njega su sada isklju~ivo zanimale tvorevine od kamena i metala, ~iji je on bio zarobljenik, a ne oni koji su premda sasvim dobrovoljno - delili njegovo zato~eni{tvo. Po~eo je da pokre}e ru~ice i ubrzo je na{ao Loranovu Kulu; hitro se kretao kroz hodnike i prolaze koje je ve} istraìo u stvarnosti. Dok se prizor kamene re{etke {irio na ekranu, gotovo je osetio prohladan vetar koji je neprekidno strujao kroz nju u toku mo`da polovine ~itave istorije ~ove~anstva i koji duva i sada. Sasvim se primakao re{etki, pogledao napolje - i nije video ni{ta. [ok je za trenutak bio tako snaàn, da je gotovo posumnjao u vlastito pam}enje; da li je posmatranje pustinje bilo tek puko snovi|enje? A onda se setio istine. Pustinja nije predstavljala deo Diaspara, tako da nikakav njen prizor nije mogao postojati u avetinjskom svetu koji je istraìvao. U stvarnosti, sa druge strane re{etki moglo se nalaziti bilo {ta; monitorski ekran to nikada ne bi pokazao. Pa ipak, on mu je mogao u~initi dostupnim ne{to {to nijedan trenutno ìvi ~ovek nikada nije video. Alvin je pomerio osmatra~ku ta~ku kroz re{etke, u ni{tavilo koje se pruàlo izvan grada. Zatim je podesio upravlja~e da promene smer vi|enja, {to mu je omogu}ilo da pogleda unazad na put kojim je do{ao. I tako se pred njima pojavio Diaspar - posmatran spolja. Za kompjutere, vodove pam}enja i sve mnogobrojne mehanizme koji su stvarali prizor {to ga je Alvin gledao, to je predstavljalo samo prost problem perspektive. Oni su 'znali' oblik grada; prema tome, mogli su ga prikazati onakvog kakav izgleda spolja. Dopadao mu se trik kojim je ovo izvedeno, ali su njegove posledice delovale znatno sna`nije na Alvina. Bar duhom, ako ve} ne stvarno, on je pobegao iz grada. Izgledalo je kao da visi u postoru samo nekoliko stopa od strmih zidina Loranove Kule. Za trenutak je netremice gledao u glatku, sivu povr{inu koja mu je pukla pred o~ima; a onda pokrenu upravlja~e i po~e da spu{ta osmatra~ku ta~ku ka tlu. Sada kada se upoznao sa mogu}nostima ovog ~udesnog ure|aja, plan delanja postao mu je sasvim jasan. Nije bilo potrebe stra}iti mesece i godine u istraìvanju Diaspara iznutra, i}i iz prostorije u prostoriju, iz hodnika u hodnik. Sa ove nove osmatra~nice mogao je spolja da razgleda grad i lako da uo~i bilo koji otvor koji bi vodio u pustinju i svet koji se pruào iz njega. Ose}aj pobede, ispunjenja, gotovo mu je izazvao vrtoglavicu i on je poèleo da sa nekim podeli svoju radost. Okrenuo se ka Kedronu, hotev{i da se zahvali Lakrdija{u {to mu je ovo omogu}io. Ali Kedrona je nestalo, a bio mu je potreban samo trenutak razmi{ljanja da shvati uzrok. Alvin je verovatno bio jedini ~ovek u Diasparu koji je bez pote{ko}a mogao da posmatra prizore koji su sada promicali ekranom. Lakrdija{ je bio voljan da mu pomogne u traganju, ali ~ak je i on podlegao neobi~nom uàsu Vaseljene koji je tako
37

dugo prikovao ~ove~anstvo unutar njegovog malog sveta. Pustio je Alvina da sam nastavi svoje istraìvanje. ose}aj usamljenosti, koji je za kratko i{~ileo iz Alvinove du{e, opet je po~eo da ga ti{ti. Ali ovo nije bio ~as za setu ~ekalo ga je mnogo poslova. Ponovo se okrenuo monitorskom ekranu, podesio ure|aj tako da mu prizor gradskih zidina lagano promi~e pred o~ima i dao se u traganje. Alvin se gotovo uop{te nije vi|ao u Diasparu narednih nekoliko nedelja, premda je svega nekoliko ljudi primetilo njegovo odsustvo. Kada je ustanovio da mu biv{i u~enik provodi sve vreme u Ve}nici, umesto da tumara grani~nim podru~jima grada, Jeserak je malo odahnuo, po{to je smatrao da mu se tamo ni{ta r|avo ne moè dogoditi. Eriston i Etanija pozvali su ga u stan jednom ili dva puta, ali po{to ga nisu na{li, odustali su od daljeg traènja. Alistra je, me|utim, bila malo ustrajnija. Za njeno vlastito dobro, bila je {teta {to se zaljubila u Alvina, kada joj je na raspolaganju stajalo ~itavo mno{tvo prikladnijih izbora. Alistra je oduvek bez po muke pronalzila partnere, ali u pore|enju sa Alvinom svi ostali ljudi koje je poznavala predstavljali su bezli~ne tipove, istesane iz iste neoblikovane gromade. Ona ga ne}e izgubiti bez borbe: njegova izdvojenost i ravnodu{nost bili su izazove kome ona nije mogla odoleti. Uostalom, mo`da devojka nije imala isklju~ivo sebi~ne pobude; one su pre bile materinske nego seksualne. Iako je ro|enje odavno zaboravljeno, i dalje se zadrào ènski nagon za za{titom i naklono{}u. Alvin se mogao pokazati tvrdoglavim, samopouzdanim i odlu~nim da ide svojim putem, ali ona je ipak ose}ala njegovu unutra{nju usamljenost. Kada je otkrila da je Alvin nestao, bez oklevanja je upitala Jeseraka {ta mu se dogodilo. Jeserak se samo trenutak dvoumio pre no {to joj je rekao. Ako Alvin nije èleo dru{tvo, za to je mogao sam da se pobrine. Njegov staratelj nije ni odobravao ovu vezu, niti joj se protivio. U stvari, Alistra mu se dopadala i nadao se da }e njen uticaj pomo}i Alvinu da se prilagodi ìvotu u Diasparu. înjenica da je Alvin provodio sve vreme u Ve}nici mogla je zna~iti samo da se zadubio u nekakav istraìva~ki projekat; a ovo saznanje pomoglo je Alistri da odagna sve sumnje koje je eventualno imala u pogledu neke mogu}e suparnice. Ali ako ve} ljubomora nije po~ela da je kopka, znatièlja jeste. Ponekad je prebacivala sebi {to je napustila Alvina u Loranovoj Kuli, premda je bila svesna da bi u ponovljenim okolnostima postupila isto tako. Nije bilo na~ina da doku~i Alvinov um, kazala je samoj sebi, ukoliko ne ustanovi {ta je on to namera~io. Odlu~no je zakora~ila u glavnu dvoranu, op~injena ali ne i zapla{ena ti{inom koje je postala svesna ~im je pro{la kroz ulaz. Informacione ma{ine bo~no su se nizale du` naspramnog zida i ona nasumice izabra jednu. îm je zasvetleo signal za prepoznavanje, Alistra re~e: "Traìm Alvina, on je negde u zgradi. Gde ga mogu na}i?" Ni posle ~itavog ìvotnog veka nije se moglo sasvim navi}i na potpuno odsustvo pauze kada bi informaciona ma{ina odgovarala na neko obi~no pitanje. Bilo je
38

ljudi koji su znali - ili su tvrdili da znaju - kako se to izvodi; oni su govorili o 'dodatnom vremenu' i o 'skladi{nom prostoru', ali krajnji ishod zbog toga nije izgledao ni{ta manje ~udesan. Na svako pitanje ~isto ~injeni~ke prirode, u okviru odista ogromnog raspona informacija kojima je raspolagao grad, moglo se odgovoriti istog trena. Samo u slu~aju kada je trebalo obaviti sloèna prora~unavanja pre no {to bi se dao odgovor, postojao je primetan razmak. "On je kod monitora, uzvratila je ma{ina." To joj nije mnogo pomoglo, po{to joj naziv ure|aja ni{ta nije govorio. Nijedna ma{ina nije dobrodovljno davala dodatna obave{tenja, pored onih koja su joj zatraèna; ume{nost postavljanja pitanja na najprikladniji na~in sticala se tek dugim ve`banjem. "Kako da stignem do njega?" upita Alistra. Otkri}e {ta su monitori kada bude do{la do njih. "Ne mogu ti re}i ukoliko nema{ dozvolu Ve}a." Bio je ovo najneo~ekivaniji, pa ~ak i veoma zbunjuju}i razvoj doga|aja. Postojalo je tek nekoliko mesta u Diasparu koja nije mogao da obi|e svako ko bi to poèleo. Alistra je bila sasvim sigurna da Alvin nije dobio dozvolu Ve}a, {to je moglo samo zna~iti da mu pomaè neko sa velikim ovla{}enjima. Ve}e je vladalo Diasparom, ali i ono je bilo podre|eno jednoj vi{oj sili beskrajnom intelektu Centralnog Kompjutera. Bilo je te{ko ne misliti o Centralnom Kompjuteru kao o ìvom bi}u, sme{tenom u samo jednoj ta~ki, premda je predstavljao ukupan zbir svih ure|aja u Diasparu. âk i ako se nije moglo re}i da je ìv u biolo{kom smislu, on je jama~no raspolagao sa u najmanju ruku isto toliko svesti i samosvesti kao i ljudska stvorenja. Centralni Kompjuter je morao znati {ta Alvin radi, odnosno morao se s tim slagati, ina~e bi ga spre~io da u|e ili bi ga uputio na Ve}e, kao {to je to u~inila informaciona ma{ina sa Alistrom. Nije vi{e bilo razloga da se ostaje ovde: Alistra je znala da bi svaki poku{aj da na|e Alvina - ~ak i kada bi ta~no znala gde se nalazi u ovoj ogromnoj zgradi - bio osu|en na neuspeh. Vrata se ne bi otvarala; pokretni putevi po~eli bi da idu u suprotnom smeru kada bi ona zakora~ila na njih, nose}i je nazad, a ne napred; elevaciona polja bi se tajanstveno uko~ila, odbijaju}i da je podignu sa jednog sprata na drugi. Ukoliko ona ne bi popu{tala, jedan ljubazan ali neumoljiv robot blago bi je izgurao na ulicu ili bi je vodao unaokolo po Ve}nici sve dok njoj samoj to ne bi dodijalo, tako da bi svojevoljno izi{la. Bila je u r|avom raspoloènju kada se obrela na ulici. Ose}ala se ne malo zbunjenom i po prvi put je po~ela da naslu}uje kako se oko nje plete neka tajna, spram koje su njene li~ne èlje i interesi odista izgledali sasvim neznatni. To, me|utim, nije zna~ilo da su joj oni zbog toga bili manje va`ni. Nije znala kakav korak treba da preduzme, ali u jednu stvar je bila sigurna. Alvin nije predstavljao jedinu osobu u Diasparu koja se mogla podi~iti tvrdoglavo{}u i uporno{}u. 8.
39

Slike je nestalo sa monitorskog ekrana kada je Alvin podigao ruke sa kontrolnog panela i oslobodio vodove. Za trenutak je sedeo sasvim nepomi~no, zure}i u zatamnjen pravougaonik koji mu je potpuno zaokupljao svest mnogo nedelja. Prokrstario je uzdu` i popreko svojim svetom; ekranom je pro{la svaka kvadratna stopa spoljnih zidina Diaspara. Sada je poznavao grad bolje od bilo kog drugog ìvog ~oveka, sa izuzetkom mo`da Kedrona; isto tako, sada mu je bilo jasno da nema nikakvog puta kroz zidove. Ose}anje koje ga je proìmalo nije bila puka utu~enost; on uop{te nije o~ekivao da }e imati lak posao, niti se nadao da }e ve} iz prve na}i ono {to traì. Najva`nije je bilo da je odstranio jednu mogu}nost. Sada se mora usredsrediti na ostale. Ustao je i po{ao ka slici grada koja je gotovo ispunjavala prostoriju. Bilo ju je te{ko zamisliti druga~ije nego kao stvarni model, premda je znao da je, zapravo, posredi opti~ka projekcija sheme u }elijama pam}enja koje je istraìvao. Kada bi podesio upravlja~e monitora i programirao osmatra~ku ta~ku da se kre}e kroz Diaspar, jedan svetlosni kruì} i{ao bi povr{inom ove kopije, ta~no mu pokazuju}i kojim pravcem putuje. Bio je to koristan vodi~ prvih dana, ali ubrzo se tako izve{tio u postavljanju koordinata da mu pomo} vi{e nije bila potrebna. Ceo grad pruào se pod njim; gledao ga je sa visine poput nekog boga. Pa ipak, gotovo da ga nije prime}ivao, razmi{ljaju}i podrobno o koracima koje mu je sada valjalo preduzeti. Ukoliko sve ostalo zakaè, uvek je postojalo jedno re{enje problema. Diaspar su mogli da o~uvaju u nedirnutom stanju njegovi vodovi ve~nosti, zamrznuti zauvek prema shemi u }elijama pam}enja, ali je zato samu ovu shemu bilo mogu}e promeniti, {to bi za posledicu imalo preina~enja grada. Jedan deo spoljnjeg zida mogao se ponovo projektovati i tako da sadrì otvor, zatim je ovaj novi plan trebalo ubaciti u monitore i sa~ekati da se grad peoblikuje u saglasnosti sa izmenjenom koncepcijom. Alvin je naslu}ivao da se veliki delovi monitorske kontrolne table, ~iju mu svrhu Kedron nije objasnio, nalaze u vezi sa ovakvim menjanjima. Bilo bi beskorisno vr{iti opite sa njima; ure|aji koji su mogli menjati samu srukturu grada bili su dobro zapreteni i njima se moglo upravljati jedino uz ovla{}enje Ve}a i saglasnost Centralnog Kompjutera. Postojalo je sasvim malo izgleda da bi Ve}e pristalo na ono {to bi on traìo, ~ak i ako bi bio pripravan da se decenijama i stole}ima strpljivo zauzima za svoju stvar. Uostalom, tako ne{to mu se i ina~e nije odve} dopadalo. Upravio je svoje misli ka nebu. Ponekad bi zami{ljao, u ma{tanjima kojih se gotovo stideo da se priseti, kako je ponovo stekao slobodu kretanja vazduhom koje se ~ovek odavno odrekao. Znao je da je nebo Zemlje nekada bilo ispunjeno neobi~nim obli~jima. Iz dubina kosmosa stizali su veliki brodovi, nose}i nepoznata blaga, i ukotvljavali se u legendarnoj Luci Diaspar. Ali Luka se nalazila izvan podru~ja grada; pre mnogo eona, zapreo ju je peska nanesen vetrom. Pomi{ljao je na mogu}nost da se negde u lavirintima Diaspara jo{ nalazi skrivena neka lete}a ma{ina, ali nije stvarno verovao u to. âk i u danima kada su male, pojedina~ne letelice bile u op{toj upotrebi, izgledalo je sasvim neprili~no da se njihovo kori{}enje dopu{ta u gradskom ataru.
40

Za trenutak se udubio u stari, poznati san. Zami{ljao je da je gospodar neba, da se ceo svet pruà pod njim, mame}i ga da putuje gde mu se prohte. To, me|utim, nije bio svet njegovog vremena, ve} onaj izgubljeni, iz praskozorja vremena - rasko{an i ìvotan prizor breùljaka, jezera i {uma. Osetio je gorku zavist prema svojim nepoznatim precima koji su potpuno slobodno hodili po celoj zemlji, ali i dopustili da njena lepota zgasne. Ovo opojno sanjarenje bilo je beskorisno; vratio se zato u sada{njost i problemima koji su ga neposredno ~ekali. Ukoliko je nebo bilo neosvojivo, a put tlom zapreten, {ta je preostajalo? Jo{ jednom je dospeo u }orsokak i bila mu je potrebna pomo}, po{to nije mogao nastaviti vlastitim snagama. Nije mu se dopadalo da prizna ovu ~injenicu, ali bio je dovoljno po{ten da je ne pori~e. I tako, neumitno, misli su mu ponovo skrenule na Kedrona. Alvin nikako nije bio u stanju da razabere da li mu se Lakrdija{ svi|a. Bilo mu je veoma milo {to su se upoznali i ose}ao je zahvalnost prema Kedronu za pomo} i pre}utnu naklonost koju je ovaj imao prema njegovom traganju. Nije postojao niko drugi u Diasparu sa kim je imao toliko zajedni~kog, pa ipak bilo je ne~eg u Lakrdija{evoj li~nosti {to ga je uznemiravalo. Mo`da je to bio Kedronov izraz ironi~ne nadobudnosti koji je ponekad u Alvinu stvarao utisak da se ovaj kradomice podsmeva svim njegovim naporima, ~ak i onda kada je izgledalo da preduzima sve da mu pomogne. Zbog ovoga, kao i usled vlastite svojevoljnosti i nezavisnosti, Alvin je izbegavao da se obrati Lakrdija{u sve dok to nije postao jedini izlaz. Dogovorili su se da se na|u u malom, kru`nom dvori{tu nedaleko od Ve}nice. Bilo je mnogo ovakvih izdvojenih mesta u gradu, mo`da samo nekoliko kora~aja od neke zakr~ene prometnice, pa ipak sasvim odse~enih od nje. Do njih se obi~no moglo sti}i jedino pe{ice posle pomalo zaobilazne {etnje; {tavi{e, ona su se ponekad nalazila u sredi{tu nekog prili~no zamr{enog lavirinta koji je doprinosio njihovoj osamljenosti. Dvori{te je imalo tek ne{to vi{e od pedeset kora~aja u pre~niku i zapravo je bilo sme{teno duboko u unutra{njosti jedne velike zgrade. Pa ipak, ~inilo se da nema kona~ne fizi~ke granice, po{to je bilo obloèno providnim plavo-zelenim materijalom koji se sjajio blagom unutra{njom svetlo{}u. Iako nije bilo vidljivih granica, dvori{te je tako bilo postavljeno da nije postojala opasnost od straha pred beskrajnim prostorom. Niski zidovi, koji nisu dosezali ni do pasa, bili su rastavljeni na razmacima, tako da se moglo pro}i izme|u njih; to je davalo utisak bezbedne zatvorenosti, bez ~ega se niko u Diasparu nije mogao ose}ati potpuno sre}nim. Kedron je ispitivao jedan od tih zidova kada je Alvin stigao. Bio je prekriven zamr{enim mozaikom raznobojnih plo~ica, koje su izgledale tako fantasti~no prepletene da Alvin uop{te nije poku{ao da ih razabere. "Pogledaj ovaj mozaik, Alvine", re~e Lakrdija{. "Prime}uje{ li i{ta neobi~no na njemu?" "Ne", priznade Alvin posle kra}eg ispitivanja. "Ne razumem se mnogo u te stvari, ali ovde ne vidim ni{ta neobi~no."
41

Kedron prevu~e prstima preko raznobojnih plo~ica. "Nema{ ba{ osobiti dar zapaànja", re~e. "Pogledaj ove ivice ovde: vidi kako postaju zaobljene i umek{ane. Tako ne{to se veoma retko sre}e u Diasparu, Alvine. Pohabalo se... materija propada pod bremenom vremena. Se}am se ovog mozaika kada je bio nov, pre samo osamdeset hiljada godina, za mog poslednjeg ìvota. Ako se vratim na ovo mesto kroz desetak ìvota, plo~ice }e sasvim otpasti." "Ne vidim ni{ta iznena|uju}e u tome", odgovori Alvin. "Postoje i druga umetni~ka dela u gradu koja nisu dovoljno valjana da bi se sa~uvala u vodovima pam}enja, ali ni sasvim r|ava da bi se odmah uni{tila. Pretpostavljam da }e jednog dana ovamo do}i neki drugi umetnik i obaviti bolji posao. Njegovo delo ne}e biti prepu{teno propadanju." "Poznavao sam ~oveka koji je projektovao ovaj zid," re~e Kedron, i dalje ispituju}i prstima naprsline u mozaiku. "ûdno da pamtim ovu ~injenicu, kada ne mogu da se setim samog ~oveka. Mora da mi se nije dopadao, tako da sam ga izbrisao iz uma." Za trenutak se nasmejao. "Mo`da sam ga i ja sam napravio u toku jedne od mojih umetni~kih faza; posle sam sigurno bio toliko ljut kada je grad odbio da ga ovekove~i, da sam odlu~io da zaboravim na celu stvar. Ha, znao sam da }e se ovaj komad odvaliti!" Po{lo mu je za rukom da istrgne jednu zlatnu plo~icu i veoma zadovoljno je posmatrao malu sabotaù. Bacio je komadi} na pod, dodav{i: "Roboti za odràvanje mora}e ne{to da urade s tim!" Alvin je u magnovenju shvatio da je upravo imao priliku da ne{to nau~i. To mu je rekao onaj neobi~an nagon poznat kao intuicija koji se kretao pre~icama nepristupa~nim prostoj logici. Pogledao je zlatnu ljusku koja mu je stajala kraj nogu, poku{avaju}i da je dovede u nekakvu vezu sa problemom koji mu je zaokupljao um. Nije bilo te{ko do}i do odgovora kada je jednom shvatio da on postoji. "Razumem {ta ho}e{ da mi kaè{", re~e Kedronu. "Postoje predmeti u Diasparu koji se ne ~uvaju u vodovima pam}enja, tako da nikada ne bih mogao da ih na|em posredstvom monitora u Ve}nici. Kada bih oti{ao tamo i upravio osmatra~ku ta~ku na ovo dvori{te, ne bi bilo ni traga od zida na kome sedimo." "Mislim da bi na{ao zid, ali na njemu ne bi bilo mozaika." "Da, jasno mi je to", re~e Alvin, odve} nestrpljiv da bi se zadràvao na takvim cepidla~enjima. "Na isti na~in, mo`da jo{ postoje delovi grada koji nikada nisu bili uneseni u vodove ve~nosti, ali koji jo{ stoje sa~uvani. Pa ipak, i dalje ne vidim kako mi to moè pomo}i. Pouzdano znam da spoljni zid postoji i da u njemu nema nikakvog otvora." "Mo`da izlaz odista ne postoji, odgovori Kedron. "Ne mogu ti ni{ta obe}ati. Ali mislim da ima jo{ mnogo stvari kojima nas monitori mogu nau~iti, ukoliko im to dopusti Centralni Kompjuter. Sre}om, izgleda da mu se ti dopada{." Alvin je razmi{ljao o ovoj opasci dok su i{li prema Ve}nici. Do sada je verovao da je isklju~ivo zahvaljuju}i Kedronovom uticaju uspeo da do|e do minitora. Nije mu uop{te padalo na pamet da bi to moglo biti i zbog nekog njegovog unutarnjeg odli~ja. Biti Jedinstven - imalo je mnogo r|avih strana; bilo je red da uìva i neku pogodnost.
42

Nepromenjiva slika grada i dalje je preovla|ivala prostorijom u kojoj je Alvin proveo toliko ~asova. Pogledao ju je sada druga~ijim o~ima; sve {to je video ovde odista je postojalo - ali se mo`da u slici nije odraàvao ceo Diaspar. Dodu{e, sva nepoklapanja su sigurno bila neznatna i, koliko je uspevao da razabere, neprimetna. "Poku{ao sam ovo pre mnogo godina", re~e Kedron, sedaju}i za monitorski pult, "ali kontrolni ure|aji me nisu slu{ali. Mo`da }e mi se sada pokoriti." Najpre lagano, a zatim sa sve ve}im samopouzdanjem, kako je ponovo sticao davno zaboravljenu ume{nost, Kedron je baratao prstima po kontrolnoj plo~i, zaustaviv{i se za trenutak na ~vori{tima senzitivne mreè instalirane u panel pred sobom. "Mislim da je u redu", re~e najzad. "U svakom slu~aju, ubrzo }emo videti." Ekran je zasvetleo i oìveo, ali umesto slike koju je Alvin o~ekivao, pojavila se pomalo zbunjuju}a poruka: VRA]ANJE ]E OTPOÊTI ÎM BUDETE ODREDILI STEPEN BRZINE "Ba{ sam glup", promrmlja Kedron. "Sve sam u~inio kako treba, a zaboravio na najva`niju stvar." Prsti su mu sada brzo jurili po plo~i, a kada je poruka nestala sa ekrana, on se okrenuo u stolici tako da je mogao da posmatra kopiju grada. "Gledaj dobro, Alvine", re~e. "Mislim da }emo obojica nau~iti ne{to novo o Diasparu." Alvin je strpljivo ~ekao, ali ni{ta se nije dogodilo. Slika grada lebdela mu je pred o~ima u svoj svojoj poznatoj ~udesnosti i lepoti - premda ih on sada nije bio svestan. Upravo je zaustio da pita Kedrona {ta to treba da gleda, kada mu iznenadni pokret privu~e pa`nju i on brzo okrenu glavu da bi ga razabrao. Bio je to jedva uo~ljiv blesak ili treptaj, tako da nije stigao da vidi {ta ga je izazvalo. Ni{ta se nije promenilo; Diaspar je u dlaku bio isti kao i pre. A onda je primetio da ga Kedron posmatra sa podrugljivim sme{kom i zato se ponovo zagledao u grad. Ovoga puta, sve se odigralo pred njegovim o~ima. Jedna od zgrada na rubu parka iznenada je nestala, a na njenom mestu se odmah pojavila nova, sasvim razli~itog tipa. Preobraàj se odigrao tako naglo da bi promakao Alvinu da je on u tom trenutku trepnuo. Za~u|eno je zurio u neznatno promenjeni grad, ali jo{ u prvom ~asu {oka iznena|enja po~eo je da traga za odgovorom. Setio se re~i koje su se pojavile na monitorskom ekranu - VRA]ANJE ]E OTPOÊTI i namah mu je bilo jasno {ta se doga|a. "Ovo je grad kakav je bio pre vi{e hiljada godina", re~e Kedronu. "Mi se vra}amo kroz vreme." "Slikovito, ali ne sasvim ta~no obja{njenje", uzvrati Lakrdija{. "Stvar je, zapravo, u tome da se monitor prise}a ranijih verzija grada. Kada su pravljene izmene, jedinice pam}enja nisu jednostavno obrisane; podaci su sa njih preneseni na pomo}ne skladi{ne jedinice, tako da se mogu aktivirati kad god se za tim ukaè potreba. Podesio sam monitor da se vra}a kroz te jedinice brzinom od hiljadu godina u sekundu. Pred
43

nama se ve} nalazi Diaspar od pre pola miliona godina. Mora}emo, me|utim, da odemo znatno dublje u pro{lost da bismo videli neku pravu promenu; pove}a}u brzinu." Okrenuo se ponovo ka kontrolnoj plo~i, i upravo dok je to ~inio, ne samo jedna zgrada, ve} ~itav blok prestao je da postoji, da bi ga zamenio veliki, ovalni amfiteatar. "Ah, Arena!" re~e Kedron. "Se}am se gu`ve koja se podigla kada smo re{ili da je se otarasimo. Ona se, ina~e, veoma retko koristila, ali ve}ina ljudi bila je sentimentalno vezana za nju." Monitor je sada oìvljavao se}anja znatno brìm ritmom; slika Diaspara hrlila je u pro{lost milionima godina u minutu i promene su se zbivale tako munjevito da ih oko nije moglo pratiti. Alvin je uo~io da se preina~enja grada doga|aju u ciklusima; postojalo je dugo razdoblje zati{ja, zatim bi usledila prava plima razgra|ivanja i zidanja, da bi potom ponovo do{la pauza. înilo se da je Diaspar ìvi organizam koji je morao da prikupi snagu posle svake eksplozije rasta. I pored svih ovih promena, osnovni plan grada ostajao je isti. Zdanja su se podizala i ru{ila, ali sklop ulica izgledao je ve~an, a park je neprestano ostajao zeleno srce Diaspara. Alvin se upitao koliko daleko u pro{lost monitor moè da ide. Da li je u stanju da se vrati do samog podizanja grada i da pro|e kroz veo koji je razdvajao poznatu istoriju od mita i predanja Ranih Vremena? Njihovo poniranje u pro{lost ve} je dostizalo pet stotina miliona godina. Sa druge strane zidova Diaspara, izvan znanja monitora, pruàla se jedna druga~ija Zemlja. Mo`da je napolju tada bilo okeana i {uma, pa ~ak i drugih gradova koje ôvek jo{ nije napustio u svom dugom uzmicanju ka kona~nom pribeì{tu. Minuti su promicali, pri ~emu je svaki predstavljao po jedan eon u malom svetu monitora. Uskoro }e biti dostignuta najranija se}anja, pomisli Alvin, i vra}anje }e se okon~ati. Ali ma koliko ova pouka bila op~injavaju}a, on nije shvatao na koji bi mu na~in pomogla da izi|e iz grada ovakvog kakav je sada. Uz iznenadnu, be{umnu imploziju, Diaspar se saèo u deli} svojih prethodnih razmera. Park je i{~ezao; grani~ni zid povezanih, dìnovskih kula u trenu je ispario. Grad je postao otvoren prema svetu, po{to su se radijalni putevi pruàli do ivica slike na monitoru bez ikakvih prepreka. Bio je to Diaspar iz vremena pre no {to je velika promena zahvatila ~ove~anstvo. "Ne moèmo dalje", re~e Kedron, pokazuju}i na monitorski ekran, na kome su se pojavile re~i: VRA]ANJE ZAVR[ENO. "Ovo je verovatno najranija verzija grada koja je sa~uvana u }elijama pam}enja. Sumnjam da su pre toga uop{te kori{}eni vodovi ve~nosti, a zgrade su pu{tane da prirodno propadaju." Alvin je proveo dugo vremena netremice zure}i u taj model drevnog grada. Razmi{ljao je o saobra}aju koji se odvijao ovim putevima, kako su ljudi dolazili i odlazili na sve strane sveta - ba{ kao i na druge svetove. Ti ljudi bili su njegovi preci; osetio se znatno bliì njima nego savremenicima sa kojima je provodio ìvot. Poèleo je da moè da ih vidi i da im doku~i misli dok se kre}u ulicama Diaspara dalekog milijardu godina. Dodu{e, te misli sigurno nisu bile sre}ne, po{to su ve} onda ìveli pod senkom
44

Osvaja~a. Kroz samo nekoliko stole}a, bi}e prinu|eni da se odreknu slave koju su zadobili i da podignu zid prema Vaseljeni. Kedron je desetak puta pro{ao monitorom napred i nazad kroz kratko razdoblje istorije koje je obilovalo preobraàjima. Promena od otvorenog grada do znatno ve}eg, zatvorenog, trajala je tek ne{to vi{e od hiljadu godina. Za to vreme projektovane su i napravljene ma{ine koje su tako verno sluìle Diasparu, a znanje koje im je omogu}ilo da izvr{e svoj zadatak uskladi{teno je u vodove pam}enja. Tu su se, dakle, morale nalaziti i temeljne sheme svih ljudi koji su sada ìvi; kada bi bio upu}en pravilan impulsni poziv, oni bi bivali sazdani u materiju i ponovo ro|eni izlazili iz Dvorane Stvaranja. Alvinu je postalo jasno da je na izvestan na~in i on morao postojati u tom drevnom svetu. Naravno, nije bilo isklju~eno da je potpuno sinteti~ki stvoren - da su mu celokupnu li~nost projektovali umetnici-tehni~ari, koriste}i nepojmljivo sloèna oru|a za ostvarenje svog jasno postavljenog cilja. Pa ipak, vi{e mu se dopadala pomisao da predstavlja smesu ljudi koji su davno ìveli i hodali na Zemlji. Veoma je malo preostalo od starog Diaspara kada je novi grad stvoren; park mu je gotovo uni{tio svaki trag. Jo{ pre preobraàja, postojala je mala, travom prekrivena ~istina u sredi{tu Diaspara koja je okruìvala ta~ku spajanja svih radijalnih ulica. Posle toga, ona se desetostruko pro{irila, gutaju}i kako ulice tako i zgrade. Grob Jarlana Zeja postavljen je u to vreme umesto veoma velike kru`ne strukture koja je ranije stajala na seci{tu svih ulica. Alvin nikada nije verovao u predanja o starodrevnosti Groba, ali sada se ispostavilo da su ona ta~na. "Pretpostavljam", re~e Alvin, poveden iznenadnom mi{lju, "da moèmo istraìvati ovu sliku ba{ kao {to istraùjemo i slike dana{njeg Diaspara?" Kedronovi prsti zaigra{e po monitorskoj kontrolnoj plo~i, i ekran odgovori na Alvinovo pitanje. Davno i{~ezli grad po~eo je da se {iri pred njegovim o~ima, dok mu se osmatra~ka ta~ka kretala neobi~no uskim ulicama. Se}anje na drevni Diaspar bilo je u podjednakoj meri o{tro i jasno kao i slika grada u kome je on danas ìveo. îtavu milijardu godina, informacioni vodovi odràvali su ga u avetinjskom, la`nom postojanju, ~ekaju}i na trenutak kada }e ga neko ponovo prizvati. U stvari, pomisli Alvin, ovo {to je sada gledao nije bilo samo puko se}anje. Bilo je to ne{to znatno sloènije - ne{to kao se}anje na se}anje. Nije znao {ta bi mogao nau~iti odavde, niti da li bi mu ovo uop{te moglo pomo}i u traganju. Uostalom, svejedno; op~injavalo ga je da gleda u pro{lost i da posmatra svet koji je postojao u danima kada je ~ovek jo{ lutao me|u zvezdama. Pokazao je na nisko, kru`no zdanje koje je stajalo u srcu grada. "Po~nimo odavde", re~e Kedronu. "Mesto je prikladno kao i svako drugo." Mo`da je posredi bila puka sre}a; mo`da neko drevno prise}anje; mo`da elementarna logika. Bilo je to, dodu{e, bez zna~aja, po{to bi ranije ili kasnije ionako stigao do te ta~ke - ta~ke u kojoj su se sabirale sve radijalne ulice grada. Pro{lo je desetak minuta pre no {to je otkrio da se one ne ukr{taju ovde samo iz razloga simetrije - desetak minuta pre no {to mu je postalo jasno da je njegovo dugo traganje najzad urodilo plodom.
45

9. Alistra je sasvim lako mogla da prati Alvina i Kedrona bez njihovog znanja. Izgledalo je da su u velikoj ùrbi - {to je ve} samo po sebi bilo neobi~no - i uop{te se nisu osvrtali unazad. Bila je to zabavna igra slediti ih po pokretnim putevima i kriti se u gomili, ali ih nikada ne ispu{tati iz vida. Kona~no, postalo je o~igledno koje su odredi{te izabrali; kada su napustili mreù ulica i u{li u park, jedino su mogli da se upute ka Grobu Jarlana Zeja. U parku nije bilo drugih gra|evina, a neko ko je bio u tako grozni~avoj hitnji sigurno nije do{ao ovamo da bi uìvao u prirodi. Po{to nije postojao na~in da se prikrije na brisanom prostoru od nekoliko stotina metara koji je okruìvao Grob, Alistra je sa~ekala da Kedron i Alvin nestanu u mramornoj tami. îm su se ova dvojica izgubila sa vidika, devojka je poùrila obronkom pokrivenim travom. Bila je prili~no sigurna da se moè sakriti iza jednog od velikih stubova, dovoljno dugo da bi otkrila {ta Alvin i Kedron smeraju; posle toga je bilo svejedno da li }e primetiti njeno prisustvo. Grob se sastojao iz dva koncentri~na prstena stubova, koji su zatvarali kru`ni prostor. Izuzev na jednom delu, stubovi su potpuno zaklanjali unutra{njost; Alistra nije èlela da u|e kroz taj prolaz, ve} se u{unjala u Grob sa strane. Pa`ljivo je provirila iza prvog prstena stubova, uverila se da nikoga nema na vidiku i na vrhovima prstiju pretr~ala do drugog. Kroz promak izmedu dva stuba primetila je Jarlana Zeja kako gleda napolje, kroz ulaz, preko parka koji je podigao, u pravcu grada nad kojim je bdio toliko vekova. Ali sem njega nikoga vi{e nije bilo u mramornoj osami. Grob je bio pust. U tom trenutku, Alvin i Kedron nalazili su se sto stopa ispod povr{ine tla, u maloj prostoriji sli~noj kutiji ~iji su zidovi ostavljali utisak da stalno hrle nagore. Bio je to jedini pokazatelj kretanja; nije postojao ni najmanji trag vibracija koji bi posvedo~io da se brzo spu{taju u utrobu zemlje, hitaju}i ka cilju koji nijedan od njih jo{ nije potpuno shvatao. Ispalo je nepojmljivo lako, po{to ih je sve ~ekalo spremno. (Ko je to u~inio? upita se Alvin, Centralni Kopjuter? Ili sam Jarlan Zej, kada je preobrazio grad?). Monitorski ekran im je pokazao duga~ak, okomit tunel koji je ponirao u dubinu, ali oni su tek neznatno sledili njegov tok, kada se slika izgubila. Alvin je odmah razumeo {ta to zna~i: traìli su podatke koje monitor ne poseduje, niti ih je, verovatno, ikada posedovao. Tek {to mu je ova misao prostrujala sve{}u, kada je ekran ponovo oìveo. Na njemu se pojavila kratka poruka, od{tampana upro{}enim pismom kojim su se ma{ine sluìle prilikom saobra}anja sa ~ovekom, jo{ od trenutka kada su dostigle intelektualnu jednakost: Stani tamo gde statua gleda - i upamti: DIASPAR NIJE UVEK BIO OVAKAV
46

Poslednjih pet re~i bile su napisane velikim slovima, i Alvin je u trenu shvatio zna~enje cele poruke. Mentalno uobli~ene {ifrovane poruke kori{}ene su odvajkada za otvaranje vrata i za stavljanje ma{ina u pokret. Prvi deo - 'Stani tamo gde statua gleda' odista je bio sasvim jednostavan. "Pitam se, koliko je ljudi pro~italo ovu poruku?" re~e Alvin zami{ljeno. "êtrnaest, koliko ja znam", uzvrati Kedron. "A mo`da je bilo i drugih." Lakrdija{ se nije upustio u bliè razja{njenje ove prili~no uvijene opaske, a Alvinu se odve} ùrilo da do|e do parka, tako da ga nije dalje ispitivao. Nisu mogli biti sigurni da li }e mehanizam jo{ reagovati na tanu{ni impuls. Kada su stigli do Groba, bio im je potreban samo trenutak da, u mno{tvu ostalih plo~a kojima je pod bio prekriven, prona|u onu na koju je stajao uprt pogled Jarlana Zeja. Samo se u prvi mah ~inilo da statua gleda napolje, prema gradu; ukoliko bi se stalo neposredno ispred nje. Iako se moglo primetiti da joj je pogled oboren i da je varavi sme{ak upravljen ka jednoj ta~ki na samom ulazu u Grob. Kada su najzad ogonetnuli tu tajnu, sve sumnje su se ubrzo raspr{ile. Alvin je zakora~io na obli`nju plo~u i ustanovio da Jarlan Zej vi{e ne gleda u njegovom pravcu. Pridruìo se Kedronu i mentalno ponovio re~i koje je Lakrdija{ glasno izgovorio: 'Diaspar nije uvek bio ovakav'. Istog ~asa, kao da uop{te nije postojalo mnogo miliona godina koje je proteklo od kada je poslednji put kori{}en, strpljivi mehanizam je proradio. Velika kamena plo~a na kojoj su stajali po~ela je da ih lagano spu{ta u dubinu. Iznad njih, kvadrat plavetnila ubrzo je prestao da postoji. Tunel vi{e nije bio otvoren; nije postojala opasnost da bi neko slu~ajno mogao nabasati na njega. Alvin se u magnovenju upitao da li se to u me|uvremenu na neki na~in materijalizovala druga plo~a koja je zamenila postolje na kome su on i Kedron upravo stajali, ali je odmah odbacio tu pomisao. Prvobitna plo~a verovatno je i dalje stajala kod groba; sva je prilika da ova na kojoj se sada nalaze postoji samo infinitezimalni deli} sekunde, stalno se obnavljaju}i na sve ve}im i ve}im dubinama zemlje, kako bi stvorila privid neprestanog kretanja naniè. Ni Alvin ni Kedron nisu prozborili ni re~i dok su zidovi be{umno promicali pored njih. Lakrdija{ je jo{ jednom do{ao u sukob sa vlastitom save{}u, upitav{i se nije li ovoga puta stvarno prekarda{io. Nije imao nikakvu predstavu o tome kuda bi ih ovaj put mogao odvesti ako je uop{te nekuda vodio. Po prvi put u svom ìvotu, po~eo je da doku~uje pravo zna~enje straha. Alvin se, me|utim, nije bojao; bio je odve} uzbu|en. Isto ose}anje iskusio je u Loranovoj Kuli, kada je pogledao napolje, preko neobesve}ene pustinje, i video zvezde kako osvajaju no}no nebo. Tada jedva da je privirio u nepoznato; sada mu je najzad i{ao u susret. Zidovi su prestali da proti~u mimo njih. Tra~ak svetlosti pojavio se sa jedne strane prostorije koja se vol{ebno kretala, postaju}i sve sjajniji i sjajniji, da bi se iznenada pretvorio u vrata. Pro{li su kroz njih, prevalili nekoliko koraka kroz kratki hodnik - i obreli se u velikoj, kru`noj hali ~iji su se zidovi spajali u blagoj zakrivljenosti tri stotine stopa iznad njihovih glava.
47

Stub kroz ~iju su se unutra{njost spustili izgledao je odve} tanu{an da bi izdrào milione tona stena nad sobom; u stvari, ~inilo se da on uop{te nije sastavni deo ovog prostora, ve} da je tu naknadno dogra|en. Prate}i Alvinov pogled, Kedron je do{ao do istog zaklju~ka. "Ovaj stub je podignut", re~e on, govore}i pomalo grozni~avo, kao da je po svaku cenu hteo ne{to da kaè, "samo zbog cevi kroz koju smo do{li. On sigurno ne bi mogao podneti optere}enje prometa koji se odvijao ovuda kada je Diaspar jo{ bio otvoren ka svetu. Saobra}aj mora da je tekao kroz one tunele tamo; pretpostavljam da ih prepoznajem?" Alvin pogleda prema zidovima hale, udaljenim vi{e od sto metara. U njima se, na pravilnim razmacima, nalazilo dvanaest tunela, koji su se zra~no pruàli u svim pravcima, ba{ kao i pokretne trake u Diasparu. Primetio je da se blago uspinju nagore i razabrao je poznatu sivu povr{inu pokretnih traka. Bili su to samo prekinuti ogranci velikih puteva; neobi~an materijal koji im je nadahnjivao ìvot nalazio se sada u nepomi~noj okamenjenosti. Kada je grad sazdan, centralni deo sistema pokretnih straka bio je isklju~en, ali ne i uni{ten. Alvin krenu ka najblièm tunelu. Prevalio je samo nekoliko koraka kada je shvatio da se ne{to doga|a sa podom pod njegovim stopalima. Postajao je providan. Jo{ nekoliko metara, i izgledalo je kao da se nalazi usred vazduha, bez ikakvog vidljivog oslonca. Zaustavio se i zagledao u prazninu pod sobom. "Kedrone?" uzviknu. "Hodi da vidi{ ovo!" Lakrdija{ mu se pridruìo i obojica po~e{e da gledaju u ~udesa koja su im stajala pod nogama. Jedva vidljiva, na neodre|enoj dubini, leàla je ogromna karta velika mreà linija koje su se sabirale u jednu ta~ku ispod sredi{nje cevi. Za trenutak su je posmatrali u ti{ini, a onda Kedron re~e tiho: "Shvata{ li {ta je ovo?" "Mislim da shvatam", uzvrati Alvin. "To je karta celokupnog transportnog sistema, a oni kruì}i su sigurno drugi gradovi na Zemlji. Vidim pored njih nazive, ali su odve} sitni da bih ih pro~itao." "Mora da je ovde nekakda postojalo nekakvo unutra{nje osvetljenje", re~e Kedron odsutno. I{ao je tragom linija pod svojim nogama, prate}i ih pogledom u pravcu zidova hale. "Tako sam i mislio!" uzviknu iznenada. "Vidi{ li kako sve ove zra~ne linije vode ka malim tunelima?" Alvin je primetio da se pored velikih lukova pokretnih puteva nalaze nebrojeni manji tuneli koji vode izvan hale. Umesto da idu nagore, oni su se spu{tali nadole. Kedron nastavi, ne ~ekaju}i na odgovor. "Te{ko se moè zamisliti jednostavniji sistem. Ljudi bi se spustili pokretnim putevima, izabrali mesto koje èle da posete, a zatim bi sledili odgovaraju}u liniju na karti. "[ta se onda doga|alo sa njima?" upita Alvin. Kedron je }utao, poku{avaju}i da pogledom doku~i tajnu tunela koji su vodili nadole. Bilo ih je izme|u trideset i ~etrdeset
48

i svi su izgledali istovetni, li~iv{i me|usobno kao jaje jajetu. Mogli su se razlikovati jedino na osnovu naziva na karti, ali ti nazivi sada vi{e nisu bili razumljivi. Alvin se odvojio i dao u obilaènje sredi{njeg stuba. A onda do Kedrona dopre njegov glas, pomalo prigu{en i nadja~an odjecima koji su se vra}ali sa zidova hale. "[ta je?" upita Kedron, nevoljan da promeni poloàj, po{to mu je gotovo po{lo za rukom da razabere jednu te{ko ~itljivu grupu slova. Ali Alvinov glas nije trpeo odlaganje, i tako on ustade i pridruì mu se. Daleko ispod nalazila se druga polovina velike karte, ~ija se tanana mreà zra~no {irila ka ta~kama kompasa. Ovoga puta, me|utim, nisu svi natpisi bili odve} tamni da se ne bi mogli razabrati; jedna linija - ali samo ona - bila je sjajno osvetljena. Izgledalo je kao da se ne nalazi ni u kakvoj vezi sa ostalim delom sistema; poput blistave strele, pokazivala je ka jednom od tunela koji su vodili naniè. Blizu svog svr{etka, linija je presecala krug zlatne svetlosti pored koga je stajala samo jedna re~: LIS. To je bilo sve. Alvin i Kedron proveli su dugo vremena netremice zure}i u taj nemi simbol. Kedronu je on predstavljao izazov za koji je znao da ga ne moè prihvatiti - {tavi{e, ~ije mu se samo postojanje uop{te nije dopadalo. Ali za Alvina bio je to nagove{taj ostvarenja svih njegovih snova; iako mu re~ Lis nije ni{ta zna~ila, on je po~eo da je oblikuje usnama, ku{aju}i otegnuto slovo 's' poput nekog egzoti~nog ukusa. Krv mu je brè potekla ìlama, a grudi po~e{e da mu se nadimaju kao u groznici. I{ao je pogledom oko velikog zbori{ta, poku{avaju}i da zamisli kako je izgledalo u drevnim danima, kada se vazdu{ni saobra}aj okon~ao, ali su gradovi Zemlje i dalje bili u me|usobnoj vezi. Na um mu pado{e nebrojeni milioni godina koje su protekle dok je saobra}aj postepeno jenjavao, a svetlosti se na velikoj karti gasile jedna za drugom, da bi na kraju preostala samo ova jedna. Koliko ve}, upita se on, ona sija me|u svojim utuljenim sadruzima, ~ekaju}i da bude vodi~ onima koji nikako da do|u, od kada je Jarlan Zej zapreo pokretne puteve i zatvorio Diaspar prema svetu? A to je bilo pre ~itavih milijardu godina. Mora da je jo{ onda Lis izgubio vezu sa Diasparom. Izgledalo je neverovatno da je samo on mogao opstati; ko zna, mo`da je karta sada bila bez ikakvog zna~enja. Kedron najzad prekinu Alvinovo razmi{ljanje. Ostavljao je utisak nervozne i uzrujane osobe, nimalo nalik onoj iz grada, punoj samouverenosti i pouzdanja. "Mislim da ne bi trebalo da idemo dalje", re~e. "Ne}emo biti u bezbednosti dok se... dok se bolje ne pripremimo." Bilo je to sasvim razumno, ali Alvin je osetio prigu{eni odjek straha u Kedronovom glasu. Da ga nije bilo, on bi postupio onako kako mu je razboritost nalagala, ali odve} jasna svest o vlastitoj hrabrosti udruèna sa prezirom prema Kedronovoj boja`ljivosti nagnala je Alvina napred. Izgledalo je glupo sti}i ~ak dovde, a onda se vratiti kada se cilj pojavio na vidiku. "Ja idem u tunel!", re~e neumoljivo, kao da je ~ikao Kedrona da ga spre~i. "@elim da vidim kuda vodi." Odlu~no je krenuo napred, a posle trenutka oklevanja za njim je po{ao i Lakrdija{, prate}i strelu svetlosti koja im se sjajila pod nogama.
49

Kada su zakora~ili u tunel, osetili su poznato vu~enje peristati~nog polja i samo ~as kasnije bez otpora su skliznuli u dubinu. Put jedva da je trajao pun minut; kada su se oslobodili polja, obreli su se na jednom kraju neke duga~ke, uske prostorije oblika polucilindra. Na suprotnoj strani, dva slabo osvetljena tunela pruàla su se u nedogled. Ljudi iz gotovo svake civilizacije koja je postojala od Ranih Vremena sasvim lako bi prepoznali ovaj ambijent, ali za Alvina i Kedrona bio je to odsev iz potpuno druga~ijeg sveta. Svrha duga~kih ma{ina aerodinami~nog oblika koje su stajale postavljene poput projektila bila je o~igledna, ali one zbog toga nisu izgledale manje nove. Gornji deo im je bio providan, tako da je Alvin, gledaju}i kroz zidove, primetio redove rasko{no postavljenih sedi{ta. Nigde nije bilo ni traga ulazu, a ~itava ma{ina lebdela je oko stopu iznad jedne metalne {ine koja se pruàla u daljinu, nestaju}i u jednom od tunela. Nekoliko metara odatle, ista takva {ina vodila je u drugi tunel, ali iznad nje nije lebdela nikakva ma{ina. Alvinu je u magnovenju sinula pomisao da negde ispod nepoznatog, dalekog Lisa ta druga ma{ina ~eka u nekoj prostoriji sli~noj ovoj. Kedron po~e da govori, pomalo odve} brzo. "Ba{ neobi~an prevozni sistem! Vozilo najvi{e moè da poveze stotinu putnika odjednom, {ta zna~i da ga nisu predvideli za gust saobra}aj. Zbog ~ega li je samo bilo potrebno da se zavuku pod Zemlju, ako je nebo jo{ bilo slobodno? Mo`da im Osvaja~i nisu dozvoljavali ~ak ni da lete, premda mi to izgleda malo verovatno. Ili je, moè biti, sve ovo podignuto u prelaznom razdoblju, kada su ljudi jo{ putovali, ali nisu èleli da ih bilo {ta podse}a na svemir? Ovako su mogli da idu iz grada u grad, bez bojazni da }e ugledati nebo i zvezde." Nervozno se nasmejao. "Siguran sam u jednu stvar, Alvine. Kada je Lis postojao, on je veoma nalikovao Diasparu. Svi gradovi mora da su u osnovi isti. Nije ni ~udo onda {to su svi na kraju napu{teni i {to su se slili u Diaspar. Kakve je svrhe bilo imati vi{e od jednoga?" Alvin ga gotovo nije slu{ao. Bio je zaokupljen ispitivanjem duga~kog projektila, nastoje}i da prona|e ulaz. Ukoliko se ma{inom upravljalo podsredstvom neke mentalno ili verbalno kodirane naredbe, verovatno nikada ne bi uspeo da ovlada njome; u tom slu~aju, ona bi za njega doìvotno ostala obespokojavaju}a zagonetka. Vrata koja su se be{umno otvorila zatekla su ga potpuno nepripravljenog. Nije bilo nikakvog zvuka niti upozorenja kada je jedan deo zida jednostavno prestao da postoji, a pred o~ima mu se pojavila divno ure|ena unutra{njost. Bio je to trenutak odluke. Do tog ~asa, on se jo{ mogao vratiti ukoliko bi to poèleo. Ali ako zakora~i kroz ova vrata koja su se otvorila s dobrodo{licom, znao je {ta }e se dogoditi, ali ne i kuda }e ga to odvesti. Vi{e ne}e biti gospodar vlastite sudbine, ve} }e se prepustiti na milost i nemilost nepoznatim silama. Uop{te nije oklevao. Nije bilo mesta uzmicanju, po{to se pobojao da se, ukoliko odve} odlaè, ovaj trenutak mo`da nikada vi{e ne}e ponoviti - pa ~ak i ako se ponovi, hrabrost je narednog puta mogla da mu se pokaè nedostojnom èlje za saznanjem. Kedron je ve} otvorio usta, hotev{i da izrekne bri`no upozorenje, ali pre no {to je stigao da bilo {ta kaè, Alvin zakora~i kroz ulaz. Okrenuo se da pogleda Kedrona, koji je stajao
50

uokviren u jedva vidljivom pravougaoniku vrata, i za trenutak je zavladala napeta ti{ina, u kojoj su obojica ~ekala da onaj drugi prvi progovori. Ali odluku nisu doneli oni. Ne{to je prigu{eno blesnulo i zid ma{ine se ponovo zatvorio. Tek {to je Alvin podigao ruku u znak pozdrava, duga~ki cilindar po~eo je da se kre}e napred. Pre no {to je u{ao u tunel, ve} je i{ao brè od ~oveka koji tr~i. Postojalo je vreme kada su milioni ljudi svekodnevno preduzimali ovakva putovanja, koriste}i ma{ine u osnovi istovetne ovoj, da bi prevalili rastojanja izme|u svojih domova i mesta gde su obavljali jednoli~ne poslove. Od tih dalekih dana, ôvek je istraìo Vaseljenu i ponovo se vratio na Zemlju - osvojio je jedno carstvo i izgubio vlast nad njim. Sada je sli~no putovanje ponovo otpo~injalo, u ma{ini u kojoj bi se ~ete zaboravljenih i znatno manje pustolovnih ljudi ose}ale sasvim kao kod ku}e. Bilo je to najzna~ajnije putovanje na koje se otisnulo jedno ljudsko bi}e u toku poslednjih milijardu godina. Alistra je pretraìla Grob desetak puta, premda je i jednom bilo dovoljno, po{to nije bilo mesta gde bi se neko mogao sakriti. Posle prvog {oka od iznena|enja, upitala se da li ono {to je pratila kroz park mo`da uop{te nisu bili Alvin i Kedron, ve} samo njihove projekcije. Ali to je bilo besmisleno; projekcije bi se jednostavno materijalizovale u izabranim ta~kama, bez potrebe da se tamo li~no ode. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi 'hodao' svojom projektovanom slikom nekoliko milja i proveo vi{e od pola ~asa na putu do odredi{ta, kada je tamo mogao da se trenutno na|e. Ne; ono {to je sledila do Groba bili su pravi Alvin i pravi Kedron. Negde se, dakle, morao nalaziti tajni ulaz. Odlu~ila je da se da u potragu za njim dok ih bude ~ekala da se vrate. No, sre}a joj je okrenula le|a; kada se Kedron ponovo pojavio, ona je upravo ispitivala jedan stub iza statue, tako da ga nije videla. Ali ~ula mu je odjek koraka, okrenula se ka njemu i odmah primetila da je sam. "Gde je Alvin?" uzviknu. Lakrdija{ nije ni{ta odgovorio. Izgledao je rastresen i neodlu~an, tako da je Alistra morala da ponovi pitanje da bi je on uop{te primetio. înilo se da nije bio nimalo iznena|en {to je zati~e ovde. "Ne znam gde je", odgovori kona~no. "Mogu ti samo re}i da se nalazi negde na putu za Lis. Sada zna{ isto koliko i ja." Nikada nije bilo mudro uzimati Kedronove re~i zdravo za gotovo. Ali Alistri nisu bila potrebna dalja jemstva da Lakrdija{ danas ne igra svoju ulogu. On joj je kazao istinu - ma {ta ova zna~ila. 10. Kada su se vrata zatvorila iza njega, Alvin se sru~io u najbliè sedi{te. Najednom mu se u~inilo da su mu noge sasvim malaksale. Kona~no je stekao svest o onome {to mu je ranije izgledalo potpuno nepojmljivo - svest o strahu pred nepoznatim koji je obuzimao svu njegovu sabra}u. Osetio je kako mu svaki deli} tela podrhtava, a vid mu je postao maglovit i nejasan. Da je mogao da utekne iz ove brze ma{ine rado bi
51

to u~inio, ~ak i po cenu da digne ruke od svih svojih snova. Sada mu, me|utim, to vi{e nije bilo mogu}e. Ono {to ga je ti{talo nije, me|utim, bio sam strah, ve} i ose}aj neizrecive usamljenosti. Sve {to je poznavao i voleo nalazilo se u Diasparu; ~ak i ako ne ide u susret opasnosti, lako se moglo dogoditi da vi{e nikada ne vidi svoj svet. Postalo mu je jasno, kao nijednom ~oveku ve} ogromno dugo vremena, {ta zna~i zauvek napustiti dom. U tom trenutku poti{tenosti, u~inilo mu se potpuno bezna~ajno da li ga put kojim ide vodi u opasnost ili bezbednost; jedino mu je bila va`na ~injenica da ga on sve dalje odnosi od doma. Ne zato {to je mrzeo svoj dom; ali, kao {to su njegovi daleki preci dobro znali, dolazi trenutak kada se mora upoznati i svet izvan vlastitog doma. Ali ovo raspoloènje ga je polako minulo; tmurni oblaci razi{li su mu se sa svesti. Po~eo je da obra}a pa`nju na ono {to ga je okruìvalo i dao se u ispitivanje neverovatno starog vozila u kome je putovao. Alvinu se nije u~inilo osobito neobi~nim i ~udnim to {to je ovaj podzemni transportni sistem jo{ bio u stanju da savr{eno radi, posle toliko proteklih eona. Nije se nalazio uskladi{ten u vodovima ve~nosti gradskih monitora, ali mora da su na nekom drugom mestu bili sli~ni vodovi koji su ga ~uvali od promene i propadanja. A onda je prvi put primetio tablu sa pokazateljima koja je ~inila deo naspramnog zida. Na njoj se nalazila kratka, ali umiruju}a poruka. LIS 35 MINUTA Upravo dok je posmatrao, brojka se promenila u '34'. Ovo nije bio osobito koristan podatak, jer kako nije imao predstavu o brzini kretanja ma{ine, on mu ni{ta nije mogao re}i o duìni putovanja. Zidovi tunela predstavljali su neprekidan snop sivila, a jedini ose}aj kretanja poticao je od veoma slabih vibracija koje on uop{te ne bi primetio da ih hotimice nije potraìo. Od Diaspara ga je sada sigurno delilo mnogo milja, a iznad mora da se pruàla pustinja sa svojim nepostojanim pe{~anim dinama. Mo`da je upravo u ovom trenutku jurio ispod izlomljenih brda koje je tako ~esto posmatrao iz Loranove Kule. Misli mu tada pohrli{e ka Lisu, kao da je goreo od nestrpljenja da tamo stigne pre vlastitog tela. Kakav li je to samo grad? Ma koliko se trudio da ga predo~i sebi, na um mu je padala samo umanjena verzija Diaspara. Upitao se da li uop{te jo{ postoji, ali odmah je odagnao sve sumnje, po{to ga u suprotnom ova ma{ina ne bi tako brzo vozila kroz Zemljinu utrobu. Najednom je osetio uo~ljivu promenu vibriranja koje je dopiralo odozgo. Vozilo je usporavalo - to je bilo sasvim izvesno. Vreme je sigurno promicalo znatno brè nego {to se njemu ~inilo; pomalo iznena|en, Alvin pogleda na pokazatelj. LIS 23 MINUTA
52

Zbunjen i pomalo zabrinut, on pribi lice uz bok ma{ine. Zbog brzine, zidovi tunela i dalje su se rastakali u bezobli~no sivilo, ali sada je ve} s vremena na vreme uspevao da u magnovenju razabere neke znakove koji bi i{~ezavali isto tako munjevito kao {to su se i pojavljivali. Prilikom svakog narednog promicanja izgledalo je da se zadràvaju ne{to malo duè u njegovom vidnom polju. A tada, bez ikakvog upozorenja, zidovi tunela se razmako{e sa obe strane. Ma{ina je prolazila, i dalje veoma velikom brzinom, kroz nekakav ogroman prazan prostor, znatno obuhvatniji ~ak i od hale sa pokretnim putevima. Gledaju}i za~u|eno kroz providne zidove, Alvin je pod sobom uo~io prepletenu mreù {ina koje su se ukr{tale i presecale da bi na kraju nestajale u lavirintu tunela sa obe strane. Plima plavi~aste svetlosti slivala se sa lu~ne kupole tavanice; spram ovog sjaja on je uspeo da razabere samo obrise velikih ma{ina. Svetlost je bila tako blistava da su od nje o~i bolele, i Alvin je shvatio da ovo mesto nije bilo predvi|eno za ~oveka. Trenutak kasnije, njegovo vozilo projurilo je pored niza cilindara koji su nepomi~no stajali iznad svojih tra~nica. Bili su znatno ve}i od ovoga u kome je on putovao, {to je Alvinu stavilo do znanja da su se koristili za prevoz tereta. Oko njega bili su grupisani mnogi me|usobno povezani mehanizmi, utihli i nepomi~ni, ~ija mu je svrha ostala nedoku~iva. Gotovo isto tako brzo kao {to se i pojavila, ogromna i samotna hala nestala je iza njega. Prolaz kroz nju izazvao je u Alvinovom umu ose}aj strahopo{tovanja; po prvi put stvarno mu je postalo jasno zna~enje one velike zatamnjene karte ispod Diaspara. Svet je znatno vi{e obilovao ~udesima nego {to je on i u snu pomi{ljao. Alvin ponovo baci pogled na pokazatelj. Ni{ta se nije promenilo; bilo je, dakle, potrebno manje od jednog minuta da prohuji kroz veliku halu. Ma{ina je ponovo pove}avala brzinu; iako gotovo da nije postojao ose}aj kretanja, zidovi tunela promicali su tako munjevito sa obe strane da on uop{te nije mogao odrediti kojom brzinom ide. Izgledalo je da je protekla ~itava ve~nost pre no {to je ponovo do{lo do jedva primetne promene vibriranja. Sada je na pokazatelju stajao novi znak: LIS 1 MINUT Bio je to najduì minut u dotada{njem Alvinovom ìvotu. Ma{ina se kretala sve sporije i sporije; vi{e nije bilo posredi samo smanjenje brzine. Na redu je bilo kona~no zaustavljanje. Glatko i be{umno, drugi cilindar skliznuo je iz tunela i jednu halu koja je izgledala istovetna onoj ispod Diaspara. Za trenutak, Alvin je bio odve} uzbu|en da bi bilo {ta jasno razabrao; vrata su ve} stajala otvorena prili~no dugo, pre no {to je on shvatio da moè izi}i iz vozila. Dok je ùrio iz ma{ine, bacio je poslednji pogled na pokaziva~. Tekst je sada bio promenjen, a nova poruka ulivala je bezgrani~no spokojstvo:
53

DIASPAR 35 MINUTA Kada je po~eo da traga za izlazom iz hale, Alvinu je po prvi put palo na pamet da se mo`da nalazi u civilizaciji koja je druga~ija od njegove. Put do povr{ine o~igledno je vodio kroz niski, {iroki tunel koji je po~injao na jednom kraju hale - uspinju}i se nagore prostranim stepeni{tem. Tako ne{to bilo je izuzetno retko u Diasparu; arhitekte grada predvidele su rampe ili strme hodnike kad god bi se javila promena nivoa. Bilo je to nasle|e iz vremena kada se ve}ina robota kretala na ta~kovima, tako da su im stepenice predstavljale nepremostivu prepreku. Stepeni{te je bilo sasvim kratko i zavr{avalo se vratima koja su se automatski otvorila kada im se Alvin pribliìo. Obreo se u maloj prostoriji sli~noj onoj u koju se spustio niz cev pod Grobom Jarlana Zeja i nije se iznenadio kada su se nekoliko minuta kasnije vrata ponovo otvorila, otkriv{i mu zasveden hodnik koji se lagano uspinjao ka pokrivenom ulazu ~ije su konture uokviravale polukrug neba. Nije postojao ose}aj kretanja, ali Alvin je znao da je podignut mnogo stotina stopa. Poùrio je usponom ka sun~anom otvoru, zaboraviv{i na sav strah u ùdnji da vidi ono {to je leàlo pred njim. Stajao je pri vrhu niskog brda i za trenutak mu se u~inilo da se ponovo nalazi u sredi{njem parku Diaspara. Me|utim, da je ovo stvarno park, bio bi odve} ogroman da bi ga njegov um obuhvatio. Nije bilo ni traga od grada koji je o~ekivao da ugleda. Dokle god mu je pogled sezao, nije bilo ni~eg drugog izuzev {ume i travom obraslih ravnica. A onda, Alvin podiè o~i ka obzorju; iznad kro{nji drve}a, idu}i zdesna ulevo u velikom luku koji je okruìvao svet, pruàla se linija stena spram koje su i najmo}niji dìnovi Diaspara izgledali patuljasto. Nalazila se na veoma velikoj udaljenosti, zbog koje su sve pojedinosti izgledale zamu}ene, ali postojalo je ne{to u vezi sa njenim obrisima {to je zbunilo Alvina. Kada mu se pogled kona~no prilagodio razmerama ovog kolosalnog predela, namah mu je postalo jasno da taj daleki zid nije podigao ~ovek. Vreme nije osvojilo sve; Zemlja je jo{ posedovala planine na koje je mogla biti ponosna. Alvin je dugo ostao na ulazu u tunel, polako se navikavaju}i na neobi~an svet u kome se obreo. Gotovo ga je o{amutilo saznanje o njegovoj veli~ini i prostranosti; prsten maglovitih planina lako je mogao obujmiti desetak gradova velikih kao Diaspar. Ma koliko, me|utim, da se upirao, Alvin nije uspeo da primeti nikakav trag ljudskog ìvota. Dodu{e, put koji je vodio niz obronak brda izgledao je dobro o~uvan; ni{ta mu bolje nije palo na pamet do da krene njime. U podno`ju brda put se gubio me|u velikim stablima koja su gotovo zaklanjala sunce. Kada je Alvin zakora~io u njihovu senku, do~ekala ga je ~udna me{avina mirisa i zvukova. [u{tanje vetra kroz li{}e poznavao je od ranije, ali ono se preplitalo sa hiljadama nerazgovetnih {umova, koje on nije umeo ni~emu da pripi{e. Zapahnuli su ga neobi~ni mirisi, mirisi koji su i{~ileli ~ak i iz se}anja njegove rase. Toplina, bujnost
54

mirisa i boja i nevidljivo prisustvo miliona ìvih bi}a zaneli su ga gotovo fizi~kom èstinom. Bez ikakvog predznaka, izbio je na jezero. [uma sa desne strane naglo se okon~ala i pred o~ima mu je puklo veliko prostranstvo vode, pro{arano malim ostrvima. Nikada ranije u ìvotu Alvin nije video toliku vodu; u pore|enju sa njom, najve}i bazeni u Diasparu predstavljali su tek obi~ne barice. Lagano se spustio do ruba jezera i zahvatio u {ake malo tople vode, pustiv{i da mu procuri kroz prste. Velika srebrna riba, koja je plivala svojim putem kroz podvodno {iblje, bila je prvo neljudsko bi}e koje je Alvin ikada video. Trebalo je da mu izgleda krajnje neobi~na, pa ipak njen oblik zagolicao mu je um nekom ~udnom blisko{}u. Poniru}i kroz bledozelenu prazninu, sa perajima koja su se blago povijala pri svakoj kretnji, ostavljala je utisak su{tog otelovljenja snage i brzine. Na njoj su se, isklesane u ìvom mesu, odraàvale vitke linije velikih brodova koji su nekada gospodarili nebom Zemlje. Evolucija i nauka do{le su do istog re{enja; ali delo Prirode bilo je dugove~nije. Alvin se najzad otrgao za~aranosti jezera i produìo krivudavim putem. [uma se ponovo zaklopila oko njega, ali samo za kratko. Staza se iznenada zavr{avala na velikoj ~istini, pola milje {irokoj i dvostruko duga~koj - i Alvin u trenu shvati za{to ranije nije video ni traga od ~oveka. Na ~istini se nalazilo mno{tvo niskih, dvospratnih zgrada, obojenih blagim prelivima koji su odmarali oko ~ak i pri punom sjaju sunca. Gradnja je uglavnom bila laka i jednostavna, ali postojali su i primeri sloènijih arhitektonskih zahvata koji su sadràli iz`lebljene stubove i ljupko ukra{ene kamene delove. Na ovim zgradama, ~ija je starost izgledala ogromna, mogao se primetiti i simbol jednog neizmerno drevnog stila: {iljati stubovi. Dok je lagano kora~ao prema selu, Alvin se jo{ naprezao da se saìvi sa novom okolinom. Ovde mu ni{ta nije bilo poznato; ~ak se i vazduh promenio, vrve}i ustreptalim, nepoznatim ìvotom. Visoki, zlatokosi ljudi, koji su se kretali me|u zgradama sa tako nehajnom ljupko{}u, o~igledno su poticali sa druga~ijeg stabla od ìtelja Diaspara. Nisu uop{te obratili pa`nju na Alvina, {to je bilo ~udno, po{to mu se ode}a potpuno razlikovala od njihove. Po{to se temperatura nije nikada menjala u Diasparu, odevni predmeti bili su ~isto ukrasnog karaktera i ~esto izuzetno doterani. Ovde su, me|utim, bili prevashodno funkcionalni, predvi|eni da sluè odre|enoj svrsi, a ne da zadovoljavaju ~ulo vida; uglavnom su se sastojali iz jednog haljetka obavijenog oko tela. Tek kada je Alvin duboko za{ao u selo, stanovnici Lisa po~eli su da reaguju na njegovo prisustvo, ali i onda na prili~no neo~ekivan na~in. Grupa od pet ljudi iza{la je iz jedne od ku}a i hotimice se uputila ka njemu - gotovo kao da je o~ekivala njegov dolazak. Alvin je osetio iznenadno vrtoglavo uzbu|enje i krv mu je brè prostrujala ìlama. Na um mu pado{e svi sudbinski susreti do kojih mora da je dolazilo izme|u ljudi i drugih rasa na dalekim svetovima. Oni koji su mu sada i{li u susret pripadali su njegovoj vlastitoj vrsti - ali u kojoj meri su postali razli~itim tokom eona {to su leàli izme|u njih u Diaspara?
55

Poslanstvo se zaustavilo nekoliko koraka ispred Alvina. Predvodnik se osmehnuo, pruìv{i ruku u drevnoj kretnji prijateljstva. "Pomislili smo da }e biti najbolje ako te do~ekamo ovde", re~e on. "Na{e obitavali{te veoma se razlikuje od Diaspara, tako da {etnja od terminala pruà posetiocima priliku da se aklimatizuju." Alvin prihvati pruènu ruku, ali je u prvi mah bio odve} iznena|en da bi odgovorio. Sada mu je postalo jasno za{to su ga svi ostali me{tani potpuno prenebregavali. "Znali ste da dolazim?" re~e on otegnuto. "Naravno. Mi uvek znamo kada se vozilo stavi u pokret. Reci mi, kako si prona{ao put? Pro{lo je mnogo vremena od poslednje posete, tako da smo se pobojali da je tajna izgubljena." Jedan od pratilaca prekinu govornika. "Bi}e bolje ako obuzdamo radoznalost, Gerane. Seranis ~eka." Imenu 'Seranis' prethodila je jedna re~ koju Alvin nije razumeo; pretpostavio je da je posredi neka vrsta titule. Nije imao nikakvih pote{ko}a u shvatanju sagovornika, i to mu uop{te nije izgledalo iznena|uju}e. Diaspar i Lis delili su isto lingvisti~ko nasle|e, a drevni pronalazak snimanja zvuka odavno je okamenio jezik u neokrnjivu gromadu. Geran slegnu ramenima sa podrugljivom rezignirano{}u. "Vrlo dobro", osmehnu se. "Seranis ne uìva mnogo povlastica; zato je ne}u li{iti ove." Dok su zalazili dublje u selo, Alvin je prou~avao ljude oko sebe. Izgledalil su prijatni i inteligentni, ali ove vrline je on podrazumevao kao normalne u toku ~itavog ìvota; poku{avao je da ustanovi po ~emu se oni razlikuju od sli~nih grupa u Diasparu. Razli~itosti su svakako postojale, ali bilo ih je te{ko odrediti. @itelji Lisa bili su ne{to vi{i od Alvina, a dvojica me|u njima ispoljavala su nepogre{ive znake fizi~kog starenja. Koà im je imala sme|u boju, a svakim pokretom zra~ili su snagu i uìvanje, {to je Alvinu izgledalo osveàvaju}e, ali u isto vreme i pomalo zbunjuju}e. Osmehivao se, setiv{i se Kedronovog proro~anstva da }e, ako ikada stigne do Lisa, ustanoviti da je on potpuno istovetan Diasparu. Me{tani sela sada su sa prostodu{nom radoznalo{}u posmatrali kako Alvin sledi svoje vodi~e; vi{e nije izgledalo da ga prihvataju kao normalni deo svog sveta. Iznenada, sa drve}a na desnoj strani razlegli su se vri{tavi, prodorni uzvici i skupina malih, uzmuvanih bi}a pohrlila je iz {ume, tiskaju}i se oko Alvina. On zastade krajnje preneraèn, ne mogav{i da veruje vlastitim o~ima. Pred njim se nalazilo ne{to {to je odavno i{~ezlo iz njegovog sveta i moglo se na}i jo{ samo u carstvu mita. @ivot je nekada po~injao na ovaj na~in; ta bu~na, op~injavaju}a bi}a bila su ljudska deca. Alvin ih je posmatrao sa zapanjenom nevericom - i sa jo{ jednim ose}anjem koje mu je zaigralo u srcu, mada on jo{ nije bio u stanju da ga razazna. Ni{ta drugo nije mu tako jasno moglo predo~iti jaz koji ga je delio od poznatog sveta. Diaspar je platio, i to u punoj meri, cenu besmrtnosti.
56

Dru{tvo se zaustavilo pred najve}om ku}om koju je Alvin do tada video. Stajala je u sredi{tu sela, a na jarbolu sa njenog malog kru`nog tornja na povetarcu se viorila zelena zastava. Svi izuzev Gerana ostali su napolju kada je on u{ao u zgradu. Unutra je bilo tiho i sveè; svetlost sunca prolazila je kroz mle~ne zidove, obasjavaju}i sve blagim, spokojnim sjajem. Pod je bio gladak i elasti~an, ure|en lepim mozaikom. Po zidovima, neki umetnik velikih sposobnosti i snage naslikao je niz {umskih prizora. Uz ove slike bilo je i nekih fresaka, koje, me|utim, ni{ta nisu govorile Alvinu, premda su izgledale privla~no i bile prijatne za gledanje. U jednom zidu nalazio se ugra|en pravougaoni ekran ispunjen pokretnim lavirintom boja - po svoj prilici fizifonski prijemnik, mada prili~no malih razmera. Zajedno su se uspeli kratkim, kru`nim stepeni{tem koje ih je odvelo na ravni kroz zgrade. S ovog mesta moglo se videti ~itavo selo, i Alvin je primetio da se ono sastoji od stotinak zgrada. U daljini stabla su se razmicala, obujmljuju}i prostrane livade po kojima su pasle ìvotinje vi{e razli~itih vrsta; ve}ina ih je bila ~etvorono`na, ali neke su imale po jedan ili ~ak dva para udova vi{e. Seranis ga je ~ekala u senci tornja; videv{i je, Alvin se upitao koliko je stara; njena duga, zlatna kosa bila je pro{arana sedim vlasima, za koje je shvatio da predstavljaju znamenje vreme{nosti. Prisustvo dece, sa svim posledicama koje su odatle proisticale, veoma ga je zbunilo. Tamo gde ima ra|anja, mora da bude i umiranja, a ìvotni vek u Lisu sigurno se veoma razlikovao od onoga u Diasparu. Nije mogao proceniti da li je Seranis pedeset, pet stotina ili pet hiljada godina, ali gledaju}i je u o~i naslu}ivao je mudrost i dubinu iskustva koje je ponekad ose}ao kada je bio sa Jeserakom. Ona pokaza na malo sedi{te; iako su joj se o~i osmehivale dobrodo{licom, nije ni{ta progovorila sve dok se Alvin nije udobno smestio - odnosno onoliko koliko mu je to bilo mogu}e pod tim prodornim, mada prijateljskim motrenjem. Ona najzad uzdahnu i obrati se Alvinu prigu{enim, blagim glasom. "Ovo je prilika koja se ~esto ne pruà, tako da te molim da mi oprosti{ ako ne budem umela ispravno da se pona{am. Ali postoje izvesna prava koja pripadaju gostu, makar i neo~ekivanom. Pre no {to otpo~nemo razgovor, èlela bih da te na ne{to upozorim. Ja sam u stanju da ti ~itam misli." Osmehnula se na Alvinovu o~iglednu zapanjenost i brzo dodala: "Nema nikakvog razloga da zbog toga bude{ zabirnut. Nijedno pravo ne po{tuje se tako strogo kao mentalna autonomnost. Ja }u u}i u tvoj um samo ako me bude{ pozvao. Ali ne bi bilo po{teno prikrivati tu ~injenicu od tebe; to }e isto tako objasniti zbog ~ega drìmo da je govor pomalo spor i teàk. Mi se njime ovde ~esto ne koristimo." Iako je bilo donekle uznemiruju}e, ovo otkri}e nije iznenadilo Alvina. Nekada su i ljudi i ma{ine raspolagali tom sposobno{}u, a nepromenjive ma{ine i dalje su mogle da ~itaju nare|enja svojih gospodara. Ali u Diasparu, ~ovek je tokom vremena izgubio dar koji je jednom delio sa svojim robovima.
57

"Ne znam {ta te je dovelo iz tvog sveta u na{", nastavi Seranis, "ali ako traga{ za ìvotom, tvoj posao je okon~an. Sa izuzetkom Diaspara, s druge strane na{ih planina pruà se samo pustinja." Bilo je neobi~no {to Alvin, koji je ranije ~esto dovodio u pitanje prihva}ena verovanja, uop{te ne sumnja u Seranisine re~i. Jedino ga je obuzela seta {to se ispostavilo da je sve ono {to su ga u~ili gotovo sasvim ta~no. "Pri~aj mi o Lisu", zamoli on. "Zbog ~ega ste tako dugo odse~eni od Diaspara, kada izgleda da znate veoma mnogo o nama?" Seranis se osmehnula ovoj radoznalosti. "Odmah }u ti objasniti", re~e ona. "Ali prethodno bih volela da saznam ne{to o tebi. Reci mi kako si na{ao put koji vodi dovde i za{to si do{ao?" Najpre se uzdràvaju}i, ali potom sa sve ve}im samopouzdanjem, Alvin joj je ispri~ao sve. Nikada ranije nije govorio tako slobodno; ovde je kona~no na{ao nekoga ko se ne}e smejati njegovim snovima, zato {to je znao da su ti snovi stvarnost. Jednom ili dva puta Seranis ga je prekinula brzim pitanjima, kada je on pomenuo ne{to u vezi sa Diasparom {to joj je bilo nepoznato. Alvin je s mukom shvatao da stvari koje su sa~injavale deo njegovog svekodnevnog ìvota mogu da ni{ta ne govore nekome ko nikada nije ni ìveo u gradu i uop{te nije bio upu}en u njegovo sloèno kulturno i dru{tveno ustrojstvo. Seranis ga je slu{ala sa toliko razumevanja, da on uop{te nije sumnjao u njeno poimanje; tek mu je znatno kasnije postalo jasno da su i drugi umovi osim njenog slu{ali ono {to je pri~ao. Kada je zavr{io, na kratko je zavladala ti{ina. Onda ga Seranis pogleda i upita: "Zbog ~ega si do{ao u Lis?" Alvin joj uputi iznena|en pogled. "Kazao sam ti", re~e. "hteo sam da istraìm svet. Svi su svakodnevno govorili da izvan gradskih zidina postoji samo pustinja, ali u to sam morao sam da se uverim." "Da li je to bio jedini razlog?" Alvin je oklevao. Kada je najzad odgovorio, to vi{e nije bio neustra{ivi istraìva~, ve} izgubljeno dete koje je ro|eno u stranom svetu. "Ne", re~e mekim glasom, "to nije bio jedini razlog, mada to do sada nisam znao. Ose}ao sam se usamljeno." "Usamljeno? U Diasparu?" Na Seranisinim usnama zaigrao je osmeh i u o~ima joj se mogla pro~itati naklonost; Alvin je shvatio da ona ne o~ekuje dalje odgovore. Po{to je zavr{io svoju pri~u, ~ekao je da sada ona ispuni svoj deo pogodbe. Seranis se podiè i po~e da kora~a napred-nazad po krovu. "Znam koja pitanja èli{ da postavi{", re~e. "Na neka od njih mogu ti odgovoriti, ali bi}e zamorno izvesti to re~ima. Ako mi otvori{ svoj um, re}i }u ti ono {to treba da zna{. Moè{ imati poverenja u mene: ne}u ti ni{ta uzeti ako mi to ne dopusti{." "[ta èli{ da uradim?" upita Alvin oprezno. "Nagnaj sebe da prihvati{ moju pomo}... gledaj me u o~i... i zaboravi na sve", naredi Seranis.
58

Alvin nikada nije shvatio {ta se tada dogodilo. Sva ~ula su mu se potpuno isklju~ila i mada se uop{te nije mogao setiti kako ga je stekao, kada je zavirio u vlastiti um celo znanje bilo je tamo. Video je duboko u pro{lost, ne jasno, ve} kao {to bi ~ovek na visokoj planini video maglovitu ravnicu. Shvatio je da ôvek nije uvek bio stanovnik grada; od kada su ga ma{ine oslobodile mukotrpnog rada, stalno je postojalo nadmetanje izme|u dva razli~ita tipa civilizacije. U Ranim Vremenima postojalo je na hiljade gradova, ali preteàn deo ~ove~anstva vi{e je voleo da ìvi u srazmerno malim zajednicama. Sveobuhvatni prevoz i trenutno komuniciranje obezbedili su mu sve potrebne veze sa ostalim svetom, tako da on vi{e nije smatrao neophodnim da provodi ìvot u gu`vi sa milionima ostalih ljudi. U tim drevnim danima, Lis se malo razlikovao od stotina takvih zajednica. Ali postepeno, kako su vekovi prolazili, on je razvio nezavisnu kulturu, koja se pokazala jednom od najvi{ih {to ih je ~ovek ikada dosegao. Ova kultura poglavito se temeljila na neposrednom kori{}enju mentalne snage, {to ju je izdvojilo od ostalog dela ljudskog dru{tva, koje se sve vi{e i vi{e vezivalo za ma{ine. Tokom eona, jaz izme|u Lisa i ostalih gradova se produbljivao kako su se kretali svojim razli~itim putevima. On se premo{}ivao jedino u trenucima velikih kriza; kada je Mesec po~eo da pada na Zemlju, uni{tilii su ga nau~nici iz Lisa. Oni su tako|e upravljali odbranom planete protiv Osvaja~a, koji su bili dovedeni u {kripac u zavr{noj [almiranskoj bici. Ovo te{ko isku{enje iscrplo je ~ove~anstvo; jedan za drugim, gradovi su odumirali i pustinja ih je prekrivala. Kako se stanovni{tvo osipalo, otpo~ela je migracija koja je Diaspar u~inila poslednjim i najve}im gradom. Ve}ina ovih promena bila je bez uticaja na Lis, ali on je morao da vodi sopstveni boj - boj protiv pustinje. Prirodna barijera planina pokazala se nedovoljnom, tako da je pro{lo mnogo vekova pre no {to je velika oaza postala bezbedno mesto. Slika je ovde bila zamu}ena, mo`da hotimice. Alvin nije mogoa da razabere kako je to i Lis stekao ve~nost koju je posedovao samo Diaspar. Izgledalo je da Seranisin glas dopire sa velike udaljenosti; uz to, on nije bio sam, ve} utonuo u simfoniju re~i, kao da je mno{tvo drugih glasova pevalo sa njim istu melodiju. "To je, sasvim ukratko, na{a istorija. Vide}e{ da smo ~ak i u Ranim Vremenima odràvali slabe odnose sa gradovima, premda su njihovi ìtelji ~esto dolazili u na{u zemlju. Nikada ih u tome nismo spre~avali, tako da su mnogi od na{ih najvi|enijih ljudi do{li spolja; ali kada su gradovi po~eli da odumiru, nismo èleli da budemo ume{ani u njihovo propadanje. Kada je ukinut vazdu{ni prevoz, preostao je samo jedan put u Lis: podzemni sistem iz Diaspara. On je zatvoren na va{em kraju posle podizanja parka i vi ste nas zaboravili, premda mi vas nikada nismo. Diaspar nas je iznenadio. O~ekivali smo da }e doìveti sudbinu svih ostalih gradova, ali on je razvio postojanu kulturu koja je mogla trajati koliko i sama Zemlja. Ta kultura nije, dodu{e, po na{em ukusu, ali nam je drago {to su oni koji su èleli da
59

pobegnu iz Diaspara bili u stanju da to u~ine. Njihov broj je znatno ve}i nego {to ti misli{, i to su po pravilu bili izuzetni ljudi koji su uvek sa sobom donosili ne{to od vrednosti kada bi do{li u Lis." Glas je utihnuo; oduzetost Alvinovih ~ula je popustila i on je ponovo vladao sobom. Za~u|eno je primetio da se sunce spustilo nisko ispod kro{nji drve}a i da je isto~no nebo ve} po~elo da se smrkava. Odnekud se prodornim zvukom oglasilo veliko zvono, da bi potom postepeno zamrlo, ispuniv{i vazduh tajanstveno{}u i predskazanjem. Alvin je osetio kako lagano podrhtava, ne zbog prvog talasa ve~ernje sveìne, ve} usled strahopo{tovanja i ~u|enja pred svim onim {to je tog dana otkrio. Bilo je veoma kasno, a on se nalazio daleko od doma. Iznenada mu se javila potreba da ponovo vidi prijatelje i da se obre usred poznatih vidokruga i prizora Diaspara. "Moram se vratiti", re~e. "Kedron, moji... moji roditelji, svi me o~ekuju." To nije bilo sasvim ta~no; Kedron }e se sigurno pitati {ta mu se dogodilo, ali koliko je Alvinu bilo poznato, niko osim njega nije znao da je on oti{ao iz Diaspara. Nije bio u stanju da objasni razloge ove male obmane i postideo se samoga sebe ~im je izgovorio re~i. Seranis ga je pogledala zami{ljeno. "Bojim se da to ne}e biti tako lako", re~e. "[ta time ho~e{ da kaè{?" upita Alvin. "Zar me prevozno sredstvo koje me je dovelo ovamo ne}e i vratiti natrag?" Nije èleo da se suo~i sa mogu}no{}u da bude zadràn u Lisu protiv svoje volje, premda mu je ova pomisao za ~as prostrujala sve{}u. Prvi put je izgledalo da se Seranis na{la u neprilici. "Razgovarali smo o tome", re~e ona, ne objasniv{i pri tom ko je to 'mi', niti kako su me|usobno saobra}ali. "Ako se vrati{ u Diaspar, ceo grad }e saznati o nama. âk i ako obe}a{ da ni{ta ne}e{ re}i, bi}e ti nemogu}e da sa~uva{ tajnu." "Za{to vi èlite da ona ostane sa~uvana?" upita Alvin. "Siguran sam da bi to bilo od obostrane koristi ako se dva naroda ponovo sretnu." Seranis je izgledala nezadovoljna. "Ne mislimo tako", re~e. "Ukoliko bi se kapije otvorile, na{u zemlju bi preplavili zaludni radoznalci i osobe èljne uzbudljivih doga|aja. Kako stvari sada stoje, samo su va{i najbolji predstavnici stizali do nas." Odgovor je odisao sna`nom nesvesnom nadmo}no{}u, ali se i temeljio na sasvim pogre{noj pretpostavci, {to je u Alvinu pobudilo ljutnju koja je sasvim potisnula zabrinutost. "To nije ta~no", re~e on srdito. "Ne verujem da biste u Diasparu prona{li jo{ nekoga ko bi bio u stanju da izi|e iz grada, ~ak i ako bi to èleo, ~ak i ako bi znao da ima gde da ode. Za Lis }e sasvim biti svejedno ako me pustite da se vratim." "Odluka nije moja", objasni Seranis, "a ti potcenjuje{ snage uma ako misli{ da se prepreke koje zadràvaju tvoj narod unutar gradskih zidina nikada ne mogu prevazi}i. Me|utim, mi ne èlimo da te zadràvamo ovde protiv tvoje volje, ali ako odlu~i{ da se vrati{ u Diaspar mora}emo da izbri{emo iz tvoje svesti sva se}anja na Lis." Za trenutak
60

je oklevala. "Tako ne{to jo{ se nije dogodilo; svi oni koji su ti prethodili do{li su ovamo da bi ostali." Alvin nije pristajao da prihvati ovaj izbor. @eleo je da istraì Lis, da doku~i sve njegove tajne, da otkrije po ~emu se razlikuje od njegove postojbine, ali je isto tako bio odlu~an da se vrati u Diaspar kako bi mogao da dokaè svojim prijateljima da su mu snovi bili stvarni. Nije mogao da razume razloge koji su stajali u zale|u ove èlje za ostajanjem u tajnosti; no, ~ak i da jeste, to ni za dlaku ne bi promenilo njegov stav. Shvatio je da mora dobiti u vremenu ili uveriti Seranis da je to {to traì od njega nemogu}e. "Kedron zna gde se ja nalazim", re~e. "Njegova se}anja ne moète izbrisati." Seranis se osmehnu. Bio je to ljubak sme{ak koji bi u svim drugim okolnostima predstavljao znamenje prijateljske naklonosti. Ali Alvin je u njemu sada razabrao, po prvi put, prisustvo ogromne i neumoljive mo}i. "Potcenjuje{ nas, Alvine", uzvrati ona. "Ni{ta nije lak{e od toga. Do Diaspara mogu sti}i brè nego do suprotnog kraja Lisa. Drugi ljudi su i ranije dolazili ovamo, a neki su prethodno poveravali svojim prijateljima kuda idu. Oni su, me|utim, gubili svaki pomen na njih, tako da se izbeglicama gubio svaki trag iz istorije Diaspara." Bilo je glupo {to Alvin nije uzeo u obzir ovu mogu}nost, koja je izgledala tako o~igledna sada, kada ju je Seranis pomenula. Upitao se koliko su puta, u milionima godina proteklim od kada su se dve kulture razdvojile, ljudi iz Lisa odlazili u Diaspar da sa~uvaju svoju ljubomorno skrivanu tajnu. Tako|e je poèleo da pojmi kolika je, zapravo, snaga mentalnih mo}i kojima je ovaj ~udni narod raspolagao, uop{te ne oklevaju}i da ih upotrebi. Da li je, u takvim okolnostima, bilo nekog smisla pripremati planove? Seranis je obe}ala da mu ne}e zavirivati u um bez njegove dozvole, ali on se upitao postoje li mo`da i takve situacije kada se ovo obe}anje nije moglo odràti. "Siguran sam", re~e on, "da ne o~ekuje{ da odmah donesem odluku. Da li bih mogao malo da se upoznam sa va{om zemljom pre no {to se opredelim za jednu od mogu}nosti?" "Svakako", uzvrati Seranis. "Moè{ ostati ovde koliko èli{, a potom se vratiti u Diaspar ako se predomisli{. Ali ako bi se odlu~io u toku narednih nekoliko dana, sve bi bilo znatno jednostavnije. Sigurno ne èli{ da ti se prijatelji brinu, a {to duè bude{ odsustvovao, to }e nam teè biti da izvr{imo neophodna pode{avanja." Alvin je imao uvaàvanja za ovaj predlog; jedino je hteo da zna kakva su to 'pode{avanja' bila posredi. Verovatno bi neko iz Lisa stupio u vezu sa Kedronom, ~ega Lakrdija{ uop{te ne bi bio svestan, i izazvao izvesne promene u njegovom umu. înjenica o Alvinovom nestanku nije se mogla prikriti, ali je zato bilo mogu}e sasvim zapresti ono {to su on i Kedron otkrili. Sa protokom vremena, Alvinovo ime pridruìlo bi se imenima ostalih Jedinstvenih koji su tajanstveno nestali bez traga, a zatim bili zaboravljeni. Ovde je postojalo mno{tvo zagonetki, a on jo{ nijednu nije uspeo da razre{i. Da li je bilo neke svrhe iza neobi~nog, jednostranog odnosa izme|u Lisa i Diaspara, ili je
61

posredi naprosto bio samo istorijski nesre}ni slu~aj? Ko su i {ta su bili Jedinstveni, a ako su ve} ìtelji Lisa mogli da u|u u Diaspar, za{to se nisu domogli vodova se}anja u kojima se nalazio klju~ njihovog postojanja? Mo`da je to bilo jedino pitanje na koje je Alvin mogao dati iole prikladan odgovor. Nije isklju~eno da je Centralni Kompjuter odve} istrajan i izdr`ljiv protivnik, tako da na njega nisu mogle da deluju ni najsavr{enije mentalne tehnike. Odlu~io je da ostavi po strani ove probleme; jednoga dana, kada bude znao daleko vi{e nego sada, mo`da }e biti u prilici da ih odgonetne. Nije bilo mudro razbijati glavu i baviti se naga|anjima na temelju pukog neznanja. "Vrlo dobro", re~e on, premda ne odve} sre}nim glasom, po{to je i dalje bio ljut {to mu se ova neo~ekivana prepreka ispre~ila na putu. "Da}u vam odgovor {to brè budem mogao, ako mi omogu}ite da se podrobno upoznam sa va{om zemljom." "U redu", re~e Seranis; njen osmeh ovoga puta nije sadrào nikakvu skrivenu pretnju. "Mi se ponosimo Lisom i bi}e nam zadovoljstvo da ti pokaèmo kako ljudi mogu ìveti bez pomo}i gradova. U me|uvremenu, nema{ se zbog ~ega brinuti: prijatelji ti se ne}e uzbuditi zbog tvog nestanka. Mi }emo povesti ra~una tome, ako ni zbog ~ega drugog, ono zbog na{e bezbednosti." Bilo je to prvi put da je Seranis izrekla jedno obe}anje koje nije mogla odràti. 11. Ma koliko se upinjala, Alistra nije mogla da izvu~e nikakve nove podatke od Kedrona. Lakrdija{ se brzo oporavio od prvobitnog {oka i panike koja ga je obuzela i nagnala da se munjevito vrati na povr{inu kada se obreo sam u dubinama zemlje ispod Groba. Tako|e se stideo svog kukavi~kog pona{anja, pitaju}i se da li }e ikada smo}i hrabrosti da se vrati u halu sa pokretnim putevima i mreòm tunela koja je zra~no polazila iz nje, {ire}i se preko celog sveta. Iako je smatrao da je Alvin delao nestrpljivo, pa ~ak i nepromi{ljeno, nije verovao da }e se odista na}i u opasnosti. Ve} }e se on vratiti zdrav i ~itav. Kedron je bio siguran u to. Ili, bolje re}i, gotovo siguran; podozrivost je bila taman tolika da mu uvreì potrebu za oprezom. Bi}e mudro, odlu~io je, da o svemu pri~a {to je manje mogu}e i da celu stvar prikaè kao samo jednu od svojih lakrdija. Na nevolju po ovaj plan, on nije bio u stanju da prikrije ose}anja kada ga je Alistra srela prilikom povratka na povr{inu. Ona je razabrala nesumnjiv izraz straha u njegovim o~ima i odmah ga je protuma~ila kao znak da se Alvin nalazi u opasnosti. Sva Kedronova razuveravanja pokazala su se uzaludnim i ona se sve vi{e ljutila na njega dok su se zajedno vra}ali kroz park. Alistra je u prvi mah htela da ostane kod Groba i da sa~eka da se Alvin vrati na isto tako tajanstven na~in na koji je i i{~ezao. Kedronu je po{lo za rukom da je ubedi kako bi to bilo samo tra}enje vremena i laknulo mu je kada je ona po{la za njim ka gradu. Moglo se dogoditi da se Alvin iznenada vrati, a on nije èleo da bilo ko drugi otkrije tajnu Jarlana Zeja. U ~asu kada su stigli u grad Kedronu je postalo jasno da je njegova taktika izvrdavanja potpuno zakazala i da mu je situacija ozbiljno izmicala iz ruku. Prvi put u ìvotu on se na{ao u nedoumici i nije bio u stanju da se uhvati uko{tac sa problemima
62

koji su iskrsli. Nagao i nerazuman strah zamenila je dublja i sve proìmaju}a zebnja. Sve do sada, Kedron je malo razmi{ljao o posledicama svog delanja. Njegovi vlastiti interesi i blaga, premda iskrena naklonost prema Alvinu, predstavljali su dovoljne pobude za ono {to je ~inio. Iako je pruào ohrabrenje i pomo} Alvinu, nije verovao da se ovako ne{to odista moè dogoditi. Bez obzira na razliku u godinama i iskustvu izme|u njih, Alvinova volja bila je oduvek sna`nija od njegove. Sada je bilo kasno da preduzme ne{to u vezi s tim; Kedron je po~eo da naslu}uje da ga zbivanja nose ka vrhuncu koji je leào sasvim izvan njegovog upliva. U tom pogledu bilo je pomalo nepo{teno {to ga je Alistra o~igledno smatrala Alvinovim zlim duhom, pokazuju}i sklonost da ga okrivljuje za sve {to se dogodilo. Alistra nije bila odista osvetoljubiva, ali sada je bila ljuta, a dobar deo te ljutnje padao je na Kedrona. Ako ga koraci koje bude preduzela dovedu u nepriliku, ona }e biti poslednja osoba kojoj }e to biti ào. Me|u njima je vladala mukla ti{ina kada su stigli do velikog kru`nog puta koji je obujmljivao park. Kedron je posmatrao kako Alistra nestaje u daljini i sa zebnjom se upitao kakve li planove sada kuje. Sada je postojala samo jedna stvar u koju je mogao biti siguran. Za dobar deo vremena koje je dolazilo ne}e biti optere}en dosadom. Alistra je delala brzo i mudro. Presko~ila je Eristona i Etaniju; Alvinovi roditelji predstavljali su prijatene bezli~ne jedinke prema kojima je ona ose}ala izvesnu naklonost, ali ne i po{tovanje. S njima bi se samo izgubilo vreme u beskorisnom raspravljanju i oni bi na kraju u~inili isto ono {to je Alistra preduzimala sada. Jeserak je saslu{ao devoj~inu pri~u, ne ispoljiv{i pri tom nikakva ose}anja. Ukoliko je i bio uznemiren ili iznena|en, to je valjano prikrivao - ~ak toliko valjano, da je to pomalo razo~aralo Alistru. Njoj je izgledalo da se nikada ranije nije dogodilo ni{ta tako izuzetno i va`no i Jeserakovo trezveno pona{anje prili~no ju je rasrdilo. Kada je zavr{ila, postavio joj je nekoliko pitanja, a zatim joj stavio do znanja, ne reka{vi, me|utim, otvoreno, da smatra da je verovatno pogre{ila. Kakvih je bilo razloga da se pretpostavi da je Alvin stvarno oti{ao iz grada? Mo`da je posredi bila varka ~ija je ona bila `rtva. înjenica da su u celu stvar bili upleteni i Kedronovi prsti samo je i{la tome u prilog. Alvin joj se po svoj prilici smejao ovog ~asa, kriju}i se negde u Diasparu. Jedini povoljan odgovor koji je dobila od Jeseraka bilo je obe}anje da }e ispitati ceo slu~aj i javiti joj se kroz jedan dan. U me|uvremenu, ona ne treba mnogo da bude zabrinuta i bi}e najbolje da nikom drugom ne pri~a o ovoj stvari. Nije bilo nikakve svrhe podizati uzbunu oko jednog doga|aja koji }e se verovatno razjasniti za nekoliko ~asova. Alistra je napustila Jeseraka sa ose}ajem izvesne osuje}nosti. Sva je prilika da bi bila znatno zadovoljnija da je imala prilike da ga vidi odmah posle svog odlaska. Jeserak je poznavao neke ljude iz Ve}a; i sam je bio ~lan ovog tela tokom svog dugog ìvota i lako mu se moglo dogoditi da to postane opet ukoliko mu sre}a okrene le|a. Pozvao je trojicu najuticajnijih prijatelja i oprezno ih zainteresovao za ceo slu~aj. Kao Alvinov staratelj, bio je sasvim svestan svog delikatnog poloàja, tako da je
63

preduzeo sve da bi se za{titio. Za sada je najbolje da {to manje ljudi bude upu}eno u celu stvar. Odmah su se sloìli da se najpre mora stupiti u vezu sa Kedronom da bi se od njega zatraìla izvesna razja{njenja. Lakrdija{ je, me|utim, to predvideo i nestao je kao da je u zemlju propao. Ukoliko su i postojale neke dvosmislenosti oko Alvinovog poloàja, njegovi doma}ini bili su odve} pa`ljivi da ga ne podse}aju na njih. Uìvao je slobodu da ide gde mu se prohte po Erliju, malom selu kojim je vladala Seranis - premda je ovaj izraz bio odve} strog da stvarno opi{e njenu ulogu. Alvinu se na mahove ~inilo da je ona dobro}udni diktator, ali bilo je i trenutaka kada mu je izgledalo da uop{te ne raspolaè nikakvom mo}i. Do sada mu uop{te nije po{lo za rukom da doku~i dru{tveno ustrojstvo Lisa, zbog toga {to je ono bilo ili suvi{e jednostavno, ili tako sloèno da mu je njegova razgranatost sasvim izmicala. Jedino {to je zasigurno utvrdio bilo je da je Lis podeljen na mnogobrojna sela, ~iji je Erli bio tipi~an primer. U izvesnom smislu, me|utim, nije moglo biti re~i o tipi~nim primerima, po{to se Alvin uverio da svako selo nastoji da se {to je mogu}e vi{e razlikuje od svojih suseda. Sve ga je to veoma zbunjivalo. Iako je bio sasvim mali i okupljao jedva hiljadu ìtelja, Erli je obilovao iznena|enjima. Te{ko da je postojao ma i jedan jedini vid ìvota koji se nije razlikovao od svog parnjaka u Diasparu. Ova podvajanja pruàla su se i do tako temeljnih stvari kao {to je govor. Samo su se deca koristila glasovima prilikom normalnog saobra}anja; odrasli te{ko da bi uop{te progovorili i posle izvesnog vremena. Alvinu je postalo jasno da to ~ine isklju~ivo iz ljubaznosti prema njemu. Bilo je to neobi~no, osuje}uje}e iskustvo obresti se usred velike mreè be{umnih i nedoku~ivih re~i, ali Alvin se ubrzo navikao. înilo se iznena|uju}im {to je govorni jezik uop{te opstao, budu}i da se vi{e nije nalazio ni u kakvoj upotrebi, ali Alvin je tek kasnije ustanovio da su stanovnici Lisa veliki poklonici pevanja, odnosno svih oblika muzike. Bez ovog podstreka, sva je prilika da bi oni odavno postali potpuno nemi. Stalno su bili zauzeti ne~im, zaokupljeni zadacima ili problemima koji su Alvinu obi~no izgledali nepojmljivi. Kada mu je ipak polazilo za rukom da shvati {ta rade, predmet njihovog zanimanja ~inio mu se sasvim nepotrebnim. Najve}i deo prehrambenih proizvoda, na primer, rastao je na zemlji, a nije bivao sintetizovan u saglasnosti sa shemama izra|enim u dubokoj pro{losti. Kada je Alvin izrazio svoje ~u|enje, strpljivo mu je obja{njeno da ìtelji Lisa uìvaju da gledaju kako stvari rastu, da vr{e sloène geneti~ke eksperimente, kao i da pronalaze sve tananije ukuse i slasti. Erli je bio ~uven po svom vo}u, ali kada je Alvin ku{ao nekoliko izabranih uzoraka, oni mu se nisu u~inili nimalo boljim od vo}a koje je mogao stvoriti u Diasparu samo pokretom malog prsta. U prvi mah se upitao da li su stanovnici Lisa zaboravili, odnosno da li su ikada posedovali sile i ma{ine koje je on drào sasvim obi~nim i na kojima se temeljio sam ìvot u Diasparu. Ubrzo je ustanovio da to nije tako. Oru|e i znanje su postojali, ali su se koristili samo kada je to bilo od su{tinskog zna~aja. Najuo~ljiviji primer bio je vezan za prevozni sistem, ako se on uop{te mogao udostojati tim imenom. Ljudi su kratke
64

udaljenosti prevaljivali pe{ice, uìvaju}i u tome. Ukoliko im se, pak, ùrilo, ili su morali da prebace manje terete, koristili su ìvotinje koje su o~evidno bile uve`bane za ovu svrhu. Tovarnu marvu predstavljala su niska, {estonoga stvorenja, veoma poslu{na i sna`na, ali skromne inteligencije. Trka}e ìvotinje bile su sasvim razli~ite pasmine; normalno su i{le na ~etiri noge, koriste}i svoje veoma mi{i}ave stra`nje udove samo kada su stvarno brzo jurile. Mogle su uzdu` da prevale ~itav Lis za ciglih nekoliko ~asova, dok bi putnici jahali na istaknutom sedi{tu koje je kai{evima bilo sapeto oko ìvotinjinog boka. Ni{ta na svetu ne bi moglo nagnati Alvina da preduzme tako riskantno jahanje, mada je ono predstavljalo veoma omiljen sport kod mla|eg sveta. Njihovi ~istokrvni paripi predstavljali su aristokratiju ìvotinjskog carstva i bili su sasvim svesni toga. Alvinu je ~esto dopiralo do uha hvalisavo }askanje, vo|eno prili~no bogatim re~nikom, o pro{lim i budu}im pobedama. Kada je poku{ao da im se pribliì i da se uklju~i u njihov razgovor, oni su se pretvarali da ga ne razumeju, a ukoliko bi on navaljivao, odjahali bi od njega povre|enog dostojanstva. Ove dve vrste ìvotinja bile su dovoljne za sve obi~ne potrebe i pruàle su svojim vlasnicima takva zadovoljstva kakva nije bilo u stanju da pruì nikakvo mehani~ko sredstvo. Ali kada bi se javila potreba za veoma velikim brzinama i kada je trebalo prebaciti te{ke terete, na pozornicu bi stupale ma{ine koje su se upotrebljavale bez oklevanja. Iako je ìvotinjsko carstvo Lisa priu{tilo Alvinu ~itav jedan svet novih zanimanja i iznena|enja, njega su ipak u najve}oj meri op~inile dve krajnje ta~ke spektra ljudske populacije. Veoma mladi i veoma stari ìtelji bili su za njega podjednako neobi~ni i podjednako zapanjuju}i. Najvreme{niji stanovnik Erlija tek {to je proìveo drugo stole}e i pred sobom je imao jo{ svega nekoliko godina ìvota. Kada on bude stigao u to doba, pade Alvinu na pamet, telo mu se gotovo uop{te ne}e promeniti, dok je ovaj starac, koji pred sobom kao naknadu nije imao ~itav niz budu}ih postojanja, ve} gotovo iscrpeo sve svoje fizi~ke snage. Kosa mu je bila sasvim seda, a lice mu je predstavljalo neverovatno prepletenu mreù bora. Najve}i deo vremena provodio je sede}i na suncu ili se polako {etaju}i selom, izmenjuju}i be{umne pozdrave sa svakim koga bi sreo. Kako se Alvinu ~inilo, on je bio sasvim zadovoljan; ni{ta vi{e nije traìo od ìvota, niti ga je uzbu|ivala pomisao na skori kraj. Bila je to filosofija koja se u toj meri razlikovala od one u Diasparu da je Alvin uop{te nije mogao pojmiti. Zbog ~ega bi se neko mirio sa smr}u kada ona nije bila nu`na, kada vam je na raspolaganju stajao izbor da ìvite hiljadu godina, a onda da prostrujite kroz mnogo milenijuma da biste ponovo krenuli ispo~etka u svetu kome ste vi pomogli da se uobli~i? ^vrsto je odlu~io da razre{i ovu tajnu ~im mu se bude ukazala prilika da je iskreno razmotri sa nekim. Bilo mu je veoma te{ko da poveruje da se Lis opredelio za ovo po slobodnoj volji, znaju}i pri tom da postoji i druga mogu}nost. Deo odgovora prona{ao je me|u decom, tim malim stvorenjima koja su mu izgledala podjednako ~udna kao i ìvotinje u Lisu. Proveo je mnogo vremena me|u njima, posmatraju}i ih kako se igraju; na kraju, ona su ga prihvatila kao prijatelja. Ponekad mu se ~inilo da deca uop{te nisu ljudska, po{to su im pobude, logika, pa ~ak i
65

jezik bili sasvim osobeni. Sa nevericom bi pogledao u odrasle i pitao se kako je mogu}e da su se oni razvili iz ovih izuzetnih bi}a koja kao da su najve}i deo ìvota provodila u svom vlastitom, privatnom svetu. Pa ipak, ~ak i onda kada su ga varala, budila su mu u srcu ose}anje koje mu je ranije bilo potpuno nepoznato. Kada bi - {to je bio prili~no redak izuzetak - briznula u pla~ zbog neke osuje}nosti ili o~ajanja, njihova mala poti{tenost ~inila mu se tragi~nijom od ôvekovog dugog povla~enja posle gubitka Galakti~kog Carstva. Ovo je bilo suvi{e veliko i daleko da bi ga dirnulo, dok je pla~ deteta poga|ao pravo u srce. Alvin je upoznao ljubav u Diasparu, ali sada se sreo sa ne~im podjednako dragocenim, bez ~ega sama ljubav nije mogla dosti}i svoje najvi{e ispunjenje, ve} je uvek ostajala nepotpuna. Bila je to ne`nost. Dok je Alvin prou~avao Lis, ovaj je tako|e njega ispitivao i nije bio nezadovoljan onim {to je prona{ao. Proveo je u Erliju tri dana, kada mu je Seranis predloìla da krene malo dalje i da obi|e i druge delove zemlje. On je smesta prihvatio predlog - pod uslovom da ne mora da ja{e neku od seoskih trka~kih ìvotinja. "Uveravam te", re~e Seranis, sa retkim prizvukom humora, "da ovde nikome ne pada ni na kraj pameti da izlaè opasnosti svoje dragocene konje. Po{to je ovo naro~iti slu~aj, pripremi}u prevoz koji }e ti znatno vi{e pristajati. Hilvar }e ti biti vodi~, ali, naravno, ti i dalje uìva{ punu slobodu kretanja." Alvin se upitao da li je to sasvim istina. Pretpostavljao je da bi bilo izvesnih primedbi ukoliko bi on poku{ao da se vrati na breùljak sa ~ijeg je vrha prvi put izbio u Lis. Ovo ga, me|utim, za sada nije mnogo zabrinjavalo, po{to jo{ nije ùrio sa povratkom u Diaspar; i ina~e je o tom problemu malo razmi{ljao, posle prvobitnog susreta sa Seranis. @ivot je ovde obilovao zanimljivostima i novinama, tako da je on jo{ bio zadovoljan njime. Cenio je Seranisin postupak da mu ponudi svog sina kao vodi~a, mada su Hilvaru nesumnjivo data pomna uputstva da vodi ra~una da ovaj ne{to ne zabrlja. Alvinu je bilo potrebno izvesno vreme da se navikne na Hilvara, iz razloga koje mu nije mogao ta~no objasniti, a da mu pri tom ne povredi ose}anja. Fizi~ko savr{enstvo predstavljalo je sveop{tu pojavu u Diasparu, {to je dovelo do potpunog obezvre|enja pojedina~ne lepote; ljudi su je prime}ivali koliko i vazduh koji su udisali. To, me|utim, nije bilo tako u Lisu, a najlaskaviji pridev koji se mogao pripisati Hilvaru glasio je 'odbojan'. Prema Alvinovim merilima, on je bio krajnje ruàn i ovaj ga je kra}e vreme hotimice izbegavao. Ako je Hilvar toga i bio svestan, ni~im to nije pokazao; nedugo potom, njegova uro|ena prijatnost sru{ila je sve prepreke koje su stajale me|u njima. Tek je trebalo da do|e vreme kada }e se Alvin toliko navi}i na Hilvarov {iroki, izvijeni osmeh, na njegovu snagu i blagost, da }e te{ko mo}i da poveruje da ga je nekada smatrao neprivla~nim; tada }e mu se ~initi da ga ne bi menjao ni za {ta na svetu. Krenuli su iz Erlija odmah posle svitanja u malom vozilu koje je Hilvar nazvao hoverkraft i koje je naizgled radilo na istom principu kao i ma{ina kojom se Alvin dovezao iz Diaspara. Lebdelo je u vazduhu nekoliko centimetara iznad tla i mada nije bilo ni traga od nekih tra~nica, Hilvar mu je kazao da se kola mogu kretati samo po
66

unapred odre|enim putevima. Sva populaciona sredi{ta bila su povezana na ovaj na~in, ali za vreme ~itavog svog boravka u Lisu Alvin nije video u upotrebi nijedan drugi hoverkraft. Hilvar je uloìo velike napore u organizovanje ove ekspedicije i o~igledno je o~ekivao od nje isto tako mnogo kao i Alvin. Planirao je put, imaju}i na umu svoja vlastita interesovanja, po{to mu je prirodopis bio velika strast; nadao se da }e prona}i nove primerke iz sveta insekata u srazmerno nenaseljenim podru~jima Lisa koje }e posetiti. Nemeravao je da se otisnu na jug koliko god ih ma{ina bude vozila, a da ostatak puta prevale pe{ice. Ne uvi|aju}i u tom trenutku {ta to zapravo zna~i, Alvin nije uputio nikakvu primedbu. Na putu su imali i dru{tvo - Krifa, najspektakularnijeg od mnogih Hilvarovih ljubimaca. Kada bi Krif mirovao, njegovih {est koprenastih krila leàlo bi pripijeno uz telo, koje se presijavalo kroz njih kao èzlo opto~eno dragim kamenom. Ukoliko bi ga ne{to uznemirilo, prhnuo bi u vazduh lepetima punim preliva i uz prigu{en fijuk nevidljivih krila. Iako bi veliki insekt do{ao kada bi bio pozvan i, ponekad, slu{ao jednostavne naredbe, bio je gotovo sasvim bezuman. Pa ipak, posedovao je svoju odre|enu li~nost i zbog ne~ega je bio sumnji~av prema Alvinu ~iji su povremeni poku{aji da stekne njegovo poverenje uvek okon~avali krahom. Za Alvina je putovanje kroz Lis imalo izvesnu snoliku nestvarnost. Utihla poput duha, ma{ina je klizila preko talasastih ravnica i vijugala kroz {ume, nikada ne skre}u}i sa svog nevidljivog traga. Putovala je mo`da deset puta brè no {to bi ~ovek normalno kora~ao; retko se ina~e doga|alo da se nekom ìtelju Lisa vi{e ùri od toga. Pro{li su kroz mnoga sela, od kojih su neka bila ve}a od Erlija; ve}ina ih je bila podignuta na u osnovi sli~an na~in. Alvin je sa zanimanjem uo~avao tanane, ali va`ne razlike u odevanju, pa ~ak i fizi~kom izgledu koje bi se ispoljavale kada bi iz jedne zajednice pre{li u drugu. Civilizacija Lisa sastojala se iz vi{e stotina razli~itih kultura, od kojih je svaka nekom posebnom nadareno{}u doprinosila celini. Hoverkraft je bio dobro natovaren najpoznatijim proizvodom Erlija - malom, ùtom breskvom koju su sa zahvalno{}u primali svi kojima bi Hilvar dao nekoliko komada. êsto se zaustavljao da porazgovara sa prijateljima i da predstavi Alvina, koga je svaki put o~aravla jednostavna ljubaznost trenutnog prelaska na govorni jezik ~im bi se saznalo ko je on. To mora da im je bilo prili~no naporno, ali koliko je on mogao prosuditi, oni su uvek odolevali isku{enju da skliznu u telepatiju i nikada ga nisu isklju~ivali iz svojih razgovora. Najduè su se zadràli u jednom malom selu, gotovo skrivenom u moru visoke, zlatne trave, koja im se uzdizala visoko iznad glava, talasaju}i se na blagom povetarcu kao da je nadahnuta ìvotom. Dok su se kretali kroz nju, neprestano su ih sustizali valjaju}i talasi, kako su se nebrojene vlati skladno povijale nad njima. To im je najpre malo smetalo, po{to se Alvinu javilo nerazumno uverenje da se trava savija nadole da bi ga gledala, ali je ubrzo na{ao da neprekidno kretanje deluje prili~no ospokojavaju}e. Nedugo potom, Alvinu je postalo jasno za{to su se ovde zaustavili. U maloj gomili koja se namah sakupila jo{ pre no {to su kola uklizala u selo nalazila se i stidljiva, tamnokosa devojka koju je Hilvar predstavio kao Niaru. Oni su o~evidno bili veoma
67

radosni {to se ponovo vide i Alvin im je pozavideo na njihovoj neprikrivenoj sre}i pri ovom kratkom susretu. Hilvar je o~igledno dospeo u procep izme|u du`nosti vodi~a i èlje da mu jedini sadrug bude Niara; Alvin ga je ubrzo izvukao iz neprilike, dav{i se u nekakvo istraìvanje za svoj gro{. Nije bilo mnogo toga da se vidi u malom selu, ali on se ipak lepo proveo. Kada su ponovo krenuli na put, pojavilo se ~itavo mno{tvo pitanja na koja je on od Hilvara hteo da potraì odgovor. Nije imao pojma kako izgleda ljubav u telepatskom dru{tvu, i posle kra}eg oklevanja izi{ao je na sredu sa tim. Hilvar je predusretljivo pristao da mu objasni, iako je Alvin posumnjao da je prekinuo prijatelja u dugom i ne`nom mentalnom opra{tanju. Izgledalo je da u Lisu sve ljubavi po~inju mentalnim kontaktom, a mogli su prote}i meseci, pa ~ak i godine, pre no {to se par stvarno sretne. Na ovaj na~in, smatrao je Hilvar, nije moglo do}i do pogre{nih utisaka niti obmana kod obe strane. Dvoje ljudi ~iji su umovi me|usobno bili otvoreni nisu mogli sakriti nikakve tajne. Ukoliko bi to neko poku{ao, drugi partner bi istog ~asa znao da je ne{to pritajeno. Samo veoma zreli i potpuno uravnoteèni umovi mogli su podneti ovo krajnje po{tenje; jedino je ljubav utemljena na potpunoj nesebi~nosti bila u stanju da ga preìvi. Alvin je shvatio da je takva ljubav dublja i bogatija od svih za koje je njegov narod znao; ona je, u stvari, bila u toj meri savr{ena da on gotovo nije verovao da se uop{te moè dogoditi. Hilvar ga je uverio da ipak moè; kada ga je Alvin zamolio da bude odre|eniji, o~i su mu zaiskri~ile i on je utonuo u svoja sanjarenja. Postojale su neke stvari koje se nisu mogle saop{titi; one su se ili znale ili nisu. Alvin je tu`no shvatio da nikada ne}e biti sposoban za takvo me|usobno razumevanje koje su ovi sre}ni ljudi postavili kao temlj vlastitih ìvota. Kada je hoverkraft izi{ao iz savane, koja se okon~ala tako naglo kao da je postojala neka granica preko koje trava nije smela da raste, pred njima se pojavio lanac niskih breùljaka bogato obraslih {umom. Hilvar je objasnio da je to predstraà, jedan od glavnih bedema koji ~uvaju Lis. Prave planine leàle su dalje, ali Alvinu su i ova mala brda bila o~aravaju}i prizor pun strahopo{tovanja. Kola su se zaustavila u uskoj, zaklonjenoj dolini koju su i dalje napajali toplota i svetlost zalaze}eg sunca. Hilvar je pogledao Alvina tako ~estitim o~ima, za koje se moglo zakleti da su sasvim li{ene bilo kakvog pritvorstva. "Odavde }emo nastaviti pe{ice", re~e on veselo, po~ev{i da istovaruje opremu iz vozila. "Ne moèmo vi{e da se vozimo." Alvin baci pogled na brda koja su ih okruìvala, a zatim na udobno sedi{te u kome je putovao. "Zar ne postoji nikakav obilazni put?" upita, ne sa mnogo nade. "Postoji", uzvrati Hilvar. "Ali mi ne}emo da obilazimo, ve} idemo na vrh, {to je daleko zanimljivije. Podesi}u kola na automatsko upravljanje, tako da }e nas ~ekati kada se budemo spustili sa druge strane." Odlu~an da ne popusti bez borbe, Alvin je preduzeo poslednji korak.
68

"Uskoro }e se smra~iti", usprotivi se. "Ne}e nam po}i za rukom da prevalimo taj put pre zalaska sunca." "Ta~no", re~e Hilvar, razvrstavaju}i pakete i opremu neverovatnom brzinom. "Prove{}emo no} na vrhu, a ujutro }emo zavr{iti putovanje." Ovoga puta, Alvin je znao da je poraèn. Oprema koju su nosili izgledala je ogromna, ali iako je bila veoma zama{na, prakti~no nije teìla ni{ta. Bila je zapakovana u kontejnere sa polarizatorima gravitacije koji su joj potirali teìnu, ostavljaju}i joj jedino inerciju. Sve dok bi se kretao u pravoj liniji, Alvin uop{te nije bio svestan da nosi neki teret. Baratati ovim kontejnerima zahtevalo je malo uve`bavanja, jer ukoliko bi poku{ao da iznenada promeni pravac kretanja, tovar koji je nosio najednom kao da je dobijao jogunastu li~nost, upiru}i se iz sve snage da ga zadrì na prvobitnom pravcu, sve dok ne bi savladao njegov momenat inercije. Kada je Hilvar pri~vrstio sve remenove i utvrdio da je i sve ostalo u redu, lagano su krenuli uz dolinu. Alvin se ~e`njivo osvrnuo prema hoverkraftu koji je krenuo nazad po vlastitom tragu i nestao sa vidika; upitao se koliko }e ~asova prote}i pre no {to ponovo bude mogao da se opusti u njegovoj udubnosti. Me|utim, ispostavilo se da je penjanje veoma prijatno; blago sunce sijalo im je u le|a, a unaokolo su se raskriljavali stalno novi prizori. Postojala je delimi~no utrta staza koja je nestajala s vremena na vreme, mada je Hilvaru polazilo za rukom da je prati ~ak i onda kada joj Alvin nije mogao razabrati ni traga. Upitao je Hilvara kako je nastala ova staza; odgovoreno mu je da u ovim brdima ima mnogo malih ìvotinja - od kojih su neke bile samotnjaci, dok su druge ìvele u primitivnim zajednicama koje su odràvale mnoga svojstva ljudske civilizacije. Samo je mali broj otkrio, ili bio nau~en, da koristi oru|a i vatru. Alvinu se u~inilo da takva stvorenja mogu biti samo prijateljski naklonjena; on i Hilvar prihvatili su to kao izvesnu pouzdanost, budu}i da je proteklo mnogo vremena od kada se ne{to na Zemlji odvaìlo da se suprotstavi nadmo}nosti ôveka. Peli su se pola ~asa, kada je Alvin po prvi put razabrao prigu{en, odjekuju}i àmor u vazduhu oko sebe. Nije mogao ustanoviti njegov izvor, jer je izgledalo da ne dopire ni iz jednog odre|enog pravca. Nije prestajao, ve} je neprestano potojao bu~niji kako se predeo {irio unaokolo. Rado bi upitao Hilvara {ta je posredi, da nije morao da {tedi dah za znatno va`niju svrhu. Alvin je bio besprekorno zdrav; u stvari, on uop{te nije upoznao bolest tokom celog svog ìvota. Ali fizi~ka kondicija, ma koliko ina~e bila va`na i neophodna, nije bila dovoljna za poduhvat koji je sada preduzimao. Imao je telo, ali nije raspolgao ume{no{}u. Hilvarovi laki, dugi koraci, talasi snage li{eni napora {to su ga uznosili uz svaki uspon, ispunjavlai su Alvina zavi{}u - i odlu~no{}u da ne posustane sve dok uop{te bude u stanju da pokre}e noge. Znao je savr{eno dobro da ga Hilvar proverava i nije mu to zamerio. Bila je to zdrava igra i on se saìveo sa njome, iako mu se umor polako {irio nogama.
69

Hilvar se saàlio na njega kada su prevalili dve tre}ine uspona; nakratko su predahnuli, pruìv{i se na strminu koja je gledala prema zapadu, dok im je blaga sun~eva svetlost napajala tela toplinom. Potmula grmljavina bila je sada veoma sna`na; Alvin je zatraìo od Hilvara obja{njenje, ali ovaj je odbio da mu ga da. Ako bi mu sada kazao {ta ga ~eka na kraju nasipa, rekao mu je, izostalo bi svako iznena|enje. Sada su se kretali u pravcu sunca, ali, sre}om, zavr{ni deo uspona bio je blag i lak. Drve}e koje je prekrivalo niè delove brda sada se proredilo, kao da se i ono umorilo od borbe sa silom teè; poslednjih nekoliko stotina metara tle je bilo obraslo niskom, krutom travom po kojoj je bilo vrlo prijatno kora~ati. Kada se vrh pojavio na vidiku, Hilvara je iznenada preplavila plima energije i on je ustr~ao uz strminu. Alvin je odlu~io da ne prihvati izazov; u stvari, nije imao nikakvih izgleda. Bio je sasvim zadovoljan da nastavi tromim korakom, a kada bude stigao Hilvara, da se sru~i pored njega u prijatnoj iscrpljenosti. Tek kada je povratio dah, mogao je po~eti da se divi pogledu koji se pruào pod njim, ugledav{i najzad izvori{te neprestane grmljavine koja je sada ispunjavala vazduh. Tle se strmo obru{avalo nadole sa litice brda - tako strmo, u stvari, da se ubrzo pretvaralo u gotovo okomit greben. Odska~u}i daleko od pro~elja grebena pruàla se mo}na koprena vode, koja se povijeno sunovra}ivala kroz prostor da bi se rasprskavala o stene hiljadu stopa niè. Tu se gubila u svetlucavoj izmaglici kapljica, dok se iz dubine ogla{avala ona postojana, potmula grmljavina koja se rastakala u {uplje odjeke s obe strane brda. Najve}i deo vodopada sada se nalazio u senci, ali sun~eva svetlost, koja se slivala preko planina, i dalje je obasjavala donje predele, dodaju}i zavr{ni prisenak ~arobnosti celom prizoru. Podrhtavaju}i u kratkove~noj lepoti, iz samog korena sunovrata uzdizala se poslednja duga na Zemlji. Hilvar napravi duga~ku kretnju rukom, obujmiv{i ~itavo obzorje. "Odavde", re~e on, povisiv{i glas da bi nadja~ao grmljavinu vodopada, "moè{ sagledati ceo Lis." Alvin je imao razloga da mu veruje. Na sever su se pruàle nebrojene milje {uma, mestimi~no pro{arane ~istinama, poljima i vijugavim tokovima stotina reka. Zapreteno negde u ovoj ogromnoj panorami leàlo je selo Erli, ali nije bilo nikakve svrhe traìti ga. Alvinu se u~inilo da vidi odsev jezera pored koga ga je put doveo do ulaza u Lis, ali je ubrzo shvatio da ga je oko obmanulo. Jo{ dalje na sever, {ume i ~istine gubile su se u {arenoj prostirci zelenila, izbrazdanoj tu i tamo linijama brda. A iza nje, na samoj granici vidljivosti, planine koje su ogra|ivale Lis od pustinje pruàle su se poput dalekih obla~nih masa. Pogled je bio ne{to druga~iji u pravcu istoka i zapada, dok su na jugu planine izgledale udaljene svega nekoliko milja. Alvin ih je potpuno razgovetno video i postalo mu je jasno da su znatno vi{e od malog vrha na kome je stajao. Od njih ga je razdvajao predeo koji se ~inio znatno divljijim nego zemlja kroz koju su upravo pro{li. Na neki neodredljiv na~in, izgledao je pust i prazan, kao da ôvek tu nije ìveo toliko godina. Hilvar odgovori na Alvinovo neizre~eno pitanje.
70

"Nekada je i ovaj deo Lisa bio nastanjen", re~e. "Ne znam zbog ~ega je napu{ten, a mo`da }emo ga jednog dana ponovo naseliti. Sada tamo ìve samo ìvotinje." Odista, nigde nije bilo ni traga od ljudskog ìvota: nijedna kr~evina ili ukro}eno re~no korito koji bi govorili o ôvekovom prisustvu. Samo se na jednom mestu mogao primetiti znak da je on jednom tu ìveo: na udaljenosti od mnogo milja, samotne bele ru{evine {tr~ale su iznad kro{nji drve}a poput slomljene ~eljusti. Svuda unaokolo dùngla je ponovo zadobila prevlast. Sunce je zahodilo za zapadne zidine Lisa. U trenu u kome se gubi dah, daleke planine kao da su buknule zlatnim plamenom; a onda je zemlja nad kojom su bdile utonula u senku i no} je pala. "Trebalo je da ovo u~inimo ranije", re~e Hilvar, prakti~an kao i uvek, kada je po~eo da istovaruje opremu. "Kroz pet minuta sasvim }e se smra~iti... a i zahladni}e." Neobi~ni delovi ure|aja po~e{e da se slaù po travi. Iz tankog trono{ca pruàla se okomita {ipka sa kru{kolikim zadebljanjem na gornjem kraju. Hilvar ju je podizao dok mu nije do{la u visinu glave, a zatim dade mentalni signal koji Alvin nije mogao da uhvati. U istom ~asu, njihovo malo logori{te preplavila je svetlost, a tama je ustupila. Kru{ka nije zra~ila samo svetlost ve} i toplotu, po{to je Alvin osetio blagu, umilnu jaru koja kao da mu je uranjala do samih kostiju. Nose}i tronoàc u jednoj ruci, a prtljag u drugoj, Hilvar se po~eo spu{tati niz obronak, dok je Alvin hitao za njim, nastoje}i na svaki na~in da ne izi|e iz kruga svetlosti. Kona~no su se ulogorili u maloj uvali nekoliko stotina metara ispod litice brda, a zatim po~e{e da stavljaju u pogon ostatak opreme. Najpre je do{la velika polukugla od nekog krutog i gotovo nevidljivog materijala koja ih je potpuno zakrilila, {tite}i ih od prohladnog povetarca koji je u me|uvremenu po~eo da piri uz strmine brda. Izgledalo je da kupolu generi{e mala, pravougaona kutija koju je Hilvar stavio na zemlju, da bi potom sasvim zaboravio na nju, ~ak u toj meri da ju je zatrpao drugim delovima opreme. Mo`da je ona tako|e projektovala udobne, poluprovidne leàjeve na koje se Alvin rado ispruìo. Bilo je to prvi put da vidi kao se name{taj materijalizuje u Lisu, gde mu se ~inilo da su zgrade uàsno prenatrpane stalnim poku}stvom koje je znatno bolje bilo bezbedno odloìti u Banke Se}anja. Obrok koji je Hilvar proizveo iz jednog od svojih ure|aja tako|e je predstavljao prvu, ~isto sinteti~ku hranu koju je Alvin okusio od dolaska u Lis. Postojalo je stalno strujanje vazduha, koji se usisavao kroz neki otvor gore na kupoli kako je pretvara~ materije zahvatao sirovine i pravio svoje svakodnevno ~udo. Sve u svemu, Alvin je bio znatno sre}niji sa ~isto sinteti~kom hranom. Na~in na koji je ona druga spravljena ~inilo mu se uàsno nehigijenskim, a sa pretvara~em materije bar ste uvek bili na~isto {ta jedete. Prionuli su na ve~ernji obed, dok je no} oko njih postajala gu{}a, a zvezde po~ele da se pomaljaju. Kada su zavr{ili, sa druge strane kruga svetlosti vladala je potpuna tama, na ~ijoj je ivici Alvin razabrao kretnje nekih mra~nih obli~ja - {umskih
71

stvorenja koja su promolila nju{ke iz svojih skrovi{ta. S vremena na vreme, primetio bi odsev kada bi ga blede o~i na ~as pogledale, ali ma koja da je to bila ìvotinja, ona nije prilazila bliè, tako da je nije mogao prepoznati. Bilo je veoma mirno i Alvin se osetio neizmerno spokojnim. Kratko vreme proveli su zavaljeni na leàjevima, razgovaraju}i o onome {to su videli, o tajni u koju su obojica bili upleteni, kao i o mnogim vidovima po kojima se njihove dve kulture razlikuju. Hilvara je op~inila ~udesnost Vodova Ve~nosti koji su stavili Diaspar izvan doma{aja vremena i Alvin je veoma te{ko mogao da odgovori na neka njegova pitanja. "Ono {to ne razumem", re~e Hilvar, "jeste kako su tvorici Diaspara mogli biti sigurni da nikada ne}e do}i do nekog kvara u vodovima pam}enja. Kaè{ da su podaci koji odre|uju grad i sve njegove ìtelje uskladi{teni kao sheme elektri~nih naboja u kristalu. Dobro, kristali }e zauvek trajati, ali {ta je sa svim onim vodovima koji su povezani sa njima? Da li im se ikada dogodilo bilo kakav kvar?" "Postavio sam Kedronu isto pitanje i on mi je kazao da su Banke Se}anja utrostru~ene. Svaka od njih u stanju je da odràva grad, a ako bi u njoj do{lo do nekakve gre{ke, ostale dve bi je automatski ispravile. Jedino ako se dogodi isti kvar u isto vreme u dve banke, proistekla bi ozbiljna {teta, ali izgledi za tako ne{to beskrajno su mali." "A kako se odràva odnos izme|u shema uskladi{tenih u jedinicama pam}enja i trenutnog ustrojstva grada? Izme|u plana po sebi i stvari koje on opisuje?" Alvin nije bio osobito upu}en u ove probleme. Znao je da se odgovor odnosi na tehnologiju koja je povezana sa manipulisanjem samog prostora, ali kako se jedan atom moè ~vrsto fiksirati u poloàj odre|en podacima uskladi{tenim na nekom drugom mestu, to on naprosto nije umeo da objasni. U iznenadnom nadahnu}u, on pokaza na neviljivu kupolu koja ih je {titila od no}i. "Kaì mi kako je ovaj krov iznad nas stvorila ta kutija na kojoj sedi{", upita on, "pa }u ti objasniti na kom principu rade Vodovi Ve~nosti." Hilvar se nasmeja. "Mislim da je pore|enje po{teno. Mora}e{ da pita{ nekog od na{ih stru~njaka za teoriju polja. Ja ti to svakako ne umem re}i." Alvina je ovaj odgovor nagnao na razmi{ljanje. U Lisu je, dakle, i dalje bilo ljudi koji su se razumeli u rad ma{ina; tako ne{to nije se moglo re}i za Diaspar. Proveli su jo{ neko vreme u }askanju i razgovoru, kada Hilvar re~e: "Umoran sam. [ta je s tobom? Tebi se ne spava?" Alvin protrlja svoje jo{ umorne noge. "Naprotiv", priznade on, "ali nisam siguran da }u mo}i. Spavanje mi i dalje izgleda kao prili~no ~udna navika." "Ono je znatno vi{e od navike", osmehnu se Hilvar. "ûo sam da je nekada predstavjalo nu`nu potrebu svakog ljudskog stvora. Mi i dalje obi~avamo da spavamo bar jednom dnevno, makar samo nekoliko ~asova. Za to vreme telo se osveì, ba{ kao i um. Zar u Diasparu niko nikada ne spava?"
72

"Samo u veoma retkim prilikama", re~e Alvin. "Jeserak, moj staratelj, u~inio je to jednom ili dva puta, po{to je preduzeo neke vanredno sloène mentalne napore. Dobro satkano telo ne bi trebalo da ose}a potrebu za takvim razdobljima po~inka; mi smo ih se otaralil pre mnogo miliona godina." Jo{ dok je izgovarao ove prili~no hvalisave re~i, vlastite kretnje su ga izneverile. Osetio je malaksalost kao nikada ranije u ìvotu; izgledalo je da mu se pruà od listova i bedara, da bi se potom rasprostrla po celom telu. Nije bilo ni~eg neprijatnog u ovom ose}aju - ~ak, naprotiv. Hilvar ga je posmatrao sa veselim sme{kom, a Alvin je imao jo{ taman toliko snage da se upita ne ispobava li to njegov drug neku od svojih mentalnih mo}i na njemu. Ako je to i bilo posredi, on nije imao ni{ta protiv. Svetlost koja se slivala sa metalne kru{ke pritulila je svoj sjaj, ali toplota koju je zra~ila nije jenjavala. Pri poslednjem treptaju svetla, Alvinov pospani um registrovao je jednu neobi~nu ~injenicu koju }e on morati da ispita sutra ujutro. Hilvar je svukao svoju ode}u i Alvin je po prvi put primetio u kojoj se meri dva ogranka ljudske rase me|usobno razlikuju. Neke od promena odnosile su se na puke nagla{enosti ili proporcije, ali druge, kao {to su spoljni polni organi i prisustvo zuba, noktiju i telesnih malja bile su znatno temeljnije. Ono {to ga je, me|utim, najve}ma za~udilo, bila je ~udna mala {upljina usred Hilvarovog trbuha. Kada se, nekoliko dana kasnije, iznenada setio ove stvari, ona je uzrokovala ~itavo mno{tvo obja{njavanja. Hilvar je morao utro{iti mnogo hiljada re~i i nacrtati nekoliko diagrama, pre no {to mu je po{lo za rukom da svom prijatelju ~estito objasni funkciju pupka. No, upravo je to pomoglo da obojica prevale veliki korak napred u razumevanju osnova na kojima su po~ivale njihove kulture. 12. Bilo je gluvo doba kada se Alvin probudio. Ne{to ga je uznemirilo, nekakav {u{anj koji mu je dopro do uma uprkos neprestanoj grmljavini vodopada. Uspravio se u tami, netremice zure}i u skrivenu zemlju; zaustavio je dah, oslu{kuju}i potmulu tutnjavu vode i blaè, varavije zvuke no}nih stvorenja. Ni{ta se nije videlo. Sjaj zvezda bio je preslab da obasja veliki predeo koji se pruào nekoliko stotina stopa ispod; samo je reckava linija tamnije no}i, koja je zaklanjala zvezde, ukazivala na planinski lanac sa ju`nog obzorja. U mraku pored sebe, Alvin je za~uo kako mu se prijatelj okrenuo i uspravio. "[ta je?" oglasio se {apatom. "îni mi se da sam ~uo nekakav {um." "Kakav {um?" "Ne znam: mo`da je posredi bila samo uobrazilja." Vladala je ti{ina dok su dva para o~iju zurila u tajanstvenost no}i. A onda, iznenada, Hilvar uhvati Alvina za mi{icu. "Gledaj!" pro{aputa.
73

Daleko na jugu sijala je usamljena ta~ka svetlosti, suvi{e nisko na nebu da bi bila zvezda. Izgledala je ble{tavobela, sa ljubi~astim prelivom, i upravo dok su je posmatrali, snaga je po~ela da joj raste, sve dok oko vi{e nije bilo u stanju da je neposredno gleda. Tada se rasprsnula - {to je stvorilo utisak da je munja sevnula ispod ruba sveta. U magnovenju, planine i zemlja koju su okruàvale plameno su se ocrtale spram no}ne tame. îtavu ve~nost potom stigao je duh daleke ekspozije i u {umama ispod me|u stablima se podigao nenadani vetar. Sve je ubrzo utihnulo i jedna za drugom prigu{ene zvezde ponovo su se pomolile na nebu. Drugi put u ìvotu Alvin je upoznao strah. On ovoga puta nije bio tako li~an i blizak kao u hali pokretnih puteva, kada je doneo odluku koja ga je dovela u Lis. Mo`da je pre bilo posredi strahopo{tovanje nego sam strah; suo~io se sa nepoznatim i kao da je ve} naslutio da se tamo negde iza planina nalazi ne{to sa ~ime }e morati da se sretne. "[ta je to bilo?" pro{aputao je otegnuto. Usledila je tako duga pauza, da je on ponovio pitanje. "Poku{avam da ustanovim", re~e Hilvar i ponovo za}uta. Alvin je poga|ao {ta mu prijatlej radi i nije ga prekidao u be{umnom istraìvanju. Kona~no, Hilvaru se ote blag uzdah razo~aranja. "Svi spavaju", re~e. "Nema nikoga ko bi mi kazao. Moramo sa~ekati do jutra, osim ako ne probudim nekog od prijatelja. Ne bih voleo da to u~inim ako stvarno nije veoma va`no." Alvin se upitao {ta li je za Hilvara stvar od stvarne va`nosti. Upravo je hteo da mu predloì, pomalo sarkasti~no, da ovo zavre|uje prekid ne~ijeg sna. Ali pre no {to je izrekao misao, Hilvar je ponovo progovorio. "Setio sam se", re~e on, sa prizvukom izvinjavanja. "Pro{lo je dugo vremena od kada sam poslednji put bio ovde i nisam siguran da li me pam}enje ba{ dobro sluì. Ali ovo mora da je [almiran." "[almiran! Zar on jo{ postoji?" "Da; gotovo sam ga zaboravio. Seranis mi je jednom kazala da se utvr|enje nalazi u ovim planinama. Naravno, ono je ve} mnogo vekova u ru{evinama, ali mo`da neko jo{ ìvi tamo." [almiran! Za decu dveju rasa, ~ije su se kultura i istorija tako razlikovale, ovo ime je odista imalo prizvuk ~arobnja{tva. U ~itavoj dugoj istoriji Zemlje nije bilo ve}eg epskog doga|aja od odbrane [almirana od osvaja~a koji su podjarmili ~itavu Vaseljenu. Iako su se prave ~injenice sasvim izgubile u maglama koje su gusto obavijale Rana Vremena, predanja nikada nisu zaboravljena i traja}e koliko i ljudski rod. Hilvarov glas ponovo se za~u iz tame. "Ljudi sa juga re}i }e nam vi{e o tome. Imam neke prijatelje tamo; pozva}u ih ujutro." Alvin ga gotovo nije ~uo; zadubio se u vlastite misli, poku{avaju}i da se seti onoga {to je ikada ~uo o [almiranu. Toga nije bilo mnogo; posle ogromnog vremena koje je pro{lo, niko vi{e nije mogao razgrani~iti istinu od predanja. Jedino je bilo sigurno da je {almiranska bitka zna~ila kraj ôvekovih osvajanja i po~etak njegovog dugog pada.
74

Me|u onim planinama, pomisli Alvin, mo`da se nalazi re{enje svih problema koji su ga zaokupljali toliko godina. "Koliko }e nam biti potrebno da stignemo do utvr|enja?" upita on Hilvara. "Nikada nisam bio tamo, ali sigurno je dalje nego {to sam nameravao da odemo. Sumnjam da }e nam biti dovoljan samo jedan dan." "Moèmo li se posluìti hoverkraftom?" "Ne; put vodi me|u planine, a nikakva kola tamo ne mogu da pro|u." Alvin je po~eo da se premi{lja. Bio je umoran, stopala su mu se izranjavila, a mi{i}i na listovima jo{ su ga boleli od naprezanja na koje nije navikao. Sve je i{lo u prilog tome da celu stvar odloì za neki drugi put. Ali drugog puta moglo je i ne biti. Pod prigu{enom svetlo{}u slaba{nih zvezda, od kojih je prili~an broj zgasnuo od kada je [almiran podignut, Alvin se neko vreme nosio sa vlastitim nedoumicama, a onda je doneo odluku. Ni{ta se nije promenilo; planine su nastavile svoje prekinuto bdenje nad usnulom zemljom. Ali klju~ni obrt u istoriji ve} je minuo i ljudska rasa se kretala ka neobi~noj, novoj budu}nosti. Alvin i Hilvar vi{e nisu spavali te no}i, ve} su pospremili logor u prvi cik zore. Brdo je bilo opto~eno rosom i Alvin je osetio divljenje prema iskri~avim draguljima koji su povijali svaku travku i list 'Fisak' vla`ne trave o~arao ga je dok je kr~io put kroz nju, a kada je stigao do vrha brda i osvrnuo se unazad, video je da se iza njega pruà staza poput tamne trake kroz ble{tavo tle. Sunce se upravo podiglo iznad isto~nog zida Lisa, kada su stigli do ruba {ume. Ovde, Priroda je ponovo bila jedini gospodar. âk je i Hilvar izgledao pomalo izgubljen me|u dìnovskim stablima {to su zapre~avala svetlost sunca i stvarala velike senke na podu dùngle. Sre}om, reka sa vodopada tekla je na jug linijom koja je bila odve} prava da bi sasvim bila prirodna i drè}i se njene obale mogli su izbe}i gu{}i {iprag. Hilvar je utro{io veliki deo vremena vode}i ra~una o Krifu, koji bi povremeno nestajao u dùngli ili mahnito jurio preko vode. âk je i Alvin, kome je i dalje sve izgledalo novo, ose}ao da ova {uma poseduje ~ari koje se nisu sretale u manjim, znatno kultivisanijim gajevima severnog Lisa. Malo je bilo sli~nog drve}a; ve}ina se nalazila u razli~itim stanjima devolucije, a neka su se preobratila tokom vekova u svoje prvobitne, prirodne oblike. Prili~an broj stabala uop{te nije poticao sa Zemlje - a verovatno ni iz Sun~evog sistema. Bdiju}i poput straàra nad manjim drve}em, uzdizale su se dìnovske sekvoje, visoke po tri ili ~etiri stotine stopa. Nekada su nosile odli~je najstarijih stvari na Zemlji; i dalje su bile malo vreme{nije od ôveka. Reka se sada {irila; stalno se rastakala u mala jezera, po kojima su stajala usidrena si}u{na ostrva. Bilo je mno{tvo insekata - blistavo obojenih stvorova koji su se njihali tamo-amo iznad povr{ine vode. Uprkos Hilvarovoj naredbi, Krif je jednom pohitao da se pridruì svojim dalekim srodnicima. Istog trena nestao je u oblaku ble{tavih krila i do njih je dopro zvuk ljutitog zujanja. Trenutak potom, oblak se rasprsnuo i Krif se vratio preko vode, brzinom koja je gotovo izmicala vidu. Posle toga, drào se tih uz Hilvara i sli~ni izleti mu vi{e nisu padali na pamet.
75

Predve~e su do njih doprli slu~ajni odsevi planina koje su se pruàle ispred. Reka koja im je bila veoma veran vodi~ sada je tromo proticala, kao da se i ona pribliàvala kraju svog puta. Ali bilo je o~igledno da ne}e mo}i da stignu do planina pre no}i; znatno pre zalaska sunca {uma je postala tako tamna da je dalje napredovanje bilo nemogu}e. Velika stabla leàla su sasvim u senci, a kroz li{}e je {umeo hladan vetar. Alvin i Hilvar re{ili su da se ulogore pored jedne gorostasne zimzelene sekvoje, ~ije su najvi{e grane i dalje plamtele sjajem sunca. Kada je najzad skriveno sunce za{lo, svetlost se i dalje zadràla na razigranoj vodi. Dva istraìva~a - kakvima su sada sebe smatrali, i to nipo{to bez razloga otpo~inila su u sve gu{}oj tami, posmatraju}i reku i razmi{ljaju}i o svemu onome {to su videli. A onda je Alvin ponovo osetio kako ga obuzima ose}aj prijatne dremljivosti koji je prvi put iskusio prethodne no}i i on se radosno prepustio snu. Ovaj mo`da nije bio potreban u lagodnom ìvotu Diaspara, ali ovde je bio veoma dobrodo{ao. U poslednjem trenutku pre no {to }e uroniti u stanje nesvesnosti, upitao se ko je poslednji pro{ao ovuda i pre koliko vremena. Sunce je ve} stajalo visoko na nebu kada su izbili iz {ume i kona~no se obreli pred planinskim zidinama Lisa. Pred njima se tle strmo uznosilo uvis u talasima golih stena. Ovde se reka okon~avala na podjednako spektakularan na~in na koji je i nastajala, po{to se zemlja otvarala usred njenog toka i ona je bu~no ponirala sa vidika. Alvin se upitao {ta se doga|a sa njom i kroz kakve podzemne pe}ine putuje pre no {to ponovo izi|e na svetlost dana. Mo`da izgubljeni okeani Zemlje jo{ postoje, duboko dole u ve~noj tami, i mo`da ova drevna reka i dalje ose}a zov koji je mami ka moru. Hilvar je za trenutak zastao da bi bacio pogled na vrtlog i veliku uvalu u tlu. Zatim pokaza na jedan procep u brdima. "[almiran leì u ovom pravcu", re~e pouzdano. Alvin ga nije upitao kako to zna; pretpostavio je da je Hilverov um stupio u vezu sa nekim prijateljem udaljenim mnogo milja, tako da mu je be{umno dostavljen podatak koji mu je bio potreban. Nisu utro{ili mnogo vremena na putu do procepa, a kada su pro{li kroz njega, na{li su se na neobi~noj zaravni sa blago zako{enim rubovima. Alvin vi{e nije ose}ao umor, ba{ kao ni strah, ve} samo napeto i{~ekivanje i slutnju bliske pustolovine. Nije imao pojma o tome {ta }e otkriti. Da ga je neko otkri}e ~ekalo, u to uop{te nije sumnjao. Kada su se pribliìli vrhu, priroda zemlji{ta naglo se promenila. Donji deo strmine sastojao se od poroznih, vulkanskih stena, koje su mesti~no bile sabrane u velike gomile {ljake. Povr{ina se sada najednom pretvorila u ~vrsti, staklasti pokrov, gladak i sklizak, kao da je kamenje najednom po~elo da se sliva niz planinu u obliku rastopljene reke. Ivica zaravni nalazila se neposredno pred njima. Hilvar je stigao do nje prvi, a nekoliko sekundi kasnije Alvin ga je pretekao i bez re~i se zaustavio. Odista su stajali na ivici, ali ne zaravni kao {to su o~ekivali, ve} dìnovske uvale, duboke pola, a {iroke tri milje. Pred njima se tle strmo obru{avalo nadole, lagano se zaravnjuju}i pri dnu doline, da bi potom ponovo po~elo da se uspinje, sve strmije i strmije, ka suprotnom rubu. U
76

najnièm delu uvale nalazilo se kru`no jezero, ~ija je povr{ina neprestano podrhtavala, kao da su je remetili neprekidni talasi. Iako je bilo obasjano punim sjajem sunca, ~itavo to veliko udubljenje izgledalo je abonosno crno. Alvin i Hilvar nisu mogli ni da naslute od kakvog je materijala sastavljen krater, ali on je bio crn poput stena sa nekog sveta koji nikad nije video sunca. To, me|utim, nije bilo sve; leè}i pod njihovim nogama i okruùju}i ceo krater, pruàla se be{avna metalna traka, {iroka oko sto stopa, nagrièna nebrojenim vekovima, ali bez i najmanjeg znaka r|e. Kada su im se o~i privikle na avetinjski prizor, Alvin i Hilvar su razabrali da crnilo uvale nije tako potpuno kao {to su mislili. Tu i tamo, tako varave da su ih samo neposredno mogli videti, si}u{ne eksplozije svetlosti iskri~ile su na abonosnim zidovima. Javljale su se bez plana, nestaju}i ~im bi se pojavile, poput odraza zvezda na uzburkanom moru. "ûdesno", prozbori Alvin. "Ali {ta je to?" "Izgleda kao nekakav reflektor." "Ali tako je crno!" "To samo tako izgleda na{im o~ima, ne zaboravi. Mi ne znamo koja zra~enja koriste." "Ali sigurno mora postojati jo{ ne{to! Gde je utvr|enje?" Hilvar pokaza na jezero. "Dobro osmotri", re~e. Alvin pogleda kroz drhtavi krov jezera, poku{avaju}i da doku~i tajne koje je ono krilo u svojim dubinama. Najpre nije mogao ni{ta da razabere; a onda, u pli}aku blizu obale, opazio je jedva primetan preplet svetlosti i senke. Po{lo mu je za rukom da sledi {aru ka sredi{tu jezera, sve dok dublja voda nije prikrila dalje pojedinosti. Tamno jezero progutalo je utvr|enje. Na njegovom dnu leàle su ru{evine nekada mo}nih zdanja koje je vreme pregazilo. Pa ipak, nisu sva potonula, po{to je na suprotnoj strani kratera Alvin uo~io gomile raznolikog kamenja i velike blokove koji mora da su nekada sa~injavali deo masivnih zidova. Voda ih je zapljuskivala, ali jo{ nije dosegla dovoljno visoko da okon~a svoju pobedu. "Krenu}emo oko jezera", re~e Hilvar, govore}i blago, kao da je veli~anstvena pusto{ unela zebnju u njegovu du{u. "Mo`da }emo prona}i ne{to u onim ru{evinama." Prvih nekoliko stotina metara zidovi kratera bili su tako strmi i glatki da je bilo te{ko stajati uspravno, ali uskoro su stigli do blaè strmine, gde su mogli lako da kora~aju. Blizu obale jezera glatka abonosovina povr{ine bila je prekrivena tankim slojem tla koji su vetrovi Lisa sigurno naneli ovde tokom vekova. êtvrt milje dalje, gorostasni kameni blokovi bili su naslagani jedan na drugi, poput razbacanih igra~ki nekog deteta-dìna. Tu se jo{ mogao razaznati deo jednog masivnog zida; malo dalje, dva isklesana obeliska obeleàvala su ono {to je nekada bio mo}ni ulaz. Svuda su rasle mahovine i puzavice, kao i mala, zakr`ljala drveta. âk je i vetar bio pritajen.
77

I tako su Alvin i Hilvar do{li do ru{evina [almirana. Pred ovim zidinama, kao i pred energijama koje su stajale pod njihovim okriljem, sile koje su bile u stanju da raspr{e svetove u pra{inu palile su i harale, ali i bile do nogu potu~ene. Jednom je ovo mirno nebo plamtelo u ognju istrgnutom iz srca sunaca, a planine Lisa morale su podrhtavati poput ìvih bi}a, suo~ene sa besom svojih gospodara. Niko nije nikada osvojio [almiran. Ali sada je utvr|enje, to nepobedivo utvr|enje, kona~no palo - osvojili su ga i uni{tili strpljivi pipci br{ljena, pokolenja crva koja su naslepo rila i sve vi{i nivo jezera. Zastra{eni njegovom veli~anstveno{}u, Alvin i Hilvar hodali su u ti{ini ka kolosalnim razvalinama. Pre{li su u senku sru{enog zida i u{li u kanjon izme|u dve procepljene kamene planine. Pred njima se pruàlo jezero i oni oseti{e kako ih tamna voda zapljuskuje po stopalima. Talasi}i, ne vi{i od nekoliko centimetara, neprekidno su se razbijali o usku obalu. Hilvar je prvi progovorio, a u glasu mu se osetio prizvuk nesigurnosti, {to je nagnalo Alvina da ga iznena|eno pogleda. "Ne{to ovde ne razumem", re~e on polako. "Nema ni da{ka vetra, a talasi}i se stalno podiù? Povr{ina vode morala bi biti potpuno glatka." Pre no {to je Alvinu pao na um neki odgovor, Hilvar se opruì na zemlju, okrenu glavu na jednu stranu i uroni desno uho u vodu. Alvin se upita {ta o~ekuje da }e otkriti u tako sme{nom poloàju; a onda mu je postalo jasno da mu prijatelj oslu{kuje. Uz izvesnu odvratnost - po{to su zatamnjene vode izgledale krajnje neprivla~no - on krenu Hilvarovim stopama. Po~etni drhtaj od hladno}e trajao je samo jedan tren; kada je minuo, uspeo je da razabere, slabo ali razgovetno, postojano ritmi~ko kucanje. Bilo je to kao da je ~uo, daleko dole iz jezerskih dubina, otkucaje nekog dìnovskog srca. Otresli su vodu iz kose i izmenjali nem pogled pun slutnje. Nijedan nije èleo da izrekne zajedni~ku misao: jezero je bilo ìvo. "Bi}e najbolje", re~e Hilvar najzad, "ako pretraìmo one ru{evine i drìmo se podalje od jezera." "Misli{ li da se ne{to nalazi dole?" upita Alvin, pokazav{i na zagonetne talasi}e koji su mu se i dalje razbijali o stopala. "Da li bi moglo biti opasno?" "Ni{ta {to poseduje um nije opasno", uzvrati Hilvar. (Da li je to sasvim ta~no? pomisli Alvin. [ta je sa osvaja~ima?) "Ne mogu da otkrijem nikakve misli ovde, ali ~ini mi se da nismo sami, to je veoma ~udno." Lagano su krenuli natrag ka ru{evinama utvr|enja, obojica nose}i u umu zvuk onog postojanog, prigu{enog pulsiranja. Alvinu se ~inilo da se tajna gomila na tajnu i da se, bez obzira na uloène napore, sve vi{e i vi{e udaljuje od poimanja istine za kojom je tragao. Izgledalo je da im ru{evine ni{ta novo ne}e otkriti, ali oni su ipak pa`ljivo pregledali gomile raspadina i velike kamene gromade. Ovde mo`da leè grobovi zakopanih ma{ina - ma{ina koje su tako davno obavile svoj posao. One bi sada bile beskorisne, pomisli Alvin, ako se Osvaja~i vrate. Za{to oni to nisu u~inili? Ali to je bila
78

nova u nizu tajni: on je ve} imao mnoge na vratu, tako da mu dodatne uop{te nisu bile potrebne. Sasvim blizu jezera nai{li su na malu ~istinu me|u raspadinama. Bila je pokrivena korovom, koji se od uàsne toplote zacrneo i ugljenisao, tako da se raspadao u pepeo kako su se Alvin i Hilvar pribliàvali, obavijaju}i im noge tankim slojem ugljene pra{ine. U sredini ~istine stajao je metalni tronoàc, ~vrsto pribijen za tle, na kome se nalazio kru`ni kolut, nagnut u odnosu na osu, tako da je pokazivao prema jednoj ta~ki na pola puta ka nebu. Na prvi pogled se ~inilo da kolut ne obujmljuje ni{ta; a onda, kada je pa`ljivije pogledao, Alvin je opazio da je ispunjen tananom izmaglicom, koja je izmicila oku, titraju}i na samoj granici vidljivog spektra. Bio je to sjaj energije; uop{te vi{e nije sumnjao da je ovaj mehanizam izazvao eksploziju svetlosti koja ih je namamila u [almiran. Nisu se odvaìli da bliè pri|u, ve} su posmatrali ma{inu sa bezbedne udaljenosti. Nalaze se na pravom tragu, pomisli Alvin; sada je jedino preostalo da otkriju ko je, ili {ta, postavio ovaj ure|aj ovde i kakva bi mogla biti njegova svrha. Nagnuti kolut - jasno se nalazio upravljen ka svemiru. Da li je blesak koji su videli predstavljao mo`da neku vrstu signala? Ova pomisao sadràla je posledice od kojih je zastajao dah. "Alvine", re~e iznenada Hilvar, mirnim ali ùrnim glasom, "Imamo posetioce." Alvin se okrenu na petama i na|e se pred jednim trouglom o~iju bez kapaka. Takav mu je bar bio prvi utisak; a onda je iza o~iju koje su pomno gledale razabrao konture male, ali sloène ma{ine. Lebdela je u vazduhu nekoliko stopa iznad tla i nije li~ila ni na jednog robota koga je on ranije video. Kada je prvobitno iznena|enje minulo, osetio se potpunim gospodarem situacije. îtavog ìvota izdavao je nare|enja ma{inama, a ~injenica da mu je ova izgledala nepoznata nije bila ni od kakve va`nosti. Imao je prilike da se susretne jedva sa nekoliko postotaka od ukupnog broja robota u Diasparu, koji su ga opskrbljivali dnevnim potrebama. "Ume{ li da govori{?" upita Alvin. Vladala je ti{ina. "Da li neko upravlja tobom?" I dalje ti{ina. "Odlazi, pri|i, digni se, spusti se." Nijedna od uobi~ajenih misli za kontrolu nije izazvala nikakvu posledicu. Ma{ina je oholo ostala nepomi~na. Ovo je ukazivalo na dve mogu}nosti. Ili je bila veoma neinteligentna da bi ga razumela, ili, pak, odve} inteligentna, sa vlastitom mo}i izbora i voljom. Ako je ovo poslednje bilo ta~no, morao je da je prihvati kao sebi ravnu. No, ~ak ju je i tako mogao potceniti, premda time ne bi navukao gnev na sebe, po{to roboti uglavnom nisu patili od ta{tine. Hilvar nije mogao obuzvati smeh zbog Alvinove o~igledne osuje}enosti. Upravo je zaustio da predloì da on preuzme na sebe deo posao oko komuniciranja, kada mu re~i zamre{e na usnama. Ti{inu [almirana naru{io je jedan zlokoban zvuk u ~ije
79

poreklo nije moglo biti nikakve sumnje: ùboravo bu}kanje veoma velikog tela koje izranja iz vode. Po drugi put od kako je napustio Diaspar Alvin je poèleo da se nalazi kod ku}e. A onda mu je palo na pamet da se malodu{not ne slaè sa duhom pustolovine i on po~e da kora~a polako ali odlu~no ka jezeru. Stvor koji je izranjao iz tamne vode izgledao je kao ~udovi{na parodija, satkana u ìvoj materiji, robota koji ih je i dalje podvrgavao svom nemom motrenju. Isti jednakostrani~an raspored o~iju nije mogao predstavljati puku podudarnost; ~ak je i sklop pipaka, zajedno sa malim bo~nim udovima, bio prili~no verno odraèn. No, sli~nost je tu prestajala. Robot nije posedovao - po{to mu o~igledno nije bila potrebna resu tananih, paperjastih izra{taja koji su udarali po vodi postojanim ritmom, ~ekinjave mnogostruke udove na kojima je stvor nosio sebe po suvom, ili ventilacione ulaze, ukoliko su to bili, koji su sada }udljivo brektali u razre|enom vazduhu. Najve}i deo tela ostao je u vodi; samo se prvih deset stopa pomolilo u onome {to je o~evidno predstavljalo strani elemenat. îtava ìvotinja dostizala je duìnu od pedesetak stopa, a ~ak i neko ko uop{te ne bi bio upu}en u biologiju shvatio bi da ovde ne{to uop{te nije bilo u redu. Gra|a stvorenja ostavljala je utisak krajnje improvizacije i odsustva svakog planiranja, kao da su mu delovi proizvedeni bez prethodnog promi{ljanja, a potom skleptani zbrda zdola kada se pojavila potreba. Bez obzira na veli~inu stvora i na njihovo prvobitno podozrenje, Alvin i Hilvar vi{e nisu ose}ali ni najmanju nelagodnost kada su jednom podrobno osmotrili ìtelja jezera. @ivotinja je ispoljavala zabavnu nespretnost, tako da je bilo nemogu}e prihvatiti je kao ozbiljnu pretnju, ~ak i da je bilo nekog razloga da se posumnja u njene r|ave namere. Ljudska rasa odavno je prevazi{la uàse detinjstva pred ne~im ~iji je izgled bio stran. Taj strah nije mogao opstati posle prvog kontakta sa prijateljski nastrojenim vanzemaljskim rasama. "Ja }u se pozabaviti ovim", re~e Hilvar tiho. "Imam iskustva u radu sa ìvotinjama." "Ali to nije ìvotinja", uzvrati mu Alvin {apatom. "Siguran sam da je inteligentan stvor i da njemu pripada ovaj robot." "Mo`da on pripada robotu. U svakom slu~aju, mentalno ustrojstvo mora da mu je vrlo ~udno. Jo{ ne mogu da otkrijem nikakav trag misli. Hej! [ta se to zbiva?" ûdovi{te se nije pokrenulo iz svog poluuspravljenog poloàja na rubu vode, u kome je izgledalo da se odràva uz prili~ne napore. Ali u sredi{tu trougla o~iju kao da je po~ela da se obrazuje poluprovidna membrana - koja je pulsirala, kucala i najednom po~ela da oda{ilje ~ujne zvuke. Bila je to niskoferekventna, zvonka tutnjava koja nije uobli~avala nikakvu razumnu poruku, mada je bilo o~igledno da stvorenje poku{ava da im se obrati. Izgledalo im je mu~no da posmatraju ovaj o~ajni~ki poku{aj uspostavljanja kontakta. Nekoliko minuta bi}e se uzalud naprezalo; a onda, iznenada, kao da je shvatilo da gre{i. Pulsiraju}a membrana suzila je svoj obim, a zvuci koje je oda{iljala povisili su se za nekoliko oktava, sve dok nisu u{li u podru~je normalnog govora. Po~ele su da se
80

oblikuju razumljive re~i, mada su se i dalje me{ale sa nerazgovetnim deonicama. înilo se kao da se stvorenje prise}a nekog re~nika koga je nau~ilo veoma davno, ali ve} dugo vremena nije imalo prilike da se koristi njime. Hilvar je poku{ao da mu pomogne. "Sada te razumemo", re~e on, govore}i polako i razgovetno. "Da li ti moèmo pomo}i? Videli smo svetlost koju si proizveo. Ona nas je dovela ovamo iz Lisa." Pri re~i 'Lis' stvorenje se zgr~ilo kao da se prisetilo nekog gorkog razo~aranja. "Lis", ponovi ono; nije izgovorilo ba{ najbolje slovo 's', tako da je re~ zazvu~ala kao 'Lid'. "Uvek iz Lisa. Niko drugi ne dolazi. Mi zovemo Velike, ali oni ne ~uju." "Ko su Veliki?" upita Alvin, nagnuv{i se radoznalo unapred. Tanani izra{taji koji nisu prestajali da se mi~u za ~as mahnu{e u pravcu neba. "Veliki", re~e ono. "Sa planeta ve~nog dana. Oni }e do}i. Gospodar nam je obe}ao." Stvari posle ovoga nisu izgledale ni za dlaku jasnije. Pre no {to je Alvin stigao da nastavi svoja unakrsna ispitivanja, Hilvar se ponovo ume{ao. Njegova pitanja zvu~ala su tako strpljivo i blagonaklono, ali u isto vreme i tako ume{no postavljena, da je Alvin odlu~io da ga ne prekida, bez obzira na radoznalost koja ga je kopkala. Nije voleo da prizna da ga Hilvar nadma{a u inteligenciji, ali ovde nije bilo sumnje da se njegova ume{nost u postupanju sa ìvotinjama proteè ~ak do ovog fantasti~nog stvora. [tavi{e, izgledalo je da mu on odgvora. Izraàvanje mu je postajalo sve razgovetnije, kako je razgovor odmicao, a namesto po~etne grubosti koja se pruàla ~ak do neuljudnosti, sada je promi{ljeno uzvra}ao, pa je ~ak po~eo da i sam dobrovoljno pruà neka obave{tenja. Alvin je sasvim izgubio predstavu o vremenu dok je Hilvar sklapao deli}e neverovatne pri~e. Nisu bili u stanju da otkriju celu istinu; veliki delovi ostali su podlo`ni pretpostavkama i preispitivanjima. Kako je stvorenje sve pristalije odgovaralo na Hilvarova pitanja, njegov izgled po~eo je da se menja. Ponovo je zaronilo u jezero, a ~ekinjasti udovi na kojima se dràlo kao da su se stopili sa ostalim delom tela. A onda se zbila jo{ neobi~nija promena; tri velika oka lagano su se zaklopila, saèla se u ta~ku i potpuno nestala. Izgledalo je kao da je bi}e za sada videlo sve {to èli, tako da mu o~i vi{e nisu bile potrebne. Druga, tananija preina~enja smenjivala su se jedno za drugim, da bi na kraju iznad povr{ine vode ostala samo vibriraju}a dijafragma posredstvom koje je stvorenje govorilo. Sada je bilo izvesno da }e se i ona rasto~iti u prvobitnu bezobli~nu masu protoplazme, kada vi{e ne bude bila potrebna. Alvin je te{ko mogao da poveruje da inteligencija moè postojati u tako nestalnom obliku - ali njegovo najve}e iznena|enje tek je imalo da usledi. Iako je bilo o~evidno da stvor nije zemaljskog porekla, pro{lo je izvesno vreme pre no {to je ~ak i Hilvar, bez obzira na veliko znanje koje je posedovao iz biologije, shvatio sa kakvim tipom organizma se susreo. To nije bio samo jedan entitet; u toku ~itavog razgovora, ono se stalno pozivalo na sebe u mnoìni, kao 'mi'. U stvari, posredi je bila ~itava kolonija me|usobno nezavisnih stvorenja, koju su ustrojile i kojom su upravljale nepoznate sile.
81

@ivotinje koje su izdaleka odgovarale ovom tipu - meduze, na primer -nekada su bujale u drevnim okeanima Zemlje. Neke od njih dostizale su ogromnu veli~inu, vuku}i svoja prozra~na tela i {ume pipaka punih àoka po ~itavih pedeset ili sto metara kroz vodu. Ali ni u jednoj od njih nije zaiskri~io ni najmanji tra~ak inteligencije, koji bi bio vi{i od mo}i reagovanja na jednostavne nadraàje. Nasuprot tome, ovde je postojala inteligencija, ali inteligencija koja je bila u opadanju, koja se degenerisala. Alvin nikada ne}e zaboraviti ovaj nezemni susret, dok je Hilvar postepeno doku~ivao pri~u Gospodara, a proteinski polip se rvao sa nepoznatim re~ima, dok je tamno jezero zapljuskivalo zidine [almirana, a trooki robot ih posmatrao o~ima koje nikada nisu treptale. 13. Gospodar je do{ao na Zemlju u jeku haosa Prelaznih Vekova, kad se Galakti~ko Carstvo raspadalo, ali komunikacione linije me|u zvezdama jo{ nisu bile sasvim prekinute. Bio je ljudskog porekla, ali mu se prebivali{te nalazilo na planeti koja je kruìla oko jednog od sedam Sunaca. Kao jo{ mlad, bio je prinu|en da se otisne sa svog mati~nog sveta, a se}anja na njega proganjalo ga je ceo ìvot. Za ovo izgnanstvo optuìvao je osvetoljubive neprijatelje, ali bila je ~injenica da je patio od neizle~ive bolesti koja je, izgleda, napadala samo homo sapiensa me|u svim inteligentnim rasama Vaseljene. Ta bolest bila je religijska manija. Tokom ranih razdoblja svoje istorije, ~ove~anstvo je iznedrilo beskrajan niz proroka, vidovnjaka, mesija i jevan|elista koji su uveravali sami sebe i svoje sledbenike da su samo njima obznanjene tajne Vaseljene. Nekima od njih po{lo je za rukom da zasnuju religije koje su opstale mnogo pokolenja i imale uticaja na milijarde ljudi; druge su bile zaboravljene jo{ pre no {to su izumrle. Uspon nauke, koja je jednoli~nom pravilno{}u pobijala kosmologije proroka i stvarala ~uda sa kojima se oni nisu mogli ogledati, kona~no je uni{tila sve te vere. Ona, me|utim, nije uni{tila zastra{enost, poniznost i strahopo{tovanje koje su ose}ala sva razumna bi}a, poku{avaju}i da doku~e veli~anstvenu Vaseljenu, ~iji su bili sastavni deo. Umesto toga, poljuljala je i najzad zatrla nebrojene religije, od kojih je svaka tvrdila sa neverovatnom nadmeno{}u da je jedina riznica istine, a da su milioni njenih takmaca i prete~a pogre{ni. Pa ipak, iako vi{e nisu posedovali pravu mo} kada je ~ove~anstvo jednom doseglo elementarni nivo civilizacije, tokom svih potonjih vekova nastavili su da ni~u zasebni kultovi i ma kako fanstati~ne bile vere koje su propovedali, uvek su uspevali da zadobiju pristalice. S osobitom snagom bujali su u razdobljima pometnji i nereda, tako da nije iznena|uju}e {to su Prelazni Vekovi videli pravi preporod iracionalnosti. Kada bi stvarnost po~ela da ih ti{ti, ljudi bi potraìli utehu u mitovima. Iako je Gospodar bio izgnan sa svog sveta, on ga ipak nije napustio praznih {aka. Sedam Sunaca predstavljalo je sredi{te galakti~ke mo}i i nauke, a on je jama~no imao uticajne prijatelje. Otisnuo se na svoju hedìru u malom, ali brzom brodu, koji je uìvao glas jednog od najboljih koji su ikada napravljeni. Sa sobom je u izganstvo poneo
82

jo{ jednu poslednju re~ galakti~ke nauke - robota koji je upravo gledao u Alvina i Hilvara. Niko nikada nije do kraja upoznao sve ume{nosti i funkcije te ma{ine. U izvesnoj meri, zapravo, ona je postala Gospodarev alter ego; bez nje bi religija Velikih po svoj prirodi propala posle Gospodareve smrti. Zajedno su tumarali me|u zvezdanim oblacima, slede}i krivudavi trag koji ih je napokon doveo, svakako ne slu~ajno, na svet sa koga su poticali Gospodarevi preci. îtave biblioteke bile su napisane u ovoj sagi, da bi svako od ovih dela potom nadahnulo mno{tvo komentara, sve dok se, po lan~anoj reakciji, izvornici nisu izgubili pod planinama tuma~enja i obja{njenja. Gospodar se zaustavio na mnogim svetovima i stekao sledbenike me|u mnogim rasama. On je nesumnjivo morao da ima neizmerno jaku li~nost, kada mu je po{lo za rukom da podjednako nadahne ljudska i ne-ljudska bi}a; tako|e je sigurno da je religija tako velikih zahvata sadràla mnogo tananog i otmenog. Gospodar je verovatno bio najuspe{niji - a ujedno i poslednji mesija ljudskog roda. Nijedan njegov prethodnik nije imao toliko poklonika, niti su se njihova u~enja pruàla po tako ogromnim razmerama prostora i vremena. Alvin i Hilvar, me|utim, nisu bili u stanju da iole pouzdano doku~e o ~emu su govorila ta u~enja. Veliki polip o~ajni~ki je davao sve od sebe da im to saop{ti, ali ve}ina re~i koje je koristio bila je bez ikakvog zna~enja; osim toga, on je pokazivao sklonost da ponavlja re~enice ili cele govore, i to brzim mehani~kim izlaganjem, tako da ga je bilo veoma te{ko pratiti. Hilvar je ubrzo poku{ao da odvrati razgovor sa ovih besmislenih teolo{kih bezizlazja, da bi se usredsredio na ~injenice koje su se mogle smatrati pouzdanim. Gospodar i ~eta njegovih najvernijih sledbenika stigli su na Zemlju u vreme kada gradovi jo{ nisu bili nestali i kada je Luka Diaspar jo{ bila otvorena prema zvezdama. Mora da su prispeli u brodovima raznih vrsta; polipi su se, na primer, nalazili u letelicama ispunjenim morskom vodom koja je bila njihova prirodna sredina. Nije bilo izvesno da li je ovaj pokret dobro primljen na Zemlji; u svakom slu~aju, on se nije suo~io sa nasilnim otporom i kona~no, posle dugog lutanja, na{ao je poslednje pribeì{te u {umama i planinama Lisa. Pri kraju svog dugog ìvota, Gospodareve misli jo{ jednom su se upravile ka postojbini iz koje je izgnan, i on je zatraìo od prijatelja da ga iznesu na otvoreno kako bi mogao da posmatra zvezde. êkao je, dok mu je snaga venula, do vrhunca Sedam Sunaca, a kada mu se kraj pribliìo, obznanio je mnogo stvari koje }e nadahnuti ~itave biblioteke tuma~enja u potonjim vremenima. Neprestano je govorio o 'Velikima', koji su oti{li iz ovog sveta prostora i materije, ali i koji }e se jednoga dana jama~no vratiti; ostavio je u amanet svojim sledbenicima da ostanu i da ih pozdrave kada do|u. To su mu bile poslednje razumne re~i. Posle toga, vi{e nije bio svestan svoje okoline, ali je pred sam izdisaj izrekao jednu re~enicu, koja se provla~ila kroz potonje vekove, zaokupljaju}i umove svih koji su je ~uli: Divno je posmatrati obojene senke na planetama ve~ne svetlosti. Onda je umro.
83

Posle Gospodareve smrti, mnogi sledbenici su ga izneverili, ali ostali su nastavili njegovo u~enje, koje su postepeno razradili kroz stole}a. U po~etku su verovali da }e se Veliki, ma ko oni bili, uskoro vratiti, ali ova nada je kopnila sa protokom vremena. Pri~a je tu postajala veoma zbrkana, kao da su se istina i predanje nerazmrsivo prepleli. Alvin je imao tek nejasnu sliku o pokolenjima fanatika, koji ~ekaju da se u nekom nepoznatom trenutku budu}nosti zbije jedan veliki doga|aj ~ija im je su{tina potpuno izmicala. Veliki se nikada nisu vratili. Snaga pokreta lagano je jenjavala kako su je smrt i razo~aranje osipali od njegovih zagovornika. Najpre su podlegli kratkove~ni ljudski sledbenici, a vrhunska ironija ogledala se u ~injenici da je poslednji pristalica u~enja jednog proroka-~oveka bilo bi}e koje se krajnje razlikovalo od ljudi. Veliki polip ostao je poslednji Gospodarev sledbenik iz jednog jednostavnog razloga. Bio je besmrtan. Milijarde pojedina~nih }elija iz kojih je njegovo telo bilo sazdano neumitno su umirale, ali pre no {to bi se to dogodilo, one bi se samoreprodukovale. U dugim razmacima, ~udovi{te bi se raspr{ilo u nebrojene zasebne }elije, koje bi postale samostalne i umnoàvale se deobom ukoliko je sredina bila pogodna. U toku te faze polip nije postojao kao samosvetan, razumni entitet, {to je Alvina neodoljivo podsetilo na na~in na koji ìtelji Diaspara provode svoje miruju}e milenijume u gradskim Bankama Se}anja. U dati ~as, neka tajanstvena biolo{ka sila ponovo bi sabrala sve razdvojene sastavne delove i polip bi zapo~eo nov ciklus bivstvovanja. Vratila bi mu se svest i on bi se setio svih ranijih ìvota, premda ~esto nesavr{eno, budu}i da su razne nezgode ponekad o{te}ivale }elije sa krhkim shemama pam}enja. Mo`da nijedan drugi oblik ìvota ne bi mogao ostati tako dugo dosledan jednoj veri, koja je ina~e bila zaboravljena pre milijardu godina. U izvesnom smislu, veliki polip bio je bespomo}na `rtva svoje bilo{ke prirode. Besmrtnost mu nije dopu{tala da se menja, ve} samo da ve~no ponavlja isti, nepromenljivi sklop. U kasnijim vremenima, religija Velikih poistove}ena je sa oboàvanjem Sedam Sunaca. Po{to su Veliki uporno odbijali da se pojave, preduzeti su poku{aji da se po{alje signal ka njihovom dalekom prebivali{tu. Veoma davno, ovo signaliziranje pretvorilo se u besmislen ritual, koji su sada upra`njavali jedna ìvotinja {to je zaboravila kako se u~i i jedan robot koji nikada nije umeo da zaboravlja. Kada je neizmerno stari glas zamro u utihlom vazduhu, Alvin je osetio kako ga preplavljuje plima saàljenja. Neprili~na privrènost, odanost koja se dràla svog jalovog puta dok su sunca i planete nastajali i nestajali - nikada ne bi poverovao u tu pri~u da sve nije video vlastitim o~ima. Kao nikada ranije, rastuìo ga je obim njegovog neznanja. Si}u{an deo pro{losti za tren je bio osvetljen, ali sada je sve ponovo prekrila tama. Istorija Vaseljene sastojala se iz mno{tva ovakvih nepovezanih niti i niko nije mogao re}i koja je od njih va`na, a koja bezna~ajna. Fantasti~no predanje o Gospodaru i Velikima izgledalo je kao jedna od bezbrojnih legendi koje su nekako preìvele iz civilizacija Ranih Vremena. Me|utim, postojanje ogromnog polipa i robota koji je nemo
84

posmatrao nije dopu{talo Alvinu da celu stvar shvati kao pri~u satkanu od samoobmane postavljene na temelj ludila. Upitao se kakva je veza izme|u ova dva entiteta koja su, uprkos tome {to su se razlikovala na sve mogu}e na~ine, ipak ostala nerazdvojni sadruzi tokom toliko dugo vremena? Ne{to mu je govorilo da je robot znatno va`niji ~lan simbioze. On je bio Gospodarev poverenik i sigurno zna sve njegove tajne. Alvin je bacio pogled na zagonetnu ma{inu, koja ga je i dalje netremice posmatrala. Zbog ~ega ne govori? Kakve li se misli motaju njenim sloènim i mo`da iz osnove druga~ijim umom? Dodu{e, ako je bila sazdana da sluì Gospodaru, njen um onda nije toliko druga~iji, tako da bi trebalo da odgovara na nare|enja ljudi. Dok je razmi{ljao o tajnama u koje je nesumnjivo upu}ena ova uporno nema ma{ina, Alvin je iskusio tako veliku radoznalost, da se ona na kraju pretvorila u ùdnju. Izgledalo je nepo{teno da se ovakvo znanje tra}i i krije od sveta; tu mora da leè ~udesa koja po obimu mora da nadma{uju i skladi{ta Centralnog Kompjutera u Diasparu. "Zbog ~ega tvoj robot ne}e da razgovara sa nama?" upita on polipa, kada je Hilvar za trenutak ostao bez pitanja. Odgovor koji je dobio gotovo je o~ekivao. "Gospodar nije èleo da on razgovara sa bilo kojim drugim glasom izuzev njegovim, a njegov glas je sada zamro." "Ali on }e poslu{ati tebe?" "Da; Gospodar nam je to omogu}io. Mi moèmo da vidimo kroz njegove o~i, ma gde on i{ao. On bdije nad ma{inama koje ~uvaju ovo jezero i odràvaju ~isto}u vode. Dodu{e, prikladnije je nazvati ga na{im saradnikom nego slugom." Alvin po~e razmi{ljati o ovome {to je ~uo. Jedna pomisao, jo{ neodre|ena i poluoblikovana, po~ela je da mu se za~inje u umu. Mo`da je bila nadahnuta pukom ùdnjom za znanjem i mo}i; kada se kasnije prise}ao tog trenutka, nije bio na~isto kojim se pobudama upravljao. Mo`da su bile sasvim sebi~ne, ali su ipak sadràle i tra~ak saàljenja. Ukoliko bi to bio u stanju, rado bi okon~ao ovaj jalov tok doga|aja i oslobodio ova stvorenja njihove fantasti~ne sudbine. Nije bio siguran {ta se moglo preduzeti u vezi sa polipom, ali je mo`da bilo izvodljivo izle~iti robotovu bolest i u isto vreme domo}i se njegovih neprocenjivih, zapretenih se}anja. "Da li si siguran", upita on polako, obra}aju}i se polipu, premda su re~i bile upu}ene robotu, "da odista ostvaruje{ Gospodareve èlje ostaju}i na ovom mestu? On je hteo da se svet upozna sa njegovim u~enjem, ali ono se izgubilo dok si se ti skrivao ovde u [almiranu. Mi smo sasvim slu~ajno nabasali na tebe, a sigurno ima jo{ mnogo drugih koji bi voleli da ~uju u~enje o Velikima." Hilvar mu uputi o{tar pogled, o~evidno ne razabiru}i njegov naum. Polip je izgledao uzbu|en, a postojani otkucaji njegovih disajnih organa kao da su izgubili ritam nekoliko sekundi. A onda uzvrati, glasom koji nije sasvim drào pod kontrolom: "Mnogo godina smo raspravljali o tom problemu. Na àlost, ne moèmo napustiti [almiran, tako da svet mora do}i ovamo, ma koliko to dugo trajalo." "Imam ne{to bolje na umu", re~e Alvin nestrpljivo. "Ta~no je da ti mora{ ostati ovde u jezeru, ali ne vidim razlog zbog ~ega tvoj sadrug ne bi po{ao sa nama. Moèmo
85

se vratiti kad god on to poèli ili kada tebi bude potreban. Mnoge stvari su se promenile od kada je gospodar umro, stvari koje bi trebalo da zna{, ali koje nikada ne}e{ razumeti ako ostane{ ovde." Robot se nije micao, ali u agoniji neodlu~nosti polip je potpuno zaronio ispod povr{ine jezera i zadrào se tamo nekoliko minuta. Mo`da je za to vreme vodio be{umu raspravu sa svojim sadrugom; vi{e puta je zapo~injao da izranja, a onda bi se predomislio i ponovo uronio. Hilvar je iskoristio ovu priliku da izmenja nekoliko re~i sa Alvinom. "Voleo bih da znam {ta namerava{", re~e on blago, polu{aljivim, poluozbiljnim glasom. "Ili mo`da ni ti sam ne zna{." "Sigurno je", uzvrati Alvin, "i tebi ào ovih jadnih stvorenja. Zar ti se ne ~ini da bi bilo plemenito izbaviti ih?" "îni mi se, ali te ve} dovoljno poznajem da sam sasvim siguran kako ~ovekoljublje nije jedno od tvojih izrazitijih ose}anja. Sigurno ima{ na umu ne{to drugo." Alvin se skru{eno osmehnu. âk i ako mu Hilvar nije ~itao misli - a nije imao razloga da posumnja u to - jama~no mu je ~itao karakter. "Tvoji sunarodnici imaju zadivljuju}e mentalne mo}i", uzvrati on, poku{avaju}i da skrene razgovor sa opasnog terena. "Mislim da }e oni na~in na~ina da pomognu robotu, ako ve} ne ìvotinji." Govorio je veoma prigu{eno, kako bi to ostalo samo izme|u njih dvojice. Mo`da je ova mera opreza bila beskorisna, ali ako je robot i uhvatio njihov razgovor, to ni~im nije pokazao. Sre}om, pre no {to je Hilvar stigao da nastavi ispitivanje, polip jo{ jednom izroni iz jezera. U toku poslednjih nekoliko minuta veli~ina mu se prili~no smanjila, a pokreti su mu postali nesre|eniji. Pred Alvinovim o~ima, jedan komad sloènog, prozra~nog tela odvalio se od glavne mase i raspao u mno{tvo manjih grumenova koji su se brzo razilazili. Stvorenje je po~elo da se rasta~e u njihovom pisustvu. Kada je ponovo progovorilo, glas mu je bio varav i te{ko razumljiv. "Slede}i ciklus po~inje", prokrklja ono svojevrsnim rop~u}im {apatom. "Nismo o~ekivali tako brzo... samo nekoliko minuta preostalo... podraàj odve} veliki... ne moèmo izdràti jo{ dugo..." Alvin i Hilvar zurili su u stvorenje sa uàsnutom op~injeno{}u. Iako je proces kome su prisustvovali bio prirodan, nije bilo nimalo prijatno posmatrati razumno stvorenje u samrtnom ropcu. Tako|e ih je proèo mra~ni ose}aj krivice; on je bio nerazuman, po{to }e postati sasvim bespredmetan kada polip bude zapo~eo novi ciklus; me|utim, ti{tala ih je pomisao da odgovornost za ovaj prerani preobraàj, koji je usledio kao posledica neuobi~ajenog napora i uzbu|enja, pada isklju~ivo na njihovo prisustvo. Alvin je shvatio da mora brzo delati ili }e sigurno propustiti priliku - mo`da za nekoliko godina, a mo`da i za mnogo stole}a. "[ta si odlu~io?" upita Alvin ùrno. "Ide li robot sa nama?"
86

Usledila je agonijska pauza, dok je polip poku{avao da nagna svoje telo koje se raspadalo da se pokori njegovoj volji. Govorna dijafragma je podrhtavala, ali nikakav ~ujan zvuk nije dolazio od nje. A onda, kao u o~ajni~kom gestu opra{tanja, ono mlitavo mahnu svojim tananim izra{tajima, pa ih pusti da padnu natrag u vodu, gde se oni odmah raspr{i{e i po~e{e da se razilaze po jezeru. Ceo preobraàj bio je gotov samo za nekoliko minuta. Od stvorenja nije preostao nijedan deli} koji bi u pre~niku bio ve}i od nekoliko centimetara. Voda je bila puna si}u{nih, zelenkastih grumenova, koji su izgledali kao da poseduju vlastiti ìvot i pokretljivost i koji su brzo nestajali po prostranstvu jezera. Talasanje na povr{ini vode sada se sasvim primirilo; Alvin je znao da vi{e nema postojanih otkucaja koji su se ogla{avali iz dubine. Jezero je ponovo bilo mrtvo - ili se bar tako ~inilo. Ali bio je to varljiv utisak; jednoga dana, nepoznate sile koje nikada nisu propu{tale da izvr{e svoju du`nost u pro{losti ponovo }e se ustrojiti - i polip }e jo{ jednom biti ro|en. Bila je to neobi~na i ~udesna pojava, pa ipak, da li mnogo neobi~nija od ustrojenja ljudskog tela, koje i samo predstavlja ogromnu koloniju zasebnih, ìvih }elija? Alvin nije imao mnogo vremena za ova razmi{ljanja. Morio ga je ose}aj pogre{ke, premda uop{te nije jasno postavio cilj ka kome je teìo. Izvanredna prilika je propu{tena i mo`da se nikada vi{e ne}e ponoviti. Tu`no je gledao preko jezera; trebalo je da pro|e izvesno vreme pre no {to mu je um registrovao poruku koju mu je Hilvar tiho izgovorio u uho. "Alvine", re~e mu prijatelj blago, "mislim da si ostvario svoj naum." Brzo se okrenuo na petama. Robot, koji je do sada uzdràno lebdeo na izvesnoj udaljenosti, ne prilaze}i im bliè od dvadeset stopa, pokrenuo se u ti{ini i zauzeo poloàj metar iznad Alvinove glave. Njegove nepomi~ne o~i, sa {irokim uglom vi|enja, nisu otkrivale na {ta mu je upravljena pa`nja. Mo`da je pogledom obuhvatao ~itavu hemisferu oko sebe sa podjednakom jasno}om, ali Alvin uop{te nije sumnjao da je sada upravo on predmet njegovog zanimanja. êkao je na mladi}ev slede}i potez. U izvesnoj meri bar, sada se nalazio pod Alvinovom kontrolom. Mogao ga je pratiti do Lisa, pa ~ak i do Diaspara - osim ako se ne predomisli. Od tog ~asa, Alvin je bio njegov probni gospodar. 14. Putovanje natrag u Erli trajalo je gotovo tri dana, poglavito zato {to se Alvinu, zbog njegovih li~nih razloga, nije osobito ùrilo. Fizikalno istraìvanje Lisa podre|eno je jednom znatno va`nijem i uzbudljivijem projektu; polako je uspostavljao kontakt sa neobi~nom, opsednutom inteligencijom, koja mu je sada postala pratilac. Podozrevao je na robot poku{ava da ga iskoristi za svoje ciljeve, {to bi predstavljalo izvesnu pesni~ku pravdu. Nije mogao biti na~isto s tim kakve su mu pobude, po{to je i dalje tvrdoglavo odbijao da zapodene razgovor sa njim. Iz nekog posebnog razloga - mo`da iz straha da bi se time otkrilo odve} mnogo njegovih tajni Gospodar je jama~no postavio veoma delatne zapreke vodovima za govor, tako da su svi Alvinovi poku{aji da ih oslobodi ostali bezuspe{ni. âk su zakazala i posredna
87

ispitivanja tipa: "Ako ni{ta ne odgovori{, pretpostavi}u da to zna~i slaganje"; robot je bio odve} inteligentan da bi podlegao tako jednostavnim varkama. U drugim pogledima, me|utim, pokazao se znatno predusretljiviji. Izvr{avao bi svako nare|enje koje ga ne bi nagonilo da govori ili da otkriva podatke. Alvin je ubrzo ustanovio da moè da ga kontroli{e samo mislima, ba{ kao {to je upravljao i robotima u Diasparu. Bio je to veliki korak napred, a nedugo potom stvorenje - te{ko da ga je mogao i dalje dràti za puku ma{inu - jo{ malo je popustilo i dozvolilo mu da vidi posredstvom njegovih o~iju. Kako se ~inilo, nije imalo ni{ta protiv ovih pasivnih oblika saobra}anja, ali je predupre|ivalo sva nastojanja da se uspostavi blià prisnost. Hilvarovo postojanje potpuno je prenebregavalo; uop{te nije izvr{avalo njegove naredbe, a um mu je ostao nepristupa~an za sva njegova ispitivanja. Ovo je u po~etku pomalo razo~aralo Alvina, koji se nadao da }e mu Hilvarove velike mentalne mo}i omogu}iti da silom otvori ovu riznicu skrivenih se}anja. Tek posle izvesnog vremena uo~io je prednosti posedovanja sluge koji se ne pokorava ni~ijim drugim naredbama na celom svetu. ^lan pohoda koji se èstoko uzjogunio protiv robota bio je Krif. Mo`da je uobrazio da je sada dobio takmaca, ili je mo`da, prema op{tem na~elu, ose}ao odbojnost prema svemu {to je letelo, a nije imalo krila. Kada niko ne bi posmatrao, on je u vi{e navrata neposredno nasrnuo na robota, koji ga je jo{ vi{e rasrdio time {to uop{te nije obra}ao pa`nju na njegove napade. Hilvaru je kona~no po{lo za rukom da ga primiri i prilikom povratka hoverkraftom izgledalo je da se pomirio sa okolnostima. Robot i insekt pratili su vozilo koje je be{umno klizilo kroz {ume i polja - drè}i se strane na kojoj im se nalazio gospodar i pretvaraju}i se da uop{te ne prime}uju takmaca. Seranis ih je ve} o~ekivala kada su kola ulebdela u Erli. Alvinu je palo na um kako je nemogu}e iznenaditi ovaj narod. Njihovi povezani umovi omogu}avali su im da budu upu}eni u sve {to im se zbiva u zemlji. Upitao se kako su primili izve{taj o njegovoj pustolovini u [almiranu, o kojoj su u Lisu sigurno ve} svi znali. Seranis je izgledala zabrinuta i nesigurnija nego ikada ranije i Alvin se seti izbora koji ga je ~ekao. U mno{tvu uzbu|enja iz proteklih nekoliko dana on ga je sasvim smetnuo s uma; nije èleo da tra}i snagu na razmi{ljanje o problemima koji su pripadali budu}nosti. Ali ta budu}nost je sada stigla; morao je odlu~iti u kome }e od dva sveta nastaviti da ìvi. Seranisin glas zvu~ao je bri`no kada je po~ela da govori i Alvinu se iznenada javio utisak da su pali u vodu planovi koje je Lis pripremao za njega. [ta li se samo dogodilo u toku njegovog odsustva? Da li su izaslanici oti{li u Diaspar i posegli u Kedronov um - i da li su mo`da zakazali da izvr{e naloèno? "Alvine", po~e Seranis, "ima mnogo stvari koje ti ranije nisam kazala, ali sa kojima se sada mora{ upoznati da bi razumeo ono {to }emo preduzeti. Upu}en si u jedan od razloga razdvojenosti na{ih dveju rasa. Strah od Osvaja~a, ta tamna senka u srcima svih ljudskih bi}a, odvratio je tvoj narod od sveta i zapreo ga u njegove vlastite snove. Ovde, u Lisu, taj strah nije bio tako veliki, iako je na nas pao
88

teret zavr{nog napada. Imali smo ja~i razlog za delanje, i ono {to smo u~inili, u~inili smo otvorenih o~iju. Veoma davno, Alvine, ljudi su se dali u traganje za besmrtno{}u i kona~no su je ostvarili. Oni su, me|utim, zaboravili da je iz sveta, iz koga je izgnana smrt, tako|e izgnan ìvot. Mo} da se ìvot produì nesagledivo dugo zadovoljavaju}a je za pojedinca, ali rasi donosi stagnaciju. Pre mnogo vremena mi smo `rtvovali besmrtnost, ali Diaspar jo{ ide za la`nim snom. Zbog toga su se na{i putevi razi{li, i zato se oni vi{e nikada ne smeju ukrstiti." Iako je ove re~i gotovo o~ekivao, njihova zlokobnost zbog tog predose}anja nije izgledala ni{ta manja. Pa ipak, Alvin je odbio da se pomiri sa krahom svih svojih planova, koje je ve} po~eo da razra|uje, i samo je jednim delom svesti nastavio da slu{a Seranis. Primao je i razumeo sve njene re~i, ali ostatkom uma ponovo je i{ao putem koji je vodio u Diaspar, poku{avaju}i da doku~i sve prepreke koje bi mu mogle biti postavljene. Seranisina nesre}nost bila je o~evidna. Glas joj je postao mole}iv dok je govorila i Alvin je znao da se ne obra}a samo njemu, ve} i svom sinu. Sigurno je uvi|ala da su se u danima koje su proveli zajedno me|u njima razvili razumevanje i naklonost. Hilvar je pomno posmatrao majku kako govori, a Alvinu se u~inilo da mu pogled ne odraàva samo obzir, ve} i ne mali trag prekora. "Ne èlimo da te prisilimo da u~ini{ ni{ta protiv svoje volje, ali sigurno shvata{ {ta bi to zna~ilo kada bi se na{a dva naroda ponovo srela. Izme|u na{e i va{e kulture zjapi ponor ve}i od svih koji su ikada razdvajali Zemlju od njenih drevnih kolonija. Promisli o ovome, Alvine. Ti i Hilvar ste sada pribli`no vr{njaci, ali i on i ja }emo biti ve} vekovima mrtvi kada ti i dalje bude{ mlad. A ovo je tek prvi u beskrajnom nizu tvojih ìvota." U prostoriji je bilo veoma tiho, ~ak tako tiho da je Alvin mogao ~uti neobi~ne, àlosne krike nepoznatih ìvotinja sa polja oko sela. A onda on prozbori, gotovo {apatom: "[ta èlite da uradim?" "Nadali smo se da }emo ti mo}i pruìti izbor izme|u toga da ostane{ ovde i da se vrati{ u Diaspar, ali sada to vi{e nije mogu}e. Po nas se dogodilo odve} mnogo va`nih stvari da bismo odluku prepustili tebi. âk i za ovo kratko vreme koje si proveo me|u nama, tvoj uticaj bio je veoma uznemiravaju}i. Ne, ne prebacujem ti ni{ta; ube|ena sam da ni{ta nisi hotimice u~inio. Ali mislim da }e biti najbolje ako stvorenja koja si sreo u [almiranu prepusti{ njihovoj sudibni. [to se, pak, Diaspara ti~e..." Seranis ljutito odmahnu rukom... "Odve} mnogo ljudi zna kuda si oti{ao; nismo stigli na vreme. Znatno je, me|utim, ozbiljnija ~injenica da je ~ovek koji ti je pomogao da otkrije{ Lis nestao bez traga; ni va{e Ve}e ni na{i agenti ne mogu da ga prona|u, tako da on ostaje mogu}a opasnost po na{u bezbednost. Mo`da te iznena|uje {to ti sve ovo govorim, ali time nimalo ne ugroàvam vlastitu sigurnost. Bojim se da sada imamo samo jedan izbor; moramo te vratiti u Diaspar sa la`nim ustrojstvom se}anja. Ona su pripremljena veoma bri`ljivo, tako da kada se bude{ vratio ku}i, ni{ta ne}e{ znati o nama. Verova}e{ da si pro{ao kroz neku maglovitu i
89

opasnu pustolovinu u mra~nim podzemnim pe}inama, gde se krov stalno ru{io iza tebe, a preìveo si samo zahvaljuju}i tome {to si jeo bljutavo korenje i pio sa izvora na koje si slu~ajno nabasao. Kroz sve budu}e ìvote smatra}e{ da je to istina i svi }e prihvatiti tvoju pri~u. Ne}e biti nikakve tajne koja bi mamila potonje istraìva~e; misli}e da znaju sve {to se moè saznati o Lisu." Seranis je zastala i pogledala Alvina bri`nim o~ima. "Veoma nam je ào {to je ovo neophodno i molimo te da nam oprosti{ dok nas se jo{ se}a{. Mo`da se ne slaè{ sa na{om odlukom, ali mi znamo mnoge stvari u koje ti nisi upu}en. U svakom slu~aju, ne}e{ imati na {ta da se poàli{, po{to }e{ verovati da si otkrio sve {to se moglo prona}i." Alvin se zapitao da li je to istina. Nije bio ube|en da }e se ikada uklopiti u kolote~inu ìvota u Diasparu, ~ak i ako poveruje da ni{ta vredno ne postoji izvan njegovih zidina. Uostalom, on nije ni imao nameru da proverava ovu stvar. "Kada èlite da me podvrgnete tom... postupku?" upita Alvin. "Odmah. Mi smo spremni. Otvori mi tvoj um, kao {to si to u~inio ranije, i ni~ega ne}e{ biti svestan dok se ponovo ne obre{ u Diasparu." Alvin je za trenutak }utao, a onda re~e tiho: "Voleo bih da se oprostim sa Hilvarom." Seranis klimnu. "Shvatam. Ostavi}u te ovde nakratko i vrati}u se kada bude{ spreman." Krenula je ka stepenicama koje su vodile nadole u unutra{njost ku}e, ostavljaju}i ga samog na krovu. Proteklo je izvesno vreme pre no {to se Alvin obratio prijatelju; bio je veoma tuàn, ali i neumoljivo odlu~an da ne dopusti krah svih svojih nada. Bacio je jo{ jedan pogled prema selu gde je prona{ao merilo sre}e i koje mo`da vi{e nikada ne}e videti, ukoliko oni koji stoje iza Seranis ostvare svoj naum. Hoverkraft je i dalje stajao ispod jednog razgranatog drveta, dok je strpljivi robot lebdeo u vazduhu iznad njega. Nekoliko mali{ana se okupilo da ispita ovog neobi~nog prido{licu, ali niko od starijih nije pokazivao ni najmanje zanimanje. "Hilvare", re~e Alvin naglo, "veoma mi je ào zbog ovoga." "I meni", odgovori Hilvar, glasom koji je odavao uzburkana ose}anja. "Nadao sam se da }e{ mo}i da ostane{ ovde." "Misli{ li da je u redu ono {to Seranis èli da preduzme?" "Ne okrivljuj moju majku. Ona samo izvr{ava ono {to joj se naloì", uzvrati Hilvar. Iako mu nije odgovorio na pitanje, Alvin nije imao srca da mu ga ponovo postavi. Nije bilo po{teno izlagati takvoj ku{nji njegovu prijateljsku privrènost. "Reci mi ne{to drugo", upita ga Alvin. "Kako me tvoji sunarodnici mogu zaustaviti, ako poku{am da pobegnem sa neokrnjenim se}anjem?" "To bi bilo lako. Ako proba{ da beì{, preuzeli bismo kontrolu nad tvojim umom i nagnali te da se vrati{." Alvin je o~ekivao ovakav odgovor i on ga nije obeshrabrio. @eleo je da moè da ima poverenja u Hilvara, koga je o~igledno poga|alo njihovo predstoje}e razdvajanje, ali nije se odvaìo da izloì opanosti svoje planove. Veoma pa`ljivo, ispituju}i svaku
90

pojedinost, proverio je jedini put koji ga je mogao vratiti u Diaspar pod uslovima koje je on izabrao. Postojao je samo jedan rizik sa kojim se morao suo~iti i od koga se ni na koji na~in nije mogao za{titi. Ako Seranis prekr{i dato obe}anje i u|e u njegov um, sve bri`ljive pripreme koje je preduzeo pa{}e u vodu. Pruìo je ruku Hilvaru, koji je ~vrsto steè, ali nije bio u stanju da izusti ni re~i. "Hajdemo dole kod Seranis", re~e Alvin. "Voleo bih da vidim neke ljude u selu pre no {to odem." Hilvar je nemo krenuo za njim u utihlu sveìnu ku}e, a zatim kroz predvorje i prsten obojenog stakla koji je okruìvao zdanje. Seranis ga je sa~ekala tamo, sa mirnim i odlu~nim izrazom lica. Znala je da Alvin poku{ava da prikrije ne{to od nje, i ponovo je razmislila o merama predostro`nosti koje je preduzela. Kao {to bi ~ovek koga o~ekuju veliki napori zategao prethodno svoje mi{i}e, ona je proverila sve vrste prinuda kojima }e mo`da morati da pribegne. "Jesi li spreman, Alvine?" upita ga. "Potpuno", uzvrati Alvin sa izvesnim prizvukom koji je nagna da ga podozrivo pogleda. "Onda }e biti najbolje da odagna{ sve misli iz uma, kao {to si ranije u~inio. Posle toga, ni{ta vi{e ne}e{ ose}ati ni znati, sve dok se ponovo ne na|e{ u Diasparu." Alvin se okrenuo prema Hilvaru i kazao mu hitrim {apatom koji nije dopro do Seranis: "Do vi|enja. Hilvare. Ne brini, vrati}u se." Onda je ponovo pogledao Seranis. "Ne zameram vam zbog ovoga {to preduzimate", re~e. "Vi jama~no verujete da je to najbolje, ali mislim da niste u pravu. Diaspar i Lis ne treba ve~no da ostanu razdvojeni; jednog dana }e mo`da o~ajni~ki biti potrebni jedan drugom. Zbog toga se vra}am ku}i sa svim onim {to sam saznao... i ne verujem da me moète spre~iti u tome." Nije vi{e oklevao, i to je bilo dobro. Seranis se nije pomerila, ali on je osetio kako mu telo izmi~e kontroli. Snaga koja je potiskivala njegovu vlastitu volju bila je ve}a nego {to je o~ekivao i on u trenu shvati da mnogi skriveni umovi sigurno pomaù Seranis. Bespomo}no je po~eo da kora~a natrag u ku}u i u ~asu uàsa pomisli da mu je plan pao u vodu. A onda sevnu blesak ~elika i kristala i metalne ruke brzo se obavi{e oko njega. Telo mu se borilo protiv njih, {to je on znao da }e se dogoditi, ali otpor je bio uzaludan. Izgubio je tle pod sobom i u magnovenju je opazio Hilvara, okamenjenog od iznena|enja, sa tupavim osmehom na usnama. Robot ga je nosio desetak stopa iznad zemlje, znatno brè nego {to je ~ovek bio u stanju da tr~i. Seranisi je bio potreban samo trenutak da prozre njegovo lukavstvo i Alvinovog opiranja nestade kada ona prestade da ga kontroli{e. Ali jo{ nije bila poraèna; usledilo je ono ~ega se Alvin pribojavao i on se upro iz sve snage da mu se suprotstavi. U svesti su najednom po~ela da mu se bore dva razdvojena bi}a, od kojih je jedno stalo da moli robota da ga spusti dole. Pravi Alvin je bez daha i{~ekivao, pruàju}i tek neznatan otpor silama protiv kojih je znao da nema nikakvih izgleda. Bilo je to
91

kockanje; nije se moglo unapred predvideti da li }e njegov nepouzdani pomaga~ izvr{iti nare|enja sloèna poput onih koja mu je dao. Ni pod kakvim okolnostima, kazao je robotu, ne sme se pokoriti nekoj njegovoj budu}oj komandi sve dok se ne na|e na sigurnom u Diasparu. Takva su bila nare|enja. Ukoliko ih se robot bude pridràvao, Alvinova sudbina nalazi}e se izvan upliva ljudi. Ne oklevaju}i ni trena, ma{ina je hitala putem koji joj je on bri`ljivo zacrtao. Deo njega i dalje je ljutito zahtevao da bude spu{ten, ali ve} mu je bilo jasno da je spasen. I Seranisi je to postalo jasno istog ~asa, po{to su sile u njegovom mozgu obustavile me|usobni rat. Ponovo je stekao spokojstvo, kao i mnogo vremena ranije jedan drugi pustolov, kada je, privezan za katarku svog broda, ~uo kako pesma Sirena zamire u daljini, preko mora tamnog poput vina. 15. Alvin se nije smirio sve dok se ponovo nije obreo u hali sa pokretnim putevima. I dalje je postojala opasnost da ìtelji Lisa mogu zaustaviti, ili ~ak poterati unatrag vozilo u kome je putovao, {to bi ga bespomo}no vratilo na po~etnu ta~ku. Ali povratak je predstavljao samo jednoli~no ponavljanje odlaska; ~etrdeset minuta po{to je krenuo iz Lisa stigao je do Groba Jarlana Zeja. Tu su ga ~ekali slu`benici Ve}a, odeveni u propisne crne ode`de koje nisu obla~ili ve} stole}ima. Alvina nije iznenadilo, ali ga je malo uznemirilo prisustvo ovog odbora za do~ek. Do sada je ve} prevalio toliko prepreka, da je jedna manje ili vi{e bilo sasvim svejedno. Domogao se velikog znanja od kada je oti{ao iz Diaspara, znanja koje mu je ulivalo samopouzdanje {to se grani~ilo sa nadmeno{}u. [tavi{e, sada je imao i mo}nog, odanog saradnika. Najbolji umovi Lisa nisu bili u stanju da mu osujete naume; ne{to mu je govorilo da ni Diaspar ne}e biti uspe{niji. Postojala je razumna osnova za ovo uverenje, ali ono se delimi~no temeljilo i na ne~emu {to je bilo izvan razuma - na veri u vlastitu sudbinu koja je sve vi{e ispunjavala Alvinov um. Tajna njegovog porekla, uspe{ni poduhvati koje nije ostvario nijedan ~ovek pre njega, na~in na koji su se novi vidici raskriljavali pred njim i prepreke koje nisu mogle da ga zadrè - sve to je doprinosilo njegovoj samouverenosti. Vera u sopstveni sud bila je jedan od najvrednijih darova koje su bogovi mogli da daju ~oveku, ali Alvin nije znao kolike je mnoge ona odvela u potpunu propast. "Alvine", re~e vo|a gradskih proktora, "imamo nare|enje da te pratimo svuda kuda bude{ i{ao, sve dok Ve}e ne ispita tvoj slu~aj i ne donese odluku." "Za {ta sam optuèn?" upita Alvin. Jo{ je bio razdragan od odu{evljenja i poleta zbog bekstva iz Lisa, tako da nije previ{e ozbiljno uzimao ovaj novi tok doga|aja. Verovatno je Kedron sve ispri~ao; osetio je kratku ljutnju prema Lakrdija{u zato {to mu je izdao tajnu. "Nije podignuta nikakva optu`ba", usledio je odgovor. "U slu~aju potrebe, ona }e biti izre~ena po{to bude{ saslu{an." "A kada }e to biti?"
92

"Uskoro, pretpostavljam." Proktor se o~igledno nalazio u neprilici i nije bio na~isto kako da se sna|e sa ovom nimalo dobrodo{lom obavezom. Na ~as bi se ophodio prema Alvinu kao prema sugra|aninu, ali onda bi se setio svoje du`nosti ~uvara i brzo bi promeniio drànje u preteranu uzdrànost. "Ovaj robot", re~e on naglo, pokazuju}i na Alvinovog sadruga, "odakle on ovde? Da li je jedan od na{ih?" "Nije", uzvrati Alvin. "Na{ao sam ga u Lisu, zemlji u kojoj sam bio. Doveo sam ga ovamo da ga upoznam sa Centralnim Kompjuterom." Ova hladnokrvna izjava dovela je do primetne pometnje. Bilo je veoma te{ko prihvatiti ~injenicu da postoji ne{to izvan Diaspara, ali je jo{ gora bila Alvinova namera da jednog uljeza predstavi mozgu grada. Proktori su se me|usobno pogledali u tako bespomo}noj uzbu|enosti da je Alvin tek s dosta napora uspeo da obuzda sme{ak. Dok su se vra}ali kroz park, drè}i neupadljivo straù na za~elju i raspravljaju}i me|u sobom ùstrim {apatom, Alvin je razmi{ljao o svom slede}em potezu. Prva stvar koju je valjalo u~initi bila je da ta~no ustanovi {ta se dogodilo za vreme njegovog odsustva. Seranis mu je kazala da je Kedron i{~ezao. Postojalo je nebrojeno mnogo mesta gde se ~ovek mogao sakriti u Diasparu, a kako je Lakrdija{evo poznavanje grada bilo nenadma{no, malo je bilo izgleda da }e ga neko prona}i sve dok on sam ne bude re{io da se pojavi. Alvinu pade na pamet da bi mo`da mogao ostaviti poruku na nekom mestu gde bi je Kedron sigurno video i na taj na~in mu zakazati sastanak. Me|utim, to je oteàvalo prisustvo straàra. Morao je priznati da je nadzor bio veoma neupadljiv. Kada je stigao do stana, gotovo je sasvim smetnuo s uma postojanje proktora. Pretpostavljao je da mu se oni ne}e na}i na putu osim ako poku{a da ode iz Diaspara, a to jo{ poprili~no dugo nije imao nameru da uradi. U stvari, bio je sasvim siguran da je nemogu}e vratiti se u Lis putem koji je on koristio. Do sada je podzemni prevozni sistem jama~no stavljen izvan pogona po nalogu Seranis i njenih saradnika. Proktori ga nisu sledili u sobu; znali su da postoji samo jedan izlaz i postavili su se oko njega. Po{to nisu imali uputstva u vezi sa robotom, pustili su ga da u|e sa Alvinom. Nije im se nimalo dopadala pomisao da imaju posla sa tom ma{inom, po{to je njen strani sklop bio o~igledan. Na osnovu njenog pona{anja nisu mogli razabrati da li je samo pasivni Alvinov sluga, ili mo`da dela pod upravljanjem vlastite volje. S obzirom na ovu neizvesnost, bili su vi{e nego zadovoljni da je potpuno ostave na miru. Kada su se zidovi zaklopili oko njega, Alvin je materijalizovao svoj omiljen leàj i bacio se na njega. Raskomotiv{i se u poznatoj sredini prizvao je iz jedinica se}anja svoja poslednja slikarska i skulpturska ostvarenja i po~eo da ih preispituje kriti~kim pogledom. Ako ga ranije nisu zadovoljavala, sada su mu izgledala kao potpuni proma{aji i on se vi{e nije mogao ponositi njima. Osoba koja ih je stvorila nije vi{e postojala; za nekoliko dana koje je proveo izvan Diaspara, Alvinu se ~inilo da je prikupio iskustvo ~itavog jednog ljudskog veka. Obrisao je sve te mladala~ke tvorevine, uni{tiv{i ih zauvek, umesto da ih vrati u Banke Se}anja. Soba je ponovo bila prazna, izuzev leàja na kome se opruìo i robota
93

koji je i dalje gledao {irokim, nedoku~ivim o~ima. [ta li on misli o Diasparu? Odmah mu je palo na um da robot ovde nije stranac, po{to je poznavao grad iz razdoblja poslednjih dana kontakta sa zvezdama. Tek kada se sasvim saìveo sa atmosferom doma, Alvin je po~eo da poziva prijatelje. Najpre se odlu~io za Eristona i Etaniju, premda znatno pre iz ose}aja du`nosti, nego iz stvarne èlje da ih ponovo vidi i da razgovara sa njima. Nimalo mu nije bilo ào kada su ga njihovi komunikatori obavestili da ih je trenutno nemogu}e dobiti, ali im je ipak ostavio kratku poruku u kojoj ih je obavestio da se vratio. Bilo je to sasvim nepotrebno, po{to je ta ~injenica do sada sigurno bila poznata ~itavom gradu. On se, me|utim, nadao da }e mu roditelji ceniti ovaj znak pa`nje. Po~eo je da vodi ra~una o drugima, premda jo{ nije shvatio da, poput mnogim ostalih, i ova vrlina malo vredi ukoliko nije spontana i nesra~unata. A onda, pokrenut iznenadnim porivom, pozvao je broj koji mu je Kedron davno dao u Loranovoj kuli. Nije, naravno, o~ekivao nikakav odgovor, ali nije bila isklju~ena mogu}nost da mu je Kedron ostavio poruku. To se pokazalo ta~nim; ali sama poruka bila je krajnje iznena|uju}a. Zid se rasplinuo i Kedron se pojavio pred njim. Lakrdija{ je izgledao umorno i nervozno, nimalo kao samouverena pomalo cini~na osoba koja je Alvina povela stazom {to ga je dovela u Lis. U o~ima mu se odràvala neka mora, a progovorio je kao neko ko ima na raspolaganju sasvim malo vremena. "Alvine", po~e on, "ovo je snimak. Samo ga ti moè{ primiti, a posle toga dopu{teno ti je da ~ini{ s njim {ta ti je volja. Bi}e mi sasvim svejedno. Kada sam se vratio u Grob Jarlana Zeja, ustanovio sam da nas je Alistra uhodila. Mora da je kazala Ve}u da si ti oti{ao iz Diaspara i da sam ti ja pomogao u tome. Proktori su ubrzo po~eli da me traè, tako da sam odlu~io da se sakrijem. Navikao sam na to: ~inio sam to i ranije, kada bi se dogodilo da moje lakrdije nisu primljene sa odu{evljenjem." (Sada je zaiskri~io stari Kedron, pomisli Alvin.) "Oni me ne bi prona{li ni za hiljadu godina, ali nekom drugom to umalo nije po{lo za rukom. U Diasparu ima stranaca, Alvine; oni su jedino mogli do}i iz Lisa i siguran sam da traè mene. Ne znam {ta to zna~i, a i ne dopada mi se. înjenica da su me gotovo uhvatili govori da raspolaù telepatskim mo}ima. Sa Ve}em mogu da se nosim, ali ovo je nepoznata opasnost od koje zazirem. Stoga sam se odlu~io da dobrovoljno preduzmem korak na koji bi me Ve}e verovatno primoralo, po{to mi je i ranije pretilo time. Idem tamo gde me niko ne moè uhoditi i gde }u izbe}i sve promene koje su na putu da se zbiju u Diasparu. Mo`da je glupo {to to ~inim; to }e samo vreme mo}i da pokaè. Sazna}u odgovor jednog dana. Sigurno poga|a{ da sam odlu~io da se vratim u Dvoranu Stvaranja, u bezbednost Banki Se}anja. Ma {ta se dogodilo, ja se uzdam u Centralni Kompjuter i sile kojima on upravlja po dobrobit Diaspara. Ukoliko se ne{to pokvari u Centralnom Kompjuteru, svi smo izgubljeni. U suprotnom, nemam se ~ega bojati. Kada ponovo budem izi{ao u Diaspar, ~ini}e mi se da je protekao samo jedan tren, premda }e u me|uvremenu pro}i pedeset ili sto hiljada godina. Pitam se kakav }u
94

grad onda zate}i. Bi}e neobi~no ako i ti bude{ tamo; pretpostavljam da }emo se jednoga dana ponovo sresti. Ne mogu da kaèm da li èljno o~ekujem taj susret ili ga se bojim. Nikada te nisam razumeo, Alvine, premda je bilo trenutaka kada sam bio dovoljno ta{t da pomislim kako mi je to po{lo za rukom. Samo Centralni Kompjuter zna istinu, kao {to zna istinu i o ostalim Jedinstvenima, koji su se pojavljivali s vremena na vreme tokom vekova, da bi im se potom gubio svaki trag. Da li si ustanovio {ta se doga|alo sa njima? Jedan od razloga, mislim, {to sam se otisnuo u budu}nost jeste nestrpljenje. @elim da vidim ishod onoga {to si ti zapo~eo, ali me ba{ mnogo ne zanimaju me|juigre, za koje podozrevam da bi mogle biti neprijatne. Radoznao sam da vidim da li }e{ ti, u tom svetu u kome }u se ja na}i kroz samo nekoliko minuta prividnog vremena od sada, biti upam}en kao tvorac ili ru{ilac, odnosno da li }e{ uop{te biti upam}en. Zbogom, Alvine. Mislio sam da ti dam nekoliko saveta, ali siguran sam da ih ti ne bi poslu{ao. I}i }e{ svojim putem, kao {to si uvek ~inio, a prijatelji }e ti biti puka oru|a koja koristi{ ili odbacuje{ ve} prema prilici. To je sve. Ne znam {ta bih jo{ rekao." Za trenutak, Kedron koji je sada postojao samo kao ustrojstvo elektri~nih naboja u }elijama se}anja grada - gledao je Alvina sa otupelo{}u i, ~inilo se, tugom. A onda se ekran ponovo zatamnio. Alvin je dugo vremena ostao nepokretan po{to je Kedronova slika nestala. Preispitivao je svoju du{u, {to je retko ~inio ranije u ìvotu, jer nije mogao pore}i veliki deo onoga {to mu je Kedron rekao. Kada je zastao, u svim svojim planovima i pustolovinama, da razmisli o posledicama onoga {to je ~inio za prijatelje? Natovario im je samo brigu na vrat, a uskoro je mogao i ne{to mnogo gore - a sve zbog vlastite neutaìve radoznalosti i hitnje da otkrije ono {to je trebalo da ostane nepoznato. Kedron mu se nikada nije mnogo dopadao; Lakrdija{eva opora li~nost predupre|ivala je svako prisnije zbliàvanje, ~ak i da mu je Alvin bio sklon. Pa ipak, sada, dok je razmi{ljao o Kedronovim opro{tajnim re~ima, osetio je griù savesti. Zbog njegovog delanja, Lakrdija{ je pobegao iz ovog vremena u nepoznatu budu}nost. Me|utim, nije bilo razloga, pomisli Alvin, da sebe okrivljuje zbog toga. Time je dokazano samo ono {to je on ve} znao - da je, naime, Kedron kukavica. Dodu{e, on mo`da nije bio ni{ta ve}i stra{ljivac od ma kog drugog u Diasparu; ali njegova dodatna nevolja ogledala se u ~injenici da je raspolagao mo}nom uobraziljom. Alvin je mogao prihvatiti izvesnu odgovornost za njegov usud, ali nipo{to i celokupnu. Kome je drugom u Diasparu jo{ zadao bol i tugu? Najpre je pomislio na Jeseraka, svog tutora, koji je bio strpljiv sa svojim nesumnjivo najteìm u~enikom. Setio se svih malih ljubaznosti kojima su ga roditelji obasipali tokom godina; kada ih je sada prizivao u pam}enju, shvatio je da ih je bilo znatno vi{e nego {to mu se ranije ~inilo. A onda je do{ao red na Alistru. Ona ga je volela, a on je tu ljubav prihvatio ili odbacivao po vlastitom }efu. Ali, {ta se drugo moglo u~initi? Da li bi ona bila iole sre}nija da ju je potpuno odbio?
95

Sada mu je postalo jasno zbog ~ega nikada nije voleo Alistru, ili bilo koju drugu ènu iz Diaspara. I tu lekciju nau~io je u Lisu. Diaspar je zaboravio mnoge stvari, a me|u njima i pravi smisao ljubavi. Gledao je u Erliju kako majke cupkaju svoju decu na kolenima i duboko u njemu probudila se ona za{titni~ka ne`nost prema svim malim i bespomo}nim bi}ima koja predstavlja nesebi~nu sestru ljubavi. U Diasparu, me|utim, nije bilo ène koja je znala ili marila za ono {to je nekada bila kona~na svrha ljubavi. Nisu postojala prava ose}anja, duboke strasti, u besmrtnom gradu. Mo`da su takve stvari drugde bujale samo zahvaljuju}i vlastitoj prolaznosti, zato {to nisu mogle ve~no trajati, ve} su uvek bile pod senkom koju je Diaspar odagnao. Bio je to trenutak, ako taj trenutak uop{te postoji, kada je Alvin shvatio {ta je njegova sudbina. Do sada je bio samo nesvesni izvr{ilac vlastitih poriva. Da je znao tako arhai~nu analogiju, uporedio bi se sa jaha~em na neukro}enom konju. Ovaj ga je vodao po mnogim neobi~nim mestima, i to }e verovatno i dalje ~initi, ali u divljem galopu pokazao mu je svoju snagu i otkrio mu gde sam èli da ode. Alvinovo sanjarenje iznenada je prekinuo zvuk zvonceta na zidnom ekranu. Visina tona odmah mu je rekla da to nije ulazni poziv, ve} da je neko do{ao da ga vidi. Izdao je signal za dopu{tenje i trenutak kasnije pred njim se na{ao Jeserak. Staratelj mu je imao ozbiljan, ali ne i neprijateljski izraz lica. "Naloèno mi je da te povedem u Ve}e, Alvine", re~e. "Ono ~eka da te ~uje." A onda Jeserak ugleda robota i radoznalo ga odmeri. "To ti je dakle sadrug koga si doveo sa putovanja. Mislim da }e biti doro da i on po|e sa nama." To je Alvinu sasvim odgovaralo. Robot ga je ve} izbavio iz jedne veoma opasne situacije i mo`da }e se pokazati potreba da ga ponovo pozove upomo}. Pitao se {ta ma{ina misli o pustolovinama i obrtima u koje je stalno zapadao i po hiljaditi put je poèleo da doku~i {ta se zbiva u unutra{njosti tog ~vrsto zapretenog uma. Alvin je imao utisak da je robot za sada odlu~io da posmatra, ispituje i izvodi sopstvene zaklju~ke, ne preduzimaju}i ni{ta na svoju ruku sve dok ne proceni da je za to kucnuo ~as. A onda }e, verovatno sasvim iznenada, odlu~iti da dela; mo`da }e se ono za {ta se bude opredelio kositi sa Alvinovim planovima. Jedini pomaga~ koga je imao bio je vezan za njega najtanjom niti vlastitog interesa i mogao ga je napustiti u svakom trenutku. Alistra ih je ~ekala na rampi koja je vodila na ulicu. âk i ako je èleo da je okrivi za izvesnu ulogu koju je odigrala u otkrivanju njegove tajne, Alvin nije imao srca za to. Njena tuga bila je sasvim o~igledna i o~i su joj se ispunile suzama dok mu je hitala u susret da ga pozdravi. "Oh, Alvine!" uzviknu devojka. "[ta }e u~initi s tobom?" "Ne brini, Alistra", re~e. "Sve }e biti u redu. Uostalom, u najgorem slu~aju Ve}e me moè vratiti u Banke Se}anja, ali mi ne{to govori da se to ne}e dogoditi." Njena lepota i nesre}nost bile su tako izazovne da je, ~ak i u ovom ~asu, Alvin osetio kako mu telo odgovara na njeno prisustvo svojim iskonskim na~inom. Ali to je bila samo poùda tela; on je nije prezirao, ali mu samo ona vi{e nije bila dovoljna. Blago je odvojio ruke od njenih i krenuo za Jeserakom ka Ve}nici.
96

Alistrino srce bilo je usamljeno, ali ne vi{e ispunjeno gor~inom, dok ga je posmatrala kako odlazi. Znala je sada da ga nije izgubila, po{to joj on nikada nije pripadao. Kada se pomirila sa ovim saznanjem, po~ela je da shvata kako vi{e nema mesta uzaludnim tugovanjima. Alvin je jedva prime}ivao ljubopitljiv ili uàsnut pogled sugra|ana dok je sa pratnjom prolazio poznatim ulicama. Razvrstavao je argumente koje }e mo`da morati da upotrebi i pripremao je pri~u koja }e mu najvi{e odgovarati. S vremena na vreme, uveravao bi sam sebe da nije nimalo uzbu|en i da je i dalje potpuni gospodar situacije. êkali su samo nekoliko minuta u predvorju, ali to je bilo dovoljno dugo da se Alvin zapita za razlog {to su mu, ako se ve} ne boji, noge postale tako slaba{ne. Iskusio je taj ose}aj dok je savla|ivao poslednji uspon na onom dalekom brdu u Lisu, gde mu je Hilvar pokazao vodopad sa ~ijeg su vrha ugledali ekspoloziju svetlosti koja ih je odvela u [almiran. Upitao se {ta Hilvar sada radi i da li }e se ikada ponovo sresti. Najednom mu u~inilo veoma va`nim da se to dogodi. Velika vrata se raskrili{e i on krenu za Jeserakom u Ve}nicu. Dvadeset ~lanova ve} je sedelo oko stola u obliku polumeseca i Alvin se oseti polaskanim kada je video da nijedno mesto nije prazno. Ovo mora da je prvi put posle mnogo vekova da se sakupilo celo Ve}e bez i jednog odsutnog. Retki sastanci ovog tela obi~no su predstavljali puku formalnost, po{to su se svi redovni poslovi obavljali uz samo nekoliko poziva videofonom i, ukoliko se pojavila potreba, razgovorom izme|u Predsednika i Centralnog Kompjutera. Alvin je iz vi|enja poznavao ve}inu ~lanova Ve}a i prisustvo tolikih poznatih lica malo ga je ospokojilo. Kao i Jeserak, oni nisu izgledali neprijateljski, ve} samo bri`ni i za~u|eni. Uostalom, na njima je leàla odgovornost. Mo`da }e biti ozloje|eni {to je neko pokazao da nisu u pravu, ali Alvin nije verovao da }e mu to ozbiljno prebaciti. Nekada bi to bila brzopleta i neiskusna pretpostavka, ali ljudska priroda se u me|uvremenu popravila u nekim pogledima. Pa`ljivo }e ga saslu{ati, ali ono {to }e potom misliti ne}e biti odve} va`no. Alvinov sudija ne}e biti Ve}e, ve} Centralni Kompjuter. 16. Nije bilo nikakvih formalnosti. Predsednik je proglasio sastanak otvorenim, a zatim se okrenuo prema Alvinu. "Alvine", re~e on prili~no ljubazno, "voleli bismo da nam ispri~a{ {ta se dogodilo od kada si nestao pre deset dana." Upotreba izraza 'nestao', pomisli Alvin, bila je vanredno zna~ajna. âk i sada, Ve}e nije bilo voljno da prizna da je on boravio izvan Diaspara. Pitao se da li znaju da je bilo stranaca u gradu, ali je odmah posumnjao u to. U tom slu~aju, ispoljavali bi znatno ve}u uzbu|enost. Ispri~ao je svoju pri~u jasno i bez imalo dramatiziranja. Ona je njihovim u{ima ionako zvu~ala sasvim ~udno i neverovatno, tako da joj nisu bila potrebna nikakva ulep{avanja. Samo je na jednom mestu odstupio od stroge ta~nosti opisa, po{to nije
97

pomenuo na~in na koji je pobegao iz Lisa. Izgledalo je vrlo verovatno da }e ponovo biti prinu|en da pribegne istom postupku. Bilo je zdivljuju}e posmatrati kako se menja drànje ~lanova Ve}a u toku njegovog izlaganja. U po~etku su bili skepti~ni, odbijaju}i da prihvate opovrgavanje svega u {ta su verovali, osporavanje njihovih najdubljih predrasuda. Dok im je Alvin pri~ao o svojoj strasnoj èlji da istraì svet izvan zidina grada i o racionalnom uverenju da takav svet postoji, gledali su ga kao da pred sobom imaju neku neobi~nu i nepojmljivu ìvotinju. U stvari, za njih je on to i bio. Ali kona~no su bili primorani da priznaju da je on u pravu, a da su oni pogre{ili. Kako je Alvinova pri~a tekla, sve sumnje koje su prethodno imali polako su se raspr{ile. Mo`da im se nije dopadalo ono {to im je kazao, ali vi{e mu nisu mogli osporavati istinitost. Ukoliko bi ipak osetili sklonost ka tome, bilo je dovoljno da bace pogled na Alvinovog be{umnog sadruga. Postojao je samo jedan vid njegove pri~e koji je izazvao njihovu rasr|enost, ali se on nije odnosio na Alvina. Prostorijom se razlegao ljutiti àmor kada je Alvin objasnio nastojanje Lisa da izbegne me{anje sa Diasparom i korake koje Seranis preduzima da bi predupredila takvu katastrofu. Grad se ponosio svojom kulturom, i to ne bez razloga. înjenica da ih neko smatra podre|enim prevazilazila je sve granice popustljivosti ~lanova Ve}a. Alvin je bri`ljivo vodio ra~una da ne izrekne nikakvu uvredu u svom izlaganju; hteo je u {to je mogu}e ve}oj meri da pridobije Ve}e uz sebe. Poku{ao je da stvori utisak da ne vidi ni{ta r|avo u onome {to je u~inio i da za svoja otkri}a znatno pre o~ekuje pohvalu nego kudnju. Bila je to najbolja taktika koju je mogao izabrati, po{to je unapred razoruàvala ve}inu njegovih mogu}ih kriti~ara. To je tako|e uticalo - premda nije bilo deo Alvinovog plana - da dobar deo krivice bude preba~en na nestalog Kedrona. Slu{aocima je bilo jasno da je Alvin bio odve} mlad da bi video neku opasnost u onome {to preduzima. Lakrdija{ je, me|utim, bio toga znatno svesniji i postupio je na krajnje neodgovoran na~in. Oni uop{te nisu slutili u kojoj se meri Kedron u tom pogledu slagao sa njima. Kao Alvinov staratelj, Jeserak je tako|e zasluìo izvestan prekor i s vremena na vreme poneki ve}nik bi mu uputio zami{ljen pogled. Nije im to zamerao, premda je savr{eno bio svesan onoga {to im je bilo na umu. Pripadala mu je izvesna ~ast {to je obu~avao najoriginalniji um koji se pojavio u Diasparu od Ranih Vremena i ni{ta mu je nije moglo oduzeti. Tek kada je zavr{io ~injeni~ko izlaganje svojih pustolovina, upustio se u malo ube|ivanja. Morao je na neki na~ini uveriti ove ljude u istinitost onoga {to je saznao u Lisu, ali kako da im stvarno predo~i ne{to {to oni ranije nikada nisu videli i {to su veoma te{ko mogli da zamisle? "Velika je tragedija", re~e on, "{to su dva preostala ogranka ljudske rase morala da ìve razdvojeno kroz tako ogromno vremensko razdoblje. Jednoga dana }emo, mo`da, saznati kako je do toga do{lo, ali sada je daleko va`nije da se ispravi propu{teno i da se spre~i da se opet dogodi. Za vreme boravka u Lisu digao sam glas protiv njihovog stanovi{ta da su nadre|eni u odnosu na nas; oni nas sigurno mogu mnogome nau~iti, ali i
98

mi njih. Ako oboje verujemo da nemamo {ta jedni od drugih nau~iti, nije li onda o~igledno da oboje nismo u pravu?" Uputio je pogled pun nade ka nizu lica koja su ga ohrabrila da nastavi. "Na{i preci", produì Alvin, "osnovali su carstvo koje je stiglo do zvezda. Ljudi su se slobodno {etali po svim tim svetovima, a njihovi potomci se sada boje da provire izvan zidina svog grada. Treba li da vam kaèm za{to?" Zastao je za trenutak; u velikoj, neukra{enoj prostoriji nije bilo ni najmanjeg pokreta. "Zato {to se bojimo, bojimo se ne~ega {to se zbilo u po~etku istorije. Rekli su mi istinu u Lisu, mada sam je i sam davno naslutio. Moramo li se uvek kao kukavice kriti u Diasparu, prave}i se da ni{ta vi{e ne postoji, zato {to su nas Osvaja~i pre milijardu godina potisnuli na Zemlju?" Upro je prstom u njihov tajni strah - strah koji on nikada nije ose}ao, pa dakle nije mogao ni da ga u potpunosti razume. Neka sada u~ine {ta im je volja; rekao im je istinu onako kako je on vidi. Predsednik mu uputi ozbiljan pogled. "Ima{ li jo{ ne{to da kaè{", upita ga, "pre no {to razmotrimo {ta valja preduzeti?" "Samo jednu stvar. Voleo bih da povedem ovog robota do Centralnog Kompjutera." "Ali za{to? Dobro zna{ da je Kompjuter ve} svestan svega onoga {to se odigralo u ovoj sobi." "Ipak bih èleo da to u~inim", uzvrati Alvin u~tivo ali nepopustljivo. "Molim za dopu{tenje i od Ve}a i od Kompjutera." Pre no {to je Predsednik stigao da odgovori, prostorijom se razlegao jasan, miran glas. Alvin ga nikada ranije u ìvotu nije ~uo, ali znao je {ta stoji iza njega. Obave{tajne ma{ine, koje su bile tek spoljni deli}i velike inteligencije, mogle su se obra}ati ljudima, ali nisu posedovale nepogre{ivi naglasak mudrosti i pozvanosti. "Neka do|e kod mene", re~e Centralni Kompjuter. Alvin pogleda Predsednika. I{lo je u prilog njegovom dobrom glasu {to nije poku{ao da zloupotrebi ovu pobedu. Samo je jednostavno upitao: "Da li mi dozvoljavate da se udaljim?" Predsednik pro|e pogledom po Ve}nici i po{to nije primetio nijedan znak neslaganja, uzvrati pomalo bespomo}no: "Vrlo dobro. Proktori }e te otpratiti, a potom }e te ponovo dovesti ovamo kada zavr{imo ve}anje." Alvin lagano klimnu u znak zahvalnosti, velika vrata se otvori{e pred njim i on polako izi|e iz Ve}nice. Jeserak je po{ao za njim, a kada su se vrata ponovo zatvorila, on se okrenu ka svom staratelju. "[ta misli{, {ta }e Ve}e sada preduzeti?" upita bri`no. Jeserak se osmehnu. "Nestrpljiv kao i uvek, zar ne?" re~e. "Ne znam koliko su mi procene ispravne, ali pretpostavljam da }e odlu~iti da se zaprete Grob Jarlana Zeja tako da niko vi{e ne moè krenuti tvojim tragom. Onda }e Diaspar nastaviti po starom, neuznemiravan od spoljnog sveta."
99

"Toga se i pribojavam", re~e Alvin gorko. "I dalje se nada{ da }e{ to preduprediti?" Alvin nije odmah odgovorio; znao je da mu je Jeserak prozreo namere, ali staratelj bar nije mogao da mu predvidi planove, po{to ih jo{ nije imao. Do{ao je do onog nivoa kada je samo mogao da improvizuje i da se bez pripreme suo~ava sa novim okolnostima. "Da li me okrivljuje{?" upita iznenada; Jeseraka je iznenadio novi ton njegovog glasa. Bio je to tra~ak poniznosti, veoma blag nagove{taj da Alvin po prvi put traì podr{ku od svojih sunarodnika. Jeseraka je to dirnulo, ali bio je premudar da bi ga shvatio odve} ozbiljno. Alvin je bio prili~no napet i bilo bi neosnovano uzdati se u neko trajno pobolj{anje njegovog karaktera. "Te{ko je odgovoriti na to pitanje", re~e Jeserak polako. "Sklon sam da tvrdim da je svako znanje vredno, a ne moè se pore}i da si ti znatno pro{irio na{a znanja. Ali ti si pove}ao i na{e strahove. [ta je od toga dvoga probita~nije na duge staze? Da li si se to ikada zapitao?" Za trenutak, u~itelj i u~enik zami{ljeno su se posmatrali, mo`da poimaju}i stanovi{te drugoga znatno jasnije nego ikada ranije u ìvotu. A onda, nagnani istim porivom, krenuli su dugim prolazom koji je vodio iz Ve}nice, dok je pratnja strpljivo kora~ala za njima. Alvin je znao da ovaj svet nije stvoren za ~oveka. Obasjan èstokom plavom svetlo{}u - tako zaslepljuju}om da je pekla o~i - duga~ki, prostrani hodnici izgledali su kao da se pruàju u beskraj. Tim velikim prolazima roboti Diaspara dolazili su i odlazili tokom svojih beskona~nih ìvota, ali njima ve} nebrojeno dugo vekova nije odjeknuo bat ljudskih koraka. Tu se nalazio podzemni grad, grad ma{ina bez kojih Diaspar nije mogao postojati. Nekoliko stotina metara ispred, hodnik se {irio u kru`nu halu sa pre~nikom ve}im od jedne milje, ~iji su krov nosili veliki stubovi na kojima je sigurno po~ivala i nepojmljiva teìna Energetskog Centra. Ovde je, prema kartama, Centralni Kompjuter ve~no bdio nad sudbinom Diaspara. Hala je bila jo{ ve}a nego {to se Alvin usudio da pretpostavi - ali gde se nalazio Kompjuter? Zbog ne~ega je o~ekivao da ugleda jednu ogromnu ma{inu, mada je dobro znao da je ta predstava krajnje naivna. Zastra{uju}a, ali li{ena svakog smisla, panorama koja se pruàla pod njim nagnala ga je da zastane u ~udu i neizvenosti. Hodnik kojim su do{li zavr{avao se visoko na zidu hale - nesumnjivo najve}eg zatvorenog prostora koji je ~ovek ikada sagradio - a sa obe strane duga~ke rampe spu{tale su se do udaljenog poda. Zaposedaju}i u potpunosti blistavo osvetljenu zapreminu, stajale su stotine velikih, belih struktura, tako neo~ekivanih da je Alvin za trenutak pomislio kako pred sobom ima podzemni grad. Utisak je bio zapanjuju}e ìv i jama~no mu nikada ne}e sasvim izbledeti. Nije bilo ni traga prizoru koji je on o~ekivao, prizoru ispunjenom poznatim sjajem metala, koji je ~ovek od po~etka vremena dovodio u vezu sa svojim slugama.
100

Ovde se nalazio svr{etak evolucije duge gotovo koliko i ôvekova. Njen po~etak bio je zapreten u maglama Ranih Vremena, kada je ljudski rod prvi put nau~io da koristi energiju, a zatim poslao svoje bu~ne lokomotive da tandr~u po celom svetu. Para, voda, vetar - svi ovi oblici energije nakratko su kori{}eni, a potom napu{teni. Vekovima je snaga materije pokretala svet, da bi i ona kona~no bila prevazi|ena, a prilikom svake promene stare ma{ine bile bi zaboravljene, dok bi nove zauzimale njihova mesta. Veoma lagano, u toku mnogo hiljada godina, ljudi su se pribliàvali idealu savr{ene ma{ine - idealu koji je najpre bio puki san, potom daleka perspektiva i najzad stvarnost: Ma{ina ne sme da sadrì pokretne delove. Bio je to krajnji izraz ideala. ôveku je bilo potrebno mo`da sto miliona godina da bi ga dosegao, a u samom ~asu trijumfa, zauvek je okrenuo le|a ma{ini. Ona je stigla do krajnje ta~ke i nadalje je ve~no mogla sama o sebi da se brine, sluè}i istovremeno svog tvorca. Alvin se vi{e nije pitao koja je od ovih utihlih, belih prikaza Centralni Kompjuter. Znao je da ih on sve obuhvata i da seè daleko izvan ove hale, uklju~uju}i u svoje bi}e i sve nebrojene ostale ma{ine u Diasparu, bile one pokretne ili nepomi~ne. Kao {to je i njegov vlastiti mizak predstavljao skup mnogo milijardi zasebnih }elija, raspore|enih po zapremini prostora pre~nika svega nekoliko centimetara, tako su i fizi~ki elementi Centralnog Kompjutera bili razme{teni posvuda, uzdu` i popreko Diaspara. U ovoj hali mogao se nalaziti samo uklju~no-isklju~ni sistem posredstvom koga su sve ra{trkane jedinice bile u me|usobnoj povezanosti. Neodlu~an kuda da krene, Alvin je pre{ao pogledom preko velikih silaznih rampi i be{umne arene. Centralni Kompjuter zacelo zna da je on ovde, ba{ kao {to je upu}en i u sve ostalo {to se zbiva u Diasparu; jedino mu je preostalo da sa~eka njegova uputstva. Sada ve} poznat, ali ipak zastra{uju}i glas bio je tako tih i blizak, da se Alvinu u~inilo da ga niko iz njegove pratnje nije mogao ~uti. "Po|i dole levom rampom", obratio mu se. "Posle }u te ja voditi." Krenuo je polako nagibom, dok mu je robot lebdeo iznad glave. Jeserak i proktori nisu po{li za njim. Upitao se da li su dobili nare|enja da ostanu ovde, ili su, mo`da, smatrali da ga dobro mogu dràti na oku i sa ove osmatra~nice, tako da nije bilo potrebno upu{tati se u dugo silaènje. Nije bila isklju~ena ni mogu}nost da se, naprosto, dalje nisu usu|ivali pribliìti Centralnoj riznici Diaspara. Kod podno`ja rampe tihi glas ponovo je dao Alvinu uputstva i on je krenuo avenijom usnulih, gorostasnih obli~ja. Glas mu se obratio jo{ tri puta, a onda je shvatio da je stigao do cilja. Ma{ina pred kojom je stajao bila je manja od ve}ine svojih sadruga, ali on se ose}ao kao patuljak u odnosu na nju. Pet nivoa sa vodorovanim linijama koje su i{le ukrug stvarali su utisak ne}e {}u}urene ìvotinje; skrenuv{i pogled sa nje na svog robota,
101

Alvinu se u~inilo neverovatnim da oboje predstavljaju izdanke iste evolucije i da su ustrojeni prema istom na~elu. Na oko tri stope iznad tla {iroko, providno polje pruàlo se celom duìnom strukture. Alvin je priljubio ~elo uz gladak, neobi~no topao materijal i pogledao u unutra{njost ma{ine. U prvih mah nije video ni{ta; a onda, kada je zaklonio o~i, uspeo je da razbere hiljade slaba{nih ta~aka svetlosti koje su po~ivale u ni{tavilu. Bile su pore|ane jedna iza druge po trodimenzionalnoj re{etki, {to je njemu podjednako izgledalo ~udno i li{eno zna~enja kao i drevnom ~oveku zvezdani svod. Iako je netremice posmatrao vi{e minuta, sasvim nesvestan protoka vremena, raznobojne svetlosti nisu se micale sa svojih mesta i sjaj im se uop{te nije menjao. U trenutku mu je sinulo da, kada bi mogao da pogleda u vlastiti mozak, i on bi mu se u istoj meri u~inio li{en smisla. Ma{ina je izgledala nepokretna i nepromenljiva zato {to nije mogao videti njene misli. Po prvi put po~eo je da sti~e izvesnu maglovitu predstavu o mo}ima i silama koje su odràvale grad. îtavog ìvota je bez ikakvog pitanja prihvatao ~udo sintetizera, koji su iz veka u vek u neiscrpnom prilivu podmirivali sve potrebe Diaspara. Hiljadu puta bio je o~evidac tog ~ina stvaranja, ali mu je pri tom retko padalo na um da se negde mora nalaziti prauzor onoga {to je pred njim dolazilo na svet. Kao {to se ljudski um tek mal~ice mogao zadràti na samo jednoj misli, tako su nesravnjivo ve}i mozgovi, koji su predstavjali tek deli} Centralnog Kompjutera, bili u stanju da obuhvate i zauvek zadrè i najsloènije ideje. Sklopovi svih stvorenih stvari bili su zamrznuti u tim ve~nim umovima, a bio je potreban samo treptaj ~ovekove volje pa da oni postanu deo stvarnosti. Svet je zaista daleko odmakao od vremena kada su, iz ~asa u ~as, pe}inski ljudi strpljivo gla~ali vr{ke svojih strela i noève u ~vrstom kamenu. Alvin je ~ekao, ne hotev{i da progovori dok ne dobije novi znak raspoznavanja. Upitao se na koji je na~in Centralni Kompjuter svestan njegovog prisustva, odnosno kako ga moè videti i ~uti mu glas. Nigde nije bilo ni najmanjeg traga organima ~ula nikakvih re{etkastih zastora, ekrana ili bezose}ajnih kristalnih o~iju kojima su normalno roboti poimali svet oko sebe. "Izloì svoj problem", re~e mu tihi glas u uho. Izgledalo je neobi~no {to ova sveobuhvatna zapremina ma{inerija izraàva tako blago svoje misli. A onda mu je postalo jasno da sam sebi laska; njime nije bio zaokupljen mo`da ni milioniti deo mozga Centralnog Kompjutera. On je predstavljao samo jedan od bezbrojnih nepravilnih slu~ajeva kojima je on istovremeno posve}ivao pa`nju, bdiju}i nad Diasparom. Te{ko je razgovarati sa prikazom koja ispunjava ~itav prostor oko vas. Alvinove re~i kao da su zamirale u praznom vazduhu istog ~asa kada bi ih izgovorio. "[ta sam ja?" upita on. Da je ovo pitanje postavio jednoj od obave{tajnih ma{ina iz grada, znao je kakav bi odgovor dobio. U stvari, on je to ~esto ~inio, a odgovor je uvek glasio: "Ti si ôvek." Sada se, me|utim, nalazio pred inteligencijom potpuno razli~itog reda, tako da
102

nije bilo potrebe za bri`ljivom semanti~kom ta~no{}u. Centralni Kompjuter }e znati na {ta on misli, ali to jo{ nikako nije zna~ilo i da }e mu odgovoriti. I odista, usledio je upravo onakav odgovor kakvog se pribojavao. "Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Kada bih to u~inio, otkrio bih naum mojih tvoraca, a samim tim bih ga i obezvredio." "Onda je moja uloga predvi|ena kada je grad podignut?" "To se moè re}i i za sve ostale ljude." Ovaj odgovor nagnao je Alvina na razmi{ljanje. Centralni Kompjuter kazao je istinu; ljudski ìtelji Diaspara bili su projektovani podjednako temeljito kao i njegove ma{ine. înjenica da je jedinstven davala je Alvinu neobi~an ose}aj vlastite retkosti, ali to nije bezuslovno bila vrlina. Postalo mu je jasno da ovde vi{e ne moè saznati ni{ta {to bi mu pomoglo da razre{i tajnu svog porekla. Bilo je beskorisno poku{avati da se obmane ova ogromna inteligencija, ili se nadati da }e ona otkriti podatke koje joj je naloèno da ~uva. Alvin nije bio prekomerno razo~aran; ose}ao je da ve} po~inje da doku~uje istinu, ali to u svakom slu~aju nije predstavljalo glavni razlog njegove posete. Bacio je pogled na robota koga je doveo iz Lisa i upitao se kako da preduzme slede}i korak. Ovaj je mogao nasilno da reaguje, ukoliko sazna {ta Alvin sprema, tako da je bilo osobito va`no da ne ~uje ono {to je Alvin hteo da kaè Centralnom Kompjuteru. "Moè{ li da obezbedi{ zonu ti{ine?" upita. U istom ~asu, iskusio je nepogre{ivi ose}aj 'smrti', potpuno prigu{enje svih zvukova, kojim se odlikovala ovakva zona. Kada mu se Kompjuter ponovo obratio, glas mu je bio neobi~no zvonak i opor. "Niko nas ne moè ~uti. Reci {ta èli{." Alvin pogleda robota; i dalje se nalazio u istom poloàju. Izgledalo je da ni{ta ne podozreva; mo`da uop{te nije bio u pravu kada je pretpostavio da ovaj kuje neke svoje planove. Nije isklju~eno da je po{ao sa njim u Diaspar kao verni, poverljivi sluga; u tom slu~aju, ovo {to je Alvin sada nameravao da preduzme moglo je predstavljati krajnje neumesnu niskost. "ûo si kako sam nai{ao na ovog robota", po~e Alvin. "On sigurno raspolaè neprocenjivim znanjem o pro{losti, ~ak do onih vremena kada jo{ nije postojao grad kakav mi poznajemo. Mo`da }e mo}i da nam kaè ne{to i o drugim svetovima osim Zemlje, budu}i da je pratio Gospodara na njegovim putovanjima. Na nevolju, govorni vodovi su mu blokirani. Ne znam u kojoj je meri ova blokada otporna, ali molim te da je otkloni{." Glas mu je zvu~ao zagrobno i {uplje, po{to je zona ti{ine upijala svaku re~ pre no {to bi ova proizvela odjek. êkao je u nevidljivoj i mukloj praznini da mu molba bude usli{ena ili odbijena. "Tvoj zahtev se suo~ava sa dva problema", uzvrati Kompjuter. "Jedan je moralne, a drugi tehni~ke prirode. Ovaj robot je programiran da izvr{ava nare|enja samo jednog odre|enog ~oveka. Kakva prava imam da izmenim ovo, ~ak i ako mogu?" Alvin je predvideo ovo pitanje i pripremio nekoliko odgovora na njega.
103

"Nije nam poznat ta~an vid Gospodareve zabrane", uzvrati on. "Ukoliko moè{ da razgovara{ sa robotom, probaj da ga ubedi{ da su se sada promenile okolnosti u kojima je blokada postavljena." Naravno, bio je to o~igledan potez. Alvin ga je i sam povukao, no bez uspeha; nadao se da }e Centralni Kompjuter, sa svojim nesravnjivo ve}im mentalnim mo}ima, mo}i da u~ini ono {to njemu nije po{lo za rukom. "To isklju~ivo zavisi od prirode blokade", usledio je odgovor. "Mogu}e je, na primer, postaviti takvu blokadu koja bi, ukoliko bi neko neovla{}eno posegao u nju, izazvala brisanje sadràja }elija se}anja. Ne verujem, me|utim, da je Gospodar raspolagao sa dovoljno ume}a za tako ne{to; za to je potrebna veoma specijalizovana tehnika. Pita}u tvoju ma{inu da li se u njenim jedinicama pam}enja nalazi vod za brisanje." "Ali {ta", uzbu|eno uzviknu Alvin, "ako i samo pitanje o postojanju voda za brisanje dovodi do brisanja pam}enja?" "Postoji uobi~ajeni postupak za ovakve slu~ajeve i ja }u ga se pridràvati. Izda}u drugostepena uputstva, rekav{i ma{ini da prenebregne moje pitanje, ukoliko takva zamka postoji. Ona }e se onda neminovno suo~iti sa logi~kim paradoksom; bez obzira na to da li mi odgovori ili se uzdrì od odgovora, prekr{i}e prvostepena uputstva. U takvim okolnostima svi roboti postupaju na isti na~in kako bi za{titili sebe. Oni jednostavno isklju~e ulazne vodove i delaju kao da im nije postavljeno pitanje." Alvin je poàlio {to je poveo re~ o ovom predmetu i posle kratkog mentalnog kolebanja zaklju~io je da bi i on trebalo da pribegne istoj taktici i da se pretvara da mu nikakvo pitanje nije upu}eno. U svakom slu~aju, pouzdano je utvrdio bar jednu stvar: Centralni Kompjuter bio je potpuno pripravan da se uhvati uko{tac sa svakom neo~ekivanom zamkom koja moè postojati u robotovim jedinicama se}anja. Alvin nije èleo da vidi ma{inu svedenu na gomilu gvo`|urije; umesto toga, znatno bi je radije vratio u [almiran sa neugroènim tajnama. êkao je {to je mogao strpljivije da se zbije nemi, bestelesni susret dva intelekta. Bilo je to ogledanje dva uma, koje je stvorio ljudski genije u davno zapretenom zlatnom dobu svog najve}eg dostignu}a. Sada su se obojica nalazila daleko izvan mo}i poimanja bilo kog ìvog ~oveka. Mnogo minuta kasnije ponovo je prozborio {upalj, neodre|en glas Centralnog Kompjutera. "Uspostavio sam delimi~an kontakt", re~e. "Sada bar znam prirodu blokade i mislim da sam otkrio zbog ~ega je postavljena. Postoji samo jedan na~in na koji se ona moè otkloniti. Tek kada Veliki do|u na Zemlju, ovaj robot }e ponovo progovoriti." "Ali to je besmisleno", usprotivi se Alvin. "I drugi Gospodarev sledbenik verovao je u njih i poku{ao je da objasni {ta su oni zna~ili po nas. Ali uglavnom je pri~ao nerazumljivosti. Veliki nikada nisu postojali, niti }e ikada postojati." Izgledalo je da se na{ao u }orsokaku i osetio je gorko, bespomo}no razo~aranje. Put do istine zapre~ile su mu èlje jednog ~oveka koji je bio si{ao s uma i koji je umro pre milijardu godina.
104

"Mo`da si u pravu", re~e Centralni Kompjuter, "kada kaè{ da Veliki nikada nisu postojali. Ali to ne zna~i da oni nikada ne}e postojati." Ponovo je usledila duga ti{ina, dok je Alvin razmi{ljao o zna~enju ove opaske, a umovi dvaju robota ponovo uspostavljali svoj tanani kontakt. A onda, bez ikakvog predznaka, on se obreo u [almiranu. 17. Sve je bilo u dlaku isto kao i pro{li put: velika abonosna uvala upijala je svetlost sunca, ali je nije odraàvala ka oku. Stajao je me|u ru{evinama utvr|enja, gledaju}i preko jezera, ~ija je nepomi~na vodena povr{ina ukazivala da dìnovski polip sada predstavlja samo razlu~eni oblak animalkula, a ne vi{e ustrojeno bi}e, sposobno da ose}a. Robot se i dalje nalazio uz njega, ali od Hilvara nije bilo ni traga. Nije imao vremena da razmisli o ovoj neobi~nosti, niti da se zabrine zbog odsustva prijatelja, po{to se gotovo istog trena dogodilo ne{to tako fantasti~no, da su mu sve ostale stvari i{~ilele iz uma. Nebo je po~elo da se raspolu}uje na dvoje. Tanak klin tame pruào se od obzorja do zenita, lagano se {ire}i, kao da se tmina i haos zarivaju u Vaseljenu. Klin je neumoljivo prodirao, sve dok nije obuhvatio ~etvrtinu neba. I pored sve upu}enosti u ~injeni~ku stvarnost astronomije, Alvin se nije mogao oteti sveproìmaju}em utisku da se on i njegov svet nalaze pod velikom, plavom kupolom - koju sada ne{to probada spolja. Klin tmine prestao je da se {iri. Sile koje su ga izazvale gledale su nadole, u svet-igra~ku koju su otkrile, mo`da raspredaju}i me|u sobom da li je on uop{te vredan njihove pa`nje. Pod ovim kosmi~kim motrenjem, Alvin nije osetio ni uznemirenost, ni uàs. Znao je da se nalazi licem u lice sa silom i mudro{}u pred kojima je ~ovek mogao ose}ati strahopo{tovanje, ali ne i strah. A onda je pala odluka: utro{i}e jedan deli} Ve~nosti na Zemlju i njene ìtelje. Dolazili su kroz prozor koji su otvorili u nebu. Poput iskri iz neke nebeske kova~nice, po~eli su se slivati na Zemlju. Njihov priliv postojao je sve zama{niji i na kraju se sa nebesa obru{avao plameni vodopad, rasprskavaju}i se u lokve te~ne svetlosti kada je stizao do tla. Alvin nije morao da ~uje re~i koje su mu zazvu~ale u u{ima poput blagoslova: Veliki su do{li. Plamen je stigao do njega, ali nije pekao. Bilo ga je posvuda: ispunjavao je veliku uvalu [almirana svojim zlatnim sjajem. Posmatraju}i u ~udu, Alvin je primetio da to nije bezobli~na struja svetlosti, ve} da poseduje oblik i sklop. Po~eo je da se rasta~e u razaznatljiva obli~ja, da se sakuplja u zasebne ognjene kovitlace. Ova vrtlo`ja okretala su se sve brè i brè oko svojih osa, dok su im se sredi{ta uznosila, obrazuju}i stubove, u kojima je Alvin uspeo da razabere tajanstveno i{~ezavaju}e prikaze. Iz ovih blistavih totemskih karijatida dopirala je tanana muzi~ka melodija, beskrajno udaljena i o~aravaju}e prijatna.
105

Veliki su do{li. Ovoga puta bilo je odgovora. Gospodareve sluge vas pozdravljaju. êkali smo va{ dolazak. ûv{i ove re~i, Alvin je shvatio da su barijere sru{ene. Istoga ~asa, [almiran i njegovi ~udni posetioci nestado{e, a on se ponovo na|e pred Centralnim Kompjuterom u dubinama Diaspara. Sve je bila samo opsena, nimalo stvarnija od sveta ma{te iz saga u kome je proveo tolike ~asove mladosti. Ali kako je ona stvorena; odakle su poticale neobi~ne slike koje je video? "Problem je bio neobi~an", re~e tihi glas Centralnog Kompjutera. Znao sam da robot mora imati u svom umu neku vizuelnu predstavu o Velikima. Trebalo je, dakle, da ga ubedim da se utisci ~ula koje prima poklapaju sa tom slikom, a potom je sve i{lo lako." "Kako si to u~inio?" "Jednostavno, pitao sam robota kako su izgledali Veliki, a zatim sam registrovao shemu koja se uobli~ila u njegovim mislima. Shema je bila krajnje nepotpuna, tak da sam morao prili~no da improvizujem. Jednom ili dva puta, slika koju sam ja stvarao po~ela je opasno da se podvaja od robotove predstave, ali kada se to dogodilo, osetio sam kako zbunjenost raste u ma{ini i preoblikovao sam sliku, pre no {to je robot postao podozriv. Mora{ uzeti u obzir da su meni na raspolaganju stajale stotine vodova, dok je robot imao samo jedan, {to mi je omogu}ilo da tako brzo prelazim sa jedne slike na drugu da se promena nije mogla primetiti. Bio je to mali hokus-pokus; bio sam u stanju da prezagu{im robotove senzorne vodove, a u isto vreme i da predupredim njegove kriti~ke sposobnosti. Ono {to si ti video bila je samo zavr{na, ispravljena scena, koja je najve}ma odgovarala Gospodarevom otkrovenju. Izgledala je prili~no grubo, ali je bila dovoljna. Robot je verovao u njenu istinitost taman onoliko koliko je bilo potrebno da se blokada otkloni i u tom ~asu mogao sam da uspostavim potpuni kontakt sa njegovim umom. On vi{e nije lud; odgovori}e ti na sva pitanja koja mu bude{ postavio." Alvin je i dalje bio pod utiskom vi|enog; odsevi la`ne apokalipse jo{ su mu plamteli u umu i on se nije sasvim napregao da shvati obja{njenje Centralnog Kompjutera. Svejedno; ~udesna terapija bila je okon~ana i kapija saznanja {irom se otvorila pred njim, ~ekaju}i ga da u|e. A onda se setio upozorenja koje mu je dao Centralni Kompjuter i bri`no upitao: "[ta je sa moralnim prigovorom {to si morao da pogazi{ Gospodareva nare|enja?" "Ustanovio sam zbog ~ega su izdata. Kada se bude{ upoznao sa njegovim ìvotom, {to je sada sasvim izvodljivo, vide}e{ da je on tvrdio kako je izazvao mnoga ~udesa. Sledbenici su mu verovali, a njihova ube|enost doprinosila je njegovoj mo}i. Ali naravno, iza svih tih ~udesa stajalo je neko jednostavno obja{njenje, ako ih je uop{te i bilo. Iznena|uje me {to su ina~e razboriti ljudi dopu{tali da budu obmanuti na takav na~in."
106

"Gospodar je, dakle, bio varalica?" "Ne; stvar nije tako jednostavna. Da je bio samo puki obmanjiva~, nikada ne bi postigao takav uspeh i njegov pokret ne bi tako dugo opstao. Bio je to dobar ~ovek i veliki deo onoga {to je propovedao bilo je istinito i mudro. Na kraju je i on sam poverovao u vlastita ~udesa, ali je ipak znao da postoji jedan svedok koji je u stanju da ih opovrgne. Robot je bio upu}en u sve njegove tajne; bio je njegov zagovornik i saradnik, pa ipak, ako bi ikada bio podvrgnut podrobnom ispitivanju, ugrozio bi sam temelj njegove mo}i. Stoga mu je naredio da ne obznanjuje svoja se}anja sve do sudnjeg dana Vaseljene, kada Veliki budu do{li. Te{ko je poverovati da se u jednom ~oveku mogla nahoditi takva me{avina prevrtljivosti i iskrenosti, ali upravo je tako bilo." Alvin se upitao {ta robot misli o svom oslobo|enju od drevnog ropstva. On je, nesumnjivo, bio dovoljno sloèna ma{ina da ovo ne primi kao uvredu. Mogao je biti ljut na Gospodara {to ga je bacio u takvo ropstvo, ba{ kao i na Alvina i Centralni Kompjuter {to su ga vratili zdravom razumu. Zona ti{ine je uklonjena, po{to vi{e nije bilo potrebe za tajno{}u. Trenutak na koji je Alvin dugo ~ekao najzad je do{ao. Okrenuo se ka robotu i postavio mu pitanje koje ga je morilo jo{ od kada je ~uo pri~u o Gospodarevoj sagi. I robot je odgovorio. Jeserak i proktori i dalje su strpljivo ~ekali kada im se on pridruìo. Na vrhu rampe, pre no {to }e u}i u hodnik, Alvin je bacio jo{ jedan pogled na halu i opsena je ovoga puta bila sna`nija nego ikada ranije. Ispod njega je leào mrtav grad ~udnih belih zdanja, grad obasjan èstokim osvetljenjem koje nije bilo predvi|eno za ljudske o~i. Mrtav je mo`da odista bio, po{to nikada nije ìveo, ali je zato odisao energijama znatno sna`nijim od svih koje su pokretale organsku materiju. Dok svet bude postojao, ove be{umne ma{ine nalazi}e se ovde, nikada ne skre}u}i misli sa tokova koje im je ljudski genije odredio pre mnogo godina. Iako je Jeserak poku{ao da ispita Alvina dok su se vra}ali u Ve}nicu, ni{ta nije saznao o njegovom razgovoru sa Centralnim Kompjuterom. Nije to bila samo puka uzdrànost s Alvinove strane; i dalje je bio op~injen onim {to je video, odve} opijen uspehom, da bi vodio neki suvi{ni razgovor. Jeserak je morao da ispolji veliko strpljenje i nadao se da }e Alvin kona~no izi}i iz transa. Ulice Diaspara kupale su se u svetlosti koja se ~inila sasvim bledom u pore|enju sa ble{tavo{}u grada ma{ina. Ali Alvin ih uop{te nije prime}ivao; na njega vi{e nije delovala poznata lepota velikih kula koje su promicale pored njega ili ljubopitljivi pogledi sugra|ana. Palo mu je na pamet da je veoma neobi~no kako je sve {to mu se doga|alo vodilo ka ovom trenutku. Od ~asa kada je sreo Kedrona, doga|aji kao da su automatski potekli ka unapred odre|enom cilju. Monitori, Lis, [almiran - na svakom koraku mogao je skrenuti sa pravog puta, ali ne{to ga je vodilo napred. Da li je sam bio tvorac svoje sudbine, ili je predstavljao posebnog miljenika Usuda? Mo`da je posredi bila puka verovatno}a, delovanje zakona slu~aja. Bilo koji ~ovek mogao je prona}i put na kome je on ostavio svoje tragove i nebrojeno puta u pro{losti i drugi su
107

stigli gotovo dokle i on. Ti prethodni Jedinstveni: na primer, {ta se dogodilo sa njima? Mo`da je on naprosto bio prvi koji je imao sre}e. Tokom celog puta natrag kroz ulice Diaspara, Alvin je uspostavljao sve prisniju i prisniju vezu sa ma{inom koju je oslobodio ve{evekovnog ropstva. Ona je oduvek bila u stanju da prima njegove misli, ali ranije on nije mogao znati da li }e izvr{iti nare|enja koja joj izdaje. Sada je ove neizvesnosti nestalo; mogao je da razgovara sa njom kao i sa svakim ljudskim stvorom. Dodu{e, po{to nije bio sam, naloìo joj je da se ne sluì govornim jezikom, ve} jednostavnim mislenim slikama koje je on bio u stanju da pojmi. Ponekad ga je vre|ala ~injenica {to roboti mogu bez te{ko}a me|usobno da op{te na telepatskom nivou, dok je to ôveku bilo nemogu}e - izuzev u Lisu. Bila je to jo{ jedna sposobnost koju je Diaspar izgubio ili koje se hotimice odrekao. Nastavio je be{uman, ali u nekoliko jednostran razgovor dok su ~ekali u predvorju Ve}nice. Bilo je nemogu}e ne uporediti okolnosti u kojima se sada nalazio sa onima iz Lisa, kada su Seranis i njeni saradnici poku{ali da ga pot~ine svojoj volji. Nadao se da ne}e biti potrebe za novim sukobom, ali ukoliko bi do njega ipak do{lo, on je sada bio daleko bolje pripremljen. Ve} prvi pogled na lica ~lanova Ve}a rekao je Alvinu kakvu su odluku doneli. Nije bio ni iznena|en, niti osobito razo~aran; tako|e nije ispoljio nijedno ose}anje koje su Ve}nici mo`da o~ekivali dok je slu{ao Presednika. "Alvine", po~e Predsednik, "veoma bri`ljivo smo razmotrili okolnosti do kojih je dovelo tvoje otkri}e i doneli smo jednoglasnu odluku. Po{to niko ne èli ikakve promene u na{em na~inu ìvota, kao i s obzirom na to da se svega jednom u mnogo miliona godina ra|a neko ko je sposoban da izi|e iz Diaspara, pod uslovom da je to izvodljivo, smatramo da tunelski sistem za Lis nije neophodan i da, u stvari, moè predstavljati izvor opasnosti. Ulaz u halu sa pokretnim putevima bio je stoga zapreten. [tavi{e, po{to nije isklju~ena mogu}nost da postoje i drugi putevi koji vode iz grada, izvr{i}e se pregled jedinica se}anja monitora. On je ve} po~eo. Tako|e smo razmotrili {ta bi i da li bi ne{to trebalo preduzeti u pogledu tebe. S obzirom na tvoju mladost i na posebne okolnosti oko tvog ro|enja, zaklju~eno je da ne moè{ biti ka`njen za ono {to si u~inio. U stvari, otkloniv{i mogu}u opasnost po na{ na~in ìvota, ti si gradu u~inio uslugu i mi ti zbog toga dugujemo zahvalnost." Oglasio se pljesak i na licima ve}nika pojavio se izraz zadovoljstva. Sloène okolnosti brzo su razre{ene, izbegli su neophodnost da strogo kazne Alvina i sada su se mogli razi}i s ose}anjem da su, kao vode}i gra|ani Diaspara, izvr{ili svoju du`nost. Uz malo sre}e, mo`da }e prote}i vekovi pre no to opet budu morali da se sakupe. Predsednik je pogledao Alvina s i{~ekivanjem; mo`da se nadao da }e im Alvin uzvratiti istom merom i da }e izraziti zahvalnost ve}u {to ga je tako lako razre{ilo krivice. Ali ~ekalo ga je razo~arenje. "Smem li ne{to da pitam?" re~e Alvin u~tivo. "Razume se." "Centralni Kompjuter je jama~no odobrio va{e odluke?"
108

U normalnim okolnostima bilo je prili~no neumesno postaviti ovakvo pitanje. Ve}e nije bilo du`no da pravda svoje odluke, niti da obja{njava kako ih je donelo. Ali Alvin je uìvao poverenje Centralnog Kompjutera iz nekog neobja{njivog razloga. Nalazio se u povla{}enom poloàju. Pitanje je o~evidno izazvalo izvesnu pometnju i odgovor je usledio pomalo preko volje. "Naravno da smo se posavetovali sa Centralnim Kompjuterom. Kazao nam je da postupamo prema vlastitoj presudi." Alvin je to o~ekivao. Centralni Kompjuter vodio je sastanak sa Ve}em u istom trenutku dok je razgovarao sa njim - istovremeno, zapravo, dok je bio udubljen u milion drugih poslova u Diasparu. Znao je, isto kao i Alvin, da je svaka odluka koju Ve}e sada donese sasvim neva`na. Budu}nost se potpuno izmakla njihovom uplivu istog trena kada su, u blaènom neznanju, zaklju~ili da je kriza bezbedno premo{}ena. Alvin se nije osetio nadmo}nim, niti je uìvao u naslu}ivanju predstoje}eg trijumfa, kada je pogledao te budalaste starce koji su sebe smatrali vladaocima Diaspara. On je video pravog vladaoca grada i razgovarao je sa njim u zagrobnoj ti{ini njegovog blistavog, podzemnog sveta. Ovaj susret potro je gotovo svaku nadmenost u njegovoj du{i, ali nje je ipak ostalo dovoljno za poslednju opasnost koja }e nadma{iti sve prethodne. Dok se opra{tao od Ve}a, pitao se da li ih iznena|uje njegovo mirno pokoravanje i odsustvo ozloje|enosti zbog zatvaranja puta za Lis. Proktori ga nisu sledili; nije se vi{e nalazio pod prismotrom, bar ne na tako neprikriven na~in. Samo je Jeserak krenuo za njim iz Ve}nice u {arolike ulice. "Dakle, Alvine?" re~e on. "Vladanje ti je bilo besprekorno, ali mene ne moè{ obmanuti. [ta si sad smislio?" Alvin se osmehnu. "Znao sam da }e{ ne{to posumnjati; ako po|e{ sa mnom, pokaza}u ti za{to podzemni put za Lis nije vi{e vaàn. Postoji jo{ jedan opit koji bih èleo da oprobam; ni{ta ti se ne}e dogoditi, sem {to ti se mo`da ne}e dopasti." "Vrlo dobro; ja se i dalje smatram tvojim starateljem, premda izgleda da su uloge sada promenjene. Kuda to namerava{ da me vodi{?" "Idemo u Loranovu Kulu, odakle }u ti pokazati svet izvan Diaspara." Jeserak je pobledeo, ali je sa~uvao prisustvo duha. A onda, kao da nema poverenja u vlastite re~i, uko~eno je klimnuo i krenuo za Alvinom na glatko sklisku povr{inu pokretnog puta. Jeserak se nije upla{io dok su kora~ali tunelom kojim je hladan vetar ve~ito duvao u Diaspar. Tunel se sada promenio; kamena re{etka koja je sputavala pristup spoljnem svetu nestala je. Ona vi{e nije sluìla nikakvoj strukturalnoj svrsi i Centralni Kompjuter ju je uklonio bez re~i protivljenja kada je Alvin to zatraìo. Kasnije }e mo`da naloìti monitorima da se ponovo sete re{etke i da je vrate u postojanje. Ali za sada tunel je izbijao, nezapreten i nenadgledan, na spoljne, okomite gradske zidine.
109

Tek kada je Jeserak stigao gotovo do ruba vazdu{ne cevi, postalo mu je jasno da se spoljni svet nalazi tik pred njim. Pogledao je prema sve {irem krugu neba, a koraci su po~eli da mu bivaju sve nesigurniji, da bi kona~no zastao. Alvin se setio kako se Alistra okrenula i pobegla glavom bez obzira sa ovog mesta i upitao se da li }e mo}i da nagna Jeseraka da krene jo{ malo napred. "Molim te samo da pogleda{", obrati mu se on, "a ne da napusti{ grad. Siguran sam da to moè{ u~initi!" Za vreme svog kratkotrajnog boravka u Erliju, Alvin je video kako jedna majka u~i svoje dete da hoda. Taj prizor mu je neodoljivo pao na um dok je podsticao Jeseraka da nastavi hodnikom, ohrabruju}i ga svaki ~as u njegovom nevoljnom napredovanju korak po korak. Za razliku od Kedrona, Jeserak nije bio kukavica. Nije prezao da se uhvati uko{tac sa samim sobom, ali ta borba je bila o~ajni~ka. Alvin je izgledao podjednako iscrpljen kao i njegov tutor, kada mu je kona~no po{lo za rukom da dovede Jeseraka do mesta odakle je mogao videti celokupno, nezapreteno prostranstvo pustinje. Kada se jednom na{ao tu, zanimljivost i ~udesna lepota prizora, tako razli~itog od svega sa ~im se Jeserak susretao u ovom ili prethodnim ìvotima, kao da su nadvladali njegov strah. O~evidno je bio op~injen ogromno{}u vidika satkanog od valovitih pe{~anih dina i udaljenih, drevnih brda. Bilo je pozno popodne i ubrzo }e ceo kraj prekriti pla{t no}i koja se nikada nije spu{tala na Diaspar. "Molim te da do|e{ ovamo", re~e Alvin, govore}i brzo, kao da mu te{ko polazi za rukom da obuzdava nestrpljenje. "Shvatio sam da ti zasluùje{ vi{e od bilo kog drugog da vidi{ gde su me putevi odveli. Hteo sam da ti pokaèm pustinju, ali istovremeno da bude{ o~evidac onoga {to }u sad preduzeti, kako bi Ve}e znalo {ta sam u~inio. Kao {to sam rekao Ve}u, doveo sam ovog robota iz Lisa u nadi da }e Centralni Kompjuter biti u stanju da otkloni blokadu kojom je njegovo se}anje zapretao ~ovek po imenu Gospodar. Varkom koju jo{ potpuno ne razumem, Kompjuter je to u~inio. Posle toga, bio mi je otvoren put u sva se}anja ma{ine, kao i do posebnih ve{tina kojima je ona obdarena. Sada }u primeniti jednu od tih ve{tina. Gledaj!" Nagnan be{umnim nare|enjem koje je Jeserak mogao samo da nasluti, robot je izjezdio iz ulaza tunela, dobio na brzini i posle svega nekoliko sekundi predstavljao je tek daleki metalni odsev pod svetlo{}u sunca. Nisko je leteo preko pustinje, povrh pe{~anih dina, koje su leàle izukr{tane poput zamrznutih talasa. Jeseraku se javio neodoljiv utisak da ma{ina ne{to traì, ali nije imao ni najmanju predstavu {ta bi to moglo biti. A onda, iznenada, blistava ta~ka vinula se uvis iznad pustinje i zaustavila se na hiljadu stopa iznad tla. U istom ~asu, Alvinu se oteo dubok uzdah zadovoljstva i olak{anja. Uputio je brz pogled prema Jeseraku, kao da mu kaè: "To je ono!" U prvi mah, ne znaju}i {ta da o~ekuje, Jeserak nije razabrao nikakvu promenu. A zatim, gotovo ne veruju}i vlastitim o~ima, ugledao je kako se oblak pra{ine polako podiè sa pustinje.
110

Ni{ta nije uàsnije od pokreta koji se javio tamo gde nikakvog pokreta ne bi smelo biti, ali Jeserak je ve} bio izvan doma{aja iznena|enja i straha kada su pe{~ane dine po~ele da se razmi~u. Ne{to je po~elo da se uzdiè ispod pustinje, poput dìna koji se budi iz sna, i najednom do Jeserakovih u{iju dopre{e grmljavina zemlje koja se obru{ava i praskanje stenja koje razmrskava neobuzdana sila. Zatim veliki gejzir peska {iknu stotinama stopa u vazduh i tle nestade sa vidika. Pra{ina je po~ela polako da se taloì preko rane zase~ene na licu pustinje. Ali Jeserakov i Alvinov pogled i dalje je bio uprt ka otvorenom nebu, na kome se do pre samo nekoliko trenutaka nalazio samo strpljivi robot. A onda je, kona~no, Jeseraku postalo jasno za{to je Alvin tako ravnodu{no primio odluku Ve}a, zbog ~ega nije ispoljio nikakvo ose}anje kada mu je re~eno da je podzemni put za Lis zatvoren. Naslage zemlje i stenja mogle su da zaprljaju, ali ne i da zapretu ponosite linije broda koji se i dalje uzdizao iznad razdrljane pustinje. Jeserak je netremice posmatrao kako blago zaokre}e sa njim, sve dok im nije do{ao ta~no u liniju vida i zadobio kru`no obli~je. A onda, sasvim polako, krug je po~eo da se {iri. Alvin je po~eo prili~no brzo da govori, kao da je imao malo vremena na raspolaganju. "Robot je sazdan da bude Gospodarev sadrug, sluga, ali iznad svega, pilot njegovog broda. Pre no {to je do{ao u Lis, on se spustio u Port Diaspar, koji sada leì zatrpan pod pustinjskim peskom. âk i u to vreme, kosmodrom je bio gotovo prazan; mislim da je Gospodarev brod bio jedan od poslednjih koji su stigli na Zemlju. On je kra}e vreme proveo u Diasparu, pre no {to je oti{ao u [almiran; put je tada sigurno jo{ bio otvoren. Ali brod mu vi{e nije bio potreban i tokom svih proteklih vekova letelica je ~ekala tamo, pod naslagama peska. Kao i sam Diaspar, kao ovaj robot, kao sve ostalo {to su neimari pro{losti smatrali odista va`nim, i on je ostao sa~uvan zahvaljuju}i vlastitim vodovima ve~nosti. Sve dok bude imao izvor energije, on ne}e biti podloàn propadanju niti uni{tenju; slika koja je uskladi{tena u njegovim }elijama se}anja nikada ne}e izbledeti, a upravo ta slika upravlja njegovom fizi~kom strukturom." Brod se sada nalazio sasvim blizu, kako ga je robot vodio prema kuli. Jeserak je procenio da mu duìna dostiè oko sto stopa i da je o{tro za{iljen na oba kraja. Izgledalo je da nema prozora niti drugih otvora, mada je ovaj zaklju~ak dovodio u sumnju tanak sloj zemlje. Iznenada ih je zapljusnula prljav{tina kada se deo trupa otvorio prema njima; pred Jeserakovim o~ima pojavio se prizor male, neopremljene prostorije na ~ijem su se suprotnom kraju nalazila druga vrata. Brod je lebdeo samo stopu od otvora ventilacione cevi, kojoj se pribliìo veoma oprezno, poput ìvog bi}a sa sposobno{}u da ose}a. "Do vi|enja, Jesera~e", re~e Alvin. "Ne mogu da se vratim u Diaspar, Jesera~e, da se oprostim od prijatelja; molim te, u~ini ti to u moje ime. Reci Eristonu i Etaniji da se nadam da }u se skoro vratiti; ako se to ne dogodi, zahvalan sam i tebi, premda ti mo`da ne odobrava{ na~in na koji primenjujem znanje ste~eno od tebe. [to se ti~e Ve}a... reci mu da se put, koji se jednom otvori, ne moè zatvoriti pukim dono{enjem odluke."
111

Brod je sada predstavljao samo tamnu ta~ku spram neba, a samo tren potom Jeserak ga sasvim izgubi iz vida. Nije primetio kako nestaje, ali najednom se sa nebesa oglasi najzastra{uju}iji zvuk koga je ôvek ikada proizveo: otegnuta grmljavina vazduha, koji se iz milje u milju survava u vakuumski tunel iznenada izbu{en kroz nebo. Jeserak je ostao nepomi~an dok su poslednji odjeci zamirali preko pustinje. Razmi{ljao je o de~aku koji je oti{ao: za Jeseraka Alvin }e uvek predstavljati dete, jedino koje je ugledalo svetlost dana u Diasparu, od kada je, veoma davno, ukinut ciklus ra|anja i umiranja. Alvin nikada ne}e odrasti; za njega je ~itava Vaseljena predstavljala igra~ku, zagonetku koju je on razre{avao vlastite zabave radi. U toj igri, sada je nai{ao na zavr{nu, pogubnu stvar~icu koja je mogla satrti ono {to je preostalo od ljudske civilizacije: ali ma kakav bio ishod, za njega }e to i dalje biti samo igra. Sunce se sada nalazilo nisko na obzorju, a iz pustinje je dopirao prohladan povetarac. Ali Jeserak jo{ nije odlazio, savla|uju}i strah u sebi; a onda je, po prvi put u ìvotu, ugledao zvezde. 18. âk i u Diasparu, Alvin je retko imao prilike da vidi takvu rasko{ kao {to je bila ona koja ga je zasenila kada su unutra{nja vrata vazdu{ne komore skliznula u stranu. Ma {ta da je ina~e bio, Gospodar sigurno nije spadao u askete. Trebalo je, me|utim, da protekne izvesno vreme pre no {to je Alvinu postalo jasno da sva ova udobnost ne predstavlja znak ta{te rasipnosti; mali svet bio je Gospodarevo jedino stani{te tokom mnogih dugih putovanja me|u zvezdama. Nigde se nisu mogli videti nikakvi upravlja~i, ali veliki, ovalni ekran koji je potpuno zapremao suprotni zid ukazivao je da to nije obi~na prostorija. Postavljena u polukrug ispred njega, nalazila su se tri niska leàja; ostali deo kabine zauzimali su dva mala stola i nekoliko mekanih stolica, od kojih neke o~igledno nisu bile predvi|ene za ljude. Kada se udobno smestio naspram ekrana, Alvin pogledom potraì robota. Na njegovo iznena|enje, ovaj je i{~ezao; a onda ga je opazio, {}u}urenog u jednom udubljenju ispod zakrivljene tavanice. Dovezao je Gospodara kroz svemirska prostranstva na Zemlju, a zatim ga je kao sluga pratio u Lis. Sada je ponovo stajao spreman, kao da minuli eoni uop{te nisu postojali, da se jo{ jednom lati svoje stare du`nosti. Alvin mu uputi jedno eksprementalno nare|enje i veliki ekran pred njim oìve. Pojavila se Loranova Kula, neobi~no skra}ena u perspektivi i prividno kao da leì postrance. Potonji poku{aji predo~ili su mu prizore neba, grada i velikog prostranstva pustinje. Slika je bila izvrsna, gotovo neprirodna i jasna, iako je izgledalo da nije upotrebljeno nikakvo uve}anje. Alvin je jo{ malo vr{io isprobavanja, sve dok mu nije po{lo za rukom da dobije svaki prizor koji bi poèleo; tada je bio spreman za polazak.
112

"Odvezi me u Lis." Nalog je bio jednostavan, ali kako je brod mogao da ga izvr{i, kada on sam nije imao pojma u kom se pravcu nalazi odredi{te? Alvin to ranije nije uzeo u obzir, a kad mu je palo na pamet, ma{ina je ve} hitala preko pustinje zastra{uju}om brzinom. Slegnuo je ramenima, prihvataju}i sa zahvalno{}u ~injenicu da sada ima sluge mudrije od njega samog. Bilo je te{ko proceniti razmere prizora koji je promicao ekranom, ali sa svakim minutom mora da je proletalo mnogo milja. Nedaleko od grada, boja tla iznenada se promenila u tamnosivu i Alvin je shvatio da upravo prelazi preko korita nekog od i{~ezlih okeana. Mora da se Diaspar nekada nalazio sasvim blizu mora, mada o tome nije bilo nikakvog traga u drevnim svedo~anstvima. Ma koliko da je star grad, okeani su sigurno nestali znatno pre no {to je on utemeljen. Stotinama milja kasnije, tle se o{tro uspelo i pustinja se vratila. Jednom je Alvin zaustavio brod iznad neobi~nog spleta izukr{tanih linija, koje su se slabo nazirale kroz pe{~ani pokrov. To ga je za trenutak za~udilo; dah je zastajao pri pomisli da milijarde ljudi nisu ostavile nikakvog traga za sobom sem ovih brazdi u pesku. Glatka zakrivljenost obzorja kona~no je bila prekinuta, ozubiv{i se planinama, koje su se ve} na{le ispod njega gotovo u istom ~asu kada ih je opazio. Ma{ina je sada usporavala i spu{tala se ka zemlji u velikom luku dugom stotinu milja. A onda je pod sobom spazio Lis, ~ije su {ume i nebrojene reke stvarale prizor tako neporedive lepote da za tranutak on nije mogao da nastavi. Na istoku, predeo je bio utonuo u senku, a velika jezera su se ocrtavala poput lokvi jo{ tamnije no}i. Ali u pravcu zalaska sunca, vode su se presijavale i iskri~ile svetlo{}u, odbleskuju}i ka njemu boje o kojima on nikada nije sanjao. Nije bilo te{ko prona}i Erli, {to je predstavljalo sre}nu okolnost, po{to robot nije mogao dalje da ga vodi. Alvin je to o~ekivao i bilo mu je pomalo milo {to je otkrio izvesna ograni~enja njegovih mo}i. Bilo je sasvim neverovatno da je on ikada ranije ~uo za Erli, {to zna~i da poloàj sela nije uskladi{ten u njegove }elije pam}enja. Posle kratkog isprobavanja, Alvin je prizemio svoj brod na obroku brda sa koga je prvi put ugledao Lis. Ma{inom se moglo sasvim lako upravljati; trebalo je samo da nazna~i op{tu èlju, a robot bi se pobrinuo za pojedinosti. Pretpostavljao je da bi on prenebregao opasne ili neizvodljive naloge, premda Alvin uop{te nije imao nameru da izda tako ne{to ukoliko se moè izbe}i. Alvin je bio sasvim siguran da niko nije video njegov dolazak. To mu se ~inilo prili~no va`nim, po{to nije imao nikakvu èlju da se ponovo uhvati uko{tac sa Seranisinim mentalnim mo}ima. Naumi su mu jo{ bili neodre|eni, ali od kada je uspostavio prijateljske odnose sa robotom, odstranio je svaku opasnost. Robot je mogao da dela kao njegov zastupnik, dok bi on ostao na bezbednom u brodu. Nije sreo nikoga na putu za Erli. Bilo je neobi~no sedeti u brodu dok vam se vidno polje sasvim lako kre}e poznatom stazom, a {apati {ume odzvanjaju u u{ima. Jo{ nije bio u stanju da se potpuno poistoveti sa robotom, a i ve{tinom upravljanja nije ba{ najvi~nije ovladao.
113

Bilo je gotovo ve~e kada je stigao u Erli, a male ku}e plivale su u lokvama svetlosti. Alvin se drào senke i ve} je gotovo stigao do Seranisine ku}e kada je otkriven. Najednom se razleglo ljutito, resko zujanje i pogled su mu zapre~ili lepeti krila. Nehoti~no se trgao pred ovim naletom; a onda mu je postalo jasno {ta se dogodilo. Krif je jo{ jednom izraàvao svoju odbojnost prema svemu {to je letelo bez krila. Ne hotev{i da povredi divno, ali glupo stvorenje, Alvin je zaustavio robota i izdrào ki{u udaraca {to je mogao postojanije. Iako je udobno sedeo na udaljenosti od jedne milje, ustuknuo bi pri svakom lepetu; najzad je odahnuo kada je Hilvar izi{ao da vidi u ~emu je stvar. Kada mu se gospodar pribliìo, Klif se povukao, i dalje zlokobno zuje}i. U ti{ini koja je potom usledila, Hilvar je neko vreme gledao robota, a onda se osmehnuo. "Zdravo, Alvine", re~e. "Drago mi je {to si se vratio. Ili si mo`da jo{ u Diasparu?" Po ko zna koji put, Alvin je osetio zavidljivo divljenje prema hitrini i ta~nosti Hilvarovog uma. "Ne", re~e on, upitav{i se istog ~asa koliko jasno robot odraàva njegove re~i. "Nalazim se u Erliju, ne mnogo daleko. Ali za sada ostajem ovde." Hilvar se nasmeja. "Mislim da si u pravu. Seranis ti je oprostila, ali {to se Skup{tine ti~e... no, dobro, to je druga stvar. Upravo se sada odràva skup, prvi koji je ikada prire|en u Erliju." "Ho}e{ da kaè{", upita Alvin, "da su va{i ve}nici do{li ovamo? S obzirom na telepatske mo}i kojima raspolaète, takav susret mi se ne ~ini neophodnim." "Oni su zbilja retki, ali postoje trenuci kada se smatraju poèljnim. Nisam upu}en u ta~nu prirodu krize, ali trojica senatora su ve} ovde, a ostali se svakog ~asa o~ekuju." Alvin nije mogao obuzdati osmeh pri pomisli kako se doga|aji u Diasparu verno odraàvaju ovde. Ma kuda da se kretao, izgledalo je da sada posvuda ostavlja za sobom trag uàsnutosti i uzbu|enosti. "Mislim da ne bi bilo r|avo", re~e, "ako bih mogao da se obratim va{oj Skup{tini, pod uslovom da to ne ugrozi moju bezbednost." "Smeo bi bez bojazni da li~no do|e{ ovamo", re~e Hilvar, "ako ti Skup{tina obe}a da ne}e ponovo poku{ati da ti zaposedne um. U suprotnom, bolje bi bilo da ostanem{ tu gde jesi. Pove{}u robota do senatora... bi}e prili~no usplahireni kada ga budu videli." Dok je i{ao za Hilvarom u ku}u, Alvina je proèo prijatan, ali varljiv ose}aj uìvanja i razdraganosti. Sretao se sa vladarima Lisa na znatno ravnijoj nozi nego pro{li put; iako nije bio kivan na njih, dopadalo mu se saznanje da je sada gospodar situacije i da mu se u rukama nalaze mo}i koje ni sam jo{ nije do kraja razabrao. Vrata prostorije u kojoj se odràvao skup bila su zatvorena i trebalo je da pro|e izvesno vreme pre no {to je Hilvar prizvao pa`nju na sebe. Umovi senatora izgledali su u
114

toj meri zaokupljeni da je bilo veoma te{ko uplesti im se u misaone tokove. A onda su se zidovi nevoljno razmakli i Alvin je brzo uveo robota u prostoriju. Trojica senatora uko~ila su se u stolicama kada je on krenuo prema njima, ali je preko Seranisionog lica prostrujao tek treptaj iznena|enja. Mo`da ju je Hilvar ve} upozorio, ili je mo`da ona o~ekivala da }e se Alvin ranije ili kasnije vratiti. "Dobro ve~e", re~e on veoma u~itivo, kao da je ovo zastupni~ko nastupanje predstavljalo ne{to najprirodnije. "Re{io sam da se vratim." Njihovo iznena|enje prili~no je nadma{ilo Alvinova predvi|enja. Prvi se pribrao jedan mladi senator pepeljaste kose. "Kako si do{ao ovamo?" promuca. Razlog njegovog zaprepa{}enja bio je o~igledan. Ba{ kao i Diaspar, Lis je tako|e zapreo podzemni put. "Za{to, pa do{ao sam ovde na isti na~in kao i pro{li put", re~e Alvin, ne mogav{i da odoli isku{enju da se ne na{ali na njihov ra~un. Dvojica senatora o{tro pogleda{e tre}ega, koji samo ra{iri ruke u znak osuje}ene rezignacije. A onda ponovo progovori mladi} koji mu se ve} obratio. "Zar nisi nai{ao ni na kakve pote{ko}e?" upita. "Ba{ nikakve", re~e Alvin, re{en da pove}a njihovu pometnju. Shvatio je da mu je to po{lo za rukom. "Vratio sam se", nastavi on, "po slobodnom izboru i zato {to imam neke va`ne novosti za vas. Me|utim, s obzirom na na{u prethodnu nesuglasicu, za sada }u ostati po strani. Ako se pojavim li~no, da li mi obe}avate da vi{e ne}ete poku{ati da ograni~ite moje kretanje?" Za trenutak, niko nije ni{ta progovorio i Alvin se upita kakve se misli sada be{umno izmenjuju. A onda, Seranis progovori u ime svih prisutnih. "Ne}emo vi{e poku{avati da te kontroli{emo, premda ni pro{li put nismo bili ba{ osobito uspe{ni." "Vrlo dobro", uzvrati Alvin. "Do}i }u u Erli {to brè mogu." Sa~ekao je da se robot vrati, a onda je, veoma bri`ljivo, izdao ma{ini uputstva i naloìo joj da mu ih ponovi. Bio je uveren da Seranis ne}e prekr{iti datu re~; pa ipak, nije bilo zgoreg da za svaki slu~aj obezbedi uzmak. Kada je izi{ao iz broda, vazdu{na komora se be{umno zatvorila za njim. Trenutak potom, za~ulo se {aptavo hisss... sli~no otegnutom uzdahu iznena|enja, dok je vazduh pravio mesta brodu koji se uspinjao. Za~as, tamna senka pre{la je preko zvezda, a onda je brod nestao. Tek kada je i{~ezao sa vidika, Alvin je shvatio da je po~inio si}u{nu, ali kobnu gre{ku, zbog kakvih su propadali i najbolje skovani planovi. Zaboravio je da su robotova ~ula znatno tananija od njegovih, a no} je bila tamnija nego {to je o~ekivao. U vi{e navrata, sasvim je skretao sa staze, a nekoliko puta je za dlaku izbegao sudar sa drve}em. U {umi se gotovo nije video ni prst pred okom, a jednom je ne{to veliko krenulo ka njemu kroz {iblje. Za~ulo se slaba{no pucketanje gran~ica i dva smaragdna oka upre{e se u njega sa visine struka. Oteo mu se prugu{eni krik, a neverovatno dugi jezik hrapavo
115

mu pre|e preko ruke. Trenutak kasnije, sna`no telo ne`no se o~e{a o njega i produì bez {uma. Nije imao pojma {ta bi to moglo biti. Kona~no, svetlosti sela promoli{e se kroz kro{nje, ali vi{e mu nije bio potreban njihov putokaz, po{to mu se staza pod nogama pretvorila u reku tamnoplavog plamena. Mahovina kojom je kora~ao jasno se sjajila, a njegove stope ostavljale su tamne tragove, koji su se polako gubili iza njega. Bio je to divan i o~aravaju}i prizor, a kada se Alvin zaustavio i ubrao malo neobi~ne mahovine, ona je minutima svetlucala u njegovim skupljenim {akama pre no {to joj je zra~enje zgaslo. Hilvar ga je po drugi put do~ekao pred ku}om i ponovo ga najavio Seranis i senatorina. Pozdravili su ga opreznim i nevoljnim po{tovanjem; ako su se i pitali gde se deo robot, to ni~im nisu pokazali. "Veoma mi je ào", po~eo Alvin, "{to sam bio primoran da napustim va{u zemlju na tako nedostojan na~in. Mo`da }e vas zanimati da ni{ta lak{e nije bilo ni pobe}i iz Diaspara." Sa~ekao je da ova opaska stvori utisak, a onda je brzo dodao: "Ispri~ao sam mom narodu sve o Lisu i preduzeo sam sve {to je bilo u mojoj mo}i da ostavim {to povoljniji dojam. Ali Diaspar ne èli da ima nikakva posla sa vama. Bez obzira na sve {to sam izloìo, on èli da predupredi me{anje sa podre|enom kulturom." Osetio je veliko zadovoljstvo, posmatraju}i reakciju senatora; ~ak je i ugla|ena Seranis blago promenila boju na ove re~i. Ako mu po|e za rukom da u dovoljnoj meri okrene Lis i Diaspar jedno protiv drugog, re{i}e vi{e od polovine problema. Obe zajednice upre}e se iz petinih ìla da dokaù nadre|enost vlastitog na~ina ìvota, tako da }e barijere izme|u njih ubrzo morati da padnu. "Zbog ~ega si se vratio u Lis?" upita Seranis. "Zato {to ho}u da ubedim vas, ba{ kao i Diaspar, da ste po~inili gre{ku." Nije ni{ta kazao o drugom razlogu: da mu se, naime, u Lisu nalazi jedini prijatelj u koga moè imati poverenja i ~ija mu je pomo} sada bila potrebna. Senatori su i dalje }utali, ~ekaju}i da on nastavi; Alvin je znao da posredstvom njihovih o~iju i u{iju sve ovo sada vide i ~uju mnogi drugi umovi. Bio je predstavnik Diaspara i ceo Lis sudio je o njemu po onome {to }e re}i. Odgovornost je bila velika i on zadrhta pri pomisli na nju. Pribrao je malo misli, a onda ponovo po~eo da govori. Tema je bila Diaspar. Opisao je grad onako kako ga je video poslednji put, usnulog na prsima pustinje, sa kulama koje blistaju poput o~aravaju}ih duga spram neba. Iz riznice se}anja prizvao je napeve koje su pesnici starine spevali u slavu Diaspara, a onda je kazivao o nebrojenim ljudima koji su proveli ìvote pove}avaju}i mu lepotu. Nemogu}e je, rekao im je, ikada iscrpsti blaga grada, ma koliko se ìvelo; uvek postoji ne{to novo. Zatim je opisivao neka ~uda koja su proizveli ìtelji Diaspara; poku{ao je da im do~ara bar tra~ak ljupkosti koju su umetnici pro{losti stvorili za ve~no divljenje budu}ih nara{taja. Pitao se, pomalo zami{ljeno, da li je stvarno muzika Diaspara predstavljala poslednje zvuke koje je Zemlja odaslala ka zvezdama. Saslu{ali su ga do kraja, ne prekidaju}i ga pitanjima. Kada je zavr{io, bilo je veoma kasno i on se osetio umornim vi{e nego ikada ranije, bar koliko ga je se}anje
116

sluìlo. Napor i uzbu|enje dugog dana kona~no su se po~eli odràvati na njemu i gotovo istog ~asa on je utonuo u san. Kada se probudio, obreo se u nepoznatoj prostoriji i bilo mu je potrebno izvesno vreme da shvati da se vi{e ne nalazi u Diasparu. Sa povratkom svesti i svetlost se poja~avala oko njega; kupao se u blagom, hladnjikavom zra~enju jutarnjeg sunca, koje se slivalo kroz sada prozirne zidove. Leào je u dremljivoj omamljenosti, prise}aju}i se doga|aja prethodnog dana i pitaju}i se kakve li je sile sada stavio u pokret. Uz neàn, muzi~ki ton, jedan od zidova po~eo je da se nabira nagore, na tako sloèn na~in da ga oko nije moglo sasvim razabrati. Kroz otvor koji je nastao promolio se Hilvar i pogledao Alvina sa izrazom koji je predtsavljao me{avinu {ale i zbilje. "Sada kada si se probudio, Alvine", re~e on, "mo`da }e{ mi najzad kazati {ta dalje ima{ u planu i kako ti je po{lo za rukom da se vrati{ ovamo. Senatori su upravo oti{li da vide u ~emu je stvar sa podzemnim prolazom; nije im jasno kako si uspeo da se posluì{ njime. Pitam se da li je to uop{te ta~no." Alvin sko~i iz postelje i sna`no se protegnu. "Mo`da je bolje da ih zaustavimo", re~e. "Ne èlim da samo tra}e vreme. [to se ti~e pitanja koje si mi postavio, uskoro }u ti pokazati odgovor na njega." Senatori su stigli tek u blizinu jezera i dve skupine izmenja{e lake naklone. Istra`ni odbor video je da je Alvinu poznato kuda se on zaputio, a ovaj neo~ekivani susret o~igledno ga je doveo u nedoumicu. "Bojim se da sam vas no}as uputio na pogre{an trag", re~e Alvin veselo. "Nisam do{ao u Lis starim putem, tako da je va{ trud oko njegovog zatvaranja bio sasvim nepotreban. [tavi{e, i diasparsko Ve}e tako|e je zaprelo svoj kraj, ali isto tako bez stvarnog razloga." Lica senatora predstavljala su ogledalo su{te zbunjenosti, dok su re{enja smenjivala jedno drugo u njihovim umovima. "Kako si onda stigao ovamo?" upita vo|a. Iznenada je blesnuo tra~ak razumevanja u njegovim o~ima i Alvin pomisli da je ovaj po~eo da naga|a istinu. Pitao se da nije mo`da uhvatio nare|enje koje je njegov um upravo poslao preko planina. Ali ni{ta nije kazao, ve} je samo u ti{ini upro prstom prema severnom delu neba. Odve} brzo da bi je oko pratilo, jedna srebrna igla svetlosti napravila je luk preko planina, ostavljaju}i za sobom usijani trag duga~ak ~itavu milju. A onda se zaustavila, dvadeset hiljada stopa iznad Lisa. Nije bilo usporavanja, niti polakog ko~enja njene dìnovske brzine. Zaustavila se tako naglo, da je oko nastavilo da se kre}e zami{ljenom putanjom njenog kretanja jo{ dobru ~etvrtinu neba, pre no {to je mozgu uspelo da ga obuzda. Odozgo se razlegao mo}an pucanj groma: zvuk vazduha koji je prolazak broda potisnuo i sabio. Sjajno blistaju}i na suncu, letelica se ubrzo spustila na obronak brda, stotinak metara dalje. Te{ko se moglo re}i ko je vi{e iznena|en, ali Alvin je prvi povratio prisustvo duha. Dok je i{ao, gotovo tr~e}i, prema brodu, upitao se da li on i ina~e putuje na ovaj meteorski na~in. Pomisao je bila uznemiruju}a, premda za vreme puta uop{te nije imao
117

ose}aj kretanja. Znatno je vi{e, me|utim, dovodila u zabunu ~injenica da je do pre samo jednog dana ovo ble{tavo obli~je leàlo skriveno ispod debelog sloja stena ~vrstih poput ~elika: tu oblogu i dalje je imala na sebi kada se oslobodila zagrljaja pustinje. Tek kada je Alvin stigao do broda i opekao prste po{to ih je neoprezno stavio na trup letelice, postalo mu je jasno {ta se, u stvari, dogodilo. Blizu krmenog dela i dalje je bilo tragova zemlje, ali ona se rastopila u lavu. Sve ostalo je otpalo, ostaviv{i nepokriven postojani spoljni omota~, koga nisu mogli da okrnje ni vreme, niti bilo koja prirodna sila. Sa Hilvarom uz sebe, Alvin je zastao u otvorenim vratima i pogledao nadole, prema senatorima, koji su i dalje bili bez re~i. Upitao se na {ta sada misle, odnosno {ta sada ceo Lis misli. Izrazi lica su im odavali ne{to {to je gotovo predstavljalo potpunu prazninu uma. "Idem u [almiran", re~e Alvin, "i vrati}u se u Erli kroz otprlike jedan ~as. Ali to je samo po~etak, a dok budem odsutan, evo vam ne{to o ~emu }ete mo}i da razmi{ljate. Ovo nije obi~na letelica u kakvima su ljudi putovali oko Zemlje. To je svemirski brod, jedan od najbrìh koji su ikada sazdani. Ako ho}ete da saznate odakle mi on, odgovor vas ~eka u Diasparu. Ali u tom slu~aju mora}ete da odete tamo, po{to Diaspar nikada ne}e do}i k vama." Okrenuo se ka Hilvaru i pokazao mu prema vratima. Hilvar je oklevao samo za trenutak, baciv{i jo{ jedan pogled na poznate prizore oko sebe. A onda je zakora~io u vazdu{nu komoru. Senatori su posmatrali kako brod, koji se sada kretao sasvim polako, po{to je imao da prevali sasvim kratak put, nestaje u pravcu juga. A onda, mladi} pepeljaste kose koji je predvodio skupinu, filosofski slegnu ramenima i okrenu se prema jednom od svojih kolega. "Uvek si nam protivure~io kada smo èleli promenu", re~e on, "i do sada si uvek bivao ubedljiviji. Ali sumnjam da budu}nost leì u bilo kom od na{a dva tabora. Lis i Diaspar zajedno su do{li do kraja jednog razdoblja, i to valja na najbolji na~in iskoristiti." "Bojim se da si u pravu", usledio je sumoran odgovor. "Suo~eni smo sa krizom, a Alvin je jama~no znao {ta govori kada nam je kazao da odemo u Diaspar. Oni sada znaju o nama, tako da vi{e nema nikakve svrhe skrivati se. Mislim da nam ne preostaje ni{ta drugo nego da uspostavimo vezu sa na{im ro|acima, koji se sada mogu pokazati znatno raspoloèniji za saradnju." "Ali podzemni put je zatvoren na oba kraja!" "Mi }emo otvoriti na{; ne}e pro}i dugo vremena, a Diaspar }e u~initi isto." Umovi senatora, kako ovih u Erliju, tako i onih razu|enih po celom Lisu, razmotrili su problem i zaklju~i da im se on nimalo ne dopada. Ali druge mogu}nosti nije bilo. Znatno brè nego {to je Alvin imao prava da o~ekuje, seme koje je zasejao po~elo je da ura|a plodom.
118

Planine su i dalje plivale u senci kada su stigli u [almiran. Sa njihove visine, velika uvala utvr|enja izgledala je sasvim mala; ~inilo se nemogu}im da je nekada sudbina Zemlje zavisila od tog si}u{nog abonosnog kruga. Kada je Alvin zaustavio brod me|u ru{evinama pored jezera, poti{enost se sru~ula na njega, lede}i mu du{u. Otvorio je vazdu{nu komoru i utihlost ovog mesta uvukla mu se u brod. Hilvar, koji gotovo nije progovorio ni re~i tokom celog puta, upita tiho: "Za{to si ponovo do{ao ovamo?" Alvin nije odgovorio sve dok nisu stigli gotovo do ruba jezera. "Hteo sam da ti pokaèm kako izgleda brod", re~e. "Tako|e sam se nadao da se polip ve} mogao povratiti u pre|a{nje stanje; imam ose}aj da mu ne{to dugujem i èlim da mu kaèm {ta sam otkrio." "U tom slu~aju", uzvrati Hilvar, "mora}e{ da sa~eka{. Prili~no si poranio." Alvin je to o~ekivao; postojali su veoma mr{avi izgledi, tako da se on nije odve} razo~arao kada su se izjalovili. Vodena povr{ina jezera bila je savr{eno mirna; vi{e je nije remetio onaj postojan ritam koji ih je tako za~udio prilikom prve posete. Klekao je uz ivicu vode i zagledao se u hladne, tamne dubine. Si}u{na, prozra~na zvonca, vuku}i gotovo nevidljive pipke, kretala su se na sve strane ispod povr{ine. Alvin zagnjuri ruku i izvadi jedno. Ali odmah ga je bacio uz ljutiti uzvik. Zvonce ga je ubolo. Jednoga dana, mo`da mnogo godina ili mnogo stole}a u budu}nosti, ove bezimene meduze ponovo }e se ujediniti i veliki polip jo{ jednom }e biti ro|en, kada mu se se}anja budu ustrojila, a svest blesnula u postojanje. Alvin se pitao kako }e ovaj primiti otkri}e do koga je on do{ao; mo`da mu se ne}e dopasti da sazna istinu o Gospodaru. U stvari, verovatno }e odbiti da prihvati da su svi vekovi strpljivo ~ekanja protekli uzalud. Ali da li je odista tako? Ma koliko ova stvorenja bila razo~arana, njihovo dugo bdenje ipak nije ostalo jalovo. Kao nekim ~udom, ona su spasla od pro{losti saznanje koje je ina~e moglo biti izgubljeno zauvek. Najzad su mogla da otpo~inu, dok im je veru ~ekala ista sudbina kao i milione ostalih koje su nekada sebe smatrale ve~nim. 19. Udubljeni u misli, Hilvar i Alvin vratili su se u ti{ini do broda, kojih ih je ~ekao; ubrzo potom, utvr|enje je ponovo postalo samo tamna senka me|u brdima. Hitro je i{~ezavalo, sve dok se nije pretvorilo u oko bez kapka, ve~ito upravljeno prema svemiru; kona~no se sasvim izgubilo u velikoj panorami Lisa. Alvin ni{ta nije preduzeo da upravlja ma{inom; i dalje su se uspinjali, sve dok se pod njima nije rasprostro ceo Lis; zeleno ostrvo u okernom okeanu. Alvin jo{ nikada nije bio tako visoko; kada su se kona~no zaustavili, ispod se mogao videti ceo Zemljin srp. Lis je sada izgledao sasvim si}u{no: tek smaragdna mrljica sred pustinje boje r|e; ali u daljini, na samoj zakrivljenosti kugle, ne{to je blistalo poput dragulja, koji su uobli~ile ljudske ruke. Bilo je to pvi put da se pred Hilvarovim o~ima pojavio Diaspar.
119

Proveli su dugo vremena posmatraju}i kako se Zemlja okre}e pod njima, od svih ôvekovih drevnih mo}i, ovo je jama~no bila poslednja koja se smela izgubiti. Alvin je poèleo da moè da pokaè svet, onako kako ga sada vidi, vladaocima Lisa i Diaspara. "Hilvare", re~e kona~no, "misli{ li da je na mestu ovo {to radim?" Pitanje je iznenadilo Hilvara, koji nije slutio da mu prijatelja povremeno obuzimaju sumnje; on tako|e nije ni{ta znao o Alvinovom susretu sa Centralnim Kompjuterom i posledicama koje su odatle proistekle. Odgovor nije mogao biti ni lak, ni nepristrasan; sli~no Kedronu, premda sa manje razloga, Hilvar je ose}ao kako polako gubi tle pod nogama. Bespomo}no je tonuo u vrtlog, koji je Alvin uskovitlao za sobom na putu kroz ìvot. "Smatram da si u pravu" , odgovori Hilvar polako. "Na{a dva naroda bila su dugo razdvojena." Ovo je, pomisli on, ta~no, premda je znao da mu se odgovor temelji na ose}anjima. Ali Alvin je i dalje izgledao zabrinut. "Postoji jedan problem koji mi ne da mira", re~e on uznemirenim glasom. "Posredi je razlika izme|u na{ih ìvotnih vekova." Nije vi{e ni{ta kazao, ali obojica su znala {ta je drugome na umu. "I mene to zabrinjava", priznade Hilvar, "ali mislim da }e se problem sam od sebe re{iti kada se na{a dva naroda ponovo zbliè. I jedni i drugi ne moèmo biti u pravu: na{i ìvoti su odve} kratki, dok su va{i, naprotiv, suvi{e dugi. Mora}emo prona}i neko srednje re{enje." Alvin se zamislio. Ta~no je da je u tom pravcu leàla jedina nada, ali prelazno razdoblje bi}e nesumnjivo te{ko. Ponovo su mu pale na um gorke Seranisine re~i: "On i ja bi}emo mrtvi ve} stole}ima a ti }e{ i dalje biti mlad." Vrlo dobro; prihvati}e uslove. I u Diasparu se na sva prijateljstva nadnosila ista senka; da li }e to biti kroz sto ili milion godina, u krajnoj liniji bilo je sasvim svejedno. Pouzdano{}u koja je sezala izvan logike, Alvin je znao da dobrodit rase nalaè me{anje ove dve kulture; pod takvim okolnostima, pojedina~na sre}a postajala je neva`na. Za trenutak, Alvin je video ~ove~anstvo kao ne{to vi{e od ìvotnog zale|a njegovog vlastitog postojanja i bez roptanja je prihvatio nesre}nost do koje }e jednoga dana dovesti njegov izbor. Pod njima, svet je nastavljao svoje beskrajno kruènje. Poga|aju}i prijateljevo raspoloènje, Hilvar nije ni{ta rekao; ti{inu je kona~no naru{io Alvin. "Kada sam prvi put oti{ao iz Diaspara", re~e, "uop{te nisam slutio {ta }u na}i. Bio bih zadovoljan Lisom, ~ak i vi{e od toga, ali sada mi sve na Zemlji izgleda tako si}u{no i neva`no. Svako otkri}e do koga sam do{ao otvaralo je obuhvatnija pitanja, raskriljavalo {ira obzorja. Pitam se ~emu sve to vodi..." Hilvar nikada nije video Alvina toliko predatog razmi{ljanjima i nije hteo da prekine njegov monolog. Nau~io je veoma mnogo o svom prijatelju u poslednjih nekoliko minuta. "Robot mi je kazao", nastavi Alvin, "da brod moè sti}i do Sedam Sunaca za manje od jednog dana. Misli{ li da treba da odem tamo?"
120

"A da li ti misli{ da te ja mogu spre~iti u tome?" uzvrati Hilvar tiho. Alvin se osmehnu. "To nije odgovor", re~e. "Ko zna {ta me ~eka tamo u kosmosu? Osvaja~i su verovatno oti{li iz Vaseljene, ali mo`da ima drugih inteligencija, neprijateljski raspoloènih prema ~oveku." "Za{to bi ih bilo?" upita Hilvar. "To je jedno od pitanja o kojima na{i filosofi raspravljaju stole}ima. Sasvim je neprili~no da odista inteligentna rasa bude neprijateljska." "Ali Osvaja~i?" "Oni su zagonetka, pretpostavljam. Ako su odista bili zli, do sada su morali sami sebe uni{titi. âk i ako do toga nije do{lo..." Hilvar pokaza prema nepreglednoj pustinji pod njima. "Nekada smo imali Carstvo. [ta posedujemo sada {to bi ih moglo privu}i?" Alvin je bio pomalo iznena|en {to jo{ neko deli ovo mi{ljenje, koje se gotovo poklapalo sa njegovim. "Da li svi tvoji sunarodnici isto misle?" upita. "Samo manjina. Obi~ni ljudi uop{te se ne zanimaju za to, ali verovatno bi kazali da bi Osvaja~i, ako su zaista hteli da uni{te Zemlju, to ve} u~inili u davnoj pro{losti. îni mi se da ih se niko stvarno ne boji." "Situacija je sasvim druga~ija u Diasparu", re~e Alvin. "Moji sunarodnici su velike kukavice. Uàsavaju se pri pomisli da izi|u iz grada i uop{te ne znam {ta }e se dogoditi kada ~uju da sam do{ao u posed svemirskog broda. Jeserak je do sada sigurno ve} obavestio Ve}e o tome i ba{ bi me zanimalo da znam {ta }e ono preduzeti." "To ti ja mogu re}i. Priprema se da primi prvo izaslanstvo iz Lisa. Serenis mi je to upravo saop{tila." Alvin ponovo pogleda na ekran. Mogao je samo jednim pogledom da obuhvati celu razdaljinu izme|u Diaspara i Lisa; iako je ostvario jedan od ciljeva, to je sada izgledalo malo va`no. Pa ipak, bilo mu je veoma drago; jalova izdvojenost, koja je trajala toliko vekova, najzad se bliìla kraju. Znanje koje je proisteklo iz onoga {to mu je nekada bio glavni zadatak raspr{ilo je i poslednje sumnje iz Alvinove svesti. Ostvario je svoj naum ovde na Zemlji, znatno brè i potpunije nego {to se i usu|ivao da pomisli. Pred njim se nalazio otvoreni put ka onome {to mu je mogla biti poslednja, a u svakom slu~aju najve}a pustolovina. "Ho}e{ li po}i sa mnom, Hilvare?" upita on, sasvim svestan onoga {to traì. Hilvar ga odlu~no pogleda. "Nema potrebe da to pita{, Alvine", re~e. "Ve} sam kazao Seranis i svim prijateljima da odlazim sa tobom... i to pre dobar sat." Nalazili su se veoma visoko, kada je Alvin dao robotu poslednja uputstva. Brod se gotovo zaustavio, a Zemlja se nalazila mo`da hiljadu milja pod njima, gotovo ispunjavaju}i nebo. Nije izgledala nimalo privla~no; Alvin se upitao koliko li je brodova u pro{losti lebdelo ovde zakratko pre no {to su nastavili svojim putem.
121

Usledila je izvesna pauza, kao da je robot proveravao upravlja~e i vodove koji nisu kori{}eni ~itava geolo{ka razdoblja. A onda se oglasio veoma tanan zvuk, prvi koji je Alvin ~uo iz ma{ine. Bilo je to slaba{no brujanje koje se brzo pelo oktavu po oktavu, sve dok se nije izgubilo iz granice ~ujnosti. Nije postojao nikakav ose}aj promene kretanja, ali on iznenada primeti da zvezde hrle preko ekrana. Zemlja se ponovo pojavi, zatim skliznu u stranu, pa izi|e jo{ jednom, u ne{to promenjenom poloàju. Brod je 'ni{anio', nji{u}i se svemirom poput igle na kompasu koja traì sever. Minutima se nebo okretalo i izvijalo oko njih, sve dok se brod kona~no nije umirio; najzad je postao dìnovski projektil usmeren ka zvezdama. U sredi{tu ekrana nalazio se veliki prsten Sedam Sunaca, prelivaju}i se u rasko{nosti duge. Zemlja se jo{ malo videla, kao tamni srp oivi~en zlatnom i grimiznom bojom zalaska sunca. Alvin je shvatio da se upravo doga|a ne{to {to nakriljuje sva njegova iskustva. êkao je, drè}i se za stolicu, dok su sekunde sporo promicale, a Sedam Sunaca ble{talo na ekranu. Nije bilo nikakvog zvuka, ve} samo iznenadni trzaj koji je zamutio vidik; istog trena, Zemlje je nestalo, kao da ju je pomela neka dìnovska ruka. Bili su sami u svemiru, sami sa zvezdama i neobi~no smanjenim suncem, Zemlja je i{~ezla kao da je nikada nije bilo. Ponovo je usledio trzaj, propra}en ovoga puta slaba{nim zvukom, kao da su po prvi put generatori napregli jedan zama{niji deo svojih mo}i. Pa ipak, za trenutak je izgledalo da se ni{ta ne doga|a; a onda je Alvin primetio da je i samo sunce nestalo i da zvezde lagano promi~u pored broda. Osvrnuo se za ~as unazad - i nije video ni{ta. Nebo je pozadi bilo potpuno i{~ezlo, zastrto polukuglom no}i. Video je kako zvezde uranjaju u nju, da bi odmah nestale poput iskrica koje padaju u vodu. Brod se kretao znatno brè od svetlosti i Alvin je shvatio da se vi{e ne nalaze u poznatom svemiru Zemlje i Sunca. Kada se i po tre}i put razlegao iznenadni, vrtoglavi trzaj, srce mu je gotovo prestalo da kuca. Neobi~na zamrljanost vidnog polja sada je bila potpuna: za trenutak nije mogao da razabere svoju okolinu, koja kao da se sasvim izvitoperila. Smisao ovog izvitoperenja sinuo mu je u magnovenju lucidnosti ~ije poreklo nije mogao objasniti. Ono {to je video bila je stvarnost, a ne samo opsena oka. Dok je prolazio kroz tananu opnu Sada{njosti, uhvatio je odsev promena koje su se zbivale u prostoru oko njega. U istom trenutku, brujanje generatora pretvorilo se u grmljavinu koja je potresla brod - nesumnjivo upe~atljiv zvuk, po{to je to bilo prvi put da Alvin ~uje krik protesta neke ma{ine. A onda je sve bilo gotovo i iznenad muk po~eo je da mu odzvanja u u{ima. Veliki generatori obavili su svoj posao; oni vi{e ne}e biti potrebni do kraja puta. Zvezde ispred njih blistale su plavo-belom bojom, da bi potom nestajale u ultraljubi~astoj. Pa ipak, nekom ~arolijom Nauke ili Prirode, Sedam Sunaca jo{ je bilo vidljivo, mada su se sada njihovi poloàji i boje donekle promenili. Brod je hrlio ka njima kroz tunel tame, sa one strane granica prostora i vremena, brzinom koja je nadma{ala mogu}nosti poimanja ljudskog uma. Te{ko se moglo poverovati da su izba~eni iz Sun~evog sistema brzinom koja }e ih, ukoliko ne bude smanjena, ubrzo provesti kroz srce Galaksije i zaputiti u ogromnu
122

prazninu koja je zjapila iza nje. Alvin i Hilvar nisu bili u stanju da doku~e stvarnu veli~inu prevaljenog puta; velike sage o istraìvanjima potpuno su promenile ôvekovo vi|enje Vaseljene, a ~ak i sada, mnogo miliona stole}a kasnije, drevno predanje jo{ nije sasvim zamrlo. Legende su pri~ale o jednom brodu koji je oplovio Kosmos od izlaska do zalaska sunca. Pred takvim brzinama, milijarde milja koje su razdvajale zvezde nisu predstavljale ni{ta. Alvinu se ovo putovanje ~inilo samo malo ve}e i ~ak mo`da manje opasnije od prve vo`nje za Lis. Hilvar je prvi izrekao zajedni~ke misli dok je Sedam Sunaca blago sjalo pred njima. "Alvine", primeti on, "ovo ustrojstvo ne moè biti prirodnog porekla." Prijatelj mu klimnu glavom. "Mislio sam to ve} godinama, ali mi i dalje izgleda fantasti~no." "Mo`da taj sistem nije sazdao ôvek", sloì se Hilvar, "ali iza njegovog nastanka jama~no stoji inteligencija. Priroda nikada ne bi bila u stanju da obrazuje tako besprekoran krug zvezda, od kojih su sve podjednako sjajne. Osim toga, u vidljivom delu Vaseljene nema ni~eg sli~nog Sredi{njem Suncu. "Zbog ~ega je onda sve to stvoreno?" "Oh, mogu navesti mnogo razloga. Mo`da je u pitanju signal, koji bi svakom stranom brodu pri ulasku u Vaseljenu stavio do znanja gde da potraì ìvot. Mo`da ozna~ava sredi{te galakti~ke administracije. Ili je mo`da... a ne{to mi kaè da je to pravo obja{njenje... posredi najve}e umetni~ko delo svih vremena. Ali nerazumno je sada mozgati o tome. Kroz nekoliko ~asova zna}emo istinu. Zna}emo istinu. Nije isklju~eno, pomisli Alvin, ali koliki }e nam njen deo stvarno biti dostupan? Izgledalo je neobi~no {to mu se u ovom ~asu, kada se otisnuo iz Diaspara i sa same Zemlje brzinom koja je uveliko nadma{ala mo} poimanja, misli ponovo upravljaju na tajnu njegovog ro|enja. Mo`da to, ipak, nije bilo odve} iznena|uju}e; nau~io je mnoge stvari od kada je prvi put stigao u Lis, ali do sada jo{ nije imao nimalo vremena da natenane razmisli o svemu. Sve {to mu je preostalo bilo je da sedi i ~eka; njegovom neposrednom budu}no{}u upravljala je ~udesna ma{ina, sigurno jedno od najve}in inènjerskih dostignu}a svih vremena, koja ga je trenutno nosila ka srcu Vaseljene. Bio je to ~as za razmi{ljanje, hteo on to ili ne. Ali najpre }e Hilvaru ispri~ati sve {to mu se dogodilo od kada su se onako ùrno razi{li pre dva dana. Hilvar je slu{ao pri~u bez komentara i ne traè}i dodatna obja{njenja; izgledalo je da je odmah shvatao sve o ~emu je Alvin govorio i nije ispoljio nikakav znak iznena|enja, ~ak ni kada je ~uo o susretu sa Centralnim Kompjuterom i o operaciji koju je ovaj izvr{io nad robotovim umom. Nije stvar bila u tome {to on nije bio u stanju da se za~udi, ve} {to je istorija pro{losti bila puna neobi~nosti koje su nadma{ale sve o ~emu je Alvin pri~ao. "O~igledno je", re~e on, kada je Alvin zavr{io izlaganje, "da je Centralni Kompjuter kada je sazdan morao primiti naro~ita uputstva u vezi sa tobom. Sigurno si ve} pogodio zbog ~ega."
123

"Mislim da jesam. Kedron mi je ukazao na deo odgovora kada mi je objasnio kakve su korake preduzeli ljudi koji su podigli Diaspar da bi predupredili njegovo podlaganje dekadenciji." "Misli{ li da si ti, i ostali Jedinstveni koji su ti prethodili, deo socijalnog mehanizma koji osuje}uje potpunu stagnaciju? U tom slu~aju, Lakrdija{ bi predstavljao kratkotrajan korektivni ~inilac, dok bi ti i tebi sli~ni bili dugotrajan." Hilvar je bolje izrazio sr` zamisli nego {to bi to Alvinu po{lo za rukom, pa ipak to se nije sasvim poklapalo sa onim {to je on imao na umu. "Mislim da je istina ne{to sloènija od toga. Gotovo se ~ini da je, kada je grad podizan, postojao sukob mi{ljenja izme|u onih koji su èleli da ga potpuno zatvore od spoljnog sveta i onih koji su hteli da ipak zadrè izvesne veze. Prva grupa odnela je prevagu, ali druga nije htela da prizna poraz. Mislim da je Jarlan Zej bio jedan od njenih vo|a, ali ipak nije bio dovoljno mo}an da dela otvoreno. Povukao je najbolji potez, sa~uvav{i podzemni prolaz i obezbediv{i da se u velikim razmacima pojavljuje neko iz Dvorane Stvaranja ko ne}e podlegati strahovima svjih sugra|ana. U stvari, pitam se..." Alvin zastade, dok mu je pogled odbludeo negde u daljinu, tako da se ~inilo da na trenutak uop{te nije svestan onoga {to ga okruùje. "O ~emu sada razmi{lja{?" upita ga Hilvar. "Palo mi je ne{to na pamet... mo`da sam ja Jarlan Zej. To je sasvim mogu}e. On je verovatno uskladi{tio svoju li~nost u Banke Se}anja, kako bi osuje}ivao obrazac ìvota u Diasparu, pre no {to on uhvati odve} duboke korene. Jednog dana moram otkriti {ta se dogodilo sa prethodnim Jedinstvenima mo`da }e to biti poslednji komadi} koji nedostaje mozaiku." "A Jarlan Ze... ili ma ko to bio... tako|e je naloìo Centralnom Kompjuteru da pruì posebnu pomo} Jedinstvenima, kad god budu stvoreni", produì Hilvar, slede}i istu nit logike. "Tako je. Ironija je u tome {to sam mogao dobiti sva neophodna obave{tanja neposredno od Centralnog Kompjutera, bez ikakve pomo}i jadnog Kedrona. Meni bi rekao mnogo vi{e nego {to je njemu ikada rekao. Pa ipak, nema sumnje da mi je i ovako u{tedeo mnogo vremena i da me je nau~io mnogim stvarima do kojih ja sam nikada ne bih do{ao." "Mislim da tvoja teorija obuhvata sve poznate ~injenice", re~e Hilvar oprezno. "Na àlost, ona i dalje ostavlja nere{en najve}i od svih problema: prvobitnu svrhu Diaspara. Zbog ~ega su tvoji sunarodnici poku{ali da prikaù da spoljni svet ne postoji? Voleo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje." "Ja nameravam da otkrijem taj odgovor", uzvrati Alvin. "Ali jo{ ne znam ni kada... ni kako." Nastavili su da raspravljaju i sanjare, dok se iz ~asa u ~as Sedam Sunaca pribliàvalo, ispunjavaju}i neobi~an tunel no}i kojim su promicali. A onda, jedno za drugim, {est spoljnih sunaca nestade na rubu tame i na kraju ostade samo Sredi{nje Sunce, iako vi{e nije moglo da bude sasvim u njihovom prostoru, ipak je ble{talo bisernom svetlo{}u koja ga je isticala spram svih ostalih zvezda. Sjaj mu se iz minuta u
124

minut pove}avao, sve dok se ta~ka nije pretvorila u si}u{an krug. A onda je krug po~eo da se {iri u susret njima. Usledilo je gotovo neprimetno upozorenje: u deli}u sekunde, dubok ton sli~an zvuku zvonca prostrujao je prostorijom. Alvin je ~vr{}e stegao naslone stolice, premda je to bio sasvim uzaludan pokret. Veliki generatori jo{ jednom su ekspolozivno oìveli i silinom koja je bila gotovo zaslepljuju}a ponovo su se pojavile zvezde. Brod je skliznuo natrag u svemir, u Vaseljenu sunaca i planeta, i prirodni svet gde se ni{ta nije moglo kretati brè od svetlosti. Ve} su se nalazili unutar sistema Sedam Sunaca, po{to je veliki prsten raznobojnih kugli preovla|ivao nebom. A kakvo je to samo nebo bilo! Nestale su sve zvezde koje je poznavao, sva dobro znana sazve`|a. Mle~ni Put vi{e nije predstavljao slaba{an pramen magle du` jedne strane obzorja; sada su bili u sredi{tu stvaranja, ~iji je veliki krug raspolu}ivao Vaseljenu. Brod se i dalje kretao veoma brzo ka Sredi{njem Suncu, dok je {est preostalih zvezda sistema predstavljalo raznobojne svetionike raspore|ene po nebu. Nedaleko od najbliè od njih videle su se slaba{ne iskre kruè}ih planeta, svetova koji su nesumnjivo bili ogromnih razmera kada su se mogli videti sa ove udaljenosti. Uzrok sedefaste svetlosti Sredi{njeg Sunca postao je sada sasvim o~evidan. Veliku zvezdu obavijala je gasna opna koja je ublaìvala njeno zra~enje i davala joj osobenu boju. Ta okru`na maglina mogla se razabrati samo posredno i bila je izvijena u neobi~na obli~ja koja su izmicala oku. Ali jama~no se nalazila tu, i {to bi se duè posmatrala, ~inila se sve izduènijom. "Dobro, Alvine", re~e Hilvar, "na raspolaganju nam stoji ~itavo mno{tvo svetova. Ho}emo li izabrati neki, ili, mo`da, misli{ da ih moèmo sve istraìti?" "Ovo poslednje sre}om nije neophodno", odvrati Alvin. "Ako bilo gde uspostavimo kontakt, dobi}emo obave{tenje koje nam je potrebno. Logi~na odluka bi bila da se uputimo ka najve}oj planeti Sredi{njeg Sunca." "Izuzev ako nije odve} velika. Kako sam ~uo, neke planete su tako velike da na njima ne moè postojati ljudski ìvot, po{to bi ~ovek bio zgnje~en pod vlastitom teìnom." "Sumnjam da bi to vaìlo ovde, po{to sam siguran da je ovaj sistem potpuno ve{ta~ki. U svakom slu~aju, mo}i }emo videti iz svemira da li postoje bilo kakvi gradovi i zdanja." Hilvar pokaza na robota. "Na{ problem je ve} re{en. Nemoj zaboraviti da nam je vodi~ ve} bio ovde. On nas vodi svojoj ku}i i pitam se {ta misli o svemu tome?" Alvinu je to isto palo na pamet. Ali da li je bilo osnovano, da li je uop{te imalo nekog smisla pretpostaviti da robot ose}a ne{to {to bi nalikovalo ljudskim ose}anjima, sada kada se posle toliko eona vra}a drevnom domu Gospodara? Tokom svih delanja koje je preduzeo sa njim, od ~asa kada je Centralni Kompjuter oslobodio blokadu koja ga je spre~avala da govori, robot nikada nije ispoljio
125

ni najmanji znak ose}ajnosti. Odgovarao je na Alvinova pitanja i izvr{avao mu nare|enja, ali mu se prava li~nost pokazala krajnje nedostupnom. Da ova li~nost uop{te postoji, Alvin je bio uveren; u suprotnom, njega uop{te ne bi proìmao mra~ni ose}aj krivice kad god bi se setio varke kojom ga je izigrao, zajedno sa njegovim sada usnulim sadrugom. On je jo{ verovao u sve ~emu ga je Gospodar nau~io; iako je video da obmanama izvodi ~udesa i da vara svoje sledbenike, ove neugodne ~injenice ipak nisu uticale na njegovu odanost. Posedovao je sposobnost, kao i mnogi ljudi pre njega, da uskladi dva protivre~na niza podataka. Sada se vra}ao svojim nezaboravljenim se}njima do njihovog izvori{ta. Gotovo izgubljena u sjaju Sredi{njeg Sunca, nalazila se bleda iskrica svetlosti, oko koje su kruìli si}u{ni tra~ci jo{ manjih svetova. Ogromno putovanje pribliìlo se kraju; jo{ samo malo, i zna}e da li je ono preduzeto uzalud. 20. Planeta kojoj su se pribliàvali bila je udaljena svega nekoliko miliona milja i li~ila je na predivnu kuglu vi{ebojne svetlosti. Na njenoj povr{ini nije moglo biti tame, jer dok bi se okretala ispod Sredi{njeg Sunca, preko neba bi joj se nizale jedna za drugom ostale zvezde. Alvin je sada jasno razabrao zna~ajne re~i koje je Gospodar izgovorio na samrti: Divno je posmatrati raznobojne senke na planetama ve~ne svetlosti. Sada su se nalazili tako blizu, da su mogli uo~iti kontitnente, okeane i tananu izmagalicu atmosfere. Postojalo je, me|utim, ne{to zbunjuju}e u vezi sa linijama obale i oni ubrzo shvati{e da je podela izme|u kopna i vode neobi~no pravilna. Kontineti planete nisu bili onakvi kakvim ih je Priroda uobli~ila: ali preoblikovanje jednog sveta jama~no je moralo biti tri~av zadatak za one koji su sazdavali njena sunca! "Ovo uop{te nisu okeani!" uzviknu Hilvar iznenada. "Pogledaj, na njima postoje neke {are!" Tek kada je planeta postala blià, Alvin je jasno uo~io {ta mu je prijatelj imao na umu. Razabrao je tanu{ne pruge i linije du` ivica kontinenata, prili~no unutar onoga {to je on drào da su granice mora. Prizor ga je ispunio iznenadnom sumnjom, po{to je odve} dobro razumeo zna~enje ovih linija. Jednom ih je ve} video u pustinji oko Diaspara i one su mu stavile do znanja da je putovanje bilo uzaludno. "Ova planeta je suva kao Zemlja", re~e on tupo. "Sva voda je nestala sa nje: one {are predstavljaju slana korita isparelih mora." "Oni nikada ne bi dopustili da se to dogodi", uzvrati Hilvar. "Uostalom, mislim da smo i te kako zakasnili." Njegovo razo~arenje bilo je tako gorko, da Alvin nije na{ao re~i kojima bi nastavio razgovor; u ti{ini je zurio u veliki svet pod sobom. Upe~atljivom sporo{}u, planeta se okretala ispod broda, dok joj se povr{ina veli~anstveno podizala njima u susret. Kona~no su mogli da razaznaju zdanja: si}u{ne bele okorine nalazile su se svuda, izuzev po okeanskim koritima.
126

Jednom je ovaj svet bio Sredi{te Vaseljene. Sada je utihnuo, vazduh je bio prazan, a na tlu se nije prime}ivao ni trag nekog pokreta koji bi govorio o ìvotu. Pa ipak, brod je i dalje svrhovito klizio iznad smrznutog kamenog mora - mora koje se tu i tamo nabiralo u velike talase {to su prkosili ve~nosti. A onda se brod zaustavio, kao da je robot stigao do samog izvori{ta svojih se}anja. Ispod njih se nalazio stub od sne`nobelog kamena, uzdiù}i se iz sredi{ta jednog ogromnog, mramornog amfiteatra. Alvin je malo sa~ekao; a onda, po{to je ma{ina ostala nepomi~na, upravio ju je ka zemlji, blizu podno`ja stuba. Sve do tog trenutka, Alvin se nadao da }e prona}i ìvot na planeti. Nada je iskopnila istog ~asa kada se vazdu{na komora otvorila. Nikada ranije u ìvotu, ~ak ni u pusto{i [almirana, on se nije obreo u tako mrkloj ti{ini. Na Zemlji je uvek postojalo brujanje glasova, vreva ìvih bi}a ili hujanje vetra. Ovde nije bilo ni pomena od toga, niti }e ikada vi{e biti. "Zbog ~ega si nas doveo ovamo?" upita Alvin. Odgovor ga je malo zanimao, ali inercija istraìvanja i dalje ga je gonila napred, iako je izgubio svaku volju da to nastavi. "Gospodar je po{ao odavde", uzvrati robot. "Pomislio sam da }e to biti obja{njenje", re~e Hilvar. "Zar ne vidi{ svu ironiju te ~injenice? Otisnuo se u nemilosti sa ovog sveta, a pogledaj kakav su mu spomenik podigli!" Veliki kameni stub bio je mo`da stotinu puta vi{i od ~oveka i stajao je postavljen u metalnom krugu malo uzdignutom iznad nivoa ravnice. Nije imao nikakva obele`ja ni natpise. Koliko su se samo hiljada ili miliona godina, upita se Alvin, Gospodarevi sledbenici okupljali ovde da mu odaju po~ast? Da li su ikada saznali da je umro u izgnanstvu na dalekoj Zemlji? Sada je to bilo svejedno. Gospodara i njegove sledbenike prekrio je veo zaborava. "Hajde napolje", poùri ga Hilvar, poku{av{i da povrati Alvina iz stanja poti{tenosti. "Prevalili smo pola Vaseljene da bismo videli ovo mesto. Moè{ valjda jo{ toliko snage da smogne{ da izi|e{ iz broda." Gotovo protiv volje, Alvin se osmehnu i krenu za Hilvarom kroz vazdu{nu komoru. Kada se obreo napolju, ponovo je malo ìvnuo duhom. Iako je ovaj svet mrtav, on jama~no sadrì mno{tvo zanimljivosti, mno{tvo koje }e mu pomo}i da razre{i neke od tajni pro{losti. Vazduh je bio ustajao, ali se moglo disati. I pored mnogo sunaca na nebu, temperatura je bila niska. Samo je beli disk Sredi{njeg Sunca zra~io toplotu, ~ija je snaga, izgleda, opala prilikom prolaska zvezde kroz koprenu magline koja ju je okruìvala. Ostala sunca davala su svoj prilog u boji, ali ne i u toploti. Bilo im je potrebno samo nekoliko minuta da ustanove da im obelisk ne}e otkriti ni{ta. Otporan materijal od koga je on bio isklesan kona~no je po~eo da ispoljava znake starenja; rubovi su mu se zaoblili, a metal na kome je stajao izlizala su stopala pokolenja hodo~asnika i posetilaca. Bilo je ne~eg ~udnog u pomisli da su oni verovatno poslednja me|u milijardama ljudskih bi}a koja su stajala na ovom mestu.
127

Hilvar je upravo zaustio da predloì da se vrate u brod i da odlete do najblièg od okolnih zdanja, kada je Alvin primetio dugu, usku pukotinu u mramornom podu amfiteatra; po{li su uz nju i prevalili prili~an komad puta. Pukotina se neprestano {irila, sve dok kona~no procep nije postao toliki da se nije mogao prekora~iti. Trenutak kasnije, stigli su do njegove po~etne ta~ke. Povr{ina arene bila je ulegnuta i rascepljena u dìnovsku plitku uvalu, duga~ku vi{e od jedne milje. Nije bila potrebna osobita inteligencija ili mo} uobrazilje da bi se predo~io njen uzro~nik. Pre mnogo vremena - premda sigurno dugo po{to je ovaj svet opusteo - ogromno cilindri~no obli~je spustilo se ovde, da bi se potom ponovo vinulo u svemir i prepustilo planetu vlastitim se}anjima. Ko su oni bili? Odakle su do{li? Alvin je mogao samo netremice da gleda i da se ~udi. Nikada ne}e saznati da li je za ovim ranijim posetiocima zakasnio hiljadu ili milion godina. U ti{ini su se vratili do svog broda (kako bi si}u{an on izgledao u pore|enju sa gorostasom koji se jednom spustiio ovde) i lagano poleteli preko arene, sve dok nisu do{li do najupe~atljivijeg zdanja koje ju je okruàvalo. Dok su se prizemljavali ispred ukra{enog ulaza, Hilvar pokaza ne{to {to je i Alvin uo~io istog trenutka. "Ove zgrade ne ulivaju sigurnost. Pogledaj sve ono otpalo kamenje tamo; pravo je ~udo da se jo{ drè. Da je na ovoj planeti bilo oluja, one bi se sigurno odavno sru{ile. Mislim da ne bi bilo mudro ulaziti u njih." "Nisam ni imao nameru; posla}u robota, po{to on moè da se kre}e znatno brè od nas i ne}e izazvati nikakav poreme}aj zbog koga bi mu se krov sru~io na glavu." Hilvar se sloìo s ovom merom predostro`nosti, ali je tako|e zahtevao jednu koju je Alvin prevideo. Pre no {to robot krene na zadatak, izda}e neophodna uputstva gotovo podjednako inteligentnom mozgu broda, tako da se, ma {ta se dogodilo pilotu, oni uvek mogu bezbedno vratiti na Zemlju. Bilo je potrebno malo vremena da se kona~no uvere da na ovom svetu nema ni~eg zanimljivog za njih. Zajedno su osmotrili milje praznih i pra{inom prekrivenih hodnika i prolaza koji su promicali ekranom, kako je robot istraìvao pusti lavirint. Sva zdanja projektovana za inteligentna bi}a, ma kakvog oblika bila njihova tela, moraju odgovarati odre|enim temeljnim zakonima, tako da ubrzo ~ak i najneobi~niji arhitektonski oblici prestaju da izazivaju iznena|enje, dok um po~inje da biva hipnotisan beskrajnim ponavljanjem, koje sputava primanje novih utisaka. Izgledalo je da su ove zgrade bile predvi|ene isklju~ivo za stanovanje, a bi}a koja su tu ìvela po veli~ini su pribli`no odgovarala ljudima. Nije isklju~eno da su to bili ljudi; dodu{e, postojao je veliki broj soba i prostorija u koje su mogla da u|u samo bi}a sa sposobno{}u letenja, ali to jo{ nije zna~ilo da su neimari grada imali krila. Sasvim su mogli da koriste pojedina~ne antigravitacione ure|aje, koji su nekada bili u op{toj upotrebi u Diasparu, ali im sada nije bilo ni traga. "Alvine", re~e najzad Hilvar, "mogli bismo protra}iti milion godina istraùju}i ove zgrade. O~igledno je da one nisu tek tako napu{tene, ve} je iz njih odneseno sve {to ima neku vrednost. Ovde samo gubimo vreme."
128

"[ta onda predlaè{?" upita Alvin. "Trebalo bi da obi|emo jo{ dva ili tri podru~ja na planeti kako bismo videli da li su istovetna sa ovim, {to ja o~ekujem. Onda bismo mogli brzo ispitati ostale planete i spustiti se samo ako su su{tinski druga~ije ili ako primetimo ne{to neobi~no. To je sve {to moèmo u~initi, izuzev ako ne nameravamo da ovde provedemo ostatak ìvota." Zaklju~ak je bio ta~an; cilj im je bio da uspostave kontakt sa inteligencijom, a ne da vr{e arheolo{ka istraìvanja. Prvi zadatak mogao se obaviti samo za nekoliko dana, ako je uop{te bio izvodljiv. Drugi bi uzeo vekove mukotrpnog rada armija ljudi i robota. Napustili su planetu dva ~asa kasnije i prili~no im je bilo milo {to odlaze. Alvin je stekao utisak da je ovaj svet beskrajnih zgrada ~ak i dok je vrvio ìvotom izgledao prili~no sumorno. Nije bilo ni traga parkovima ili otvorenim prostorima gde je mogla da buja vegetacija. Bio je to potpuno jalov svet i te{ko se mogla predo~iti psihologija bi}a koja su ga nastanjivala. Ako je i naredna planeta istovetna sa ovom, zaklju~io je Alvin, odusta}e od nasumi~nog traganja. Ali to nije bilo tako; u stvari, ve}a razli~itost nije se mogla zamisliti. Ova planeta nalazila se bliè suncu i ~ak je i iz svemira bilo jasno da je na njoj toplo. Delimi~no su je prekrivali niski oblaci, ukazuju}i da vode ima u izobilju, ali nije bilo traga okeanima. Isto tako, ni{ta nije govorilo o prisustvu inteligencije; napravili su dva kruga oko planete, ne primetiv{i nikakav artefakt. îtava kugla, od polova do polutara, bila je opto~ena pla{tom zelenila koje nije izgledalo nimalo privla~no. "Mislim da }emo morati da budemo veoma oprezni ovde", re~e Hilvar. "Ovaj svet je ìv, a ne dopada mi se boja rastinja. Najbolje }e biti da ostanemo u brodu i da uop{te ne otvaramo vazdu{nu komoru." "âk ni robota da ne {aljemo napolje?" "âk ni to. Vi ste zaboravili {ta su bolesti; moj narod, dodu{e, zna kako da izi|e na kraj sa njima, ali sada smo daleko od ku}e, a ovde mo`da ima opasnosti koje se ne mogu predvideti. Mislim da je ovaj svet sasvim izvitoperen. Nekada je jama~no bio veliki vrt ili park, ali po{to je napu{ten, Priroda je ponovo zavladala njime. Nikada ne bi mogao biti ovakav da je sistem nastanjen." Alvin nije sumnjao da je Hilvar u pravu. U biolo{kom rasulu dole postojalo je ne{to zlo, ne{to negostoljubivo prema redu, i pravilnosti na kojima su se temeljili Lis i Diaspar. Tu je neprekidna borba besnela ve} milijardu godina; bilo je mudro kloniti se preìvelih. Oprezno su se spustili na veliku, ravnu ledinu, tako jednoobraznu da je njena zaravnjenost odmah izazivala podozrenje. Kotlina je bila oivi~ena vi{im terenom, potpuno obraslim drve}em, ~ija je visina mogla samo da se naga|a; bilo je tako gusto zbijeno i tako prepleteno sa niìm {ipra`jem, da su mu stabla doslovce ostala zapretena. Oko vrha kro{nji letela su mnogobrojna krilata stvorenja, koja su se kretala tako brzo da se nije moglo re}i da li su posredi ptice, insekti ili mo`da ne{to tre}e. Tu i tamo, ponekom {umskom dìnu uspevalo je da za nekoliko desetina stopa nadvisi svoje ratoborne susede, koji su na kratko sklopili savez da ga suzbiju nadole i da potru prednost koju je stekao. Bez obzira na ~injenicu {to je to bio be{umni rat, vo|en
129

odve} sporo da bi se uo~io, postojao je sveproìmaju}i utisak nemilosrdnog, neizmirljivog sukoba. Nasuprot tome, ravnica je izgledala mirna i li{ena zbivanja. Bila je gotovo besprekorno vodoravna i kao prekrivena tanu{nom, ~vrstom travom. Lako su prodrli gotovo petnaest stopa u nju, nije bilo nikakvog traga ìvotinjskom svetu, {to se Hilvaru u~inilo pomalo iznena|uju}im. Mo`da se on prestra{eno povukao u ve}u dubinu, kada se brod spustio. Lebdeli su iznad same ravnice, dok je Alvin poku{avao da ubedi Hilvara da nema nikakve opasnosti ako otvore vazdu{nu komoru, a ovaj mu strpljivo obja{njavao osnovne pojmove o bakterijama, gljivama, virusima i mikrobima; Alvin je ove stvari te{ko mogao da sebi predo~i, a jo{ teè da ih dovede u vezu sa sobom. Rasprava je trajala ve} nekoliko minuta, kada su iznenada primetili neobi~nu ~injenicu. Sa videoekrana, koji je samo trenutak ranije prikazivao {umu pred njima, najednom je nestala slika. "Jesi li ga ti isklju~io?" upita Hilvar, ~iji je um, kao i obi~no, za deli} sekunde bio brì od Alvinovog. "Nisam", uzvrati Alvin; ose}ao je kako su mu uz ki~mu prostrujali ledeni `marci pri pomisli na jedino mogu}e drugo obja{njenje. "Da li si ga ti isklju~io?", upita robota. "Nisam", usledio je odgovor istovetan sa njegovim. Sa uzdahom olak{anja Alvin je odbacio pomisao da je robot po~eo da dela po vlastitoj volji, odnosno da su se suo~ili sa mehani~kom pobunom. "Za{to onda na ekranu nema slike?" upita. "Kamere su zapretene." "Ne razumem", re~e Alvin smetnuv{i za trenutak s uma da robot dela samo na odre|ena nare|enja ili pitanja. Odmah se pribrao i upitao: "[ta je prekrilo kamere?" "Ne znam." [tura doslovnost robota mogla je ponekad vi{e da razdraì od preop{irnosti ljudi. Pre no {to je Alvin stigao da nastavi sa ispitivanjem, Hilvar mu se obrati. "Kaì mu da podigne brod... polako", re~e sa prizvukom hitnosti u glasu. Alvin ponovi nare|enje. Nije postojao ose}aj kretanja; nikada ga nije bilo. A onda, lagano, slika se ponovo pojavila na video ekranu, mada je za trenutak bila zamu}ena i izvitoperena. Ali ono {to je pokazala kada se kona~no razbistrila, bilo je dovoljno da zavr{i raspravu oko spu{tanja. Ravna kotlina vi{e nije bila ravna. Neposredno pod njima obrazovalo se veliko ispup~enje sa otvorom na vrhu ta~no na mestu iznad koga je brod lebdeo. Ogromne pseudopode sporo su se povijale preko pukotine, kao da su poku{avale da se ponovo domognu plena koji im je upravo utekao iz kandì. Dok su posmatrali u uàsnutoj op~injenosti, Alvin je za trenutak uo~io pulsiraju}e crveno `drelo, ure{eno bi~olikim pipcima koji su skladno udaralil, uvla~e}i sve {to bi im se na{lo u polju dohvata u ra{~epljenu ~eljust.
130

Li{eno o~ekivane `rtve, stvorenje je polako utonulo u tle - i tek tada je Alvin shvatio da je cela ravnica, zapravo, samo pena na povr{ini tromog mora. "{ta je ta... stvar?" promuca on. "Morao bih da se spustim dole i da je prou~im, ako ho}e{ da ti odgovorim na pitanje", odvrati Hilvar strogo bukvalno. "Mo`da je posredi neka vrsta primitivne ìvotinje, ~ak nekakav srodnik na{eg prijatelja iz [almirana. Sigurno nije inteligentna, jer ina~e ne bi poku{ala da pojede jedan svemirski brod." Alvin je ose}ao kako drhti, premda je znao da se nisu nalazili u opasnosti. Upitao se {ta jo{ leì dole, pod onim bezazlenim busnjem, koje ih je tako mamilo da izi|u i potr~e njegovom elasti~nom povr{inom. "Mogao bih provesti mnogo vremena ovde," re~e Hilvar, o~igledno pod utiskom onoga {to je upravo video. "Evolucija je sigurno dovela do krajnje zanimljivih ishoda u ovakvim uslovima. I to ne samo evolucija ve} i devolucija, po{to su vi{i oblici ìvota regradirali kada je planeta opusto{ena. Do sada je sigurno ve} uspostavljena ravnoteà i... ha, zar ve} odlazi{?" Glas mu je zazvu~ao prili~no tu`no kada je primetio da se pod njima predeo udaljuje. "Odlazim", re~e Alvin, "Video sam svet bez ìvota i svet sa odve} mnogo ìvota: ne znam koji mi se od njih manje dopada." Na visini od pet hiljada stopa iznad ravnice, planeta im je priredila poslednje iznena|enje. Susreli su se sa flotilom velikih, mlohavim balona koji su se kretali niz vetar. Iz svake poluprozirne opne njihali su se grozdovi pipaka, obrazuju}i ne{to {to je doslovce li~ilo na preokrenutu {umu. Izgledalo je da su to neke biljke, koje su, u naporu da umaknu surovom sukobu na povr{ini, stekle sposobnost ovladavanja vazduhom. Nekim ~udom prilago|avanja, nau~ile su da izdvajaju vodonik i da ga sme{taju u mehurove, {to im je omogu}ilo da se podignu u srazmeran mir niìh slojeva atmosfere. Me|utim, ni ovde kao da nisu na{le potpunu sigurnost. Njihove nadole okrenute stabljike i li{}e bili su zagu{eni ~itavom faunom paukolikih ìvotinjica, koje su jama~no provodile ìvot lebde}i visoko iznad povr{ine kugle u neprestanoj i sveop{toj borbi za opstanak na svojim samotnim vazdu{nim ostrvima. Verovatno su s vremena na vreme imale nekakvih dodira sa tlom; Alvin je video kako se jedan od velikih balona iznenada saèo i strmoglavio sa neba, dok mu je puknuta opna sluìla kao grubi padobran. Upitao se da li je posredi nesre}ni slu~aj ili deo ìvotnog ciklusa ovih neobi~nih entiteta. Hilvar je spavao dok su se nalazili na putu ka novoj planeti. Iz nekog razloga koji im robot nije mogao objasniti, brod je i{ao polako - bar u pore|enju sa brzinom kojom je premo{}avao Vaseljenu - sada kada se nalazio unutar sistema Sedam Sunaca. Proteklo je gotovo dva ~asa pre no {to su stigli do sveta koji je Alvin izabrao kao njihovo tre}e odredi{te; bio je pomalo iznena|en {to jedno obi~no me|uplanetno putovanje toliko traje. Probudio je Hilvara kada su po~eli da ulaze u atmosferu. "[ta }emo ovde?" upita ga on pokazav{i na video-ekran. Pod njima se pruào sumoran predeo crne i sive boje, bez ikakvog znaka vegetacije ili bilo koga drugog neposrednog pokazatelja ìvota. Ali posredni pokazatelji
131

su bili tu; niska brda i plitke udoline bili su pro{arani savr{eno uobli~enim polukuglama, od kojih su neke obrazovale sloène simetri~ne poretke. Prethodna planeta nau~ila ih je opreznosti; po{to su pa`ljivo razmotrili sve mogu}nosti, ostali su da lebde visoko u atmosferi, poslav{i dole robota da ispita okolnosti. Posredstvom njegovih o~iju, videli su jednu polukuglu kako se pribliàva, a onda je robot nastavio da obilazi na udaljenosti od samo nekoliko stopa oko potpuno glatke povr{ine, bez ikakvih obele`ja. Nije bilo ni traga nekom ulazu, niti se na osnovu ne~ega mogla pretpostaviti svrha kojoj ova struktura sluì. Bila je veoma velika: preko sto stopa visoka. Postojale su, dodu{e, i takve polukugle koje su dostizale jo{ ve}u visinu. Posredi je bila zgrada ali nije bilo jasno kako se iz nje moglo izi}i ili u nju u}i. Posle izvesnog oklevanja, Alvin je izdao robotu nare|enje da krene napred i dodirne kupolu. Na njegovo krajnje iznena|enje, ovaj je odbio da ga poslu{a. Ovo je stvarno bila pobuna - ili je bar tako izgledalo na prvi pogled. "Zbog ~ega ne}e{ da uradi{ ono {to ti kaèm?" upita Alvin, kada se malo pribrao od zbunjenosti. "Zabranjeno je", usledi odgovor. "Ali, ko je zabranio?" "Ne znam". "Pa kako onda... ne, prenebregni ovo. Da li je to nare|enje ugra|eno u tebe?" "Nije." Jedna mogu}nost bila je odstranjena. Neimari ovih kupola lako su mogli biti ista rasa koja je na~inila robota i uklju~ila taj tabu u provobitna uputstva ma{ine. "Kada si primio nare|enje?" upita Alvin. "Primio sam ga kada sam se spustio." Alvin se okrenuo prema Hilvaru, dok mu je u o~ima zaiskri~ala nova nada. "Ovde postoje razumna bi}a! Moè{ li da ih oseti{?" "Ne", uzvrati Hilvar. "Ovo mesto mi izgleda podjednako mrtvo kao i prvi svet koji smo posetili." "Izi}i }u napolje i pridruì}u se robotu. Ma ko da se obratio njemu, mo}i }e da se obrati i meni." Hilvar se nije upustio u prepirku, iako nije bio odve} sre}an zbog Alvinove odluke. Spustili su brod stotinak metara od kupole, blizu robota koji ih je ~ekao, i otvorili vazdu{nu komoru. Alvin je znao da se komora ne moè otvoriti ako mozak broda nije prethodno utvrdio da je atmosfera pogodna za disanje. Za trenutak mu se u~inilo da je do{lo do neke gre{ke, po{to je vazduh bio suvi{e prore|en i gotovo da mu nije ispunjavao plu}a. A onda, po{to je dublje udahnuo, utvrdio je da moè uneti u sebe dovoljno kiseonika za opstanak, ali osetio je da ovde moè izdràti najvi{e nekoliko minuta. Duboko di{u}i, krenuli su prema robotu i zakrivljenom zidu zagonetne kupole. Napravili su jo{ jedan korak, a onda se zajedno uko~ili u mestu, kao da ih je obojicu
132

pogodio neki iznenadni udarac. U njihovim umovima zabrujala je, poput odjeka nekog mo}nog gonga, jednostavna poruka: OPASNOST NE PRIBLI@UJTE SE To je bilo sve. Poruka nije izraèna re~ima, ve} ~istom mi{lju. Alvin je shvatio da bi svako bi}e, bez obzira na nivo inteligencije, primilo isto uopozorenje, na istovetan, nepogre{iv na~in: neposredno u dubine uma. Bila je to opomena, ne pretnja. Ne{to im je govorilo da ona nije uperena protiv njih; trebalo je da im pruì za{titu. Ovde postoji ne{to izuzetno opasno - kao da je glasilo upozorenje - a mi, koji smo to stvorili, ne èlimo da iko nastrada, tako {to }e nehotice natrapati na to. Alvin i Hilvar ustuknuli su nekoliko koraka, a zatim se me|usobno pogledali, ~ekaju}i da neko prvi progovori i kaè {ta ima na umu. Hilvar je prvi sabrao utiske. "Bio sam u pravu, Alvine", re~e. "Ovde nema razumnih bi}a, Upozorenje je automatsko: na{e prisustvo ga aktivira kada se isuvi{e pribliìmo." Alvin je klimnuo u znak saglasnosti. "Pitam se {ta su poku{ali da za{tite", re~e. "Pod ovim kupolama mogu da se nalaze zgrade... bilo {ta, zapravo." "Nema na~ina da to utvrdimo, ako nam pristup u sve kupole budu spre~avala upozorenja. Zanimljiva je, me|utim, razlika izme|u tri planete koje smo posetili. Odneli su sve sa prve, drugu su napustili uop{te ne haju}i o njoj, a ovde su se suo~ili sa mno{tvom pote{ko}a. Mo`da su o~ekivali da }e se vratiti jednoga dana, te su èleli da ih sve spremno do~eka." "Ali to se nije dogodilo, a od tada je proteklo mnogo vremena." "Mo`da su se u me|uvremenu predomislili." Alvinu je palo na pamet kako je neobi~no to {to su i on i Hilvar nesvesno po~eli da koriste zamenicu 'oni'. Ma ko ili ma {ta da su 'oni' bili, njihovo prisustvo dolazilo je do izraàja na prvoj planeti, a ovde na tre}oj, postalo je jo{ sna`nije. Ovaj svet bri`ljivo je upakovan i odloèn za neku budu}u upotrebu. "Vra}amo se u brod", prodahta Alvin. "Veoma te{ko di{em ovde." îm se vazdu{na komora zatvorila za njima i kada su malo predahnuli, po~eli su da razmatraju naredni potez. Da bi se izvr{ilo podrobno ispitivanje, bilo bi potrebno obi}i veliki broj kupola u nadi da }e prona}i bar jednu koja bi bila bez upozorenja i u koju bi se moglo u}i. Ukoliko se to izjalovi... Ali Alvin nije hteo da se suo~i sa ovom mogu}no{}u sve dok ne bude prinu|en na to. To se dogodilo jedan sat kasnije - i to na znatno dramati~niji na~in nego {to je on pretpostavljao. Poslali su robota da ispita desetak kupola, uvek sa istim ishodom, kada su nai{li na jedan prizor koji se nikako nije uklapao u ovaj uredan, pospremljen svet.
133

Pod njima se pruàla prostrana dolina, po kojoj su bile ra{trkane razdraùju}e, nepristupa~ne kupole. U njenom sredi{tu video se razgovetan trag velike eksplozije eksplozije koja je miljama razbacala komade materije na sve strane i izdubila plitak krater u tlu. A odmah uz krater nalazila se olupina nekog svemirskog broda. 21. Spustili su se nedaleko od popri{ta drevne tragedije i lagano krenuli, ~uvaju}i dah, prema ogromnoj, razbijenoj trupini, koja se uznosila nad njima. Samo je jedan kratak deo broda - kljun ili krma - ostao ceo; ostatak je verovatno uni{ten prilikom eksplozije. Dok su se pribliàvali olupini, jedna misao iznenada se za~ela u Alvinovoj svesti, postaju}i sve razlo`nija, da bi kona~no stekla status izvesnosti. "Hilvare", re~e on, na{av{i da je te{ko pri~ati i kora~ati u isto vreme, "mislim da je ovo brod koji se spustio na prvu planetu {to smo je posetili." Hilvar samo klimnu, hotev{i da u{tedi vazduh. Ista pomisao ve} je i njemu pala na pamet. Bila je to dobra pouka neopreznim posetiocima. Nadao se da Alvinu ne}e proma}i ovo naravou~enije. Stigli su do trupine i bacili pogled u otvorenu unutra{njost broda. Imali su utisak da im se pred o~ima nalazi ogromna zgrada koja je grubo raspolu}ena; podovi, zidovi, i tavanice, prelomljeni u ta~ki eksplozije, pruàli su izvitoperenu sliku popre~nog preseka broda. Alvin se upitao kakva neobi~na bi}a i dalje po~ivaju na mestima gde ih je smrt zatekla u olupini njihove letelice. "Ne razumem", re~e Hilvar iznenada. "Ovaj odeljak broda te{ko je o{te}en, ali je ipak prili~no sa~uvan. Gde se deo ostatak? Da se letelica nije prepolovila u svemiru, posle ~ega je ova trupina pala ovde?" Odgovor su saznali tek kada su robota ponovo poslali u istraìvanje, a i sami ispitali podru~je oko olupine. Nije bilo ni prisenka sumnje; sve ograde koje su mogli imati nestale su kada je Alvin prona{ao na malom brdu pored broda niz niskih humki, od kojih je svaka bila duga~ka po deset stopa. "Dakle, spustili su se ovde", nastavi Hilvar, "i prenebregli upozorenje. Bili su ljubopitljivi, ba{ kao i ti. Poku{ali su da otvore kupolu." Pokazao je na drugu stranu kratera, prema glatkoj opni i dalje bez belega, u koju su otputovali vladaoci ovog sveta zapreli svoja blaga. Ali to vi{e nije bila kupola; sada se videla gotovo cela kugla, po{to je tle u kome je postavljena dignuto u vazduh. "Uni{tili su vlastiti brod i mnogi su tu poginuli. No, bez obzira na to, uspelo im je da ga nekako okrpe i da se ponovo otisnu u svemir; odbacili su ovaj odeljak i sve {to je bilo od neke vrednosti. Kakav je to poduhvat morao biti!" Alvin ga gotovo nije ~uo. Posmatrao je neobi~an znak koji ga je najpre privukao na ovo mesto: bila je to tanka cev, oko koje se nalazio vodoravni krug na tre}ini puta od vrha. Ma kako mu izgledao stran i nepoznat, Alvin je mogao da odgovori na nemu poruku koju je ovaj nosio niz vekove.
134

Pod tim kamenovima - ukoliko bi odlu~io da ih razgrne - ~ekalo ga je re{enje bar jedne zagonetke. Ali ona je mogla i da ostane tajna; bilo ko da su ova bi}a, ona su zavredila pravo na ve~ni spokoj. Hilvar je gotovo pre~uo re~i koje je Alvin pro{aputao dok su se lagano vra}ali ka brodu. "Nadam se da su stigli ku}i", re~e. "A kuda sad?" upita Hilvar, kada su ponovo do{li u svemir. Alvin je zami{ljeno pogledao ekran pre no {to je odgovorio. "Misli{ li da bi trebalo da se vratim?" upita. "To bi bilo mudro. Sre}a nas mo`da ne}e jo{ dugo pratiti, a ko zna kakva nas jo{ iznena|enja ~ekaju na ovim planetama." Bio je to glas zdravog razuma i opreznosti i Alvin je bio spreman da mu sada posveti ve}u pa`nju nego {to bi to u~inio nekoliko dana ranije. Ali prevalio je veliki put i ceo ìvot ~ekao na ovaj trenutak; ne}e se vratiti dok jo{ ima toliko mnogo da se vidi. "Od sada }emo ostati u brodu", re~e, "i nigde se ne}emo spustiti na povr{inu. Tako }emo biti dovoljno bezbedni." Hilvar je slegao ramenima, kao da odbija da prihvati bilo kakvu odgovornost za ono {to se moè ubudu}e dogoditi. Sada, kada je Alvin pokazao izvesnu meru opreza, nije mu se ~inilo odve} mudrim da prizna da je i on podjednako radoznao da nastave istraìvanje, premda je odavno izgubio svaku nadu da }e na nekoj od ovih planeta sresti razumni ìvot. Pred njima se nalazio dvostruki svet: jedna velika planeta, sa malim satelitom uz sebe. Prvi ~lan sistema verovatno je bio blizanac drugom svetu koji su posetili; bio je opto~en istim pokrovom modrog zelenila. Nije postojao nikakav razlog da se tu spuste; ta pri~a ve} im je bila poznata. Alvin je odveo brod nisko iznad povr{ine satelita; nije mu bilo potrebno upozorenje sloènog mehanizma koji ga je {titio da bi shvatio da ovde nema atmosfere. Sve senke imale su o{tru, jasnu ivicu i nije bilo potpunog prelaza izme|u dana i no}i. Bio je to prvi svet na kome je video ne{to {to je delimi~no odgovaralo no}i, po{to je na podru~ju gde su uspostavili prvi kontakt iznad obzorja stajalo samo jedno od udaljenijih sunaca. Predeo se kupao u tamnocrvenoj svetlosti, kao da je bio uronjen u krv. Nekoliko milja leteli su povrh planina, koje su i dalje bile reckave i o{tre kao u daleko vreme svog ro|enja. Ovaj svet nikada nije upoznao promenu ili propadanje, niti su ga ikada spirali vetrovi i ki{e. Ovde nisu bili potrebni vodovi ve~nosti da bi o~uvali predmete u njihovoj prvobitnoj sveìni. Ali ako nije postojao vazduh, onda nije moglo biti ìvota - ili mo`da jeste? "Razume se", re~e Hilvar, kada mu je Alvin postavio to pitanje, "nema ni~eg biolo{ki apsurdnog u toj pomisli. @ivot ne moè da se za~ne u bezvazdu{nom prostoru, ali je zato u stanju da razvije oblike koji tu mogu da opstanu. To se sigurno doga|alo milionima puta, kad god bi neka nastanjena planeta izgubila atmosferu."
135

"Ali da li se moè o~ekivati da inteligentni oblici ìvota postoje u vakuumu? Zar se oni ne bi obezbedili protiv gubitka vazduha?" "Verovatno, ukoliko bi se to dogodilo po{to su dostigli odre|en nivo inteligencije, da preduprede jednu takvu pojavu. Ali ako je atmosfera nestala dok su se oni jo{ nalazili na primitivnom nivou, morali bi se ili prilagoditi ili i{~eznuti. Po{to bi se prilagodili, mogli su razviti veoma visoku inteligenciju. U stvari, to bi se po svoj prilici dogodilo: podsticaj bi bio veoma veliki." Alvin je zaklju~io da je rasprava bila ~isto teorijske prirode, bar {to se ove planete ti~e. Nigde nije bilo nikakvog traga da je na njoj nekada postojao ìvot, razuman ili bilo kakav drugi. Ali, u tom slu~aju, kakva je bila svrha ovog mesta? Alvin je bio ~vrsto uveren da je ~itav vi{e~lani sistem Sedam Sunaca ve{ta~kog porekla, {to zna~i da je i ovaj svet morao biti deo velikog projekta. Nije bilo daleko od pameti da je on zami{ljen isklju~ivo kao ukras: na taj na~in bi nebo iznad njegovog dìnovskog sadruga dobilo mesec. No, ~ak i da je to bilo posredi, ~inilo se vi{e nego verovatnim da bi i njemu bila pridodana neka namena. "Gledaj", re~e Hilvar, pokazav{i na ekran. "Tamo, nadesno." Alvin je promenio smer kretanja broda i predeo se iskosio pod njim. Crveno osvetljene stene slile su se u neprekidan niz, usled brzine njihovog kretanja; a onda se slika ponovo umirila i ispod njih se pojavio nepogre{ivi znak ìvota. Nepogre{iv - ali i obmanjuju}i. Uzeo je oblik {iroko rasprostrtog niza vitkih stubova, me|usobno udaljenih po stotinu stopa, a dva puta toliko visokih. Pruàli su se u daljinu, gube}i se u hipnoti~koj perspektivi, sve dok ih obzorje nije progutalo. Alvin je okrenuo brod nadesno i po~eo da juri du` linije stubova, razmi{ljaju}i pri tom kakvoj su svrsi oni mogli sluìti. Bili su potpuno jednoobrazni, niù}i se u neprekidnom poretku preko brda i kroz udoline. Ni{ta nije pokazivalo da su nekada nosili ne{to na sebi; izgledali su glatki i bez obele`ja, blago se suàvaju}i prema vrhu. Sasvim nenadano, prava linija menjala je svoj smer, o{tro skrenuv{i pod pravim uglom. Alvin je stigao da zaokrene brod tek posle nekoliko milja i da ga usmeri u novom pravcu. Stubovi su se produàvali istim jednoli~nim tokom preko crvenkastog predela, razme{teni u besprekornom poretku. A onda, pedeset milja od prethodne promene pravca, ponovo su naglo skretali pod pravim uglom. Ako se ovako nastavi, pomisli Alvin, ubrzo }emo se obresti tamo odakle smo po{li. Beskrajni niz stubova u toj meri ih je hipnotisao, da su produìli miljama posle procepa u njemu, pre no {to je Hilvar uzviknuo i nagnao Alvina, koji ni{ta nije primetio, da vrati brod nazad. Polako su se spustili i dok su kruìli iznad onoga {to je Hilvar prona{ao, jedna fantasti~na pretpostavka po~ela im se za~injati u umovima, mada se u po~etku nijedan nije usu|ivao da je saop{ti drugome. Dva stuba bila su slomljena blizu osnove i leàla opruèna na stenju po kome su pala. Ali to nije bilo sve; dva druga stuba koja su oivi~avala procep neka neodoljiva sila savila je prema napolje.
136

Zastra{uju}i zaklju~ak bio je neizbeàn. Alvin je sada znao iznad ~ega su leteli; video je to mnogo puta u Lisu, ali je sve do ovog trenutka zapanjuju}a promena razmera osuje}ivala prepoznavanje. "Hilvare", re~e i dalje se usteù}i da preto~i misli u re~i, "zna{ li {ta je ovo?" "Izgleda gotovo neverovatno, ali leteli smo oko ivica jednog korala. Ovo predstavlja ùvu ogradu... ogradu koja nije bila dovoljno sna`na." "Ljudi koji drè doma}e ìvotinje, male ljubimce", re~e Alvin, uz nervozan smeh kojim su se ljudi ponekad koristili da bi prikrili prestra{enost. "Trebalo je da pouzdano znaju kako da ih nadziru." Hilvar ni{ta nije rekao na ovu usiljenu lakoumnost; zurio je u polomljenu barijeru, zami{ljeno se mr{te}i. "Ne razumem", promrmlja kona~no. "Odakle je mogao da pribavlja hranu na jednoj ovakvoj planeti? I za{to je provalio iz svog tora? Dao bih mnogo kada bih mogao da saznam kakva je to ìvotinja bila." "Mo`da su je ostavili ovde, a ona se probila napolje zato {to je bila gladna", pretpostavi Alvin. "Ili ju je ne{to naljutilo." "Hajdemo niè", re~e Hilvar. "Hteo bih malo da pogledam tle." Spu{tali su se sve dok brod nije gotovo dodirnuo golu stenu, i tek tada su primetili da je u ravnici izbu{eno nebrojeno mnogo malih rupa, {irokih najvi{e jedan ili dva in~a. Sa druge strane ograde, me|utim, tle je bilo po{te|eno ove tajanstvene ro{avosti; ona se naglo prekidala na liniji ìvice. "U pravu si", re~e Hilvar. "Bila je gladna. Ali nije u pitanju ìvotinja: vi{e bi odgovaralo istini ako bismo je nazvali biljkom. Sasvim je iscrpla tle u svom zabranu, tako da je morala na nekom drugom mestu potraìti sveù hranu. Sva je prilika da se kretala sasvim polako; mo`da su joj bile potrebne godine da sru{i ove stubove." Alvinova ma{ta brzo je upotpunila pojedinosti u pogledu kojih on, me|utim, nikada nije mogao biti sasvim siguran. Nije uop{te sumnjao da je Hilvarova analiza u osnovi ta~na i da je neko botani~ko ~udovi{te, koje se mo`da kretalo odve} sporo da bi se to primetilo, odista vodilo puèvsku ali neumornu borbu protiv barijere koja ga je sputavala. Mo`da je jo{ ìvo, posle veoma mnogo vremena, i slobodno tumara povr{inom ove planete. Bilo bi, me|utim, beznade`no dati se u potragu za njim, po{to bi to zna~ilo prokrstariti uzdu` i popreko ~itavu kuglu. Nasumice su ispitali nekoliko kvadratnih milja oko procepa i prona{li jedno veliko kru`no polje ro{avosti, pre~nika gotovo pet stotina stopa, gde se stvorenje o~igledno zaustavilo da bi se nahranilo - ukoliko se ova re~ mogla primeniti na organizam koji je na neki na~in crpeo hranljive sastojke iz ~vrste stene. Kada su ponovo uzleteli u svemir, Alvin je osetio kako ga ophrvava neobi~an zamor. Video je tako mnogo, ali je nau~io sasvim malo. Bilo je mno{tvo ~udesa na svim planetama, ali ono za ~im je tragao nestalo je veoma davno. Znao je da ne bi imalo svrhe obi}i i ostale svetove Sedam Sunaca. Ako u Vaseljeni jo{ postoje razumna bi}a, kuda da krene u potragu za njima? Bacio je pogled prema zvezdama ra{trkanim poput pra{ine
137

preko video-ekrana, shvativ{i da vreme koje mu je preostajalo ipak nije dovoljno da ih sve istraì. Sna`nije nego ikada ranije, po~eo je da ga obuzima ose}aj usmljenosti i poti{tenosti. Kona~no mu je postao jasan strah Diaspara od ogromnih prostranstava Vaseljene, uàs koji je nagnao njegov narod da se zbije u mali mikrokosmos svog grada. Bilo je te{ko poverovati da su, posle svega, oni bili u pravu. Okrenuo se prema Hilvaru, traè}i neku potporu. Ali Hilvar je nepomi~no stajao, ~vrsto stisnutih pesnica i sa staklastim pogledom u o~ima. Glava mu je bila nagnuta na jednu stranu; ~inilo se da ne{to oslu{kuje, napreù}i sva ~ula ka praznini oko njih. "[ta je?" upita ùrno Alvin. Morao je da ponovi pitanje da bi Hilvar obratio pa`nju na njega. I dalje je zurio u ni{tavilo kada je najzad odgovorio. "Ne{to dolazi", re~e polako. "Ne{to {to ne razumem." Alvinu se u~inilo da je u kabini najednom postalo veoma hladno i da su ko{mari njegove rase o Osvaja~ima naprasno vaskrsli u svoj svojoj uàsnosti. Uz napor volje koji mu je iscrpeo gotovo svu snagu, uspeo je da odagna paniku iz uma. "Je li prijateljsko?" upita. "Da li da naredim povratak na Zemlju?" Hilvar nije odgovorio na prvo pitanje, ve} samo na drugo. Glas mu je bio sasvim slab, ali nije odavao nikakav znak uznemirenosti ili straha. Pre je sadrào veliku za~u|enost i radoznalost; to sa ~ime se susreo bilo je tako iznena|uuju}e da nije imao kada da se bak}e Alvinovim bri`nim raspitivanjem. "Zakasnio si", re~e. "Ve} je ovde." Galaksija se mnogo puta okrenula oko vlastite ose od kada se svest prvi put za~ela u Vanomondu. Tek nejasno se prise}ao tih ranih epoha i bi}a koja su bdela nad njim - ali jo{ je dobro pamtio poti{tenost koja ga je obuzela po{to su ona oti{la i ostavila ga samog me|u zvezdama. U potonjim vekovima, on je lutao od sunca do sunca, polako razvijaju}i i pove}avaju}i svoje mo}i. Nekada je sanjao o tome da ponovo sretne one koji su pomogli njegovo ro|enje iako je taj san u me|uvremenu prili~no izbledeo, ipak nije sasvim nestao. Na bezbroj svetova prona{ao je tragove koje je ìvot ostavio za sobom, ali razum je otkrio samo jednom: me|utim, od Crnog Sunca pobegao je glavom bez obzira. Vaseljena je, sre}om, veoma velika, a traganje jedva da je po~elo. Bez obzira na to {to je poticao sa velike udaljenosti u prostoru i vremenu, dìnovski prasak energije iz srca Galaksije dopro je do Vanamonda kroz napon svetlosnih godina. Sasvim se razlikovao od zra~enja zvezda, pojaviv{i se u njegovom polju svesti isto tako nenadano kao i trag meteora na vedrom no}nom nebu. Vanamond se vinuo kroz prostor i vreme ka njemu, ka poslednjem trenu njegovog postojanja, odbaciv{i od sebe {to je bolje umeo mrtvo, nepromenljivo ustrojstvo pro{losti. Duga~ko, metalno obli~je, beskrajno sloènog sklopa, izgledalo mu je nedoku~ivo, po{to mu je bilo u podjednakoj meri strano kao i gotovo sve stvari fizi~kog sveta. Jo{ je imalo oko sebe oreol energije koji ga je prizvao kroz Vaseljenu, ali to ga
138

sada vi{e nije zanimalo. Pa`ljivo, uz tananu snebivljivost divlje ìvotinje koja se priprema za let, hitnuo se ka dva uma koja je otkrio. Istog ~asa je shvatio da je njegovo dugo traganje najzad urodilo plodom. Alvin je zgrabio Hilvara za ramena i èstoko ga prodrmao, nastoje}i da ga povrati u stvarnost. "Reci mi {ta se doga|a!" zavapi. "[ta èli{ da uradim?" Odbludeli, neodre|eni pogled polako se izgubio iz Hilvarovih o~iju. "Jo{ mi nije jasno", re~e, "ali nema mesta bojazni u to sam siguran. Ma {ta da je posredi, ne}e nam nauditi. Izgleda samo... radoznalo." Alvin je upravo zaustio da odgovori, kada ga je iznenada proèo ose}aj razli~it od svih koje je iskusio ranije u ìvotu. Izgledalo je da mu se telom {iri nekakva topla, titrava jara; trajalo je samo nekoliko sekundi, ali kada se okon~alo, on vi{e nije bio samo pre|a{nji Alvin. Ne{to je delilo njegov mozak, preklapaju}i ga kao {to bi jedan krug delimi~no prekrio drugi. Tako|e je bio svestan velike brzine Hilvarovog uma, koga je isto tako obuzelo neobi~no stvorenje {to se spustilo na njih. Ose}aj je pre bio neobi~an nego prijatan: tek posredstvom njega, Alvin je prvi put naslutio pravu telepatiju: sposobnost koja je kod njegovog naroda toliko zakr`ljala da se sada mogla koristiti jedino za upravljanje ma{inama. Alvin se smesta pobunio kada je Seranis poku{ala da mu zaposedne um, ali ovom nametanju nije se usprotivio. To bi bilo uzaludno, a sada je znao da ovo stvorenje, ma {ta ina~e bilo, nije neprijateljski raspoloèno. Opustio se, prihvativ{i bez otpora ~injenicu da mu nesravnjivo ve}a inteligencija od njegove istraùje um. Ovo uverenje, me|utim, nije bilo sasvim ta~no. Vanamondu je odmah bilo jasno da je jedan od dva uma znatno predusretljiviji i prijem~iviji od drugog. Mogao je da kaè da ih je njegovo prisustvo ispunilo ~u|enjem, {to ga je veoma iznenadilo. Bilo je gotovo neverovatno da su oni mogli da zaborave, zaboravnost, kao i smrtnost, nalazila se izvan mogu}nosti poimanja Vanamonda. Saobra}anje je bilo veoma te{ko; ve}ina misaonih slika njihovih umova izgledala je tako neobi~na da on gotovo ni{ta nije prepoznao. Za~udio ga je i pomalo upla{io sklop straha od Osvaja~a koji se stalno ponavljao; podsetio ga je na ono {to je sam iskusio kada mu je Crno Sunce prvi put u{lo u polje saznanja. Ali oni nisu znali ni{ta o Crnom Suncu; kona~no, i njihova pitanja po~ela su da mu se uobli~uju u svesti. "[ta si ti?" Dao je jedini odgovor koji je mogao. "Ja sam Vanamond." Usledila je pauza (koliko je samo potrebno njihovim mislima da se ustroje!), a onda je pitanje bilo ponovljeno. Nisu ga razumeli; to je bilo ~udno, po{to mu je jama~no njihova vrsta dala ime, zaprev{i ga me|u se}anja na njegovo ro|enje. Tih se}anja bilo je tek pregr{t i ona su nenadano po~injala u jednoj odre|enoj ta~ki vremena, ali su zato izgledala kristalno jasna. Ponovo su mu do svesti doprle njihove slaba{ne misli.
139

"Gde su ljudi koji su sazdali Sedam Sunaca? [ta se dogodilo sa njima?" Nije to znao; gotovo da mu nisu poverovali, a razo~aranje koje ih je obuzelo do{lo je o{tro i jasno preko provalije koja je razdvajala njihove umove od njegovog. Ali bili su strpljivi, a on voljan da im pomogne, po{to im se predmet traganja podudarao; osim toga, u njima je stekao prve prijatelje od po~etka svog postojanja. U toku ~itavog dotada{njeg ìvota Alvin ni u snu nije slutio da }e doìveti tako neobi~no iskustvo, kao {to je bio ovaj be{umni razgovor. Nije se moglo o~ekivati da }e on biti ne{to vi{e od pukog posmatra~a, po{to se nije ustezao da prizna, ~ak i pred samim sobom, da je Hilvarov um u nekim pogledima znatno mo}niji od njegovog. Preostalo mu je samo da ~eka i da se ~udi, poluo{amu}en od bujice misli koja je kuljala odmah iza granice njegove mo}i poimanja. Bled i napregnut, Hilvar je iznenada prekinuo kontakt i okrenuo se ka prijatelju. "Alvine", re~e veoma umornim glasom. "Ima ne{to ~udno ovde. Uop{te mi nije jasno." Ove re~i su malo uspokojile Alvinovo poljuljano samopo{tovanje; ose}anja su mu se sigurno o~itovala na licu, po{to se Hilvar blagonaklono nasmeja. "Ne mogu da ustanovim {ta je ovaj... Vanamond..." nastavi on. "Posredi je stvorenje koje raspolaè ogromnim znanjem, ali izgleda da mu je inteligencija prili~no niska. Razume se", dodade, "njegov um je mo`da druga~ijeg reda, tako da ga mi ne moèmo razumeti, ali ne{to mi govori da to nije pravo obja{njenje." "Dobro, {ta si saznao?" upita Alvin pomalo nestrpljivo. "Zna li on bilo {ta o Sedam Sunaca?" Hilvarov um i dalje je izgledao veoma odsutan. "Sazdale su ih mnoge rase, uklju~uju}i tu i na{u", re~e zami{ljeno. "On moè da mi pruì ovakve ~injenice, ali izgleda da ne shvata njihovo zna~enje. Mislim da je svestan pro{losti, ali da nije u stanju da je rastuma~i. Sve {to se ikada dogodilo kao da je zbrkano u njegovoj svesti." Za trenutak je odsutno zastao, a onda mu se lice ozari. "Samo nam jedno preostaje; na neki na~in moramo odvesti Vanamonda na Zemlju kako bi ga prou~ili na{i filosofi." "Da li }e to biti bezbedno?" upita Alvin. "Ho}e", odgovori Hilvar, pomisliv{i kako je poslednja prijateljeva opaska bila nesvojstvena za njega. "Vanamond je prijateljski raspoloèn. âk i vi{e od toga, u stvari; veoma je blagonaklon." Istog trena, jedna pomisao koja je ve} dugo titrala na samom rubu Alvinove svesti najednom mu je jasno blesnula pred o~ima. Setio se Krifa i svih malih ìvotinja koje su neprestano beàle, {to je razlju}ivalo ili uzhemiravalo Hilvarove prijatelje. Tako|e mu je pao na pamet - kako je sada samo daleko izgledao! - zoolo{ki cilj njegovog pohoda u [almiran. Hilvar je prona{ao novog mezimca. 22.
140

Jeseraku je palo na um da bi ova konferencija izgledala sasvim nezamislivo do pre svega nekoliko dana. [est posetilaca iz Lisa sedelo je naspram Ve}a, za stolom postavljenim preko otvorenog kraja potkovice. Postojala je izvesna ironija u se}anju da je ne tako davno Alvin stajao na istom mestu i saslu{ao odluku Ve}a da Diaspar mora ponovo biti zatvoren od sveta. Sada je svet uz odmazdu prodro unutra - i to ne samo svet, ve} i Vaseljena. Ve}e je ve} bilo promenjeno. Nedostajalo je ~ak pet njegovih ~lanova. Oni nisu bili u stanju da se suo~e sa odgovornostima i problemima {to su ih sada ~ekali i zato su radije krenuli Kedronovim stopama. To je dokaz, pomislio je Jeserak, da je Diaspar propao, ako toliko njegovih ìtelja nije u stanju da prihvati prvi izazov u mnogo miliona godina. Vi{e hiljada gra|ana ve} je pobeglo u kratak zaborav Banki Se}anja, sa nadom da }e kriza pro}i kada se probude i da }e Diaspar ponovo biti onaj stari. Ali ~ekalo ih je razo~arenje. Jeserak je uzet da popuni jedno upra`njeno mesto u Ve}u. Iako je postojala izvesna podozrivost prema njemu, s obzirom na to da je bio zaduèn kao Alvinov staratelj, njegovo prisustvo o~igledno je bilo od su{tinske va`nosti, tako da niko nije predloìo izuze}e. Sedeo je na jednom kraju stola oblika potkovice, u poloàju koji mu je obezbe|ivao neke pogodnosti. Ne samo {to je mogao da prou~ava profile posetilaca, ve} je bio u prilici da vidi i lica svojih kolega ve}nika, ~iji su izrazi bili veoma pou~ni. Nije vi{e postojao ni tra~ak sumnje da je Alvin bio u pravu i Ve}e je polako shvatalo ovu neprijatnu istinu. Izaslanici iz Lisa bili su u stanju da misle znatno brè od najizvrsnijih umova Diaspara. No, to nije bila njihova jedina prednost, po{to su tako|e ispoljili izuzetno visok stepen usagla{enosti, za koji je Jeserak pretpostavljao da predstavlja plod njihovih telepatskih mo}i. Upitao se da li ~itaju misli Ve}nika, ali je zaklju~io da ne bi prekr{ili sve~ano obe}anje bez koga bi ovaj skup bio nemogu}. Jeserak nije mislio da je ostvaren neki veliki napredak; u stvari, uop{te mu nije bilo jasno kako bi se do tako ne~eg moglo do}i. Ve}e, koje je jedva prihvatilo postojanje Lisa, i dalje nije bilo sposobno da shvati {ta se dogodilo. Ali jasno je bilo zapla{eno, {to je verovatno bio slu~aj i sa posetiocima, premda je njima uspevalo da ume{nije prikriju strah. Sam Jeserak nije bio toliko uàsnut koliko je o~ekivao; strah je i dalje postojao u njemu, ali sad se najzad suo~io sa njim. Jedan deo Alvinove nehajnosti - ili mo`da hrabrosti? - po~eo je da mu menja nazore i otvara nova obzorja. Nije verovao da }e ikada biti u stanju da zakora~i izvan zidina Diaspara, ali sada je najzad razumeo poriv koji je nagonio Alvina da to preduzme. Predsednikovo pitanje zateklo ga je odsutnog duhom, ali on se brzo pribrao. "Mislim", re~e, "da je posredi puki slu~aj {to se ova okolnost nije ranije ukazala. Znamo da je bilo ~etrnaest prethodnih Jedinstvenih, a u zale|u njihovog stvaranja sigurno je stajao neki odre|en plan. îni mi se da je taj plan trebalo da obezbedi da Lis i Diaspar ne ostanu ve~no razdvojeni. Alvin se pobrinuo za to, ali je u isti mah u~inio ne{to {to sumnjam da se nalazilo u prvobitnoj shemi. Moè li Centralni Kompjuter da potvrdi ovo?"
141

Bezli~ni glas odmah je uzvratio. "Ve}nik zna da ja ne mogu da komentari{em uputstva koja su mi dali moji tvorci." Jeserak je prihvatio blagi ukor. "Ma kakav bio uzrok, ~injenice se ne mogu osporavati. Alvin se otisnuo u svemir. Kada se vrati, moète ga spre~iti da ponovo ode, premda sumnjam da bi vam tako ne{to po{lo za rukom, s obzirom na to da je on u me|uvremenu sigurno mnogo nau~io. A ako se dogodilo ono ~ega se bojite, ne postoji vi{e ni{ta {to bismo mogli preduzeti. Zemlja je sasvim bespomo}na, kao {to je bila milionima vekova." Jeserak je zastao i bacio pogled du` stolova. Njegove re~i nikome se nisu dopale, ali on to nije ni o~ekivao. "Pa ipak, ne vidim zbog ~ega bismo bili uzbu|eni. Zemlja sada nije u nimalo ve}oj opasnosti nego {to je uvek bila. Za{to bi dva ~oveka u jednom malom brodu ponovo sru{ila na nas srd`bu Osvaja~a? Ako ho}emo da budem po{teni prema samima sebi, moramo priznati da su Osvaja~i mogli da uni{te na{ svet jo{ veoma davno." Zavladala je ti{ina neodobravanja. Bila je to jeres, a i sam bi je Jeserak nekada bio osudio kao takvu. Podigav{i ve|e, Predsednik je uzeo re~. "Zar ne postoji predanje da su Osvaja~i po{tedeli Zemlju samo pod uslovom da ôvek vi{e nikada ne ode u kosmos? A sada smo prekr{ili taj uslov." "Predanje, da", re~e Jeserak. "Mnoge stvari prihvatamo zdravo za gotovo, a ovo je jedna od njih. Me|utim, ne postoji nikakav dokaz. Izgleda mi neverovatno da ne{to {to je tako va`no ne bi bilo zabeleèno u se}anja Centralnog Kompjutera, pa ipak on nema pojma o tom paktu. Raspitao sam se o tome, premda samo kod informacionih ma{ina. Ve}e moè da postavi pitanje neposredno." Jeserak nije video za{to bi rizikovao drugu opomenu zbog zakora~enja na zabranjenu teritoriju i zato je sa~ekao Predsednikov odgovor. Do njega, me|utim, nikada nije do{lo, po{to su istog ~asa posetioci iz Lisa poustajali sa svojih sedi{ta, dok im se na licima istovremeno uko~io izraz neverice i uzbu|enosti. înilo se da slu{aju poruku koju im neki daleki glas saop{tava na u{i. Ve}nici su ~ekali, dok je u njima iz minuta u minut rasla bojazan kako se ovaj be{umni razgovor nastavljao. A onda se vo|a izaslanstva otrgao iz transa i s izrazom izvinjenja okrenuo prema Predsedniku. "Upravo smo primili neke veoma neobi~ne i uznemiruju}e vesti iz Lisa", re~e. "Da li se Alvin vratio na Zemlju?" upita Predsednik. "Ne... ne Alvin. Ne{to drugo." Kada je spustio svoj verni brod na proplanak Erlija, Alvin se upitao da li je ikada u ljudskoj istoriji neka letelica donela takav tovar na Zemlju - ako se, zapravo, Vanamond odista nalazio u fizi~kom prostoru ma{ine. Nije mu bilo ni traga za vreme putovanja; Hilvar je smatrao, a njegova upu}enost bila je znatno neposrednija, da se
142

samo za Vanamondovo podru~je pa`nje moglo re}i da ima odre|en poloàj u prostoru. Sam Vanamond nije bio lociran nigde - a mo`da i nikada. Kada su izi{li iz broda sa~ekali su ih Seranis i petorica senatora. Jednog od senatora Alvin je ve} sreo prilikom pro{le posete; pretpostavljao je da su ostala dvojica sa prethodnog skupa sada u Diasparu. Pitao se kako su izaslanici stigli tamo i kako je grad reagovao na prisustvo prvih uljeza spolja posle toliko mnogo miliona godina. "Izgleda mi, Alvine", re~e Seranis sa prizvukom ironije, po{to se pozdravila sa sinom, "da poseduje{ izuzetan dar za pronalaènje neobi~nih entiteta. Dodu{e, sumnjam da }e ti skoro po}i za rukom da nadma{i{ sada{nji poduhvat." Sada je do{ao red na Alvina da se iznenadi. "Zna~i, Vanamond je stigao?" "Da, pre mnogo ~asova. Nekako mu je uspelo da se vrati tragom putanje tvoga broda pri odlasku, {to je samo po sebi zapanjuju}i podvig i postavlja zanimljive filosofske probleme. Postoje izvesni dokazi da je stigao u Lis istog trenutka kada si ga ti otkrio, {to zna~i da je sposoban za beskrajnu brzinu. Ali to nije sve. U proteklih nekoliko ~asova nau~io nas je znatno vi{e o istoriji nego {to smo mi uop{te smatrali da postoji." Alvin je zabezeknuto posmatrao. A onda je shvatio; nije bilo te{ko zamisliti kakav je uticaj izvr{io Venamond na ovaj narod, sa veoma istan~anim opaànjima i ~udesno povezanim umovima. Reagovali su iznena|uju}e brzo i najednom mu se pojavila pred o~ima neprikladna slika Venamonda, mo`da pomalo upla{enog, kako ga okruùju neutaìvi intelekti Lisa. "Da li ste otkrili {ta je on?" upita Alvin. "Jesmo. Bilo je jednostavno, premda i dalje ne znamo njegovo poreklo. On je ~ista mentalnost, a znanje izgleda da mu je neograni~eno. Ali istovremeno je detinjast, u doslovnom smislu ove re~i." "Tako je!" uzviknu Hilvar. "Trebalo je da pogodim!" Alvin je izgledao za~u|eno, a Seranis je osetila da joj ga je ào. "Ho}u da kaèm da iako Venamond predstavlja gorostasan, mo`da beskrajan um, on je jo{ nesazreo i nerazvijen. Njegova stvarna inteligencija manja je nego kod ljudskog bi}a" - osmehnula se pomalo usiljeno - "premda mu je proces mi{ljenja znatno brì i veoma hitro u~i. Tako|e raspolaè nekim mo}ima koje jo{ nismo shvatili. îtava pro{lost kao da je otvorena njegovom umu, na na~in koji je te{ko opisati. Mo`da se koristio tom sposobno{}u da se vrati tvojim tragom na Zemlju." Alvin je stajao u ti{ini, osetiv{i se najednom kao poraèn. Postalo mu je jasno koliko je Hilvar dobro u~inio {to je doveo Venamonda u Lis. Tako|e mu je sinulo u kojoj ga je meri sre}a posluìla kada je nadmudrio Seranis; tako ne{to ne}e mu se dogoditi dva puta u ìvotu. "Da li to zna~i", upita, "da Venamond tek {to se rodio?" "Prema njegovim merilima, da. Njegova stvarna starost veoma je velika, mada prividno manja od ôvekove. Nejneobi~nije je to {to on uporno tvrdi da smo ga mi stvorili, a nema nikakve sumnje da mu je poreklo povezano sa svim velikim tajnama pro{losti."
143

"[ta se sada doga|a sa Venamondom?" upita Hilvar pomalo posedni~kim glasom. "Ispituju ga istori~ari iz Grevarna. Poku{avaju da odrede osnovne crte pro{losti, ali taj posao traja}e godinama. Venamond moè savr{eno detaljno da opi{e pro{lost, ali rad sa njim oteàva ~injenica da on uop{te ne razume ono {to je video." Alvin se upitao kako Seranis zna sve to; a onda shvatio da mo`da svaki budan um u Lisu prati razvoj velikog istraìvanja. Proèo ga je ose}aj ponosa zbog saznanja da je sada i u Lisu ostavio isto tako veliki beleg kao i u Diasparu; dodu{e, sa ponosom se me{ala izvesna osuje}nost. Ovde je postojalo ne{to u ~emu on nikada nije mogao potpuno da u~estvuje, niti da ga pojmi: neposredni kontakt ~ak i izme|u ljudskih umova, bio mu je u podjednakoj meri nedoku~iv, kao {to bi muzika bila gluvom ~oveku, ili boje slepom. Pa ipak, ìtelji Lisa izmenjivali su sada misli sa tim nepojmljivo stranim bi}em, koga je on doveo na Zemlju ali koga nikada nije mogao da otkrije, nijednim od ~ula koja je posedovao. Ovde nije bilo mesta za njega; kada se ispitivanje zavr{i, odgovori }e mu biti saop{teni. Otvorio je vrata beskraja, a onda osetio strahopo{tovanje - ~ak i prepla{enost - pred onim {to je u~inio. Za vlastito dobro, morao je da se vrati u si}u{an, poznati svet Diaspara i da potraì njegovo okrilje, dok bude svodio ra~une svojih snova i stremljenja. Bilo je tu ironije; onaj ko je prezreo grad da bi pohrilio ka zvezdama, sada se vra}ao ku}i kao zapla{eno dete koje beì u maj~ine skute. 23. Diaspar nije bio ba{ zadovoljan {to ponovo vidi Alvina. Grad je i dalje bio uzavreo, poput neke dìnovske ko{nice koja je èstoko uzdrmana {tapom. Jo{ se nevoljno suo~avao sa stvarno{}u, ali oni koji su odbijali da priznaju postojanje Lisa i spoljnjeg sveta nisu vi{e imali gde da se sakriju. Banke Se}anja prestale su da ih primaju; oni koji su poku{ali da pobegnu u snove i da potraè pribeì{te u budu}nosti sada su uzalud odlazili u dvoranu stvaranja. Rasta~u}i, hladni plamen nije ih ~ekao, tako da se nisu mogli probuditi, sa ispranim umovima, sto hiljada godina dalje niz reku vremena. Nikakve molbe upu}ene Centralnom Kompjuteru nisu vredele, niti je on obja{njavao razloge onoga {to je ~inio. Neuspele pribeglice morale su da se tu`no vrate u grad i da otvoreno pogledaju u o~i problemima svog vremena. Alvin i Hilvar spustili su se na periferiju parka, nedaleko od Ve}nice. Sve do poslednjeg trenutka Alvin nije bio siguran da li }e mu uspeti da uvede brod u grad kroz {titnike koji su ogra|ivali njegovo nebo od spoljenjg sveta. Nebeski svod Diaspara, kao i sve drugo u vezi sa njim, bio je ve{ta~ki, ili bar dobrim delom takav. No}, sa svojim zvezdanim podsetnicima na sve ono {to je ôvek izgubio, nikada nije smela da ugmiè u grad; on je tako|e bio za{ti}en od oluja koje su ponekad besnele pustinjom, ispunjavaju}i vazduh pokretnim zidovima peska. Nevidljivi straàri pustili su Alvina da pro|e i kada se Diaspar raspostro pod njim, on je najzad shvatio da se vratio ku}i. Ma koliko sna`no ose}ao zov Vaseljene i svih njenih tajni, on je tu ro|en i tu pripada. Grad ga nikada nije zadovoljavao, ali on bi
144

mu se uvek vra}ao. Prevalio je pola puta kroz Galaksiju da bi shvatio ovu jednostavnu istinu. Gomila se okupila jo{ pre no {to se brod spustio i Alvin se upitao kako }e ga primiti njegovi sugra|ani, sada kada se vratio. Posmatraju}i video-ekran pre no {to }e otvoriti vazdu{nu komoru, lako je mogao razabrati njihova lica. Preovla|uju}e ose}anje kao da je bila radoznalost . Ne{to {to je samo po sebi bilo novo u Diasparu. Sa njom je bila izme{ana zebnja, po{to su se mestimi~no mogli uo~iti nepogre{ivi znaci straha. Kao da nema nikog, pomisli Alvin pomalo sumorno, ko se radovao njegovom povratku. S druge strane, za Ve}e je on sigurno bio dobrodo{ao, premda ne iz ~isto prijateljskih pobuda. Iako je on izazvao ovu krizu, niko osim njega nije mogao da pruì ~injenice na kojima }e se temeljiti budu}a politika. Bio je saslu{an sa velikom pa`njom, dok je opisivao let do Sedam Sunaca i susret sa Venamondom. Onda je odgovarao na mnogobrojna pitanja, sa strpljivo{}u koja je verovatno iznenadila njegove sagovornike. Ubrzo je otkrio da ih najvi{e ti{ti strah od Osvaja~a, iako uop{te nisu pominjali to ime; bili su o~igledno nesre}ni kada je on neposredno izi{ao na sredu sa tim problemom. "Ako se Osvaja~i jo{ nalaze u Vaseljeni", re~e Alvin Ve}u, "onda sam ih ja jama~no morao sresti u samom njenom sredi{tu. Ali u sistemu Sedam Sunaca ne postoji razuman ìvot; mi smo to ve} pogodili pre no {to nam je Venamond potvrdio. Smatram da su Osvaja~i oti{li veoma davno; Venamond, koji je u najmanju ruku star isto koliko i Diaspar, sasvim sigurno ne zna ni{ta o njima." "Palo mi je ne{to na um", re~e iznenada jedan od ve}nika. "Mo`da je Venamond potomak Osvaja~a, na neki na~in koji je sada izvan na{e mo}i poimanja. Zaboravio je svoje poreklo, ali to ne zna~i da jednoga dana ne bi ponovo mogao da bude opasan." Hilvar, koji je bio prisutan samo kao posmatra~, nije sa~ekao na dopu{tenje da govori. Bilo je to prvi put da ga je Alvin video ljutitog. "Venamond je pogledao u moj um", re~e, "a i ja sam malo zavirio u njegov. Moji sunarodnici ve} su mnogo nau~ili o njemu, premda jo{ nisu otkrili {ta je on zapravo. Ali jedno je izvesno: prijateljski je raspoloèn i bilo mu je drago {to nas je prona{ao. Nemamo ga se zbog ~ega bojati." Zavladala je kratka ti{ina posle ovog istupa i Hilvar je odahnuo sa pomalo smetenim izrazom lica. Bilo je uo~ljivo da je napetost popustila u Ve}nici, kao da se neki tmurni oblak podigao sa duhova prisutnih. Razume se, Predsednik nije izvr{io svoju du`nost i prekorio Hilvara zbog ovog upada. Dok je slu{ao raspravu, Alvin je uo~io da u Ve}u postoje tri vrste mi{ljenja. Konzervativci, koji su bili u manjini, jo{ su gajili nadu da ~asovnik moè da krene unazad i da se nekako ponovo moè uspostaviti stari poredak. Protiv svake zdrave pameti, oni su se uzdali da je mogu}e ubediti Diaspar i Lis da ponovo zaborave jedno na drugo. Progresivisti su tako|e imali malobrojne zagovrnike; ~injenica da ih je uop{te bilo u Ve}u prijatno je iznenadila Alvina. Oni nisu ba{ pozdravljali invaziju spoljnog sveta, ali su bili odlu~ni da je {to bolje iskoriste. Pojedinci su i{li tako daleko da su
145

tvrdili kako je mo`da mogu}e provaliti psiholo{ke barijere koje su tako dugo dràle Diaspar zapreten znatno bolje od bilo kojih fizi~kih. Ve}ina Ve}a, valjano odraàvaju}i op{te raspoloènje grada, izabrala je stav pozornog opreza u i{~ekivanju novog ustrojstva budu}nosti. Shvatili su da je jo{ nemogu}e izraditi generalni plan, niti poku{ati sprovo|enje odre|ene politike, sve dok oluja ne pro|e. Jeserak se pridruìo Alvinu i Hilvaru kada je zasedanje zavr{eno. Izgledalo je da se promenio od njihovog poslednjeg susreta - i poslednjeg rastanka - u Loranovoj Kuli, pod kojom se pruàla pustinja. Ovakvu promenu Alvin nije o~ekivao, premda }e se sa njom sve ~e{}e susretati u potonjim danima. Jeserak je izgledao mla|i, kao da su plamenovi ìvota na{li sveè gorivo i svetlije zaplamsali u njegovim ìlama. Bez obzira na starost, on je spadao me|u one koji su bili u stanju da prihvate izazov {to ga je Alvin bacio u lice Diasparu. "Imam neke novosti za tebe, Alvine", re~e on. "Mislim da poznaje{ senatora Gerana." Alvin je kratko prebirao po pam}enju, a onda se prisetio. "Svakako, on je bio jedan od prvih ljudi koje sam sreo u Lisu. Nije li on ~lan njihovog izaslanstva?" "Jeste; dobro smo upoznali jedan drugoga. On je izvrstan ~ovek i razume se u ljudski um znatno vi{e nego {to sam verovao da je uop{te mogu}e, premda tvrdi da je prema merilima Lisa tek po~etnik. Za vreme svog boravka ovde zapo~eo je jedan projekat koji }e se tebi osobito dopasti. Re{io je da ispita prirodu prinude koja nas vezuje za grad i veruje da }e, kada jednom ustanovi kako nam je nametnuta, mo}i da je otkloni. Ve} dvadesetak nas sara|uje sa njim." "Jesi li i ti jedan od njih?" "Jesam", uzvrati Jeserak sa izrazom koji je bio veoma blizak posti|enosti; Alvin to nikada ranije nije video kod njega, niti }e ikada vi{e videti: "Nije lako, a svakako ne prijatno, ali je veoma podsticajno." "Kojim se postupkom sluì Geran?" "Radi pomo}u saga. Sazdao ih je ~itav niz, a sada prou~ava na{e reakcije dok ih proìvljamo. Ni u snu ne bih pomislio da }u se pod stare dane ponovo vratiti de~jim razonodama!" "[ta su sage?" upita Hilvar. "Zami{ljeni svetovi sna", objasni Alvin. "U stvari, najve}i deo je zami{ljen, premda ima i takvih koji se temelje na istorijskim ~injenicama. U }elijama pam}enja grada zabeleèno je na milione saga; na raspolaganju ti stoji izbor svakovrsnih pustolovina ili iskustava, koje ti se ~ine sasvim stvarne dok ti je mozak napajan impulsima". Okrenuo se prema Jeseraku. "U kakve vas sage Geran uvodi!" "Kao {to bi se i o~ekivalo, ve}ina je usredsre|ena na izlaènje izvan Diaspara. Neke su nas vratile u veoma rane ìvote, {to je bilo mogu}e bliè osnivanju grada. Geran
146

smatra da {to se vi{e primakne poreklu i izvori{tu prinude, to }e lak{e mo}i da je podrije." Alvina su ove vesti veoma osokolile. Njegov posao bio bi tek napola obavljen, ukoliko bi on samo otvorio vrata Diaspara - a onda ustanovio da se niko ne usu|uje da izi|e napolje. "Da li stvarno èli{ da stekne{ sposobnost izlaska iz Diaspara?" upita Hilvar lukavo. "Ne", uzvrati Jeserak bez oklevanja. "I sama pomisao na to me uàsava. Ali jasno mi je da uop{te nismo bili u pravu kada smo mislili da je Diaspar jedini svet koji vredi, a logika mi nalaè da ne{to valja preduzeti da bi se otklonila gre{ka. U pogledu ose}anja, ja sam i dalje potpuno nesposoban da napustim grad; mo`da }u takav zauvek ostati. Geran misli da }e uspeti da nekolicinu nas odvede u Lis i ja mu rado pomaèm u pokusu, premda se pola vremena nadam da }e on pretrpeti neuspeh." Alvin je pogledao starog staratelja sa novim po{tovanjem. Vi{e nije poricao mo} ube|ivanja, niti je potcenjivao sile koje su nagonile ~oveka da dela u odbranu logike. Nije mogao odoleti a da ne uporedi Jeserakovu pribranu hrabrost sa Kedronovim pani~nim bekstvom u budu}nost, premda se, u svetlosti novih saznanja o ljudskoj prirodi, vi{e nije zaleteo u osu|ivanju Lakrdija{a zbog onoga {to je u~inio. Bio je ube|en da }e Geran izvr{iti zadatak {to ga je postavio pred sebe. Jeserak }e mo`da biti odve} star da naru{i ustrojstvo jednog ìvotnog veka, ma kako bio spreman da po~ne iznova. To nije bilo va`no, po{to }e ostali uspeti, vo|eni ve{tom rukom psihologa iz Lisa. A ~im nekolicina utekne iz ropstva starog milijardu godina, bi}e samo pitanje vremena pre no {to i ostali krenu njihovim tragom. Upitao se {ta }e se dogoditi sa Diasparom - i Lisom - kada barijere budu potpuno sru{ene. Na neki na~in, najbolja svojstva obe kulture moraju se sa~uvati i stopiti u novu i zdraviju zajednicu. Zadatak je bio vanredno teàk i zahtevao je svekoliku mudrost i strpljenje obe populacije. Neke pote{ko}e budu}eg usagla{avanja ve} su po~ele da se ispoljavaju. Posetioci iz Lisa su, veoma ljubazno, odbili da ìve u ku}ama koje su im dodeljene u gradu. Oni su sami pripremili svoje privremeno boravi{te u parku, u sredini koja ih je podse}ala na Lis. Hilvar je bio jedini izuzetak; iako mu se nije dopadalo da ìvi u ku}i sa neodre|enim zidovima i kratkove~nim name{tajem, hrabro je prihvatio Alvinovo gostoprimstvo, uspokojen obe}anjem da tu ne}e dugo ostati. Hilvar se nikada u ìvot nije osetio usamljenim, ali je u Diasparu i to iskusio. Grad mu se ~inio neobi~niji nego Lis Alvinu, a beskrajna sloènost i ogromno mno{tvo stranaka koji su zakr~ili svaki centimetar prostora oko njega po~eli su da ga ti{te i uzrujavaju. Na veoma tanan na~in, poznavao je svakoga u Lisu, bez obzira da li se sreo sa njim ili ne. Ni za hiljadu ìvotnih vekova, me|utim, ne bi mogao upoznati svakoga u Diasparu i ta ~injenica ga je rastuìla, premda je shvatio da je posredi sasvim nerazumno ose}anje. Samo ga je odanost prema Alvinu zadràvala u svetu koji nije imao ni{ta zajedni~ko sa njegovim.
147

êsto je poku{avao da ispita svoja ose}anja prema Alvinu. Znao je da mu prijateljstvo poti~e iz istog vrela koje je napajalo naklonost prema svim malim i hrabrim bi}ima. To bi verovatno za~udilo one koji su Alvina smatrali upornim, tvrdoglavim i egocentri~nim ~ovekom, kome nije bila potrebna ni~ija privrènost i koji nije umeo da je uzvrati ukoliko bi mu bila ponu|ena. Hilvar je bio bolje upu}en; nagonski je to osetio jo{ od samog po~etka. Alvin je bio istraìva~, a svi istraìva~i traè ne{to {to su izgubili. Samo se retko doga|a da to i prona|u, a jo{ re|e da ih ~in pronalaènja u~ini sre}nijim nego samo traganje. Hilvar nije znao {ta Alvin traì. Pokretale su ga sile koje su veoma davno stavili u pokret oni genijalni ljudi {to su sa tako nastranom ume{no{}u sazdali Diaspar - ili mo`da oni jo{ genijalniji koji su im se suprotstavili. Kao i svako ljudsko bi}e, Alvin je u izvesnoj meri bio ma{ina, ~ija je delanja unapred odre|ivalo nasle|e. To, me|utim, nije izmenilo njegovu potrebu za razumevanjem i prisno{}u, niti ga je u~inilo bezose}ajnim prema usamljenosti i osuje}enosti. Vlastitom narodu on je ponekad izgledao kao takvo neobja{njivo bi}e, da su oni smetali s uma kako on i dalje deli ista ose}anja s njima. Bio je potreban tek stranac, iz potpuno druga~ije sredine, da ga vidi kao normalno ljudsko stvorenje. U toku nekoliko dana posle dolaska u Diaspar, Hilvar se sreo sa vi{e ljudi nego tokom ranijeg ìvota. Upoznavao se sa njima, ali prakti~no nikoga nije upoznao. Zbog svoje zbijenosti, ìtelji grada bili su u toj meri uzdr`ljivi da im se te{ko moglo pribliìti. Jedinu osamljenost imali su u vlastitom umu i nje su se dràli ~ak i kada bi se nalazili usred beskrajnih dru{tvenih aktivnosti Diaspara. Hilvar ih je saàljevao, mada je znao da njima ta naklonost nije potrebna. Oni uop{te nisu shvatali ~ega se li{avaju - nisu imali pojma o toplom ~uvstvu zajedni{tva, o ose}aju pripadnosti, koje je povezivalo sve jedinke u telepatskom dru{tvu Lisa. [tavi{e, bilo je o~igledno - premda iz uljudnosti to niko nije otvoreno pokazao - da ga ve}ina ljudi sa kojima je razgovarao smatra dostojnim àljenja zbog sumornog i jednoli~nog ìvota koji vodi. Eristona i Etaniju, Alvinove ~uvare, Hilvar je brzo otpisao kao ljubazne, ali krajnje zbunjene i bezli~ne pojedince. Veoma ga je pomelo kada je ~uo da se Alvin poziva na njih kao na oca i majku - po{to su ovi izrazi u Lisu zadràli svoje drevno biolo{ko zna~enje. Bio je potreban stalni napor uobrazilje da bi se imalo na umu kako su tvorci Diaspara opozvali zakone ìvota i smrti, a postojali su trenuci kada se Hilvaru ~inilo da je, bez obzira na svu ìvost oko njega, grad poluprazan zato {to nije bilo dece. Upitao se {ta }e se sada dogoditi sa Diasparom, kada se njegova duga izdvojenost najzad okon~ala. Zaklju~io je da bi grad najbolje postupio ako bi uni{tio Banke Se}anja koje su ga toliko dugo dràle u op~injenosti. Ma koliko bile ~udesne i bez obzira na to {to po svoj prilici predstavljaju vrhunski trujumf nauke koja ih je iznedrila, one su donele na svet bolesnu kulturu, kulturu koja je imala mnoge strahove. Neki su, dodu{e, imali stvarnu podlogu, ali drugi su se - tako je sada izgledalo - temeljili isklju~ivo na uobrazilji. Hilvar je malo bio upu}en u patvorinu koja je po~ela da se pomalja iz istraìvanja Venamondovog uma. Kroz nekoliko dana sa tim }e biti upoznat i
148

Diaspar i tek onda }e mu postati jasno koliki je deo njegove pro{losti predstavljalo samo puki mit. Me|utim, ukoliko bi se Banke Se}anja uni{tile, grad bi izumro kroz hiljadu godina, po{to su njegovi ìtelji izgubili sposobnost da se razmnoàvaju. Valjalo se tek suo~iti sa ovom nedoumicom, ali Hilvar je ve} nazreo jedno mogu}e re{enje. Uvek je postojao odgovor na bilo koji tehni~ki problem, a njegovi sunarodnici bili su veoma vi~ni u biolo{kim naukama. Ako Diaspar bude poèleo, ono {to je izgubio moglo mu se vratiti. Me|utim, grad je najpre trebalo da nau~i {ta je izgubio. Obrazovanje }e trajati mnogo godina - mo`da mnogo vekova. Ali to je samo po~etak; veoma brzo, utisci prvog ~asa tako }e mo}no protresti Diaspar kao i sam kontakt sa Lisom. Oni }e potresti i Lis. Bez obzira na sve razlike izme|u dve kulture, one su poticale iz istog korena - i delile su iste opsene. Obe }e biti zdravije kada jo{ jednom pogledaju, staloèno i postojano, u pro{lost koju su izgubile. 24. Amfiteatar je bio projektovan da primi celokupno budno stanovni{tvo Diaspara, i te{ko da je sada ijedno od njegovih deset miliona mesta ostalo prazno. Dok je sa svoje osmatra~ke ta~ke visoko na ve{ta~kom obronku prelazio pogledom po velikoj zakrivljenosti, Alvina je ona neodoljivo podse}ala na [almiran. Dva kratera bila su istog oblika i gotovo iste veli~ine. Ukoliko bi se {almiranski krater ispunio ljudima, on bi veoma nalikovao ovome. Bila je, me|utim, jedna su{tinska razlika izme|u ova dva zemlji{ta. Velika uvala [almirana stvarno je postojala, dok amfiteatar nije. Ne samo sada ve} ni ranije; on je predstavljao samo utvaru, ustrojenje elektri~nih naboja, koji su po~ivali u se}anju Centralnog Kompjutera sve dok ih neka potreba ne bi prizvala u ìvot. Alvin je znao da se, zapravo, i dalje nalazi u svojoj sobi, ba{ kao {to je u svojim domovima i ogromna masa sveta koja ga prividno okruàva. Sve dok ne bude ni{ta preduzeo da se pokrene sa tog mesta, opsena }e biti savr{ena. Lako je mogao da poveruje da je Diaspar uklonjen i da su se svi njegovi ìtelji okupili ovde u ovom ogromnom ulegnu}u. Doga|alo se tek jednom u hiljadu godina da se ìvot grada potpuno zaustavi, kako bi se svi ljudi mogli sresti u Velikoj Skup{tini. Alvin je znao da je i u Lisu dolazilo do odgovaraju}ih okupljanja. Bio bi to sastanak umova, ali bi mo`da uz njega bio odràn i prividan skup tela, podjednako nestvaran, ali naizgled stvaran, kao i ovaj. Mogao je prepoznati mnoga lica oko sebe, sve do granice dokle se moglo videti golim okom. Na udaljenosti ve}oj od jedne milje i ~itavih hiljadu stopa ispod nalazila se mala kru`na pozornica na koju je sada bila upravljena pa`nja ~itavog sveta. Te{ko se moglo pomisliti da bi on uspeo bilo {ta da razabere sa tolike udaljenosti, ali Alvin je znao da kada govor bude po~eo, on }e ~uti i videti sve {to se zbiva podjednako jasno kao i svako drugi u Diasparu. Pozornica se ispunila maglom; a onda se magla pretvorila u Kalitraksa, vo|u grupe ~iji je zadatak bio da rekonstrui{e pro{lost na osnovu podataka koje je Venamond
149

doneo na Zemlju. Bio je to ogroman, gotovo nemogu} poduhvat, ne samo zbog vremena koje je zahtevao. Samo jednom, uz mentalnu pomo} Hilvara, Alvin je na ~as zavirio u um ~udnog bi}a koje su njih dvojica otkrili - ili koje je otkrilo njih. Alvinu su Vanamondove misli izgledale isto tako nesuvisle kao i hiljadu glasova koji bi zajedno vikali u nekoj ogromnoj, pe}ini punoj odjeka. Pa ipak, ljudima iz Lisa uspevalo je da ih razmrse i da ih zabeleè, kako bi ih potom natenane ispitali. Ve} su se pronosile glasine - koje Hilvar, me|utim, nije ni potvr|ivao ni opovrgavao - da je otkriveno ne{to u toj meri neobi~no, {to gotovo da nije imalo nikakvu sli~nost sa istorijom koju je ljudska rasa milenijumima prihvatala kao stvarnu. Kalitraks je po~eo da govori. Alvinu, kao i svima ostalima u Diasparu, izgledalo je da jasan i odmeren glas dolazi sa nekog mesta udaljenog svega nekoliko centimetara. A onda, na na~in koji se te{ko mogao opisati, ba{ kao {to geometrija sna naru{ava zakone logike ali ne izaziva nikakvo iznena|enje u umu spava~a, Alvin se obreo tik uz Kalitraksa, zadràv{i u isto vreme svoje mesto visoko na strmini amfiteatra. Paradoks ga nije zbunio; jednostavno ga je prihvatio bez pitanja, kao i sve druge tajanstvenosti u vezi sa prostorom i vremenom koje mu je nauka pruàla. Kalitraks je napravio veoma kratak pregled prihva}ene istorije rase. Govorio je o nepoznatim narodima Ranih Civilizacija, koji su ostavili iza sebe tek pregr{t velikih imena i predanja o Carstvu koja su polako bledela. Jo{ od samog po~etka, glasila je pri~a, ôvek je ùdeo za zvezdama - da bi ih kona~no dostigao. Milionima godina {irio se kroz Galaksiju, pot~injavaju}i sistem za sistemom. A onda, iz tame sa one strane rubova Vaseljene, pohrlili su Osvaja~i i preoteli mu sve {to je osvojio. Povla~enje u Sun~ev sistem bilo je gorko i sigurno je trajalo mnogo vekova. Prilikom ~uvene bitke oko [almirana umalo nije stradala i sama Zemlja. Kada se sve okon~alo, ôveku su preostala samo se}anja i svet na kome je ro|en. Od tada, sve se pretvorilo u veoma dug antiklimaks. Krajnja ironija ogledala se u ~injenici da je rasa koja se nadala da }e pot~initi Vaseljenu na kraju napustila najve}i deo svog si}u{nog sveta i podelila se u dve zasebne kulture Lisa i Diaspara - oaze ìvota u pustinji koja ih je razdvajala znatno bolje od ponora {to su zjapili me|u zvezdama. Kalitraks je zastao; Alvinu je izgledalo, ba{ kao i svakom drugom na velikom skupu, da istori~ar gleda pravo u njega o~ima koje su videle ~udesa u koja ni same nisu jo{ mogle sasvim da poveruju. "Toliko", re~e Kalitraks, "o pri~ama u koje smo verovali od kada datiraju na{a svedo~anstva. Sada vam moram re}i da su one la`ne, la`ne u svakoj pojedinosti, ~ak toliko la`ne da ih ni sada jo{ nismo potpuno uskladili sa istinom." Sa~ekao je da slu{aoci proniknu u pravo zna~enje njegovih re~i. A onda, govore}i polako i odmereno, izloìo je i Lisu i Diasparu saznanje ste~eno iz Vanamondovog uma. Uop{te nije bilo ta~no da je ôvek stigao do zvezda. Njegovo malo carstvo prostiralo se samo do orbita Plutona i Persefone, po{to se me|uzvezdani prostor pokazao kao barijera koju on nije mogao savladati samo svojim mo}ima. îtava civilizacija ljudi tiskala se oko Sunca i bila je jo{ veoma mlada - kada su zvezde stigle do nje.
150

Taj susret mora da je bio porazan. Bez obzira na vlastita nesavr{enstva, ôvek nikada nije sumnjao da }e jednoga dana zavladati kosmi~kim prostranstvima. Tako|e je verovao da, ako se u Vaseljeni i nalaze njemu jednaki, nema onih koji bi mu bili nadre|eni. Sada je shvatio da su oba ube|enja bila pogre{na i da me|u zvezdama postoje umovi koji ga daleko nadma{uju. Tokom mnogih stole}a, najpre u brodovima drugih rasa, a kasnije i u letelicama sagra|enim uz pomo} pozajmljenog znanja, ôvek je istraìvao Galaksiju. Svugde je pronalazio kulture koje je mogao razumeti, ali ne i nadma{iti, a mestimi~no je sretao i umove koji bi gotovo u potpunosti prevazilazili njegovu mo} poimanja. [ok je bio uàsan, ali je ukazivao na proces razvoja rase. Tu`niji i nesravnjivo mudriji, ôvek se vratio u Sun~ev sistem da bi razmi{ljao o saznanju koje je stekao. Prihvatio je izazov i polako razradio plan koji je davao nade za budu}nost. Nekada su fizi~ke nauke predstavljale ôvekovo glavno zanimanje. Sada se jo{ è{}e bacio na genetiku i izu~avanje uma. Po bilo koju cenu, dove{}e sebe do granica vlastite evolucije. Veliki opit tro{io je ~itavu snagu rase tokom miliona godina. Svi ti napori, sva ta `rtvovanja i patnje pretvorili su se samo u pregr{t re~i u Kalitraksovom izlaganju. Oni su doneli ôveku njegove najve}e pobede. Ukinuo je bolesti, mogao je ve~no da ìvi ako je èleo, a ovladav{i telepatijom pot~inio je svojoj volji najtananiju od svih mo}i. Bio je spreman da se ponovo vine u svemir, ovoga puta samo svojim snagama, u ogromna prostranstva Galaksije. Mogao je kao sebi ravne, da sretne rase sa svetova od kojih je nekada ustuknuo. Sada je kona~no bio pripravan da odigra svoju punu ulogu u istoriji Vaseljene. To je i u~inio. Iz tog razdoblja, mo`da najobuhvatnijeg u celoj povesti, poticala su predanja o Carstvu. Bilo je to Carstvo mnogih rasa, ali se to smelo s uma u drami, presna`noj za tragediju, kojom se ono okon~alo. Carstvo je trajalo najmanje milion godina. Sigurno se suo~ilo sa mnogim krizama, mo`da ~ak i ratovima, ali je sve to nestalo u poletu velikih rasa koje su zajedno stremile ka zrelosti. "Moèmo biti ponosni", nastavio je Kalitraks, "na deo koji je pripao na{im precima u ovoj istoriji. âk i kada su dostigli svoj kulturni zenit, nisu nimalo izgubili stare podstreke. Nalazimo se na terenu naga|anja, a ne proverenih ~injenica, ali ~ini se izvesnim da je ôvek nadahnuo i upravljao opitima koji su u isti mah predstavljali krah i vrhunsku slavu Carstva. Filosofija koja je leàla u temelju tih opita bila je slede}a. Kontakt sa drugim vrstama pokazao je ôveku koliko duboko slika sveta jedne rase zavisi od njenog fizi~kog tela i organa ~ula kojima ono raspolaè. Tvrdilo se da, ako je to uop{te mogu}e, do prave slike Vaseljene moè do}i samo onaj um koji je oslobo|en takvih fizi~kih ograni~enja - zapravo, ~ista mentalnost. Ova zamisao predstavljala je op{te mesto me|u mnogim drevnim religijskim verovanjima na Zemlji i izgledalo je neobi~no da jedna ideja koja nema racionalno poreklo kona~no postaje jedan od najve}ih ciljeva nauke.
151

U prirodnoj Vaseljeni nikada nije utvr|eno postojanje bestelesne inteligencije; Carstvo je preuzelo na sebe da je stvori. Mi smo zaboravili, uz toliko drugih stvari, ume{nost i znanje koji su to omogu}ili. Nau~nici Carstva ovladali su svim silama Prirode, svim tajnama prostora i vremena. Kao {to na{i umovi predstavljaju usputni proizvod beskrajno sloènog rasporeda mo`danih }elija, me|usobno povezanih mreòm nervnog sistema, tako su i oni zapo~eli stvaranje mozga ~iji sastavni delovi nisu materijalne prirode, ve} sklopovi otisnuti u samom prostoru. Takav mozak, ukoliko se on uop{te tako moè nazvati, koristio bi elektri~ne ili jo{ vi{e sile za svoje operacije i sasvim bi bio oslobo|en tiranije materije. Mogao bi da funkcioni{e neporedivo brè od svake organske inteligencije, a trajao bi do poslednjeg erga slobodne energije u Vaseljeni; njegovim mo}ima ne bi bilo granica. Kada bi jednom bio stvoren, sam bi nastavio da razvija potencijale koje ne bi mogli predvideti ~ak ni njegovi tvorci. Poglavito na osnovu iskustva ste~enog u vlastitoj regeneraciji, ôvek je predloìo stvaranje jednog takvog bi}a. Bio je to najve}i izazov koji je ikada upu}en inteligenciji u Vaseljeni i posle mnogo vekova raspravljanja, on je najzad prihva}en. Sve rase Galaksije udruìle su snage da ostvare ovaj projekat. Izme|u sna i njegovog ispunjenja stajalo je ~itavih milion godina. Civilizacije su doìvljavale uspone i padove, napori mnogih svetova dugi milenijume padali su u vodu, ali smer nikada nije zaboravljen. Jednog dana }emo mo`da saznati celovitu pri~u o tome, o najve}em poduhvatu koji je preduzet u ~itavoj istoriji. Danas jedino znamo da se on okon~ao nesre}om koja je gotovo uni{tila Galaksiju. U to razdoblje Vanamond odbija da ide. Postoji uska vremenska zona koja mu je zapretena; ali mi verujemo da iza toga stoje samo njegovi strahovi. Na njegovom po~etku, Carstvo se nalazilo na vrhuncu mo}i, u napetom i{~ekivanju predstoje}eg uspeha. Na kraju, samo nekoliko hiljada godina kasnije, Carstvo je propalo, a i same zvezde su se zatamnile, kao da im je neko isisao svu snagu. Nad Galaksijom se nadvila avet straha, straha za koji je vezano ime: 'Ludi Um'. Nije te{ko pogoditi {ta se moralo dogoditi u tom kratkom razdoblju. îsta mentalnost je stvorena, ali je bila potpuno bezumna, ili, kao {to se da zaklju~iti na osnovu drugih izvora, nepomirljivo neprijateljska prema materiji. Stole}ima je pusto{ila Vaseljenu, sve dok najzad nije stavljena pod kontrolu silama o kojima ni{ta ne znamo. Bez obzira na to kojem je oru`ju Carstvo pribeglo, ono je gotovo sasvim iscrplo energetske zalihe zvezda; iz se}anja na ovaj sukob poti~u gotovo sva predanja o Osvaja~ima. 'Ludi Um' se nije mogao uni{titi, po{to je bio besmrtan. Bio je odveden na rub Galaksije i tamo zatamni~en na na~in koji ne razumemo. Zatvor mu je bila neobi~na ve{ta~ka zvezda poznata kao Crno Sunce i on je tu ostao do dana{njeg dana. Kada Crno Sunce umre, on }e ponovo biti slobodan. Koliko nas vremena deli od tog trenutka niko ne moè da kaè!" Kalitraks je za}utao, kao da se zadubio u vlastite misli, potpuno nesvestan ~injenice da su o~i celog sveta uprte u njega. U dugoj ti{ini, Alvin je bacio pogled na zbijeno mno{tvo oko sebe, poku{av{i da mu doku~i misli suo~ene s ovim otkrovenjem -
152

i tom nepoznatom pretnjom koja }e sada zameniti mit o Osvaja~ima. Najve}im delom, lica njegovih sugra|ana bila su uko~ena u izrazu neverice; jo{ su se upirali da odbace la`nu pro{lost, ali i dalje nisu bili pripravni da prihvate jo{ ~udniju stvarnost koja ju je zamenila. Kalitraks je ponovo po~eo da govori; dok je opisivao poslednje dane carstva, glas mu je postao mirniji i blaì. Kako se slika raskriljavala pred njim, Alvin je shvatio da je to doba u kome bi se njemu dopadalo da je ìveo. Tada je jo{ bilo pustolovina i zadivljuju}e, neustra{ive hrabrosti - hrabrosti koja je mogla da zadobije pobedu iz ~eljusti nesre}e. "Iako je 'Ludi Um' prili~no opusto{io Galaksiju, zalihe Carstva i dalje su bile ogromne, a duh nepokolebljiv. Hrabro{}u kojoj se mi samo moèmo diviti, veliki opit ponovo je zapo~et, a preduzeta su traganja za gre{kom koja je dovela do katastrofe. Naravno, bilo je mnogo onih koji su se protivili tom poduhvatu, prori~u}i dalje nesre}e, ali bili su nadglasani. Projekat je nastavljen i, uz tako gorko ste~eno znanje, ovoga puta doìveo je uspeh. Nova rasa koja je bila ro|ena imala je potencijalni intelekt koji se uop{te nije mogao meriti. Ali bila je potpuno detinjasta; ne znamo da li su njeni tvorci to i o~ekivali, ali verovatno je da su to dràli za neminovno. Trebalo je da pro|u milioni godina da bi dostigla nivo zrelosti, a ni{ta nije moglo ubrzati taj proces. Vanamond je bio prvi takav um; sigurno ima i drugih u Galaksiji, ali smatramo da ih je tek nekoliko stvoreno, po{to Vanamond nikada nije sreo nekog od svojih srodnika. Stvaranje ~istih mentalnosti predstavljalo je najvi{i doma{aj galakti~ke civilizacije; u njoj su ljudi imali veoma visoko, ako ne i vode}e mesto. Ovde nemam na umu samo Zemlju, po{to je njena pri~a samo tanu{na nit u jednoj gorostasnoj tapiseriji. Po{to su je uvek napu{tali njeni najpreduzimljiviji duhovi, na{a planeta neminovno je postala veoma konzervativna i na kraju se suprotstavila nau~nicima koji su stvorili Venamonda. Sigurno je da ona vi{e ni{ta nije zna~ila u zavr{nom ~inu. Zadatak Carstva bio je time izvr{en; ljudi tog razdoblja pogledali su zvezde koje su satrli u o~ajni~koj borbi za izbavljenjem i doneli su odluku. Prepusti}e Vaseljenu Venamondu. Ovde po~inje jedna tajna, tajna koju nikada ne}emo mo}i da odgonetnemo, po{to Venamond nije u stanju da nam pomogne. Sve {to znamo to je da je Carstvo uspostavilo kontakt sa... ne~im... veoma neobi~nim i veoma velikim, daleko na samoj zakrivljenosti Kosmosa, sasvim na drugom kraju svemira. Moèmo samo da naga|amo {ta je to bilo, ali njegov zov sadrào je neizmernu hitnost i neizmerno obe}anje. U toku veoma kratkog vremenskog razdoblja, na{i preci i ostale rase koje su ih sledile otisnule su se na put kojim mi ne moèmo po}i. Venamondove misli ograni~ene su rubovima Galaksije, ali posredstvom njegovog uma videli smo po~etke te velike i tajanstvene pustolovine. Ovde je slika koju smo rekonstruisali; sada }ete pogledati vi{e od milion godina u pro{lost..." Bleda utvara minule slave, to~ak Galaksije koji se lagano okre}e, lebdeo je u ni{tavilu. Celom njegovom duìnom pruào se veliki prazan procep koji je 'Ludi Um'
153

zapravo - rana koju }e u potonjim razdobljima ispuniti nanosi zvezda. Ali oni nikada ne}e zameniti i{~ezli sjaj. ôvek se spremao da napusti Vaseljenu, kao {to je jednom davno napustio mati~ni svet. I ne samo ôvek, ve} i hiljade drugih rasa koje su zajedno sa njim podizale Carstvo. Bile su okupljene na rubu Galaksije, ~ija je cela debljina stajala izme|u njih, dok im se cilj krio negde u budu}nosti. Sabrale su flotu pred kojom je ~ak i ma{ta postajala ni{tavna. Admiralski brod bila su sunca, a male la|e planete. îtavo zvezdano jato, sa svim svojim sun~evim sistemima i njihovim uskome{anim svetovima, trebalo je da bude lansirano preko beskraja. Veliki plameni mlaz {iknuo je kroz srce Vaseljene, odska~u}i sa zvezde na zvezdu. U jednom trenu vremena zgaslo je hiljadu sunaca, predav{i svoju energiju ~udovi{nom obli~ju koje se vinulo du` ose Galaksije, hitaju}i ka dìnovskoj provaliji... "I tako je Carstvo oti{lo iz na{e Vaseljene, da bi negde drugde potraìlo svoju sudbinu. Kada njegovi naslednici, ~iste mentalnosti, budu sasvim stasali, ono }e se mo`da vratiti. Ali taj dan je sigurno jo{ veoma daleko. U najkra}im i sasvim povr{nim crtama, ovo bi bila pri~a o galakti~koj civilizaciji. Na{a vlastita istorija, koja nam izgleda tako va`na, tek je samo zadocneli i bezna~ajni epilog, mada u isto vreme tako sloèn da nam jo{ nije po{lo za rukom da razjasnimo sve pojedinosti. Izgleda da su mnoge starije, manje pustolovne rase odbile da napuste svoje domove; me|u njima su bili i na{i neposredni preci. Ve}ina tih rasa utonula je u dekadenciju i do sada je i{~ezla, mada su neke mo`da uspele da opstanu. Na{ svet jedva je izbegao taj usud. U toku Prelaznih Stole}a, koja su, zapravo, trajala milionima godina, znanje pro{losti bilo je izgubljeno ili hotimice uni{teno. Ma kako izgledalo neverovatno, pre }e biti da je posredi ovo drugo. Tokom vekova, ôvek je tonuo u sujeverno, ali ipak nau~no varvarstvo, kada je izvitoperio istoriju da bi odagnao ose}aj nemo}i i kraha. Predanja o Osvaja~ima potpuno su la`na iako je njihovom nastanku nesumnjivo doprinela o~ajni~ka borba protiv 'Ludog Uma'. Ni{ta drugo nije potislo na{e pretke na Zemlji do bolest u njihovim du{ama. Kada smo do{li do ovog otkri}a, jedan problem nas je osobito za~udio u Lisu. Bitka kod [almirana nikada se nije odigrala, pa ipak [almiran je postojao i postoji jo{ i dan-danas. [tavi{e, on je jedno od najmo}nijih oru`ja za razaranje koje je ikada napravljeno. Bilo nam je potrebno izvesno vreme da re{imo zagonetku, ali kada je jednom prona|en, odgovor se pokazao sasvim jednostavnim. Nekada, davno, na{a Zemlja imala je jedan dìnovski satelit, Mesec. Kada je, u neprekidnom ratu izme|u plime i oseke, sa jedne strane, i sile teè sa druge, on kona~no po~eo da pada prema Zemlji, morao je biti uni{ten. [almiran je bio sagra|en sa tim ciljem, a oko njegove svrhe isprela su se predanja koja svi poznajete." Kalitraks se pomalo skru{eno osmehnuo ogromnom auditorijumu. "Postoje mnoga sli~na predanja, delimi~no istinita, a delimi~no la`na, kao i drugi paradoksi u na{oj pro{losti koji jo{ nisu odgonetnuti. No, ovaj problem pre spada u
154

nadle`nost psihologa nego istori~ara. âk se ni svedo~anstvima Centralnog Kompjutera ne moè potpuno verovati, po{to sadrè o~igledne dokaze o preina~avanju u veoma dalekoj pro{losti. Na Zemlji su samo Diaspar i Lis preìveli razdoblje dekadencije; Diaspar zahvaljuju}i savr{enstvu svojih ma{ina, a Lis zbog svoje delimi~ne izdvojenosti i neobi~ne intelektualne mo}i ìtelja. Ali obe kulture, ~ak i kada su se vratile na svoj prethodni nivo, postale su izopa~ene strahovima i mitovima koje su nasledile. Ti strahovi ne treba vi{e da nas proganjaju. Nije moja du`nost kao istori~ara da predvi|am budu}nost, ve} da ispitujem i tuma~im pro{lost. Ali njena pouka sasvim je jasna; odve} dugo smo ìveli sasvim izdvojeno od stvarnosti, a sada je kucnuo ~as da preuredimo na{e ìvote." 25. Jeserak je kora~ao u nemom ~u|enju kroz ulice Diaspara, koji nikada ranije nije video. Toliko se, u stvari, razlikovao od grada u kome je on proveo sve svoje ìvote, da ga nikada ne bi prepoznao. Pa ipak, znao je da je to Diaspar, premda nije zastao da porazmisli kako to zna. Ulice su bile uske, zgrade niè, a park je nestao. Ili, bolje re~eno, jo{ nije postojao. Bio je to Diaspar pre promene. Diaspar koji je stajao otvoren prema svetu i Vaseljeni. Nebo iznad grada bilo je modroplavo i pro{arano rasparanim pramenovima oblaka, koji su se lagano izvijali i okretali na vetru {to je pirio licem mla|e Zemlje. Kroz oblake i mimo njih prolazili su znatno opipljiviji nebeski putnici. Miljama iznad grada, opervaù}i svod svojim be{umnim dezenom, brodovi koji su povezivali Diaspar sa spoljnim svetom dolazili su i odlazili svojim poslom. Jeserak je dugo netremice zurio u tajanstvenost i ~aroliju otvorenog neba i za trenutak mu je du{u ponovo proèo strah. Osetio se nagim i neza{ti}enim, svestan da ta spokojna, plava kupola povrh njegove glave predstavlja tek najtanu{niju opnu, iza koje se pruà svemir, sa svim svojim zagonetkama i pretnjama. Ali strah nije bio dovoljno snaàn da mu sputa volju. Delom svog uma Jeserak je znao da je sve to {to doìvljava samo san, a san mu nije mogao nauditi. Kreta}e se kroz njega, ku{aju}i sve {to mu bude ponudio, sve dok se ponovo ne probudi u gradu koji poznaje. I{ao je ka srcu Diaspara, prema mestu gde je u njegovo vreme stajao Grob Jarlana Zeja. Ali u ovom drevnom gradu tamo nije bilo groba, ve} samo niska, kru`na gra|evina sa mnogo lu~nih ulaza koji su vodili u nju. Pred jednim od tih ulaza ~ekao ga je neki ~ovek. Trebalo je da zapanjenost preplavi Jeseraka, ali sada ga vi{e ni{ta nije moglo iznenaditi. Nekako mu je izgledalo na mestu i prirodnim {to se na{ao o~i u o~i sa ~ovekom koji je podigao Diaspar. "Pretpostavljam da me prepoznaje{", re~e Jarlan Zej.
155

"Svakako; video sam tvoju statuu hiljadu puta. Ti si Jarlan Zej, a ovo je Diaspar kakav je bio pre milijardu godina. Znam da sanjam i da se nijedan od nas dvojice stvarno ne nalazi ovde." "Onda ne treba da te uznemiri ni{ta {to se doga|a. Po|i stoga za mnom i imaj na umu da ti ni{ta ne moè nauditi, po{to se kad god zaèli{ moè{ probuditi u Diasparu, u tvom vlastitom dobu." Jeserak je poslu{no krenuo za Jarlanom Zejom u zdanje, dok mu je um delao poput prijem~ive, nekriti~ke spu`ve. Neko prise}anje, ili odjek nekog se}anja, upozoravalo ga je na ono {to je bilo na putu da se dogodi i on je znao da bi nekada uàsnuto ustuknuo od toga. Sada se, me|utim, nije bojao. Ne samo {to se ose}ao za{ti}enim zbog svesti o tome da ovo iskustvo nije stvarno, ve} je i prisustvo Jarlana Zeja predstavljalo talisman protiv svih opasnosti sa kojima bi se mogao susresti. Tek se nekoliko osoba kretalo pokretnim putevima koji su vodili u unutra{njost gra|evine, a vi{e nije bilo nikoga oko njih kada su se najzad zaustavili u ti{ini pored duga~kog, aerodinami~nog cilindra, za koji je Jeserak odmah shvatio da ga moè otisnuti izvan grada na putovanje koje bi mu nekada prestra{ilo um. Kada mu je vodi~ pokazao prema otvorenim vratima, samo je za trenutak zastao na pragu, a onda zakora~io unutra. "Vidi{", re~e Jarlan Zej uz sme{ak. "Sada se opusti i ne zaboravi da si bezbedan, da ti se ni{ta ne moè dogoditi." Jeserak mu je verovao. Osetio je samo tanu{ni titraj bojazni kada je ulaz tunela be{umno skliznuo ka njima, a ma{ina u kojoj su putovali po~ela da pove}ava brzinu, hrle}i kroz nedra zemlje. Nestrpljenje da zapo~ne razgovor sa ovom gotovo mitskom prikazom pro{losti odagnalo je iz njega sve strahove koje bi ina~e iskusio. "Zar ti ne izgleda neobi~no", po~e Jarlan Zej, "{to smo poku{ali da se sakrijemo pod Zemlju , iako nam je nebo stajalo otvoreno? To je za~etak bolesti ~iji si kraj ti imao prilike da doìvi{ u tvom razdoblju. ôve~anstvo nastoji da se sakrije; boji se onoga {to se nalazi tamo, u svemiru, i uskoro }e zatvoriti sva vrata koja vode u Vaseljenu." "Ali video sam svemirske brodove na nebu iznad Diaspara", re~e Jeserak. "Ne}e{ ih jo{ dugo vi|ati. Izgubili smo kontakt sa zvezdama, a uskoro }e i planete biti napu{tene. Bili su nam potrebni milioni godina da se vinemo u kosmos, ali samo nekoliko vekova da se opet vratimo ku}i. A ubrzo }emo se povu}i gotovo sa cele Zemlje." "Zbog ~ega to ~inite?" upita Jeserak. Znao je odgovor, ali ne{to ga je ipak nagonilo da postavi pitanje. "Bilo nam je potrebno skloni{te da nas za{titi od dva straha: straha od smrti i straha od svemira. Bili smo bolesna populacija i nismo vi{e èleli da imamo veze sa Vaseljenom, tako da smo po~eli da se pretvaramo kako ona ne postoji. Videli smo kako haos besni me|u zvezdama i zavapili za mirom i blagostanjem. Stoga je Diaspar morao da bude zatvoren, kako ni{ta novo ne bi vi{e prodrlo u njega. Podigli smo grad koji poznaje{ i izmislili la`nu pro{lost da prikrijemo vlastiti kukavi~luk. Oh, nismo mi to prvi u~inili: ali smo prvi obavili taj posao tako
156

sveobuhvatno. Preuredili smo i ljudski duh, li{iv{i ga stremljenja i plamenih strasti, {to je trebalo da zajam~i zadovoljavanje ovim novim svetom. Bilo je potrebno hiljadu godina da se podigne grad, sa svim njegovim ma{inama. Kada je svako od nas obavio svoj zadatak, mozak mu je bio ispran od svih se}anja, a na mesto njih su uneta la`na; zatim je ovaj novi identitet uskladi{ten u gradske vodove, gde je ostao sve dok nije kucnuo ~as da ponovo bude prizvan u postojanje. I tako je kona~no do{ao dan kada u Diasparu vi{e nije bilo nijednog ìvog ~oveka; postojao je samo Centralni Kompjuter, koji je izvr{avao nare|enja {to su mu bila ugra|ena i kontrolisao Banke Se}anja, gde smo mi spavali. Niko vi{e nije imao nikakve veze sa pro{lo{}u i tog trenutka po~ela je istorija. Po unapred odre|enom sledu, jedan za drugim bili smo prizivani iz vodova pam}enja i ponovo dobijali telesni oblik. Poput neke ma{ine koja je tek sazdana i po prvi put stavljena u pogon, Diaspar je po~eo da sprovodi u delo du`nosti za koje je bio programiran. Pa ipak, neki od nas gajili su od samog po~etka izvesne sumnje u celu zamisao. Ve~nost je veoma dugo vreme; shvatili smo rizik koji je donosilo zatvaranje svih izlaza i nastojanje da se potpuno ogradimo od Vaseljene. Nismo mogli prkositi te`njama na{e kulture, tako da smo delali u tajnosti, unose}i samo neophodna preina~enja. Jedinstveni su predstavljali na{ izum. Oni bi se pojavljivali u dugim razmacima i ustanovljavali bi, ukoliko bi im to okolnosti dopustile, da li izvan Diaspara postoji ne{to {to bi zavre|ivalo uspostavljanje kontakta. Ni u snu nismo pretpostavljali da }e biti potrebno toliko vremena da bi jedan od njih uspeo, ali ni da }e taj uspeh biti toliko veliki." Iako su mu bile isklju~ene kriti~ke sposobnosti, {to je su{tinska osobenost sna, Jeserak se ipak u magnovenju zapitao odakle Jarlan Zej zna o svim tim stvarima koje su se dogodile milijardu godina posle njegovog doba. To ga je veoma zbunilo... vi{e nije znao gde se nalazi u vremenu i prostoru. Putovanje se pribliàvalo kraju; zidovi tunela nisu vi{e promicali pored njih vrtoglavom brzinom. Jarlan Zej je po~eo da govori ùrnim glasom, koji nije trpeo prigovore, {to se prethodno nije dogodilo. "Pro{lost je gotova; mi smo obavili na{ posao, po dobro ili zlo, i to je sada zavr{eno. Kada si stvoren, Jesera~e, tebi je usa|en strah od spoljnog sveta, i prinuda da ne izlazi{ iz grada; te osobine deli{ sa svim ìteljima Diaspara. Sada zna{ da je taj strah neosnovan, da ti je ve{ta~ki nametnut. Ja, Jarlan Zej, koji sam ti ga usadio, sada te osloba|am njegovog ropstva. Da li razume{?" Sa poslednjim re~ima, glas Jarlana Zeja postajao je sve zvu~niji i zvu~niji, sve dok nije po~eo da odjekuje odasvud. Podzemno vozilo u kome je jurio zamutilo se i ustreptalo oko Jeseraka, kao da mu se san bliìo kraju. Pa ipak, dok je prizor bledeo, on je i dalje ~uo taj premo}an glas kako mu bubnji po mozgu: vi{e se ne boji{ Jesera~e. Vi{e se ne boji{. Pohrlio je u susret budnosti, poput ronioca koji se uspinje iz okeanskih dubina natrag na povr{inu mora. Jarlan Zej je nestao, ali usledilo je neobi~no me|ustanje, u
157

kome je ~uo kako ga ohrabruju glasovi koje je poznavao, ali koje nije mogao da prepozna; osetio je kako ga prijateljske ruke obujmljuju, a onda ga je, poput hitre zore, ponovo obavila stvarnost. Otvorio je o~i i ugledao kako Alvin, Hilvar i Geran bri`no stoje oko njega. Ali nije obratio pa`nju na njih; um su mu preplavila ~udesa koja su se pruàla unaokolo: bila je to panorama {uma i reka, povrh koje se prostirao plavi svod otvorenog neba. Bio je u Lisu; i nije se bojao. Niko ga nije uznemiravao, dok mu se bezvremeni trenutak zauvek utiskivao u um. Kona~no, kada se sasvim uverio da je sve oko njega stvarno, okrenuo se ka prijateljima. "Hvala, Gerane", re~e. "Nikada nisam verovao da }e{ uspeti." Ose}aju}i se veoma zadovoljan samim sobom, psiholog je vr{io tanana pode{avanja na malom ure|aju koji je lebdeo u vazduhu pored njega. "Zadao si nam nekoliko bri`nih trenutaka", primeti on. "Jednom ili dva puta zaustio si da postavi{ pitanja na koje se logi~ki ne bi moglo odgovoriti, tako da sam se pobojao da }u morati da prekinem seansu." "Pretpostavimo da me Jarlan Zej nije ubedio; {ta bi onda preduzeo?" "Zadràli bismo te u nesvesnom stanju, a zatim vratili u Diaspar, gde bi mogao prirodno da se probudi{, uop{te ne znaju}i da si bio u Lisu." "A ona slika Jarlana Zeja koju si mi uneo u um... koliko je bilo istine u njegovim re~ima?" "Uglavnom sve, pretpostavljam. Znatno sam se vi{e brinuo da moja mala saga deluje ubedljivo, a ne da bude istorijski ta~na, ali Kalitraks ju je ispitao i nije prona{ao nikakvu gre{ku. Ona je u svakom slu~aju saglasna sa svim onim {to znamo o Jarlanu Zeju i poreklu Diaspara." "Sada, dakle, odista moèmo otvoriti grad", re~e Alvin. "To }e mo`da poprili~no potrajati, ali na kraju }emo biti u stanju da potremo onaj strah, tako da }e svako ko bude èleo mo}i da ode iz Diaspara." "Sigurno }e poprili~no potrajati", uzvrati Geran pomalo setnim glasom. "Ne zaboravi da Lis ni izdaleka nije dovoljno veliki da primi nekoliko dodatnih miliona ìtelja, u slu~aju da svi tvoji sunarodnici odlu~e da pre|u ovamo. Ne mislim da je sve to verovatno, ali je mogu}e." "Problem }e se sam re{iti", odgovori Alvin. "Lis je mo`da mali, ali svet je dovoljno veliki. Za{to da ga i dalje prepu{tamo pustinji?" "I dalje sanjari{, Alvine", re~e Jeserak uz sme{ak. "Ba{ sam se upitao {ta }e{ ti sada raditi". Alvin nije odgovorio; ovo pitanje sve vi{e mu je zaokupljao um tokom nekoliko poslednjih nedelja. Ostao je zadubljen u misli, kora~aju}i iza ostalih, dok su se spu{tali niz brdo prema Erliju. Da li }e vekovi koji su se pruàli pred njim u budu}nost predstavljati jedan dugi antiklimaks? Odgovor se nalazio u njegovim rukama. Ispunio je svoju sudbinu; sad }e, mo`da, mo}i po~eti da ìvi.
158

26. Postoji osobena seta u svesti o ispunjenu, u saznanju da je dugo èljeni smer najzad ostvaren i da se ìvot sada mora saobraziti novim stremljenjima. Alvin je iskusio tu setu dok je sam {etao {umom i poljima Lisa. Dru{tvo mu nije pravio ~ak ni Hilvar, po{to ima trenutaka kada je ~oveku suvi{no prisustvo i najprisnijih prijatelja. Nije tumarao besciljno, premda nije imao pojma koje }e mu selo biti naredna usputna luka. Nije tragao ni za kakvim posebnim mestom, ve} za raspoloènjem, uticajem - zapravo za na~inom ìvota. Diasparu vi{e nije bio potreban; fermenti koje je uneo u grad dejstvovali su trenutno i ni{ta nije moglo ubrzati ili usporiti promene koje su se tamo zbivale. I ova spokojna zemlja se promenila. êsto se pitao nije li postupio pogre{no, u neumirivom porivu da zadovolji vlastitu radoznalost, kada je otvorio drevni put izme|u dve kulture. Ipak, nesumnjivo je bilo bolje da i Lis zna istinu - da se, naime, kao i Diaspar delimi~no temeljio na strahovima i obmanama. Ponekad bi razmi{ljao o tome kako }e izgledati novo dru{tvo. Smatrao je da Diaspar mora pobe}i iz tamnice Banaka Se}anja i ponovo uspostaviti ciklus ìvota i smrti. Znao je da je Hilvar ube|en da je to izvodljivo, premda su njegova obja{njenja bila odve} tehni~ka, tako da se on nije razabirao u njima. Mo`da }e ponovo do}i vreme kada ljubav u Diasparu vi{e ne}e biti potpuno jalova. Nije li to mo`da ono, upitao se Alvin, {to mu je oduvek nedostajalo u Diasparu - ono za ~im je odista tragao? Sada je znao da kada su mo}, stremljenja i radoznalost zadovoljeni, i dalje ostaju ~e`nje srca. Niko nije stvarno ìveo dok nije ostvario taj spoj ljubavi i èlje, o kome on ni u snu nije sanjao da postoji sve dok nije do{ao u Lis. Stupio je nogom na planete Sedam Sunaca - prvi ~ovek koji je to u~inio za milijardu godina. Pa ipak, to mu je sada malo zna~ilo; ponekad je pomi{ljao da bi dao sve {to je ostvario kada bi mogao da ~uje pla~ novoro|en~eta i da zna da je ovo njegovo. U Lisu }e mo`da jednoga dana na}i ono {to je èleo; kod ovog naroda postojali su razumevanje i toplina, koji su, sada je to shvatio, nedostajali Diasparu. Ali pre no {to otpo~ine, pre no {to na|e svoj mir, morao je da donese jo{ jednu odluku. Dobio je mo} u ruke i njome je jo{ raspolagao. Tu odgovornost je nekada traìo i ùdno prihvatio, ali sada je znao da ne}e imati mira dok ona bude na njegovim ple}ima. Pa ipak, kada bi je odbacio od sebe, bilo bi to izneveravanje poverenja. Nalazio se u jednom selu sa malim kanalima, na obali velikog jezera, kada je najzad doneo odluku. Raznobojne ku}e, koje kao da su stajale usidrene na blagim talasima, oblikovale su prizor gotovo nestvarne lepote. Ovde je bilo ìvota, topline i udobnosti - svega {to mu je nedostajalo u pusto{noj velelepnosti Sedam Sunaca. Jednoga dana, ~ove~anstvo }e ponovo biti spremno za svemir. Alvin nije znao kakvo }e novo poglavlje ôvek ispisati me|u zvezdama. To i nije bila njegova briga; Alvinova budu}nost nalazila se ovde, na Zemlji. Ali, mora}e se otisnuti na jo{ jedan let pre no {to okrene le|a zvezdama.
159

Kada je Alvin zaustavio dalje uspinjanje broda, grad se nalazio odve} daleko da bi se razabrao kao delo ôvekovih ruku, a zakrivljenost planete ve} je bila vidljiva. Ubrzo su uo~ili liniju sumraka, hiljadama milja ispod, u svom beskrajnom mar{u preko pustinje. Iznad i oko njih stajale su zvezde, i dalje blistave, uprkos svoj slavi koju su izgubile. Hilvar i Jeserak su }utali; naslu}ivali su ali nisu jama~no znali zbog ~ega je Alvin preduzeo ovaj let i za{to ih je pozvao da po|u sa njim. Nisu ni imali èlju da govore, dok je sumorna panorama promicala pod njima. Njena pusto{ ti{tala ih je obojicu i Jeserak je najednom osetio oholu srd`bu prema ljudima pro{losti koji su iz ~iste nemarnosti dopustili da Zemljina lepota uvene. Nadao se da su Alvinovi snovi istiniti i da }e se sve to mo}i preina~iti. Mo} i znanje jo{ su postojali - i bila je potrebna samo volja da se stole}a vrate unazad i da okeani ponovo za{ume talasima. Vode je i dalje bilo, duboko u skrovitim nedrima Zemlje; u slu~aju nu`de, mogle su se odgajiti i transmutacione biljke koje bi je stvarale. U narednim godinama ~ekalo ih je mnogo poslova. Jeserak je znao da stoji izme|u dva doba; ose}ao je oko sebe kako bilo ~ove~anstva ponovo po~inje ìvlje da kuca. Valjalo je suo~iti se sa velikim problemima - ali Diaspar nije prezao od njih. Na rekonstruisanje pro{losti bi}e utro{eni vekovi, ali kada to bude okon~ano, ôvek }e ponovo otkriti gotovo sve {to je izgubio. Pa ipak, upitao se Jeserak, da li }e sve to mo}i i da se stekne? Izgledalo je neverovatno da }e Galaksija jo{ jednom biti osvojena, ali ~ak i ako to bude ostvareno, kakvoj }e svrsi koristiti? Alvin ga je prekinuo u razmi{ljanju i Jeserak odvrati pogled od ekrana. "Hteo sam da vidite ovo", re~e Alvin tihim glasom. "Mo`da vam se ne}e ukazati druga prilika." "Ne napu{tamo Zemlju, valjda?" "Ne; ne èlim ni{ta vi{e od svemira. Ako je u Galaksiji i opstala jo{ neka civilizacija, sumnjam da je vredno napora dati se u traganje za njom. Imamo veoma mnogo poslova ovde; sada znam da je ovo moj dom i ja ga vi{e ne}u ostavljati." Bacio je pogled nadole, prema velikoj pustinji, ali namesto nje video je ogromnu vodu koja }e se valjati tuda kroz hiljadu godina. ôvek je ponovo otkrio svoj svet i dok bude ostao na njemu, u~ini}e ga pravim rajem. A posle toga... "Sada nismo spremni da se vinemo put zvezda i prote}i }e dosta vremena dok ponovo ne budemo bili u stanju da se suo~imo sa tim izazovom. Razmi{ljao sam o tome {ta da uradim sa ovim brodom; ako ostane na Zemlji, ne{to }e me uvek kopkati da ga upotrebim i nikako ne}u imati mira. Sa druge strane, ne mogu ga se tek tako otarasiti; ose}am da mi je poveren i ja ga moram iskoristiti za dobrobit sveta. Zato sam i doneo slede}u odluku. Posla}u ga izvan Galaksije, pod upravljanjem robota, da otkrije {ta se dogodilo sa na{im precima... i, ako je mogu}e {ta je trebalo da prona|u, te su zbog toga napustili na{u Vaseljenu. Mora da je posredi bilo ne{to ~udesno kada su ostavili toliko toga da bi se dali u potragu za tim.
160

Ma koliko putovanje trajalo, robot se nikada ne}e umoriti. Jednog dana }e na{i ro|aci primiti moju poruku i zna}e da ih ~ekamo ovde na Zemlji. Vrati}e se, a ja se nadam da }emo ih do tada zavre|ivati, bez obzira na to koliko su veliki postali." Alvin je za}utao, gledaju}i u budu}nost koju je oslikao, ali koju mo`da nikada ne}e neposredno videti. Dok ôvek bude ponovo podizao svoj svet, brod }e prevaljivati tamni bezdan me|u galaksijama, da bi se posle mnogo hiljada godina vratio. Mo`da }e i dalje biti tu da ga do~eka, ali i ako se to ne dogodi, on je bio zadovoljan. "Mislim da je to mudro", re~e Jeserak. A onda, poslednji put, odjek drevnog straha oglasio se u njemu. "Ali pretpostavimo", dodade, "da brod uspostavi kontakt sa ne~im {to mi ne èlimo da sretnemo..." Glas mu je zamukao kada je doku~io izvori{te svoje bri`nosti i usne mu se razvuko{e u kiseli, samoprekorni osmeh koji je odagnao poslednje utvare Osvaja~a. "Zaboravio si", re~e Alvin, shvativ{i ga znatno ozbiljnije nego {to je ovaj o~ekivao, "da }emo uskoro mo}i da ra~unamo na Vanamondovu pomo}. Ne znamo kakvim mo}ima on raspolaè, ali izgleda da svi u Lisu smatraju da su mu potencijali neograni~eni. Nije li tako, Hilvare?" Hilvar nije odmah odgovorio. Bilo je ta~no da Venamond predstavlja drugu veliku zagonetku, znak pitanja koji }e uvek leàti preko budu}nosti ljudskog roda, dok ono bude na Zemlji. Ve} je izgledalo izvesno da se Venamondov razvoj ka samosvesti ubrzava posredstvom kontakta sa filosofima iz Lisa. Oni su gajili velike nade u budu}u saradnju sa detinjastim nad-umom, veruju}i da mogu skratiti eone koje bi zahtevao njegov prirodni razvoj. "Nisam siguran", priznade Hilvar. "Ne{to mi govori da ne bi trebalo mnogo o~ekivati od Vanamonda. Sada mu moèmo pomo}i, ali mi }emo predstavljati tek kratak tren u njegovom ogromnom ìvotnom veku. Sumnjam ipak da njegova krajnja sudbina ima bilo kakve veze sa sudbinom ~ove~anstva." Alvin ga iznena|eno pogleda. "Za{to to misli{?" upita. "Ne bih umeo da ti objasnim", re~e Hilvar. "Posredi je samo intuicija." Mogao je da doda jo{ ne{to, ali je radije pre}utao. Te stvari bilo je nemogu}e saop{titi; Alvin, dodu{e, ne bi ismejao njegov san, ali on ipak nije èleo da ga razmatra ~ak ni sa prijateljem. Bio je to, zapravo, vi{e nego san, znao je to zasigurno; ne{to {to }e ga zauvek proganjati. Nekako mu se to uvuklo u um tokom neopisivog i neprenosivog kontakta sa Vanamondom. Zna li i sam Vanamond kakva }e biti njegova samotna sudbina? Jednog dana, energije Crnog Sunca }e presahnuti i ono }e osloboditi svog zatvorenika. A onda, na rubu Vaseljene, dok se i samo vreme bude zaustavljalo, Vanamond i 'Ludi Um' mora}e se sresti me|u le{evima zvezda. Taj sukob bi mogao spustiti zavesu na sam ~in Stvaranja. Pa ipak, on nije imao nikakve veze sa ôvekom, niti }e ovaj ikada saznati njegov ishod... "Pogledajte!" re~e iznenada Alvin. "Ovo sam èleo da vam pokaèm. Shvatate li {ta to predstavlja?"
161

Brod se sada nalazio iznad pola i planeta pod njima bila je savr{ena polukugla. Gledaju}i niz pojas sumraka, Jeserak i Hilvar mogli su istovremeno da vide izlazak i zalazak Sunca na suprotnim stranama sveta. Simboli~nost je bila tako potpuna i tako o~aravaju}a da oni ne}e zaboraviti ovaj trenutak do kraja ìvota. Na ovom svetu spu{tala se no}; senke su se izduìvale prema istoku koji ne}e do~ekati naredno svitanje. Ali negde drugde zvezde su jo{ bile mlade i jutarnje rumenilo je rudelo; a putem kojim je nekada hodio, ôvek }e jednog dana ponovo zakora~iti.
162

1956 Artur Klark - Grad I Zvezde

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1956 Artur Klark - Grad I Zvezde

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Artur Klark..

Artur Klark, GRAD I ZVEZDE Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao : Petar Popovi}

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde

Artur Klark..Grad i zvezde