1961 Artur Klark - Pad Meseceve Prasine

Artur Klark.....
Pad mese~eve pra{ine
Artur Klark, PAD MESEÊVE PRA[INE Preveli Mirjana i Zoran @ivkovi}
Adaptirao : Petar Popovi} 1
Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine
1. Biti kapetan jedine la|e na Mesecu predstavljalo je odli~je koje je Petu Harisu i te kako godilo. Dok su se putnici ukrcavali na Selenu, upiru}i se da se domognu sedi{ta kraj prozora, on se upitao kakvo im putovanje predstoji ovog puta. U retrovizoru je mogao da posmatra gospo|icu Vilkins, veoma zgodnu u plavoj uniformi Lunarne turisti~ke komisije, kako izvodi svoju uobi~ajenu ta~ku dobrodo{lice. Uvek je nastojao da o njoj misli kao o 'gospodjici Vilkins', a ne Sju, kada bi zajedno bili na du`nosti; to mu je pomagalo da zadrì usredsre|enost na posao. No, nikada nije uistinu otkrio kako je ona njega u tim prilikama doìvljavala. Nije razbrao nijedno poznato lice; ovo su bile novajlije, nestrpljive da se otisnu na prvo krstarenje. Ve}ina putnika spadala je u tipi~ne turiste - bili su to vreme{niji ljudi u poseti jednom svetu koji je u doba njihove mladosti predstavljao sam simbol nedostupnosti. Jedva da je bilo tri ili ~etiri putnika ispod trideset pete, a i oni su po svoj prilici pripadali tehni~kom osoblju iz jedne od lunarnih baza, koriste}i kakav dopust. Pet je bio ustanovio jedno prili~no pouzdano pravilo: sav stariji svet poticao je sa Zemlje, dok su oni mla|i bili ìtelji Meseca. Ali za sve njih More @e|i predstavljalo je novost. Sa one strane osmatra~kih prozora Selene, njegova siva, pra{inasta povr{ina jednoli~no se pruàla sve dok se nije spojila sa zvezdama. Povrh nje po~ivao je sve tanji srp Zemlje, postavljen zauvek na nebu sa koga se nije pomerio ve} milijardu godina. Blistava, plavo-zelena svetlost mati~nog sveta preplavljivala je ovoj ~udnovati predeo hladnim sjajem - uistinu hladnim, budu}i da je temperatura na goloj povr{ini dostizala mo`da tri stotine stepeni ispod nule. Samo na osnovu posmatranja nikako se nije moglo razabrati da li je More te~no ili ~vrsto. Bilo je potpuno ravno, bez ikakvih naru{avanja jednoli~nosti, sasvim li{eno nebrojenih pukotina i naprslina koje su izbrazdale ostatak ovog pustog sveta. Nikakvo brda{ce, gromada ili oblutak nisu remetili tu jednoli~nu jednoobraznost. Nijedno more na Zemlji - nikakva vodena povr{ina, zapravo - nikada nije bilo tako mirno. No, ovo je bilo more pra{ine, ne vode, te je u tom smislu bilo strano svekolikom ljudskom iskustvu, ali je ba{ zbog toga o~aravalo i privla~ilo ljude. Fina poput talka, suvlja u ovom vakuumu od sagorelog peska Sahare, ona je tekla podjednako lako i bez otpora kao i bilo koja te~nost. Neki te{ki predmet koji bi bio ba~en na nju u trenu bi i{~ezao, ne ostaviv{i za sobom nikakav beleg ili trag. Ni{ta nije moglo da se kre}e po toj izdajni~koj povr{ini izuzev malih pra{inskih skija za dve osobe - i same Selene koja je predstavljala neverovatnu me{avinu sanki i autobusa, donekle nalik na 'sne`ne ma~ke', vozilo koje je pre jednog ljudskog veka u~inilo dostupnim Antarktik.

Zvani~ni naziv Selene bio je 'Pra{inski brod, tip I', premda, koliko je Pet bio upu}en, 'Tip II' nije postojao ~ak ni na projektantskom stolu. Nazivali su je 'brod', 'la|a' ili 'Mese~ev autobus', ve} kako se kome dopadalo; Pet se opredelio za 'la|a', budu}i da se tim nazivom izbegavala terminolo{ka pometnja. Kada bi kazao 'la|a', niko nije mogao da ga zameni za kapetana svemirskog broda - a kapetana svemirskih brdova, bilo je, razume se, kao kusih pasa. "Dobro do{li na Selenu", oglasila se gospo|ica Vilkins po{to su se svi smestili. "Kapetan Haris i ja po~astvovani smo va{im dolaskom. Na{e putovanje traja}e ~etiri ~asa, a najpre }emo posetiti krater Jezero, sto kilometara isto~no odavde u Nedosti`nim planinama..." Pet vi{e nije obra}ao pa`nju na poznati uvod; zaokupilo ga je odbrojavanje. Selena je, sasvim doslovno, predstavljala prizemljeni svemirski brod; moralo je tako biti, budu}i da se kretala u vakuumu i da je trebalo da za{titi svoj krhki tovar od neprijateljskog sveta sa one strane njenih zidova. Iako nikada nije napustila povr{inu Meseca i uprkos tome {to su je pokretali elektromotori, a ne rakete, sadràla je svu osnovnu opremu pravog svemirskog broda - opremu koju je svu valjalo proveriti pre polaska. Kiseonik - u redu; energija - u redu; radio - u redu; ("Halo, baza Duga, ovde Selena, vr{imo probu. Da li primate moj far?"); inercioni navigator - na nuli, kontrola vazdu{ne komore - uklju~ena; detektor rupa u kabini - uklju~en; dalje, preko pedeset stavki, od kojih bi svaka automatski svratila pozornost na sebe u slu~aju kakve neprilike. Ali Pet Haris, kao i svi svemirci koji ùde za starim, dobrim vremenima, nikada se nije oslanjao na automatske sisteme ako je stvari mogao li~no da proveri. Provere su kona~no obavljene. Gotovo be{umni motori po~eli su da rade, ali lopatice jo{ nisu do{le u optimalan poloàj, tako da je Selena blago podrhtavala u sidri{tu. Kada je stavio u pogon propeler sa leve strane, la|a se najpre malo zaljuljala, a onda je po~ela lagano da zaokre}e nadesno. Po{to se odvojila od doka, on ju je ispravio i poterao napred. Pona{ala se veoma dobro, ima li se u vidu okolnost da je predstavljala potpuno nov graditeljski poduhvat. Ovde nisu postojali milenijumi poku{avanja i gre{aka, koji su sezali u pro{lost sve do neolitskog ~oveka koji je prvi porinuo brvno u kakvu re~ecu. Selena je bila uistinu prvo plovilo svoje vrste, nastala u umovima nekolicine inènjera koji su seli za projektantski sto i zapitali se: "Kako da na~inimo vozilo koje bi plovilo po moru pra{ine?" Neki od njih predlagali su, prisetiv{i se pri~a o nekada{njem Misisipiju, da se na~ini svojevrstan parobrod-lopata{, ali projekat sa delotvornije uronjenim lopaticama odneo je prevagu. Dok su sada ove lopatice grabile kroz pra{inu, guraju}i je pred sobom, ostavljale su za sobom brazdu sli~nu onoj {to ostaje za veoma brzim ~amcem, ali ovi tragovi nestali bi za nekoliko sekundi, tako da se na povr{ini Mora ni po ~emu nije moglo razabrati da je tuda upravo pro{la la|a.

Zdepaste kupole pod pritiskom Port Rorisa sada su brzo i{~ezavale ispod linije neba. Za manje od deset minuta brzo su nestale sa vidika: Selena je ostala potpuno sama. Nalazila se u sredi{tu ne~ega za {ta u jezicima ~ove~anstva nije bilo naziva. Kada je Pet isklju~io motore i la|a se polako zaustavila, sa~ekao je da oko njega zavlada ti{ina. Uvek se doga|alo isto; bilo je potrebno izvesno vreme da putnici razaberu neobi~nost onoga {to je leàlo napolju. Putovali su svemirom i gledali su kako se svuda oko njih pruàju zvezde; bacali su pogled nagore - ili nadole - ka zaslepljuju}em pro~elju Zemlje, ali ovo je bilo druga~ije. Nije to bilo ni kopno ni more, ni vazduh ni svemir, ve} pomalo od svega toga. Pre no {to je ti{ina postala odve} te{ka - ako bi dopustio da predugo potraje, neko bi se upla{io - Pet je ustao i okrenuo se prema putnicima. "Dobro ve~e, dame i gospodo", po~e on. "Nadam se da vam je gospo|ica Vilkins pomogla da se udobno smestite. Zaustavili smo se ovde zato {to je ovo zgodno mesto da vas upoznamo sa Morem - da vam, zapravo, pruìmo priliku da ga osetite." On pokaza rukom ka prozorima i avetinjskom sivilu koje je leàlo iza njih. "[ta mislite", upita on tiho, "koliko je udaljeno obzorje? Ili drugim re~ima, koliko bi vam veliki izgledao jedan ~ovek da se nalazi na onoj ta~ki gde se zvezde sre}u sa tlom?" Bilo je to pitanje na koje niko nije mogao odgovoriti samo na osnovu posmatranja. Logika je govorila: 'Mesec je mali svet - obzorje, dakle, mora da je sasvim blizu'. Ali ~ula su stvarala sasvim druga~iju predstavu; ova zemlja je, izve{tavala su ona, potpuno ravna i pruà se u beskraj. Ona deli Vaseljenu na dva jednaka dela; zauvek se pruà izme|u zvezda... Ovaj privid nije i{~ezavao ~ak ni onda kada bi se doznao njegov uzrok. Oko nije imalo na~ina da proceni razdaljine kada ne bi bilo ni~ega {to bi mu posluìlo kao ìà. Vid je beznade`no isklizavao i gubio smer na bezobli~noj povr{ini ovog okeana pra{ine - umek{avaju}e izmaglice atmosfere koja bi donekle nagove{tavala blizinu ili udaljenost. Zvezde su predstavljale netrepere}e iglene vr{ke svetlosti, jasne sve do onog neodre|enog obzorja. "Verovali ili ne", nastavi Pet, "pogled vam seè samo tri kilometra - ili dve milje, za one me|u vama koji se jo{ nisu navikli na metri~ki sistem. Znam da vam se ~ini da vas do obzorja deli par svetlosnih godina, ali donde biste stigli pe{ice za dvadesetak minuta kada biste samo mogli da pe{a~ite po ovoj tvari." On se vrati na svoje sedi{te i ponovo uklju~i motore. "Nema ni~eg naro~itog da se vidi narednih {ezdeset kilometara", doviknu on preko ramena, "tako da }emo produìti dalje." Selena pohrli napred. Sada se prvi put javio stvarni ose}aj brzine. Trag za la|om postao je duì i izrazitiji, budu}i da su lopatice koje su se okretale silovito zahvatale u pra{inu. Ona je sada letela uvis sa obe strane u velikim utvarnim pramenovima; posmatrana iz daljine, Selena bi izgledala kao sne`ni raonik koji kr~i svoj put kroz kakav zimski predeo, pod mraznim Mesecom. Ali te sive parabole, koje su se

lagano uru{avale, nisu bile sneg, a svetiljka koja je obasjavala njihovu putanju bila je planeta Zemlja. Putnici su opu{teno uìvali u glatkoj, gotovo be{umnoj vo`nji. Svako od njih kretao se stotinama puta brè na putovanju za Mesec - ali u svemiru ~ovek nikada nije svestan brzine, a ovo hitro kliènje preko pra{ine bilo je znatno uzbudljivije. Kada je Haris upravio Selenu da se kre}e u uskom krugu, la|a je gotovo sustizala padaju}e velove praha koji su njene lopatice zahvatale i bacale put neba. Izgledalo je sasvim neprimereno da se ova neopipljiva pra{ina moè podizati, a potom padati u tako o{trim krivama, nimalo ne podleù}i dejstvu otpora vazduha. Na Zemlji bi se ona slegala satima - mo`da danima. îm se la|a ponovo uputila pravolinijskim kursom i po{to se vi{e ni{ta nije videlo osim puste ravnice, putnici su se dali u ~itanje {tiva koje im je promi{ljeno pripremljeno. Svako od njih dobio je fasciklu sa fotografijama, kartama, suvenirima ('Ovim se potvrdjuje da je gospodin/gospodja/gospodjica...') i informativnim tekstom. Trebalo je samo da ga pro~itaju da bi otkrili sve ono {to su èleli da znaju o Moru @e|i, a mo`da i malo vi{e. Preteàn deo Meseca, stajalo je tu, bio je prekriven tankim slojem pra{ine, obi~no ne debljim od nekoliko milimetara. Jedan deo tog sloja predstavljao je ostatke sa zvezda - preostale delove meteorita koji su padali na neza{ti}eno Mese~evo lice najmanje pet milijardi godina. Drugi deo poticao je od lunarnih stena koje su se {irile i skupljale usled èstokih temperaturnih razlika izme|u dnevnog i no}nog razdoblja. Ma odakle pra{ina poticala, bila je tako fino isitnjena da je tekla kao te~nost, ~ak i pri ovako slabom dejstvu sile teè. Tokom eona ona se slivala sa planina u nizije, obrazuju}i tu jezerca i jezera. Prvi istraìva~i su to o~ekivali i uglavnom su bili pripravljeni na ovaj fenomen. Ali More @e|i predstavljalo je ipak iznena|enje; niko nije predvideo da }e se otkriti pustinjski predeo pre~nika vi{e od stotinu kilometara. U pore|enju sa ostalim lunarnim 'morima' ono je bilo sasvim malo; {tavi{e, astronomi nikada nisu zvani~no priznali njegov naziv, isti~u}i da je posredi tek mali deo Sinus Rorisa - Zaliva Rose. Kako moè, bunili su se oni, deo jednog zaliva biti progla{en za ~itavo more? Ali naziv koji je izmislio jedan administrativac iz Lunarne turisti~ke komisije ipak se zadrào, uprkos njihovim protivljenjima. U najmanju ruku bio je podjednako prikladan kao i nazivi drugih takozvanih mora - Mora Oblaka, Mora Ki{a, Mora Ti{ine. A da se i ne pominje More Nektara... Bro{ura je tako|e sadràla neke umiruju}e informacije, ~ija je svrha bila da se odagna strah kod najnervoznijih putnika i da se pokaè kako je turisti~ka komisija mislila na sve. 'Radi va{e bezbednosti preduzete su sve mogu}e mere predostro`nosti', pisalo je tu. 'Selena nosi zalihe kiseonika dovoljne za vi{e od nedelju dana, a sva ostala zna~ajna oprema poneta je u dva primerka. Automatski radio-far signali{e na{ poloàj u pravilnim razmacima, a u krajnje neverovatnom slu~aju potpunog otkazivanja energetskog sistema, pra{inski teglja~ iz Port Rorisa odvukao bi vas u luku, tako da biste tamo stigli uz tek neznatno ka{njenje. A povrh svega, nema potrebe brinuti zbog lo{eg

vremena. Ma koliko vi bili slab moreplovac, na Mesecu vam ne preti opasnost da obolite od morske bolesti. Morem @e|i nikada nisu besnele bure; na njemu uvek vlada bonaca.' Ove poslednje umiruju}e re~i napisane su sasvim u dobroj veri, jer ko je mogao i naslutiti da }e se uskoro pokazati neta~ne. Dok je Selena be{umno hitala kroz no} obasjana sjajem Zemlje, Mesec je i{ao za svojim poslovima. A tih poslova sada je bilo napretek, posle niza eona provedenih u snu. Ovde se vi{e toga dogodilo za poslednjih pedeset godina nego tokom prethodnih pet milijardi godina, a mnogo je tek trebalo da se dogodi. U prvom gradu koji je ~ovek ikada sazdao izvan svog mati~nog sveta, glavni upravnik Olsen {etao se kroz park. Veoma se ponosio parkom, ba{ kao i svaki od dvadeset pet hiljada ìtelja Port Klavijusa. Park je bio mali, razume se - premda ne toliko mali kako je to nagovestio onaj bedni TV komentator koji ga je nazvao 'vitrina sa prividima veli~ajnosti'. A sasvim sigurno nije bilo parkova, vrtova ili bilo ~ega drugog na Zemlji gde ste mogli na}i suncokrete visoke deset metara. Visoko iznad, nagomilani cirusni oblaci jedrili su nebom - ili je bar tako izgledalo. Bile su to, razume se, samo slike projektovane na unutra{nju stranu kupole, ali opsena je delovala tako savr{eno da je povremeno ispunjavala G.U. nostalgijom. Nostalgijom? Ne, ispravio se on, ovo je bio dom. Pa ipak, u dubini svog srca, znao je da to nije ta~no. Bi}e to dom za njegovu decu, ali ne i za njega. On je ro|en u Stokholmu, na Zemlji; oni su se, me|utim, rodili u Port Klavijusu. Bili su dràvljani Meseca; njega su sa Zemljom vezivale spone koje }e mo`da oslabiti sa godinama, ali se nikada ne}e prekinuti. Na udaljenosti manjoj od jednog kilometra, odmah izvan glavne kupole, {ef Lunarne turisti~ke komisije pregledao je najnovije rezultate, dopustiv{i pri tom sebi blago ose}anje zadovoljstva. Ponovo je ostvareno pobolj{anje u odnosu na prethodnu sezonu; na Mesecu, dodu{e, nije bilo sezona, ali je po pravilu dolazilo vi{e turista kada je na severnoj Zemlji{noj polulopti bila zima. Kako da odrì ovaj trend? Bio je to stalni problem, budu}i da su turisti èleli raznovrsnost, tako da im niste mogli neprekidno davati isto. Novi predeli, niska sila teè, pogled na Zemlju, tajanstvenosti Tamne strane, spektakularan prizor nebeskog svoda, pionirske naseobine (gde turisti nisu ba{ uvek bili dobro do{li) - po{to se sve to navede, {ta je jo{ Mesec mogao da ponudi? Kakva {teta {to nije bilo domoroda~kih Selenita sa ~udnovatim obi~ajima i jo{ ~udnovatijim fizi~kim izgledom koji bi bili stalna meta turisti~kih kamera. Na àlost, najve}i oblik ìvota koji je ikada otkriven na Mesecu mogao se videti jedino pod mikroskopom - a njegovi preci stigli su ovamo 'Lunjikom II', samo jednu deceniju pre samog ôveka. [ef Dejvis stao je da prebira u se}anju po porukama koje su nedavno prispele telefaksom, pitaju}i se ima li tu bilo ~ega {to bi mu moglo biti od pomo}i. Stigao je, razume se, jedan u nizu sli~nih zahteva neke TV kompanije, za koju on nikada nije ~uo, da snimi novi dokumentarac o Mesecu - pod uslovom da im budu pla}eni svi tro{kovi.

Odgovor koji }e dobiti bio je odri~an; kada bi uvaàvao sve sli~ne zahteve, odeljenje bi mu vrlo brzo bankrotiralo. Tu je, zatim, bilo prijateljsko pismo njegovog kolege iz Vi{e njuorleanske turisti~ke komisije u kome se predlagala razmena osoblja. Te{ko se moglo razabrati kako }e od te razmene Mesec imati koristi - odnosno, Nju Orleans - ali stvar nije stajala ni{ta i mogla je samo da urodi stvaranjem dobre volje. Kona~no, {to je bilo i najzanimljivije, stigla je poruka od prvaka Australije u skijanju na vodi, koji se raspitivao da li je ikada iko poku{ao da se skija na Moru @e|i. Da - u ovome je uistinu bilo ne~ega; iznena|ivalo ga je to {to doista jo{ niko nije ovo poku{ao. A mo`da i jeste - iza Selene ili neke od malih pra{inskih skija. U svakom slu~aju, vredelo je truda ispitati stvar; on je stalno tragao za novim oblicima zabave na Mesecu, a jedno od njegovih omiljenih popri{ta bilo je More @e|i. Na àlost, on tada nije mogao ni da nasluti da }e kroz samo nekoliko ~asova More @e|i tako|e postati popri{te prave no}ne more. 2. Pred Selenom obzorje vi{e nije bilo savr{en, neprekidan luk; zup~asta linija planina podigla se iznad ruba Meseca. Kako je la|a jurila prema njima, izgledalo je da se lagano uspinju uz nebo, kao da ih podiè neki dìnovski lift. "Nedosti`ne planine", objavi gospo|ica Vilkins. Nazvane su tako zato {to ih potpuno okruùje More. Primeti}ete tako|e da su znatno strmije od ve}ine lunarnih planina." Nije nastavila o ovome, budu}i da je ve}ina lunarnih vrhova predstavljala, na àlost, prili~no razo~arenje. Za ogromne kratere, koji izgledaju tako upe~atljivo na fotografijama snimljenim sa Zemlje, ispostavilo se, posmatrano izbliza, da su samo blago ustalasani bregovi; privid njihovog o{trog reljefa stvarale su senke koje su bacali u zoru i ve~e. Nije postojao nijedan lunarni krater ~iji su se obronci tako strmo uzdizali uvis kao, recimo, ulice San Franciska, a bilo ih je sasvim malo koji bi bili nepremostiva prepreka za nekog odlu~nog biciklistu. Niko, me|utim, ne bi to naslutio iz publikacija Turisti~ke komisije, u kojima su prikazivani samo najspektakularniji grebeni i kanjoni, snimljeni iz bri`ljivo odabranih uglova. "Ove planine jo{ nisu podrobno istraène", nastavila je gospo|ica Vilkins. "Pro{le godine prevezli smo tamo grupu geologa i ostavili ih na onom isturenom bregu, ali oni su uspeli da prodru samo nekoliko kilometara u unutra{njost. Prema tome, tamo moè biti bilo ~ega, mi to naprosto ne znamo." Sju je pravi majstor, pomisli Pet; ona je vrhunski vodi~ koji odli~no zna {ta da prepusti ma{ti, a {ta da podrobno objasni. Imala je lak, opu{ten ton, bez i najmanjeg traga onog napevnog prizvuka koji je predstavljao profesionalni nedostatak mnogih vodi~a. Uz to, potpuno je ovladala svojim predmetom; veoma retko se doga|alo da joj bude postavljano neko pitanje na koje nije umela da odgovori. Sve u svemu, bila je to prvoklasna mlada dama; iako se ona ~esto javljala u Petovim erotskim sanjarijama, on je se potajno malo pribojavao.

Putnici su kao op~injeni stali da promatraju vrhove koji su se primicali. Na Mesecu koji je i dalje bio obavijen tajnom ovde je postojala jo{ dublja tajna. Ni~u}i poput ostrva iz neobi~nog mora koje ih je ~uvalo, Nedosti`ne Planine uzdizale su se kao izazov za naredno pokolenje istraìva~a. Uprkos njihovom nazivu, do njih se sada lako moglo sti}i - ali kako je bilo mnogo miliona kvadratnih kilometara jo{ neistraène, a manje nedostupne teritorije, nije bilo druge do da sa~eka svoj red. Selena je uronila u njihovu senku; pre no {to je bilo ko shvatio {ta se doga|a, Zemlja koja je nisko po~ivala nad obzorjem bila je pomra~ena. Njena blistava svetlost i dalje je prosijavala iznad vrhova, visoko gore, ali ovde dole vladala je potpuna tama. "Isklju~i}u rasvetu u kabini", re~e stjuardesa, "kako biste imali bolji vidik." Kada je nestalo prigu{enog crvenog osvetljenja, svaki putnik je osetio kao da se sam obreo u lunarnoj no}i. âk je i odraèni sjaj Zemlje na visokim vrhovima i{~ezavao dok je brod uranjao dublje u senku. Kroz nekoliko minuta preostale su samo zvezde hladne, postojane ta~ke svetlosti u tami koja je bila tako potpuna da se um bunio protiv nje. Bilo je te{ko razabrati poznata sazve`|a me|u tim mno{tvom zvezda. Oko bi se gubilo u {arama nikada vi|enim sa Zemlje, u svetlucavom lavirintu jata i maglina. U celoj toj blistavoj panorami postojao je samo jedan nepogre{iv beleg - sjajni far Venere koji je daleko nadma{ivao sva ostala nebeska tela, najavljuju}i pribliàvanje zore. Pro{lo je nekoliko minuta pre no {to su putnici uvideli da se sva ~udesa ne nalaze na nebu. Iza brze la|e pruàla se duga~ka, fosforescentna brazda, kao da je neki ~arobni prst povukao liniju svetlosti preko Mese~evog tamnog i pra{inastog lica. Selena je iscrtavala za sobom rep sli~an kometnom, ba{ kao {to bi to ~inio i bilo koji brod koji bi se kretao tropskim okeanima Zemlje. Ovde, me|utim, nije bilo mikroorganizama koji bi obasjavali ovo mrtvo more svojim maju{nim svetiljkama. Bila su to samo nebrojena zrnca pra{ine koja su stvarala iskrice me|u sobom kako su se neutralisala stati~ka pra`njenja izazvana Seleninim brzim prolaskom. No, ~ak i kada se znalo obja{njenje, prizor ni{ta nije gubio na lepoti. Bilo je uistinu ~udesno gledati za la|om u no} i posmatrati ble{tavu, elektri~nu traku kako se neprekidno obnavlja, kako neprekidno gasne, kao da se to sam Mle~ni Put odraàva na lunarnoj povr{ini. Svetlucava brazda izgubila se u sjaju kada je Pet uklju~io reflektor. Zlokobno blizu, jedan veliki kameni zid promicao je pokraj njih. Na tom mestu planinsko pro~elje dizalo se gotovo okomito iz okolnog mora pra{ine; sezalo je nagore do neznanih visina, jer izgledalo je da se iznenada javlja u stvarnom postojanju jedino tamo gde bi brzi oval svetlosti skliznuo preko njega. Bile su to planine spram kojih su Himalaji, Stenovite planine i Alpe predstavljali tek novoro|en~ad. Na Zemlji, erozione sile po~ele bi da dejstvuje na planine odmah po njihovom nastanku, tako da su posle nekoliko miliona godina one bile samo senka svoje prvobitne veli~ine. Ali Mesec nije znao ni za vetar ni za ki{u; ovde nije bilo ni~ega {to bi dovodilo do habanja stena, izuzev neizmerno sporog drobljenja

pra{ine izazvanog saìmanjem povr{inskih slojeva usled no}ne studeni. Ove planine bile su podjednako stare kao i svet na kome su nastale. Pet se ponosio svojim zabavlja~kim ume}em, tako da je narednu numeru veoma pa`ljivo isplanirao. Izgledalo je opasno, ali bilo je i savr{eno bezbedno, budu}i da je Selena pro{la tim kursom ve} stotinu puta, tako da je elektronska memorija njenog sistema upravljanja poznavala put bolje od bilo kog ljudskog pilota. On iznenada isklju~i reflektor - tako da su putnici najednom postali nelagodno svesni da, dok ih je sa jedne strane zaslepljivala sna`na svetlost, sa druge su se nad njih nadnosile nevidljive planine. U gotovo putpunoj tami Selena je jurila uskim kanjonom - i to ~ak ne pravolinijski, budu}i da bi s vremena na vreme po~ela da krivuda, izbegavaju}i nevidljive prepreke. Neke od njih, zapravo, bile su ne samo nevidljive, nego i nepostoje}e; Pet je programio ovaj put pri maloj brzini i u bezbednosti dnevne svetlosti, nastoje}i da {to vi{e deluje na ìvce. Niz uzvika 'Ah!' i 'Oh!' iz zamra~ene kabine iza njega potvrdili su mu da je valjano obavio posao. Visoko iznad, jedna uska traka zvezda bila je sve {to se moglo videti od spoljnjeg sveta; i{la je u ludim lukovima ~as levo, a ~as desno, prate}i iznenadne promene Seleninog kursa. "No}na vo`nja', kako ju je Pet za sebe nazvao, trajala je oko pet minuta, ali je izgledala mnogo duà. Kada je ponovo uklju~io reflektore, tako da je la|a plovila u sredi{tu velikog kruga svetlosti, iza njega se razlegao uzdah putnika, koji je izraàvao istovremeno olak{anje i razo~aranje. Bilo je ovo iskustvo koje niko od njih ne}e lako zaboraviti. Po{to se vidljivost sada vratila, mogli su da razaberu da putuju niz jednu dolinu koju su opasivali strmi obronci, odnosno klisuru ~ije su se bo~ne strane lagano razdvajale. Kona~no, kanjoj se pro{irio u pribli`no ovalni amfiteatar, pre~nika oko tri kilometra - srce uga{enog vulkana, izdubljeno ovde pre mnogo eona, u danima kada je Mesec jo{ bio mlad. Krater je bio sasvim mali, prema lunarnim merilima, ali je zato bio jedinstven. Ispunila ga je sveprisutna pra{ina, nadiru}i kroz dolinu iz eona u eon, tako da su turisti sa Zemlje sada mogli da se udobno voze u ne~emu {to je nekada bio kotao ispunjen paklenim ognjem. Te vatre zgasle su davno pre nastanka zemaljskog ìvota i vi{e nikada se ne}e razgoreti. Ali postojale su druge sile koje jo{ nisu zgasle i koje su samo vrebale svoju priliku. Kada je Selena po~ela sporo kruènje po rubu amfiteatra strmih obronaka, bilo je vi{e putnika kojima je na um pala plovidba po nekom planinskom jezeru na Zemlji. I ovde je vladao isti za{ti}eni mir, isto ose}anje neznanih dubina ispod la|e. Zemlja je imala mnoga kraterska jezera, a Mesec samo jedno - premda je on posedovao znatno vi{e kratera. Bez ùrbe, Pet je na~inio dva puna kruga po jezeru, dok su snopovi reflektora {arali po zidovima koji su ga okruìvali. Ovo je bio najbolji na~in da se ono razgleda; tokom dana, kada bi ga Sunce okupalo toplotom i svetlo{}u, izgubilo bi zna~ajan deo svoje ~arolije. Sada je, me|utim, pripadalo carstvu ma{te, kao da je poticalo pravo iz ukletog uma Edgara Alana Poa. Oko kao da je neprekidno hvatalo neobi~na obli~ja kako

se kre}u rubom vidnog polja, izvan uskog podru~ja svetlosti. Posredi je bila puka uobrazilja, razume se; ni{ta se nije micalo na celom ovom predelu izuzev senki {to su ih stvarali Sunce i Zemlja. Nisu mogli postojati duhovi na svetu koji nikada nije upoznao ìvot. Kucnuo je ~as da se vrate, da se otisnu niz kanjon ka otvorenom moru. Pet usmeri tupi pramac Selene prema uskom prolazu kroz planine i oko njih se ponovo uzne{e visoki zidovi. Na povratnom putovanju on je ostavio uklju~ene reflektore tako da su putnici mogli da posmatraju kuda se kre}u; osim toga, trik 'no}ne vo`nje' ne bi bio tako uspe{an po drugi put. Daleko ispred, izvan dosega Selenine rasvete, pomaljala se neka svetlost, {ire}i se lagano preko stena i litica. âk i u poslednjoj ~etvrti, Zemlja je i dalje nadma{ivala po sjajnosti deset punih Meseca, a sada kada su oni izranjali iz senke planina ona je ponovo postala gospodarica neba. Svako od dvadeset dvoje mu{karaca i èna na Seleni podigao je pogled prema tom plavo-zelenom srpu, dive}i se njegovoj lepoti, o~aran njegovom blistavo{}u. Kako je ~udnovato bilo to da poznata polja, jezera i {ume Zemlje ble{te takvom nebeskom slavom kada se osmotre izdaleka! Mo`da je u tome postojao nauk; mo`da nijedan ~ovek ne moè valjano da ceni svoj svet sve dok ga ne vidi iz svemira. A na Zemlji u ovom ~asu mora da ima mno{tvo o~iju upravljenih ka sve ve}em Mesecu - vi{e nego ikada ranije, zapravo, sada kada je Mesec toliko zna~io ~ove~anstvu. Bilo je mogu}e, premda neverovatno, da neke od tih o~iju posmatraju sada kroz kakav mo}an teleskop slaba{nu iskru Seleninih reflektora kako puzi kroz lunarnu no}. Kada je ta iskra zatreptala i zgasla, to im verovatno ni{ta nije zna~ilo. Tokom milion godina mehur je rastao, poput kakvog ~ira, ispod korena planina. Tokom svekolike istorije ôveka, gas iz Mese~eve ne jo{ sasvim zgasle unutra{njosti kr~io je sebi put kroz slabe ta~ke kore, sakupljaju}i se u {upljinama stotinama metara ispod povr{ine. Na obli`njoj Zemlji ledena doba prolazila su jedno za drugim, dok su se podzemne kaverne pove}avale, spajale se i kona~no srasle. Najzad je kucnuo ~as da ~ir pukne. Kapetan Haris prepustio je kontrole automatskom pilotu i razgovarao je sa putnicima koji su sedeli u prvom redu kada je prvi potres uzdrmao la|u. Za trenutak se zapitao da li je to mo`da neka lopatica propelera udarila u neku prepreku ispod povr{ine; a onda, sasvim doslovno, dno ispade iz njegovog sveta. Ispalo je lagano, po{to sve stvari lagano padaju na Mesecu. Ispred Selene, u krugu povr{ine mnogo jutara, glatka povr{ina naborala se kao oko svojevrsnog pupka. More je oìvelo i kretalo se, uzme{ano silama koje su ga probudile iz eonskog sna. Sredi{te poreme}aja produbljivalo se u levak, kao da je u pra{ini nastajao kakav dìnovski vir. Svaka faza tog ko{marnog preobraàja bila je nemilosrdno obasjana svetlo{}u Zemlje, sve dok krater nije postao toliko dubok da mu se naspramni zid izgubio u senci, tako da je izgledalo da Selena hita u zakrivljeni srp potpunog crnila - u luk ni{tavila.
10

Istina je bila gotovo podjednako lo{a. U ~asu kada je Pet stigao do kontrola, la|a je ve} uveliko klizila i hitala daleko niz tu nemogu}u strminu. Njen vlastiti momenat sile, uz ubrzavaju}i tok pra{ine pod njom, nosili su je naglavce u dubine. Nije postojalo ni{ta {to je on mogao da u~ini osim da poku{a da je odrì u ravnoteì i da se nada da }e ih njihova brzina izneti uz naspramnu stranu kratera pre no {to se ona sru~i na njih. Ako su putnici zavikali ili vrisnuli iza Peta, on to nije ~uo. Bio je svestan jedino zastra{uju}eg, odvratnog poniranja, kao i vlastitih nastojanja da nekako spre~i prevrtanje. No, dok se borio sa kontrolama, dodaju}i gas najpre u jedan propeler, a zatim u drugi, u nastojanju da ispravi Selenin kurs, na povr{inu svesti izroni mu neobi~an, uznemiruju}i spomen. Negde, nekako, ve} je video kako se ovo de{ava... Bilo je sme{no, razume se, ali se}anje ga nikako nije napu{talo. Tek kada je stigao na dno levka i ugledao neizmernu padinu pra{ine kako se sliva preko ruba kratera oivi~enog zvezdama, koprena vremena se najzad na trenutak podigla. Ponovo je bio de~ak, igraju}i se na vrelom pesku jednog zaboravljenog leta. Na{ao je jednu malu rupu, savr{eno glatku i simetri~nu, a iz njene dubine ne{to ga je mamilo - ne{to potpuno zakopano izuzev ~eljusti koje su ~ekale. De~ak je posmatrao, zbunjen, ve} svestan ~injenice da je pred njim popri{te neke mikroskopske drame. Ugledao je jednog mrava, bezumno usredsre|enog na vlastitu misiju, kako se spoti~e preko ruba kratera i klizi niz njegov obronak. Sasvim lako bi se bio izvukao, ali kada je prvo zrnce peska stiglo do dna rupe, strpljiva neman suknula je iz svoje jazbine. Prednjim nogama stala je da baca pregr{ti peska prema insektu koji se upirao da se izbavi, sve dok ga lavina nije savladala i beznade`no uputila ka `drelu kratera. Isto se sada doga|alo sa Selenom. Nikakav mravolovac nije iskopao rupu na povr{ini Meseca, ali Pet se sada ose}ao podjednako beznade`no kao i onaj ukleti insekt koga je posmatrao kako skon~ava pre mnogo godina. Poput njega, upirao se da se domogne bezbedne ivice, dok ga je pokretno tle vuklo u dubine gde ih je ~ekala smrt. Brza smrt za mrava, a duga za njega i njegove saputnike. Prenapregnuti motori uspeli su da ostvare izvestan napredak, ali to nije bilo dovoljno. Pra{ina koja se slivala dobijala je na brzini - a jo{ gore je bilo to {to je rasla uz zidove la|e. Stigla je ve} do donjeg nivoa prozora, da bi potom stala da ih prekriva i kona~no potpuno zatrpala la|u. Haris isklju~i motore kako se ne bi raspali na komade; upravo dok je to ~inio pra{inska plima koja je rasla zapre~ila je poslednji prizor Zemljinog srpa. U tami i ti{ini tonuli su u Mesec. 3. Na nagomilanim komunikacionim rafovima Saobra}ajne kontrole, severna zemaljska strana, jedna elektronska memorija nelagodno je zatitrala. Upravo je protekla jedna sekunda posle dvadeset ~asova po srednjem grini~kom vremenu; odre|eni niz impulsa koji je automatski trebalo da stigne svakog punog ~asa ovoga puta je izostao.
11

Brzinom koja je uveliko nadma{ala sposobnosti ljudskog poimanja pregr{t }elija i mikroskopskih releja potraìlo je uputstva. ÊKAJ PET SEKUNDI - glasila je {ifrovana nareda. AKO SE NI[TA NE DOGODI, zatvori kolo 1001 1001. Maju{ni deo saobra}ajnog kompjutera, koji je bio usredsre|en na ovaj problem, strpljivo je sa~ekao da mine ovo ogromno razdoblje - dovoljno dugo da se obavi sto miliona dvadesetocifrenih sabiranja ili da se od{tampa najve}i deo Kongresne biblioteke. Potom je zatvorio kolo 1001 1001. Visoko iznad povr{ine Meseca, sa antene koja je, {to je moglo izgledati neobi~no, bila upravljena pravo prema Zemlji, jedan radio-impuls otisnuo se u svemir. Za {estinu sekunde prevalio je put od pedeset hiljada kilometara do relejnog satelita poznatog pod nazivom 'Lagran` II', koji se nalazio na samoj liniji {to je spajala Mesec i Zemlju. Bila je potrebna jo{ jedna {estina sekunde da bi se impuls vratio, znatno poja~an, preplaviv{i severnu zemaljsku stranu od pola do polutara. Prevedeno na ljudski govor, on je nosio jednostavnu poruku. HALO, SELENA, govorio je impuls. NE PRIMAM TVOJ FAR. MOLIM TE, ODMAH SE JAVI. Kompjuter je sa~ekao narednih pet sekundi. Zatim je ponovo uputio impuls, pa onda jo{ jednom. U Svetu elektronike minula su geolo{ka razdoblja, ali ma{ina je bila neizmerno strpljiva. Ponovo je posegla u uputstva. Ona se sada nalagala: ZATVORI KOLO 10101010. Kompjuter je poslu{ao. U Saobra}ajnoj kontroli jedna zelena svetiljka iznenada se preobratila u crvenu, a signal je stao da ispunjava vazduh zvukom uzbune. Tog ~asa prvi put su i ljudi i ma{ine postali svesni da je negde na Mesecu iskrsla neprilika. Vest se u po~etku {irila sporo, budu}i da je Glavni upravnik èleo da se na svaki na~in izbegne suvi{na panika; to je jo{ vi{e èleo {ef turisti~ke komisije; ni{ta se r|avije nije odraàvalo na posao kao uzbune i vanredne okolnosti - ~ak i onda kada bi se, kao {to je ispadalo u devet slu~ajeva od deset, ispostavilo da su za sve krivi samo pregoreli osigura~i, nepostojani kontakti ili preosetljivi alarmi. Ali na jednom svetu kakav je bio Mesec ni{ta se nije smelo prepustiti slu~aju. Bolje se prepasti zbog la`ne uzbune, nego propustiti da se reaguje na pravu. Proteklo je nekoliko minuta pre no {to je {ef Dejvis nevoljno priznao da je ovde ipak posredi stvarna uzbuna. Automatski far na Seleni propustio je da se oglasi i jednom ranijom prilikom, ali Pet Haris se javio ~im je pozvan na frekvenciji koju je la|a posebno koristila. Ovoga puta, me|utim, nije bilo odgovora na poziv. Selena nije odgovorila ni na signal upu}en na bri`ljivo ~uvanom radio-pojasu za nesre}e na Mesecu, koji se koristio isklju~ivo za ove svrhe. Upravo ova okolnost nagnala je {efa turisti~ke komisije da pohita iz Turisti~ke kule podzemnim transporterom do Klavijus Sitija. Na ulazu u centar Saobra}ajne kontrole nai{ao je na glavnog inènjera za zemaljsku stranu. Bio je to r|av znak; neko je, dakle, smatrao da }e biti neophodno preduzeti spasila~ke operacije. Dva ~oveka se smrknuto pogleda{e, svaki opsednut istom mi{lju.
12

"Nadam se da ti nisam potreban", re~e glavni inènjer Lorens. "U ~emu je nevolja? Sve {to znam jeste da se uklju~io signal za ozna~avanje velike havarije. Koji je brod u pitanju?" "Nije posredi nikakav brod. Re~ je o Seleni." "Blagi Boè - ako joj se bilo {ta dogodilo tamo napolju, do nje moèmo sti}i jedino pra{inskim skijama. Stalno sam govorio da moramo imati najmanje dve takve la|e za bezbedan prevoz turista." "I ja sam bio za to - ali u odeljenju za finansije nisu dali saglasnost. Kazali su da ne moèmo dobiti novi brod dok se ne pokaè da je Selena u stanju da donosi profit." "Samo da ne po~ne da se javlja na prvim stranama novina", uzvrati smrknuto Lorens. "Zna{ {ta mislim o dovo|enju turista na Mesec." [ef je to i te kako znao; bio je to odavno predmet rasprava me|u njima. Sada se, me|utim, on prvi put upitao da li je mo`da glavni inènjer u pravu. Kao i uvek, bilo je veoma tiho u kontroli saobra}aja. Na velikim kartama, koje su sasvim prekrivale zidove, zelene i }ilibarne svetiljke neprekidno su se palile i gasile; njihove rutinske poruke bile su sada sasvim neva`ne u pore|enju sa upadljivo{}u one jedne koja je svetlucala crvenom bojom. Uz konzole za vazduh, energiju i zra~enje deùrni oficiri sedeli su poput an|ela-~uvara, bdiju}i nad bezbedno{}u jedne ~etvrtine sveta. "Ni{ta novo", izvesti oficir za povr{inski saobra}aj. "I dalje smo potpuno u mraku. Sve {to znamo jeste da su tamo negde, u tom Moru." On na~ini krug na makrokarti. "Osim ako fantasti~no nisu skrenuli sa kursa, mora da su negde na ovom podru~ju. Prilikom javljanja u 19.00 nalazili su se jedan kilometar od planirane mar{rute. U 20.00 ~asova, njihov signal se izgubio, {to zna~i da se ono {to se dogodilo, zbilo u tih {ezdeset minuta." "Koliku razdaljinu Selena moè da pre|e za jedan sat?" upita neko. "Sto dvadeset kilometara kao od {ale", odvrati [ef. "Ali obi~no se kre}e mnogo manjim brzinama, dosta ispod stotke. Ko ùri kada krene na razgledanje." Zagledao se u kartu, kao da poku{ava iz nje da izvu~e neko obave{tenje silinom svog pogleda. "Ako su negde na Moru brzo }emo ih prona}i. Da li ste poslali pra{inske skije?" "Nismo, ser. êkao sam na odobrenje." Dejvis pogleda glavnog inènjera, koji je po ~inu bio vi{i od svih sa ove strane Meseca osim glavnog upravnika Olsena. Lorens lagano klimnu. "Po{aljite ih", re~e. "Ali ne o~ekujte brze rezultate. Potraja}e dok ne pretraè nekoliko hiljada kvadratnih kilometara... naro~ito no}u. Recite im da krenu od poloàja sa koga su se poslednji put javili, po jedna skija sa svake strane, kako bi obuhvatili naj{iru mogu}u povr{inu." Kada je nare|enje poslato, Dejvis sav smrknut upita: "[ta misli{ da se moglo dogoditi?"
13

"Postoji svega nekoliko mogu}nosti. Sve se moralo odigrati sasvim iznenada, jer nisu uputili nikakvu poruku. A to obi~no zna~i da je do{lo do eksplozije." [ef je prebledeo; uvek je postojala mogu}nost sabotaè i niko nikada nije mogao da se potpuno za{titi od toga. Zbog svoje ranjivosti, svemirska vozila, poput letelica pre njih, bila su neodoljivo privla~na odre|enom tipu kriminalaca. Dejvis se setio broda 'Argo' koji je saobra}ao na Veneri; bio je uni{ten dok se na njemu nalazilo dve stotine mu{karaca, èna i dece... zato {to je neki manijak bio kivan na jednog od putnika koji ga je jedva i poznavao. "Tako|e je moglo do}i do sudara", nastavio je glavni inènjer. "Mogla je naleteti na neku prepreku." "Haris je veoma pa`ljiv voza~", primeti [ef. "Nebrojeno puta je ve} pre{ao tu mar{rutu." "Svako moè da pogre{i; lako se pogre{i u proceni udaljenosti kada se vozi pri zemaljskoj svetlosti." [ef Dejvis gotovo da ga vi{e nije slu{ao; razmi{ljao je o svemu ~ime }e morati mo`da da se pozabavi, ako do|e do onog najgoreg. Bi}e najbolje da odmah pravnoj slu`bi naloì da proveri kako stoje stvari sa osiguranjima. Ako ro|aci zatraè u ime od{tete od Turisti~ke agencije nekoliko miliona dolara, to }e obezvrediti celu kampanju koju su preduzeli za celu narednu godinu... ~ak i ukoliko dobije spor. Oficir za povr{inski saobra}aj se nervozno naka{lja. "Smem li ne{to da vam predloìm", obrati se on glavnom inènjeru. "Mogli bismo pozvati Lagranà. Mo`da bi astronomi odozgo mogli ne{to da uo~e." "No}u?" skepti~no upita Dejvis. "Sa visine od pedeset hiljada kilometara?" "Sasvim lako, ako su im reflektori jo{ upaljeni. Vredi poku{ati." "Odli~na ideja", odvrati glavni inènjer. "Smesta ih pozovite." Trebalo je sam toga se seti; zapitao se, nije li jo{ ne{to prevideo. Nije ovo prvi put da je morao da se nadmudruje sa ovim ~udnim i prelepim svetom, koji je ~oveka u pojedinim magi~nim trenucima ostavljao bez daha... a u drugima ga dovodio u smrtnu opasnost. Nikada ga niko ne}e do kraja pripitomiti, kao {to je Zemlja pripitomljena, a mo`da je to i bilo dobro. Jer upravo su ta nedirnuta divljina, kao i slabi ali uvek prisutni oreol opasnosti, sada privla~ili turiste i istraìva~e preko svemirskih dubina. Vi{e bi voleo da je mogao bez turista... ali oni su mu obezbe|ivali platu. Bi}e najbolje da po~ne da se pakuje. Cela ova kriza mogla bi da nestane poput mehura od sapunice; Selena je mogla da se ponovo pojavi, nemaju}i pojma o panici koju je izazvala. Ali nije verovao u tako ne{to i njegov strah je postajao sve izvesniji kako su minuti proticali. Da}e joj jo{ jedan sat; zatim }e suborbitalnim {atlom oti}i do Port Rorisa, a odatle nastaviti u kraljevstvo neprijatelja, More @e|i. Crvena svetiljkica za hitne slu~ajeve na Lagranù upalila se kratko vreme po{to je dr. Tomas Louson zaspao. Bio je besan zbog ovog uznemiravanja; mada su ~oveku bila dovoljna samo dva sata sna dnevno kada ìvi u uslovima nulte gravitacije, bilo je pomalo nepravedno da ostane i bez ta dva sata. No, ~im je shvatio poruku, smesta se razbudio. Kona~no }e, kako se ~inilo, biti od nekakve koristi.
14

Tom Louson nikada nije bio odve} sre}an {to je dobio ovaj zadatak; èleo je da vr{i nau~na istraìvanja, a atmosfera na Lagranù II nije bila pogodna za tako ne{to; tu nikada nije bilo mira. Postavljen ovde na gravitacionoj sredokra}i izme|u Zemlje i Meseca, kao da u~estvuje u svojevrsnom kosmi~kom hodanju po ìci, {to ga je omogu}ila jedna od mra~nijih posledica sile teè, satelit je predstavljao astronauti~ku devojku za sve. Brodovi iz oba smera uzimali su tu gorivo i koristili satelit kao centar za ostavljanje poruka... mada nije bilo istine u glasinama koje su se prenosile da su se zaustavljali da pokupe po{tu. Lagran` je tako|e bio relejna stanica za gotovo sav lunarni radio-saobra}aj, jer se ispod njega prostirala gotovo cela strana Meseca koja je bila okrenuta prema Zemlji. Teleskop pre~nika stotinu centimetara bio je projektovan za osmatranje objekata koji su milijardu puta udaljeniji od Meseca, ali pokazao se neverovatno pogodan za ovaj posao. Na tako maloj udaljenosti, ~ak i pri slabom uve}anju, savr{eno se videlo. Izgledalo je da Tom lebdi u prostoru odmah povrh Mora Ki{a i gleda s visine {krbaste vrhove Apenina koji su se svetlucali na jutarnjoj svetlosti. Iako je samo povr{no poznavao Mese~evu geografiju, ve} na prvi pogled je bio u stanju da raspozna velike kretere: Arhimeda i Platona, Aristilusa i Eudoksusa - tamni oìljak Alpske doline i usamljenu piramidu Pikoa, koja je bacala duga~ku senku preko ravnice. Ali njega nije zanimala oblast obasjana dnevnom svetlo{}u; ono {to je traìo nalazilo se u tamnom srpu gde Sunce jo{ nije izi{lo. Na neki na~in to bi moglo da mu olak{a zadatak. Odavde je lako mogao, u zoni tame, da opazi signalnu svetiljku... pa ~ak i obi~nu baklju. Proverio je koordinate na karti i pritisnuo nekoliko dugmadi na kontrolnoj tabli. Goru}e planine nestale su sa vidika i za njima ostade samo crnilo, dok je zurio u lunarnu no} koja je upravo progutala preko dvadesetoro mu{karaca i èna. U po~etku nije ni{ta video... sasvim sigurno nikakvo trep}u}e signalno svetlo koje je traìlo pomo} od zvezda. Kada su mu o~i postale osetljivije, uo~io je da ovaj predeo nije bio potpuno u mraku. Svetlucao je utvarnom fosforescencijom - i {to je duè gledao, to je uo~avao vi{e pojedinosti. Isto~no od Zaliva Duge nalazile su se planine, ~ekaju}i svitanje koje }e ih uskoro pohoditi. A tamo... blagi Boè, kakva je to zvezda sijala u mraku? Iznenadna nada ubrzo se pretvorila u razo~aranje. To su samo bila svetla Port Rorisa, gde su ljudi u ovom trenutku nestrpljivo ~ekali da dobiju rezultate njegovog razgledanja. Ve} kroz nekoliko trenutaka uverio se da je vizuelna potraga bila beskorisna. Nije postojala ni najmanja mogu}nost da ugleda predmet ne ve}i od autobusa, tamo dole u tom slabo osvetljenom predelu. Sve bi bilo druga~ije da je bio dan; smesta bi uo~io Selenu zahvaljuju}i njenoj duga~koj senci preko Mora. Me|utim, ljudsko oko nije bilo dovoljno osetljivo za takvu vrstu potrage pri sve slabijoj svetlosti Zemlje, sa visine od pedeset hiljada kilometara. To nije brinulo dr. Lousona. Te{ko da je i o~ekivao da }e i{ta ugledati pri ovom prvom osmatranju. Ve} vi{e od stole}a i po astronomi ne moraju da se oslanjaju samo na svoj vid; danas imaju mnogo istan~anija oru|a... ~itav arsenal svetlosnih poja~iva~a i
15

detektora zra~enja. Tom Louson je bio ube|en da }e nekim od tih instrumenata uspeti da prona|e Selenu. Ne bi bio toliko ube|en u to da je znao da se ona vi{e ne nalazi na Mese~evoj povr{ini. 4. Kada se Selena zaustavila, posada i putnici bili su suvi{e zaprepa{}eni da bi ispustili ma kakav zvuk. Prvi se pribrao kapetan Haris, mo`da zbog toga {to je on jedini bar naslu}ivao {ta se dogodilo. U pitanju je, razume se, bila pe}ina: bile su dosta ~este, mada jo{ nijedna nije bila prime}ena u Moru @e|i. Duboko u Mesecu, ne{to se pomerilo; mo`da je upravo Selenina beskona~no mala teìna izazvala uru{avanje. Kada se Haris drhtavo pridigao na noge, zapitao se kako bi bilo najbolje da se obrati putnicima. Te{ko da se mogao pretvarati da je sve pod kontrolom i da }e kroz pet minuta nastaviti dalje; s druge, pak, strane neosporno }e do}i do panike ako im otkrije svu ozbiljnost situacije u kojoj su se na{li. Pre ili kasnije to }e morati da u~ini, ali najva`nije je bilo da do tada o~uva poverenje koje su imali u njega. Uhvatio je pogled gospo|ice Vilkins koja je stajala u stra`njem delu kabine, iza putnika koji su ~ekali da ne{to kaè. Bila je veoma bleda, ali prili~no sabrana; znao je da se moè osloniti na nju, pa joj je uputio osmeh ohrabrenja. "Izgleda da smo svi u jednom komadu", po~eo je non{alantno i pri~ljivo. "Doìveli smo malu nezgodu, {to ste ve} i sami zaklju~ili, ali moglo je biti i gore." (Kako? - upitao ga je jedan deo svesti. Pa, trup je mogao da naprsne... Zna~i, èli{ da ova agonija {to duè traje? Potisnuo je unutra{nji monolog snagom volje.) "Zahvatio nas je odron zemlje... mesecotres, ako vi{e volite. Nema potrebe za uzbunom; ~ak i ako ne uspemo sami da se izvu~emo, ubrzo }e poslati nekoga iz Port Rorisa. U me|uvremenu, gospo|ica Vilkins posluì}e vas osveàvaju}im napicima, {to je ionako nameravala da u~ini, pa vam predlaèm da se svi opustite dok ja... ovaj... obavim sve {to je potrebno." Uvod je, kako se ~inilo, pro{ao sasvim dobro. Odahnuv{i s olak{anjem, okrenuo se ponovo ka kontrolnoj tabli. Dok je to ~inio, primetio je da jedan putnik pali cigaretu. Bila je to automatska reakcija; i njemu samom bi dobro do{la cigareta. Ni{ta nije kazao; samo bi uni{tio atmosferu koju je stvorio svojim kratkim govorim. Ali zato je uhvatio ~ovekov pogled i dovoljno dugo ga zadrào da shvati poruku; cigareta je bila uga{ena pre nego {to je ponovo zauzeo svoje mesto. Kada je uklju~io radio, Pet je za~uo prve glasove iza sebe. Kada ljudi neke skupine govore uglas, moète razabrati njihovo raspoloènje ~ak i kada ne razaznajete izgovorene re~i. Zaklju~io je da je pojedincima dosadno, da su uzbu|eni, pa ~ak i da neke sve ovo zabavlja... i da, bar za sada, nisu zapla{eni. Verovatno oni koji su govorili nisu shvatali u kolikoj su se opasnosti na{li; oni koji jesu, }utali su. Isto kao i etar. Pretraìo je sve talasne duìne s jednog na drugi kraj i nai{ao samo na slabo pucketanje koje je stvarala naelektrisana pra{ina koja ih je zakopala.
16

Upravo ono {to je o~ekivao; ta smrtonosna stvar, koja je sadràla velike koli~ine metala, predstavljala je gotovo savr{eni {tit. Nije propu{tala ni radio talase ni zvuk; ako bi poku{ao da po{alje poruku nalikovao bi ~oveku koji vi~e sa dna bunara ispunjenog perjem. Uklju~io je far na najja~e, {to je bilo predvi|eno za slu~ajeve velike opasnosti, automatski emituju}i signal na talasnom podru~ju rezervisanom za nesre}e na Mesecu. Ako se i{ta probije, ovo }e; nije imalo svrhe da poku{a da sam pozove Port Roris, a njegovi bezuspe{ni poku{aji samo bi uznemirili putnike. Ostavio je prijemnik uklju~en na Seleninoj talasnoj duìni u slu~aju da stigne bilo kakav odgovor; me|utim, znao je da od toga ne}e biti ni{ta. Niko ih nije mogao ~uti; niko nije mogao s njima da razgovara. [to se njih ticalo, ostatak ljudskog roda mogao je i da ne postoji. Nije mnogo razmi{ljao o ovoj nepovoljnoj okolnosti: o~ekivao je tako ne{to, a i toliko je toga drugog valjalo obaviti. Krajnje bri`ljivo, proverio je sve instrumente i indikatore. Pokazalo se da je sve u savr{eno normalnom stanju, osim {to je temperatura bila ne{to malo vi{a. I to se moglo o~ekivati, po{to ih je sada od hladno}e svemira {titilo }ebe od pra{ine. Najvi{e ga je brinula debljina tog }ebeta, odnosno pritisak koji je ono vr{ilo na la|u. Iznad Selene mora da su se nalazile hiljade tona pra{inastog materijala... a njen trup je bio projektovan da podnosi unutra{nji, a ne spolja{nji pritisak. Ako nastavi da upada dalje u dubinu, pra{ina bi je mogla skrckati kao orahovu ljusku. Nije imao pojma do koje je dubine krstarica dospela. Kada je poslednji put video zvezde, nalazila se otprilike deset metara ispod povr{ine, a u me|uvremenu mogla je biti znatno dublje usisana u pra{inu. Bilo bi preporu~ljivo... mada }e se usled toga pove}ati potro{nja kiseonika... da pove}a unutra{nji pritisak i na taj na~in smanji u izvesnoj meri optere}enje koje je trpeo trup. Veoma lagano, kako putnicima ne bi po~elo da puca u u{ima, {to bi ih moglo uznemiriti, pove}ao je pritisak u kabini za dvadeset procenata. Kada je zavr{io s tim ose}ao se ne{to sre}nije. Nije bio jedini, jer ~im se kazaljka na spravi za merenje pritiska smirila na novom nivou, jedan tihi glas re~e preko njegovog ramena: "Mislim da je to bila odli~na ideja." Okrenuo se da vidi ko ga to uhodi, ali ljutiti protest mu je zamro u grlu. Kada je prvi put letimi~no osmotrio putnike, Haris nikog nije prepoznao; me|utim, sada je primetio da mu je ovaj krupan, sedokosi mu{karac, koji je do{ao do voza~evog mesta, odnekud poznat. "Ne èlim da se name}em, kapetane... vi ovde upravljate. Ali mislio sam da je red da se predstavnim u slu~aju da vam mogu biti od kakve pomo}i. Ja sam komodor Henstin." Haris se zablenuo u njega otvorenih usta, u tog ~oveka koji je predvodio prvu ekspediciju na Pluton, koji se najverovatnije spustio na vi{e devi~anskih planeta i Meseca od bilo kog drugog svemirskog istraìva}a u istoriji. Jedine re~i kojima je uspeo da izrazi svoje zaprepa{}enje bile su: "Niste bili na listi putnika!" Komodor se osmehnu.
17

"Alijas mi je Henson. Od kada sam u penziji, poku{avam da obi|em neka mesta bez nekih velikih odgovornosti. Od kako sam obrijao bradu niko me vi{e ne prepoznaje." "Veoma mi je drago {to ste ovde", iskreno primeti Haris. Kao da mu je neko skinuo deo tereta s le|a; komodor }e predstavljati oli~enje snage za vreme te{kih ~asova... ili dana... koji su pred njima. "Ako nemate ni{ta protiv", nastavio je Hansen, sa istom odmerenom u~tivo{}u, "cenio bih da mi date procenu. Ili ukratko, koliko moèmo da izdrìmo?" "Kiseonik je, kao i obi~no, odlu~uju}i ~inilac. Imamo ga za otprilike sedam dana, pod pretpostavkom da se ne pojave pukotine. Za sada nema takvih znakova." "To nam bar daje vremena da razmislimo. Kako stojimo sa hranom i vodom?" "Bi}emo gladni, ali ne}emo gladovati. Postoji zaliha kompresovane hrane za slu~aj nu`de, a pre~i{}iva~i vazduha }e nas snabdevati dovoljnim koli~inama vode. [to se toga ti~e, nema problema." "Energija?" "Imamo je dovoljno, po{to smo ugasili motore." "Primetio sam da niste poku{ali da pozovete Bazu." "Nema svrhe; pra{ina nas je potpuno prekrila. Uklju~io sam far za slu~aj opasnosti... on nam je jedina nada. Samo se on mo`da moè probiti, mada je i ta verovatno}a veoma mala." "Zna~i, mora}e da nas prona|u na neki drugi na~in. [ta mislite, koliko }e im vremena za to biti potrebno?" "To je veoma te{ko re}i. Krenu}e u potragu ~im se ne oglasimo u 20.00 ~asova i zna}e otprilike gde se nalazimo. Ali mo`da za sobom nismo ostavili nikakav trag. Videli ste i sami kako ta pra{ina sve obavlja. A ~ak i kada nas prona|u..." "...kako }e nas izvu}i?" "Ta~no." Skiper pra{inske la|e sa dvadeset sedi{ta i svemirski komodor zurili su jedan u drugoga }utke, dok su u glavi premetali isti problem. A onda za~u{e jedan pravi engleski glas koji je nadja~ao àmor razgovora: "Gospo|ice... ovo je prvi pristojni ~aj koji sam popio na Mesecu. Pomislio sam da na ovom svetu niko ne ume da ga kuva; ~estitam." Komodor se tiho zakikota. "Trebalo bi 'vama' da zahvali, a ne stjuardesi", primeti on, pokazav{i na mera~ pritiska. Pet mu prili~no bledo uzvrati osmeh. To je bilo i te kako ta~no; sada kada je poja~ao pritisak u kabini, voda mora da je proklju~ala na gotovo normalnoj temperaturi, kao {to klju~a na nadmorskoj visini mora tamo na Zemlji. Bar su mogli ne{to toplo da popiju... umesto mlakih napitaka koje su ina~e dobijali. Ali to je bio pomalo ekstravagantan na~in da se pripremi ~aj, prili~no sli~an poznatom kineskom metodu pe~enja svinje tako {to se zapali cela ku}a. "Na{ najve}i problem", re~e komodor (i Pet se nimalo nije pobunio protiv tog 'na{'), "jeste da odrìmo moral. Stoga, mislim da bi bilo dobro kada biste im odràli ohrabruju}i govor o tome kako se odvija potraga koja je upravo po~ela. Samo nemojte
18

biti 'suvi{e' optimisti~ni; ne smete stvoriti utisak da }e neko pokucati na vrata za nekih pola sata. To bi moglo onda oteàti stvari... ovaj... ako budemo morali da ~ekamo nekoliko dana." "Za~as }u im opisati na~in organizovanja predvi|en za slu~ajeve nesre}e na Mesecu.", primeti Pet. "Iskreno re~eno, niko nije naslutio ovakvu situaciju. Kada se neki brod spusti na Mesec, veoma brzo ga mogu uo~iti sa jednog od satelita... bilo sa Lagranà II koji se nalazi iznad strane koja je okrenuta prema Zemlji, ili sa Lagranà I koji je iznad tamne strane. Ali sumnjam da nam oni sada mogu pomo}i; kao {to ve} rekoh, verovatno smo potonuli bez ikakvog traga." "U to je te{ko poverovati. Kada na Zemlji potone neki brod, on uvek za sobom ne{to ostavi... mehuri}e, masne mrlje, naplavine." "Ni{ta od toga ne vaì za nas. A ne mogu da se setim nikakvog na~ina na koji bismo bilo {ta mogli da po{aljemo na povr{inu... koliko god da je ona daleko." "Zna~i, preostaje nam samo da sedimo i ~ekamo." "Tako je", sloì se Pet. Bacio je pogled na pokaziva~ zaliha kiseonika. "Jedno je samo izvesno... moèmo da ~ekamo samo nedelju dana." Pedeset hiljada kilometara iznad Meseca, Tom Louson je spustio i poslednju fotografiju. Pre{ao je preko svakog kvadratnog milimetra snimaka pomo}u lupe; kvalitet im je bio odli~an... elektronski poja~iva~ slike jasno je otkrio pojedinosti, kao da je tamo dole na blago svetlucavoj ravnici ve} dan. âk je primetio i jednu od sitnih pra{inskih skija... ili ta~nije re~eno, duga~ku senku koju je ona bacala pri zemaljskoj svetlosti. Ali od Selene nije bilo ni traga ni glasa; More je bilo glatko i nenamre{kano kao i pre dolaska ôveka. Kakvo }e, najverovatnije, biti i vekovima po{to njega vi{e ne bude. Tom nikako nije voleo da prizna poraz, ~ak ni u stvarima koje su bile mnogo manje va`ne od ove. Verovatno je da se svi problemi mogu re{iti ako im se pri|e na pravi na~in sa pravom opremom. Bio je to izazov za njegovu nau~ni~ku domi{ljatost; ~injenica da je re~ o mnogo ìvota bila je neva`na. Dr Tom Louson nije smatrao ljudska bi}a naro~ito korisnim, ali je zato po{tovao Veseljenu. Ovo je bila privatna borba izme|u njega i Nje. Razmotrio je situaciju sa hladnom kriti~kom inteligencijom. Kako bi se veliki Holms uhvatio uko{tac sa ovim problemom? (Bilo je to tako tipi~no za Toma da jedan od nekolicine ljudi kojima se stvarno divio uop{te nije postojao.) Eliminisao je pu~inu Mora, tako da mu je ostala samo jedna mogu}nost. Pra{inska krstarica mora da je nastradala negde du` obale ili u blizini planina, verovatno u oblasti poznatoj kao... proverio je na kartama... Kratersko jezero. To je imalo smisla; mnogo je bilo verovatnije da do nesre}e do|e tu nego napolju, na glatkoj ravnici bez prepreka. Ponovo je pregledao fotografije, ovog puta se usredsrediv{i na planine. Odmah je naleteo na novu pote{ko}u. Du` ivice Mora bilo je mnogo grebena i gromada... a svaki od njih mogla je biti nestala krstarica. [to je bilo jo{ gore, postojalo je mnogo oblasti koje uop{te nije mogao da vidi, jer su mu pogled zaklanjale same planine. Gledano sa mesta na kome se nalazio, More @e|i je bilo daleko iza krivine Meseca, tako da ga je
19

video perspektivno skra}enog. Kratersko jezero, na primer, uop{te nije video: bilo je skriveno iza planinskih zidova koji su ga opasivali. Tu oblast mogle su ispitati samo pra{inske skije, koje su se kretale po povr{ini; ~ak je i njegova boànska eminencija, Tom Louson, tu bio beskoristan. Bi}e bolje da pozove Zemaljsku stranu i podnese im svoj privremeni izve{taj. "Louson, Lagran` II", re~e on, kada su ga iz Komunikacije spojili. "Pretraìo sam More @e|i... na otvorenome nema ni~ega. Va{a la|a mora da se prizemila negde blizu ivice." "Hvala", odvrati jedan nesre}ni glas. "Potpuno ste sigurni u to?" "Potpuno. Mogu da vidim va{e pra{inske skije, a one su samo ~etvrtinu Selenine veli~ine." "Vidi li se {togod blizu ivice Mora?" "Pretraìvanje je nemogu}e zbog suvi{e sitnih razmera; vidim pedesetak... oh, stotinu ~ak... objekata koji bi mogli biti prave veli~ine. îm se Sunce digne, mo}i }u pomnije da ih ispitam. Ne zaboravite da je tamo dole no}." "Cenimo va{u pomo}: javite nam ako jo{ {ta prona|ete." Dole u Klavijus Sitiju, {ef turisti~ke agencije saslu{ao je Lousonov izve{taj i pomirio se sa sudbinom. Stvar je bila re{ena; javnost }e morati da bude obave{tena. Bilo bi nerazumno, a po svoj prilici i nemogu}e, i dalje dràti stvar u tajnosti. Okrenuo se prema oficiru za kontrolu saobra}aja i upitao: "Je li stigla lista putnika?" "Upravo stiè preko telefaksa iz Port Rorisa. Evo, izvolite." Dok mu je dodavao tanak list, upitao je: "Neko vaàn na brodu?" "Svi turisti su va`ni." hladno odvrati {ef, ne podigav{i pogled. A onda, pre no {to je ponovo udahnuo vazduh, dodade. "Oh moj Boè!" "[ta je bilo?" "Na la|i je komodor Henstin." "[ta? Nisam znao da je na Mesecu." "Dràli smo to u tajnosti. Smatrali smo da bi bilo dobro da ga pridobijemo u turisti~ko ve~e, po{to je sada u penziji. @eleo je da malo procunja unaokolo, inkognito, pre no {to se odlu~i." Nastupila je duboka ti{ina dok su njih dvojica razmatrali ironi~nost nastale situacije. Jedan od najve}ih junaka svemira... bio je izgubljen poput najobi~nijeg turiste u nekom glupom nesre}nom slu~aju u stra`njem dvori{tu Zemlje, na Mesecu... "Kakav peh za komodora", kona~no progovori kontrolor saobra}aja. "Ali sre}a za putnike... ako su jo{ ìvi." "Bi}e im neophodna sva sre}a ovog sveta, po{to nam ni opservatorija vi{e ne moè pomo}i", primeti {ef. [to se prvog dela primedbe ti~e, bio je u pravu, ali pogre{io je u drugom. Dr Tom Louson je jo{ imao nekoliko trikova u rukavu. Isto kao i otac Vinsent Feraro, S.J., nau~nik sasvim druga~ijeg tipa. Prava je {teta {to se on i Tom Louson nikada ne}e sresti; vatromet koji bi pri tom nastao mogao
20

bi biti veoma zanimljiv. Otac Feraro je verovao u Boga i ôveka; dr Louson nije verovao ni u jednog ni u drugog. Sve{tenik je svoju nau~ni~ku karijeru zapo~eo kao geofizi~ar, a onda je zamenio svetove i postao selenofizi~ar... mada je to ime koristio samo u najsitni~arskijim trenucima. Nijedan ìvi ~ovek nije bolje poznavao unutra{njost Meseca; to je znanje napabir~io preko baterija instrumenata strate{ki postavljenih preko cele povr{ine satelita. Ti instrumenti su upravo do{li do nekih prili~no zanimljivih rezultata. U 19 ~asova i 35 minuta 47 sekundi GMT, dogodio se silovit potres na {irem podru~ju Zaliva Duge; to je bilo pomalo iznena|uju}e, jer je ta oblast bila neobi~no stabilna, ~ak i za miran Mesec. Otac Feraro je uklju~io kompjutere i oni su ukazali na sredi{te poreme}aja; potom im je naloìo da potraè i ostale abnormalne zapise instrumenata. Ostavio ih je da rade, a on oti{ao na ru~ak, tokom koga je od kolega ~uo da je Selena nestala. Nijedan elektronski kompjuter ne moè da se meri sa ljudskim mozgom u povezivanju naizgled neva`nih ~injenica. Otac Feraro je stigao da pojede samo ka{iku supe pre nego {to je sabrao dva i dva i do{ao do savr{eno razumnog, ali i pogubno pogre{nog odgovora. 5. "...Tako vam, dame i gospodo, stoje stvari", zaklju~io je komodor Henstin. "Ne preti nam nikakva neposredna opasnost i uop{te ne sumnjam da }e nas uskoro prona}i. Do tada iskoristimo vreme na najbolji mogu}i na~in." Zastao je i pre{ao pogledom preko podignutih, uznemirenih lica. Ve} je uo~io ko bi im mogao stvarati nevolje... onaj ~ove~uljak sa nervoznim tikom, zatim nakisela dama lica boje {ljive, koja je bez prestanka vezivala ~vorove na maramici. Mo`da bi mogli da se me|usobno neutrali{u, ako bi uspeo da ih smesti jedno pored drugog... "Kapetan Haris i ja... on je {ef, ja sam samo savetnik... razradili smo plan delovanja. Hrana }e biti jednostavna i dobija}ete je u smanjenim koli~inama, ali i dovoljnim, po{to se ne}ete izlagati nikakvim fizi~kim naporima. Molimo nekoliko dama da pomognu gospo|ici Vilkins... ima}e puno dodatnog posla, pa bi joj dobro do{la va{a pomo}. Na{ najve}i problem, iskreno govore}i, bi}e dosada. Da li je mo`da neko poneo kakvu knjigu?" Nastalo je dugotrajno preturanje po ta{nama i korpama. Kona~ni ishod: gomila raznih lunarnih vodi~a... uklju~uju}i tu i {est primeraka slu`benog priru~nika; trenutni bestseler, Pomorandà i jabuka sa neverovatnom temom - romansa izme|u Nela Gvina i ser Isaka Njutna; [ejn u izdanju Harvard Presa, sa {kolskim obja{njenjima nekog profesora engleskog; uvod u logi~ki pozitivizam Ogista Konta; i nedelju dana stari primerak Njujork Tajmsa, zemaljsko izdanje. Nije to bila bog zna kakva biblioteka, ali uz pa`ljivu raspodelu pomo}i }e im da ispune ~asove koji su pred njima. "Mislim da bi trebalo da sastavimo komitet za zabavu koji }e odlu~iti kako da iskoristimo ovaj materijal, mada ne znam kako }e izi}i nakraj sa msje Kontom. U me|uvremenu, po{to sada znate kako stvari stoje, ima li pitanja... bilo {ta {to biste èleli da vam kapetan Haris i ja objasnimo malo detaljnije?"
21

"Hteo bih ne{to da pitam, gospodine", javi se isti onaj engleski glas koji je pohvalio stjuardesu zbog odli~nog ~aja. "Postoji li makar mala mogu}nost da 'isplivamo'? Ho}u da kaèm... ako je ovo kao voda, ne}emo li se iznenada pojaviti pre ili kasnije na povr{ini kao zapu{a~ od plute?" Ovo pitanje je zateklo komodora potpuno nespremnog. Okrenuo se ka Petu i, napraviv{i grimasu, rekao: "To je pitanje za vas, gospodine Haris. Imate li {ta da kaète?" Pet odmahnu glavom. "Bojim se da to ne}e i}i. Ta~no je da smo zbog vazduha unutar trupa veoma poletni, ali otpor ove pra{ine je ogroman. Mo`da bismo na kraju i ,mogli' isplivati na povr{inu... ali tek za nekoliko hiljada godina. Engleza izgleda nije bilo lako obeshrabriti. "Primetio sam skafander u vazdu{noj komori. Zar ne bi neko mogao da izi|e napolje i 'ispliva' na povr{inu? Tako bi ekipa koja nas traì znala gde smo." Kapetan Haris se nelagodno prome{kolji. Jedino je on bio kvalifikovan da navu~e to odelo koje je bilo namenjeno isklju~ivo za slu~aj opasnosti. "Gotovo sam siguran da je to nemogu}e", odvrati on. "Sumnjam da bi bilo ko uspeo da savlada toliki otpor... a i bio bi, razume se, potpuno slep. Kako onda da zna {ta je gore? I kako biste zatvorili za njim spolja{nja vrata? Kada jednom pra{ina potekne unutra, vi{e ne bismo mogli da ra{~istimo. Ne moète je jednostavno ispumpati napolje." Mogao je jo{ pone{to da im kaè, ali odlu~io je da ostavi stvar samo na ovome. Bi}e jo{ dosta vremena da se posluì takvim o~ajni~kim sredstvima, ako se do kraja nedelje ne pojavi spasila~ka ekipa. Ali to je bio ko{mar koji je morao potiskivati, jer ako bi se suvi{e dugo zadrào na njemu, samo bi se obeshrabrio. "Ako nema vi{e pitanja", re~e Henstin, "predlaèm da se me|usobno upoznamo. Svi|alo se to nama ili ne, moramo se naviknuti jedni na druge, pa zato hajde da vidimo ko je ko. Krenu}u ukrug, a vi, ako èlite, jedan po jedan, recite svoje ime, zanimanje i mesto prebivanja. Prvo vi, gospodine." "Robert Brajan, gra|evinac u penziji... Kingston, Jamajka." "Irving [uster, advokat, îkago... i moja èna Majra." "Nihil Jajavarden, profesor zoologije, Cejlonski univerzitet, Peradenija." Dok se prozivka nastavljala, Pet Haris je jo{ jedanput osetio zahvalnost zbog bar ovo malo sre}e u o~ajni~koj situaciji u kojoj su se na{li. Zahvaljuju}i svom karakteru, obuci i iskustvu, komodor Henstin bio je ro|eni vo|a: ve} je po~eo da spaja ovu nasumi~nu kolekciju pojedinaca u jedinstvenu celinu, da izgra|uje onaj neobja{njivi 'esprit de corps' koji preobraàva rulju u ekipu. To je nau~io dok je njegova mala flota... prva koja se ikada uputila iza Neptunove orbite... nedelju za nedeljom plutala u praznini izme|u planeta. Pet Haris, koji je bio trideset godina mla|i i koji se nikada nije udaljio od sistema Zemlja-Mesec, nije osetio odbojnost prema ovoj promeni na ~elu, do koje je tako takti~ki do{lo. Bilo je lepo od komodora {to je kazao da je on i dalje gazda, ali njemu je bilo jasno kako stvari stoje. "Dankan Mekenzi, fizi~ar, opservatorija Maunt Stromlo, Kenbera."
22

"Pjer Blan{ar, ra~unovo|a, Klavijus Siti, zemaljska strana." "Filis Morli, novinar, London." "Karl Johanson, nuklearni inènjer, Baza Cijalkovski, tamna strana." Kakva gomila; koliko talenata na jednom mestu, mada to nije bilo ni{ta neuobi~ajeno, jer ljudi koji su dolazili na Mesec uvek su posedovali ne{to neuobi~ajeno... pa makar to bio samo novac. Me|utim, sva ta sila talenata i iskustva ovog ~asa zatvorena na Seleni nije mogla, bar se tako Harisu ~inilo, ni~im da im pomogne u situaciji u kojoj su se na{li. To ba{ nije bilo ta~no, {to se komodor Henstin upravo spremao da dokaè. Znao je, kao i svaki ìv ~ovek, da }e morati da se bore kako protiv dosade tako i protiv straha. Bili su prepu{teni sami sebi; u veku univerzalne zabave i veza, odjednom su bili odse~eni od ostatka ljudske rase. Radio, TV, vesti sa telefaksa, filmovi, telefon... sve te stvari nisu im zna~ile ni{ta kao ni ljudima iz kamenog doba. Li~ili su na neko drevno plame okupljeno oko logorske vatre, u divljini u kojoj nije bilo drugih ljudi. âk ni na putovanju za Pluton, pomislio je komodor Henstin, nikada nisu bili ovoliko usamljeni. Imali su na raspolaganju odli~nu biblioteku i bili su dobro snabdeveni svim mogu}im elektronskim zabavama, mogli su preko uskosnopne veze da razgovaraju sa unutra{njim planetama kada god bi to poèlili. Ali na Seleni nisu imali ~ak ni {pil karata... To je bila ideja. "Gospo|ice Morli! Pretpostavljam da imate blok po{to ste novinarka?" "Ovaj, da, imam, komodore." "Ima li u njemu jo{ pedeset dva prazna lista?" "Mislim da ima." "Moram vas zamoliti da ih `rtvujete. Molim vas, isecite ih i napravite od njih {pil karata. Ne morate se mnogo truditi... samo da oznake budu ~itljive i da se brojevi ne provide." "Kako }ete me{ati karte od hartije?" upita neko. "Problem i po za na{ komitet za zabavu. Ima li nekog ko misli da ima talenta za tako ne{to?" "Nekada sam radila u pozori{tu", javi se s dosta oklevanja Majra [uster. Njen mu` uop{te nije izgledao zadovoljan zbog ovog otkri}a, ali je zato komodor bio odu{evljen. "Odli~no! Iako imamo malo prostora, nadao sam se da }emo mo}i da priredimo neki komad." Sada se i gospo|a [uster smrknula isto kao i njen mu`. "To je bilo prili~no davno", re~e ona, "i ja... nikada nisam imala puno teksta." Nekolicina se zakikotala, pa je ~ak i komodor s mukom uspevao da ostane ozbiljan. Kada bi ~ovek pogledao gospo|u [uster koja je imala blizu {ezdeset godina i vi{e od sto kilograma, bilo je malo poteè zamisliti je kao horistkinju... bar je pretpostavljao da je to bila. "Nije va`no", re~e on, "vaàn je duh. Ko }e pomo}i gospo|i [uster?"
23

"Ja sam se malo bavio amaterskim pozori{tem", javi se profesor Jajavarden. "Mada, uglavnom Brehtom i Ibzenom." To 'mada' jasno je govorilo da shvata kako bi se ovde vi{e cenilo kada bi znao ne{to veselije... na primer, neku od dekadentnih, ali zabavnih komedija iz osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su naprosto preplavile eter posle kolapsa TV cenzure. Nije se javio vi{e nijedan dobrovoljac za ovaj posao, pa je komodor premestio gospo|u [uster i profesora Jajavardena da sede zajedno i rekao im da po~nu da prave program. Malo je bilo verovatno da }e jedan tako r|avo odabran par stvoriti bilo {ta upotrebljivo, ali nikad se ne zna. Glavno je bilo da ih sve ne~im zaposli... bilo da im da samostalne zadatke ili da sara|uju sa nekim drugim. "Za sada je to sve", zaklju~i Henstin. "Ako imate kakvu dobru ideju, molim vas da je saop{tite komitetu. U me|uvremenu, predlaèm da protegnete noge i upoznate jedni druge. Svi su prijavili ~ime se bave i gde ìve; mnogi od vas sigurno imaju zajedni~ka interesovanja ili zajedni~ke prijatelje. Ima}ete o mnogo ~emu da popri~ate." A u sebi je dodao: i dosta vremena. Razgovarao je sa Petom u pilotskoj kabini kada im se pridruìo dr Mekenzi, fizi~ar iz Australije. Bio je veoma zabrinut... Mnogo vi{e no {to je to trenutno bilo potrebno. "@eleo bih ne{to da vam kaèm, komodore", uùrbano je po~eo. "Ako sam u pravu, potpuno je neva`no to {to imamo kiseonika za sedam dana. Preti nam mnogo ozbiljnija opasnost." "[ta to?" "Toplota." Australijanac pokaza prema spolja{njem svetu jednim zamahom ruke. "Zatrpani smo u tu stvar, a to vam je jedan od najboljih izolatora koji postoji. Na povr{ini, toplota koju stvaraju ure|aji i na{a tela odlazi u prostor, ali ovde dole je uhva}ena u klopku. To zna~i da }e nam biti sve toplije i toplije... dok se ne skuvamo." "Blagi Boè", izusti komodor. "To mi uop{te nije palo na pamet. [ta mislite, koliko vremena imamo?" "Dajte mi pola sata, pa }u vam prili~no ta~no mo}i odgovoriti. Moja procena je... ne mnogo duè od jednog dana." Komodor oseti kako ga preplavljuje talas bespomo}nosti. Osetio je stra{nu mu~ninu u dubini stomaka, kao drugog puta kada se na{ao u besteìnskom stanju. (Ne prvog... jer je tada bio pripravan na to. Ali na drugom putovanju bio je suvi{e samopouzdan.) Ako je ova procena bila ta~na, sve njihove nade bile su uzaludne. Ionako su bile krajnje mr{ave, ali dok su mislili da na raspolaganju imaju celu nedelju, postojala je izvesna mogu}nost da se ne{to jo{ moè u~initi. Ako na raspolaganju budu imali samo jedan dan, to ne}e dolaziti u obzir. âk i da ih prona|u za to vreme, ne}e sti}i da ih spasu. "Mogli biste da proverite temperaturu u kabini", nastavio je Mekenzi. "To }e nam biti nekakav pokazatelj." Henstin ode do kontrolne table i zagleda se u lavirint broj~anika i pokaziva~a.
24

"Bojim se da ste u pravu", re~e on. "Ve} je porasla za dva stepena." "Vi{e od jednog stepena za sat. Tako sam i mislio." Komodor se okrenuo prema Harisu, koji je slu{ao razgovor i postajao sve uznemireniji. "Moèmo li na bilo koji na~in poja~ati hla|enje? Koliko rezervne energije ima klimatizaciona oprema?" Pre no {to je Haris stigao da odgovori, ume{ao se fizi~ar. "To nam ne}e pomo}i", re~e on pomalo nestrpljivo. "Na{ sistem za hla|enje samo ispumpava toplotu iz kabine i zra~i je napolje. Ali upravo to sada 'ne moè' da radi, usled pra{ine koja nas obavija. Ako poku{amo da poteramo fabriku za hla|enje malo brè, to }e samo pogor{ati stvari." Nastupila je duboka ti{ina dok komodor nije kazao: "Molim vas, proverite te prora~une i {to pre budete mogli obavestite me o najta~nijoj proceni do koje do|ete. I, tako vam Boga, neka to ostane me|u nama trojicom." Odjednom se osetio jako starim. Gotovo da je uìvao u ovoj neo~ekivanoj prilici da poslednji put komanduje; a sada se ~inilo da }e to potrajati svega jedan dan. Upravo u tom trenutku, mada to ni jedni ni drugi nisu znali, jedna od pra{inskih skija prolazila je upravo iznad njih. Za razliku od potonule Selene pri ~ijoj se izgradnji mislilo ponajpre na udobnost putnika, pra{inske skije gra|ene su tako da budu brze, efikasne i jeftine, i stoga su veoma malo podse}ale na Selenu. To su, u stvari, bile otvorene sanke sa sedi{tima za pilota i jednog putnika... obojica su nosili skafandere... a od Sunca su se {titili baldahinom. Kontrolna tabla bila im je jednostavna, pozadi su se nalazili motor i dva istovetna propelera, prostor za odlaganje oru|a i opreme... i to je bilo sve. Skije koje su obavljale svoj redovni posao obi~no su vukle bar jedne teretne sanke, a ponekad i dvoje ili troje, ali ove su putovale bez prikolica. Pre{le su u cik-cak, napred i nazad, nekoliko stotina kvadratnih kilometara Mora i nisu prona{le ba{ ni{ta. Voza~ je razgovarao sa svojim pratiocem preko interkoma. "[ta ti misli{ da im se dogodilo, Dòrdè? Ne verujem da su ovde." "Gde bi ina~e mogli biti? Nisu ih valjda kidnapovali vanzemaljci?" "Jo{ malo pa }e{ i to mo}i da mi proda{", glasio je poluozbiljan odgovor. Pre ili kasnije svi astronauti poveruju da }e ljudska rasa sresti neku drugu inteligenciju. Do tog susreta mo`da ne}e jo{ dugo do}i, ali u me|uvremenu, hipoteti~ki vanzemaljci bili su deo svemirske mitologije i njih su krivili za sve {to se nije moglo objasniti ni na koji drugi na~in. Bilo je lako u njih poverovati kada se vreme provodi sa {a~icom sadruga na nekom ~udnom, neprijateljskom svetu na kome su i same stene i vazduh (ako je uop{te bilo vazduha) delovali potpuno strano. Tu se ni{ta nije moglo uzimati zdravo za gotovo, a iskustvo hiljada pokolenja vezanih za Zemlju moglo je biti beskorisno. Kao {to je drevni ~ovek naseljavao nepoznate predele oko sebe bogovima i duhovima, tako je homo astronauticus bacao pogled preko ramena uvek kada bi se spustio na neki novi svet,
25

pitaju}i se ko ili {ta se ve} tamo nalazi. Tokom nekoliko kratkih vekova ôvek je sebe smatrao gospodarem Vaseljene i te iskonske nade i strahove pokopao je u svoju podsvest. Ali oni su sada bili ja~i no ikada, i to s razlogom, jer je gledao u ozareno lice nebesa i razmi{ljao o mo}i i znanju koje tamo mora da se krilo. "Treba da se javimo Bazi", re~e Dòrd`. "Obi{li smo na{u oblast i nema svrhe da to jo{ jedanput ponovimo. Bar dok ne svane... tada }emo imati mnogo bolje izglede da ne{to prona|emo. Sav se jeìm od ove proklete zemaljske svetlosti." Uklju~io je radio i uputio pozivni signal skija. "Pra{njavko Dva zove saobra}ajnu kontrolu... prijem." "Ovde saobra}ajna kontrola u Port Rorisu. Jeste li na{li ne{to?" "Ni traga. [ta ima novo kod vas?" "Mislimo da nije na Moru. Glavni inènjer èli da razgovara sa vama." "Dobro; spojite ga." "Pozdrav Pra{njavku Dva. Lorens ovde. Upravo smo dobili izve{taj iz opservatorije Platon o zemljotresu u blizini Nedosti`nih planina. Dogodio se u 19.35, {to otprilike odgovara vremenu kada je Selena trebalo da se nalazi u Kraterskom jezeru. Naga|aju da ju je negde u toj oblasti zahvatila lavina. Po|ite prema planinama i proverite ima li novijih klizi{ta ili odrona kamenja." "Kakvi su izgledi, gospodine", zabrinuto po~e da postavlja pitanje pilot pra{inskih skija, "da do|e do novih stresova?" "Veoma mali, prema re~ima onih iz opservatorije. Kaù da }e pro}i hiljade godina pre no {to se i{ta sli~no ponovo dogodi, po{to se pritisak oslobodio." "Nadam se da su u pravu. Javi}u se kada stignemo do Kraterskog jezera; za otprilike dvadeset minuta." Ali ve} posle petnaest minuta Pra{njavko Dva uni{tio je poslednje nade slu{alaca koji su ~ekali njegov izve{taj. "Ovde Pra{njavko Dva. Bojim se da je ovo kraj. Jo{ nismo stigli do Kraterskog jezera... i dalje se penjem uz prevoj. Opservatorija je bila u pravu {to se ti~e potresa; do{lo je do nekoliko klizi{ta i imali smo pote{ko}a da neka od njih zaobi|emo. U jednom koje upravo gledam mora da ima deset tona kamenja; ako je Selena ispod te gomile, nikada je ne}emo prona}i. A i ne}e biti vredno truda traìti je." Ti{ina u kontroli saobra}aja toliko je potrajala da se skija ponovo javila: "Halo, bazo... jeste li primili poruku?" "Jesmo", odvrati glavni inènjer umornim glasom. "Probajte da na|ete bilo kakav trag koji bi ukazivao da su tu; posla}u Pra{njavka Jedan da vam pomogne. Jeste li sigurni da nema izgleda da ih iskopamo?" "Moglo bi potrajati nedeljama, ~ak i kada bismo ta~no utvrdili gde se nalaze. Video sam jedno skliznu}e duga~ko tri stotine metara. Ako biste poku{ali da kopate, kamenje bi najverovatnije ponovo krenulo." "Budite pa`ljivi. Javljajte se na svakih petnaest minuta, bilo da ne{to prona|ete ili ne."
26

Lorens se okrenuo od mikrofona, i fizi~ki i mentalno iscrpljen. Ni{ta vi{e nije mogao da u~ini... a sumnjao je da bi i bilo ko drugi i{ta jo{ mogao da preduzme. Poku{av{i da sabere misli, uputio se ka prozoru za osmatranje, okrenutom prema jugu, i zagledao se u lice Zemlje koja se videla u obliku srpa. Te{ko je bilo poverovati da je fiksirana tamo na ju`nom nebu... da, iako je po~ivala tako blizu obzorja, ni za milion godina ne}e niti izi}i niti za}i. Koliko god ~ovek ovde dugo ìveo, ipak nije mogao da prihvati ovu ~injenicu koja je kr{ila svu razumnu mudrost ~ove~anstva. S druge strane tog ponora koji ih je razdvajao (i koji je ve} bio tako mali za jedno pokolenje {to nikada nije upoznalo vreme kada se on nije mogao pre}i) talasi {oka i bola uskoro }e po~eti da se {ire. Hiljade mu{karaca i èna bilo je izloèno posledicama, neposredno ili posredno, jer se Mesec malo prome{koljio u svom snu. Pro{lo je izvesno vreme pre no {to je Lorens, izgubljen u mislima, shvatio da oficir za signalizaciju u luci poku{ava da mu privu~e pa`nju. "Izvinite, gospodine... niste pozvali Pra{njavka Jedan. Ho}ete li da ja to sada u~inim?" " Molim ? Oh da... samo napred. Po{aljite ga da pomogne Dvojci u Kraterskom jezeru. Recite im da smo opozvali potragu u Moru @e|i." 6. Vest da je potraga opozvana stigla je do Lagranà II kada je Tom Louson, podbulih o~iju od nespavanja, zavr{io pode{avanje teleskopa pre~nika stotinu centimetara. Utrkivao se s vremenom, a sada je, kako se ~inilo, sav njegov trud bio uzaludan. Selena se uop{te nije nalazila u Moru @e|i, ve} tamo gde je nikada ne bi mogao prona}i... bila je skrivena od njegovog pogleda bedemom Kraterskog jezera i gotovo izvesno se nalazila ispod nekoliko tona kamenja. U prvi mah Tom nije osetio saàljenje prema `rtvama, ve} bes zbog uludo utro{enog vremena i stra}enog truda. Naslovi u stilu MLADI ASTRONOM PRONA[AO IZGUBLJENE TURISTE nikada ne}e zasvetlucati preko ekrana sa vestima na naseljenim svetovima. Kada su se njegovi li~ni snovi o slavi sru{ili, dobrih trideset sekundi je psovao i to tako so~no da bi se njegove kolege zapanjile. Zatim je, i dalje besan, po~eo da rastavlja opremu koju je izmolio, pozajmio i ukrao od ostalih projekata na satelitu. Upalilo bi, bio je ube|en da bi. Teorija je bila sasvim odrìva... zaista, zasnivala se na skoro stogodi{njoj praksi. Izvi|anje pomo}u infracrvenih zraka datiralo je jo{ otprilike iz vremena drugog svetskog rata, kada se koristilo za otkrivanje zakamufliranih fabrika na osnovu izdajni~ke toplote. Iako Selena nije ostavila za sobom nikakav vidljivi trag na Moru, morala je, van svake sumnje, ostaviti infracrveni. Njeni propeleri podizali su relativno toplu pra{inu sa dubine od otprilike jedne stope i razbacivali je preko daleko hladnijih povr{inskih slojeva. Oko koje moè da vidi toplotne zrake moglo bi da prati njen trag satima po njenom prolasku. Imao je upravo
27

dovoljno vremena, sra~unao je Tom, da izvr{i takvo infracrveno osmatranje pre no {to Sunce izgreje i uni{ti sve tragove tog slabog toplotnog traga u hladnoj lunarnoj no}i. Ali sada vi{e o~igledno nije imalo svrhe poku{avati. Dobro da niko na Seleni nije mogao da pretpostavi da su prestali da ih traè u Moru @e|i i da su se pra{inske skije usredsredile na unutra{njost Kraterskog jezera. Tako|e je bilo dobro to {to niko od putnika nije znao za predskazanja dr Mekenzija. Fizi~ar je izvukao, na komadu ru~no iscrtane milimetarske hartije, krivu koja je predstavljala o~ekivani rast temperature. Svakog ~asa je beleìo o~itanu temperaturu sa termometra u kabini i ozna~avao je na krivoj. Depresivno dobro se poklapala sa teorijom; za dvadeset ~asova pre}i }e sto deseti podeok Farenhajta i prvi putnici }e po~eti da umiru od toplotnog udara. S koje god strane razmotrio problem, ostalo im je manje od jednog dana ìvota. U toj svetlosti su napori komodora Henstina da odrì moral izgledali krajnje ironi~no. Bez obzira na to da li uspe ili ne, prekosutra }e biti svejedno. Da li je to ipak bilo tako? Iako su mo`da jedino mogli da biraju izme|u toga da umru kao ljudi, ili kao ìvotinje, nema sumnje da je prvi izbor bio bolji. Svejedno da li }e Selena ostati neotkrivena do kraja vremena, tako da niko nikada ne}e saznati kako su njeni putnici proveli poslednje sate. To nije imalo veze sa logikom niti razumom; ali takve su, {to se toga ti~e, bile gotovo sve odista va`ne stvari koje su oblikovale ~ovekov ìvot ili smrt. Komodor Henstin je toga i te kako bio svestan dok je planirao kako da ispuni ~asove koji su bili pred njima. Neki ljudi su ro|eni da budu vo|e i on je bio jedan od takvih. Praznina u kojoj se na{ao kada je oti{ao u penziju iznenada se ispunila; prvi put od napu{tanja komandnog mosta na svom brodu predvodniku 'Kentaur' ponovo se osetio celovitim. Dok njegova mala posada bude ne~im zabavljena, nije morao da se brine za moral. Nije bilo va`no {ta su radili, ako su to {to su radili smatrali zanimljivim ili va`nim. Ta partija pokera, na primer, u kojoj su u~estvovali svemirski administrativni ra~unovo|a, penzionisani gra|evinac i dva direktora iz Njujorka koja su bila na odmoru. Ve} na prvi pogled se videlo da su svi bili fanatici kada je u pitanju poker; problem }e biti kako ih naterati da prestanu da igraju, a ne kako ih ne~im zabaviti. Ve}ina ostalih putnika raspodelila se u manje skupine koje su razgovarale, i to veoma veselo. Komitet za zabavu jo{ je zasedao, profesor Jajavarden je povremeno pravio neke bele{ke, dok se gospo|a [uster prise}ala dana koje je provela igraju}i u burleskama, uprkos nastojanjima njenog muà da je u}utka. Jedina osoba koja kao da se dràla pomalo po strani od svih bila je gospo|ica Morli, koja je lagano i s pa`njom pisala, veoma sitnim rukopisom po preostalim listovima svog bloka. Najverovatnije je, kao svaki dobar novinar, vodila dnevnik o njihovoj pustolovini; komodor Henstin se pla{io da }e avantura biti kra}a nego {to je ona to o~ekivala i da ~ak ne}e popuniti ni tih nekoliko preostalih stranica. A ako ih i popuni, sumnjao je da }e ih iko ikada pro~itati. Pogledao je na sat i iznenadio se kada je video koliko je kasno. Ve} je trebalo da stigne na drugu stranu Meseca, nazad u Klavijus Siti. Imao je dogovoren ru~ak u
28

Lunarnom Hiltonu, a posle toga ga je ~ekalo putovanje u... ali kakvog je imalo smisla razmi{ljati o budu}nosti koju nikada ne}e doìveti. Sada }e brinuti samo o toj kratkoj sada{njosti. Trebalo bi i malo da odspava, pre nego {to temperatura postane nepodno{ljiva. Selena nije bila predvi|ena da bude spavaonica... niti grobnica, {to se toga ti~e... ali sada }e morati da bude pretvorena u tako ne{to. To je zahtevalo izvesna istraìvanja i planiranje, kao i pri~injavanje izvesne {tete vlasni{tvu turisti~ke kompanije. Utro{io je dvadeset minuta na utvr|ivanje svih ~injenica; zatim je, posle kra}eg dogovora sa kapetanom Harisom, zamolio prisutne za malo pa`nje. "Dame i gospodo", po~e on, "svi smo imali naporan dan i uveren sam da bi ve}ini prijalo malo sna. To nas suo~ava sa nekoliko problema, ali malo sam eksperimentisao i otkrio sam da uz malo truda moèmo izvaditi sredi{nje naslone za ruke izme|u sedi{ta. Ne bi trebalo to da uradimo, ali sumnjam da }e nas kompanija tuìti. To zna~i da se desetoro od nas moè ispruìti na sedi{tima; ostali }e morati da se zadovolje podom. Jo{ ne{to. Kao {to ste ve} verovatno primetili, postaje prili~no toplo i izvesno vreme }e temperatura nastaviti da raste. Savetujem vam da skinete svu nepotrebnu ode}u; udobnost je mnogo va`nija od stidljivosti." (A u sebi je dodao: 'A preìvljavanje je mnogo va`nije od udobnosti...' - ali o tome }e tek kroz nekoliko ~asova.) Isklju~i}emo glavna svetla u kabini, a po{to ne èlimo da budemo u potpunom mraku, ostavi}emo upaljena, na najslabije, svetla za slu~aj opasnosti. Jedan od nas }e stalno biti na straì na skiperovom sedi{tu; gospodin Haris upravo pravi raspored za dvo~asovne smene. Ima li pitanja ili komentara?" Nije ih bilo i komodor je odahnuo s olak{anjem. Pla{io se da }e neko po~eti da postavlja pitanja o porastu temperature i nije bio siguran kako bi odgovorio. Istina, bio je svestrano nadaren, ali nije umeo da laè, a bilo mu je stalo da putnicima san bude {to mirniji s obzirom na okolnosti. Ako se ne dogodi ~udo, to }e im biti i poslednji. Gospo|ica Vilkinson, koja je po~ela da gubi pone{to od svoje profesionalne lukavosti, posluìvala je poslednju turu pi}a onima kojima je ono bilo potrebno. Ve}ina putnika ve} je po~ela da se osloba|a gornjih slojeva ode}e; oni stidljiviji sa~ekali su da se pogase glavna svetla. Pri prigu{enom crvenom sjaju, unutra{njost Selene delovala je fantasti~no... tako ne{to bilo je potpuno nezamislivo kada je pre nekoliko ~asova napu{tala Port Roris. Dvadeset dvoje putnika, mu{karaca i èna u donjem ve{u, ispruìlo se preko sedi{ta ili po podu. Nekoliko sre}nika ve} je hrkalo, ali ve}inu san ne}e tako lako pohoditi. Kapetan Haris se smestio u stra`njem delu la|e; u stvari, on se uop{te nije nalazio u kabini, ve} u si}u{noj vazdu{noj komori-kuhinji. Odatle je imao odli~an pregled; po{to su vrata izme|u te dve prostorije bila otvorena, mogao je da vidi celu kabinu i da motri na sve u njoj. Od uniforme je napravio jastuk i legao na tvrdi pod. Tek za {est ~asova do}i }e na njega red da straàri, pa se nadao da }e do tada uhvatiti ne{to sna.
29

Spavati! Polako su proticali poslednji ~asovi njegovog ìvota, a on nije imao pametnija posla. Kako li spavaju osu|enici na smrt, zapitao se, poslednje no}i pred ve{anje? Bio je tako o~ajno umoran da ~ak ni ova misao nije izazvala nikakvo ose}anje. Poslednji prizor koji je upamtio pre no {to je utonuo u san bio je dr Mekenzi koji je ponovo o~itavao temperaturu i bri`ljivo je unosio na svoju kartu, poput astrologa koji skicira horoskop. Petnaest metara iznad njih... ta se razdaljina mogla pre}i jednim korakom pri ovako niskoj gravitaciji... jutro je ve} svanulo. Na Mesecu nema postupnog prelaska izme|u no}i u dan, ali mnogo ~asova na nebu je po~ivalo obe}anje da }e nastupiti zora. Daleko ispred Sunca protezala se sjajna piramida zodijakalne svetlosti, koja se tako retko vi|a na Zemlji. Beskona~no sporo kr~ila je sebi put iznad obzorja, postaju}i sve sjajnija i sjajnija {to se vi{e primicao trenutak kada }e Sunce izgrejati. Sada se pretvorila u koronu opalnog sjaja... a onda se, milion puta sjajnija, jedna tanka nit vatre po~ela da {iri du` obzorja kada se Sunce posle petnaest dana tame ponovo pojavilo. Bi}e mu potrebno vi{e od jednog sata da se podigne iznad linije neba, tako se sporo Mesec okretao oko svoje ose, ali no} je ve} bila pro{la. Plima mastila glatko je oticala iz Mora @e|i. Sada je gotovo celo sme|e-sivo prostranstvo Mora bilo izbrazdano takore}i vodoravnim zracima; da je i{ta {tr~alo iznad njegove povr{ine, ova prolazna svetlost bi bacala njegovu senku u duìni od nekoliko stotina metara, koja bi istog ~asa otkrila njegov poloàj onima koji su tragali za njim. Ali ovde nije bilo traga~a: Pra{njavko Jedan i Pra{njavko Dva bili su zauzeti beskorisnom potragom u Kraterskom jezeru, petnaest kilometara odatle. I dalje su bili u mraku; pro}i }e jo{ dva dana pre no {to se Sunce uzdigne iznad okolnih vrhova, mada ih je zora ve} obasjavala. [to }e sati vi{e odmicati, to }e se o{tra ivica svetlosti puze}i sve vi{e spu{tati niz padine planina... ponekad ne brè no {to je ~ovek u stanju da kora~a... dok se Sunce ne ispne dovoljno visoko da njegovi zraci obasjaju unutra{njost kratera. Ali ovde je ve} sijala svetlost koju je ~ovek napravio, izme|u kamenja, dok su traga~i slikali klizi{ta koja su se tiho spustila niz planinu kada je Mesec zadrhtao u svom snu. Kroz jedan ~as, te }e se fotografije na}i na Zemlji; a tokom naredna dva ~asa, vide}e ih svi naseljeni svetovi. To }e se veoma lo{e odraziti na turizam. Kada se kapetan Haris probudio, ve} je bilo mnogo toplije. Pa ipak, iz sna ga nije trgnula, ~itav sat pre no {to je trebalo da straàri, velika sparina. Iako nikada nije proveo no} na Seleni, Pet je poznavao sve zvuke koje je ona mogla da proizvede. Kada motori nisu radili, na njoj je bilo gotovo tiho; ~ovek je morao da se napregne da bi ~uo {aputanje pumpi za vazduh i tiho kloparanje sistema za hla|enje. Ti su se zvuci i dalje ~uli, kao i pre no {to je krenuo na spavanje. Nisu se promenili; ali sada im se pridruìo jo{ jedan. Bio je to jedva ~ujni {apat, toliko slab da na trenutak nije znao da li je stvaran ili mu se samo pri~injava. înjenica da je dopro do njegove podsvesti, savladav{i prepreke
30

sna, ~inila se sasvim neverovatna; sada je bio budan, ali nije mogao da ga raspozna, niti da sa sigurno{}u kaè iz kog pravca dopire. A onda, sasvim iznenada, shvatio je {ta ga je to probudilo. Istog ~asa se rasanio. Hitro je ustao i prislonio uvo uz vrata vazdu{ne kabine; jer taj je tajanstveni zvuk dopirao 'spolja'. Sada ga je bolje ~uo, bio je slab, ali raspoznatljiv, i sav se najeìo kada je shvatio o ~emu je re~. Sumnje nije bilo; taj zvuk proizvodile su bezbrojne ~estice pra{ine koje su {aputale taru}i se o Selenine zidove poput kakve sablasne pe{~ane oluje. [ta je to zna~ilo? Da li se to More ponovo kretalo? Ako je to bio slu~aj, ho}e li poneti Selenu sa sobom? Ali nisu se ose}ale ni najslabije vibracije niti bilo kakvo kretanje u samoj la|i; samo je spolja{nji svet {u{kaju}i promicao pored... Krajnje tiho, paze}i da ne uznemiri usnule saputnike, Pet se na prstima uputi u mra~nu kabinu. Na straì je bio dr Mekenzi; nau~nik je pogrbljeno sedeo u pilotskoj stolici i zurio kroz zamra~ene prozore. Okrenuo se kada mu se Pet pribliìo i pro{aputao: "Zar ne{to nije u redu na va{em kraju?" "Ne znam... do|ite da pogledate." Kada su se vratili u kuhinju, pritisli su u{i uz vrata koja su vodila napolje i dugo oslu{kivali to tajanstveno pucketanje. Uskoro dr Mekenzi re~e: "Pra{ina se kre}e, s tim se slaèm, ali nije mi jasno za{to. Eto nam jo{ jedne zagonetke za brigu." "Jo{ jedne?" "Da; ne razumem {ta se doga|a sa temperaturom. I dalje se penje, ali ne onoliko brzo koliko bi trebalo." Fizi~ar je izgledao zdravo besan {to su se njegovi prora~uni pokazali pogre{ni, ali za Peta je ovo bila prva dobra vest od kada je do{lo do nesre}e. "[to ste se toliko snu`dili zbog toga; svi gre{imo. A ako zbog ove gre{ke poìvimo koji dan duè, ja se sigurno ne}u àliti." "Ali 'nisam' mogao da pogre{im... re~ je o elementarnoj matematici. Znamo koliko toplote ispu{ta dvadeset dvoje ljudi i ona mora nekuda oti}i. "Ne proizvode doti~nu koli~inu toplote dok spavaju; mo`da u tome leì obja{njenje." "Ne mislite valjda da sam prevideo ne{to u toj meri o~igledno!" odvrati razdra`ljivo nau~nik. "To pomaè, ali nije dovoljno. Postoji jo{ neki razlog zbog koga ovde nije onoliko toplo koliko bi trebalo da bude." "Prihvatimo jednostavno tu ~injenicu i budimo zahvalni", primeti Pet. "U me|uvremenu, {ta }emo sa ovom bukom?" S o~iglednom odbojno{}u, Mekenzi se usredsredio na novi problem. "Pra{ina se pokre}e, ali ne i mi, {to zna~i da je to verovatno samo neki lokalni efekat. U stvari, izgleda da se to doga|a samo u stra`njem delu kabine. Pitam se da li je to od kakvog zna~aja?" On pokaza prema pregradi iza njih. "[ta je sa druge strane ovoga?" "Motori, rezerve kiseonika, oprema za hla|enje..."
31

"Oprema za hla|enje! Tako je! Se}am se da sam je primetio pri ukrcavanju. Ventilatori radijatora se nalaze tamo pozadi, je li tako?" "Tako je." "Sada mi je jasno {ta se doga|a. Toliko su se zagrejali da pra{ina kruì oko njih poput svake zagrejane te~nosti. Tamo napolju se stvorio vodoskok od pra{ine, koja odvodi vi{ak na{e toplote. Uz malo sre}e, temperatura }e se sada stabilizovati. Ne}e nam biti ba{ udovno, ali moèmo da preìvimo." Pri grimiznoj svetlosti, dvojica mu{karaca se pogleda{e s novom nadom. Zatim Pet tiho re~e: "Ube|en sam da je to obja{njenje ta~no. Mo`da nam se osmehne sre}a." Pogledao je na sat i na brzinu ne{to sra~unao u glavi. "Sunce se otprilike sada pomalja iznad Mora. Baza }e poslati pra{inske skije u potragu za nama, a i poznat im je na{ pribli`ni poloàj. Kladim se u deset prema jedan da }e nas prona}i za nekoliko sati." "Da kaèmo komodoru?" "Ne, neka spava. Njemu je prethodni dan bio naporniji nego nama. Ova vest moè da ~eka do jutra." Kada se Mekenzi udaljio, Pet je poku{ao ponovo da zaspi. Ali nije mogao; leào je otvorenih o~iju pri slabom crvenom sjaju, razmi{ljaju}i o tom ~udnom obrtu sudbine. Pra{ina koja ih je prvo progutala, a zatim zapretila da ih skuva, sada im je pritekla upomo}, tako {to su njene prenosne sile izbacivale njihov vi{ak toplote na povr{inu. Nije znao da li }e te struje nastaviti da teku kada uzdiù}e Sunce obasja More punim sjajem. S druge strane zida, pra{ina je i dalje {apu~u}i prolazila pored la|e, i Pet se odjednom seti drevnog pe{~anog sata koji su mu jednom pokazali jo{ dok je bio dete. Kada bi ga okrenuo, pesak je oticao kroz suènje u donji deo, a nivo isteklog peska pokazivao je protok minuta i ~asova. Pre no {to su izmi{ljeni satovi, mno{tvo ljudi mora da je delilo dane pomo}u ~estica peska koje su curele. Ali van svake sumnje, niko do sada nije odmeravao koliko mu je jo{ ìvot preostalo pomo}u mlaza pra{ine koja se podizala. 7. U Klavijus Sitiju, glavni upravnik Olsen i {ef za turizam Dejvis upravo su zavr{ili savetovanje sa pravnom slu`bom. Sastanak nije protekao ba{ u dobrom raspoloènju; dosta vremena proveli su razgovaraju}i o papirima koje su nestali turisti potpisali pre no {to su se ukrcali na Selenu i u kojima se govorilo o odgovornosti. [ef Dejvis se zalagao protiv toga u vreme prvih putovanja, obrazlaù}i svoj stav time da }e oni oterati mu{terije, ali administrativni pravnici bili su uporni. Sada mu je bilo i te kako milo {to su isterali svoje. Tako|e mu je bilo milo {to su vlasti u Port Rorisu valjano obavile posao; ponekad su se prema ovakvim stvarima odnosili kao prema neva`nim formalnostima i pre}utno su ih ignorisali. Postojala je lista sa potpisima svih putnika koji su se ukrcali na Selenu... sa jednim mogu}im izuzetkom oko koga su se pravnici jo{ prepirali.
32

Komodor koji je putovao inkognito prijavio se pod imenom R. S. Henson i izgleda se tim imenom i potpisao. Potpis je, me|utim, bio toliko ne~itak da je moglo pisati i 'Henstin'; dok sa Zemlje radio-vezom ne po{alju faksimil, ne}e biti sigurni. To verovatno i nije bilo tako va`no; da je komodor putovao slu`beno, administracija bi morala da prihvati izvesnu odgovornost za njega. I za sve ostale putnike bila je odgovorna moralno, ako ne i pravno. Pre svega, morala se potruditi da ih prona|e i pristojno sahrani. Taj mali problem bio je spu{ten pravo u krilo glavnog inènjera Lorensa, koji se jo{ nalazio u Port Rorisu. Retko se ne~eg prihvatio s manje odu{evljenja. Da su postojali izgledi da su putnici na Seleni ìvi, on bi pokrenuo nebo, Zemlju i Mesec da stigne do njih. Ali sada kada su sigurno bili mrtvi, nije video svrhe da rizikuje ìvote ljudi kako bi ih prona{ao i iskopao. Li~no, nije znao za bolje mesto da ~ovek bude pokopan do izme|u tih ve~nih brda. Glavni inènjer Lorens uop{te nije sumnjao da su mrtvi; sve ~injenice su se savr{eno uklapale. Do potresa je do{lo otprilike u isto vreme kada je Selena trebalo da bude na izlasku iz Kraterskog jezera, a `drelo je bilo napola zatrpano klizi{tima. âk i najmanje od njih bi je smrskalo poput papirnate igra~ke i putnici na njoj bi poumirali u roku od nekoliko sekundi, jer bi vazduh iscureo. Ako je, za {ta su izgledi bili milion prema jedan, la|a izbegla da bude smrskana, primali bi njene radio-signale; otporan mali automatski far bio je tako sagra|en da moè podneti svaku razumnu kaznu a ako ni 'to' nije radilo, mora da je la|a sasvim smrskana... Prvi problem bi}e da prona|u olupinu; to bi moglo biti dosta lako, ~ak i ako je zatrpana ispod milion tona kr{a. Za to su postojali odli~ni instrumenti i ~itav spektar detektora metala. Kada je trup bio smrskan, vazduh iznutra mora da je izleteo u gotovo vakuumsku sredinu Meseca; ~ak i sada, posle nekoliko ~asova, na tom mestu }e biti tragova ugljen-dioksida i kiseonika koje bi mogao da uo~i neki od detektora gasa {to se koriste za otkrivanje nevidljivih rupa na svemirskim brodovima. îm se pra{inske skije vrate u bazu na servis i ponovno punjenje, opremi}e ih detektorima za otkrivanje rupa i poslati ih da nju{kaju oko klizi{ta kamenja. Ne... pronalaènje olupine moglo bi biti jednostavno; njeno va|enje, me|utim, verovatno bi bilo nemogu}e. Ne bi garantovao da se taj posao moè obaviti ni za sto miliona. (Lako je mogao da zamisli izraz lica glavnog upravnika kada bi pomenuo jednu takvu sumu.) Kao prvo, fizi~ki nije bilo mogu}e preneti te{ku opremu u tu oblast... takvu vrstu opreme koja bi trebalo da pomeri hiljade tona kr{a. Slaba{ne, male pra{inske skije nisu bile ni od kakve koristi; da bi se pomerila ta klizi{ta kamenja ~ovek bi morao da lunodozere prebaci preko Mora @e|i i da uveze cele brodske tovare gelignita kako bi probio put kroz planine. Cela ta pomisao bila je besmislena; shvatao je on upravnikov stav, ali neka je proklet ako dozvoli da se njegovoj ionako premorenoj inènjerskoj divziji natovari na ple}a jedan takav sizifovski posao. [to je takti~nije mogao... jer glavni upravnik nije bio od onih ljudi koji su prihvatili da ih neko odbije... po~eo je da skicira svoj izve{taj. Ukratko, svodio se na
33

ovo: "(A) Taj je posao gotovo sigurno nemogu}e obaviti. (B) Ako se uop{te mogao obaviti, ko{tao bi milione i mogao bi uzeti jo{ neke ìvote. (C) Ionako sve to nije imalo smisla." Ali po{to bi ga tako grubo izloèno stanovi{te o jednoj delikatnoj stvari u~inilo krajnje nepopularnim, izve{taj koji se u svakom slu~aju morao podneti narastao je na vi{e od tri hiljade re~i. Kada je zavr{io sa diktiranjem, zastao je da jo{ malo porazmisli, ali po{to vi{e ni{ta nije mogao da smisli, samo je dodao: "Kopije dostaviti glavnom upravniku, Mesec; glavnom inènjeru, tamna strana; nadgledniku saobra}ajne kontrole; {efu za turizam; centralnoj arhivi. Klasifikovati kao poverljivo." Pritisnuo je dugme za transkripciju. Posle dvadeset sekundi svih dvanaest stranica njegovog izve{taja, besprekorno iskucanih i sa svim neophodnim znacima interpunkcije, kao i sa nekoliko ispravljenih gramati~kih pogre{ki, pojavilo se iz telefaksa. Na brzinu je preleteo pogledom preko njih, u slu~aju da je elektrosekretarica negde pogre{ila. Povremeno je to ~inio (sve elektrosekretarice bile su 'ènskog roda'), naro~ito za vreme velikih gu`vi kada su morale da primaju diktate sa desetak strana u isto vreme. U svakom slu~aju, nijedna potpuno normalna ma{ina nije mogla da se nosi sa svim ekscentri~nostima jezika kakav je bio engleski, i svaki mudar direktor proveravao je kona~nu verziju, pre no {to je po{alje dalje. Mnoge su predstavljale vesele katastrofe koje su silno iznena|ivale one {to su sve prepu{tali elektronici. Lorens je bio negde na polovini kada je zazvonio telefon. "Imate na vezi Lagran` II, ser", re~e telefonistkinja koja je nekim slu~ajem bila ljudsko bi}e. "Izvesni dr Louson èli da razgovara sa vama." Louson? Ko je, do |avola, pa to? - zapita se Lorens. A onda se setio; to je bio astronom koji je pretraìo teren teleskopom. Sigurno mu je neko kazao da je besmisleno... Glavni inènjer jo{ nije imao sumnjivu ~ast da sretne dr Lousona. Nije znao da je astronom bio veoma neuroti~an i krajnje briljantan mladi}... a {to je bilo jo{ va`nije u ovom slu~aju, bio je neverovatno tvrdoglav. Louson je upravo po~eo da rastavlja infracrveni skener, ali je odmah i prestao, zamisliv{i se nad svojim postupkom. Po{to je prakti~no zavr{io sklapanje te proklete stvari, mogao ju je i testirati, iz ~iste nau~ni~ke radoznalosti. Tom Louson se s pravom hvalio da je eksperimentator-prakti~ar; to je bilo pomalo neobi~no za doba u kome su takozvani astronomi u stvari bili matemati~ari koji nikada nisu ni privirili u opservatoriju. Bio je toliko umoran da ga je samo puka svojeglavost odràvala budnog. Da skener nije proradio ve} pri prvom uklju~ivanju, odloìo bi testiranje dok malo ne odspava. Ali pukom sre}om koja je ponekad nagrada za ume{nost, skener je 'proradio'; trebalo je izvr{iti svega nekoliko manjih pode{avanja pre no {to se slika Mora @e|i po~ela da pomalja na ekranu. Pojavljivala se red po red, poput staromodne televizijske slike, dok je infracrveni skener prelazio napred nazad preko lica Meseca. Svetlije mrlje ukazivale su
34

na relativno tople oblasti, a one tamne, na podru~ja u kojima je bilo hladno. Gotovo je celo More @e|i bilo tamno, osim sjajne trake tamo gde ga je Sunce koje se pomaljalo ve} dotaklo vatrom. Ali u toj tami, kada je Tom pa`ljivije pogledao, uspeo je da nazre neke vrlo slabe tragove, koji su svetlucali nejasno poput tragova puèva kroz neku mese~inom osvetljenu ba{tu dole na Zemlji. To je, van svake sumnje, bio toplotni trag Selene, tako|e je uo~io i mnogo slabiji, krivudavi trag pra{inskih skija koje su jo{ tragale za njom. Svi tragovi vodili su prema Nedosti`nim planinama gde su izlazili iz njegovog vidokruga. Bio je suvi{e umoran da bi ih pobliè ispitao, a to ionako vi{e nije bilo potrebno, jer je ovo samo potvr|ivalo ono {to je ve} znao, jedino zadovoljstvo, koje mu je bilo donekle va`no, zasnivalo se na dokazu da se jo{ jedan komad opreme koju je Louson sagradio povinovao njegovoj volji. Fotografisao je ekran, radi arhive... a zatim se oteturao do kreveta da nadoknadi ono malo sna. Tri ~asa kasnije probudio se iz nemirnog dremeà. Uprkos onom ~asu vi{ka koji je proveo u krevetu, i dalje je bio umoran, ali ne{to ga je brinulo i nije mu dalo da spava. Kao {to je jedva ~ujni {apat pra{ine koja se kre}e uznemirio Peta Harisa u potonuloj Seleni, tako se isto, pedeset kilometara odatle, Tom Louson trgnuo iz sna zbog bezna~ajnog odstupanja od normalnog. Um ima mnogo pasa ~uvara; ponekad nepotrebno zalaju, ali mudar ~ovek nikada ne ignori{e njihovo upozorenje. Zamagljenog pogleda, Tom Louson je izi{ao iz prenatrpane male }elije koja je predstavljala njegovu privatnu kabinu na Lagranù, zaka~io se za najbliì pokretni opasa~ i skliznuo du` hodnika bez gravitacije do opservatorije. Razmenio je mrzovoljne jutarnje pozdrave (mada je sada bilo kasno popodne na satelitu) sa onim kolegama koji ga nisu na vreme spazili i umakli. Zatim se, sre}an {to je ostao sam, smestio me|u instrumente koje je jedino voleo. Izvukao je fotografiju iz kamere za jedan snimak u kojoj je cele no}i leàla i pogledao je prvi put. Tada je primetio da se prokr~eni put pojavljuje iz Nedosti`nih planina i zavr{ava veoma blizu odatle u Moru @e|i. Mora da je to video i sino} dok je gledao u ekran... ali nije primetio. Za jednog nau~nika to je bio ozbiljan, gotovo neoprostiv proma{aj i Tom Louson je bio veoma ljut na sebe. Dozvolio je da mu unapred doneti zaklju~ci uti~u na mo} rasu|ivanja. [ta je to zna~ilo? Podrobno je ispitao tu oblast pomo}u uve}iva~a. Trag se zavr{avao u maloj, difuznoj ta~ki, koja je prema njegovoj proceni imala dve stotine metara u pre~niku. To je bilo veoma ~udno... izgledalo je kao da je Selena izi{la iz oblasti planina, a zatim uzletela poput kakvog svemirskog broda. Tomova prva teorija bila je da se razletela u parampar~ad i da je ova toplotna mrlja bila posledica eksplozije. Ali u tom slu~aju, okolo bi morala biti gomila raznog kr{a, od kojih je najve}i deo dovoljno lak da pluta na pra{ini. Skije te{ko da bi ga proma{ile na svom prolasku kroz ovu oblast... a tanki, jasni trag jedne od njih ukazivao je na to da je upravo tuda pro{la. Mora postojati neko drugo obja{njenje, mada se alternativa ~inila apsurdnom. Bilo je gotovo nemogu}e zamisliti da je ne{to tako veliko kao Selena moglo bez traga
35

potonuti u Moru @e|i, samo zato {to je u neposrednoj blizini do{lo do potresa. Nije mogao pozvati Mesec, kao dokaz im ponuditi ovu jednu jedinu fotografiju i re}i: "Tragate na pogre{nom mestu." Iako se pretvarao da ga ne zanimaju mi{ljenja drugih, Tom se uàsavao pri pomisli da bi mogao napraviti budalu od sebe. Pre no {to bude mogao da prosledi ovu fantasti~nu ideju, mora}e da pribavi jo{ dokaza. Gledano kroz teleskop, More je sada predstavljalo ravan i bezobli~an sjaj svetlosti. Vizuelno posmatranje samo je potvrdilo ono {to je dokazao pre no {to je Sunce izgrejalo; nije bilo ni~eg osim uzvisine od nekoliko centimetara koja je {tr~ala iznad povr{ine pra{ine. Infracrveni skener nije mu bio od neke pomo}i: toplotni trag je potpuno nestao, jo{ pre nekoliko ~asova izbrisalo ga je Sunce. Tom je podesio instrument na maksimalnu osetljivost i stao da pretraùje oblast u kojoj se trag zavr{avao. Mo`da se tamo nalazilo ne{to {to se jo{ moglo pokupiti... neka slaba mrlja toplote koja se zadràla, dovoljno sna`na da se otkrije ~ak i u ovom Mese~evom jutru. Jer Sunce je bilo jo{ nisko i njegovi zraci jo{ nisu dostigli ubila~ku snagu kakvu }e imati u podne. Da li je on to samo umi{ljao? Uve}anje je poja~ao do maksimuma tako da je instrument bio na ivici nestabilnosti. S vremena na vreme, na samoj granici njegovih detektorskih sposobnosti, ~inilo mu se da vidi si}u{ni toplotni sjaj, u istoj onoj oblasti u kojoj se no}a{nji trag zavr{avao. Sve je to bilo toliko neuverljivo da je gotovo pobesneo... to nipo{to nije bio dokaz potreban jednom nau~niku, naro~ito ne onda kada je nameravao da se isprsi. Ako ni{ta ne kaè... niko nikada ne}e saznati... ali celog ìvota }e ga progoniti sumnje. Ako se, pak, zaloì za to, mogao bi podgrejati la`ne nade, mogao bi mu se smejati ceo Sun~ev sistem, ili bi ga mogli optuìti da je èleo da postigne li~nu slavu. Nije mogao da sedi na dve stolice; morao je doneti odluku. Krajnje nevoljno, svestan da ako to u~ini vi{e nema povratka, on dohvati telefonsku slu{alicu u opservatoriji. "Ovde Louson", re~e. "Dajte mi Centralu na Mesecu... vrlo je hitno." 8. A na Seleni posluèn je doru~ak; putnici nisu ostali gladni, ali te{ko da su mogli biti zadovoljni. Nekoliko putnika se poàlilo jer su smatrali da krekeri, kompresovano meso, malo meda i ~a{a mlakog ~aja ne mogu zameniti dobar obrok. Ali komodor je bio odlu~an: "Ne znamo koliko }e ovo morati da nam potraje", re~e on, "i bojim se da ne moèmo spravljati tople obroke. Nema na~ina da to u~inimo, a ionako je u kabini ve} suvi{e toplo. @ao mi je, ali vi{e nema ni ~aja ni kafe. Budimo iskreni, nikom od nas ne}e ni{ta faliti ako nekoliko dana budemo unosili manje kalorija nego obi~no." To mu je izletelo pre no {to se setio gospo|e [uster; nadao se da to ne}e shvatiti kao li~nu uvredu. Po{to su se sino} svi do jednog razodenuli, ona je sada li~ila na dobro}udnog nilskog konja dok je leàla ispruèna preko sedi{ta i po.
36

"Sunce je upravo izgrejalo", nastavio je Hanstin, "tragala~ke ekipe ve} su sigurno napolju i sada je samo pitanje vremena kada }e utvrditi gde se nalazimo. Neko je predloìo da se kladimo; gospo|ica Morli, koja vodi dnevnik, sakupi}e va{e opklade. A sada o programu za danas. Profesore Jajavarede... da li biste nam rekli {ta je spremio komitet za zabavu." Profesor je bio sitan, li~io je na pticu i imao ne`ne, tamne o~i koje su se ~inile prevelike za njega. O~igledno je svoj zadatak shvatio krajnje ozbiljno, jer je u otmenoj, sme|oj {aci stezao zavidnu gomilu bele{ki. "Kao {to znate", po~e on, "moja specijalnost je pozori{te... ali bojim se da nam to ne}e biti od neke koristi. Bilo bi lepo kada bismo imali neki komad koji bismo mogli da ~itamo naglas, ~ak sam razmi{ljao o tome da sam napi{em neke delove; ali na nesre}u, oskudevamo u hartiji, tako da to nije izvodljivo. Mora}emo da smislimo ne{to drugo. Nemamo ni veliki izbor tekstova za ~itanje, a i ve}i deo onoga {to nam je na raspolaganju uglavnom je za specijaliste. Ipak imamo dva romana... Univerzitetsko izdanje jednog od klasi~nih vesterna, [ejna, i ovu novu istorijsku romansu, Pomorandù i jabuku. Predlaèm da sastavimo grupu ~ita~a koji }e se smenjivati. Imali ko {ta protiv... ili mo`da neku bolju ideju? "Mi ho}emo da igramo poker", javi se jedan odlu~an glas odostrag. "Ali ne moète sve vreme igrati poker", usprotivi se profesor, pokazav{i time izvesno nepoznavanje neakademskog sveta. Komodor odlu~i da mu pritekne upomo}. "Jedno drugo ne isklju~uje", primeti on. "Ipak vam predlaèm da povremeno pravite pauze. Karte vam ne}e jo{ dugo potrajati." "Dobro, koju }emo knjigu prvo ~itati? @eli li neko sam da se javi da ~ita? Sa zadovoljstvom se sam javljam, ali potrebno nam je i malo raznovrsnosti..." "Nisam za to da gubimo vreme na Pomorandù i jabuku", izjavi gospo|ica Morli. "To je pravo |ubre i ve}im delom... ovaj... na ivici pornografije." "Otkud znate?" upita Dejvid Beret, Englez koji je hvalio ~aj. Odgovorila mu je ogor~enim frktanjem. Profesor Jajavarden je izgledao krajnje nesre}an i pogledao je komodora, o~ekuju}i od njega pomo}. Nije je dobio; Henstin je namerno gledao u drugu stranu. Ako se putnici budu u svemu oslanjali na njega, to }e biti pogubno; èleo je, koliko je god to bilo mogu}e, da budu samostalni. "Dobro, onda", re~e profesor. "Da bismo spre~ili svaku prepirku, po~e}emo sa [ejnom." ûlo se nekoliko protestnih povika kao: "Ho}emo Pomorandù i jabuku!" - ali, na Henstinovo iznena|enje, profesor je ostao odlu~an. "Knjiga je veoma duga~ka", primeti on, "stvarno smatram da ne}emo imati vremena da je zavr{imo pre nego {to nas spasu." Pro~istio je grlo, osvrnuo se po kabini da proveri ima li jo{ ko kakvu primedbu, a zatim po~e da ~ita krajnje prijatnim, mada pomalo pevuckavim glasom. "Uvod... Uloga zapada u svemirskoj eri. Od Karla Adamsa, profesora engleskog. Zasniva se na seminarima o kritici 'Kingsli Ejmis' iz 2037, odrànim na Univerzitetu u îkagu."
37

Igra~i pokera bili su neodlu~ni; jedan od njih je nervozno prou~avao izlizane komadi}e hartije koji su sluìli kao karte. Ostali su se smestili, s izrazima dosade i i{~ekivanja na licima. Gospo|ica Vilkins se nalazila pozadi u vazdu{noj komorikuhinjici, gde je proveravala zalihe. Melodi~ni glas je nastavio: "Jedan od najneo~ekivanijih literarnih fenomena na{ega doba bilo je ponovno oìvljavanje, posle pola veka zanemarivanja, ljubavnog pustolovnog romana poznatog kao 'vestern'. Te pri~e, krajnje ograni~ene u protsoru i vremenu... Sjedinjene Ameri~ke Dràve, Zemlja, otprilike 1865-1900... bile su tokom znatnog razdoblja jedan od najpopularnijih oblika proze za koji je svet ikada znao. Napisano ih je na milione i gotovo svi su {tampani u jeftinim ~asopisima i u obliku {und-knjiga, ali nekoliko ih je preìvelo zahvaljuju}i kako svojoj literarnoj vrednosti, tako i ~injenici da su predstavljali zapis o tom vremenu... mada ne smemo nipo{to zaboraviti da su pisci opisivali jedno razdoblje koje je pro{lo jo{ mnogo pre njihovog ro|enja. S otvaranjem Sun~evog sistema sedamdesetih godina dvadesetog veka, granice ameri~kog Zapada, vezane za Zemlju, izgledale su u toj meri sme{no si}u{ne da je ~itala~ka publika izgubila zanimanje za njega. To je, razume se, bilo isto onako nelogi~no kao i odbacivanje Hamleta zbog toga {to su doga|aji u njemu vezani za mali danski zamak pun promaje koji ne moè biti od univerzalnog zna~aja. Tokom poslednjih nekoliko godina, me|utim, stvari su se izmenile. Iz pouzdanih izvora saznajem da su pri~e sa Zapada veoma popularne i da ih najvi{e traè u bibliotekama na svemirskim brodovima koji saobra}aju izme|u planeta. Hajde da vidimo moèmo li razabrati razlog tog o~iglednog paradoksa... ovu vezu izme|u starog Zapada i novog Svemira. Mo`da }emo to najbolje uspeti ako se oslobodimo svih na{ih savremenih nau~nih dostignu}a i zamislimo da smo se vratili u jedan neverovatno primitivan svet 1870. Predstavite sebi nepreglednu, otvorenu ravnicu, koja se proteè u daljinu dok se ne sjedini sa linijom planina u magli. Preko te ravnice puzi, mu~no sporo, niz nespretnih kola s arnjevima. Oko njih ja{u mu{karci na konjima, sa pu{kama... jer ovo je indijanska teritorija. Tim kolima s arnjevima bi}e potrebno vi{e vremena da stignu do planina, nego {to je danas potrebno jednom luksuznom svemirskom brodu da prevali put od Zemlje do Meseca. Prerijsko prostranstvo bilo je, stoga, tim ljudima koji su mu prkosili isto {to je prostranstvo Sun~evog sistema za nas. To je jedna od stvari koje nas veù sa vesternima; ima i drugim, mnogo zna~ajnijih. Da bismo ih razumeli, moramo prvo razmotriti ulogu epskog knjièvnog dela u knjièvnosti..." Izgleda da je dobro krenulo, pomisli komodor. Dovoljno }e biti da potraje jedan sat; posle tog vremena profesor J. }e zavr{iti sa uvodom i ve} dobro za}i u samu pru~u. Tada mogu da pre|u na ne{to drugo... bi}e najbolje da to u~ine na nekom uzbudljivom mestu, kako bi publika jedva ~ekala nastavak. Drugi dan ispod pra{ine stvarno je po~eo bez problema; svi su bili dobro raspoloèni. Ali koliko im je jo{ dana preostalo?
38

Odgovor na to pitanje zavisio je od dvojice mu{karaca koji su se zamrzeli ve} pri prvom razgovoru, iako su bili me|usobno udaljeni pedeset hiljada kilometara. Dok je glavni inènjer slu{ao izve{taj dr Lousona o njegovim otkri}ima, razdirale su ga suprotne te`nje. Taj astronom je izabrao najgori mogu}i na~in da mu se obrati, {to je bilo jo{ izraènije kada se ima u vidu ~injenica da se obra}ao vi{em oficiru koji je bio vi{e nego dvostruko stariji od njega. Razgovara sa mnom, pomisli Lorens... u po~etku ga je to vi{e zabavljalo nego ljutilo... kao da sam kakvo zaostalo dete, kome se sve mora objasniti jednoslo`nim re~ima. Kada je Louson zavr{io, Lorens je nekoliko trenutaka }utao, pru~avaju}i fotografije koje su stigle preko telefaksa dok su razgovarali. Ona prva, snimljena pre izlaska Sunca, bila je van svake sumnje krajnje sugestivna... ali po njegovom mi{ljenju to nije bio dovoljan dokaz. A na onoj snimljenoj posle izlaska Sunca nije se ama ba{ ni{ta videlo, bar ne na reprodukciji koju je on primio; mo`da je ne~eg bilo na originalnoj fotografiji; ali bilo mu je mrsko da tom mladi}u poveruje na re~ da je tako. "To je veoma zanimljivo, dr Lousone", izusti on kona~no. "Prava je {teta {to niste nastavili osmatranje po{to ste snimili prvu fotografiju. Onda bismo imali ne{to uverljivije." Tom se istog ~asa uvredio zbog ove kritike, uprkos ~injenice... ili mo`da ba{ zbog nje... da je bila i te kako zasnovana. "Ako smatrate da je iko mogao bolje da obavi posao..." odbrusi on. "Oh, nisam to hteo da kaèm", prekinu ga Lorens, u èlji da sa~uva mir. "Ali {ta sada? Ta~ka na koju ukazujete moè biti veoma mala, ali ne znamo gde se ta~no nalazi, odstupanja mogu biti i do pola kilometra. Mo`da na povr{ini nema ni~ega {to bi se moglo videti ~ak i pri dnevnoj svetlosti. Postoji li kakav na~in da pribli`nije odredimo gde se nalazi?" "Postoji jedan o~igledan metod. Upotrebite istu tehniku tamo dole. Pre|ite preko te oblasti infracrvenim skenerom. Tako }ete locirati svaku toplu mrlju, ~ak ako je njena temperatura samo za deli} stepena vi{a od okolne." "Odli~na ideja", odvrati Lorens. "Vide}u {ta se moè preduzeti i nazva}u vas ako mi budu potrebna kakva daljnja obave{tenja. Mnogo vam hvala... doktore." Brzo je spustio slu{alicu i otro ~elo. Zatim je odmah ponovo pozvao satelit, ali nekog drugog. "Lagrna` II? Ovde glavni inènjer sa zemaljske strane. Dajte mi, molim vas, upravnika. "Profesore Kotelnikov? Ovde Lorens; dobro sam, hvala. Razgovarao sam sa va{im dr Lousonom... ne, ni{ta nije u~inio, osim {to me umalo nije izbacio iz takta. Tragao je za na{om nestalom pra{inskom la|om i misli da ju je na{ao. Mene zanima... koliko je stru~an?" U narednih pet minuta glavni inènjer je saznao dosta toga o mladom Lousonu; u stvari, mnogo vi{e no {to je imao pravo da zna, ~ak iako su obave{tenja stigla preko poverljive linije. Kada je profesor Kotelnikov zastao da do|e do daha, on je saose}ajno primetio; "Razumem za{to ste slabi prema njemu; jadni~ak... mislio sam da su siroti{ta
39

toga tipa nestala sa Dikensom i dvadesetim vekom. Ba{ dobro {to je izgorelo; mislite li da je on podmetnuo poàr? Ne, nemojte mi na to odgtovoriti... rekli ste mi da je prvoklasni osmatra~ i to je sve {to me zanima. Mnogo vam hvala... vidimo se ovde dole jednog lepog dana." Narednih pola sata Lorens je obavio desetak telefonskih razgovora sa raznim ta~kama na Mesecu. Po isteku tog vremena prikupio je gomilu obave{tenja; sada je morao ne{to i da preduzme. U opservatoriji Platon otac Feraro je smatrao da ta ideja ima i te kako smisla. U stvari, ve} je podozrevao da je sredi{te potresa bilo ispod Mora @e|i, a ne ispod Nedose`nih planina, ali nije to mogao da dokaè po{to je More prigu{ivalo sve vibracije. Ne... nikada nije napravljen potpuni popis zvukova; to bi iziskivalo dosta vremena i bilo bi krajnje dosadno. Probao je sam da to u~ini na nekoliko mesta pomo}u {ipki na izvla~enje i uvek bi udario o tle na dubini manjoj od ~etrdeset metara. Naga|ao je da je prose~na dubina manja od deset metara i da je more oko ivica jo{ mnogo pli}e. Ne, nije imao detektor sa infracrvenom svetlo{}u, ali mo`da mu mogu pomo}i astronomi na tamnoj strani. @ao nam je... u Dostojevskom nema infracrvenog detektora. Sav posao obavljamo na ultraljubi~astom podru~ju. Poku{ajte kod Verna. Oh da, pre nekoliko godina smo obavljali neke radove na infracrvenom podru~ju... pravili smo spektrograme dìnovskih crvenih zvezda. Ali znate {ta... bilo je premnogo tragova Mese~eve atmosfere koji su ometali o~itavanja, tako da je ceo program preba~en u svemir. Poku{ajte na Lagranù... Posle toga Lorens je odlu~io da pozove saobra}ajnu kontrolu i proveri raspored dolazaka transportera sa Zemlje; imao je sre}e. Me|utim, naredni korak ko{ta}e mnogo novca, a to je mogao da odobri samo glavni upravnik. Olsen je imao jednu dobru osobinu; nikada se nije prepirao sa svojim tehni~kim osobljem oko stvari koje su bile u njihovoj nadle`nost. Pa`ljivo je saslu{ao Lorensovu pri~u i pre{ao odmah na glavnu stvar. "Ako je ta teorija ta~na", primeti on, "postoji mogu}nost da su jo{, ipak, ìvi." "I vi{e od toga; rekao bih da je to vrlo verovatno. Znamo da je more plitko, {to zna~i da ne mogu biti na velikoj dubini. Pritisak na trup bi}e prili~no mali; mogao bi jo{ biti ~itav." "Zna~i, èli{ da vam taj momak Louson pomogne u potrazi." Glavni inènjer rezignirano odmahnu rukom. "On je poslednja osoba koju èlim ovde", ovrati on. "Ali bojim se da nam je potreban." 9. Skiper teretne letelice Auriga bio je besan, isto kao i njegova posada... ali ni{ta nisu mogli da promene. Na udaljenosti od deset ~asova od Zemlje i pet ~asova do Meseca nare|eno im je da se zaustave kod Langranà, uz svo neophodno gubljenje brzine i dodatno kompjutersko prera~unavanje koje je to zahtevalo. A da stvari budu jo{
40

gora, promenjeno im je i odredi{te, tako da umesto da se spuste u Klavijus Siti, mora}e da pristanu u toj jadnoj rupi Port Rorisu, prakti~no na drugoj strani Meseca. Eter je pucketao od poruka kojima su otkazivane ve~ere i sastanci celom ju`nom hemisferom. Pegavi srebrni disk gotovo punog Meseca, ~iji je isto~ni krak bio izboran lako vidljivim planinama, obrazovao je blistavu pozadinu Lagranù II kada se Auriga zaustavila stotinu kilometara od stanice u pravcu Zemlje. Nije joj bilo dozvoljeno da se vi{e pribliì; smetnje koje su izazvali njeni ure|aji i sjaj motora i sa ove udaljenosti uticale su na rad osetljivih instrumenata za snimanje na satelitu. Samo je staromodnim hemijskim raketama bilo dozvoljeno da operi{u u neposrednoj blizini Lagranà; plazmapogoni i fuzijski motori bili su pravi tabu. Nose}i jedan mali kofer pun ode}e i jedan veliki pun opreme, Tom Louson je stupio na letelicu dvadeset minuta po{to je napustio Lagran`; pilot {atla odbio je da ùri, uprkos poùrivanjima sa Aurige. Novi putnik nije do~ekan sa dobrodo{licom; primili bi ga sasvim druga~ije da je iko znao kakav je zadatak pred njim. Glavni upravnik je, me|utim, naredio da to za sada ostane tajna; nije èleo da potkrepljuje la`ne nade me|u ro|acima izgubljenih putnika. [ef turisti~kog odeljenja zahtevao je da se vest odmah razglasi, potkrepljuju}i svoj zahtev tvrdnjom da }e to pokazati kako ~ine sve {to je u njihovoj mo}i, ali Olsen je otresito kazao: "Sa~ekajte dok ne postigne neki rezultat... tada moète svojim prijateljima u novinskim agencijama dostaviti pojedinosti." Me|utim, nare|enje je ve} zadocnilo. Na Aurigi, se nalazio Moris Spenser, {ef biroa za Me|uplanetne vesti, koji je putovao u Klavijus Siti da preuzme du`nost. Nije bio na~isto je li ovaj novi poloàj predstavljao unapre|enje ili degradaciju u odnosu na Peking, ali svakako }e doneti promenu. Za razliku od svih ostalih putnika, njega nimalo nije iznervirala promena kursa. Zaka{njenje je ra~unao u radno vreme, a kao stari novinar uvek je cenio kada bi se dogodilo ne{to neobi~no, kada bi do{lo do prekida u unapred utvr|enoj rutini. Nema sumnje da je bilo krajnje neobi~no za letelicu ~ije je odredi{te Mesec da protra}i nekoliko sati i nezamislivu koli~inu energije zastav{i kod Lagran`da, samo da bi pokupila jednog ozbiljnog mladi}a s malo prtljaga. I ~emu ta izmena mesta sletanja: umesto u Klavijus Sitiju zavr{i}e u Port Rorisu? "Uputstva sa najvi{eg nivoa na Zemlji", rekao je skiper, a izgleda da je govorio istinu kada je tvrdio da ni{ta vi{e ne zna. Posredi je bila neka tajna, a tajne su bile Spenserov fah. Pronicljivo je naga|ao {ta je tome razlog i bio je pravu... to jest, gotovo u pravu... po prvi put. To mora da je imalo neke veze sa izgubljenom pra{inskom la|om oko koje se digla velika buka, neposredno pred njegov prelazak sa Zemlje. Ovaj nau~nik sa Lagranà mora da ima neka obave{tenja o njoj, ili je u stanju da pomogne u potrazi. Ali ~emu tajanstvenost? Mo`da je u pitanju kakav skandal ili pogre{ka koju lunarna administracija poku{ava da zata{ka: jednostavni i krajnje verodostojni razlog Spenseru uop{te nije padao na pamet. Izbegavao je da otpo~ne razgovor sa Lousonom tokom preostalog kratkog putovanja i zabavljao se posmatraju}i kako nekoliko drugih putnika koji su to poku{ali
41

ubrzo odlaze pokunjeni. Spenser je ~ekao na pravi trenutak, a on je do{ao trideset minuta pre spu{tanja. Te{ko da se slu~ajno na{ao na sedi{tu pored Lousona kada je stiglo nare|enje da putnici veù pojaseve radi usporavanja. Zajedno sa ostalih petnaest putnika, sedeli su u malom zatamnjenom salonu i posmatrali Mesec koji im se lagano pribliàvao. So~iva na spolja{njem delu trupa projektovala su sliku na ekran; bila je o{trija i sjajnija ~ak i od one stvarne. Kao da su se nalazili unutar staromodne camerae obscurae, to je bilo mnogo sigurnije nego da se na brodu nalazio pravi prozor za osmatranje... konstrukcioni rizik protiv koga su se dizajneri svemirskih brodova borili i rukama i nogama. Predeo koji se dramati~no uve}avao bio je veli~anstven, nezaboravan, pa ipak mu je Spenser posve}ivao samo pola svoje pa`nje. Posmatrao je ~oveka pored sebe, njegove napete orlovske crte lica jedva vidljive pri svetlosti zra~enoj sa ekrana. "Nije li se negde tamo dole", po~e on najnon{alantnije {to je mogao, "izgubio nedavno brod pun turista?" "Jeste", odvrati Tom, znatno kasnije. "Ne snalazim se ba{ dobro na Mesecu. Imate li pojma gde bi trebalo da se nalaze?" Spenser je odavno otkrio da su ~ak i oni ljudi iz kojih je najteè bilo izvu}i bilo {ta retko mogli da odole da vam pruè obave{tenje ako ih navedete da misle kako vam time ~ine uslugu i ako im pruìte priliku da malo proparadiraju svojim superiornim znanjem. Taj trik je palio u devet slu~ajeva od deset; upalio je i sada sa Tomom Lousonom. "Tamo su dole", odvrati on pokazav{i u sredi{te ekrana. Ono tamo su Nedose`ne planine... a ono svuda oko njih je More @e|i." Spenser je zurio sa iskrenim strahopo{tovanjem u crno-bele o{tre vrhove planina prema kojima su padali. Nadao se da pilot... bilo da je ~ovek ili elektronska ma{ina... zna svoj posao; imao je utisak da se brod pribliàva veoma brzo. A onda je shvatio da su se uputili prema ravnijem terenu na levoj strani slike; planine i neobi~na siva oblast koja ih je okruìvala, udaljavali su se iz sredi{ta ekrana. "Port Roris", neo~ekivano se sam od sebe javi Tom, pokazuju}i prema jedva vidljivoj crnoj mrlji s krajnje leve strane. "Tamo }emo se spustiti." "Da znate, da ba{ ne bih voleo da se spustimo u te planine", primeti Spenser, koji je odlu~io da ne dozvoli da promene temu. "Nikada ne}e prona}i te jadnike, ako su se izgubili u toj divljini. Zar se ne smatra da ih je zatrpala lavina. Tom se superiorno nasmejao. "Smatra se", odvrati on. "[ta... zar to nije ta~no?" Malo kasno Tom se prisetio uputstava. "Ne mogu vam ni{ta vi{e re}i", odvrati on, istim onim samozadovoljnim i samodopadnim glasom. Spenser nije vi{e navaljivao; dovoljno je saznao da sebe ubedi u jednu stvar.
42

Klavijus Siti }e morati da sa~eka; bi}e bolje da se izvesno vreme zadrì u Port Rorisu. Jo{ je postao odlu~niji kada je svojim zavidnim o~ima video kako dr Louson prolazi kroz karantin, carinsko i paso{ko odelenje i kroz odelenje za razmenu za ravno tri minuta. Da je neko prislu{kivao {ta se doga|a u Seleni, bio bi veoma zbunjen. Kabina je nemelodiozno odzvanjala dvadeset jednim glasom, u gotovo svim tonalitetima; pevali su ro|endansku pesmu. Kada je buka zamrla, komodor Henstin je povikao: "Da li se jo{ neko osim gospo|ice Vilijams mo`da prisetio da mu je danas ro|endan? Svima nam je, razume se, poznato da neke dame ne vole oko toga da diù buku kada stignu u odre|ene godine..." Niko se nije javio, ali je Dejvid Mekenzi uspeo da nadja~a sveop{ti smeh. "Sme{na stvar su ti ro|endani... nekada sam dobijao opklade na zabavama klade}i se na njih. Po{to znamo da godina ima tri stotine {ezdeset pet dana... {ta mislite koliko ljudi mora da se na|e na okupu da bi izgledi bili pedset-pedeset da dvoje od njih istog dana slavi ro|endan?" Posle kra}e pauze, tokom koje su prisutni razmatrali pitanje, neko re~e: "Pa, polovina od tri stotine {ezdeset pet, pretpostavljam. Recimo sto osamdeset." "Taj se odgovor name}e sam po sebi... ali je skroz naskroz pogre{an. Ako skupina broji vi{e od dvadeset ~etvoro ljudi, izgledi su na strani toga da dvoje od njih istog dana slave ro|endan." "Pa to je sme{no! Dvadeset ~etiri dana od tri stotine {ezdeset pet ne mogu sa~injavati takvu jednu verovatno}u." "Izvinite... ali mogu. A ako imamo vi{e od ~etrdeset ljudi, a devet slu~ajeva od deset dvoje }e istog dana slaviti ro|endan. Postoji velika verovatno}a da se i ovde me|u nama na|e takav par, iako nas je samo dvadeset dvoje. [ta mislite o tome da poku{amo, komodore? "Odli~no... krenu}e unaokolo i svakog od vas zapitati za datum ro|enja." "Oh, ne", pobuni se Mekenzi. "Ljudi varaju ako to tako izvedete. Datume moramo ispisati, tako da niko ne moè da otkrije datum ro|enja nekog drugog." Jedna gotovo prazna strana iz jednog od turisti~kih vodi}a bila je `rtvovana za ovu svrhu i iscepkana na dvadeset dva dela. Kada su ih pokupili i pro~itali, na iznena|enje svih i Mekenzijevo zadovoljstvo... pokazalo se da su Pet Haris i Robert Brijan obojica ro|eni 23. maja. "îsta sre}a!" re~e jedan skeptik, zapo~ev{i na taj na~in ù~nu matemati~ku raspravu izme|u pet-{est mu{karaca. Dame to nimalo nije zanimalo; ili zbog toga {to ih nije bilo briga za matematiku, ili zato {to su vi{e volele da prenabregavaju ro|endane. Kada je komodor zaklju~io da to ve} predugo traje, zamolio je za malo pa`nje. "Dame i gospodo!" obratio im se. "Pre|imo na narednu ta~ku na{eg programa. Drago mi je {to vam mogu saop{titi da je na{ komitet za zabavu, koji sa~injavaju gospo|a [uster i profesor Jaja... ovaj, profesor Dèj... do{ao na ideju koja bi nas mogla
43

zabaviti. Predlaù da obrazujemo sud i da na smenu ispitamo sve prisutne. Zadatak suda jeste da utvrdi za{to smo uop{te do{li na Mesec? Razume se, neki ne}e èleti da ih ispitamo... jer koliko mi je poznato, polovina mo`da beì od policije ili èna. Slobodno odbijte da pruìte dokaze, ali ne krivite nas ako iz toga izvu~emo najgore zaklju~ke. Pa, kako vam izgleda ta ideja?" Jedni su je odu{evljeno prihvatili, dok su drugi po~eli ironi~no da mrmljaju u znak neslaganja, ali kako se niko nije odlu~no usprotivio, komodor je nastavio. Gotovo automatski je izabran za predsednika suda; isto tako automatski, Irving [uster je naimenovan za tuìoca. Prvi par sedi{ta su okrenuli tako da je sada gledao ka stra`njem delu la|e; ona }e posluìti kao suda~ka klupa koju }e deliti predsednik i tuìlac. Kada su se svi smestili, i sudski slu`benik (po imenu Pet Haris) zamolio za ti{inu, predsednik im se obratio sa nekoliko re~i. "Ovde jo{ nije re~ o kriminalisti~kim postupcima", re~e on, trude}i se da ostane ozbiljan, {to mu ba{ nije najbolje polazilo za rukom. "Ovo je samo istra`ni postupak. Ako bilo koji svedok oseti da ga moj cenjeni kolega pla{i, moè se obratiti sudu. Neka slu`benik pozove prvog svedoka!" "Ah... va{a visosti... ko je prvi svedok?" postavi slu`benik dosta razumno pitanje. Pro{lo je deset minuta u raspravi izme|u suda, u~enog savetnika i re~itih ~lanova publike dok nisu do{li do tog va`nog re{enja. Na kraju su se odlu~ili za `reb i prvo su izvukli Dejvida Bereta. Ovla{ se osmehuju}i, svedok je istupio i zauzeo svoje mesto u uskom prostoru ispred klupe. Irving [uster, koji niti je izgledao niti se ose}ao kao pravno lice u potko{ulji i ga}ama, upe~atljivo pro~isti grlo. "Zovete se Dejvid Beret?" "Tako je." "Va{e zanimanje?" "Agronom u penziji." "Gospodine Beret... da li biste sudu kazali ta~no zbog ~ega ste do{li na Mesec." "Zanimalo me je da vidim kako je ovde, a imao sam vremena i novca." Irving [uster se postrance zagleda u Bereta kroz svoje debele nao~ari; znao je da to uznemiravaju}e deluje na svedoke. U ovom veku je no{enje nao~ara gotovo predstavljalo ekscentri~nost; me|utim lekari i advokati... a naro~ito oni stariji... i dalje su ih nosili; zaista, one su postale simbol pravnika i medicinara. "Zanimalo vas je da vidite kako je ovde", citirao je [uster. "To nije obja{njenje. Za{to vas je zanimalo?" "Pla{im se da je to pitanje krajnje neodre|eno, da ne mogu na njega odgovoriti. Za{to bilo {ta ~inimo?" Komodor Henstin se opustio i zadovoljno se osmehnuo. Upravo to je i èleo... da izazove putnike da se raspravljaju, da slobodno govore o ne~emu od ~ega }e svi imati
44

koristi, ali ne}e uzburkati strasti niti ih uvu}i u prepirku. (Moglo je, razume se, do}i i do toga, ali njegova je du`nost bila da odràva red u sudnici.) "Priznajem", nastavio je tuìlac. "da je moje pitanje moglo biti malo odre|enije. Poku{a}u da ga preoblikujem." Trenutak je razmi{ljao, listaju}i bele{ke. Sastojale su se samo od listova jednog turisti~kog vodi~a; na marginama je na`vrljao nekoliko redaka kojih je nameravao da se drì za vreme ispitivanja, ali i to je bilo vi{e radi efekta, nego umirenja. Nikada nije voleo da se na|e u sudu bez i~ega u rukama; bilo je slu~ajeva kada bi se nekoliko trenutaka zami{ljenog konsultovanja pokazalo od neprocenjive vrednosti. "Da li bih bio u pravu kada bih kazao da su vas privukle lepote Mese~evih predela?" "Da, delimi~no i to. Video sam literaturu za turiste i filmove, razume se, i pitao sam se da li je i u stvarnosti sve zaista tako?" "Pa, je li je?" "Mogu re}i", glasio je suvi odgovor, "da je nadma{io moja o~ekivanja." Ostali se uglas nasmeja{e. Komodor Henstin glasno lupi nekoliko puta po naslonu stolice. "Mir!" povika on. "U slu~aju daljnjeg uznemiravanja suda, bi}u primoran da ispraznim sudnicu!" Ovo je, {to mu je i bila namera, izazvalo jo{ glasniji smeh, koji on vi{e nije prekidao. Kada se smeh sti{ao, [uster je nastavio glasom kao da pita: "Gde ste bili u no}i dvadeset drugog?" "To je veoma zanimljivo, gospodine Beret. Do{li ste ~ak na Mesec i za to dali velike pare, da biste se divili pogledu. Recite mi... da li ste ikada videli Veliki kanjon?" "Nisam; a vi?" "Va{a visosti!" zaprepa{}eno po~e [uster. "Svedok odbija da odgovori." Henstin namrgo|eno pogleda gospodina Bereta, koga to, kako se ~inilo, uop{te nije pomelo. "Niste vi zaduèni za ovo ispitivanje, gospodine Beret. Va{e je da odgovarate na pitanja, a ne da ih postavljate." "Molim sud da mi oprosti, uvaèni sudijo", odvrati svedok. "Ovaj... jesam li ja 'uvaèni sudija'?" upita nesigurno Henstin, okrenuv{i se prema [usteru. "Mislio sam da sam 'va{a visost'." Advokat je o ovoj stvari razmi{ljao nekoliko sve~anih minuta. "Predlaèm... va{a visosti... da se svaki svedok drì procedure na koju je navikao u svojoj zemlji. Sve dok ukazuju du`no po{tovanje sudu, to }e biti dovoljno." "Dobro... nastavite." [uster se ponovo okrenu prema svedoku. "Zanima me, gospodine Beret, za{to ste smatrali neophodnim da posetite Mesec kada i na Zemlji ima toliko stvari koje niste videli. Moète li nam pruìti neki valjani razlog za takvo nelogi~no pona{anje?"
45

Bilo je to dobro pitanje, koje je moglo svakoga zanimati, i videlo se da se Beret ozbiljno trudi da odgovori na njega. "Video sam dobar deo Zemlje", odvrati on polagano, svojim preciznim engleskim naglaskom... koji je bio gotovo isto takva retkost kao i [usterove nao~ari. "Boravio sam u hotelu Everest, bio na oba pola, ~ak se spustio na dno bezdana Kalipso. [to zna~i da znam pone{to o na{oj planeti; recimo da vi{e nema ~ime da me iznenadi. Mesec, s druge, pak, strane, bio je ne{to sasvim novo... jedan ~itav svet udaljen manje od dvadeset ~etiri ~asa. Nisam mogao da odolim toj novini." Henstin je samo s pola pa`nje slu{ao ovu sporu i pa`ljivu analizu; nenametljivo je prou~avao publiku dok je Baret govorio. Do sada je ve} stvorio prili~no dobru sliku o posadi Selene i putnicima i znao je na koga se moè osloniti... a ko }e zadavati muke, ako se uslovi pogor{aju. Glavni ~ovek je, razume se, bio kapetan Haris. Komodor je dobro znao taj tip; ~esto ga je sretao u svemiru... a jo{ ~e{}e na mestima za obuku kao {to je Astrotek. (Kadgod je tamo drào kakvo predavanje, pred sobom je imao red sveè okupanih i obrijanih Peta Harisa.) Pet je bio dobar stru~njak, ali ne i ambiciozan mladi}, koji se zanimao za mehaniku i imao dovoljno sre}e da prona|e posao koji mu je savr{eno odgovarao i koji pred njega pored pa`ljivosti i ljubaznosti nije stavljao neke ve}e zahteve. (Privla~ne putnice, Henstin je bio ube|en u to, sigurno nisu imale na {ta da se poàle.) Bi}e odan, savestan i neimaginativan, obavi}e svoju du`nost onako kako je on shvata i na kraju }e hrabro umreti, ne prave}i gu`vu. To je bila vrlina koju nisu posedovali ni mnogi daleko sposobniji ljudi, a upravo ona }e im biti neophodna na la|i, ako i kroz pet dana i dalje budu ovde. Gospo|ica Vilkins, stjuardesa, bila je gotovo isto toliko va`na kao i kapetan u svemu tome; ona svakako nije odgovarala stereotipnoj predstavi o svemirskoj hostesi, prazan {arm i sle|eni osmeh. Henstin je ve} zaklju~io da je ona karakterna devojka, prili~no obrazovana... ali takve su bile i mnoge druge hostese koje je znao. Da, imao je sre}e sa posadom; a kako su stvari stajale sa putnicima? Bili su znatno iznad proseka, razume se; ina~e uop{te i ne bi bili na Mesecu. Ovde na Seleni okupio se znatan potencijal mozgova i talenata, ali bila je prava ironija {to u ovoj situaciji nisu mogli da im pomognu svi ti mozgovi i talenti. Njima je bio potreban ~vrst karakter i odva`nost... ili, jednostavno re~eno, hrabrost. U ovom dobu malo je ljudi ikada do{lo u situaciju da im zatreba fizi~ka hrabrost. Od ro|enja do smrti, nikada se ne bi suo~ili sa opasno{}u. Mu{karci i ène na Seleni nisu bili obu~eni za ono {to ih je ~ekalo, a on vi{e nije mogao da ih zabavlja raznim igrama i {alama. U jednom trenutku tokom narednih dvanaest ~asova, ra~unao je on, pojavi}e se prve naprsline. Tada }e ve} svima postati jasno da ne{to zadràva traga~ke ekipe i da }e mo`da, ako uop{te prona|u la|u, sti}i suvi{e kasno. Komodor Henstin pre|e pogledom po kabini. Ako se izostavi to {to su bili oskudno odeveni i pomalo neuredni, svo dvadeset dvoje mu{karaca i èna jo{ su racionalno razmi{ljali i uspevali da se samokontroli{u.
46

Pitao se ko }e od njih prvi popustiti? 10. Dr Tom Louson je, zaklju~io je glavni inènjer Lorens, bio izuzetak od stare poslovice: "Kada sve zna{, moè{ sve i da oprosti{." Saznanje da je astronom proveo detinjstvo bez ljubavi, po raznim institucijama, i da je uspeo da se otrgne iz sredine u kojoj je odrastao zahvaljuju}i ~istom intelektu, po cenu svih ostalih ljudskih kvaliteta, pomagala je ~oveku da ga shvati... ali ne i da ga zavoli. Bila je puka nesre}a, razmi{ljao je Lorens, da je on bio jedini nau~nik u pre~niku od tri stotine hiljada kilometara koji je slu~ajno imao infracrveni detektor i koji je znao njime da rukuje. Sada je sedeo na sedi{tu za posmatra~e u Pra{njavku Dva, vr{e}i poslednja pode{avanja na grubim, ali efikasnim vezovima koje je izumeo. Trono`na kamera bila je pri~vr{}ena za krov skije, a detektor popet na nju, tako da se mogao okretati u svim pravcima. Izgleda da je sve radilo, ali to je bilo te{ko re}i u ovom malom hangaru pod pritiskom, sa zbunjuju}om gomilom svih mogu}ih izvora toplote unaokolo. Pravi test mogao je biti napravljen samo napolju, u Moru @e|i. "Sve je spremno", uskoro re~e Louson glavnom inènjeru. "Dozvolite da popri~am sa ~ovekom koji }e voziti." Louson ga zami{ljeno pogleda, i dalje poku{avaju}i da se odlu~i. Postojali su sna`ni razlozi i za i protiv onoga o ~emu je upravo razmi{ljao, ali {ta god u~inio, nije smeo da dozvoli da na to uti~u njegova li~na ose}anja. Stvar je bila suvi{e va`na. "U stanju ste da navu~ete skafander, zar ne?" upita on Lousona. "Nikada u ìvotu nisam ga imao na sebi. Oni su potrebni samo kada se ide napolje... i mi to prepu{tamo inènjerima." "Sada vam se pruà prilika da ne{to nau~ite", primeti Lorens, prave}i se da nije shvatio bockanje. (Ako je uop{te u pitanju bilo bockanje; zaklju~io je da se Louson uglavnom pona{ao grubo, jer nije umeo da se ophodi u dru{tvu, a ne zato {to je odbijao da to u~ini.) "To je sasvim jednostavno, kada se vozite na skiji. Mirno }ete sedeti na suvoza~evom sedi{tu, a autoregulator }e voditi ra~una o kiseoniku, temperaturi i ostalom. Postoji samo jedan problem..." "A to je?" "Da li ste kalustrofobi~ni?" Tom je oklevao, jer nije voleo da prizna bilo kakvu slabost. Poloìo je uobi~ajene svemirske testove, razume se, ali je podozrevao... i to s pravom... da se jedva provukao u delovima vezanim za psihi~ku postojanost. O~igledno nije bio akutni klaustrofobi~ar, jer ina~e nikada ne bi mogao da se ukrca na brod. Me|utim, svemirski brod i skafander bile su dve razli~ite stvari. "Mogu da izdrìm", kona~no je odvratio. "Ne zavaravajte se ako ne moète", bio je uporan Lorens. "Smatram da bi trebalo da po|ete s nama, ali ne poku{avam da vas nateram da izigravate junaka. Od vas
47

samo traìm da se odlu~ite pre no {to napustimo hangar. Kada za|emo dvadeset kilometara u more, moè biti prekasno za premi{ljanje." Tom je pogledao skiju i po~eo da grize usnu. înila mu se suludom ideja da preleti preko tog paklenog jezera u jednoj tako slabu{noj konstrukciji... ali ovi ljudi su to ~inili svakog dana. A ako ne{to po|e naopako sa detektorom, postojali su bar mali izgledi da ga on popravi. "Imamo skafander va{e veli~ine", re~e Lorens. "Probajte ga... moè vam pomo}i da se odlu~ite." Tom se uvukao u mlitavu, pa ipak naboranu ode}u, povukao prednji zip i uspravio se, i dalje bez kacige, ose}aju}i se prili~no glupo. Boca sa kiseonikom prikop~ana za njegov oklop ~inila mu se apsurdno mala; Lorens je uhvatio njegov zapla{eni pogled. "Ne brinite, tu imate dovoljno za gotovo ~etiri ~asa. Uop{te ga ne}ete koristiti... glavne zalihe su na skiji. Pazite nos... stiè kaciga." Znao je, po izrazima lica ljudi oko njega, da je ovo bio trenutak koji je razdvajao mu{karce od de~aka. Dok vam ne stave tu kacigu, jo{ pripadate ljudskoj rasi; posle ostajete sami, u vlastitom si}u{nom mehani~kom svetu. Drugi mogu biti na samo nekoliko centimetara udaljenosti od vas, ali mora}ete da zurite u njih kroz debelu plastiku, da razgovarate sa njima preko radija. Ne}ete mo}i ni da ih dodirnete, osim kroz dvostruke slojeve ve{ta~ke koè. Neko je jednom napisao da je ~ovek veoma usamljen kada umire u skafanderu; Tom je prvi put u tom trenutku shvatio koliko to mora da je bilo ta~no. Glas glavnog inènjera odjednom po~e da odzvanja iz malih zvu~nika ugra|enih u kacigu. "Jedina kontrola o kojoj morate da vodite ra~una jeste interkom... to je tabla s va{e desne strane. Bi}ete, razume se, povezani sa pilotom; veza }e sve vreme biti otvorena dok ste obojica na skiji; tako }ete mo}i da razgovarate kada god to poèlite. Ali ~im se isklju~ite, mora}ete koristiti radio... {to upravo sada ~inite... da biste mene ~uli. Pritisnite dugme za transmitovanje i odgovorite." "êmu sluì to crveno dugme ispod koga stoji 'Za slu~aj opasnosti'?" upita Tom, po{to je poslu{ao nare|enje. "Ne}e vam biti potrebno... nadam se. Ono stavlja u pogon samonavode}i far i uklju~uje radio-buku koja se ne isklju~uje dok neko ne do|e po vas. Ne dirajte ni{ta na skafanderu bez na{ih uputstava... a naro~ito ne to dugme." "Ne}u", obe}a Tom. "Hajdemo." Krenuo je, prili~no nespretno... jer nije bio navikao ni na skafander ni na Mese~evu gravitaciju... prema Pra{njavku Dva i zauzeo svoje mesto na sedi{tu za posmatra~a. Jedno crevo, uklju~eno na neodgovaraju}e mesto na desnom boku, povezivalo je odelo sa kiseonikom na skiji, komunikacijama i energijom. Ovo vozilo je moglo da ga odràva u ìvotu, ali te{ko da bi ~oveku bilo udobno ako bi se na{ao u {kripcu i morao na njemu da provede tri ili ~etiri dana.
48

U malom hangaru jedva da je bilo dovoljno mesta za dve pra{inske skije, tako da su pumpe za svega nekoliko minuta ispumpale sav vazduh. Kada se odelo ukrutilo oko njega, Tom oseti da ga obuzima blaga panika. Glavni inènjer i dva pilota su ga posmatrali i on nije èleo da im pruì zadovoljstvo da pomisle kako ga je strah. Nema tog ~oveka koji nije osetio napetost kada se prvi put u ìvotu na{ao u vakuumu. Hermeti~ka vrata se otvori{e; slaba{no strujanje avetinjskih prstiju poslednjih ostataka vazduha, koji je pokuljao napolje, pomilova{e ga na~as po skafandru pre no {to }e se raspr{iti u praznini. A onda se, ravno i bezobli~no, prazno sivilo Mora @e|i rasprostrlo sve do obzorja. Na trenutak mu se u~inilo nemogu}e da se ovde, na samo nekoliko metara udaljenosti, nalazi stvarnost koja je stajala iza onih slika {to je prou~avao u dubini svemira. (Ko je sada gledao kroz teleskop pre~nika sto centimetara? Da li je jedan od njegovih kolega, upravo u ovom trenutku, gledao sa svog uzvi{enog mesta visoko iznad Meseca?) Ali ovo nije bila slika koju su lete}i elektroni iscrtali na platnu; ovo je bilo stvarno, ovo je bilo ne{to ~udno, amorfno, ne{to {to je progutalo dvadeset dvoje mu{karaca i èna tako da su nestali bez traga. I preko ~ega }e on, Tom Louson, uskoro zaploviti u ovoj krhkoj spravi. Nije imao puno vremena za sanjarenje. Skija je po~ela da vibrira ispod njega, a propeleri da se okre}u; zatim je, slede}i Pra{njavka Jedan, lagano skliznula napolje na ogolelu povr{inu Meseca. Niski zraci Sunca na izlasku obasjali su ih ~im su napustili duga~ku senku zgrada u Luci. âk i uz za{titu automatskih filtera, bilo je opasno gledati u pravcu plavo-bele jare na isto~nom nebu. Ne, ispravi Tom sam sebe, ovo je Mesec, a ne Zemlja: ovde Sunce izlazi na zapadu. Zna~i, mi se kre}emo u pravcu severoistoka, prema Sinus Rorisu, idemo po Seleninom tragu kojim se ona nikada nije vratila. Dok su se niske kupole Luke vidljivo smanjivale put obzorja, osetio je ne{to od osobenog ushita i uzbu|enja {to ih je izazivala brzina. To ose}anje potrajalo je svega nekoliko minuta, dok nije nestao i poslednji orijentir i njih zahvatila opsena da se nalaze u samom sredi{tu nepregledne ravnice. Uprkos buci propelera i laganom, tihom sleganju parabola od pra{ine iza njih, ~inilo se da se uop{te ne kre}u. Tom je znao da putuju brzinom dovoljnom da za nekoliko ~asova pre|u celo More, pa ipak je morao da se uhvati uko{tac sa strahom da su nekoliko svetlosnih godina daleko i da nema nade da ih iko moè spasiti. U tom je trenutku malo prekasno u ovoj partiji, osetio zavidno po{tovanje prema ljudima sa kojima je radio. Ovo je bilo dobro mesto da po~ne da proverava opremu. Uklju~io je detektor i pustio ga da skenira napred nazad preko praznine kojom su upravo pro{li. Sa smirenim zadovoljstvom uo~io je dva zaslepljuju}a traga svetlosti koji su se pruàli iza njih preko tame Mora. Ovaj test je, razume se, bio detinjasto prost: Selenin nestaju}i toplotni trag bi}e milion puta teè uo~iti naspram sve ja~e toplote zore. Ali ipak je ohrabrivalo; da u ovome nije uspeo, ne bi imalo smisla nastavljati dalje. "Kako radi?" upitao je glavni inènjer koji mora da ga je posmatrao sa druge skije.
49

"Vide}emo", odvrati oprezno Tom. "Izgleda da se pona{a normalno." Usmerio je detektor prema sve manjem polusrpu Zemlje; to je bila za nijansu teà meta, ali ne i jako te{ka, budu}i da nije bila potrebna prevelika osetljivost ure|aja da se uhvati slaba toplota mati~nog sveta koja se projektovala spram hladne no}i svemira. Da, evo je... Zemlja na dalekom infracrvenom kraju spektra, ~udan i na prvi pogled zbunjuju}i prizor. Jer to vi{e nije bio geometrijski savr{en srp o{trih ivica, ve} nagrièna pe~urka ~ija se nogica protezala du` polutara. Tomu je bilo potrebno nekoliko sekundi da shvati sliku. Oba pola su bila otkinuta... razumljivo, po{to su suvi{e hladni da bi ih ure|aj detektovao sa ovako pode{enom senzitivno{}u. Ali odakle ta izbo~ina preko neosvetljene strane planete, one na kojoj je bila no}? A onda je shvatio da vidi topli sjaj tropskih okeana, koji su isijavali u tamu toplotu {to su je uskladi{tili tokom dana. Na infracrvenom podru~ju polutarna no} bila je svetlija od polarnog dana. To ga je podsetilo na ~injenicu, koju nijedan nau~nik ne sme ni u jednom trenutku smetnuti s uma, da ljudska ~ula primaju samo si}u{nu, iskrivljenu sliku Veseljene. Tom Louson nikada nije ~uo Platonovu analogiju o su`njima i pe}ini, okovanim lancima, koji su posmatrali senke po zidu i na osnovu njih poku{avali da razaberu stvarni izgled spolja{njeg sveta. Ovo je bio prikaz koji bi se Platonu dopao; koja je Zemlja bila 'stvarna'... savr{eni srp koji se video golim okom, dronjava pe~urka koja je sijala na dalekom infracrvenom kraju spektra... ili nijedna od njih? Kancelarija je bila mala, ~ak i za Port Roris... koji je bio samo tranzitna stanica izme|u zemaljske strane i tamne strane i odsko~na daska za turiste koji su i{li u More @e|i. (Me|utim, ve} izvesno vreme nije bilo onih koji bi je koristili za odsko~nu dasku u tom pravcu.) Luka je imala svoj kratki trenutak slave pre trideset godina, dok ju je kao bazu koristio jedan od nekolicine Mese~evih uspe{nih kriminalaca... Dèri Badker, koji je zgrnuo malo bogatstvo trguju}i la`nim komadima 'Lunjika II'. Te{ko da je bio uzbudljiv kao Robin Hud ili Bili Kid, ali on je bio ono najbolje {to je Mesec mogao da ponudi. Morisu Spenseru bilo je veoma drago {to je Port Roris bio tako miran mali grad, koji se sastojao od jedne kupole, mada je podozrevao da ne}e jo{ dugo biti tako miran, naro~ito kada se trgnu njegove kolege u Klavijusu, postav{i svesni ~injenice da se {ef biroa za me|uplanetne vesti nerazumljivo dugo zadrào ovde, umesto da pohita na jug prema svetlima velegrada (broj stanovnika 52.647). Poslao je za{ti}eni telegram na Zemlju, svojim pretpostavljenima, koji }e imati poverenja u njegov sud i pogoditi zbog ~ega je ostao ovde. Ranije ili kasnije, i konkurencija }e se dosetiti o ~emu je re~... ali nadao se da }e on do tada ve} ste}i veliku prednost. ôvek sa kojim je razgovarao bio je Aurigin skiper koji je izgledao prili~no mrzovoljno; upravo je proveo zapetljani i besplodni sat u telefonskom razgovoru sa svojim agentima u Klavijusu, poku{avaju}i da sredi prebacivanje svog tereta. U kompaniji 'Mekajver, Mekdonald, Mekarti i Mekiloh' smatrali su, kako izgleda, da je posredi njegova krivica {to se Auriga spustila u Roris; na kraju je spustio slu{alicu po{to
50

im je kazao da srede stvar sa upravom. Kako je sada bilo rano jutro u Edinburgu, to bi trebalo izvesno vreme da ih zabavi. Kapetan Enson je malo smek{ao posle drugog viskija; vredelo je poznavati ~oveka koji je u stanju da prona|e viski marke 'Ti~ers' u Port Rorisu, pa je upitao Spensera kako mu je to po{lo za rukom. "[tampa je mo}na", odvrati ovaj drugi, smeju}i se. "Reporter nikada ne otkriva svoje izvore; ako to u~ini, ne ostaje dugo u poslu." Otvorio je aktovku i izvukao fasciklu sa kartama i fotografijama. "Jo{ sam se vi{e namu~io da ovo pribavim za tako kratko vreme... i cenio bih, kapetane, ako o ovome nikome ni{ta ne biste kazali. Krajnje je poverljivo, bar u ovom trenutku." "Svakako. O ~emu je re~... Selena?" "Zna~i, i to ste ve} pogodili? U pravu ste... mo`da ne bude ni{ta od toga, ali èlim da se pripremim." On izvu~e jednu fotografiju i spusti je na sto; prikaz Mora @e|i, iz standardne serije koju je izdavala Lunarna nadzorna slu`ba, snimljen sa izvi|a~kih satelita na niskoj orbiti. Mada je ova fotografija bila snimljena popodne, tako da su senke bile okrenute u suprotnom smeru, bila je gotovo istovetna onoj koju je Spenser video neposredno pred spu{tanje. Prou~io ju je tako pomno da ju je znao napamet. "Nedosti`ne planine", re~e on. "Uzdiù se veoma strmo iz Mora i dosti`nu visinu od gotovo dve hiljade metara. Taj tamni oval je Kratersko jezero..." "Gde je Selena nestala?" "Gde je mogla nestati: javile su se neke sumnje u tom pogledu. Na{ dru{tveni, mladi prijatelj sa Lagranà raspolaè dokazima da je, zapravo, potonula u Moru @e|i negde u ovom podru~ju. U tom slu~aju, ljudi u njoj mo`da su jo{ ìvi. A u tom slu~aju, kapetane, na samo stotinu kilometara odavde preduze}e se jedna vra{ka operacija spasavanja. Port Roris posta}e najva`nije medijsko sredi{te u Sun~evom sistemu." "Opa! Za tim, zna~i, nju{kate. Ali gde je moje mesto u svemu tome?" Spenser ponovo pokaza prstom na kartu. "Evo, ovde, kapetane. @elim da iznajmim va{ brod. I èlim da me spustite, zajedno sa kamermanom i dve stotine kilograma TV opreme - na zapadni obod Nedosti`nih planina." "Nemam vi{e pitanja, va{a visosti", re~e savetnik [uster, naglo sev{i. "Vrlo dobro", uzvrati komodor Henstin. "Moram naloìti svedoku da ne napusti podru~je juristikcije ovog suda." Sred op{teg smeha Dejvid Beret vratio se na svoje sedi{te. Dobro je odigrao svoju ulogu; iako mu je ve}ina odgovora bila ozbiljna i misaona, proìmale su ih duhovite dosetke, {to je vezivalo zanimanje slu{ateljstva. Ukoliko i ostali svedoci budu na istoj visini, problem zabave bi}e re{en - onoliko dugo koliko je trebalo da bude re{en. âk i ako dnevno budu tro{ili po ~etiri potpuna se}anja na ceo ìvot - {to je, razume se,
51

bilo sasvim nemogu}e - neko }e i dalje pri~ati dok iz rezervoara za kiseonik budu isticali poslednji tragovi. Henstin baci pogled na svoj ~asovnik; delio ih je jo{ pun sat od skromnog obeda. Mogli su se vratiti [ejnu ili po~eti (uprkos protivljenju gospo|ice Morli) onaj uvrnut istorijski roman. Ali bilo je {teta prekinuti sada, dok su svi bili u tako prijem~ivom raspoloènju. "Ako nemate ni{ta protiv", re~e komodor, "pozva}u novog svedoka." "Ja se slaèm", usledi brzi odgovor od Bareta, koji se sada smatrao bezbedan od daljeg ispitivanja. âk se ni igra~i pokera nisu protivili, te tako sudski slu`benik izvu~e novo ime iz dèzve za kafu u kojoj su ceduljice sa imenima bile izme{ane. Zagledao se pomalo iznena|eno u izvu~enu ceduljicu, zastav{i na~as pre no {to ju je pro~itao. "[ta je bilo?" upita sudija. "Je li va{e ime?" "Ovaj... nije", uzvrati sudski slu`benik, uputiv{i u~enom savetniku vragolast sme{ak. Zatim pro~isti grlo i objavi: "Gospo|a Majra [uster!" "Va{a visosti - protestvujem!" Gospo|a [uster lagano ustade: krupna prilika, iako je izgubila kilogram ili dva od kako su krenuli iz Port Rorisa. Ona pokaza na svog supruga, kome je o~igledno bilo neprijatno i koji je poku{avao da se sakrije iza svojih bele{ki. "Je li po{teno da mi on postavlja pitanja?" "Voljan sam da se povu~em", re~e Irving [uster jo{ pre no {to je sudija uzvratio: "Primerdba se uvaàva." "Spreman sam da preuzmem ispitivanje", re~e komodor, premda mu je izraz lica govorio druga~ije. "No, ose}a li se jo{ neko pozvan za taj posao?" Usledila je kratkotrajna ti{ina, a onda, na Henstinovo iznena|enje i olak{anje, ustade jedan od igra~a pokera. "Premda nisam advokat, va{a visosti, ipak imam izvesno pravno iskustvo. Voljan sam da pomognem." "Vrlo dobro, gospodine Harding. Svedok je va{." Harding zauze [usterovo mesto u prednjem delu kabine i osmotri publiku koja ga je netremice posmatrala. Bio je to dobro gra|en, ~vrst mu{karac koji se nije mnogo uklapao u lik bankarskog slu`benika; Henstin se na~as zapitao da li se ta~no predstavio. "Zovete se Majra [uster?" "Da." "[ta vi, gospo|o [uster, radite na Mesecu?" Svedok se osmehnu. "Na to je lako odgovoriti. Kazali su mi da }u ovde biti te{ka samo dvadeset kilograma - i odmah sam do{la." "Za zapisnik: za{to ste èleli da budete te{ki dvadeset kilograma?" Gospo|a [uster pogleda Hardinga kao da je ovaj kazao ne{to sasvim glupo. "Svojevremeno sam bila igra~ica", re~e ona; glas joj je najednom postao ~e`njiv, a izraz lica nekako zabludeo. "No, napustila sam to, razume se, kada sam se udala za Irvinga."
52

"Zbog ~ega kaète 'razume se', gospo|o [uster?" Svedok osmotri svog supruga, koji se pomalo nelagodno prome{koljio; na~as je izgledalo da namerava da uputi primedbu, ali se onda predomislio. "Oh, smatrao je da to nije dostojan posao. I mislim da je bio u pravu - s obzirom na vrstu plesa koji sam izvodila." Ovo je bilo previ{e za gospodina [ustera. On sko~i na noge, potpuno prenebregav{i sudiju, i usprotivi se: "Zaboga, Majra! Nema nikakve potrebe..." "Oh, ma kakve veze ima, Ive!" uzvrati ona, a njen neprikladan, staromodni sleng na~as je prizvao duh devedesetih godina pro{log veka. "Sada je sve svejedno. Prekinimo da se pretvaramo i pona{ajmo se prirodno. Nemam ni{ta protiv da se ovde zna da sam igrala u 'Plavom asteroidu', kao i da si me ti izbavio }orke kada su pajkani napravili raciju." Irving klonu, mrmljaju}i, dok se sudnicom razlegao grohotan smeh koji njegova visost nije ni poku{ala da uti{a. Ovo popu{tanje napetosti bilo je upravo ono {to je prièljkivao; kada se ljudi smeju, onda se ne boje. A onda ga opet zagolica gospodin Harding ~ija su tobo` nehajna, ali i veoma lukava pitanja dovela do ovoga. Za ~oveka koji je tvrdio da nije advokat stvar mu je vi{e nego uspela. Bi}e veoma zanimljivo videti kako }e se dràti na klupi za svedoke - kada na [ustera do|e red da postavlja pitanja. 11. Kona~no da ne{to naru{i jednoli~nu ravnicu Mora @e|i. Si}u{na, ali sjajna iverka svetlosti provirila je iznad obzorja i dok su pra{inske skije jurile napred ona se lagano pela spram zvezda. Sada joj se pridruìla jo{ jedna... a za njom se pojavila i tre}a. Vrhovi Nedosti`nih planina uzdizali su se preko ivice Meseca. Kao i obi~no, nije bilo na~ina da se utvrdi njihova udaljenost; moglo je to biti malo kamenje na nekoliko stopa udaljenosti... ili ne{to {to uop{te nije pripadalo Mesecu, ve} nekom dìnovskom {krbastom svetu, milionima kilometara daleko u svemiru. U stvarnosti, bile su udaljene pedeset kilometara. Pra{inske skije }e sti}i do njih za pola sata. Tom Louson se zagleda u njih sa zahvalno{}u. Sada je imao ~ime da zabavi oko i um; mislio je da }e poludeti ako jo{ dugo bude morao da zuri u ovu o~igledno beskrajnu ravnicu. Ljutio se sam na sebe {to se pona{a nelogi~no; znao je da je obzorje, u stvari, veoma blizu i da je celo More samo jedan mali deo Mese~eve prili~no ograni~ene povr{ine. Pa ipak, dok je sedeo ovde u skafanderu, o~igledno nikuda ne stiù}i, setio se onih uàsnih snova u kojima se svom snagom trudite da umaknete nekoj stra{noj opasnosti... ali ostajete bespomo}no zaglibljeni na istom mestu. Tom je ~esto sanjao takve snove, a i mnogo gore od njih. Sada je, me|utim, mogao da prati kako napreduju, uverio se da njihova duga~ka, crna senka nije smrznuta na tlu, {to mu se ponekad ~inilo. Usmerio je detektor prema vrhovima koji su se uzdizali i dobio sna`nu reakciju. Kao {to je i o~ekivao, izloèni vrhovi bili su gotovo na ta~ki klju~anja na onoj strani kojom su bili okrenuti
53

prema suncu; iako je lunarni dan tek po~eo, planine su ve} gorele. Bilo je mnogo hladnije ovde dole na nivou 'Mora'; pra{ina na povr{ini }e tek oko podneva dosti}i svoju najvi{u temperaturu, a do tada ih je delilo jo{ sedam dana. Ta ~injenica mu je i{la i te kako u korist; iako je dan ve} po~eo, jo{ je imao dobre izgleda da otkrije bilo koji slabi izvor toplote pre no {to ga nadja~a dnevna èga. Dvadeset minuta kasnije planine su zauzimale gotovo celo nebo, a skije su upola smanjile brzinu. "Ne èlimo da preletimo preko njihovog traga", objasnio je Lorens. "Ako pa`ljivo pogledate, upravo ispod tog dvostrukog vrha s desne strane, primeti}ete tamnmu okomitu crtu. Vidite je?" "Da." "To je klanac koji vodi do Kraterskog jezera. Mrlja toplote koju ste otkrili nalazi se tri kilometra zapadno od njega, tako da je jo{ odavde ne vidimo, jer nam je ispod obzorja. Iz kog pravca èlite da joj se pribliìmo?" Louson malo promisli o ovome. Moraju joj pri}i sa severa ili juga. Ako pri|e sa zapada, u vidokrugu }e mu biti to zapaljeno kamenje; prilaz sa istoka bio je jo{ neprihvatljiviji, jer to bi zna~ilo da idu u pravcu zenice izlaze}eg sunca. "Skrenite na sever", re~e on. "Javite mi kada budemo na dva kilometra od doti~ne ta~ke." Skije ponovo ubrza{e; iako nije bilo nade da ve} sada ne{to otkrije, po~eo je da skenira napred-nazad preko povr{ine jezera. Cela ova misija zasnivala se na jednoj pretpostavci... da su gornji slojevi pra{ine imali uglavnom jednoobraznu temperaturu i da je za svako temperaturno odskakanje kriv ~ovek. Ako je u ovome gre{io... Pogre{io je. Potpuno se prera~unao. Na ekranu se More videlo kao {areno ustrojstvo svetlosti i senke... ili bolje re~eno, toplote i hladno}e. Temperaturne razlike iznosile su svega koji deli} stepena, ali slika je bila toliko zbrkana da se na njoj ni{ta nije moglo raspoznati. U tom temperaturnom lavirintu bilo je naprosto nemogu}e izdvojiti bilo koji pojedina~ni izvor toplote. Tomu Lousonu se smrklo i on podiè pogled sa ekrana i sa nevericom se zagleda preko pra{ine. Neizve`banom oku ona se i dalje ~inila bezobli~na... isto neprekidno sivilo kakvo je oduvek bilo. Ali posmatrana na infracrvenoj svetlosti, bila je i{arana poput mora za obla~nih dana na Zemlji, kada vodu prekrivaju nestalna ustrojstva sun~eve svetlosti i senke. Ovde, me|utim, nije bilo oblaka koji bi bacali senke na ovo jalovo more; ovom {arenilu mora da je uzrok bilo ne{to drugo. [ta god da je bilo, Tom je bio suvi{e zaprepa{}en da bi potraìo nau~no obja{njenje. Do{ao je ~ak ovamo na Mesec, stavio glavu u torbu i rizikovao da poludi tokom ove lude vo`nje... da bi na kraju svega neka varka prirode uni{tila njegov pa`ljivo isplanirani eksperiment. Ni{ta gore nije moglo da mu se desi; po~eo je da silno saàljeva samoga sebe. Nekoliko minuta kasnije po~eo je da àli i ljude na Seleni.
54

"Dakle", re~e skiper Aurige, nimalo uzbu|eno. "Hteli biste da se spustite na Nedosti`ne planine. Krajnje zanimljiva ideja." Spenseru je bilo jasno da ga kapetan Enson nije ozbiljno shvatao; verovatno je mislio da ima posla s }aknutim novinarem koji nije imao pojma o ~emu govori. Bio bi u pravu pre dvanaest ~asova, kada je ceo plan bio samo neodre|eni san u Spenserovoj glavi. Ali sada je drào sva obave{tenja u malom prstu i ta~no je znao {ta radi. "ûo sam vas, kapetane, kako se hvali{ete da moète spustiti ovaj brod na metar udaljenosti od bilo koje ta~ke. Je li to ta~no?" "Pa... uz malu pomo} kompjutera." "Nemam ni{ta protiv. A sada, pogledajte ovu fotografiju." "[ta je to? Glazgov u ki{noj subotnjoj ve~eri?" "Bojim se da je lo{e uve}ana, ali vidi se sve {to nas zanima. To je uve}anje ove ovde oblasti... neposredno ispod zapadnog vrha Planina. Za nekoliko ~asova dobi}u mnogo bolju kopiju, kao i preciznu kartu reljefa... upravo je izgra|uju u Lunarnoj nadzornoj slu`bi na osnovu fotografija koje ~uvaju u dosjeima. Kako izgleda, ovde postoji {iroki ispust... dovoljno prostran da se na njega spusti desetak brodova. Prili~no je i ravan, bar u ovim ta~kama, ovde... i ovde. Zna~i, spu{tanje ne}e predstavljati nikakav problem, s va{e ta~ke gledanja." "Tehni~ki mo`da ne}e. Ali imate li vi blagu predstavu o tome koliko bi to ko{talo?" "Za to }u se pobrinuti ja, kapetane... ili moja mreà. Smatramo da bi se moglo isplatiti, ako se pokaè da sam u pravu." Spenser je mogao da doda jo{ mnogo toga, ali kakav bi on bio pregovara~ kada bi pokazao koliko mu je potrebna tu|a roba. Ovo bi lako mogla postati senzacija decenije... prvo svemirsko spasavanje koje se ikada odigralo takore}i pred o~ima TV kamera. U svemiru se de{avalo dosta nezgoda i nesre}a, samo nebo zna koliko, ali svima je nedostajao element drame ili i{~ekivanja. Ljudi su trenutno ginuli, ili vi{e nikako nisu mogli biti spaseni po{to je otkriveno da su upali u nevolju. Ta vrsta tragedija punila je naslovne strane, ali ne za dugo, jer to nisu bile pri~e koje bi zadràle pa`nju ljudi. Sada je, me|utim, ose}ao da je posredi ne{to znatno trajnije. "Nije re~ samo o novcu", primeti kapetan (mada je njegov ton stavljao do znanja da za njega ima malo va`nijih stvari.) "âk i kada bi vlasnici pristali, morali biste da dobijete posebnu dozvolu svemirske kontrole, na zemaljskkoj strani." "Znam... neko ve} radi na tome. To se moè srediti." "A Lojd? Na{a polisa osiguranja ne pokriva ovako male {etnje." Spenser se nagnu preko stola i spremi se da baci bombu koja je bila u stanju da ceo grad digne u vazduh. "Kapetane", po~e on lagano, "Me|uplanetne vesti su spremne da poloè jemstvo u visini sume na koju je brod osiguran... a slu~ajno znam da je ona u izvesnoj meri naduvana i da iznosi {est miliona ~etiri stotine dvadeset pet hiljada i pedeset sterlin{kih dolara."
55

Kapetan Enson je dva puta trepnuo i istog ~asa sasvim promenio drànje. Zatim se zamislio i nasuo sebi jo{ jedno pi}e. "Nisam mislio da }u za ìvota planinariti", primeti on. "Ali ako ste vi dovoljno ludi da poloìte {est miliona dolara... niko sre}niji od mene." Gospodin [uster je odahnuo kada je svedo~enje njegove ène prekinuto radi ru~ka. Ona je bila vrlo pri~ljiva dama i o~igledno se odu{evila {to joj se posle mnogo godina pruìla prilika da da sebi odu{ka. Nije se mogla pohvaliti da je imala ba{ neku otmenu karijeru kada su je sudbina i ~ika{ka policija naglo prekinuli... ali nema sumnje da se dosta motala unaokolo i poznavala je mnoge velike izvo|a~e na prelasku dva veka. Svojim se}anjima vratila je ve}inu starijih putnika u mladost i podsetila ih na prigu{ene odjeke pesama iz devetsto devedesetih. U jednom trenutku, ne nai{av{i na protivljenje suda, zapevala je dugogodi{nji hit Skafander bluz i svi su joj se pridruìli. Komodor je, kao osoba zaduèna za moral, zaklju~io da gospo|a [uster vredi zlata onoliko koliko je te{ka... {to je zna~ilo poprili~no. Posle ru~ka (koji su neki od onih sporijih uspeli da protegnu na pola sata, pre`vakavaju}i svaki zalogaj pedeset puta) ponovo su se prihvatili knjige; ovog puta su kona~no oni koji su se zalagali za Pomorandù i jabuku uspeli da odnesu prevagu. Kako je tema bila engleska, zaklju~eno je da je gospodin Beret pravi ~ovek za ~itanje; on se branio, ali bezuspe{no. "Oh, pa dobro", nevoljno je pristao. "Da po~nemo. Glava prva. Druri Lejn, 1665..." Autor uop{te nije tra}io vreme. Ve} na prve tri strane, ser Isak Njutn je objasnio zakon gravitacije gospodarici Gvin, koja mu je stavila do znanja da bi volela da mu se oduì. Koji oblik }e ta zahvalnost poprimiti. Petu Herisu je bilo odmah jasno, ali du`nost ga je zvala. Ova zabava je bila za putnike; posada je imala posla. "Ima jo{ jedan rezervni spremnik koji nisam otvorila", primeti gospo|ica Vilkins, kada su se vrata vazdu{ne komore lagano zatvorila za njima, tako da vi{e nisu ~uli gospodina Bereta koji je ~itao, vode}i ra~una o naglasku. "Slabo stojimo sa krekerima i dèmom, ali zato imamo dovoljno kompresovanog mesa." "Nisam iznena|en", odvrati Pet. "Izgleda da se svima ve} smu~ilo. Hajde da pogledamo taj popis inventara." Stjuardesa mu pruì iskucane listove hartije, u koje je ve} bila uneta olovkom gomila znakova. "Po~e}emo od ove kutije. [ta je u njoj?" "Sapun i papirnati pe{kiri." "Njih ne moèmo pojesti. A u ovoj?" "Slatki{i; ~uvala sam ih za slavlje... kada nas prona|u." "Odli~na ideja, ali mislim da bi mogla ve~eras da odvoji{ malo. Po komadi} za svakog putnika, za bolji san. A ovo?" "Hiljadu cigareta."
56

"Postaraj se da ih niko ne vidi. Bolje da mi nisi rekla", Pet se {eretski osmehnu Sju i pre|e na slede}u kutiju. Bilo je o~igledno da im hrana ne}e biti najve}i problem, ali morali su da vode ra~una o njoj. Dobro je poznavao administraciju; po{to ih spasu, pre ili kasnije, neki slu`benik-~ovek ili elektronski slu`benik zahteva}e da mu podnesu ta~an izve{taj o tome koliko je hrane potro{eno. Po{to ih spasu. Zar je stvarno verovao da }e se to dogoditi? Izgubili su se pre vi{e od dva dana i jo{ nije bilo nikakvog nagove{taja da ih ne neko traì. Nije bio siguran kakve je znake o~ekivao... ali neke jeste. Stajao je }utke i razmi{ljao, kada ga je Sju zabrinuto upitala: "U ~emu je stvar, Pete? Ne{to nije u redu?" "Oh ne", odvrati on sarkasti~no. "Pristajemo u bazu za pet minuta. Put je bio prijatan, slaè{ se?" Sju je s nevericom u o~ima zurila u njega; a onda je obli rumenilo i o~i po~e{e da joj se pune suzama. "Izvini", re~e Pet pokajni~ki istog ~asa. "Nisam tako mislio... oboje smo izloèni stra{nom pritisku, a ti si sve vreme bila divna. Ne znam {ta bih bez tebe, Sju." Ona izduva nos u maramicu, ovla{ se osmehnu i odvrati: "Sve je u redu; razumem." Oboje su trenutak }utali; zatim ona dodade: "Zar stvarno misli{ da }emo se izvu}i iz ovoga?" On nemo}no ra{iri ruke. "Ko to zna? Ali zbog putnika, moramo se praviti da verujemo u to. Moèmo biti sasvim sigurni da nas ceo Mesec traì. Ne mogu da verujem da }e ovo jo{ dugo potrajati." "Ako nas i na|u... kako }e nas izvu}i?" Petov pogled odluta prema spolja{njim vratima. Mogao je da ih dodirne, ne pomeraju}i se s mesta na kome je stajao; kada bi isklju~io unutra{nju sigurnosnu bravu, mogao bi da ih otvori, jer su se otvarala prema unutra. S druge strane tog tankog komada metala nalazile su se tone pra{ine koja bi skliznula unutra, poput vode u brod koji tone, ako postoji i najmanja pukotina kroz koju bi mogla da prodre. Na kojoj udaljenosti iznad njih se nalazila povr{ina? Taj problem ga je mu~io od kada su se na{li ovde dole, ali izgleda da nije bilo na~ina da to otkrije. Niti je mogao da odgovori na pitanje koje mu je Sju postavila. Te{ko je bilo razmi{ljati o bilo ~emu drugom do o mogu}nosti da ih prona|u; ako do toga do|e, onda }e sigurno uslediti i spasavanje. Ljudska rasa ih ne}e pustiti da umru, kada otkrije da su ìvi... Ali tako razmi{lja onaj ko ne{to stra{no èli, a ne onaj ko teì da bude logi~an. Stotinama puta u pro{losti dogodilo se da se mu{karci i ène na|u u stupici kao oni sada i da ostanu u njoj jer ni sva sredstva velikih nacija nisu bila u stanju da ih izbave. Rudari ispod odronjenog kamenja, mornari u potopljenim podmornicama... a najvi{e je bilo astronauta u brodovima na nepravilnim orbitama, koje je bilo nemogu}e presresti. êsto su mogli slobodno da razgovaraju sa svojim prijateljima i ro|acima do samog kraja. To se dogodilo pre samo dve godine, kada se blokirao glavni pogon na Kasiopeji, pa je svu
57

raspoloìvu energiju upotrebila da se udalji od Sunca. Sada se postojano kretala u pravcu Kanopusa, na jednoj od najta~nije izmerenih orbita bilo kog svemirskog broda. Astronomi }e mo}i da odrede njen poloàj uz odstupanje od samo nekoliko hiljada kilometara tokom narednih milion godina. To mora da je velika uteha za njenu posadu, koja se nalazi u grobnici trajnijoj nego {to ju je imao bilo koji faraon. Pet otrgnu misli od ovog krajnje nedelotvornog sanjarenja. Jo{ su imali neke izglede se izvuku i stoga nije trebalo izazivati nesre}u. "Hajde da poùrimo i zavr{imo s ovim popisom. Ho}u da ~ujem kako Nil napreduje sa ser Isakom." To je bila mnogo prijatnija tema za razmi{ljanje, naro~ito kada stojite sasvim blizu veoma privla~ne i oskudno odevene devojke. U situacijama poput ove, razmi{ljao je Pet, devojke su bile u velikoj prednosti u odnosu na mu{karce. Sju je jo{ izgledala prili~no sveè, bez obzira na ~injenicu da od njene uniforme nije ostalo bog zna {ta u ovoj tropskoj vru}ini. Ali on se... kao i svi ostali mu{karci na Seleni ose}ao stra{no neprijatno zbog trodnevne brade, premda ba{ ni{ta nije mogao da u~ini kako bi to izmenio. Me|utim, Sju izgleda nije zasmetala o{tra brada koju je osetila na obrazu kada je on prekinuo tobo{nji rad i pri{ao joj tako blizu da su je po licu o~e{ale o{tre ~ekinje. S druge, pak, strane nije pokazala nimalo odu{evljenja. Ostala je da stoji ispred polupraznog spremnika kao da je to o~ekivala i nije bila ni najmanje iznena|ena. Bila je to zbunjuju}a reakcija, tako da se Pet posle nekoliko sekundi povukao. "Pretpostavljam da misli{ kako sam beskrupulosni vuk", re~e on, "kada poku{avam da te iskoristim na ovaj na~in." "Ne ba{", odvrati Sju. Prili~no se umorno nasmejala. "Kao {to vidi{, ne odbijam te. Nema te devojke kojoj ne prija kada joj se mu{karac udvara. Tek kada ne}e da prestane, ona po~inje da se ljuti." "@eli{ li da prestanem?" "Mi se ne volimo, Pete. Za mene je to prili~no va`no. âk i sada." "Da li bi ti bilo va`no i kada bi znala da se ne}emo izvu}i iz ovoga?" êlo joj se nabralo dok je razmi{ljala o tome. "Nisam sigurna... ali sam si kazao, moramo pretpostaviti da }e nas prona}i. Ako ne razmi{ljamo na taj na~in, moèmo slobodno odmah da odustanemo." "Izvini", re~e Pet. "Ne èlim te pod tim okolnostima. Suvi{e si mi draga." "Drago mi je {to to ~ujem; zna{ da sam uvek uìvala da radim s tobom... mogla sam da pre|em na stotinu drugih poslova." "Ba{ si baksuz", primeti Pet, "{to nisi." Kratki nalet èlje izazvane blizinom, usamljeno{}u, oskudnom ode}om i ~istom emocionalnom napeto{}u ve} je ispario. "Ponovo si pesimisti~an", re~e Sju. "Zna{... to je tvoja velika nevolja. Dopu{ta{ da te stvari obore s nogu. Ne èli{ da se dokaè{... svako moè da te gurka unaokolo." Pet je pogleda vi{e iznena|eno nego rasr|eno. "Nisam imao pojma da si me analizirala", primeti on.
58

"Nisam. Ali ako te neko zanima i radi{ s njim, ne moè{ izbe}i da ne sazna{ neke stvari o toj osobi." "E, pa, ja ne mislim da me ljudi gurkaju unaokolo." "Stvarno? Ko sada upravlja ovim brodom?" "Ako misli{ na komodora, to je druga~ije. On je hiljadu puta kvalifikovaniji da komanduje od mene. A i poneo se krajnje korektno... za sve je traìo od mene dozvolu." "Vi{e se ne trudi da je traì. No, nije samo u tome stvar. Zar ti nije drago {to je on preuzeo komandu?" Pet je nekoliko sekundi razmi{ljao o ovome. A zatim je pogledao Sju sa zavidnim po{tovanjem. "Mo`da si u pravu. Nikada mi nije bilo stalo da se istaknem ili da traìm svoja prava... ako ih uop{te imam. Pretpostavljam da sam zbog toga voza~ Mese~evog autobusa, a ne skiper svemirskog broda. Sada je prekasno da se bilo {ta promeni." "Jo{ nema{ ni trideset." "Hvala ti na tim ljubaznim re~ima. Imam trideset dve. Mi Harisi izgledamo mladoliko i u poznim godinama. Obi~no nam tada samo to i ostane." "Ima{ trideset dve godine... a nema{ stalnu devojku?" Ha! pomisli Pet... neke stvari ipak ne zna{ o meni. Ali nije imalo svrhe pominjati Klarisu i njen mali stan u Kopernik Sitiju, koji mu se sada ~inio tako daleko. (Kako samo mora da je Klarisa uznemirena? - upitao se. Koji li je od momaka te{i? Mo`da je Sju ipak u pravu. Nemam stalnu devojku. Nisam imao nijednu jo{ od Ivone, a od nje je pro{lo pet godina. Ne, blagi Boè... pro{lo je sedam godina.) "Verujem da je sigurnost u brojevima", odvrati on. "Jednog od ovih dana }u se skrasiti." "Mo`da }e{ to isto govoriti i kada ti bude ~etrdeset godina... ili pedeset. Ima mnogo svemiraca kao {to si ti. Ne skrase se sve do penzije... a onda je suvi{e kasno. Uzmi na primer komodora." "[ta je sad opet s njim? Pomalo po~inje da me zamara ta tema." "Ceo ìvot proveo je u svemiru. Nema porodice, nema dece. Zemlja mu sigurno ne zna~i mnogo, jer je suvi{e malo vremena tamo proveo. Mora da se ose}ao prili~no izgubljeno kada je dostigao starosnu granicu. Ova nesre}a je za njega dar sa neba... on se zaista dobro provodi." "Drago mi je... zasluìo je. Bio bih sre}an kada bih postigao bar desetinu onoga {to je on postigao, kada dospem u njegove godine... za {ta trenutno ba{ nemam puno izgleda." Pet postade svestan da i dalje drì listove sa popisom inventara; potpuno je zaboravio na njih. Podsetili su ga na zalihe koje su bile sve tanje i on ih pogleda sa odvratno{}u. "Nazad na posao", re~e on. "Moramo mislite na putnike." "Ako se ovde jo{ zadrìmo", odvrati Sju, "putnici }e po~eti da razmi{ljaju o nama." Nije ni znala koliko je bila u pravu.
59

12. Glavni inènjer je zaklju~io da je dr Louson preterao sa }utanjem. Bilo je krajnje vreme da ponovo stupe u vezu. "Je li sve u redu, doktore?" upita on {to je mogao ljubaznije. Usledilo je kratko ljutito reànje... me|utim, bes je bio upu}en svemiru, a ne njemu. "Nema nade", odvrati ogor~eno Louson. "Topolotna slika je suvi{e zbrkana. Postoji na desetine toplih mrlja, a ne samo ona jedna koju sam o~ekivao." "Zaustavite skiju. Do}i }u da vidim". Pra{njavko Dva se polako zaustavi; Pra{njavko Jedan uko~i tik uz njega tako da su se gotovo dodirivali. Kre}u}i se iznena|uju}e lako uprkos skafandru, Lorens se prebaci s jedne skije na drugu i stade, uhvativ{i se za drà~e baldahina iza Lousona. Zagledao se preko astronomovog ramena u sliku na infracrvenom konvertoru. "Vidim na {ta mislite; prava zbrka. Ali za{to je bila jednoli~na kada ste snimili fotografije?" "Mora da je u pitanju dejstvo izlaze}eg sunca. More se zagreva, a zbog ne~ega to ne ~ini ravnomerno." "Mo`da ipak moèmo da uo~imo neko ustrojstvo. Primetio sam neke prili~no ~iste oblasti... mora postojati neko obja{njenje za njih. Ako shvatimo {ta se doga|a to bi nam moglo pomo}i." Tom Louson se s puno napora prome{koljio. Krhki oklop njegovog samopouzdanja uzdrmao je ovaj korak unazad, a i bio je veoma umoran. Poslednja dva dana sasvim je malo spavao, na brzinu je morao da pre|e sa satelita na svemirski brod koji ga je odveo na Mesec, a odmah potom na{ao se na pra{inskoj skiji i na kraju svega toga izdala ga je njegova nauka. "Moè postojati desetak obja{njenja", re~e on pospano. "îni se da je pra{ina svuda ista, ali mo`da postoje delovi razli~ite provodljivosti. Tako|e negde mora da je dublja, a negde pli}a... to bi tako|e izmenilo protok toplote." Lorens je i dalje zurio u ustrojstvo na ekranu, poku{avaju}i da ga poveè sa predelom koji je video oko sebe. "Samo malo", re~e on. "Mislim da ste nai{li na ne{to." Pozvao je pilota. "Koliko je ovde duboka pra{ina?" "Niko to ne zna; dubina Mora nikada nije valjano izmerena pomo}u zvuka. Ali u ovim delovima je jako plitko... nalazimo se blizu severne ivice. Ponekad o{tricom propelera okrznemo vrh grebena." "Toliko je plitko? Eto vam odgovora. Ako se na samo nekoliko centimetara ispod nas nalazi kamenje, sa ustrojstvom topolote sva{ta je moglo da se desi. Kladim se u deset prema jedan da }e slika postati jednostavnija kada isplivamo iz ovih pli}aka. Ovo je samo lokalni efekat, izazvan nepravilnostima neposredno ispred nas." "Mo`da ste u pravu", re~e Tom, malo ìvnuv{i. "Ako je Selena potonula, mora da se nalazi u oblasti gde je pra{ina prili~no duboka. Jeste li sigurni da je ovde pli}ak?" "Hajde da izvidimo; na mojoj skiji imam dvadesetmetarsku sondu."
60

Jedan jedini segment teleskopske {ipke bio je dovoljan da to dokaù. Kada ju je Loren gurnuo u pra{inu, prodrla je samo dva metra i nai{la na prepreku. "Koliko rezervnih propelera imamo?" upita on zami{ljeno. "êtiri... dva kompletna para", odvrati pilot. "Ali kada udarimo u kamen, odbojnici je skrenu tako da se propeleri ne o{tete. Uostalom, napravljeni su od gume; obi~no se samo poviju unazad. U poslednjih godinu dana izgubio sam samo tri. Selena je pre neki dan izgubila jedan, pa je Pet Haris morao da izi|e i zameni ga. To je za putnike bilo pravo uzbu|enje." "Dobro... idemo dalje. Prema klancu; moja je teorija da on nastavlja da se proteè i ispod Mora, tako da }e pra{ina tamo biti mnogo dublja. Ako je to ta~no, va{a slika }e postati jednostavnija, i to gotovo smesta." Tom je posmatrao ustrojstva svetlosti i senke kako promi~u preko ekrana bez mnogo nade. Skije su se sada kretale sasvim sporo, tako da je imao vremena da analizira sliku. Pre{li su neka dva kilometra kada se uverio da je Lorens bio sasvim u pravu. [are i pege su po~ele da nestaju; zbrka koju su tvorile toplota i hladno}a prerastala je u jednoobraznost. Ekran je postojao sasvim siv po{to su se temperaturne razlike izjedna~ile; nije bilo sumnje, pra{ina ispod njih postajala je sve dublja. Saznanje da je njegova oprema efikasna trebalo je jo{ jednom da oraspoloì Toma, ali ishod je bio gotovo suprotan. Ni o ~emu drugom nije mogao da razmi{lja do o skrivenim dubinama iznad kojih je lebdeo, plove}i na jednom od najprevarnijih i najnepostojanijih medijuma. Ispod njega su se u ovom trenutku mogle nalaziti struje koje dopiru daleko u dubinu sve do Mese~evog tajanstvenog srca; mogle su u svakom trenutku da progutaju pra{insku skiju, kao {to su ve} progutale Selenu. Ose}ao se kao da hoda po ìci razapetoj iznad provalije, ili po uskoj stazi kroz drhtavi ìvi pesak. Celog ìvota bio je nesiguran u sebe; pouzdanost i uverenost upoznao je jedino preko svojih tehni~kih sposobnosti... nikada u li~nim odnosima. Hazardna situacija u kojoj se na{ao odraàvala se na te unutra{nje strahove; ose}ao je o~ajni~ku potrebu za ne~im pouzdanim... ne~im ~vrstim i stabilnim za {ta bi mogao da se uhvati. Tamo preko nalazile su se planine, na samo tri kilometra odavde... masivne, ve~ne, sa korenjem usidrenim u Mesecu. Zagledao se u Suncem obasjano uto~i{te tih visokih vrhova kao {to bi se kakav brodolomnik na Tihom okeanu, bespomo}an na splavu koga nose struje, ~e`njivo zagledao u neko ostrvo koje promi~e van njegovog doma{aja. Svim srcem je èleo da Lorens ostavi ovaj prevarni, nesigurni okean pra{ine zarad sigurnosti tla. "Idemo prema planinama!" uhvatio je sebe kako {apu}e. "Idemo prema planinama!" U skafanderu ~ovek nema privatnosti... kada je radio uklju~en. Pedeset metara odatle, Lorens je ~uo {apat i ta~no je znao {ta on zna~i. Ne postaje se glavni inènjer polovine sveta ako se prethodno dobro ne upoznaju i ljudi i ma{ine. Upustio sam se u sra~unati rizik, pomisli Lorens, i kako se ~ini nije upalilo. Ali ne}u se predati bez borbe. U stanju sam jo{ da deaktiviram tu psiholo{ku tempiranu bombu pre no {to eksplodira...
61

Tom Louson uop{te nije primetio kada im se pribliìla druga skija; ve} se suvi{e izgubio u vlastitom ko{maru. Ali odjednom ga je neko sna`no prodrmao... tako sna`no da je ~elom lupio o ivicu {lema. Na trenutak mu se zamutilo pred o~ima od suza i bola; zatim se ljutito... ali istovremeno sa neobja{njivim ose}anjem olak{anja... zagledao pravo u odlu~ne o~i glavnog inènjera Lorensa i za~uo odjek njegovog glasa kroz zvu~nike u odelu. "Dosta gluposti", re~e glavni inènjer. "Potrudite se da se ne ispovra}ate u na{ skafender. Svaki put kada se to dogodi moramo da pljunemo pet stotina stolara da ga dovedemo u red, pa ~ak ni posle toga nikada vi{e nije isto." "Nisam nameravao da povra}am..." uspeo je da promrmlja Louson. A onda je shvatio da je istina bila mnogo gora i osetio je zahvalnost prema Lorensu zbog onoga {to je u~inio. Pre no {to je uspeo jo{ ne{to da doda, ovaj drugi je nastavio, odlu~no, ali blaè: "Niko nas ne ~uje, Tome... sada smo povezani preko skafandera. I zato me saslu{ajte, ali bez ljutnje. Znam mnogo toga o vama i znam da ste se prokleto namu~ili u ìvotu. Ali pametni ste... izuzetno pametni... i zato ne tra}ite tu pamet, pona{aju}i se poput zapla{enog deteta. Nema sumnje... svi smo ponekad zapla{eni klinci... Ali sada nije trenutak za to. Od vas zavisi ìvot dvadeset dvoje ljudi. Za pet minuta okon~a}emo ovaj posao ovako ili onako. I zato ne skidajte pogled sa ekrana i zaboravite na sve drugo. Ja }u vas izvu~i odavde... o tome ne brinite." Lorens ga pljesnu po skafanderu... ovog puta, blago... ne skidaju}i pogled sa zaprepa{}enog lica mladog nau~nika. A onda oseti ogromno olak{anje, primetiv{i da se Louson polako opu{ta. Astronom je jedan trenutak sedeo sasvim nepokretno, o~igledno potpuno vladaju}i sobom, ali oslu{kuju}i neki unutra{nji glas. [ta li mu je on govorio? - upita se Louson. Mo`da da je deo ~ove~anstva, iako ga je ono osudilo na ono uàsno siroti{te dok je bio dete. Mo`da da negde u svetu postoji osoba kojoj bi moglo biti stalo do njega i koja }e probiti led kojim je okovao svoje srce... Bio je to ~udan, mali prizor, ovde na toj ravnici glatkoj poput ogledala, izme|u Nedosti`nih planina i Sunca koje se dizalo. Poput brodova koji ne mogu dalje jer nema ni da{ka vetra na mrtvom i nepokretnom moru, Pra{njavko Jedan i Pra{njavko Dva lebdeli su jedan pored drugoga; piloti nisu u~estvovali u sukobu volja koji se upravo odigravao, mada su ga neodre|eno bili svesni. Niko ko bi posmatrao iz daljine ne bi mogao da pogodi {ta je sve ovde bilo na kocki, da su ìvoti i sudbine treperili u ravnoteì; i da dva ume{ana mu{karca nikada vi{e ne}e to pomenuti. I zaista, ve} su bili zaokupljeni ne~im drugim. Jer u istom trenutku obojica su postali svesni koliko je situacija bila ironi~na. Sve vreme dok su ovde stajali, zaokupljeni vlastitim problemima, uop{te nisu pogledali ekran infracrvenog skenera koji je strpljivo drào sliku za kojom su tragali. Kada su Pet i Sju zavr{ili sa popisom inventara i pojavili se iz vazdu{ne komore-kuhinje, putnici su jo{ bili u dalekoj pro{losti, u Engleskoj u doba restauracije. Posle ser Isakovog kratkog predavanja iz fizike usledilo je, {to se lako moglo predvideti,
62

mnogo duè predavanje iz anatomije koje je odràla Nil Gvin. Publika je uìvala, tim vi{e {to je Beretov engleski naglasak uhvatio zamah. 'Ser, Isa~e, vi ste zaista ~ovek velikog znanja. Ipak, ja mislim, da vas èna mnogo ~emu moè nau~iti.' 'êmu to, lepa moja devojko?' Gospodarica Nil stidljivo pocrvene. 'Bojim se da ste svoj ìvot posvetili stvarima uma. Zaboravili ste, ser Isa~e, da i telo, tako|e, poseduje veoma ~udnovatu mudrost.' 'Zovite me Ajk', izgovori promuklo mudrac, dok je nespretnim prstima poku{avao da joj razveè bluzu. 'Ne ovde... u dvorcu!' Pobuni se Nil, ni ne poku{av{i da ga zadrì na rastojanju. 'Kralj }e se uskoro vratiti!" "Ne uzbu|ujte se, lepotice moja. ârls lumpuje sa onim {krabalom Pepisom. No}as ga ne}emo videti." Ako se ikada izvu~emo odavde, pomisli Pet, moramo se pismeno zahvaliti sedamnaestogodi{njoj u~enici sa Marsa koja je, navodno, napisala ovu glupost. Svi se odli~no zabavljaju, a to je trenutno jedino va`no. Ne; neko se uop{te ne zabavlja. Osetio je nelagodnost kada je shvatio da gospo|ica Morli poku{ava da mu uhvati pogled. Prisetiv{i se svojih skiperskih du`nosti, okrenuo se prema njoj i uputio joj ohrabruju}i, ali prili~no suzdràn osmeh. Nije ga uzvratila; ako ni{ta drugo, izraz lica joj je postao jo{ odbojniji. Lagano i sra~unato, pogledala je Sju Vilkins, a onda opet njega. Re~i su bile izli{ne. Kazala je, jasno kao da je viknula iz petnih ìla: "Znam {ta ste radili, tamo u vazdu{noj komori." Pet oseti kako mu lice bukti od ogor~enosti... opravdane ogor~enosti ~oveka koji je napravedeno bio optuèn. Trenutak je ostao sle|eno da sedi na svom sedi{tu, dok mu je krv oblivala obraze. Zatim je promrmljao sebi u bradu: "Pokaza}u ja toj staroj ku~ki." Ustao je, uputio gospo|ici Morli otrovno sladak osmeh i rekao dovoljno glasno da ga je mogla ~uti: "Gospo|ice Vilkins! Mislim da smo ne{to zaboravili. Da li biste se vratili u vazdu{nu komoru?" Kada su se vrata za njima ponovo zatvorila, prekinuv{i pri~u o doga|aju koji je bacio najcrnje mogu}e sumnje na o~instvo vojvode od Sent Albanija, Sju Vilkins ga zbunjeno i iznena|eno pogleda. "Jesi li videla?" upita on i dalje klju~aju}i. "[ta jesam li videla?" "Gospo|icu Morli..." "Oh", prekinu ga Suzan. "Ne brini zbog nje, jadnica. Ne skida pogled s tebe jo{ od kada smo napustili bazu. Zna{ i sam {ta je mu~i." "[ta?" upita Pet, mada je ve} nelagodno bio siguran kako glasi odgovor. "Pretpostavljam da bi to mogao nazvati prezrela nevinost. Op{ta boljka, a simptomi su uvek isti. Za to postoji samo jedan lek."
63

Putevi ljubavi su ~udni i mu~ni. Pre samo deset minuta, Pet i Sju su zajedno napustili vazdu{nu komoru, sloìv{i se da ne prekora~e granice ~edne naklonosti. Ali sada je neverovatna kombinacija gospo|ice Morli i Nil Gvin, uz ose}anje da ~ovek moè biti obe{en kako zbog ovce tako i zbog jagnjeta... kao i, mo`da, instiktivno saznanje do koga su do{la njihova tela da je, kona~no, ljubav, jedina odbrana protiv smrti... prevladala. Trenutak su nepokretno stajali u si}u{noj, pretrpanoj kuhinji; zatim, ne znaju}i ko je napravio prvi pokret, na|o{e se u zagrljaju. Sju je imala vremena da pro{ap}e samo jednu re~enicu pre no {to su je u}utkale Petove usne. "Ne ovde", pro{aputa ona, "u dvorcu!" 13. Glavni inènjer Lorens zurio je u ekran koji je svetlucao slabim sjajem, poku{avaju}i da pro~ita poruku ispisanu na njemu. Poput svih inènjera i nau~nika, proveo je znatan deo svoga ìvota posmatraju}i slike koje su iscrtali brzi elektroni, beleè}i doga|aje suvi{e velike ili suvi{e male, suvi{e svetle ili suvi{e prigu{ene, koje ljudsko oko nije moglo da vidi. Pro{lo je vi{e od sto godina od kada je katodna zra~na cev omogu}ila ~oveku da ~vrsto zgrabi nevidljivi svet; ve} je gotovo zaboravio da je ikada bio van njegovog doma{aja. Dve stotine metara odatle, prema podacima na infracrvenom skeneru, jedna neznatno toplija mrlja leàla je na povr{ini ove pra{njave pustinje. Predstavljala je gotovo savr{eni krug i bila je sasvim izolovana; nije bilo drugih izvora toplote u celom vidnom polju. Mada je bila mnogo manja od mrlje koju je Louson fotografisao iz Lagranà, nalazila se u odgovaraju}oj oblasti. Gotovo da nije bilo sumnje da je re~ o istoj stvari. Me|utim, nije bilo dokaza da je to ono {to su traìli. Moglo je postojati nekoliko obja{njenja; mo`da je obeleàvala mesto nekog izolovanog vrha, koji je {tr~ao iz dubina gotovo do povr{ine Mora. Postojao je samo jedan na~in da se to sazna. "Vi ostanite ovde", re~e Louson. "Ja }u po}i napred na Pra{njavku Jedan. Obavestite me kada se na|em u samom sredi{tu ta~ke." "Mislite li da }e biti opasno?" "Malo je verovatno, ali nema svrhe da obojica rizikujemo." Pra{njavko Jedan je veoma sporo klizio prema toj zagonetnoj sjajnoj mrlji... koju je infracrveni skener tako jasno hvatao, a koju oko uop{te nije moglo videti. "Malo ulevo", naloì Tom. "Jo{ nekoliko metara... jo{ malo pa ste stigli... tu ste!" Lorens se zagleda u sivu pra{inu iznad koje je lebdelo njegovo vozilo. Na prvi pogled, izgledala je isto onako bezobli~no kao i bilo koji drugi deo Mora; ali kada se malo pomnije zagledao, primetio je ne{to od ~ega se najeìo. Pri pa`ljivom osmatranju, kakvo je on upravo preduzeo, na pra{ini se prime}ivalo krajnje fino ta~kasto ustrojstvo. To ustrojstvo se kretalo; povr{ina Mora veoma je lagano milela prema njemu, kao da ju je nosio neki nevidljivi vetar.
64

To se Lorensu nimalo nije dopalo. Na Mesecu, ~ovek nau~i da bude oprezan kada je u pitanju ne{to nenormalno i neobja{njivo; to je obi~no zna~ilo da ne{to nije u redu... ili da uskoro ne}e biti u redu. Ova pra{ina koja je lagano milela bila je koliko tajanstvena toliko i uznemiruju}a; ako je ovde potonula ve} jedna la|a, sve malo kao {to je bila ova skija moglo se na}i jo{ u ve}oj opasnosti. "Bolje se drìte podalje", posavetova on Pra{njavka Dva. "Ima ovde ne~eg ~udnog... ne razumem." Pa`ljivo je opisao Lousonu uo~en fenomen; ovaj je malo promislio i gotovo odmah odgovorio: "Kaète da li~i na vodoskok u pesku? Upravo to i jeste u pitanju. Ve} od ranije znamo da na tom mestu postoji izvor toplote... dovoljno snaàn da pokrene konvekcionu struju." "[ta je moglo to da izazove? Selena sigurno nije." Osetio je kako ga preplavljuje razo~aranje. Sve je ovo li~ilo na lov na divlje guske, ~ega se i pla{io od samog po~etka. Neki dèp radioaktivnosti, ili mlaz toplih gasova koje je oslobodio potres, prevarili su njihove ure|aje i dovukli ih na ovo pusto mesto. [to pre odu odavde to bolje... i dalje bi moglo biti opasno. "Samo trenutak", re~e Louson. "Vozilo sa gomilom ma{inerije i dvadeset dva putnika... mora da stvara dosta veliku koli~inu toplote. Bar tri ili ~etiri kilovata. Ako pra{ina miruje, to bi moglo biti dovoljno da stvori vodoskok." Lorens je smatrao da je to malo verovatno, ali sada je bio spreman da se uhvati i za najtanju slamku. Dohvatio je tanku metalnu sondu i okomito je gurnuo u pra{inu. U po~etku je prodirala ne nailaze}i ni na kakav otpor, ali po{to je na njenu duìnu pridodato nekoliko teleskopskih nastavaka bilo je sve teè i teè pokretati je. Kada je izvukao celih dvadeset metara, morao je uloìti svu svoju snagu na guranje. Gornji kraj sonde nestao je u pra{ini; nije ni u {ta udario... ali te{ko da je mogao o~ekivati da uspe pri prvom poku{aju. Mora}e ovaj posao da obavi nau~no, da napravi ustrojstvo prema kome }e tragati. Posle nekoliko minuta vo`nje napred nazad, ispresecao je oblast paralelnim trakama bele trake, na razdaljinama od pet metara. Kao {to su nekada u pro{losti seljaci sadili krompir, krenuo je du` prve trake da ubada sondu u pra{inu. Bio je to dugotrajan posao, jer ga je trebalo obaviti savesno. Bio je poput slepca koji pipa po mraku tankim savitljivim {tapom. Ako se ono {to je traìo nalazilo van doma{aja njegovog {tapa, mora}e da smisli ne{to drugo. Ali o tom problemu }e razmi{ljati kada do|e do njega. Proveo je u pretraìvanju nekih deset minuta kada je postao nepa`ljiv. Sondom je trebalo upravljati obema rukama, naro~ito onda kada bi bila pri kraju svoje duìne. Gurao je svom snagom, nagnuv{i se preko ivice skije, kada se okliznuo i pao naglava~ke u pra{inu. Pet je odmah osetio da se atmosfera izmenila kada se pojavio iz vazdu{ne komore. Sa ~itanjem Pomorandè i jabuke zavr{ili su ve} pre izvesnog vremena i trenutno je u toku bila ù~na rasprava. Prekinuli su je kada je on u{ao u kabinu i nastupila je neprijatna ti{ina dok je on odmeravao prizor. Pojedini putnici su ga pogledavali kraji~kom oka, dok su se drugi pretvari da ga nema.
65

"Pa, komodore", zausti on, "u ~emu je nevolja?" "Vlada uverenje", odvrati Henstin, "da ne preduzimamo sve {to bismo mogli da se izvu~emo odavde. Objasnio sam da nemamo drugog izbora do da ~ekamo dok nas neko ne prona|e... ali ima onih koji se s tim na sleù." Do toga je pre ili kasnije moralo do}i, pomisli Pet. Kako je vreme proticalo, a nije bilo ni traga ni glasa od spasioca, ìvci }e po~eti da popu{taju, usledi}e kavge. Bi}e poziva na akciju... bilo kakvu akciju; nije bilo u ljudskoj prirodi da sedi skr{tenih ruku i ~eka smrt. "Pretresli smo to ve} toliko puta", re~e on umorno. "Nalazimo se najmanje deset metara ispod povr{ine, pa ~ak i da otvorimo vrata vazdu{ne komore niko ne bi mogao da dopre do povr{ine usled otpora pra{ine." "Jeste li sigurni u to?" upita neko. "Sasvim siguran?", odvrati Pet. "Jeste li ikada poku{ali da plivate kroz pesak? Ne biste daleko stigli." "A da probamo da uklju~imo motore?" "Sumnjam da bi nas makar za centimetar pomerili. Pa ~ak i da krenemo, nastavili bismo napred... a ne navi{e." "Mogli bismo svi da odemo u stra`nji deo; mo`da bi na{a teìna pretegla i nos se okrenuo prema gore." "Mene brine pritisak na trup", primeti Pet. "Pretpostavimo da pokrenemo motore... to bi izgledalo kao da udaram u zid od cigle. Samo nebo zna kakvu bih {tetu mogao da prouzrokujem." "Ali postoje izgledi da uspe; zar ne vredi rizikovati?" Pet pogleda komodora; bio je pomalo besan {to mu ovaj ne priti~e u pomo}. Henstin je gledao pravo u njega, kao da kaè: "Ja sam stvar doveo dovde... sada je na tebe red." To je bilo u redu... naro~ito posle onoga {to mu je Sju malopre kazala. Do{lo je vreme da se osamostali, ili bar da dokaè da je za to sposoban. "Opasnost je suvi{e velika", sreza on. "Ovde smo savr{eno bezbedni bar jo{ naredna ~etiri dana. Prona}i }e nas mnogo pre toga. Za{to onda da stavljamo sve na kocku, a izgledi su jedan prema milion? Da nam je to poslednja nada, pristao bih... ali ovako ne." Osvrnuo se po kabini, izazivaju}i ih sve redom da mu se suprotstave. Dok je to ~inio, nije mogao da izbegne pogled gospo|ice Morli, niti je poku{ao da ga izbegne. Pa ipak ga je iznenadila i postidela, kada je rekla: "Mo`da se kapetanu ne ùri ba{ mnogo da ode odavde. Primetila sam da ga u poslednje vreme nismo ba{ mnog vi|ali... kao ni gospo|icu Vilkins." êkaj samo ti smeùrana ku~ko, pomisli Pet. Samo zato {to nijedan mu{karac pri zdravoj pameti... "Stanite, Harise", re~e komodor, istog ~asa. "Ja }u ovo srediti." Sada se Henstin prvi put isprsio; do sada je s lako}om i mirno vodio stvari, ili se drào u pozadini prepu{taju}i Petu da obavi posao. Ali sada su ~uli autenti~ni glas
66

autoriteta, nalik na poziv trube preko bojnog polja. Ovo sada nije vi{e bio astronaut u penziji koji im se obra}ao; ve} svemirski komodor. "Gospo|ice Morli", po~e on, "va{a primedba je bila glupa i nepotrebna. Jedino je moè opravdati ~injenica {to smo svi krajnje napeti. Mislim da bi trebalo da se izvinite kapetanu." "Istina je", nastavi ona uporno. "Neka porekne ako moè." Komodor Henstin za trideset godina rada nije izgubio ìvce, i nije imao nameru ni sada da ih izgubi. Ali znao je kada treba da se pretvara da ih je izgubio, a u ovom slu~aju malo pretvaranja ne}e biti na odmet. Nije se ljutio samo na gospo|icu Morli; iznervirao ga je i Pet, imao je ose}aj da ga je izneverio. Razume se, optu`ba gospo|ice Morli mogla je biti skroz neosnovana, ali Pet i Sju su proveli prokleto mnogo vremena na tom jednostavnom zadatku. U izvesnim prilikama bilo je isto onoliko va`no da ne{to izgleda nevino kao i da jeste; setio se stare kineske poslovice: 'Ne zaustavljaj se da veè{ pertle u susednoj leji sa dinjama.' "Ba{ me briga", re~e on svojim najizmu~enijim glasom, "za odnos, ako ne{to takvo i postoji, izme|u gospo|ice Vilkins i kapetana. To je njihova li~na stvar i sve dok delotvorno obavljaju svoj posao nemamo pravo da se me{amo. Da li vi to ho}ete da kaète da kapetan Haris ne obavlja valjano svoj posao?" "Ovaj... ne bih to mogla da kaèm." "Onda, molim vas, nemojte ni{ta drugo re}i. Imamo ve} ionako dovoljno problema i nije nam potrebno da izmi{ljamo nove." Ostali putnici sedeli su slu{aju}i s onom me{avinom nelagodnosti i uìvanja koju ve}ina ljudi ose}a kada prisustvuje sva|i u kojoj ne u~estvuje. Mada se ovo, u pravom smislu, ticalo svih na Seleni, jer posredi je bio prvi izazov upu}en vlasti, prvi znak da disciplina puca. Sve do sada, ova skupina bila je povezana u skladno jedinstvo, ali sada se ~uo glas protiv starijih u plemenu. Gospo|ica Morli je mo`da bila neuroti~na usedelica, ali je ujedno bila ~vrsta i odlu~na. Komodor je video, a u naslutio je, da se sprema da mu odgovori. Niko nikada ne}e saznati {ta je zaustila da uzvrati, jer je u tom trenutku gospo|a [uster vrisnula u skladu sa svojim razmerama. Kada ~ovek padne na Mesecu, obi~no ima vremena da ne{to preduzme, jer su mu ìvci i mi{i}i naviknuti da se nosi sa {estostruko ja~om gravitacijom. Ipak, kada se glavni inènjer Lorens prevrnuo sa skije, razdaljina je bila tako mala da nije imao vremena da reaguje. Gotovo je istog ~asa uronuo u pra{inu... i obavila ga je tama. Nije video ba{ ni{ta, osim veoma slabe fluoroscencije koja je dopirala sa osvetljene table sa instrumentima unutar njegovog odela. Krajnje pa`ljivo po~eo je da pipka unaokolo po supstanci koja je pruàla blagi otpor i bila polute~na, a u kojoj se pra}akao traè}i neki ~vrsti predmeti da mu posluì kao oslonac. Ni{ta nije prona{ao; nije ~ak mogao da odredi ni {ta je bilo gore, a {ta dole. Umalo ga nije savladalo o~ajanje koje isu{uje mozak i koje kao da mu je odnosilo svu telesnu snagu. Srce mu je luda~ki tuklo nagove{tavaju}i skoru paniku i
67

kona~no pokleknu}e razuma. Vi|ao je druge kako se pretvaraju u ìvotinje koje vri{te i otimaju se i znao je da ga jo{ sasvim malo deli od toga da im se pridruì. Jo{ mu je preostalo taman toliko razuma da se priseti kako je pre samo nekoliko minuta spasao Lousona od iste sudbine, ali nije bio u situaciji da uìva u ironiji. Morao je da usredsredi svu preostalu snagu volje na to da ponovo ovlada sobom i obuzda to bubnjanje u grudima koje je pretilo da ga razdere. A onda, glasno i jasno u zvu~nicima u kacigi, odjeknu jedan tako neo~ekivani zvuk da su talasi panike namah prestali da zapljuskuju ostrvo njegove du{e. Bio je to Tom Louson... smejao se. Smeh je bio kratak, usledilo mu je izvinjenje. "Izvinite gospodine Lorens... nisam mogao da se uzdrìm. Tako ste sme{ni dok mlatarate nogama po nebu." Glavni inènjer se skameni u skafanderu. Strah je istog ~asa nestao i zamenio ga je bes. Bio je besan na Lousona... ali jo{ vi{e na sebe. Razume se da mu nije pretila nikakva opasnost; u tom naduvanom odelu bio je poput balona koji pliva na vodi i isto kao ni balon ni on nije mogao da potone. Sada kada je shvatio {ta se dogodilo, mogao je sam da se pobrine za sve. Svrsishodno je po~eo da udara nogama, pomaù}i se {akama kao pedalima i okrenuo se oko svog sredi{ta gravitacije... a vid mu se povratio dok mu je pra{ina klizila sa kacige. Potonuo je, najvi{e, deset centimetara, a skija mu je sve vreme bila nadohvat ruke. Neverovatno kako je nije nijednom dodirnuo dok se bacakao unaokolo poput nasukanog oktopusa. S onoliko dostojanstva koliko je uspeo da ga prikupi, dohvatio je skiju i popeo se. Nije se usudio da progovori, jer je jo{ bio bez daha usled nepotrebnog naprezanja, tako da ga je glas mogao izdati, nagovestiti nedavnu paniku. I dalje je bio ljut; dok je svakodnevno radio na lunarnoj povr{ini nije mu se moglo dogoditi da napravi od sebe ovakvu budalu. Sada je bio van forme; poslednji put je navukao skafander radi godi{nje provere stru~nosti, a ni onda nije izi{ao iz vazdu{ne komore. Kada se ponovo na{ao na skiji i nastavio sa probama, me{avina straha i besa lagano je isparila. Zamenilo ju je ose}anje zami{ljenosti, kada je shvatio koliko su ga... bez obzira na to da li se to njemu svi|alo ili ne... doga|aji iz proteklih pola sata vezali za Lousona. Ta~no je da se astronom nasmejao dok se on pra}akao po pra{ini... ali to mora da je bio neodoljivo sme{an prizor. Kona~no, Louson se izvinio. Jo{ nedavno, i smeh i izvinjenje bili bi podjednako nezamislivi. A onda je Lorens zaboravio na sve drugo; sondom je udario o neku prepreku, na dubini od petnaest metara. 14. Kada je gospo|a [uster vrisnula, prva reakcija komodora Henstina bila je: "Blagi Boè... ova èna }e dobiti histeri~an napad." Pola sekunde kasnije morao je da uloì svu svoju volju da joj se ne pridruì. Sa spolja{nje strane trupa, odakle ~itava tri dana nije dopro nikakav drugi zvuk osim {aputanja pra{ine, kona~no se razlegla neka buka. Nije bilo sumnje da taj zvuk
68

dopire sa spolja{nje strane, kao {to nije bilo sumnje u njegovo poreklo. Ne{to metalno greblo je du` trupa. Istog ~asa kabina se ispunila povicima, kliktanjem i kricima olak{anja. Uz znatne te{ko}e Henstin je uspeo da ih nadja~a. "Prona{li su nas", po~e on. "ali oni to mo`da ne znaju. Ako se udruìmo, omogu}i}emo im da nas lak{e uo~e. Pete... poku{aj sa radiom. Mi ostali }emo lupati po trupu... stari Morzeov V-znak... DIT DIT DIT DAT. Hajdemo... svi zajedno!" Selena je odzvanjala od isprekidane bujice ta~aka i crtica, koje su polako postale sinhronizovane u obliku jednog odzvanjaju}eg 'ta-tu'. "Stanite!" re~e Henstin minut kasnije. "Svi pa`ljivo slu{ajte!" Posle buke, ti{ina je bila neugodna... ~ak ih je nervirala. Pet je iskklju~io vazdu{ne pumpe i ventilatore, tako da se trenutno na la|i ~ulo samo lupanje dvadeset dva srca. Ti{ina se otegla. Nije valjda da je ta buka poticala od pukog skupljanja ili {irenja Seleninog trupa? Ili ih je mo`da spasila~ka ekipa... ako je to uop{te bila spasila~ka ekipa... proma{ila i nastavila dalje preko praznog lica Mora? Grebanje se, iznenada, ponovo za~ulo. Henstin zatomi obnovljene izlive odu{evljenja pokretom {ake. "Slu{ajte, za Boga miloga", preklinjao ih je on. "Da vidimo moèmo li bilo {ta da razaberemo." Grebanje je potrajalo svega nekoliko sekundi, a onda ga je ponovo zamenila mu~na ti{ina. Uskoro neko tiho re~e, vi{e kako bi razbio neizvesnost, nego {to je èleo da da neki koristan prilog: "To je zvu~alo kao da neko vu~e ìcu. Mo`da poku{avaju da nas uhvate u mreù." "Nemogu}e", odvrati Pet. "Otpor bi bio suvi{e jak, naro~ito na ovoj dubini. Pre }e biti da je u pitanju {ipka koju povla~e gore dole." "U svakom slu~aju", primeti komodor, "spasila~ka ekipa se nalazi na nekoliko metara od nas. Hajdemo jo{ jednom slo`no. Ponovo... svi zajedno..." DIT DIT DIT DAT... DIT DIT DIT DAT... Kroz Selenin dvostruki trup napolje u pra{inu tutnjao je, pun vere, uvodni ritam Pete simfonije, kao {to je i vek ranije pulsirao {irom okupirane Evrope. Pet Haris zauzeo je svoje mesto na pilotskom sedi{tu i bez prestanka je ponavljao, sa o~ajni~kom uùrbano{}u: "Selena zove... primate li nas? Gotovo", posle ~ega bi sa~ekao petnaest sekundi, dugih kao ve~nost, pre no {to bi ponovio poruku. Me|utim, etar je ostao nem kao od trenutka kada ih je pra{ina progutala. Na Aurigi, Moris Spenser je nervozno pogledavao na sat. "Prokletstvo", re~e on, "trebalo je da skije ve} odavno stignu tamo. Kada su emitovali poslednju poruku?" "Pre dvadeset pet minuta", odvrati brodski oficir za vezu. "Uskoro bi trebalo da usledi polu~asovni izve{taj o tome da li su i{ta prona{li ili nisu."
69

"Jeste li sigurni da ste jo{ na dobroj frekvenciji?" "Vi se drìte svoga posla, a ja }u svoga", odvrati ljutiti radista. "Izvinite", odvrati Spenser, koji je odavno nau~io kada treba brzo da se izvini. "Bojim se da su mi malo popustili ìvci." Ustao je sa sedi{ta, i po~eo da kruì po maloj kontrolnoj prostorji na Aurigi. Po{to je naleteo na tablu sa instrumentima i bolno se udario... jo{ se nije navikao na lunarnu gravitaciju i po~eo je da se pita da li }e se ikada navi}i... ponovo je uspeo da se savlada. Ovo je bio najgori deo njegovog posla, ~ekanje da vidi ima li pri~u ili ne. Ve} je potro{io pravo malo bogatstvo. A ni to ne}e biti ni{ta u pore|enju sa ra~unima koji }e uskoro po~eti da se mnoè, ako kapetanu Ensonu izda nare|enje da nastavi. Ali u tom slu~aju njegovim }e brigama biti kraj, jer }e imati svoju senzacionalnu vest. "Evo ih", re~e iznenada oficir za vezu. "Dva minuta pre roka. Ne{to se dogodilo." "Udario sam u ne{to", re~e Lorens kratko i jasno, "ali ne znam u {ta." "Na kolikoj dubini?" zapita{e Louson i oba pilota u isti glas. "Otprilike petnaest metara. Pomeri me dva metra udesno... poku{a}u ponovo." Izvukao je sondu, a zatim ju je ponovo zabo kada se skija pomerila na novi poloàj. "Jo{ je tu", prijavi on, "i to na istoj dubini. Pomeri me za jo{ dva metra." Prepreke vi{e nije bilo... ili je bila suvi{e duboko, tako da sonda vi{e nije mogla da sitgne do nje. "Nema ni~eg... vrati me u drugom pravcu." Bi}e to spor i zamoran posao, iscrtavanje onoga, {to god da to bilo, {to je leàlo zapretano tamo delo. Pre dva veka, tim dosadnim metodom ~ovek je po~eo da premerava dubinu okeana na Zemlji, spu{taju}i optere}ene niti na morsko dno, a potom ih izvla~e}i. [teta, pomisli Lorens, {to nema eko-sonder, ali sumnjao je da bi bilo zvu~ni bilo radiotalasi mogli da prodru kroz vi{e od nekoliko metara pra{ine. Kakva je ispao budala... trebalo je toga ranije da se seti! To se dogodilo i sa Seleninim radio-signalima. Ako ju je progutala pra{ina, ona bi prigu{ila i upila njeno emitovanje. Ali na ovoj udaljenosti, ako se odista nalazio iznad la|e... Lorens je uklju~io svoj prijemnik na talasnu duìnu rezervisanu za slu~ajeve nesre}a na Mesecu... evo ga, zavija iz svojih petnih robotskih ìla. Signal je bio prodorno snaàn... sasvim dobar, tako da su ga mogli uhvatiti Lagran` ili Port Roris. A onda se setio da nije izvukao metalnu sondu, da ona i dalje po~iva na potopljenom trupu; to je omogu}avalo radio-talasima da se lako probiju do povr{ine. Ostao je da sedi i oslu{kuje to pulsiranje dobrih petnaest sekundi pre no {to je prikupio dovoljno hrabrosti za naredni korak. On, u stvari, uop{te nije o~ekivao da }e i{ta prona}i, pa ~ak i sada je mo`da njegova potraga bila uzaludna. Taj automatski far javlja}e se jo{ nedeljama, poput glasa iz grobnice, dugo po{to Selenini putnici budu mrtvi.
70

A onda jednim naglim, ljutitim pokretom kojim je sudbini zabranio da u~ini ono najgore, Lorens se prebaci na talasnu duìnu la|e... i gotovo ga zaglu{i vika Peta Harisa: "Selena zove... Selena zove. Primate li me? Gotovo." "Ovde Pra{njavko Jedan", odvrati on. "Govori glavni inènjer Lorens. Nalazim se petnaest metara iznad vas. Jeste li svi dobro? Gotovo." Pro{lo je dosta vremena pre no {to je uspeo da izvu~e bilo kakav smisao iz odgovora, jer su iz pozadine dopirali sna`na vika i klicanje. Samo po sebi to mu je bilo dovoljno da zaklju~i kako su svi putnici ìvi i dobro raspoloèni. Dok ih je slu{ao, ~ovek je odista gotovo mogao da pomisli kako su priredili neku pijanku. Radovali su se {to su ih prona{li, {to su stupili u vezu sa ljudskom rasom, misle}i da je njihovim nevoljama do{ao kraj. "Pra{njavko Jedan zove kontrolu Port Rorisa", re~e Lorens, dok je ~ekao da se graja sti{a. "Prona{li smo Selenu i uspostavili radio-vezu. Sude}i po buci iznutra, svi su dobro. Nalaze se na dubini od petnaest metara, upravo na onom mestu koje je dr. Louson ozna~io. Ponovo }u vas nazvati za nekoliko minuta. Gotovo." Brzinom svetlosti, talasi olak{anja i sre}e sada }e se {iriti Mesecom, Zemljom, unutra{njim planetama, i ozariti odjednom srca milijarda ljudi. Na ulicama i trotoarima, u autobusima i svemirskim brodovima, potpuni stranci }e se okretati jedni prema drugima i govoriti: "Jeste li ~uli? Prona{li su Selenu." U celom Sun~evom sistemu postojao je samo jedan ~ovek koji nije mogao svim srcem da se raduje. Dok je sedeo na skiji, slu{aju}i to klicanje koje je dopiralo odozdo i posmatrao ustrojstvo u pra{ini koje je milelo, glavni inènjer Lorens ose}ao je ve}i strah i bespomo}nost od mu{karaca i èna zarobljenih pod njegovim nogama. Bio je svestan da se na{ao pred najve}om bitkom u svom ìvotu. 15. Prvi put u dvadeset ~etiri ~asa Moris Spenser se opustio. Sve {to je moglo biti u~injeno, preduzeto je. Ljudi i oprema ve} su krenuli prema Port Rorisu (sre}a {to se @il Brak zadesio u Klavijusu... bio je jedan od najboljih kamermana u ovom poslu i ~esto su radili zajedno). Kapetan Ensom je vr{io prora~une na kompjuteru i zami{ljeno posmatrao karte obrisa planina. Posada (svih {estoro) bila je pozvana iz barova (sva tri) i obave{tena da je do{lo do jo{ jedne promene puta. Na Zemlji je potpisano bar deset ugovora i poslato telefaksom, a velike sume novca su ve} promenile vlasnike. Finansijski ~arobnjaci Me|uplanetnih vesti sra~una}e, nau~ni~kom precizno{}u, koliko mogu da naplate ostalim agencijama za pri~u, a da ih ne nateraju da iznajme vlastite brodove; to, u stvari, te{ko da bi iko u~inio, jer je Spenser bio u prevelikoj prednosti. Nijedan protivnik nije mogao da stigne do Planina za manje od ~etrdeset osam ~asova; on }e tamo biti za {est. Da, bilo je krajnje prijatno raditi polako, smireno i sa uverenjem da je sve pod kontrolom i da se odvija onako kako je èleo. Zbog takvih trenutaka vredelo je ìveti i Spenser je znao kako najbolje da ih iskoristi. Oni su bili njegov lek protiv ~ireva... koji su, i posle stotinu godina, bili profesionalna bolest komunikacijske industrije.
71

Za njega je, me|utim, bilo tipi~no da se opusti dok radi. Leào je, s pi}em u jednoj {aci, i tanjirom sendvi~a pored druge, u malom salonu za osmatranje u Zgradi za ukrcavanje. Kroz dvostruko staklo mogao je da vidi mali dok sa koga je Selena otplovila pre tri dana. (Nikako nije mogao da se odupre tim pomorskim izrazima koji nisu odgovarali ovoj situaciji.) Bio je to samo komad betona koji se protezao dvadeset metara napolje u varljivu ravninu pra{ine; fleksibilna cev kroz koju su putnici mogli da pro|u od Luke do la|e, najve}im delom bila je nabrana, poput kakve dìnovske harmonike. Sada je bila otvorena prema vakuumu, ispra`njena i delimi~no spljo{tena... Sepnser nije mogao da se otme utisku da je to veoma depresivan prizora. Bacio je pogled na sat, a onda prema tom neverovatnom obzorju. (Da je neko traìo od njega da pogodi, kazao bi da je udaljen najamanje stotinu kilometara, a ne dva ili tri.) Nekoliko minuta kasnije, odraèni sjaj Sunca privu~e mu pogled. Eno ih, penju se preko ivice Meseca. Bi}e ovde za pet minuta, izi}i }e iz vazdu{ne komore za deset. Ima}e dovoljno vremena da pojede taj poslednji sendvi~. Doktor Louson nije ni~im pokazao da ga je prepoznao kada ga je Spencer pozdravio; nije se iznenadio, jer su prethodni kratki razgovor vodili u gotovo potpunoj tami. "Doktor Louson? Ja sam {ef biroa Me|uplanetnih vesti. Mogu li da snimam." "Samo trenutak", ume{a se Lorens. "Poznajem ~oveka iz Me|uplanetnih. Vi niste Dò Lionard..." "Ta~no; ja sam Moris Spenser... zamenio sam Dòa pro{le nedelje. Mora se ponovo priviknuti na Zemljinu gravitaciju... ina~e }e zaglaviti ovde za ceo ìvot." "Brzi ste, nema {ta. Javili smo se pre samo jednog sata." Spenser je mislio da }e biti najbolje da ne pominje kako se ovde nalazi najve}i deo dana. "I dalje me zanima mogu li da snimam", ponovi on. Bio je veoma savestan {to se ovoga ti~e; pojedini novinari rizikovali su i snimali bez dozvole, ali ako vas uhvate, gubite posao. Kao {ef biroa, morao je da se drì pravila koja su {titila njegovu profesiju... i javnost. "Ne sada, ako nemate ni{ta protiv", re~e Lorens. "Moram organizovati gomilu stvari, ali dr. Lousonu }e biti drago da porazgovara sa vama... on je obavio najve}i deo posla i zasluùje sve pohvale. Moète me citirati {to se toga ti~e." "Ovaj... hvala", promrmlja Tom, kome je bilo stra{no neprijatno. "Dobro... vidimo se kasnije", re~e Lorens. "Bi}u u lokalnoj inènjerskoj kancelariji i ìveti na tabletama. Ali vi biste mogli malo da odspavate." "Ne dok ja ne zavr{im s vama", ispravi ga Spenser. Zgrabio je Toma i poveo ga u pravcu hotela. Prva osoba na koju su naleteli u predvorju veli~ine deset kvadratnih metara bio je kapetan Enson.
72

"Traìo sam vas, gospodine Spenser", re~e on. "Sindikat svemirskih radnika stvara neprilike. Znate za pravilo da mora prote}i izvesno vreme izme|u dva putovanja. Pa, ~ini se..." "Molim vas, kapetane... ne sada. Sredite to sa pravnim odelenjem Me|uplanetnih vesti... pozovite Klavijus 1234... traìte Harija Danciga... on }e to izgladiti." Proterao je uz stepenice Toma Lousona koji se uop{te nije protivio (bilo je ~udno {to hotel nije imao liftove, ali oni su bili nepotrebni na svetu na kome je ~ovek teìo svega ne{to malo vi{e od desetak kilograma), a zatim u svoj apartman. Pored toga {to je bio krajnje mali i bez ijednog prozora, apartman se mogao nalaziti u bilo kom jeftinom hotelu na Zemlji. Jednostavne stolice, kau~ i sto bili su proizvedeni od najmanje mogu}e koli~ine materijala... uglavnom od fiberglasa, jer kvarca je bilo na Mesecu u velikim koli~inama. Kupatilo je bilo sasvim normalno (pravo olak{anje, posle onih varavih toaleta u uslovima slobodnog pada) ali zato je krevet izgledao pomalo zbunjuju}e. Pojedinim posetiocima sa Zemlje bilo je te{ko da spavaju pri samo jednoj {estini uobi~ajene gravitacije i zarad njih preko kreveta se mogao rasprostrti elasti~ni ~ar{av koji su na mestu zadràvale lake opruge. Cela ta stvar mirisala je na luda~ku ko{ulju i tapacirane }elije. Jo{ jedna vedra stvar~ica bilo je upozorenje iza vrata, koje je obave{tavalo na engleskom, ruskom i kineskom: OVAJ HOTEL JE POD NEZAVISNIM PRITISKOM, U SLUÂJU DA DO\E DO KVARA U KUPOLI, BI]ETE SAVR[ENO BEZBEDNI. AKO SE TO DOGODI, MOLIMO VAS DA OSTANETE U SVOJOJ SOBI I SAÊKATE DALJNJA OBAVE[TENJA. HVALA. Spenser je nekoliko puta pro~itao to upozorenje. I dalje je smatrao da je osnovna informacija mogla biti sro~ena na prikladniji, veseliji na~in. Ovim re~ima nedostajalo je {arma. Upravo u tome se na Mesecu i sastojala cela nevolja. Borba protiv sila prirode bila je tako èstoka da nimalo energije nije preostajalo za graciozno ìvljenje. To se najvi{e uo~avalo u kontrastu izme|u savr{ene delotvornosti tehni~kih slu`bi i onog 'lako }emo' koje se sretalo u svim ostalim vidovima ìvota. Ako se poàlite na telefon, instalacije, vazduh (naro~ito na vazduh!) to vam poprave za nekoliko minuta. Ali samo poku{ajte da vas brzo usluè u rastoranu ili baru... "Znam da ste veoma umorni", po~e Spenser, "ali voleo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Nadam se da vam ne}e smetati da snimam?" "Ne", odvrati Tom kome je ve} odavno sve prestalo da smeta. Otromboljeno je sedeo u stolici, mehani~ki pljuckaju}i pi}e koje mu je Spenser sipao, o~igledno ne ose}aju}i ukus. "Govori Moris Spenser, Me|uplanetne vesti, razgovaram sa doktorom Tomasom Lousonom. Doktore, trenutno znamo samo to da ste vi i gospodin Lorens,
73

glavni inènjer, na zemaljskoj strani, prona{li Selenu i da su ljudi na njoj dobro. Kako bi bilo da nam kaète, bez ulaènja u tehni~ke pojedinosti, kako ste... grom i pakao!" Uhvatio je ~a{u koja je lagano padala tako da se nije prosula nijedna kap, a zatim je prebacio zaspalog astronoma na kau~. Pa, nije smeo da se àli; ovo je bila jedina stvar koja nije i{la po planu. A mo`da mu je i to i{lo na ruku; jer niko drugi nije mogao prona}i Lousona... a jo{ ga manje intervjuisati... dok spava u onome {to su u hotelu Roris, sa finim smislom za humor, nazivali luksuznim apartmanom. [ef turisti~kog biroa u Klavijus Sitiju kona~no je uspeo sve da ubedi da nikog nije favorizovao. Olak{anje koje je osetio kada je ~uo da je Selena prona|ena brzo je splasnulo kada su ga nazvali, jedan za drugim, Rojterov Vreme-Prostor. Triplantetne publikacije i Lunarne vesti da pitaju kako su Me|uplanetne uspele da prve provale pri~u. Pri~a je ve} bila u opticaju, ~ak i pre no {to je stigla do {taba administracije, zahvaljuju}i Spenserovom pa`ljivom pra}enju radio-poruka koje su stizale sa skija. Sada kada je bilo o~igledno {ta se dogodilo, sve ostale slu`be vesti prestale su da budu sumnji~ave i po~ele su da se dive Spenserovoj sre}i i njegovoj preduzimljivosti. Pro}i }e jo{ izvesno vreme dok ne shvate da je on u svom prostranom rukavu krio jedan jo{ ve}i adut. Komunikacijski centar u Klavijusu doìveo je mnoge dramati~ne trenutke, ali ovaj je bio jedan od najnezaboravnijih. Kao da su, pomisli {ef Dejvis, slu{ali glasove s one strane groba. Pre nekoliko ~asova, svi ti mu{karci i ène bili su smatrani mrtvima... a evo ih sada, u dobroj formi i veseli, kako se smenjuju ispod zakopanog mikrofona da po{alju poruke koje }e ubediti prijatelje i ro|ake da su ìvi i zdravi - zahvaljuju}i sondi koju je Lorens ostavio da sluì kao oznaka i antena, kako petnaest metara debeo sloj pra{ine ne bi mogao ponovo da odse~e la|u od ostalog ~ove~anstva. Nestrpljivi reporteri morali su da sa~ekaju prekid u Seleninom emitovanju, pa tek onda da dobiju intervjue. Upravo je govorila gospo|ica Vilkins, diktirala je poruke koje su joj predali putnici. Svi u la|i mora da su `vrljali telegrame na pole|inama iscepanih vodi~a, poku{avaju}i da sa`mu najve}u mogu}u meru obave{tenja u {to manje re~i. Ni{ta od ovog materijala nije smelo biti navo|eno niti upotrebljavano; sve su to bile privatne poruke i upravnici telekomunikacija na tri planete obru{ili bi se sa sjedinjenim besom na svakog reportera koji bi bio dovoljno lud da to iskoristi. Ako }emo pravo, oni ~ak ne bi ni smeli da slu{aju ovu liniju, na {ta je oficir za komunikacije ve} nekoliko puta ukazao sa sve ve}om dozom ogor~enja. "...recite Marti, Janu i Ajvi da ne brinu za mene. Uskoro }u biti kod ku}e. Upitajte Toma kako je pro{ao posao sa Eriksonom, pa mi javite. Sve vas voli... Dòrd`. Kraj poruke. Jeste li zabeleìli? Selena zove... gotovo." "Lunarna Centrala zove Selenu. Da, sve smo uhvatili... postara}emo se da poruke budu predate i emitova}emo odgovore ~im stignu. Moèmo li sada razgovarati sa kapetanom Harisom? Gotovo."
74

Nastupila je kratka pauza, tokom koje se jasno ~ula u pozadini buka u la|i... zvuk glasova koji se pomalo odzvanjali u tom zatvorenom prostoru, {kripa sedi{ta, jedno prigu{eno 'Izvinite'. Zatim... "Kapetan Haris zove Centralu. Gotovo." Mikrofon je uzeo {ef Dejvis. "Kapetane Haris... ovde {ef za turizam. Znam da svi èlite da po{aljete neku poruku, ali ovde su prisutni predstavnici informativnih agencija i nestrpljivi su da popri~aju sa vama. Ali pre svega, moète li mi dati kratak opis uslova u Seleni? Gotovo." "Pa, veoma je toplo, pa smo poskidali ode}u. Ali mislim da se ne smemo àliti na vru}inu, jer vam je ona omogu}ila da nas prona|ete; a i navikli smo se na nju. Vazduh je jo{ dobar, imamo dovoljno hrane i vode, mada je jelovnik... da tako kaèm... jednoli~an. [ta vas jo{ zanima? Gotovo." "Upitajte ga kakav je moral... kako putnici sve to podnose?... Ima li nagove{taja napetosti?" zanimalo je predstavnika Triplanetnih Publikacija. [ef za turizam je prosledio pitanje, mada s mnogo vi{e takta. Izgleda da je ono izazvalo izvesnu zbunjenost na drugom kraju. "Svi se odli~no drè", re~e Pet, malo prebrzo. "Razume se, sve nas zanima koliko }e vam vremena biti potrebno da nas izbavite. Moète li nam bar dati da naslutimo? Gotovo." "Glavni inènjer Lorens se trenutno nalazi u Port Rorisu, gde planira va{e spasavanje", odvrati Dejvis. "îm bude mogao ne{to pobliè da nam kaè o tome, javi}emo vam. U me|uvremenu, kako ispunjavate vreme? Gotovo." Pet mu ispri~a, {to je za posledicu imalo fantasti~no pobolj{anu pro|u [ejna, kao i izuzetno pove}anje zanimanje za Pomorandù i jabuku. Tako|e je ukratko podneo izve{taj o sudskim procesima - koji su sada bila okon~ana sine die. "To mora da je bilo zanimljivo", primeti Dejvis. "vi{e ne}ete morati da se oslanjate na vlastite izvore. Moèmo vam poslati {ta god zaèlite... muziku, drame, rasprave. Samo recite {ta... i mi }emo to srediti. Gotovo." Pet nije ùrio da odgovori. Radio-veza je ve} izmenila njihove ìvote, donela im je nadu i povezala ih sa njihovim voljenim. Ipak, na izvestan na~in, bilo mu je gotovo ào {to se njihova usamljenost okon~ala. Ose}anje solidarnosti koje je ~oveku grejalo srce i koje ni ispad gospo|ice Morli nije uspeo ozbiljnije da poremeti ve} je predstavljalo izbledeli san. Vi{e nisu sa~injavali jedinstvenu skupinu, koju je objedinjavala zajedni~ka èlja da preìve. @ivoti su im se sada ponovo usmerili prema raznim nezavisnim ciljevima i ambicija. ôve~anstvo ih je ponovo progutalo, kao {to okean proguta ki{nu kap. 16. Glavni inènjer Lorens bio je mi{ljenja da komiteti ni{ta nikada ne postiù. Njegovi pogledi bili su dobro poznati na Mesecu, jer ubrzo posle poslednje bijenalne posete Lunarnog nadzornog ve}a na njegovom radnom stolu pojavila se poruka slede}e
75

sadrìne: DASKA JE DUGA^KA, TVRDA I USKA, NAPRAVLJENA JE OD DRVETA. <Neprevodiva igra re~i: imenica BOARD na engleskom zna~i i 've}e' i 'daska' - prim. prev.> Ali ovaj komitet mu je odgovarao, jer je ispunjavao njegove prili~no stroge zahteve. Sam je bio predsednik; nije bilo memoranduma, sekretarica, agendi. A {to je bilo najlep{e, sam je odlu~ivao o tome da li }e prihvatiti preporuke komiteta ili ne. Li~no je bio zaduèn za operacije spasavanja, osim ako glavni upravnik ne odlu~i da ga smeni... {to }e u~initi jedino ako bude izloèn neizdrìvom pritisku sa Zemlje. Komitet je postojao samo zato da bi obezbe|ivao ideje i tehni~ko znanje; bio je to njegov privatni trust mozgova. Samo polovina od dvanaest ~lanova bili su fizi~ki prisutni; ostali su se nalazili ra{trkani po Mesecu, Zemlji i svemiru. Stru~njak za fiziku tla, koji je ìveo na Zemlji, bio je u nepovoljnom poloàju, budu}i da je, usled ograni~ene brzine radio-talasa, uvek bio sekundu i po u zaka{njenju... a dok njegovi komentari ne stignu do Meseca proticale su gotovo tri sekunde. Stoga je odmah umoljen da pravi bele{ke i ne iznosi svoje poglede sve do kraja, a da sastanke prekida samo ako to bude apsolutno neophodno. Kao {to su mnogi otkrili, po{to su uspostavljene lunarne telekomunikacione konferencije uz veoma visoke tro{kove, ni{ta nije uspe{nije osuje}ivalo ùstru raspravu od ovog trominutnog ka{njenja. "Zarad novoprido{lih", po~e Lorens, kada je zavr{ena prozivka, "ukratko }u vas obavestiti kao stvari stoje. Selena se nalazi petnaest metara ispod povr{ine, leè}i ravno na kobilici. Neo{te}ena je, sva oprema radi i dvadeset dvoje ljudi u njoj su jo{ dobrog raspoloènja. Imaju dovoljno kiseonika za devedeset ~asova... to je rok koji nijednog trenutka ne smemo smetnuti s uma. Za one me|u vama koji ne znaju kako Selena izgleda ovde imamo model u razmeri jedan prema dvadeset." Podigao je model sa stola i polako ga okrenuo pred kamerom. Li~i na autobus ili neku malu letelicu; njena jedina osobena crta jeste pogonski sistem koji pokre}e ove propelere sa {irokim lopaticama nejednake duìne. Na{ veliki problem je, razume se, pra{ina. Ako je nikada niste videli, ne moète ni zamisliti kako ona izgleda. Sve one predstave koje imate o pesku ili drugim materijalima {to postoje na Zemlji ne mogu vam ovo predo~iti; pra{ina vi{e li~i na te~nost. Ovde imam uzorak." Lorens dohvati jedan visoki okomiti cilindar ~ija je jedna tre}ina bila ispunjena nekom amorfnom sivom tvari. Promu}kao ju je... i ona je po~ela da te~e. Kretala se brè od sirupa, a sporije od vode, tako da je proteklo nekoliko sekundi pre no {to joj je povr{ina ponovo postala vodoravna posle mu}kanja. Niko ne bi rekao, posmatraju}i je, da nije te~nost. "Ovaj cilinder je hermeti~ki zatvoren", objasni Lorens. "Unutra je vakuum, tako da se pra{ina normalno pona{a. U vazduhu je sasvim druga~ija; mnogo je lepljivija i pona{a se pre kao vrlo fini pesak ili talk. Najbolje da vas upozorim... nemogu}e je napraviti sinteti~ki uzorak sa osobinama prave pra{ine; za to bi bilo potrebno nekoliko
76

milijardi godina su{enja. Ako èlite da vr{ite eksperimente, posla}emo vam pra{ine koliko vam bude potrebno; imamo je u izobilju. Jo{ nekoliko stvari. Selena je udaljena tri kilometra od najblièg ~vrstog tla... Nedosti`nih planina. Ispod nje mo`da ima nekoliko stotina metara pra{ine, mada u to nismo sigurni. Ne moèmo biti sigurni ni u to da ne}e do}i do daljnjeg uru{avanja, mada geolozi smatraju da je to malo verovatno. Do tog mesta jedino moèmo sti}i pra{inskim skijama. Imamo dve jedinice, a jo{ jedna stiè sa tamne strane. One mogu poneti ili vu}i do pet tona opreme; najve}a pojedina~na stvar koju bismo mogli staviti na sanke ne bi smela da mnogo prelazi dve tone, {to zna~i da ne moèmo preneti na doti~no mesto nikakvu stvarno te{ku opremu. Eto, tako stoje stvari. Imamo na raspolaganju devedeset ~asova. Ima li predloga? Imam neke ideje, ali prvo bih hteo vas da ~ujem." Usledila je duga ti{ina dok su ~lanovi komiteta, ra{trkani po svemiru u pre~niku od gotovo ~etiri stotine hiljade kilometara, stali da upo{ljavaju svoje razne talente na re{avanju ovog problema. Onda se javio glavni inènjer sa tamne strane, negde iz okoline @olio-Kirija. "Sve mi se ~ini da ne moèmo mnogo korisnog da u~inimo za devedeset ~asova; moramo da napravimo naro~itu opremu, a za to je uvek potrebno prili~no vremena. Zna~i... moramo nekako da obezbedimo dovod vazduha do Selene. Gde se nalazi njen spojni centar?" "Iza glavnog ulaza... u stra`njem delu. Ne vidim kako biste mogli da sprovedete priklju~ak i spojite ga, na petnaest metara dubine. Pored toga, sve }e biti puno pra{ine." "Imam bolju ideju", ume{a se neko. "Ubacite cevovod kroz krov." "Bi}e vam potrebna dva cevovova", upozori ih drugi govornik. "Jedan da ubacujete kiseonik, drugu da izvla~ite zaga|eni vazduh. "To zna~i da }emo morati da upotrebimo potpuni pre~i{}iva~ vazduha. A ~ak nam ne}e ni biti potreban, ako moèmo da izvu~emo te ljude za devedeset sati." "Rizik je suvi{e veliki. Po{to jednom osiguramo dovod vazduha, ne}emo morati da ùrimo i ne}emo brinuti zbog vremenskog ograni~enja od devedeset sati." "Prihvatam takvo gledanje na stvari", re~e Lorens. "U stvari, nekoliko ljudi ve} radi na tim cevovovima. Naredno pitanje je... da li da poku{amo da izvu~emo la|u zajedno sa putnicima, ili }emo putnike izvla~iti pojedina~no? Ne zaboravite, imaju samo jedan skafander." "Da li bismo mogli da spustimo cev do vrata i priveèmo je za vazdu{nu komoru?" upita jedan od nau~nika. "Isti problem kao i sa crevom za vazduh. âk i ve}i, u stvari, po{to bismo morali da poveèmo mnogo ve}u stvar." "[ta kaète na keson dovoljno veliki da obuhvati celu la|u? Mogli bismo ga postaviti oko nje, a zatim izbaciti pra{inu." "Bile bi vam potrebne tome podupira~a i potpornjaka. I nemojte zaboraviti... keson bi morao biti zatvoren odozdo. Ina~e bi se pra{ina vra}ala ispod, istom brzinom kojom bismo je mi vadili sa vrha."
77

"Moè li se ta stvar ispumpati?" upita neko drugi. "Moè, pomo}u odgovaraju}eg rotora. Ali jasno vam je da je ne moète isisati. Mora biti nekako podignuta. Normalne pumpe samo bi je uskome{ale." "Ova pra{ina", progun|a pomo}nik inènjera iz Port Rorisa, "poseduje najgore mogu}e osobine ~vrstih tela i te~nosti, a nijednu od njihovih prednosti. Ne}e da te~e kada vi to ho}ete; ne}e da ostane mirna kada to èlite." "Mogu li ne{to da kaèm?" upita otac Feraro, javiv{i se iz Platona. "Pazite da vas ne zavede re~ 'pra{ina'. Ovo {to mi ovde imamo jeste tvar koja ne moè da opstane na Zemlji, tako da u na{em jeziku nemamo za nju naziv. Poslednji govornik bio je sasvim u pravu; ponekad o njoj morate misliti kao o te~nosti koja nije mokra, dosta nalik na ìvu, ali mnogo je lak{a od ìve. Drugi put, pak, to je te~na-~vrsta stvar, poput katrana... osim {to se, razume se, kre}e mnogo brè." "Moè li se na bilo koji na~in stabilizovati?" upita neko. "Mislim da je to pitanje za Zemlju", primeti Lorens. "Dr Evanse... da li biste hteli ne{to da dodate?" Svi su ~ekali da pro|u one tri sekunde koje, uvek, izgledaju mnogo duè. A onda je fizi~ar odgovorio, jasno kao da se nalazi u istoj prostoriji: "Ve} sam razmi{ljao o tome. Mo`da postoje organski vaziva~i... svojevrstan lepak, da tako kaèm... koji bi se mogli upotrebiti za spajanje kako bismo lak{e s njom izi{li nakraj. Da li bi ~ista voda mogla da bude od kakve koristi? Jeste li probali?" "Nismo, ali ho}emo", odvrati Lorens, na`vrljav{i bele{ku. "Je li namagnetisana?" upita oficir za kontrolu saobra}aja. "Ovo je dobro", re~e Lorens. "O~e , {ta vi kaète?" "Slabo; sadrì, dodu{e, izvesnu koli~inu meteorskog gvo`|a. Ali mislim da to nikako ne bismo mogli da iskoristimo. Magnetno polje bi izvuklo gvozdeni materijal, ali ne bi moglo da uti~e na pra{inu u celini." "Ipak }emo poku{ati", uzvrati Lorens, zapisav{i i ovo. Tome se i nadao... mada je ta nada bila slaba... da }e se i iz ovog sudara umova roditi domi{ljate ideje, neke naizgled nategnute, ali u osnovi ispravne zamisli, koje bi re{ila njegov problem. I bio je njegov, dopadalo se to njemu ili ne. On je bio odgovoran, preko raznih zamenika i odeljenja, za svaki komad tehni~ke opreme na ovoj strani Meseca. A naro~ito onda kada se tu dogodi ne{to lo{e. "Stra{no se bojim", primeti oficir za kontrolu saobra}aja u Klavijusu, "da }e va{ najve}i problem biti opskrbljivanje. Svaki komad opreme treba natovariti na skije, a njima za jednu rundu treba najmanje dva sata... i vi{e, ako vuku neki teàk teret. A pre nego {to uop{te po~nete operaciju, mora}ete sagraditi neku vrstu platforme... nalik na splav... koju }ete mo}i tamo da ostavite. Njeno postavljanje moè vam uzeti ceo dan, a mnogo duè bi trajalo prebacivanje opreme." "Uklju~uju}i i privremene odaje za sme{taj", dodade neko. "Radnici bi morali da ostanu na licu mesta." "To bar nije te{ko; ~im postavimo splav, moèmo naduvati iglo na njemu." "Jo{ bolje; splav vam uop{te nije potreban. Iglo moè sam za sebe da pluta."
78

"Da se zadriìmo ipak na splavu", re~e Lorens. "Potrebne su nam jake monta`ne jedinice koje moèmo sklopiti na licu mesta. Imali li ko kakvu ideju?" "Prazni rezervoari za gorivo?" "Suvi{e veliki i krhki. Mo`da imaju ne{to u Tehni~kim skladi{tima." I tako se to nastavilo; zasedao je trust mozgova. Lorens je odlu~io da im da jo{ pola sata, a zatim da donese odluku o svom planu akcije. Nisu imali vremena za duga~ku pri~u, po{to su minuti otkucavali i budu}i da je re~ bila o toliko ìvota. Ali na brzinu doneti i lo{e zami{ljeni planovi bili su gori od onih neupotrebljivih, jer su gurali materijal i ve{tinu koji bi mogli da odnesu prevagu izme|u proma{aja i uspeha. Na prvi pogled ~inilo se da je posredi lagan posao. Selena se nalazila na stotinak kilometara od dobro opremljene baze. Znali su njen ta~an poloàj i bila je na samo petnaest metara dubine. Ali tih petnaest metara suo~ilo je Lorensa sa nekim od najsloènijih problemima u celoj njegovoj karijeri. A ta se karijera, to mu je bilo sasvim jasno, mogla uskoro naglo okon~ati. Veoma te{ko bi mogao da objasni svoj neuspeh, ako tih dvadeset dvoje mu{karaca i èna strada. Prava je {teta {to ama ba{ niko nije prisustvovao spu{tanju Aurige, jer to je bio veli~anstven prizor. Spu{tanje ili poletanje svemirskog broda predstavlja jedan od najupe~atljivijih prizora koje je ~ovek ikada ostvario... sa izuzetkom nekih od najrasko{nijih napora nuklearnih inènjera. A kada se to jo{ doga|a na Mesecu, usporeno i u neugodnoj ti{ini, onda to li~i na san koji niko ko ga je jednom odsanjao nikada ne}e zaboraviti. Kapetan Enson nije smatrao za potrebno da se potrudi oko navigacije, naro~ito po{to je neko drugi pla}ao gorivo. U Glavnom priru~niku o letenju nije ni{ta pisalo o vo`nji svemirskog broda na razdaljini od stotinu kilometara... zaista samo stotinu kilometara... mada bi matemati~ari bili presre}ni da im se ukazala prilika da izrade takvu putanju, zasnovanu na ra~unu varijacije, pri ~emu bi se koristila najmanja mogu}a koli~ina goriva. Enson je jednostavno suknuo pravo uvis hiljadu kilometara (dospev{i na taj na~in u svemir prema Me|uplanetnom zakonu, mada }e to tek kasnije re}i Spenseru), a onda se vratio u normalni vertikalni spust, sa kona~no radarskim navo|enjem. Brodski kompjuter i radar nadgledali su jedan drugoga, a njih je obojicu nadgledao kapetan Enson. Bilo ko od njih trojice mogao je sam da obavi taj posao, {to zna~i da je stvarno bilo lako i bezbedno... mada nije tako izgledalo. Naro~ito ne Morisu Spenseru, koji je po~eo naprasno da ~ezne za mekim, zelenim brdima Zemlje kada su se ti pusti vrhovi nadneli nad njim. Za{to je sam sebe nagovorio na ovo? Sigurno su postojali i jeftiniji na~ini da se po~ini samoubistvo... Najgori je bio slobodan pad izme|u naizmeni~nih razdoblja ko~enja. [ta ako se rakete ne uklju~e po komandi i brod nastavi da ponire put Meseca, lagano ali neumoljivo ubrzavaju}i dok ne padne? Nije imalo svrhe pretvarati se da je ovo glup ili detinjasti strah, jer se dogodilo vi{e no jednom.
79

Me|utim, to se ne}e dogoditi Aurigi. Neodoljiva silina mlaznjaka za ko~enje ve} je zapahnjivala stenje, bacaju}i put neba pra{inu i kosmi~ke ostatke koji nisu bili uznemiravani pune tri milijarde godina. Brod je na trenutak lebdeo u savr{enoj ravnoteì svega nekoliko centimetara iznad tla; zatim, gotovo preko volje, plamena koplja koja su je pridràvala, povuko{e se u svoje korice. [iroko razmaknute noge stajnog trapa uspostavi{e kontakt, jastu~i}i se prilagodi{e obliku tla i celi se brod zaljulja na trenutak dok su amortizeri neutralizovali preostalu energiju udara. Po drugi put za dvadeset ~etiri sata Moris Spenser se spustio na Mesec. Malo ljudi je moglo time da se pohvali. "Pa", zausti kapetan Enson, kada ustade od kontrolne table, "nadam se da vam se i dalje dopada pogled. Mnogo vas je stajao... a tu je jo{ i malenkost oko mog prekovremenog rada. Prema sindikatu svemirskih radnika..." "Zar nemate du{u, kapetane? Za{to me gnjavite takvim sitnicama u ovakvom jednom trenutku? Ali ako smem da vam kaèm, samo ako ne}ete i to da mi naplatite... odli~no ste sleteli." "Oh, sve je to deo svakodnevnog posla", odvrati skiper, mada nije mogao da prikrije izvesne znake zadovoljstva. "Uzgred budi re~eno, da li biste hteli da unesete svoje inicijale u dnevnik, pored vremena sletanja." "êmu to?" upita sumnji~avo Spenser. "Dokaz da je nalog izvr{en. Dnevnik je na{ najva`niji zakonski dokumenat." "To mi izgleda pomalo staromodno - voditi dnevnik u koji se podaci ispisuju rukom", primeti Spenser. "Mislio sam da se ovih dana sve obavlja neukleonski." "Tradicija slu`be", odvrati Enson. "Razume se, sve vreme dok su motori u pogonu vodi se zapis o letu broda, iz koga se uvek moè rekonstruisati let. Ali samo se u skiperovom dnevniku nalaze pojedinosti po kojima se jedan let razlikuje od drugoga... na primer, po 'Blizancima koji su se jutros rodili jednoj putnici u potpalublju' ili po tome {to je 'Kod {estih zvona prime}en beli kit sa desne strane pramca'." "Povla~im ono {to sam kazao, kapetane", re~e Spenser. "Imate vi, ipak, du{u." Potpisao se u dnevnik, a zatim oti{ao do prozora za posmatranje da ispita predeo. Kontrolna kabina, stotinu pedeset metara iznad tla, jedina je na celom brodu imala prozore kroz koje se moglo neposredno gledati - i pogled kroz njih bio je veli~anstven. Iza njega, prema severu, uzdizali su se gornji bedemi Nedosti`nih planina, koji su zapremali preko pola neba. Taj naziv im vi{e nije odgovarao, pomisli Spenser; on je stigao do njih, i dok se brod nalazio ovde mo`da bi se mogla obaviti i kakva korisna nau~na istraìvanja, kao {to je skupljanje uzoraka stenja. Sasvim nezavisno od toga {to se obreo na jednom ovako isturenom mestu prvenstveno da bi se domogao dragocenih vesti, bio je iskreno zainteresovan za sve {to se ovde moglo otkriti. Nijedan ~ovek nikada ne moè postati u toj meri blase da ga ne dirne mogu}nost da se sretne s ne~im nepoznatim i neobja{njenim. U drugom pravcu mu je pogled sezao bar ~etrdeset kilometara preko Mora @e|i, koje je zauzimalo vi{e od pola njegovog vidnog polja u velikom luku neokaljane
80

ravnice. Ali ono {to je njega zanimalo nalazilo se na manje od pet kilometara udaljenosti i dva kilometra ispod. Jasno je video kroz dogled, ~ak i pri slabom uve}anju, metalnu {ipku koju je Lorens ostavio kao oznaku i preko koje je Selena sada bila povezana sa svetom. Prizor nije bio Bog zna {ta... usamljena motka koja viri iz beskrajne ravnice... pa ipak je u tome bilo neke izuzetne jednostavnosti koja je privukla Spensera. Bi}e to dobar uvod; simbolisala je ~ovekovu usamljenost u ovoj ogromnoj i neprijateljski raspoloènoj Vaseljeni koju je on poku{avao da osvoji. Kroz nekoliko ~asova ova ravnica vi{e ne}e biti nimalo usamljena, ali do tada ta {ipka }e posluìti kao mizanscen za komentatore koji }e raspravljati o planovima za spasavanje i popunjavati vreme odgovaraju}im intervjuima. To nije bio njegov problem; jedinica u Klavijusu i studiji na Zemlji u stanju su da to srede na svoj na~in. Njega je sada ~ekao samo jedan posao... da sedi ovde u svom orlovskom gnezdu i da se pobrine za to da slike i dalje pristiù u TV studio na Zemlji. Pomo}u velikih zumiraju}ih so~iva, zahvaljuju}i savr{enoj jasno}i na ovom svetu bez vazduha, mogao je ~ak i odavde da snima krupni plan kada krene akcija. Bacio je pogled prema jugozapadu gde se sunce tromo dizalo na nebu. Pred njima je leào skoro dvonedeljni dan, prema zemaljskom ra~unanju vremena. Zna~i, ne mora da brine za osvetljenje. Scena je postavljena. 17. Glavni upravnik Olsen retko se javno prikazivao. Vi{e je voleo da Mesecom upravlja tiho i efikasno iza scene, prepu{taju}i srda~nim ekstrovertnim tipovima kao {to je bio {ef za turizam da se nose sa novinarima. Samim tim, njegova retka pojavljivanja bila su upe~atljivija... {to mu je i bio cilj. Iako su ga milioni gledali, dvadeset dvoje mu{karaca i èna kojima se, u stvari, obra}ao, uop{te nisu mogli da ga vide, jer se niko nije setio da Selenu opremi vizuelnim vezama. No, zato je njegov glas bio dovoljno ubedljiv; rekao im je sve {to su èleli da znaju. "Halo, Selena", po~eo je on, "èlim da vam kaèm da su sve raspoloìve snage ovde na Mesecu mobilisane da vam pomognu. Inènjersko i tehni~ko osoblje moje uprave radi bez prestanka kako bi vam pruìli pomo}. Za sve je nadleàn gospodin Lorens, glavni inènjer zemaljske strane, a ja u njega imam puno poverenje. On se sada nalazi u Port Rorisu, gde se montira posebna oprema potrebna za ovu operaciju. Odlu~eno je... i siguran sam da }ete se i vi sloìti sa ovim... da je na{ najpre~i zadatak da vam obezbedimo dovoljan dotok kiseonika. Stoga planiramo da sprovedemo cevi do vas; to se moè izvesti dosta brzo, a onda }emo mo}i dole da pumpamo kako kiseonik, tako i hranu i vodu, ako bude potrebno. îm te cevi budu instalisane, vi{e ne}ete imati o ~emu da brinete. Mo`da }e nam biti potrebno malo vremena da stignemo do vas i da vas izvu~emo, ali bi}ete potpuno bezbedni. Treba samo da sedite i ~ekate da do|emo.
81

Sada }u se isklju~iti i vratiti vam ovaj kanal kako biste mogli da razgovarate sa prijateljima. @ao mi je zbog svih muka i napetosti kroz koje se pro{li, ali sada je tome do{ao kraj. Izvadi}emo vas za dan-dva. Sre}no!" îm se zavr{ila poruka upravnika Olsena, na Seleni je zapo~eo veseli razgovor. Postigao je upravo onakav efekat kakav je èleo; putnici su ve} razmi{ljali o celoj ovoj epizodi kao o postolovini o kojoj }e mo}i da pri~aju do kraja ìvota. Samo je Pet Haris, izgleda, bio pomalo nesre}an. "Voleo bih", re~e on komodoru Henstinu, "da upravnik nije bio tako samouveren. Na Mesecu, sli~ne izjave uvek predstavljaju izazivanje sudbine." "Ta~no znam kako se ose}ate", odvrati komodor. "Ali ne moète ga kriviti... imao je na umu na{ moral." "Koji je odli~an, rekao bih... naro~ito sada kada moèmo da razgovaramo sa prijateljima i ro|acima." "To me podseti; jedan putnik nije ni primio ni poslao bilo kakvu poruku. [tavi{e, ne pokazuje ni najmanje zanimanje za tako ne{to." "Ko je to?" "Novozelan|anin, Redli. Povuko se u onaj }o{ak i }uti. Nisam siguran za{to, ali brine me." "Mo`da jadnik nema nikoga na Zemlji s kim bi èleo da razgovara." "ôvek koji ima dovoljno novca da do|e na Mesec, mora imati bar nekog prijatelja", odvrati Henstin. "A onda se osmehnu; bio je to gotovo de~a~ki osmeh koji mu je na trenutak ozario lice, omek{av{i bore na obrazima i oko o~iju. "To zvu~i krajnje cini~no... nisam tako mislio. Ali predlaèm da malo pripazimo na gospodina Ridlija." "Jeste li upozorili na njega Sju... ovaj, gospo|icu Vilkins?" "Ona je mene upozorila na njega." Trebalo je i da pretpostavim, pomisli zadivljeno Pet; ni{ta ne moè da joj promakne. Sada kada mu se ~inilo da je pred njim nekakva budu}nost, krajnje ozbiljno je po~eo da razmi{lja o Sju... kao i o onome {to mu je kazala. Do sada je bio zaljubljen u pet ili {est devojaka... ili se bar mogao zakleti da je to bio u odre|eno vreme... ali ovo je bilo ne{to drugo. Poznavao je Sju vi{e od godinu dana i od samog po~etka ga je privla~ila, ali do sada ni~ega me|u njima nije bilo. [ta je ona ose}ala? - pitao se. Da li je àlila zbog onog trenutka obostrane strasti ili joj to ni{ta nije zna~ilo? Mogla je izneti razne razloge... kao uostalom i on, {to se toga ti~e... da ono {to se dogodilo u vazdu{noj komori vi{e nije imalo nikakvog zna~aja; to je bio samo ~in mu{karca i ène koji su mislili da im preostaje samo nekoliko ~asova ìvota. Nisu se pona{ali normalno... A mo`da i jesu; mo`da su to bili pravi Pet Haris, prava Suzan Vilkins, koji su kona~no isplivali na povr{inu, zahvaljuju}i napetosti i strahu koji su se nagomilali za poslednjih nekoliko dana. Pitao se moè li biti siguran u to, ali ve} u istom trenutku postalo mu je jasno da mu na to moè odgovoriti samo vreme. Ako je i postajalo ne{to pouzdano, neki nau~ni test koji bi vam kazao kada ste zaljubljeni, Pet jo{ nije nai{ao na to.
82

Pra{ina koja je prianjala... ako je to bila prava re~... uz dok sa koga je Selena krenula pre ~etiri dana bila je samo nekoliko metara duboka, ali za ovaj test dublja im i nije bila potrebna. Ako na brzinu montirana oprema bude ovde radila, radi}e i na otvorenom Moru. Lorens je posmatrao iz zgrade za ukrcavanje kako njegovi pomo}nici u skafanderima zavaruju okvir. Bio je napravljen, kao i devedeset procenata gra|evina na Mesecu, od izbu{enih aluminijumskih traka i {ipki. Lorens je razmi{ljao o tome kako Mesec u izvesnim vidovima predstavlja raj za inènjere. Niska gravitacija; potpuno odsustvo r|e... odnosno, bilo kakvih meteorolo{ih promena, sa svim nepredvidljivim vetrovima, ki{ama i mrazevima... smesta su uklanjali gomilu problema koji su optere}ivali sva neimarska preduzetni{tva na Zemlji. Ali i Mesec je imao ~ime to da nadoknadi, imao je nekoliko svojih specijalnosti... kao {to su no}i, kada temperatura pada do dvestotog podeoka ispod nule, i pra{ina protiv koje su se trenutno borili. Laki okvir splava po~ivao je na dvanaest velikih metalnih ba~vi sa vidljivim natpisom: 'Sadràj etil-akohol. Molimo da vratite kada se isprazne u dispe~erski centar broj 3, Kopernik'. U njima se sada nalazio visok stepen vakuuma; svaka ba~va mogla je da izdrì teret od dve lunarne tone pre nego {to potone. Sada je splav brzo poprimao oblik. Trebalo se pobrinuti za dosta rezervnih zavrtnjeva i matica, opomenu Lorens sam sebe. Video je kako ih je najmanje {est ispu{teno u pra{inu koja ih je istog ~asa progutala. Eno ode i klju~ za odvijanje; treba izdati nare|enje da sve alatke moraju biti privezane za splav ~ak i dok se koriste, bez obzira na to koliko to bilo neprakti~no... Petnaest minuta... nije lo{e kada se ima u vidu da su ljudi radili u vakuumu, zbog ~ega su morali da nose skafandere koji su ih sputavali. Splav je mogao da se produì u bilo kom pravcu po potrebi, ali ovo }e biti dovoljno za po~etak. Sam ovaj prvi deo mogao je da ponese preko dvadeset tona i pro}i }e izvesno vreme pre no {to sav taj teret iskrcaju po prispe}u na predvi|eno mesto. Zadovoljan ovom fazom projekta, Lorens napusti zgradu za ukrcavanje dok su njegovi pomo}nici i dalje montirali splav. Pet minuta kasnije (u tome se sastojala prednost Port Rorisa... na svako mesto se stizalo za pet minuta) ve} se nalazio u lokalnom inènjerskom depou. Ono {to je tu zatekao nije bilo ba{ zadovoljavaju}e. Verna imitacija Seleninog krova, napravljena od istih materijala, bila je postavljena na nekoliko podupira~a. Nedostajao je samo spolja{nji sloj aluminizirane presvlake koja je sluìla kao za{tita od Sunca; bila je tako tanka i slaba da ne bi uticala na test. Eksperiment je bio jednostavan do apsurdnosti i zahtevao je samo tri elementa... za{iljenu èleznu {ipku, kova~ki malj i frustriranog inènjera koji uprkos uloènom naporu jo{ nije uspevao da probije {ipkom krov. Svako ko povr{no poznaje uslove na Mesecu pomislio bi da lako moè zaklju~iti zato mu to ne polazi za rukom. êki} je o~igledno ovde imao samo {estinu
83

svoje zamaljske teìne; stoga je... {to je isto tako bilo o~igledno... bio i srazmerno manje delotvoran. No, ovakav zaklju~ak bio je potpuno pogre{an. Jedna od najteìh stvari koju laici nikako nisu mogli da shvate bila je razlika izme|u teìne i mase i to nerazlikovanje dovodilo je do bezbrojnih nesre}nih slu~ajeva. Jer teìna je bila arbitrarna karakteristika; moète je menjati sele}i se sa jednog sveta na drugi. Na zemlji bi taj ~eki} teìo {est puta vi{e nego ovde; na Suncu, bio bi gotovo dve stotine puta teì... a u svemiru ne bi imao teìnu. Ali na sva tri mesta, kao i u celoj Vaseljeni, njegova masa ili inercija bila bi potpuno ista. Napor uloèn u njegovo pokretanje odre|enom brzinom i udarac koji }e on proizvesti kada se zaustavi, bili bi stalni u celom svemiru i u svakom vremenu. Na nekom asteroidu koji gotovo da i nema gravitacije, gde teì manje od kakvog pera, taj ~eki} bi pretvorio kamen u prah isto onako delotvorno kao i na Zemlji. "U ~emu je nevolja?" upita Lorens. "Krov je suvi{e elasti~an", objasni inènjer, otiru}i znoj sa ~ela. "Za{iljena èlezna {ipka odsko~i svaki put kada je udarim." "Razumem. Ali da li }e se to dogoditi kada budemo upotrebili cev duga~ku petnaest metara, opto~enu pra{inom? Ona bi mogla da apsorbuje odbijanje. "Mo`da... ali pogledajte ovo." Klekli su ispod imitiacije krova i stali da zagledaju njegovu donju stranu. Po njemu su kredom bile izvu~ene linije koje su ozna~avale poloàj elektri~nih instalacija koje je trebalo izbe}i po svaku cenu. "Ovaj fiberglas tako je ~vrst da ne moète probu{iti kroz njega rupu pravilnih ivica. Kada najzad popusti, stvaraju se krhotine i kida se. Vidite... ve} se napravila zvezda. Pla{im se da ako probamo na ovaj na~in, ~istom silom, slomi}emo krov." "A to ne moèmo da rizikujemo", sloì se Lorens. "Odbacite tu ideju. Ako ne moèmo da ga probijemo ovako, mora}emo da bu{imo. Upotrebite bu{ilicu postavljenu na kraj cevi, tako da moè lako da se skine. Kako napredujete sa ostalim cevima?" "Uskoro }e biti gotove... sve je to standardna oprema. Trebalo bi da zavr{imo za dva do tri sata." "Vrati}u se za dva", re~e Lorens. Nije dodao, kao {to bi neki uradili: "Ho}u da do tada bude gotovo." Njegovi ljudi su davali sve od sebe i niko nije mogao ni pretnjama ni laskanjima te ube`bane i odane ljude naterati da rade brè nego {to mogu. Poslove kao {to je ovaj nije trebalo poùrivati, a i imali su jo{ tri dana na raspolaganju pre no {to Selena utro{i sav kiseonik. Kroz nekoliko ~asova, ako sve bude i{lo kako treba, pred njom }e stajati neograni~ena budu}nost. Na nesre}u, ni{ta nije i{lo kako treba. Komodor Henstin prvi je uo~io laganu, neprimetnu opasnost koja se nadnosila nad njima. Upoznao ju je jednom ranije kada je na sebi imao neispravni skafander na Ganimedu... bio je to nesre}ni slu~aj koga nije èleo da se se}a, ali koji nikada nije zaboravio.
84

"Pete", oslovi ga on tiho, postarav{i se da ih niko ne ~uje. "Imate li pote{ko}a sa disanjem?" Pet se pometeno trgao, a onda je odgovorio: "Da, sada kada ste to pomenuli. Pripisivao sam to vru}ini." "I ja sam, u po~etku. Ali poznati su mi ti simptomi... naro~ito ubrzano disanje. êka nas trovanje ugljen-dioksidom." "Ali to je sme{no... trebalo bi da sve te~e glatko jo{ tri dana... osim ako se nije ne{to pokvarilo na pre~i{}iva}ima vazduha." "Bojim se da jeste. Kakav sistem koristimo za osloba|anje od CO2?" "Neposrednu hemijsku apsorpciju. Veoma je jednostavan i pouzdan; nikada ranije nismo imali neprilika s njim." "Da, ali nikada ranije nije morao da radi pod ovakvim uslovima. Mislim da je vru}ina izbacila hemikalije. Moèmo li nekako da ih proverimo?" Pet odmahnu glavom. "Ne; prilazni pokopac nalazi se na spolja{njem delu trupa." "Sju, draga", za~u se umorni glas koji su jedva prepoznali kao glas gospo|e [uster. "imate li ne{to protiv glavobolje?" "Ako imate", javi se jo{ jedan putnik, "i meni bi dobro do{lo." Pet i komodor se smkrnuto pogleda{e. Klasi~ni simptomi su se javljali sa istom precizno{}u s kojom su opisani u priru~nicima. "[ta mislite, koliko jo{?" upita Pet veoma tiho. "Dva do tri sata najvi{e. A bi}e potrebno najmanje {est pre no {to Lorens i njegovi ljudi uspeju da stignu ovamo." Tog trenutka Pet je shvatio sa sigurno{}u, da je zaljubljen u Suzan. Jer njegova prva reakcija nije bila da se zabrine za vlastitu sigurnost, ve} je osetio bes i bol {to }e, po{to je pretrpela toliko mnogo, ona morati da umre, a spas je tako blizu. 18. Kada se Tom Louson probudio u nepoznatoj hotelskoj sobi, nije ~ak bio ni siguran ko je, a jo{ manje gde se nalazi. înjenica da poseduje izvesnu teìnu predstavljala je prvi podsetnik da vi{e nije na Lagranù... ali nije ni bi dovoljno teàk da bi ovo bila Zemlja. A onda to vi{e nije bio san; nalazio se na Mesecu i zaista se nalazio tamo napolju, na tom smrtonosnom Moru @e|i. I pomogao je da prona|u Selenu, dvadeset dvoje mu{karaca i èna sada je imalo izgleda da preìvi, zahvaljuju}i njegovoj ve{tini i nauci. Posle svih razo~arenja i osuje}enja, njegovi adolescentni snovi o slavi jo{ malo pa }e se ostvariti. Sada }e svet morati da mu nadoknadi sve {to je propatio zbog njegove ravnodu{nosti i zanemarivanja. înjenica da mu je dru{tvo obezbedilo obrazovanje kakvo je, pre samo jednog veka, svega nekoliko ljudi moglo sebi da priu{ti, nije smanjivala ogor~enost Toma Lousona prema njemu. U ovom veku to je bilo normalno, jer je svako dete obrazovano do nivoa do koga su mu to dozvoljavali njegova inteligencija i sposobnost. Sada kada su civilizaciji bili potrebni svi talenti do kojih je mogla da do|e, samo da bi se odràla,
85

svaka druga politika predstavljala bi samoubistvo. Tom Louson nije bio zahvalan dru{tvu {to mu je omogu}ilo da stekne doktorat; radilo je za svoje dobro. Ipak, jutros nije bio toliko ogor~en na ìvot niti toliko cini~an prema ljudskim bi}ima. Uspeh i priznanje predstavljaju velike omek{iva~e, a on je bio na putu i do jednog i do drugog. Ali bilo je tu jo{ ne~ega; osetio je i dublje zadovoljstvo. Tamo napolju na Pra{njavku Dva, kada ga umalo nisu svladali njegovi strahovi i nesigurnost, ostvario je kontakt sa drugim ljudskim bi}em i pokazao se dorastao ~oveku ~iju je ume{nost i hrabrost mogao da po{tuje. Bio je to tek ovla{ni kontakt i, kao i ostali u pro{losti, nije morao nikuda da vodi. Jedan deo njegova uma stvarno se nadao da }e se upravo to i desiti, kako bi ponovo mogao da uverava sebe da su svi mu{karci sebi~ne, sadisti~ke protuve. Tom nije mogao da pobegne od svog ranog detinjstva, kao {to to nije mogao ni ârls Dikens, koji, i pored uspeha i slave, nije uspeo da umakne senkama crne fabrike koja je i metafori~ki i doslovno zatamnela njegovu mladost. Ali on je ponovo krenuo iz po~etka... mada }e jo{ mnogo vremena morati da pro|e pre no {to postane ravnopravan pripadnik ljudske rase. Kada se istu{irao i sredio, primetio je poruku koju mu je Spenser ostavio na stolu. "Ose}ajte se kao kod ku}e", pisalo je. "Morao sam na brzinu da odem. Zamenjuje me Majk Grem... potraìte ga na broju 3443 ~im se probudite." Te{ko da sam mogao da ga pozovem pre no {to se probudim, pomisli Tom, ~iji je preterano logi~ki um voleo da se hvata za takve govorne nepreciznosti. Ali ispunio je Spenserov zahtev, juna~ki se oduprev{i impulsu da prvo poru~i doru~ak. Kada je zavr{io sa Majkom Gremom, otkrio je da je prespavao {est vrlo uzbudljivih ~asova u istoriji Port Rorisa, da je Spenser odleteo u Aurigi prema Moru @e|i... i da je grad pun novinara sa celog Meseca, od kojih je ve}ina traìla dr. Lousona. "Ostanite tamo gde jeste", rekao je Grem, ~ije su ime i glas Tomu odnekud bili poznati; mora da ga je video u onim retkim prilikama kada bi se uklju~io u neki lunarni teleprenos. "Stièm za pet minuta." "Umirem od gladi", pobuni se Tom. "Naru~ite doru~ak u sobu, {ta god èlite... mi pla}amo, razume se... ali ne izlazite iz apartmana." Tom se nije usprotivio {to ga povla~e tamo-amo na ovaj pomalo kavaljerski na~in; to je kona~no zna~ilo da je on sada vaàn komad svojine. Mnogo ga je vi{e iznerviralo to {to je Majk Grem stigao znatno pre no {to mu je posluèn doru~ak, premda mu je to mogao prore}i svako sa Port Rorisa. Tako se jedan izgladneli astronom na{ao pred Majkovom minijaturnom telekamerom i poku{avao da objasni pred... za sada samo... dve stotine miliona gledalaca kako je ta~no uspeo da prona|e Selenu. Zahvaljuju}i preobraùju izazvanom gla|u i nedavnim iskustvima, obavio je prvoklasan posao. Da je samo pre nekoliko dana neki reporter uspeo da dovu~e Lousona pred kameru da objasni tehniku detekcije pomo}u infracrvenog zra~enja, bio bi potpuno i prezrivo zaslepljen naukom. Tom bi odrào lekciju u kojoj slu{aoci ne bi mogli da na|u ni{ta za {ta bi mogli da se uhvate, punu izraza kao {to su kvantna efikasnost, radijacija crnih tela i spektralna senzitivnost, koji bi ubedili publiku da je sve to krajnje sloèno
86

({to je bilo i te kako ta~no) i potpuno nedostupno jednom laiku ({to uop{te nije bilo ta~no). Ali sada je pa`ljivo i dosta strpljivo... uprkos povremenom zavijanju u stomaku... odgovarao na pitanja Majka Grema, na takav na~in da ga je ve}ina gledalaca mogla razumeti. Za veliki deo astronomske zajednice, koju je Tom tu i tamo znao da isprepada, ovo je bilo pravo otkrovenje. Gore, na Lagranù II, profesor Kotelnikov saèo je ose}anja svih kolega kada je, po zavr{etku prenosa, dao Tomu zna~ajan kompliment: "Iskreno re~eno", po~eo je on tonom potpune neverice, "nikada ga ne bih prepoznao." Predstavljalo je pravo ume}e nagurati {estoro ljudi u vazdu{nu komoru Selene, ali... kao {to je Pet pokazao... to je bilo jedino mesto gde su mogli na miru da razgovaraju. Ostali putnici su se van svake sumnje pitali {ta se doga|a; uskoro }e saznati. Kada je Henstin zavr{io, videlo se da su slu{aoci zabrinuti, {to je bilo i razumljivo, ali ne i naro~ito iznena|eni; bili su to inteligentni ljudi i mora da su ve} naslu}ivali istinu. "Prvo vama ovo govorim", objasnio je komodor, "jer smo kapetan Haris i ja zaklju~ili da ste dovoljno razboriti i ~vrsti da nam pomognete ako nam to ustreba. Nadam se da ne}e, ali moè do}i do nevolja kada ovo objavim." "A ako do|e?" upita Harding. "Ako neko po~ne da pravi gu`vu... sko~ite na njega", odvrati kratko komodor. "Ali poku{ajte da se pona{ate {to normalnije kada se vratimo u kabinu. Ne izgledajte tako kao da o~ekujete tu~u; to je najbolji na~in da se ona izazove. Va{ je zadatak da ugasite paniku pre no {to se ra{iri." "Milislite li da je fer?" upita Mekenzi. "Zar ne bi trebalo da im pruìmo priliku da... pa, ovaj, da po{alju poslednje poruke?" "Razmi{ljali smo o tome, ali to bi dugo potrajalo i svi bi posle bili potpuno depresivni. @elimo to da obavimo {to je pre mogu}e. [to pre reagujemo, to su nam izgledi ve}i." "Zar stvarno mislite da uop{te imamo bilo kakve izglede?" upita Beret. "Da", odvrati Henstin, mada mi se ne bi dopalo da moram da citiram statisti~ke podatke. Nema vi{e pitanja? Brajane? Dònsone? Dobro... idemo." Vratili su se u kabinu i zauzeli svoja mesta, dok su ih ostali putnici posmatrali sa znatièljom i sve ve}om uznemireno{}u. Henstin ih nije dugo ostavio u neizvesnosti. "Imam neke lo{e vesti", po~e on veoma polako. "Mora da ste svi primetili da imate pote{ko}a sa disanjem, a nekolicina se àlila na glavobolju. Da, pla{im se da je u pitanju vazduh. Jo{ imamo dovoljno kiseonika... nije to na{ problem. Ali ne moèmo da se oslobodimo ugljen-dioksida koji izdi{emo; skuplja se u kabini. Za{to, ne znamo; pretpostavljam da je toplota blokirala hemijske upija~e. Ali obja{njenje te{ko da je uop{te va`no, jer ne moèmo ni{ta da u~inimo." Morao je da zastane i nekoliko puta duboko udahne vazduh pre no {to je mogao da nastavi.
87

"Moramo se suo~iti sa ovom situacijom. Pote{ko}e koje imate sa disanjem samo }e se pove}avati; kao i glavobolja. Ne}u ni poku{ati da vas zavaravam. Ekipa za spasavanje ne moè sti}i do nas za menje od {est ~asova, a mi ne moèmo tako dugo da ~ekamo." Negde iz publike za~uo se prigu{eni dahtaj; Henstin je izbegao da potraì onoga ko ga je ispustio. Trenutak kasnije za~ulo se sipljivo hrkanje gospo|e [uster; u drugoj prilici bilo bi sme{no, ali ne i sada. Ona je bila jedna od sre}nijih; ve} je bila smirena, ako ne i tiho, nesvesna. Komodor ponovo napuni plu}a; bilo je zamorno govoriti, makar i kratko. "Da vam nisam mogao ponuditi neku nadu", nastavi on, "ni{ta vam ne bih kazao. Ali imamo jednu mogu}nost i treba {to pre da je iskoristimo. Nije ba{ prijatna, ali alternativa je mnogo gora. Gospo|ice Vilkins... dodajte mi, molim vas, tube za spavanje." Nastupila je mrtva~ka ti{ina... nije ju prekidala ~ak ni gospo|a [uster... dok mu je stjuardesa dodavala malu metalnu kutiju. Henstin ju je otvorio i izvadio jedan beli cilinder oblika i veli~ine cigarete. "Verovatno znate", nastavi on, "da zakon obavezuje sva svemirska vozila da u kutiji za prvu pomo} imaju i ovo. Potpuno su bezbolne, a obori}e vas na deset sati. To vreme bi moglo biti odlu~uju}e... jer ~ovek di{e vi{e nego upola slabije kada je bez svesti. Tako }e nam vazduh potrajati dva puta duè nego ina~e. Nadamo se dovoljno dugo da Port Roris dospe do nas. Va`no je da bar jedna osoba ostane budna kako bi odràvala vezu sa ekipom za spasavanje. A da bismo se obezbedili, trebalo bi da imamo dvoje. Jedno od njih mora biti kapetan; mislim da se to podrazumeva." "Pretpostavljam da druga osoba neizostavno morate biti vi?" za~u se jedan dobro poznati glas. "Stvarno vas mnogo àlim, gospo|ice Morli", primeti komodor Henstin, bez imalo srd`be... jer sada nije imalo smisla praviti gu`vu oko ne~ega {to je ve} dogovoreno. "Kako bih uklonio sve mogu}e nedoumice..." Pre no {to je bilo ko shvatio {ta se dogodilo, pritisnuo je cilindar uz podlakticu. "Nadam se da }u vas sve videti... kroz deset ~asova", re~e on, veoma usporeno, ali razgovetno, dok je i{ao prema najblièm sedi{tu. Jedva da je stigao do njega, a ve} je pao u zaborav. Od sada, ovo je tvoja predstava, re~e Pet samome sebi dok je ustajao. U jednom trenutku je pomislio da uputi gospo|ici Morli nekoliko biranih re~i; ali je shvatio da bi time samo pokvario komodorov dostojanestveni izlazak. "Ja sam kapetan ove la|e", po~e on odlu~nim, tihim glasom. "Od sada se strogo mora po{tovati ono {to ja kaèm." "To ne vaì za mene", odvrati nepopustljiva gospo|ica Morli. "Platila sam kartu i znam svoja prava. Nemam uop{te nameru da upotrebim jednu od tih stvar~ica." Tu prokletu ènu ni{ta nije moglo da urazumi; Pat je tako|e morao priznati da je imala petlju. Na trenutak je pred o~ima video ko{marnu budu}nost koju su njene re~i
88

nagovestile. Deset ~asova sam sa gospo|icom Morli, bez ikog drugog, s kim bi mogao da razgovara... Pogledao je petoricu koji je trebalo da ugu{e mogu}e nevolje. Najbliì gospo|ici Morli bio je Robert Brajan, gra|evinski inènjer sa Jamajke. înilo se da je spreman i voljan da krene u akciju, ali Pet se i dalje nadao da se neprijatnosti mogu izbe}i. "Ne èlim da se prepirem oko toga na {ta ko ima prava", re~e on, "ali da ste pogledali {ta pi{e sitnim slovima na va{im kartama, otkrili biste da u slu~aju opasnosti samo ja ovde zapovedam. U svakom slu~aju, ovo je za va{e dobro i va{u udobnost. Ja bih mnogo radije spavao nego bdeo dok ~ekamo ekipu za spasavanje da stigne do nas." "To vaì i za mene", re~e neo~ekivano profesor Jajavarden. "Kao {to je komodor kazao, tako }emo {tedeti vazduh, {to nam je i jedina prilika. Gospo|ice Vilkins... da li biste mi dali jednu od tih stvar~ica?" Hladna logika s kojom je to izveo pomogla je da se snizi emocionalna napetost; pomoglo je i profesorovo glatko, o~igledno prijatno skliznu}e u nesvesnost. Dvoje uspavanih, preostalo ih je jo{ osamnaest, promrmlja jedva ~ujno Pet. "Ne gubimo vreme", re~e on glasno. "Kao {to vidite, te injekcije su potpuno bezbolne. U svakom cilindru nalazi se mikromlazna igla, tako da ne}ete ~ak osetiti ni ubod." Sju Vilkins je ve} nadula male tube, koje su tako nevino izgledale, i nekoliko putnika ih je smesta upotrebilo. Uspavani su i [usterovi... Irving je, s nevoljnom i dirljivom ne`no{}u, pritisnuo tubu na ruku svoje usnule ène... a potom je tubu upotrebio i tajanstveni gospodin Redli. Ostalo ih je jo{ petnaest. Ko }e biti slede}i? Sju je u me|uvremenu do{la do gospo|ice Morli. Sad il' nikad, pomisli Pet. Ako jo{ traì gu`vu... "Mislim da sam bila sasvim jasna da ne èlim da upotrebim tu stvar~icu. Sklonite to, molim vas." Robert Brin je po~eo da se primi~e... ali ve}i uspeh je postigao sardoni~ni engleski glas Dejvida Bereta. "Na{u dragu damu, kapetane, u stvari, brine to", po~e on, o~igledno sa velikim zadovoljstvom artikuli{u}i ovu primedbu, "da }ete je iskoristiti dok bude nemo}na da se brani." Gospo|ica Morli je nekoliko sekundi }utke sedela, cepte}i od besa, dok su joj obrazi pocrveneli kao bulke. "Niko me nije tako uvredio u mom.. " po~e ona. "Ni mene, gospo|o", prekide je Pet, zadav{i joj zavr{ni udarac. Osmotrila je lica oko sebe... ve}ina se dràla ozbiljno, ali ih se nekoliko cerilo, ~ak i u ovakvom jednom trenutku... i shvatila da postoji samo jedan izlaz iz ove situacije. Kada se opustila na sedi{tu, Pet je sa olak{anjem odahnuo. Posle ove kratke epizode, ostalo bi trebalo da bude lako. A onda je primetio da gospo|a Vilijams, ~iji su ro|endan spartanski proslavili pre samo nekoliko ~asova, zuri u cilindar u {aci u nekoj vrsti zale|enog transa. Jadna
89

èna je o~igledno bila uàsnuta i niko je nije mogao kriviti za to. Na sedi{tu pored njenog mu` joj se ve} opustio; to ba{ nije bilo galantno od njega, pomisli Pet; oti{ao je prvi i ostavio ènu da se sama brine o sebi. Pre no {to je stigao bilo {ta da preuzme, Sju joj je pri{la. "Izvinite, gospo|o Vilijams... pogre{ila sam... dala sam vam praznu. Kako bi bilo da mi je vratite." Cela stvar je izvedena tako fino da je li~ilo na ~aroliju. Sju je uzela... ili se bar ~inilo da je uzela... tubu iz mlitavih prstiju, ali dok je to ~inila mora da ju je pritisla gospo|i Vilijams o ruku. Dama nikada nije ni shvatila {ta joj se desilo; tiho se presamitila i pridruìla svom muù. Sada je ve} pola dru{tva bilo nesvesno; sve u svemu, pomisli Pet, bilo je zadivljuju}e malo gu`ve. Komodor Henstin je bio preveliki pesimista; odred za gu{enje pobune ipak nije bio potreban. A onda mu je odu{evljenje splasnulo, jer je primetio ne{to zbog ~ega je promenio mi{ljenje. Ipak, izgleda da je komodor, kao i obi~no, ta~no znao {ta radi. Gospo|ica Morli ne}e biti jedina te{ka mu{terija. Pro{le su bar dve godine od kada je Lorens poslednji put bio u kakvom iglou; svojevremno je bio mladi inènjer i uglavnom je radio napolju, na konstrukcijama; u to vreme jedva da je znao kako izgleda biti okruèn ~vrstim zidovima. Od tih dana, razume se, izvr{ena su mnoga pobolj{anja u dizajnu; sada nije bilo nimalo te{ko ìveti u domu koji se mogao smotati u mali kofer. Ovo je bio jedan od najnovijih modela... 'Gu|ir', tip dvadeset... u njemu je moglo da boravi {estoro ljudi neograni~eno dugo, sve dok imaju energiju, vodu, hranu i kiseonik. Iglo je obezbe|ivao sve ostalo... ~ak i zabavu, jer je imao ugra|enu mikrobiblioteku knjiga, muzike i videa. To nije bio nikakav ekstravagantan luksuz, mada su ga nadzornici redovno dovodili u pitanje. U svemiru je dosada mogla biti ubita~na. Mo`da joj treba duè, recimo, nego rupi na crevu za dovod vazduha... ali moè biti isto toliko delotvorna, a ponekad i mnogo prljavija. Lorens se malo trgnuo pre nego {to je u{ao u vazdu{nu komoru. U nekim od starijih modela, setio se, prakti~no ste morali da se spustite na kolena. Sa~ekao je da se oglasi signal za izjedna~avanje pritiska, a zatim u{ao u polukru`nu glavnu odaju. Kao da se na{ao u kakvom balonu; u stvari, u njemu se i nalazio. Mogao je da vidi samo jedan deo unutra{njosti, jer je bila izdeljena u nekoliko odeljaka pokretnim zastorima. (Jo{ jedna moderna pogodnost; u njegovim danima, jedina privilegija bila je zavesa preko toaleta). Iznad glave, tri metra od poda, nalazile su se svetiljke i re{etka ure|aja za klimatizaciju, koji su visili sa stropa na elasti~nim nitima. Uz zakrivljeni zid stajale su metalne police koje su se mogle obarati, samo delimi~no uzdignute. Sa druge strane najblièg zastora za~uo se glas koji je ~itao inventar; drugi glas je svakih nekoliko sekundi uzvra}ao: "Tu je!".
90

Lorens zakora~i iza zastora i na|e se u odeljku za spavanje u iglou. Kao i zidne police, ni dvostruki leàjevi nisu bili potpuno izvu~eni; trebalo je samo pogledati da li je sve na broju, jer ~im se inventar proveri sve }e biti spakovano i brzo upu}eno na odredi{te. Lorens nije prekinuo dvojicu radnika iz skladi{ta koji su nastavili pa`ljivo da obavljaju svoj posao. Bio je to jedan od onih nezanimljivih poslova, ali od vitalne va`nosti... kakvih je bilo mnogo na Mesecu... od kojih su ìvoti mogli da zavise. Ovde po~injena gre{ka mogla je zna~iti ne~iju osudu na smrt, jednom u budu}nosti. Kada su do{li do kraja jednog lista, Lorens re~e: "Je li ovo najve}i model koji imate na lageru?" "Najve}i koji je ispravan", glasio je odgovor. "Imamo jedan za dvanaest osoba, tip devetnaest, ali malo mu propu{ta spolja{ni omota~ i to treba popraviti." "Koliko bi to potrajalo?" "Samo nekoliko minuta. Ali onda sledi dvanaesto~asovni test naduvavanja pre no {to dobijemo dozvolu da ga izdamo." Ovo je bio jedan od onih trenutaka kada je ~ovek koji stvara pravila primoran da ih kr{i. "Ne moèmo ~ekati da se obavi ceo test. Stavite dvostruku zakrpu i o~itajte ispu{tanje; ako je u okvirima standardne tolerancije, odmah ga izdajte. Ja }u to odobriti." Rizik je bio bezna~ajan, a njemu }e mo`da biti potrebna velika kupola na brzinu. Morao je nekako da obezbedi vazduh i zaklon za dvadeset dvoje ljudi tamo napolju na Moru @e|i. Ne mogu svi imati skafandere, od trenutka kada napuste Selenu pa dok ne budu preba~eni nazad u Port Roris. Za~uo je biper komunikatora iza levog uha. Pritisnuo je prekida~ na opasa~u, ozna~iv{i time da je primio poziv. "Ovde upravnik". "Poruka sa Selene, gospodine", re~e jedan jasan, slabi glas. "Vrlo je hitno... u nevolji su." 19. Pet do sada gotovo da i nije prime}ivao ~oveka koji je sedeo sa prekr{tenim rukama na grudima na sedi{tu 3D kod prozora i morao je dvaput da promisli da bi se setio njegovog imena. Ne{to kao Bilder... tako je, Baldur, Hans Baldur. Li~io je na tipi~nog mirnog turistu koji nikada nije zadavao nikakve nevolje. I dalje je bio miran, ali vi{e nije bio tipi~an... jer je ostajao tvrdoglavo pri svesti. Na prvi pogled se ~inilo da uop{te ne obra}a pa`nju na ono {to se oko njega de{avalo, ali gr~enje mi{i}a obraza odavalo je njegovu napetost. "[ta ~ekate, gospodine Baldur?" upitao ga je Pet, najnormalnijim mogu}im glasom. Bilo mu je veoma drago kada je otpozadi dobio moralnu i fizi~ku podr{ku; Baldur nije izgledao naro~ito snaàn, ali nema sumnje da se Petovi mi{i}i ro|eni na Mesecu ne bi mogli nositi s njegovim... kada bi do{lo do okr{aja.
91

Baldur odmahnu glavom i nastavi da bulji kroz prozor, kao da je tamo mogao i{ta da vidi osim vlastitog odraza. "Ne moète me naterati da uzmem to, jer ja to ne}u", re~e on nekim engleskim naglaskom. "Ne èlim ni na {ta da vas primoravam", odvrati Pet. "Ali zar ne shvatate da je to za va{e vlastito dobro... i za dobro svih ostalih? Koje su va{e primedbe, molim vas?" Baldur je oklevao, kao da se borio da prona|e re~i. "To se... to se protivi mojim na~elima", re~e on. "Da, tako je. Moja religija mi ne dozvoljava da primam injekcije." Pet je neodre|eno znao da postoje ljudi takvih obzira. Me|utim, ni na trenutak nije poverovao da je Baldur jedan od njih. ôvek je lagao, ali za{to? "Mogu li ja ne{to da kaèm?" za~u se glas iza Petovih le|a. "Svakako, gospodine Harding", odvrati on, pozdraviv{i dobrodo{licom sve {to bi moglo da ga izvede iz ovog }orskokaka. "Kaète da ne}ete dozvoliti da vam bilo ko da bilo kakvu injekciju, gospodine Baldur", nastavi Harding, tonom koji je podsetio Peta na njegovo unakrsno ispitivanje gospo|e [uster. (Kako je samo davno to sada izgledalo!) "Vidi se da niste ro|eni na Mesecu. [to zna~i da ste morali pro}i kroz karantin... kako ste onda dospeli ovamo ako niste primili uobi~ajene injekcije?" To pitanje je o~igledno silno uzbudilo Baldura. "To se vas ne ti~e", odbrusi on. "Ta~no", odvrati u~tivo Harding. "Samo poku{avam da budem od neke pomo}i." Koraknuo je napred i ispruìo levu {aku. "Pretpostavljam da mi ne}ete pokazati va{u dozvolu za me|uplanetni odmor?" To je bilo prokleto glupo pitanje, pomisli Pet. Nijedno ljudsko oko nije moglo da pro~ita magnetski zapis na DMO-u. Pitao se li }e to sinuti Balduru, i ako mu sine, {ta }e u~initi. Nije imao vremena da u~ini bilo {ta. I dalje je zurio, o~igledno zate~en u Hardingov otvoreni dlan, kada je njegov ispitiva~ pomerio drugu {aku takvom brzinom da Pet uop{te nije video {ta se ta~no dogodilo. Bilo je to ne{to sli~no triku koji je izvela Sju sa gospo|om Vilijams... ali mnogo spektakularnije i mnogo smrtonosnije. Koliko je Pet bio u stanju da proceni, u zahvatu su uzeli udela brid {ake i osnova vrata... ali to nije bila ve{tina, u to je bio sasvim siguran, koju }e ikada poèleti da savlada. "To }e ga smiriti za nekih petnaest minuta", re~e Harding ravnodu{nim glasom, kada se Baldur opustio na sedi{tu. "Da li biste mi dali jednu od tih tuba? Hvala." Pritisnuo je cilindar o ruku onesve{}enog ~oveka; nije bilo nikakvog znaka da je to izazvalo bilo kakav dodatni efekat. Situacija je pomalo van kontrole, pomisli Pet. Bio je zahvalan Hardingu {to se posluìo svojom izuzetnom ve{tinom, ali nije bio ba{ presre}an zbog toga. "[ta je tu bilo posredi?" upita on, pomalo tugaljivo. Harding zasuka Baldurov levi rukav i okrenu mu ruku sa unutra{njim delom nagore. Koà je bila prekrivena bukvalno stotinama jedva vidljivih uboda.
92

"Znate li {ta je to?" upita on tiho. Pet klimnu. Nekima je bilo potrebno duè vremena da krenu na put nego drugima, ali do sada su svi poroci stare umorne Zemlje ve} stigli do Meseca. "Ne moète kriviti jadnika {to nije hteo da otkrije pravi razlog. Uslovljen je protiv kori{}enja igala; sude}i prema stanju ovih oìljaka, po~eo je le~enje pre samo nekoliko nedelja. Psiholo{ki mu je sada nemogu}e da primi injekciju; nadam se da ga nisam vratio na stari put, ali to mu je sada najmanja briga." "Kako je uop{te pro{ao kroz karantin?" "Oh, postoji posebno odeljenje za ljude poput njega; lekari ne pri~aju o tome, ali njihove mu{terije bivaju izlagani hipnozi i privremeno osloba|ani onog na {ta su prethodno uslovljeni. Ima ih vi{e nego {to mo`da mislite; putovanje na Mesec se naro~ito preporu~uje kao deo le~enja. Odvaja ih od njihovog prvobitnog okruènja." Bilo je jo{ dosta pitanja koja je Pet èleo da postavi Hardingu, ali ve} su utro{ili nekoliko minuta. Hvala nebesima, svi preostali putnici su to obavili. Ova demonstracija dùdoa, ili {ta god to bilo, mora da je obeshrabrila sve one koji su mo`da imali nameru da se usprotive. "Vi{e ti ne}u biti potrebna", re~e Sju, uputiv{i mu kratki hrabri osmeh. "Zbogom, Pete... probudi me kada sve bude gotovo." "Ho}u", obe}a on, spustiv{i je ne`no na pod prolaza. "Ili te nikada ne}u probuditi", dodade on, kada vide da su joj se o~i sklopile. Ostao je nagnut nad njom nekoliko sekundi dok se nije dovoljno povratio da moè da se suo~i sa ostalima. Toliko toga je èleo da joj kaè... ali propustio je priliku, mo`da zauvek. Progutav{i knedlu, jer mu je grlo bilo suvo, okrenuo se prema petorici budnih. Ostao je jo{ jedan mali problem kojim se morao pozabaviti - i Dejvid Beret ga je glasno izrekao umesto njega. "Pa, kapetane", re~e on. "Ne drìte nas u neizvesnosti. Koji od nas èlite da vam pravi dru{tvo?" Pet podeli, jednu po jednu, pet tuba. "Hvala vam na pomo}i", re~e on. "Znam da je ovo malo melodramati~no, ali je i najpo{tenije. Samo ~etiri }e delovati." "Nadam se da moja ho}e", re~e Beret, ne gube}i vreme. Delovala je. Nekoliko sekundi kasnije, Harding, Brijan i Dònson utonu{e za Englezom u zaborav. "Pa", re~e dr. Mekenzi, "izgleda da sam ja taj koji ostaje. Polaskan sam va{im izborom... ili ste sve mo`da prepustili sre}i?" "Pre nego {to vam odgovorim na to pitanje", odvrati Pet, "bi}e bolje da obavestim Port Roris o svemu {to se dogodilo." Oti{ao je do radija i podneo kratak izve{taj o situaciji. Sa drugog kraja do~ekala ga je ti{ina puna zaprepa{}enja; nekoliko minuta kasnije, na liniji se na{ao glavni inènjer Lorens.
93

"Postupili ste najbolje {to ste mogli, razume se", re~e on, kada mu je Pet ne{to podrobnije izloìo pri~u. "âk i kada ne bismo nai{li ni na kakve neo~ekivane prepreke, ne moèmo sti}i do vas za manje od pet ~asova. Ho}ete li uspeti da izdrìte do tada?" "Nas dvojica, ho}emo", odvrati Pet. "Moèmo naizmeni~no da koristimo aparat za disanje u skafanderu. Ali brinem za putnike". "Jedino {to moète jeste da proveravate kako di{u i date im da udahnu malo kiseonika ako vam se u~ini da su uznemireni. Mi }emo dati sve od sebe. @elite li jo{ ne{to da kaète?" "Ne", odvrati on, pomalo umorno. "Zva}u vas na svakih ~etvrt sata. Selena gotova." Ustao je... lagano, jer su napetost i trovanje ugljen-dioksidom po~eli sve vi{e da dolaze do izraàja... i rekao Mekenziju: "U redu, doktore, pomozite mi oko tog skafandera." "Ba{ se stidim. Potpuno sam zaboravio na njega." "A ja sam brinuo da ga se neko od putnika ne seti. Mora da su ga svi videli, dok su ulazili kroz vazdu{nu komoru. To je samo jo{ jedan dokaz kako ~ovek moè da previdi o~igledno." Bilo im je potrebno samo pet minuta da skinu kanistere za apsorbciju i dvadeset ~etvoro~asovnu zalihu kiseonika sa skafandera; celo kolo za disanje bilo je zami{ljeno tako da moè brzo da se skine, u slu~aju da ikada zatreba radi davanja ve{ta~kog disanja. Pet je, ne prvi put, blagosiljao ve{tinu, genijalnost i dalekovidost kojima je opremljena Selena. Bilo je nekoliko sitnica koje su previ|ene, ili koje su mogle biti bolje ura|ene... ali ne mnogo. Plu}a su ih bolela, kada su se njih dvojica, jedini jo{ budni i svesni na la|i, pogledali preko sivog metalnog cilindra koji je sadrào jo{ dan ìvota. A onda su u isti glas kazali: "Vi prvi." Nasmejali su bez mnogo veselja toj otrcanoj situaciji, a onda je Pet odgovorio: "Ne}u se prepirati", i stavio masku na lice. Poput sveèg morskog povetarca posle pra{njavog dana; poput vetra iz borove {ume na planini, koji pokre}e ustajali vazduh u nekoj dolini duboko u niziji... tako je Petu izgledao dotok kiseonika. êtiri puta je polako, duboko udahnuo, a zatim {to je vi{e mogao izdahnuo, kako bi izbacio ugljen-dioksid iz plu}a. Potom je opremu za disanje, poput lule mira, predao Mekenziju. Ova ~etiri udisaja bila su dovoljna da ga oìve i da mu odagnaju pau~inu koja mu se skupljala u mozgu. Mo`da je to bilo jednim delom i psiholo{ki... zar je nekoliko kubnih centimetara kiseonika moglo da ostvari tako dubok u~inak?... ali bez obzira na obja{njenje, ose}ao se kao novi ~ovek. Sada je mogao da se suo~i sa pet... ili vi{e... ~asova ~ekanja... sa ~asovima koji su bili pred njima. Deset minuta kasnije bio je jo{ poletniji. Svi putnici su, ~ini se, disali sasvim normalno... vrlo sporo, ali postojano. Svakom je dao nekoliko sekundi kiseonika, a onda je ponovo pozvao bazu.
94

"Ovde Selena, re~e on. "Ovde kapetan Haris. Dr Mekenzi i ja se sada ose}amo sasvim dobro i ~ini se da ni sa jednim od putnika nema problema. Nastavi}u da proveravam njihovo disanje i javi}u vam se za pola sata." "Poruka primljena. Samo ~as... nekoliko agencija vesti èli da razgovara sa vama." "@ao mi je", odvrati Pet. "Dao sam vam sva raspoloìva obave{tenja, a i moram da se brinem za dvadeset mu{karaca i èna koji su u nesvesti. Selena gotova." To je, razume se, bio samo izgovor, i to veoma slab; nije ~ak bio siguran ni za{to je tako postupio. Odjednom je osetio netipi~an nalet ozloje|enosti: "Za{to ~ovek danas ne moè na miru ~ak ni da umre!" Da je znao za onu kameru koja je ~ekala na samo pet kilometara odatle, njegova bi reakcija mo`da bila jo{ è{}a. "Jo{ mi niste odgovorili na pitanje, kapetane", primeti strpljivo dr Mekenzi. "Koje pitanje? Oh... to. Ne, nije bila sre}a. Komodor i ja smo mislili da }ete vi biti najkorisniji ako ostanete budni. Nau~nik ste, uo~ili ste opasnost od prevelikog zagrevanja pre svih ostalih i }utali ste o tome kada smo vas zamolili da tako postupite." "Poku{a}u da ispunim va{a o~ekivanja. Nema sumnje da se ose}am mnogo poletnije nego {to sam se ve} satima ose}ao. Mora da je to usled kiseonika koji u{mrkujemo. Zna~ajno pitanje glasi... koliko dugo }e potrajati?" "Ako ga budemo delili nas dvojica, dvanaest ~asova... tako da skije imaju dovoljno vremena da stignu ovamo. Ali mo`da }emo morati glavninu da damo ostalima, ako pokaù znake ugroènosti. Bojim se da }e biti veoma gusto." Obojica su sedela prekr{tenih nogu na podu, pored pilotskog sedi{ta, sa bocom za kiseonik izme|u sebe. Svakih nekoliko minuta naizmeni~no }e udisati... ali samo po dva udisaja u jednom navratu. Nikada nisam ni pomislio, re~e Pet sam sebi, da }u upasti u clichQ broj jedan televizijskih svemirskih opera. Ali sve se to suvi{e ~esto zbivalo u stvarnom ìvotu da bi bilo sme{no... naro~ito kada se vama doga|a. I Pet i Mekenzi... ili gotovo sasvim sigurno jedan od njih... mogli su da preìve ako prepuste ostale putnike njihovoj sudbini. Ako poku{aju da odrè tih dvadesetoro ljudi u ìvotu, mogu i sebi zape~atiti sudbinu. To je bila situacija u kojoj se logika borila protiv savesti. Ali posredi nije bilo ni{ta novo, a sasvim sigurno nije bilo neobi~no za svemirsku eru. Okolnosti su bile stare kao i ~ove~anstvo, jer se bezbroj puta u pro{losti de{avalo da se izgubljene ili izolovane skupine suo~e sa smr}u usled nedostatka vode, hrane ili toplote. Ovog puta u pitanju je bio kiseonik koga nisu imali dovoljno, ali na~elo je svejedno bilo isto. êsto niko iz tih skupina nije preìveo; oni koji jesu, njih {a~ica, morali su ostatak ìvota da provedu u samoopravdavanju. O ~emu mora da je razmi{ljao Dòrd` Polar, nekada{nji kapetan kitolovca Eseks, dok je kora~ao ulicama Nantiketa, sa mrljom kanibalizma na du{i? Ta pri~a bila je stara dve stotine godina i Pet za nju nikada nije ~uo; ìveo je u svetu koji je bio suvi{e zaokupljen stvaranjem vlastitih legendi da bi uvozio one sa Zemlje. [ta se njega ticalo, on je ve} odbrao... i znao je, ne morav{i uop{te da pita, da }e se dr Mekenzi sloìti s njim. Nijedan od njih dvojice nije bio od onih koji }e se otimati za poslednji mehuri} u rezervoaru. Ali ako bi do{lo do borbe...
95

"Zbog ~ega se sme{ite?" upita Mekenzi. Pet se opusti; bilo je ne~eg u ovom krupnom nau~niku iz Australije {to ga je smirivalo. Henstin je ostavio isti takav utisak na njega, ali Mekenzi je bio mnogo mla|i. Bilo je ljudi za koje ste znali da im moète verovati, za koje ste bili sigurni da vas nikada ne}e izneveriti. On je taj ose}aj imao kada je bila re~ o Mekenziju. "Ako ba{ èlite da znate", re~e on, spustiv{i masku sa kiseonikom, "razmi{ljao sam o tome kako ne bih imao ba{ mnogo izgleda ako biste odlu~ili da bocu zadrìte za sebe." Mekenzi je u prvi mah izgledao malo iznena|en, a onda je i on razvukao usta u osmeh. "Mislio sam ste svi vi ro|eni na Mesecu osetljivi na to", primeti on. "Nikada ranije nisam se tako ose}ao", odvrati Pet. "Kona~no, pamet je mnogo va`nija od mi{i}a. [ta ja mogu {to sam odrastao pri sili teè koja je {est puta slabija od va{e. Uostalom, kako ste znali da sam ro|en na Mesecu?" "Delimi~no, po va{oj gra|i. Svi ste vi visoki i vitki. Zatim tu je i boja koè... kvarcne lampe izgleda da nikada ne mogu da vam pruè isti ten kao prirodna Sun~eva svetlost." "Vas je dobro zahvatila", uzvrati Pet s osmehom. "No}u mora da ste prava napast za navigaciju. Recite mi, odakle vam to prezime Mekenzi?" Po{to nije bio ba{ upu}en u rasnu surevnjivost koja je jo{ postojala na Zemlji, Pet je mogao da pravi takve primedbe bez imalo srama... zaista, ~ak ni ne shvataju}i da one mogu nekoga posramiti. "Neki misionar ga je udelio mom dedi kada ga je pokr{tavao. îsto sumnjam da je to imalo bilo kakvo... ah, genetsko zna~enje. Koliko znam, ja sam punokrvni abo." "Abo?" "Aboridìn. To je bio narod koji je naseljavao Australiju pre dolaska belaca. Doga|aji koji su usledili bili su pomalo depresivni." Pet je slabo poznavao zemaljsku istoriju; poput ve}ine stanovnika Meseca, teìo je pretpostavci da se pre 8. novembra 1967, kada je spektakularno proslavljena pedesetogodi{njica ruske revolucije, ni{ta zna~ajno nije dogodilo. "Pretpostavljam da je to zna~ilo rat?" "Te{ko da biste to mogli tako nazvati. Mi smo imali koplja i bumerange... oni su imali pu{ke. Da ne pominjem tuberkulozu i polne bolesti, koje su bile mnogo efikasnije. Trebalo nam je vi{e od sto pedeset godina da se oporavimo od tog sudara; tek je u pro{lom veku... otprilike 1940... na{ broj po~eo da se uve}ava. Danas nas ima otprilike sto hiljada... gotovo isto onoliko kao kada su prispeli va{i preci." Mekenzi mu je sve to ispri~ao pomalo ironi~no, tako da je izbegao svaku li~nu àoku, ali Pet je ipak smatrao da se mora ograditi od nedela svojih zemaljskih predaka. "Ne krivite mene zbog onoga {to se dogodilo na Zemlji", re~e on. "Nikada nisam bio tamo i nikada ne}u biti... ne bih izdrào tu silu teè. Ali mnogo puta sam gledao Australiju kroz teleskop. Veù me za to mesto izvesna sentimentalna ose}anja... moji roditelji su poleteli iz Vumere."
96

"A moji preci su joj dali ime; 'vumera' zna~i 'hitnuti koplje'." "Da li neki predstavnici va{eg naroda", zapo~e Pet pitanje, pa`ljivo biraju}i re~i, "jo{ ìve u primitivnim uslovima? ûo sam da toga jo{ ima u nekim delovima Azije." "Stari plemenski na~in ìvota je i{~ezao. Nestao je vrlo brzo, kada su afri~ki narodi u UN po~eli da tirani{u Australiju. êsto krajnje nepo{teno, mogu dodati... jer ja sam prvo Australijanac, pa tek onda aboridìn. Ali moram priznati da su moji beli sunarodnici ~esto bili stra{no glupi; {ta drugo, kada su mislili da smo mi glupi! Jo{ u pro{lom veku neki od njih su smatrali da smo mi divljaci iz kamenog doba. Na{a tehnologija je odgovarala onoj iz kamenog doba, to je ta~no... ali ne i mi." Pet nije video ni{ta neprimereno u ovom razgovoru, ispod povr{ine Meseca, o ìvotu koji je tako daleko od njih kako u prostoru tako i u vremenu. On i Mekenzi }e morati da zabavljaju jedan drugoga, da paze na dvadeset dvoje sadruga u nesvesti i da se bore protiv sna bar jo{ pet ~asova. Ovo je bio isto tako dobar na~in kao i bilo koji drugi. "Ako va{ narod nije pripadao kamenom dobu, doktore... a samo rasprave radi prihvatam da vi li~no tamo ne pripadate... kako su onda belci do{li na tu pomisao?" "îsta glupost, uz pomo} uvreènih predrasuda. Lako je pretpostaviti da je ~ovek, ako ne ume da ra~una, pi{e ili dobro govori engleski, neinteligentan. Mogu vam dati savr{eni primer za to, posluìv{i se svojom porodicom. Moj deda... prvi Mekenzi... doìveo je 2000. godinu, ali nikada nije nau~io da broji dalje od deset. A njegov opis za potpuno pomra~enje Meseca glasilo je 'Kerozinska lampa od Isus Hrist on, nju upropastiti, sasvim gotova.' Ja danas umem da ispi{em diferencijalnu jedna~inu orbitalnog kretanja Meseca, ali ne tvrdim da sam bistriji od dede. Da smo se vremenski zamenili, mogao je biti jo{ bolji fizi~ar od mene. @iveli smo u razli~itim okolnostima... to je sve. Deda nikada nije bio u prilici da nau~i da broji, a ja nikada nisam morao da podièm porodicu u pustinji... {to je zahtevalo veliku ve{tinu i puno radno vreme." "Mo`da bi nam ovde", primeti Pet zami{ljeno, "mogle pomo}i neke od ve{tina va{eg dede. Jer i mi upravo to poku{avamo... da preìvimo u pustinji." "Pretpostavljam da to moète predstaviti i na taj na~in, mada ne mislim da bi nam bumerang i vatreni {tap bili od neke koristi. Mo`da bismo mogli da iskoristimo malo magije... ali bojim se da ja o tome ni{ta ne znam, a sumnjam da bi je plemenski bogovi mogli izvesti iz zemlje Arnhem." "Da li ste ikada osetili àljenje", upita Pet, "{to je va{ narod prekinuo s takvim na~inom ìvota?" "Kako sam mogao? Jedva da sam ga poznavao; ro|en sam u Brisbejnu i nau~io sam da se sluìm elektronskim kompjuterom pre nego {to sam video korobori..." "[ta?" "Plemenski verski ples... pola u~esnika u tome polagalo je ispit iz kulturne antropologije. Nemam nikakvih romanti~nih iluzija o jednostavnom ìvotu i plemenitom divljaku. Moji preci bili su fini ljudi i ne stidim ih se, ali geografija ih je saterala u }orsokak. Posle borbe za puki opstanak nisu vi{e imali energije za stvaranje civilizacije.
97

Ako gledamo na duge staze, dobro je {to su stigli beli naseljiva~i, uprkos njihovoj {armantnoj navici da nam prodaju otrovano bra{no kada su èleli da se domognu na{e zemlje." "To su radili?" "Svakako da jesu. Ali za{to vas to iznena|uje? To se doga|alo dobrih stotinu godina pre Belsena." Pet je razmi{ljao o ovome nekoliko minuta. Zatim je pogledao na sat i rekao, sa primetnim olak{anjem: "Vreme je da se ponovo javim bazi. Hajde da na brzinu pogledamo prvo putnike." 20. Lorens je shvatio da sada vi{e nije bilo vremena za brigu oko igloa na naduvavanje i ostalih finesa koje bi omogu}ile udoban boravak u Moru @e|i. Bilo je va`no jedino sprovesti te cevi za dovod vazduha do la|e: inènjeri i tehni~ari mora}e da se znoje u skafanderima dok se posao ne obavi. Njihova muka ne}e dugo potrajati. Ako ne uspeju da zavr{e posao u roku od pet do {est ~asova, mogu se slobodno vratiti ku}i i prepustiti Selenu svetu prema kome je dobila ime. U radionicama Port Rorisa postizana su jo{ nevi|ena i nezabeleèna ~uda improvizacije. Kompletno postrojenje za klimatizaciju, sa rezervoarima te~nog kiseonika, zatim upija~e vlage i ugljen-monoksida, kao i regulatore temperature i pritiska trebalo je razmontirati i natovariti na sanke. Kao i malu bu{ilicu koju im je {atl dobacio iz geofizi~kog odeljenja u Klavijusu. Isto tako i instalacije koje su morale proraditi pri prvom poku{aju, jer vi{e ne}e biti prilike ni za kakva preina~enja. Lorens nije ni poku{avao da poùruje svoje ljude; znao je da to nije potrebno. Drào se u pozadini, proveravao pristizanje opreme iz skladi{ta i radionice na skije i poku{avao da se seti svih nevolja koje bi mogle iskrsnuti. Koje alatke }e im biti potrebne? Da li su imali dovoljno rezervnih? Da li je splav poslednji natovaren na skije kako bi prvi mogao biti skinut? Da li }e smeti da po~nu sa pumpanjem kiseonika u Selenu pre nego {to prispoje odvodnu cev? Te i stotinu drugih pojedinosti... neke trivijalne, neke od ìvotne va`nosti... pro{le su mu kroz um. Nekoliko puta pozvao je Peta da se raspita oko nekih tehni~kih stvari, kao {to su unutra{nji pritisak i temperatura, odnosno da li je ve} eksplodirao ispusni ventil u kabini (nije, verovatno se zaglavio usled pra{ine) i da se posavetuje oko najboljeg mesta na kome bi trebalo probu{iti krov. Pet je svaki put odgovarao sve sporije i sve teè. Uprkos svim poku{ajima da stupe u vezu s njim, Lorens je odlu~no odbijao da razgovara sa novinarima koji su se narojili oko Port Rorisa i zakr~ili pola zvu~nih i vizuelnih kanala izme|u Zemlje i Meseca. Dao je jednu kratku izjavu u kojoj je objasnio stanje i {ta on namerava da preduzme u vezi s tim; ostalo je prepustio administraciji. Njihov je posao bio da ga za{tite kako bi mogao da nastavi neometano da radi; stavio je to jasno do znanja {efu za turizam i spustio je slu{alicu pre no {to je Dejvis uspeo da se usprotivi.
98

Nije, razume se, imao vremena da baci pogled na TV, ali je ~uo da je doktor Louson brzo sticao ugled prave zvezde. Pretpostavio je da je to delo onog novinara iz me|uplanetnih vesti u ~ije ruke je gurnuo astronoma; momak bi trebalo da je veoma sre}an zbog toga. Taj momak, me|utim, nije ose}ao ni{ta sli~no. Visoko na bedemima Nedosti`nih planina, ~iji je naziv tako ubedljivo opovrgao, Moris Spenser je polako i{ao prema sramoti koju je izbegavao celog svog radnog veka. Potro{io je sto hiljada stolara da dovu~e Aurigu ovamo... a izgleda da posle svega ipak ne}e imati pri~u. Sve }e biti gotovo pre nego {to }e skije uspeti da stignu; do toliko odlagane operacije spasavanja, koja bi milijarde dràla prikovane za ekrane, nikada ne}e do}i. Malo je onih koji bi mogli da odole programu koji prikazuje kako je dvadeset dvoje mu{karaca i èna otrgnuto iz kandà smrti; ali niko ne}e biti voljan da gleda va|enje mrtvih. Tako je glasila Spenserova hladnokrvna analiza situacije sa stajali{ta izve{ta~a, ali on je u istoj meri bio nesre}an i kao ljudsko bi}e. Stra{no je bilo to {to je sedeo ovde na ovoj planini, samo pet kilometara od nesre}e koja je pretila, a nije mogao da u~ini apsolutno ni{ta da je spre~i. Gotovo se stideo svakog udisaja, znaju}i da se ti ljudi tamo dole gu{e. Po ko zna koji put se zapitao postoji li bilo {ta {to bi Auriga mogla u~initi da im pomogne (razume se, nije mu promakao zna~aj koji bi to imalo kao vest), ali sada je bio siguran da moè biti samo promatra~. To neumoljivo More onemogu}avalo je svaku pomo}. I ranije je izve{tavao sa mesta na kojima su se doga|ale razne nesre}e; ali ovog puta se ose}ao neouobi~ajeno, kao le{inar. Na Seleni je sada bilo veoma mirno... toliko mirno da je ~ovek morao da se bori protiv sna. Kako bi bilo prijatno, pomisli Pet, kada bi mogao da se pridruì ostalima koji sre}no sanjaju svuda oko njega. Zavideo im je... i ponekad bio ljubomoran na njih. Tada bi nekoliko puta povukao iz zalihe kiseonika koja se smanjivala i stvarnost bi se ponovo obru{ila na njega kada bi shvatio u kakvoj je opasnosti. Sam ~ovek nikada ne bi uspeo da ostane budan, niti da pazi na dvadeset mu{karaca i èna i daje im kiseonik svaki put kada bi se pojavili znaci oteànog disanja. On i Mekenzi pona{ali su se kao da su psi ~uvari jedan drugome; svaki je onog drugog po nekoliko puta spre~io da ne zaspi. Ne bi im bilo tako te{ko da su imali dovoljno kiseonika, ali njihova jedina boca se velikom brzinom praznila. Izlu|ivalo ga je to {to je znao da u glavnim rezervoarima la|e ima jo{ mnogo te~nog kiseonika, ali da ne mogu nikako da ga iskoriste. Automatski sistem je odmeravao koli~ine koje je ubacivao na isparavanje, a potom u kabinu, gde je istog ~asa postojao zaga|en usled sada ve} nepodno{ljive atmosfere. Petu vreme nikada ranije nije tako sporo proticalo. înilo mu se potpuno neverovatno da je pro{lo samo ~etiri ~asa od kada su on i Mekenzi ostavljeni da ~uvaju svoje uspavane saputnike. Mogao se zakleti da su ovde ve} danima, da danima tiho
99

pri~aju i svakih petnaest minuta nazivaju Port Roris, proveravaju pulseve i disanje i {krto dele kiseonik. Ali ni{ta ne traje ve~no. Preko radija, iz sveta koji nijedan od njih dvojice nije verovao da }e ponovo videti, stigla je vest na koju su ~ekali. "Kre}emo", za~u se umoran, ali odlu~an glas glavnog inènjera Lorensa. "Sad jo{ samo morate izdràti naredni sat... do tada }emo ve} biti nad vama. Kako se ose}ate?" "Veoma umorno", polako odvrati Pet. "Ali moèmo izdràti." "A putnici?" "Isto." "Dobro... Zva}u vas svakih deset minuta. Ostavite prijemnik uklju~en, na najja~e. To je ideja medicinskog odeljenja... ne èle da rizikuju da zaspite." Tre{tenje duva~kih instrumenata stalo je da odzvanja licem Meseca, a zatim se prenelo do Zemlje i dalje ka dalekim oblastima Sun~evog sistema. Hektor Berlioz nije mogao ni sanjati da }e, dva veka po{to je komponovao Rako{ljev mar{, njegov uzbu|uju}i ritam doneti nadu i dati snagu ljudima koji su se borili da preìve na jednom drugom svetu. Kada je muzika stala da odzvanja kabinom, Pet je pogledao dr Mekenzija, usiljeno se osmehnuv{i. "Mo`da je staromodno", primeti on, "ali pali." Krv mu je ìvlje pokuljala venama, a noga mu je sama po~ela da lupka u ritmu muzike. Sa lunarnog neba, obru{avaju}i se iz svemira, doprlo je mar{iranje armija, tutnjava konjice preko hiljadu bojnih polja, zov truba kojima su nekada narodi pozivani da krenu u susret svojoj sudbini. Svega toga ve} odavno nije bilo, i to je bilo dobro po svet. Ali ljudi su ostavili za sobom mnogo toga dobrog i plemenitog... primere juna{tva i po`rtvovanja, dokaze da mu{karci mogu izdràti nevi|ene napore. Dok su mu se plu}a borila sa ustajalim vazduhom, Pet Haris je bio svestan da mu je bilo potrebno upravo takvo nadahnu}e iz pro{losti... ako je èleo da preìvi taj beskrajni sat koji je pred njim. Na si}u{noj, prenatrpanoj palubi Pra{njavka Jedan glavni inènjer Lorens ~uo je istu muziku i reagovao je na isti na~in. Njegova mala flota zaista je kretala u borbu protiv neprijatelja s kojim }e se ~ovek suo~avati do kraja vremena. Dok se bude {irio kroz Vaseljenu s jedne planete na drugu, od sunca do sunca, prirodne sile }e se svrstavati u bojne redove na stalno nove i neo~ekivane na~ine. âk i Zemlja, posle svih tih eona, jo{ je posedovala mnoge zamke za neoprezne, a na svetu koji su ljudi poznavali samo jedan ljudski vek, smrt je vrebala preru{ena na hiljadu nevinih na~ina. Bez obzira na to uspeli ili ne da otmu Moru @e|i njegov ulov, Lorens je bio siguran u jednu stvar... sutra }e se ve} suo~iti sa novim izazovom. Svaka skija vukla je po jedne sanke, na koje je bila natovarena oprema koja je izgledala teà i upe~atljivija nego {to je, u stvari, bila; preteàn deo tovara sa~injavala su prazna burad na kojima }e lebdeti splav. Nisu poneli ni{ta {to nije bilo stvarno neophodno; ~im skinu teret sa Pra{njavka Jedan, Lorens }e ga poslati pravo nazad u Port
100

Roris po naredni tovar. Tada }e mo}i da uspostavi {atl slu`bu izme|u mesta nesre}e i baze, tako da, ako mu bilo {ta hitno zatreba, nikada ne}e morati da ~eka duè od jednog sata da to i dobije. Tako je, razume se, govorio optimista u njemu; kada stigne do Selene, mo`da vi{e uop{te ne}e biti potrebe za ùrbom... Kada su zgrade Luke zamakle ispod linije neba, Lorens je ponovio proceduru sa svojim ljudima. Nameravao je da izvede generalnu probu pre no {to odjedre, ali to je bio jo{ jedan plan koji su morali napustiti usled nedostatka vremena. Sada im je preostala jo{ samo premijera. "Dòns, Sikorski, Kolemen, Macui... kada stignemo na ozna~eno mesto, istovari}ete buri}e i pravilno ih pore|ati. îm to bude gotovo, Brus i Hodìs }e pri~vrstiti unakrsne ~lanove. Dobro pazite da ne ispustite matice i zavrtnje i neka vam sve alatke budu pri~vr{}ene za vas. Ako kojim slu~ajem padnete, nemojte da vas uhvati panika; moète da potonete svega nekoliko centimetara. Proverio sam. Sikorski, Dòns... pomaga}ete pri postavljanju poda, ~im bude pri~vr{}en ram. Kolemen, Macui... bi}e odmah dosta prostora za rad... po~nite da postavljate cevi za vazduh i da ih zavarujete. Grinvud, Renaldi... vi ste zaduèni za operaciju bu{enja..." I tako se to nastavljalo, ta~ku po ta~ku. Najve}a opasnost krila se, i Lorens je to znao, u sku~enom prostoru, usled ~ega }e njegovi ljudi smetati jedni drugima. Jedna jedina sitnica bi}e dovoljna da sav trud propadne. Lorens se jo{ ne~ega stra{no pla{io, i to od trenutka kada su napustili Port Roris - da su zaboravili neku neophodnu alatku. Morio ga je i jo{ gori ko{mar... da bi dvadeset dvoje mu{karaca i èna na Seleni mogli umreti nekoliko minuta pre no {to im donesu spas, zbog toga {to je jedini klju~ za odvijanje kojim se mogao izvesti kona~ni spoj ispu{ten u pra{inu... Na Nedosti`nim planinama Mors Spenser je zurio kroz dogled i slu{ao preko radija glasove koji su se dozivali preko Mora @e|i. Svakih deset minuta Lorens je pozivao Selenu i svaki put je pauza pre odgovora bivala ne{to duà. Ipak su Haris i Mekenzi i dalje uspevali da ostanu pri svesti zahvaljuju}i pukoj volji i, vrlo verovatno, muzi~kom bodrenju koje su dobijali iz Klavijus Sitija. "îme ih sada kljuka taj psiholog disk-dòkej?" upita Spenser. Na drugoj strani kontrolne kabine brodski oficir zaduèn za radio vezu poja~a zvuk... i Valkiris se razlegnu iznad Nedosti`nih planina. "Ne verujem", progun|a kapetan Ensen, "da su pustili i{ta novije od devetnaestog veka." "Oh, jesu", ispravi ga @il Brak, dok je vr{io neka sitna pode{avanja na kameri. "Malopre su pustili Ha~aturijanovu Igru sablji. To je staro samo sto godina." "Vreme je da Pra{njavko Jedan ponovo uputi poziv", re~e oficir za vezu. U kabini istog ~asa zavlada ti{ina. Ta~no u sekundu za~u se signal sa pra{inaste skije. Ekspedicija se sada nalazila tako blizu da je Auriga mogla direktno da prima signal, bez pomo}i releja na Lagranù. "Lorens zove Selenu. Bi}emo iznad vas za deset minuta. Kako ste?"
101

Ponovo je usledila pauza puna agonije; ovog puta je trajala gotovo pet sekundi. A onda... "Ovde Selena. Nema promene." I to je bilo sve. Pet Haris nije nepotrebno tro{io preostali dah. "Deset minuta", ponovi Spenser. "Trebalo bi da su ve} na vidiku. Vidi li se {ta na ekranu?" "Jo{ ne", odvrati @il, zumiraju}i obzorje i prelaze}i polako du` njegovog praznog luka; ni{ta se nije videlo iznad njega osim crne no}i svemira. Mesec je, razmi{ljao je @il, svakako zadavao izvesnu glavobolju kamermanima. Sve je bilo garavo ili isprano belo; nije bilo lepih, mekih polutonova. A tu je, razume se, bila i ta ve~na dilema zvezda, mada je to bio pre estetki nego tehni~ki problem. Publika je o~ekivala da vidi zvezde na lunarnom nebu ~ak i po danu, jer su one bile tamo. Ali ~injenica je bila da ih ljudsko oko nije moglo normalno videti; tokom dana, oko je u toj meri bilo neosetljivo usled ble{tavila da mu je nebo izgledalo prazno i potpuno crno. Ako ste èleli da vidite zvezde, morali ste da ih potraìte kroz nao~are koje su odstranjivale svu ostalu svetlost; tada bi vam se zenice polako ra{irile i jedna po jedna zvezde bi po~ele da se pojavljuju dok ne bi ispunile vidik. Ali ~im biste pogledali u ne{to drugo... puf, njih vi{e nije bilo. Ljudsko oko moè da gleda dnevne zvezde, ili dnevni predeo; nikada ne moè oboje da vidi istovremeno. Ali je zato TV kemera mogla, ako ste to èleli, a pojedini reditelji su upravo to voleli. Drugi su tvrdili da je to falsifikovana stvarnost; bio je to jedan od onih problema na koje se nije moglo ta~no odgovoriti. @il je bio na strani realista, i drào je kolo zvano Zvezdane Dveri zatvoreno dok studio ne bi zatraìo da ga otvori. Svakog ~asa kona~no }e za Zemlju imati malo akcije. Mreè vesti su ve} preuzele kratke snimke... op{ti pogled na planine, lagani {venk preko Mora, zumiranje usamljene {ipke koja viri iz pra{ine. Ali uskoro, a onda mo`da satima, njegova kamera bi mogla predstavljati o~i nekoliko milijardi ljudi. Ova senzacija }e ili biti potpuni proma{aj... ili pri~a godine. Dodirnuo je talisman u dèpu. @il Brak, ~lan Dru{tva filmskih i televizijskih inènjera, bio bi krajnje nezadovoljan ako bi ga neko optuìo zato {to sa sobom nosi amajliju za sre}u. S druge, pak, strane, te{ko bi objasnio za{to nikada nije vadio svoju igra~kicu dok pri~a koju je pratio nije bila emitovana. "Evo ih!" povika Spenser i njegov glas otkri napetost pod kojom je radio. Spustio je dogled i pogledao u kameru, "Suvi{e si okrenut udesno!" @il je istog ~asa okrenuo kameru. Na ekranu monitora je geometrijska glatko}a dalekog obzorja kona~no bila naru{ena; dve si}u{ne, treperave zvezde pojavile su se na tom savr{enom luku koji je razdvajao More od svemira. Pra{inske skije su dolazile preko lica Meseca. âk i kada je upotrebio najduì fokus zum-so~iva, izgledale su male i daleke. Upravo to je @il i èleo; ùdeo je da stvori utisak usamljenosti i praznine. Bacio je jedan brz pogled na glavni ekran broda, pode{en na me|uplanetni kanal. Da, prenosili su ga.
102

Posegnuo je u dèp, izvukao mali Tv prijemnik u obliku dnevnika i spustio ga na vrh kamere. Podigao je poklopac, koji se zadrào u gotovo okomitom poloàju, da bi ekran pod njim istog ~asa oìveo bojom i pokretom. U isto vreme jedan slabi piskutavi glas stade da mu govori kako je ovo specijalni program me|uplanetne slu`be vesti, kanal jedan nula sedam... Sada ]emo Vas Povesti Na Mesec. Na si}u{nom ekranu bila je slika koju je on video direktno na svom monitoru. Ne... nije to bila ba{ ista slika. Bila je to ona koju je snimio pre dve i po sekunde; gledao je toliko daleko u pro{lost. Tokom tih dva i po miliona mikrosekundi... da pre|emo na vremensku skalu elektroinènjera... ovaj prizor je pretrpeo mnoge pustolovine i preobraàje. Iz njegove kamere prenet je u Aurigin transmiter, a odande poslat pravo na Lagran`, koji se nalazio pedeset hiljada kilometara iznad njih. Tamo je otrgnut iz svemira, poja~an nekoliko stotina puta i odaslat prema Zemlji gde je trebalo da ga uhvati jedan od satelitskih releja. Zatim dole kroz jonosferu... do Me|uplanetnog Zdanja, gde njegove pustolovine, u stvari, po~inju kada se pridruì beskrajnoj bujici zvukova, prizora i elektri~nih impulsa koji obave{tavaju i zabavljaju znatan deo ljudske rase. Evo ga opet, po{to je pro{ao kroz ruke reditelja programa, odeljenja za specijalne efekte i inènjerskih pomo}nika... pravo nazad gde je i zapo~et, emitovan preko cele zemaljske strane sa sna`nog transmitera na Lagranù II, i preko cele tamne strane sa Lagranà I. Da bi premostila duìnu {ake od @ilove TV kamere do njegovog prijemnika u obliku dèpnog dnevnika, ta slika je morala da pre|e tri ~etvrtine od milion kilometara. Pitao se da li je bilo vredno truda. ôvek se to pitao jo{ od vremena kada je televizija izmi{ljena. 21. Lorens je ugledao Aurigu jo{ sa udaljenosti od petnaestak kilometara; te{ko da ju je mogao prevideti, jer je bila upadljiva po{to se Sun~eva svetlost odbijala o njenu plastiku i metal. "[ta je ono, do |avola?" upita on sam sebe i smesta odgovori na to pitanje. To je o~igledno bio brod, a prisetio se da je ~uo neke neodre|ene glasine kako je izvesna mreà vesti unajmila brod radi odlaska na planine. To se njega nije ticalo, mada je u jednom trenutku i sam razmi{ljao o tome da tamo spusti opremu, kako bi izbegao ovo dugo~asovno navla~enje preko Mora. Na nesre}u, taj plan ne bi uspeo. Nije bilo sigurnog mesta za spu{tanje u pre~niku pet stotina metara od nivoa 'mora'; ispust koji je Spenseru tako dobro posluìo nalazio se suvi{e visoko za njega. Glavnom inènjeru se ba{ nije svidelo {to }e svaki njegov pokret pratiti dugofokusna so~iva sa brda... ali on tu ni{ta nije mogao. Ve} je zabranio da mu postave kameru na skije... na ogromno olak{anje, mada Lorens to nije znao, me|uplanetnih vesti i ogromno ogor~enje ostalih slu`bi. A onda je shvatio da bi moglo biti i korisno imati brod na samo nekoliko kilometara udaljenosti. Obezbedi}e im dodatni kanal
103

obave{tavanja, a mo`da bi mogli i na neki drugi na~in da iskoriste njegove usluge. âk bi im mogao ponuditi gostoprimstvo dok ne budu dopremljeni igloi. Gde je oznaka? Sada je ve} trebalo da se vidi! Osetio je nelagodnost kada je pomislio da je mogla pasti i nestati u pra{ini. To ih, razume se, ne bi spre~ilo da prona|u Selenu, ali moglo bi ih zadràti pet-deset minuta, a svaka sekunda sada im je bila va`na. Odahnuo je sa olak{anjem; prevideo je tanku cev naspram zaslepljuju}e pozadine planina. Njegov pilot ve} je uo~io cilj i promenio malo kurs da bi se kretao pravo prema njemu. Skije se zaustavi{e svaka sa jedne strane oznake i istog ~asa sve stade da vrca od aktivnosti. Osam prilika u skafanderima po~ele su da iskrcavaju konopcima povezane zave`ljaje i veliku cilindri~nu burad. înile su to velikom brzinom, prema unapred utvr|enom planu. Splav je vrlo brzo po~eo da poprima oblik kada je njegov izbu{eni metalni okvir bio pri~vr{}en oko buradi, a lagani pod od fibreglasa stavljen preko njih. Nijedan konstrukcijski posao u celoj istoriji Meseca nije izveden uz takav publicitet, zahvaljuju}i pomnom oku na planini. Ali kada su jednom po~eli da rade, osmorica na skijama nisu uop{te bili svesni da im preko ramena zaviruju milioni ljudi. Za njih je sada jedino bilo va`no da postave splav i pri~vrste udice koje }e navoditi {uplje bu{ilice - nosioce ìvota do cilja. Svakih pet minuta, ili manje, Lorens je razgovarao sa Selenom, obave{tavaju}i Peta i Mekenzija o tome kako napreduju. înjenica da istovremeno obave{teva i nestrpljivi svet uop{te mu nije pala na pamet. Kona~no, posle neverovatnih dvadeset minuta, bu{ilica je bila spremna; njen prvi deo od pet metara bio je postavljen poput harpuna i spreman da zaroni u More. Me|utim, ovaj harpun bio je predvi|en da donese ìvot, a ne smrt. "Silazimo", re~e Lorens. "Prvi deo upravo ulazi." "Bolje da poùrite", pro{aputa Pet. "Ne}u mo}i jo{ dugo." înilo mu se da se kre}e kroz maglu; nije se mogao setiti vremena kada nije bio tu. Pored tupog bola u plu}ima, u stvari se nije ose}ao nelagodno... samo je bio neverovatno umoran. Bio je poput robota koji obavlja zadatak ~ije zna~enje je odavno zaboravio, ako ga je uop{te ikada i morao znati. U {aci je drào klju~ za odvijanje; izvadio ga je iz kutije sa alatom pre nekoliko ~asova, znaju}i da }e mu biti potreban. Mo`da }e ga podsetiti na ono {to treba da obavi, kada do|e vreme za to. Kao iz velike daljine ~uo je deli} razgovora koji o~igledno nije bio namenjen njemu; neko je nesumnjivo zaboravio da promeni kanale. "Trebalo je da je tako pri~vrstimo da se moè s ove strane odvrnuti. [ta ako je suvi{e slab da to u~ini?" "Moramo rizikovati; dodatna pode{avanja bi nas zadràla najmanje jo{ jedan sat. Dodaj mi to..." A onda se veza prekinula; ali Pet je dovoljno ~uo da se naljuti... ili bar da bude onoliko ljut koliko je to ~ovek u njegovom poluotupelom stanju mogao biti. Pokaza}e on njima... on i njegov dobri drugar doktor Mek... Mek kako be{e? Vi{e mu se nije se}ao prezimena.
104

Polako se okrenuo u sedi{tu i zagledao se u stra`nji deo kabine u klanicu sli~nu Golgoti. U prvi mah nije mogao da razabere fizi~ara me|u ostalim isprevrtanim telima; a onda je primetio da kle~i pored gospo|e Vilijams, ~iji su datum ro|enja i smrti imali izgleda da budu blizu jedan drugome. Mekenzi joj je drào masku sa kiseonikom preko lica, potpuno nesvestan ~injenice da je {i{tanje gasa iz cilindra prestalo i da je mera~ odavno pokazivao nulu. "Jo{ samo malo", za~u se preko radija. "Svaki ~as bi trebalo da ~ujete udarac." Tako brzo? - pomisli Pet. Pa da, te{ka cev }e skliznuti kroz pra{inu gotovo onom brzinom kojom je budu spu{tali. Smatrao se veoma pametnim {to je izvr{io tu dedukciju. Dum! Ne{to je pogodilo krov. Ali gde? "ûjem vas", pro{aputa on. "Na{li ste nas." "Znamo", odvrati neki glas. "Ose}amo da smo uspostavili kontakt. Ali vi morate obaviti ostalo. Moète li da odredite gde bu{ilica dodiruje krov? Da li je to prazna oblast krova, ili se nalazi iznad ìca? Podi}i }emo je i spustiti nekoliko puta, kako bi vam pomogli da to utvrdite." Pet je bio prili~no besan zbog ovoga; ~inilo mu se stra{no nepo{teno {to }e on morati da odlu~uje o jednoj tako sloènoj stvari. Kuc, kuc - ~ulo se lupkanje bu{ilice po krovu. Nije mogao ni da mu ìvot zavisi od toga (za{to mu se ~inilo da je ta fraza ona prava?) da odredi odakle ta~no dopire zvuk. Pa, ionako nisu imali {ta da izgube... "Samo napred", promrmlja on. "Iznad praznog ste." Morao je dva puta da ponovi pre nego {to su ga razumeli. Istog ~asa, ba{ su oni gore bili brzi... bu{ilica stade da probija spolja{nji trup. Jasno je ~uo zvuk, bio je lep{i od bilo kakve muzike. Prodrla je kroz prvu prepreku za manje od minute. ûo ju je kako radi, a zatim staje jer je motor bio uga{en. Operator ju je spustio nekoliko centimetara do unutra{njeg trupa i ona ponovo po~e da se okre}e. Zvuk je sada bio mnogo ja~i. Mogao je ta~no odrediti odakle dolazi. Poticao je, Pet je pomalo dekoncentrisano primetio, iz velike blizine glavnog spleta kablova koji su prolazili po sredini krova. Ako pro|e kroz to... Polako i nesigurno je ustao i uputio se ka izvoru zvuka. Upravo je stigao do njega kada ga je zasuo mlaz pra{ine sa tavanice, iznenadne varnice... i glavno svetlo se ugasilo. Sre}om su ostala upaljena rezervna svetla. Petovim o~ima bilo je potrebno nekoliko sekundi da se prilagode na nejasni crveni sjaj; a onda je ugledao metalnu cev kako prodire kroz krov. Lagano se spu{tala naniè dok nije u{la pola metra u kabinu; a onda se zaustavila. U pozadini se ~uo ne~iji glas preko radija, koji je govorio ne{to {to je znao da je vrlo va`no. Poku{avao je da uhvati smisao onoga {to je ~uo dok je stavljao kle{ta oko bu{ilice i pritezao pode{iva~ za zavrtanj.
105

"Nemojte odvrnuti bu{ilicu dok vam ne kaèmo", govorio neki udaljeni glas. "Nemamo vremena da pri~vrstimo zaptivni ventil... cev je s ove strane otvorena prema vakuumu. Re}i }emo vam ~im budemo spremni. Ponavljam... nemojte ukloniti bu{ilicu dok vam mi ne kaèmo." Pet poèle da ~ovek prestane da ga gnjavi; ta~no je znao {ta treba da radi. Ako svom snagom pritisne ru~ku klju~a za odvijanje... tako... glava bu{ilice }e spasti i on }e mo}i ponovo da di{e. Za{to se ne pomera? Ponovo je poku{ao. "Blagi Boè", za~u se preko radija. "Prestanite s tim! Nismo spremni! Izgubi}ete sav vazduh!" Samo trenutak, pomisli Pet, ne obaziru}i se na ometanje. Ovde ne{to nije u redu. Da li treba da okre}em na ovu stranu... ili na onu? [ta ako po~nem da ga zavr}em, umesto obrnuto? Ovo je bilo uàsno zapetljano. Pogledao je u desnu {aku, pa u levu; nijedna mu nije bila od pomo}i. (Kao ni taj ludak koji je vikao preko radija.) Pa, moè poku{ati na drugu stranu i videti ho}e li biti i{ta bolje. S velikim dostojanstvom, zaobi{ao je cev, drè}i je jednom rukom. Kada je prionuo na klju~ s druge strane, {~epao ga je sa obe {ake, kako se ne bi sru{io. Na trenutak se oslonio o njega, pognute glave. "Periskop gore", promrmlja on. [ta li je, za ime Zemlje, to zna~ilo? Nije imao pojma, ali negde je to ve} bio ~uo i ~inilo mu se prigodno. Jo{ je mozgao o toj stvari kada je glava bu{ilice po~ela da se odvr}e pod njegovom teìnom, veoma lako i glatko. Petnaest metara iznad njega, glavni inènjer Lorens i njegovi pomo}nici zastado{e trenutak gotovo paralizovani od uàsa. Nikome nije bilo ni na kraj pameti da }e se ne{to ovakvo dogoditi; mislili su na stotine drugih nesre}nih slu~ajeva, ali ne i na ovo. "Kolemene... Macui! odreza Lorens. "Za Boga miloga, pripojite ve} jednom taj kiseonik!" Jo{ dok je vikao na njih, znao je da }e biti prekasno. Trebalo je obezbediti jo{ dva spoja, pa da se zatvori kolo kiseonika. I, razume se, to su bili klasi~ni spojevizavrtnji, a ne spojnice koje se brzo osloba|aju. Samo jedna od tih sitnica, koja ina~e ni u hiljadu godina nikome nikada ne bi bila va`na, sada je zna~ila ìvot ili smrt. Poput Samsona kod vodenice, Pet je te{kim korakom obilazio oko cevi, guraju}i ru~ku klju~a pred sobom. Nije pruàla nikakav otpor, ~ak ni pri njegovom sada{njem nemo}nom stanju; do sada se bu{ilica odvila vi{e od dva centimetra... i nema sumnje da }e ispasti u narednih nekoliko sekundi... Ah... jo{ malo. Mogao je da ~uje slabo {i{tanje, koje je postojalo sve ja~e dok se burgija odvrtala. To je kiseonik koji hita ka kabini, van svake sumnje. Za nekoliko sekundi }e ponovo mo}i da di{e i sve njegove nevolje bi}e okon~ane. [i{tanje se probudilo u prete}e zvi`danje i tada se Pet prvi put zapitao da li pravilno postupa. Zastao je, zami{ljeno se zagledao u klju~ i po~e{ao se po glavi.
106

Njegovi usporeni mentalni procesni nisu uspeli da prona|u nikakvu gre{ku u njegovom delanju; da je u tom trenutku preko radija dobio nare|enja, mo`da bi ih i poslu{ao, ali oni gore su odustali od tih poku{aja. Hajde, nazad na posao. (Pro{lo je mnogo godina od kada je poslednji put bio ovoliko mamuran.) Jo{ je jednom prilegao na klju~... i pao pravo na lice kada se bu{ilica oslobodila. U istom trenutku kabina je po~ela da odzvanja od vri{te}e tutnjave i snaàn vetar je podigao sve slobodne listove hartije kao da su jesenje li{}e. Oblikovala se magla usled kondezacije kada se vlaga iz vazduha, rashla|enog zbog naglog {irenja, pretvorila u gustu koprenu. Kada se Pet okrenuo na le|a, bar svestan onoga {to se dogodilo, gotovo da ga je zaslepila magla koja ga je okruìvala. Taj vrisak mogao je da zna~i samo jednu stvar obu~enom svemircu i sada su stvar u svoje ruke uzele njegove automatske reakcije. Morao je prona}i neki ravni predmet koji se moè priljubiti uz rupu... bilo {ta samo da je dovoljno jako. Divlje je stao da se osvr}e oko sebe po grimiznoj magli, koja se ve} stanjivala dok ju je svemir isisavao. Buka je bila zaglu{uju}a; ~inilo se neverovatno da jedna tako mala cev moè da proizvodi takav vrisak. Dok je posrtao preko svojih nesvesnih saputnika, probijaju}i se od sedi{ta do sedi{ta, umalo ga nije napustila nada kada mu je molitva bila usli{ena. Ugledao je debelu knjigu, otvorenu na podu gde je bila ispu{tena. Tako se ne postupa sa knjigama, pomisli on, ali bilo mu je drago da je neko bio nepa`ljiv. Ina~e je nikada mo`da ne bi ugledao. Kada je stigao do vri{te}eg otvora koji je isisavao ìvot iz la|e, knjiga mu je bukvalno bila i{~upana iz {aka i zalepila se za kraj cevi. Zvuk je istog ~asa uminuo, kao i snaàn vetar. Pet je trenutak stajao i klatio se poput pijanca; zatim se bez re~i spustio na kolena i bupnuo o pod. 22. Uistinu nezaboravni trenuci na televiziji jesu oni koje niko ne o~ekuje i za koje ni kamera ni reporteri nisu spremni. Poslednjih trideset minuta splav je bio mesto na kome se radilo grozni~avo, ali pod kontrolom... a onda je, bez ikakvog upozorenja, do{lo do erupcije. Iako je to bilo nemogu}e, sticao se utisak da je gejzier {iknuo iz Mora @e|i. @il je automatski po~eo da sledi taj uspinju}i stub magle koji se kretao ka zvezdama (sada su se videle; reditelj je to traìo). Dok se podizao, {irio se poput kakve ~udne, istanjene biljke... ili poput tanje, nemo}nije verzije oblaka-pe~urke koji je terorisao dva pokolenja ~ove~anstva. Potrajao je samo nekoliko sekundi, ali za to vreme je sledio neznane milione ispred ekrana, koji su se pitali kako se mlaz vode mogao di}i iz ovog su{nog mora. A onda se smanjio i nestao, u istoj onoj neugodnoj ti{ini u kojoj je i ro|en. Za ljude na splavu taj gejzir vazduha punog vlage bio je isto tako nem, ali oni su ose}ali njegove vibracije dok su se upirali da postave poslednje spojnice. Uspeli bi, pre ili kasnije, ~ak i da Pet nije presekao odvod, po{to su sile kojima je trebalo da se
107

suprotstave bile sasvim bezna~ajne. Ali to 'kasnije' moglo je zna~iti suvi{e kasno. Mo`da, je ve} i bilo... "Zovem Selenu! Zovem Selenu!" vikao je Lorens. "ûjete li me?" Odgovora nije bilo; oda{ilja~ na la|i nije bio uklju~en; nije ~ak mogao da ~uje ni zvuke koje bi njen mikrofon trebalo da skuplja iz kabine. "Spoj je spreman, gospodine", javi Kolemen. "Da uklju~im generator kiseonika?" êmu, pomisli Lorens, ako je Haris uspeo da ponovo za{rafi taj prokleti deo. Mogu jedino da se nadam da je ne{to priljubio uz drugi kraj cevi i da mi to moèmo oduvati... "U redu", re~e on. "Pustite ga... pod najja~im pritiskom koji moète da dobijete." Uz iznenadni udar, raskupusan primerak Pomorandè i jabuke bio je oduvan od otvora cevi za koji ga je vakuum drào prikovanog. Kroz otvorenu rupu sada u suprotnom smeru pokulja mlaz gasa, tako hladnog da su se njegovi obrisi videli u obliku sablasnih kovitlaca kondenzovane vodene pare. Nekoliko minuta taj gejzir kiseonika tutnjao je bez ikakvog u~inka. A onda se Pet Haris polako prome{koljio, poku{ao da ustane, ali ga je koncentrisani mlaz ponovo oborio na pod. Nije to bio neki naro~ito sna`ni mlaz, ali ipak je bio ja~i od njega u ovom stanju. Leào je, a ledeni mlaz mu je zapahnjivao lice; uìvao je u osveàvaju}oj hladno}i isto koliko i u mogu}nosti da di{e. Kroz nekoliko sekundi bio je potpuno budan... mada je imao strahovitu glavobolju... i postao je svestan svega {to se dogodilo za poslednjih pola sata. Umalo se nije ponovo onesvestio kada se setio kako je odvrnuo bu{ilicu i kako se borio sa tom erupcijom vazduha koji je oticao. Ali nije imao vremena da brine o pro{lim gre{kama; sada je jedino bilo va`no to da je jo{ ìv... a uz malo sre}e }e i ostati ìv. Podigao je onesve{}enog Mekenzija poput mlitave lutke i poloìo ga ispod mlaza kiseonika. Snaga mlaza sada je bila mnogo slabija, jer se pritisak u la|i polako vra}ao na normalu; kroz nekoliko minuta bi}e to samo ne`ni zefir. Nau~nik se povratio gotovo istog ~asa i neodre|eno se osvrnuo oko sebe. "Gde sam to ja?" upita on ne ba{ originalno. "Oh... probili su se do nas. Hvala Bogu, mogu ponovo da di{em. [ta se dogodilo sa svetlima?" "Ne brinite o tome... uskoro }u ih popraviti. Moramo sve prebaciti ispod ovog mlaza {to brè moèmo i ubaciti im u plu}a ne{to kiseonika. Umete li da dajete ve{ta~ko disanje?" "Nikada nisam probao." "Vrlo je jednostavno... sa~ekajte da prona|em prvu pomo}." Kada je Pet uzeo aparat za ve{ta~ko disanje, prikazao je na najbliòj osobi, a to je slu~ajno bio Irving [uster.
108

"Sklonite jezik u stranu da vam ne smeta i gurnete cev niz grlo. Sada pritisnete ovo pro{irenje... polako. Drìte prirodni ritam disanja. Jeste li razumeli?" "Jesam, ali koliko dugo treba to da radim?" "Pet do {est dubokih udisaja trebalo bi da bude dovoljno, pretpostavljam; kona~no, ne poku{avamo da ih oìvimo... ve} samo da im iz plu}a izbacimo ustajali vazduh. Vi preuzmite prednji deo kabine, a ja }u stra`nji." "Ali imamo samo jedan aparat za ve{ta~ko disanje." Pet se osmehnu, ne ba{ odu{evljeno. "Nije neopohodan", odvrati on, nagnuv{i se nad slede}im pacijentom. "Oh", primeti Mekenzi. "Zaboravio sam na to." Te{ko da je Pet slu~ajno po{ao pravo prema Sju; stao je da joj kroz usne ubacuje vazduh drevnim... i veoma efikasnim... metodom usta-na-usta. Ali treba re}i i da nije vi{e gubio na nju vreme kada se uverio da ponovo normalno di{e. Upravo je stigao do tre}e osobe kada iz radija dopre jo{ jedan o~ajni~ki poziv. "Halo Selena... ima li koga?" Pet prekinu posao na nekoliko sekundi i zgrabi mikrofon. "Haris zove... dobro smo. Dajemo ve{ta~ko disanje putnicima. Nemam vremena za pri~u... pozva}emo vas kasnije. Osta}u na vezi. Ispri~ajte nam {ta se dogodilo." "Hvala Bogu da ste dobro... ve} smo vas otpisali. Stra{no ste nas upla{ili kada ste odvrnuli tu bu{ilicu." Dok je slu{ao glas glavnog inènjera i duvao u usta blaèno uspavanog gospodina Redlija, Pet nije ùdeo da ga na to podse}aju. Znao je da, bilo {ta da se dogodilo, on to nikada ne}e preboleti. îni se da je sve ipak ispalo odli~no. Glavnina zaga|enog vazduha isisana je iz Selene u tom grozni~avom minutu dekompresije. Moglo je da potraje i duè, jer bila bi potrebna dva do tri minuta da kabina ove veli~ine izgubi ve}i deo vazduha kroz cev pre~nika samo ~etiri centimetra. "Slu{ajte sada", nastavi Lorens. "Po{to ste se gadno pregrejali, pu{tamo vam onoliko hladan kiseonik koliko smatramo da je bezbedno. Pozovite nas ako postane suvi{e hladno ili vazduh bude suvi{e suv. Za pet do deset minuta po~e}emo da spu{tamo drugu cev ka vama, kako bismo uspostavili potpuno kolo i mogli da preuzmemo na sebe snabdevanje sveìm vazduhom i odvo|enjem iskori{}enog vazduha. Ovu cev }emo usmeriti prema stra`njem delu kabine, ~im splav odvu~emo nekoliko metara dalje. Kre}emo. Ubrzo }u vas ponovo pozvati." Pet i doktor se nisu smirili dok nisu ispumpali nezdravi vazduh iz plu}a svih svojih nesvesnih saputnika. Onda su se, veoma umorni, pa ipak ose}aju}i se smireno i sre}no jer su znali da se jedan veliki poduhvat pribliàva trijumfalnom zavr{etku, skljokali na pod i ostali tako da ~ekaju drugu bu{ilicu da prodre kroz krov. Deset minuta kasnije, ~uli su je kako udara o spolja{nji trup, ta~no ispred vazdu{ne komore. Kada ih je Lorens pozvao da proveri poloàj cevi, Pet mu je potvrdio da ovog puta nema ikakvih prepreka. "I ne brinite", dodao je. "Ne}u dirati bu bu{ilicu dok mi ne kaète."
109

Sada je ve} bilo tako hladno da su se on i Mekenzi ponovo obukli, a usnule putnike prekrili }ebadima. Ali Pet nije javio da prestanu; sve dok ne budu stvarno ugroèni hladno}om, {to hladnije to bolje. Izvla~ili su smrtonosnu toplotu koja ih umalo nije skuvala... a {to je bilo jo{ va`nije, njihovi pre~i{~iva}i vazduha }e verovatno ponovo proraditi, sada po{to je temperatura tako drasti~no opala. Kada i druga cev prodre kroz krov bi}e dvostruko obezbe|eni. Ljudi sa splava mogu ih snabdevati vazduhom u nedogled, a ima}e i rezervu vlastitog koja }e potrajati nekoliko ~asova... mo`da i ceo dan... Mo`da }e jo{ dugo morati da ~ekaju ovde ispod pra{ine, ali neizvesnosti vi{e nije bilo. Osim, razume se, ako im Mesec ne priredi neka nova iznena|enja. "E pa, gospodine Spenser", oslovi ga kapetan Enson, "izgleda da imate svoju pri~u." Spenser je bio gotovo isto onoliko iscrpljen, jer je poslednjih nekoliko ~asova bio stra{no napet, kao i svi oni ljudi na splavu, dva kilometra ispod njega. Mogao je da ih vidi na monitoru, pri srednjem uve}anju. O~igledno su se odmarali... {to su bolje mogli, po{to su na sebi imali skafandere. Petorica su, zaista, bar mu se tako ~inilo, poku{avala da uhvate ne{to sna i re{ili su taj problem na zapanjuju}i, ali razuman na~in. Legli su pored splava, napola utonuv{i u pra{inu, nalik na lebde}e gumene lutke. Spenseru nije palo na pamet da je skafander bio suvi{e lagan da bi potonuo u tu stvar. Svojim silaènjem sa splava petorica tehni~ara ne samo da su sebi obezbedili nauporedivo luksuzan kau~, ve} su i svojim drugovima ostavili mnogo slobodnog prostora za rad. Preostala tri ~lana ekipe polako su se kretala unaokolo, pode{avaju}i i proveravaju}i opremu... naro~ito ~etvrtasto ispup~enje pre~i{}iva~a vazduha i velike kugle pri~vr{}ene za njega. Pri maksimalnom opti~kom i elektronskom zumu, kamera je mogla da dopre na udaljenost od deset metara od sve te opreme... gotovo dovoljno blizu da o~itava mera~e. âk i pri srednjem uve}anju lako je bilo uo~iti dve cevi koje su vodile sa splava i pruàle se nadole do nevidljive Selene. Taj opu{teni i mirni prizor predstavljao je zapanjuju}u suprotnost od onoga od pre jednog sata. Ovde vi{e nije moglo ni{ta da se u~ini, dok ne stigne naredni tovar opreme. Obe skije su se vratile u Port Roris; tamo }e sada biti vrlo ìvo, po{to je inènjersko osoblje testiralo i spajalo opremu za koju su se nadali da }e im omogu}iti da stignu do Selene. Pro}i }e bar jo{ jedan dan dok to ne bude gotovo. U me|uvremenu osim ako ne bude nekih nesre}nih slu~ajeva... More @e|i }e nastaviti da se sun~a neuznemiravano na jutarnjem suncu i kamera ne}e imati ni{ta novo da {alje kroz svemir. Sa udaljenosti od jedne i po svetlosne sekunde u unutra{njosti kabine na Aurigi za~u se glas reditelja programa koji se nalazio na Zemlji. "Odli~no obavljeno, Morise, @ile. I dalje }emo snimati sliku u slu~aju da ne{to zakaè na va{em kraju, ali ne o~ekujemo da krenemo uìvo pre spota vesti u 06.00." "Kako stojimo?"
110

"Rangirani smo kao kakva supernova. Sve dobija i jedan novi ugao... svaki o{inuti pronalaza~ koji je ikada poku{ao da patentira novu vrstu pajalice izmileo je kao crv iz drvenarije sa idejama. Pusti}emo njih nekolicinu u 06.15; trebalo bi da bude zabavno." "Ko zna... mo`da neki od njih i ima ne{to." "Mo`da, ali sumnjam. Oni osetljivi ne}e ni primirisati blizu na{eg programa kada budu videli kako }e se postupati sa ostalima." "Za{to... {ta im radite?" "Njihove ideje upravo analizira tvoj prijatelj nau~nik, dr Louson. Napravili smo probu sa njim; ìve ih dere." "Nije mi prijatelj", pobuni se Spenser. "Sreo sam ga samo dvaput. Prvi put sam izvukao deset re~i iz njega; drugi put je zaspao." "E pa, od tada je uznapredovao, verovao ili ne. Vide}e{ ga... za, oh, ~etrdeset pet minuta." "Mogu da sa~ekam. Ionako me samo zanima {ta Lorens namerava da uradi. Je li dao neku izjavu? Sada po{to je pritisak popustio, trebalo bi da doprete do njega bez muke." "Jo{ je u stra{noj gu`vi i ne}e da govori. Mislimo da se inènjersko odeljenje ionako jo{ nije odlu~ilo; testiraju svu silu naprava u Port Rorisu i dopremaju opremu sa celog Meseca. Obavesti}emo vas ako saznamo i{ta novo." Bila je to paradoksalna ~injenica, koju je Spenser uzimao zdravo za gotovo, da kada pokriva{ pri~u poput ove ~esto nema{ u vidu {ta se sve iz nje moè izle}i. âk i kada se nalazi{ u sredi{tu zbivanja, kao {to je on sada bio. On je prvi pogurao stvar, ali sada vi{e nije drào sve konce u rukama. Ta~no je da su on i @il obezbe|ivali najva`nije video snimke... ili }e ih tek obezbe|ivati, kada se akcija ponovo prenese ovamo... ali ustrojstvo se oblikovalo u centrima vesti na Zemlji i u Klavijus Sitiju. Gotovo je poèleo da ostavi @ila i pohita nazad u {tab. To je, razume se, bilo neizvodljivo; pa ~ak i kada bi to uradio, uskoro bi zaàlio. Jer ovo ne samo da je bio najve}i ulov u njegovoj karijeri; podozrevao je da sada poslednji put pokriva neku pri~u sa terena. Vlastitim uspehom je prokleo sebe, nepovratno, na kancelarijsku stolicu... ili u najboljem slu~aju, na udobnu malu osmatra~ku kabinu iza monitorskih ekrana u Klavijus Sitiju. 23. I dalje je bilo veoma tiho na Seleni, ali to nije bila ti{ina sna, ni ti{ina smrti. Uskoro }e se svi ovi ljudi probuditi da pozdrave dan za koji se samo nekolicina mogla nadati da }e ga doìveti. Pet Haris sedeo je pomalo nesigurno na naslonu jednog sedi{ta popravljaju}i prekid u vodu za rasvetu. Bila je sre}na okolnost {to bu{ilica nije oti{la pet milimetara ulevo; u tom slu~aju stradao bi i radio, a i posao bi onda bio znatno teì. "Kvar je kod prekida~a tri, doktore", re~e on, namotavaju}i izolacionu traku. "Stvar je ve} otklonjena."
111

Glavna rasveta ponovo se uklju~i, silovito jarka posle prigu{enog grimiznog sjaja. Istovremeno, razlegao se neo~ekivani, praskavi zvuk. Delovao je tako iznenadno i uznemiruju}e, da je Pet izgubio ravnoteù i pao sa naslona sedi{ta. No, prepoznao ga je jo{ pre no {to je stigao do poda. Neko je kihnuo. Putnici su po~eli da se bude - a on je, mo`da, pomalo preterao sa hla|enjem, budu}i da je u kabini sada bilo izuzetno studeno. Zapitao se ko }e prvi do}i svesti. Nadao se da }e to biti Sju, jer bi onda do{li u priliku da popri~aju bez prekidanja, bar nakratko. Posle svega {to su zajedno prevalili preko glave, prisustvo Dejva Mekenzija nije mu nimalo smetalo - premda se te{ko moglo o~ekivati da }e tako biti i za Sju. Ispod }ebadi prva prilika stala je da se me{kolji. Pet poùri da se na|e pri ruci; a onda zastade i promrmlja sebi u bradu; "Oh, ne!" Pa, ne moè se stalno pobe|ivati, a kapetan mora da izvr{ava svoju du`nost, pa ma {ta ispalo. Nagnuo se nad suvonjavu priliku koja se s mukom pridizala i bri`no upitao: "Kako se ose}ate, gospo|ice Morli?" Postati vlasni{tvo televizije bilo je istovremeno i najbolja i najgora stvar koja se mogla dogoditi dr Lousonu. To mu je ulilo samopouzdanje, uveriv{i ga da je svet koji je on oduvek s uìvanjem prezirao uistinu zainteresovan za njegova posebna znanja i sposobnosti. (Nije uvi|ao da isto tako brzo moè biti odba~en, ~im se okon~a incident sa Selenom.) Ovo mu je pruìlo priliku da ispolji svoju istinsku predanost astronomiji, koju je donekle sputavala okolnost da je predugo ìveo u ekskluzivnom dru{tvu astronoma. Isto tako, donosilo mu je sasvim pristojnu zaradu. Ali program u koji je sada bio uklju~en gotovo da je bio sazdan da bi se potvrdilo njegovo staro mi{ljenje da su ljudi koji nisu bezose}ajni naj~e{}e budale. Te{ko, me|utim, da je to bila gre{ka Me|uplanetnih vesti koje nisu mogle da odole numeri {to je savr{eno popunjavala program tokom dugih razdoblja kada se ni{ta uzbudljivije nije doga|alo na splavu. înjenica da se Louson nalazio na Mesecu, dok su njegove `rtve bile na Zemlji, predstavljala je tek manji tehni~ki problem, koji su TV tehni~ari odavno re{ili. Program nije mogao i}i uìvo; morao se najpre snimiti, da bi se potom, u montaì, izbacile one dosadne pauze od po dve i po sekunde koliko je bilo potrebno radio-talasima da prevale put od planete do satelita i natrag. Ova okolnost stvarala je nevolje izvo|a~ima - tu se uistinu ni{ta nije dalo u~initi - ali po{to bi traka pro{la kroz ruke ve{tog montaèra, slu{alac ni po ~emu nije mogao da zaklju~i da slu{a razgovor ~ije sudeonike razdvaja gotovo ~etiri stotine hiljada kilometara. Glavni inènjer Lorens slu{ao je emisiju leè}i na le|ima u Moru @e|i i zure}i u prazno nebo. Bila je ovo prva prilika da se malo odmori posle neznano mnogo ~asova, ali um mu je bio odve} aktivan da bi mogao da zaspi. U svakom slu~aju, nikada nije postao vi~an spavanju u skafandru, niti je za to sada video neki razlog, budu}i da je prvi iglo ve} bio na putu iz Port Rorisa. Kada stigne, ponovo }e biti u prilici da se na|e u sasvim zasluènoj i tako èljenoj udobnosti.
112

Uprkos svim tvrdnjama proizvo|a~a, niko nije u stanju da delotvorno funkcioni{e u skafandru duè od dvadeset ~etiri ~asa - iz nekoliko o~iglednih razloga, kao i nekoliko koji nisu tako o~igledni. Tu je, na primer, neotklonjiva pote{ko}a poznata kao astronautski svrab, koji se obi~no javlja na krstima - ili na nekom jo{ nedostupnijem mestu - posle jednodnevnog utamni~enja u skafandru. Doktori su tvrdili da je posredi ~isto psiholo{ka pojava, a neki juna~ki nastrojeni svemirski lekari proveli su u skafandru po nedelju dana ili ~ak duè da bi to dokazali. Taj dokaz, me|utim, nimalo nije smanjio raspostranjenost bolesti. Mitologija skafandra veliki je, sloèn i ~esto sraman predmet, sa potpuno zasebnom nomenklauturom. Niko nije sasvim siguran za{to je jedan model iz sedamdesetih godina dvadesetog veka dobio naziv 'gvozdena devica', ali }e zato svaki astronaut rado objasniti za{to je tip XIV iz desetih godina dvadeset prvog stole}a nazvan 'komora uàsa'. Kako izgleda, me|utim, te{ko da je osnovana teorija da je ovaj skafander projektovala jedna sadisti~ki nastrojena èna-inènjer, re{ena da se dijaboli~no osveti suprotnom polu. Ali Lorens se ose}ao prili~no prijatno u modelu koji je imao, dok je slu{ao kako uzbu|eni amateri izlaù svoje zamisli. Bilo je mogu}e - premda i krajnje neverovatno da neko od tih nesputanih mislilaca do|e na neku ideju koja bi mogla imati prakti~nu upotrebu. Vi|ao je ve} da se to doga|a i bio je pripravan da strpljivije saslu{a predloge nego doktor Louson - koji, bilo je o~igledno, nikada ne}e nau~iti da ima razumevanja prema budalama. Upravo je ismejao jednog inènjera-amatera sa Sicilije koji je predloìo da se pra{ina oduva pomo}u strate{ki razme{tenih mlaznjaka. Zamisao je bila tipi~na za ve}inu onih koje su se mogle ~uti; ~ak i kada se ne bi potkrala neka temeljna nau~na oma{ka, ve}ina ideja bi otpala po{to bi bila podvrgnuta kvantitativnom ispitivanju. Mogli biste da oduvate pra{inu - kada biste imali neograni~ene zalihe vazduha. Dok je trajala tirada brbljive me{avine italijansko-engleskog, Louson je na brzinu obavio neke prora~une. "Procenjujem, sinjor Guzali", re~e on, "da bi vam bilo potrebno najmanje pet tona vazduha u minutu kako biste dràli otvorenu dovoljno veliku rupu za ovu svrhu. A potpuno je nemogu}e dopremiti na popri{te zbivanja ovako velike koli~ine." "Ah, ali moète sakupljati vazduh i tako ga stalno iznova koristiti!" "Hvala vam, sinjor Guzali", ume{a se odlu~ni glas voditelja programa. "A sada re~ ima gospodin Robertson iz Londona, u Ontariju. U ~emu se sastoji va{ plan, gospodine Robertson?" "Predlaèm zamrzavanje." "Samo trenutak", usprotivi se Louson. "Kako moète zamrznuti pra{inu?" "Najpre bih je zasitio vodom. Potom bih u nju uronio cevi za hla|enje i pretvorio celu masu u led. To bi pra{inu dràlo na mestu, tako da bi se kroz nju lako moglo bu{iti." "Zanimljiva ideja", priznade Tom, prili~no nevoljno. "Bar nije luda kao neke druge koje smo imali prilike da ~ujemo. Ali kolil~ina vode neophodna da bi se stvar izvela nemogu}e je velika. Ne zaboravite: la|a je na dubini od petnaest metara..."
113

"Koliko je to u stopama?" upita Kana|anin glasom koji je jasno stavio do znanja da on pripada tvrdokornoj antimetri~koj {koli. "Pedeset stopa - kao {to sam siguran da odli~no znate. Bio bi vam potreban stub koji bi u pre~niku imao najmanje jedan metar - odnosno, jednu jardu, po va{em mernom sistemu, a to bi nalagalo... ovaj... pribli`no petnaest puta deset kvadrat puta deset na ~etvrti kubnih centimetara, ili drugim re~ima... tako je, razume se, petnaest tona vode. I to pod pretpostavkom da ne bude nikakvog rasipanja; u stvarnosti, bilo bi vam potrebno mnogo puta toliko. Ispalo bi, zapravo, punih stotinu tona. A {ta mislite, koliko bi bila te{ka oprema za zamrzavanje? Ovo je na Lorensa ostavilo utisak. Za razliku od mnogih nau~nika koje je upoznao, Tom se odli~no snalazio u prakti~nim stvarima i bio je vi~an brzom ra~unanju. Obi~no se doga|alo da kada se neki astronom ili fizi~ar upuste u brzo izra~unavanje, prilikom prvog poku{aja omakla bi im se pogre{ka reda veli~ine u rasponu od deset do sto. Koliko je Lorens mogao da proceni, Tom je uvek iz prve dolazio do ta~nog rezultata. Kanadski poklonik zamrzavanja i dalje se vatreno zalagao za svoju zamisao kada ga je u emisiji zamenio jedan gospodin iz Afrike koji se opredelio za suprotan pristup; toplotu. On je predloìo kori{}enje ogromnog konkavnog ogledala koje bi fokusiralo Sun~evu svetlost na pra{inu i tako je povezalo u nepomi~nu masu. Bilo je o~igledno da Tom tek uz silno naprezanje uspeva da sa~uva samokontrolu; zagovornik solarne pe}i spadao je me|u najtvrdoglavije, samouke 'stru~njake' koji su odbijali da priznaju da im se u prora~unima mo`da potkrala neka gre{ka. Rasprava je postala uistinu èstoka, kada se iznenada ume{ao jedan glas sa znatno manje udaljeniosti. "Skije dolaze, gospodine Lorens." Lorens se pridigao u sede}i poloàj i popeo na splav. Ako je i{ta ve} bilo na vidiku, to je zna~ilo da se prakti~no nalazilo na njemu. Da, bili su to Pra{njavko jedan kao i Pra{njavko tri, koji je preduzeo te{ko i skupo putovanje iz Jezera Su{e, manjeg ekvivalenta Mora sa tamne strane. Samo to putovanje predstavljalo je sagu koja }e zauvek ostati nepoznata izuzev nekolicini u~esnika u pohodu. Svaka skija vukla je po dve saonice pretovarene opremom. Kada su prispele uz splav, prva stvar koja je iskrcana bio je ogroman kontejner u kome se nalazio iglo. Uvek je bilo zadivljuju}e posmatrati ih kako se naduvavaju i Lorens nikada nije nestrpljivije i{~ekivao taj prizor. (Da, sasvim izvesno je dobio svemirski svrab.) Proces je bio potpuno automatski; slomio bi se pe~at, pomerile dve zasebne poluge - koje su sluìle kao obezbe|enje od katastrofalne mogu}nosti slu~ajnog aktiviranja - a onda bi se malo sa~ekalo. Lorens uistinu nije morao dugo da ~eka. Strane kutije su se razdvojile i pale, a ispod njih se ukazala zbijeno spakovana, savijena masa srebrnaste tvari. Stala je da se mre{ka i opire, poput kakvog ìvog stvora. Lorens je jednom video no}nog leptira kako izranja iz ~ahure, sa jo{ zgu`vanim krilima; dva procesa ~udnovato su nalikovala jedan na drugi. Insektu je, me|utim, bio potreban ceo sat da dostigne punu veli~inu i sjaj, dok je iglo to postizao za tri minuta.
114

Dok je generator vazduha upumpavao atmosferu u mlitav omota~, on se {irio i ukru}ivao u naglim trzajima, posle kojih bi usledila duà razdoblja ustaljivanja. Bio je sada metar visok i {irio se pre u stranu nego nagore. Kada je dosegao granice bo~nog {irenja, ponovo je krenuo navi{e, da bi kona~no iz glavne kupole isko~ila vazdu{na komora. Imao se utisak da bi celu ovu operaciju trebalo da prate {i{tanje i duvanja; izgledalo je nekako neprirodno {to se sve odigravalo u potpunoj ti{ini. Zdanje je gotovo dostiglo svoje pune razmere i ve} je postalo o~igledno za{to je 'iglo' jedini prikladan naziv za njega. Iako su bile projektovane da pruè za{titu od veoma razli~ite - premda gotovo podjednako negostoljubive - sredine, sne`ne ku}e Eskima imale su potpuno isti oblik. Tehni~ki problem bio je isti, pa je takvo bilo i re{enje. Potrajalo je znatno duè postaviti opremu nego naduvati iglo, budu}i da su se sve stvari - leàjevi, stolice, stolovi, stalaè, elektronski ure|aji - morali uneti kroz vazdu{nu komoru. Kod nekih krupnijih komada to je jedva uspelo, budu}i da su napravljeni tako da je preticalo svega po nekoliko centimetara. Ali kona~no je usledio radio-poziv iz unutra{njosti kupole. "Spremni smo za posao!" za~uo se glas. "Izvolite unutra!" Lorens nije ~ekao da mu se poziv dva puta ponovi. Po~eo je da otka~inje vezove na skafandru dok je jo{ bio u spoljnjem odeljku dvodelne vazdu{ne komore, a {lem je skinuo ~im je za~uo glasove iz unutra{njosti kupole koji su dopirali do njega kroz sve gu{}u atmosferu. Bilo je predivno ponovo biti slobodan ~ovek - biti kadar da se protegne{, po~e{e{, nesputano kre}e{, razgovara{ sa ostalim ljudima lice u lice. Tu{ veli~ine uspravnog mrtva~kog sanduka odagnao je zadak skafandra i na~inio ga ponovo prikladnim za ljudske poslove. Potom je obukao kratke pantalone - sve {to je ~oveku uop{te bilo potrebno u iglou - i seo da odrì sastanak sa saradnicima. Najve}i deo materijala koji je naru~io stigao je ovom prilikom; ostatak }e prispeti na Pra{njavku dva tokom narednih nekoliko ~asova. Po{to je proverio spisak zaliha, osetio je da sada znatno vi{e gospodari situacijom. Kiseonik je bio obezbe|en ukoliko ne do|e do katastrofe. Po~eli su da oskudevaju u vodi tamo dole, ali ona se lako mogla pribaviti. Sa hranom je stajalo malo teè, premda je to bio samo problem pakovanja. Iz centralnog skladi{ta ve} su ih snabdeli ~okoladom, komprimovanim mesom, sirom, pa ~ak i tankim veknama francuskog hleba - sve to spakovano u cilindre promera tri centimetra. Uskoro }e sve to poslati vazdu{nim devovodom, {to }e silno podi}i moral na Seleni. No, bilo je to manje va`no od preporuka trusta mozgova, iskaznih posredstvom desetak planova i saètog memoranduma na {est strana. Lorens je sve to krajnje pomno prou~io, klimaju}i povremeno glavom u znak slaganja. I sam je ve} do{ao do istih op{tih zaklju~aka i nije bilo na~ina da se oni izbegnu. Ma {ta se dogodilo sa putnicima, za Selenu je ovo bilo poslednje putovanje. 24.
115

Vetar koji je prohujao Selenom kao da je sa sobom odneo i ne{to vi{e od ustajalog vazduha. Kada se osvrnuo na prve dane provedene pod pra{inom, komodor Henstin je uvideo da je na la|i uvek vladalo grozni~avo, ~ak histeri~no raspoloènje, po{to je minuo prvobitni {ok. Nastoje}i da sa~uvaju bodrost, povremeno su odlazili predaleko u pravcu la`ne veselosti i detinjaste razdraganosti. Sve je to sada pripadalo pro{losti, a bilo je lako razbrati za{to. Okolnost da je spasila~ka ekipa dejstvovala na udaljenosti od svega nekoliko metara predstavljala je deo obja{njenja - ali samo deo. Duh spokoja koji su sada delili proisticao je iz njihovog susreta sa smr}u; posle toga, ni{ta vi{e nije moglo biti isto. Iz njih je potpuno iskopnio onaj tri~av talog sebi~nosti i kukavi~luka. Niko to bolje nije znao od Henstina; imao je to prilike ve} mnogo puta da doìvi, kad god bi se posada svemirskog broda na{la suo~ena sa opasno{}u na spoljnjim podru~jima Sun~evog sistema. Iako nije imao sklonosti ka filozofiji, u svemiru mu je na raspolaganju stajalo obilje vremena za razmi{ljanje. Ponekad bi se zapitao da li je stvarni razlog koji je ljude navodio da traè opasnost to {to su jedino u tim okolnostima nalazili drugarstvo i solidarnost za kojima su nesvesno ùdeli. Bi}e mu ào kada se bude oprostio od svih ovih ljudi - da, ~ak i od gospo|ice Morli, koja je sada postala onoliko prijatna i uvi|avna koliko joj je to njen temperamenat dopu{tao. înjenica da je bio u stanju da misli toliko unapred predstavljala je meru njegovog samopouzdanja; ~ovek nikada nije mogao biti siguran, razume se, ali situacija je sada izgledala potpuno pod kontrolom. Niko nije ta~no znao kako je glavni inènjer Lorens naumio da ih izbavi, ali taj problem se naprosto sastojao u odbiru izme|u alternativnih metoda. Od ovog trenutka njihovo suànjstvo bilo je neprilika, a ne opasnost. Nije ~ak predstavljalo ni veliku nevolju, budu}i da su cilindri sa hranom po~eli da ispadaju iz vazdu{nog cevovoda. Iako nikada nisu uistinu bili suo~eni sa opasno{}u od gladi, ishrana im je postala krajnje jednoli~na, a i voda je ve} neko vreme racionisana. Sada je do njih dopremljeno nekoliko stotina litara, {to je napunilo gotovo presahle rezervoare. Bilo je neobi~no da komodor Henstin, koji je obi~no mislio na sve, nikada nije postavio sebi jedno jednostavno pitanje: "[ta se dogodilo sa onom vodom koju su imali u po~etku?" Iako je bio suo~en sa pre~im problemima, pomisao na tu dodatnu masu koja se na{la na la|i trebalo je da ga zabrine. Ali to se ipak nije dogodilo, sve dok nije bilo prekasno. Pet Haris i glavni inènjer Lorens tako|e su snosili deo krivice {to se ova okolnost previdela. Bila je to jedina pogre{ka u ina~e divno smi{ljenom planu. Razume se, vi{e od jedne pogre{ke i nije bilo potrebno. Inènjersko odeljenje sa zemaljske strane i dalje je hitro radilo, ali ne vi{e u onoj o~ajni~koj trci sa ~asovnikom. Bilo je sada vremena da se napravi improvizovani model la|e, koji je potom potopljen u More kraj Port Rorisa, da bi onda bili preduzeti razni na~ini da se u njega prodre. I dalje su pristizali saveti - pametni, kao i oni drugi -
116

ali na njih vi{e niko nije obra}ao pa`nju. Pristup je odabran i vi{e se ne}e menjati, osim ako ne iskrsnu neo~ekivane prepreke. Dvadeset ~etiri ~asa po{to je podignut iglo, sva posebna oprema bila je napravljena i dopremljena na popri{te zbivanja. Bio je to rekord za koji se Lorens nadao da ga nikada ne}e morati da obori, a i bio je veoma ponosan na ljude koji su ga postavili. Inènjersko odeljenje retko je dobijalo priznanje koje je zasluìvalo - po~ev od vazduha, na primer; svi su njegovo postojanje uzimali zdravo za gotovo, zaboravljaju}i pri tom da su inènjeri bili ti koji su ga obezbe|ivali. Po{to je sada bio spreman da stupi u dejstvo, Lorens je kona~no re{io da progovori - na veliku radost Morisa Spensera. Bio je to trenutak na koji je on dugo ~ekao. Koliko je uspevao da se seti, bio je ovo prvi TV intervju kod koga je kameru i njegovog sabesednika razdvajalo pet kilometara. Pri fantasti~nom uve}anju, razume se, slika je bila malo neo{tra, a i najmanja vibracija u kabini Aurige izazvala bi njeno podrhtavanje na ekranu. Zbog toga su svi na brodu bili nepomi~ni, dok je sva nebitna ma{inerija bila isklju~ena. Glavni inènjer Lorens stajao je na rubu splava; njegova prilika u skafandru bila je oslonjena o mali kran nagnut preko ivice. Sa pre~ke je visio veliki betonski cilinder, otvoren sa oba kraja - prvi odeljak cevi koja se sada spu{tala u pra{inu. "Posle duèg razmi{ljanja", re~e Lorens, obra}aju}i se dalekoj kameri, ali, zapravo, ponajpre ènama i mu{karcima petnaest metara pod sobom, "zaklju~ili smo da je ovo najbolji na~in da se uhvatimo uko{tac sa problemom. Ovaj cilinder naziva se keson i on }e lako potonuti zahvaljuju}i svojoj teìni; o{tar donji kraj pro}i }e kroz pra{inu kao no` kroz maslac. Imamo dovoljno odeljaka da stignemo do la|e; kada to u~inimo i po{to cev bude hermeti~ki zatvorena na dnu - njen pritisak na krov to }e obezbediti - po~e}emo da isisavamo pra{inu. îm se to obavi, ima}emo otvoreno okno, odnosno mali bunar, pravo do Selene. To je polovina borbe, ali samo polovina. Potom }emo morati da poveèmo okno sa jednim od igloa pod pritiskom, tako da, kada budemo prosekli krov la|e, ne do|e do gubitka vazduha. Ali mislim... nadam se... da su ovo srazmerno jednostavni problemi." Zastao je za trenutak, zapitav{i se da li bi trebalo da pomene i druge pojedinosti koji su ovu operaciju ~inili znatno pipavijom nego {to to izgleda. No, odustao je od toga; oni koji bi razumeli mogli su stvar videti i drugim o~ima - a ostale naprosto ne bi zanimalo, ili bi smatrali da se razme}e. Ova puna pozornost javnosti (gledalo ga je oko pola milijarde ljudi, kako ga je izvestio {ef turisti~kog odeljenja) nije mu smetala sve dok stvari budu dobro i{le. Ali ako ne{to krene naopako... On podiè ruku i dade znak upravlja~u krana. "Spu{taj!"
117

Cilinder stade lagano da zaranja u pra{inu sve dok njegova sva ~etiri metra nisu potonula, izuzev uskog gornjeg prstena koji je stajao tih iznad povr{ine. Spu{tanje je teklo glatko i lako; Lorens se samo nadao da }e i ostali odeljci biti podjednako poslu{ni. Jedan od inènjera bri`ljivo je i{ao du` ivice kesona, proveravaju}i libelom da li porinu}e ide savr{eno okomito. Kona~no je podigao palac uvis, a Lorens uzvrati na isti na~in. Bilo je trenutaka kada je, kao i svaki iskusni svemirac, mogao da se upusti u op{iran i prili~no zamr{en razgovor samo pomo}u jezika znakova. Bilo je to zna~ajno ume}e ove profesije, budu}i da bi radio povremeno zakazao, a bilo je i slu~ajeva kada su, zbog ograni~enog broja, svi raspoloìvi kanali bili zauzeti. "Spreman broju dva!" re~e on. Ovo }e sad biti pipavo. Prvi odeljak valjalo je ~vrsto dràti dok se drugi uglavljuje u njega bez promene op{teg usmerenja. Za ovaj posao bila su, u stvari, potrebna dva krana, ali kostur skela, koji je po~ivao na nekoliko centimetara iznad povr{ine pra{ine, mogao je da nosi teret dok je kran bio ne~im drugim zauzet. Samo bez gra{aka sada, za ime Boga! - pomoli se on u sebi. Odeljak broj dva skliznu sa sanki na kojima je stigao iz Port Rorisa, a trojica tehni~ara podigo{e ga u uspravan poloàj. Ovo je bila ona vrsta posla kod koje je do punog izraàja dolazila razlika izme|u teìne i mase. Cilindar koji se njihao bio je srazmerno mali - ali mu je momenat sile bio isti kao da je na Zemlji, tako da bi u trenu smrskao ~oveka ako bi ga zahvatio pri tim sporim oscilacijama. Bila je to jo{ jedna posebnost Meseca - usporeno kretanje ove vise}e mase. Pri lokalnoj gravitaciji, klatnu je bilo potrebno dva i po puta duè vremena nego na Zemlji da na~ini jedan ciklus. Ova okolnost uvek je izgledala nekako neobi~na, osim ~oveku koji je ovde ro|en. Drugi odeljak kona~no je bio spojen sa prvim. Kada su se u`lebili jedan u drugoga, Lorens je ponovo dao nalog za spu{tanje. "Osam metara je oti{lo", re~e Lorens, "{to zna~i da smo pre{li pola puta. Sad je red na tre}i odeljak." Posle ovoga preosta}e jo{ samo jedan - premda je Lorens obezbedio i dodatni odeljak, za svaki slu~aj. Veoma je uvaàvao kadrost mora da guta opremu. Za sada su izgubili samo nekoliko sitnih predmeta, ali ako ovaj deo kesona sklizne sa kuke, u trenu }e nestati. Iako nije morao duboko da potone, naro~ito ako bi pljo{timice pao u pra{inu, bio bi potpuno izvan doma{aja ~ak i na dubini od svega par metara. Nisu imali vremena da spasavaju vlastitu opremu za spasavanje. U`lebljen je i broj tri; zavr{ni deo kretao mu se gotovo neprimetno sporo, ali se ipak kretao, i za nekoliko minuta, ako ih bude pratila sre}a, pokuca}e na krov la|e. "Stigli smo do dubine od dvanaest metara", objavi Lorens. "Od Selene nas sada dele samo tri metra. Jo{ samo koji trenutak i mo}i }ete da nas ~ujete tamo dole." Odista su mogli i taj zvuk delovao im je ~udesno umiruju}e. Pre vi{e od deset minuta Henstin je razabrao vibraciju kiseoni~kog cevovoda kada se keson o~e{ao o njega. Moglo se osetiti kada se zaustavio, a kada je ponovo krenuo. Ponovo je usledila vibracija, pra}ena ovoga puta {umom blagog pljuska pra{ine po krovu. Dva cevovoda za vazduh bila su povu~ena nadole, tako da im je sada oko
118

dvadeset centimetara visilo sa tavanice, a brzosu{e}i cement, koji je predstavljao deo opreme za slu~aj opasnosti svih svemirskih vozila, bio je izgla~an oko mesta njihovog ulaska. Izgledalo je da se razmek{ao, ali neopipljiva ki{a pra{ine bila je preslaba da izazove uznemirenje. No, Henstin pomisli da bi ipak bilo bolje ako to pomene skiperu, kome je stvar mo`da promakla. "ûdno", re~e Pet, podigav{i pogled prema cevima koje su {tr~ale. "Cement bi trebalo da drì, iako cev vibrira." Popeo se na jedno sedi{te i izbliza osmotrio vazdu{nu cev. Ni{ta nije kazao, ve} je samo si{ao, zbunjenog izraza lica - i prili~no zabrinut. "U ~emu je nevolja?" upita tiho Henstin. Poznavao je ve} dovoljno Peta da mu lice ~ita kao otvorenu knjigu. "Cev se vu~e nagore kroz krov", re~e on. "Neko je gore na splavu postao krajnje nebri`ljiv - skratila se za najmanje jedan centimetar od kada sam ja cementirao." Pet naglo zastade, uàsnut. "Blagi Boè", pro{aputa on. "A mo`da je na{a gre{ka mo`da to mi jo{ tonemo." "Pa {ta onda?" upita komodor prili~no spokojnim glasom. "O~ekivalo se da pra{ina nastavi da se sleè pod na{om teìnom - ali to jo{ ne zna~i da smo u opasnosti. Sude}i po toj cevi, spu{tamo se jedan centimetar za dvadeset ~etiri ~asa. Uvek mogu malo da produè cev, ako se javi potreba za njim." Pol se nasmeja, pomalo posramljeno. "Tako je - to je odgovor. Trebalo je da mi to ranije padne na pamet. Verovatno smo sve vreme lagano tonuli, ali tek smo sada do{li u priliku da se u to uverimo. No, bi}e ipak bolje da o tome izvestim gospodina Lorensa - ovo bi moglo da ima uticaja na njegove prora~une." Pet krenu prema prednjem delu kabine - ali tamo nije stigao. 25. Prirodi je bilo potrebno milion godina da postavi zamku u koju je uhvatila Selenu i povukla je u dubine Mora @e|i. U drugom navratu uhvatila se u zamku koju je sama napravila. Kako njeni projektanti nisu smatrali za potrebno da paze na svaki gram prekomerne teìne, niti je trebalo da ona bude opremljena za putovanja koja traju duè od nekoliko ~asova, Selenu nisu opskrbili onim genijalnim postrojenjem kojim su raspolagali svi svemirski brodovi, premda se o njemu javno malo pri~alo - za recikliraje svih zaliha vode. Ona nije morala da konzervira svoje resurse na ubog na~in osoben za letelice koje su saobra}ale po svemiru; ono malo vode {to se u normalnim prilikama koristilo i stvaralo na njoj jednostavno je izbacivano. Tokom poslednjih pet dana nekoliko stotina kila te~nosti i pare napustilo je Selenu i istog ~asa ih je upila èdna pra{ina. Jo{ pre mnogo ~asova pra{ina oko ventila za izbacivanje se zasitila i pretvorila u blato. Kapaju}i kroz mnogobrojne kanale izdubila je poput sa}a okolno More. Tiho, strpljivo, la|a je spirala vlastite temelje. Ne`no gurkanje kesona koji se pribliàvao obavilo je ostalo.
119

Prvi nagove{taj predstoje}e nesre}e gore na splavu pojavio se u obliku treptanja crvene svetiljke na pre~i{}iva~u vazduha, sinhronizovanog sa zavijanjem radio-sirene na svim talasnim duìnama u skafanderu. Zavijanje je prestalo gotovo istog ~asa, jer je deùrni tehni~ar pritisnuo dugme za prekid, ali je zato crvena lampica nastavila da trep}e. Bio je dovoljan jedan pogled na broj~anike da Lorens shvati {ta se dogodilo. Cevi za vazduh... obe... nisu vi{e bile spojene sa Selenom. Pre~i{}iva~ je pumpao kiseonik u More kroz jednu cev, a {to je bilo jo{ gore, kroz drugu je usisavao pra{inu. Lorens se zapitao koliko }e im vremena biti potrebno da o~iste filtre, ali nije gubio vreme na razmi{ljanje. Bio je suvi{e zauzet upu}ivanjem poziva Seleni. Odgovora nije bilo. Poku{ao je na svim frekvencijama la|e, ali nije primao ~ak ni {um nose}eg talasa. More @e|i postalo je neprobojno za radio kao {to je bilo neprobojno za zvuk. Gotovi su, re~e; sve je zavr{eno. Malo nam je nedostajalo, ali nismo uspeli. A bio nam je potreban samo jo{ jedan sat... [ta se to moglo dogoditi? - razmi{ljao je smknuto. Mo`da je trup propao pod teìnom pra{ine. Ne - to je bilo malo verovatno; unutra{nji vazdu{ni pritisak bi to spre~io. Mora da je posredi sleganje zbog ne~eg drugog; nije bio siguran, ali je pomislio da je do{lo do neznatnog podrhtavanja tamo dole. Od samog po~etka bio je svestan opasnosti od takvog ne~eg, ali nije znao kako od toga da se za{titi. Bio je to rizik koji su svi prihvatili i Selena je izgubila. Jo{ dok je Selena po~injala da pada, ne{to je Petu govorilo da je ovo sasvim razli~ito od prvog potonu}a. Bilo je mnogo sporije i ~ulo se {kripanje i {ikljanje sa spolja{nje strane trupa koje je ~ak i u tom trenutku o~ajanja zaprepastilo Peta, jer nije nalikovalo nijednom zvuku koji bi pra{ina bila u stanju da proizvede. Cevi za kiseonik su iznad njih pravile ~udo. Nisu glatko iskliznule napolje, jer je la|a tonula krmom nadole, iskre}u}i se prema stra`njem delu. Uz pucanje i rasprskavanje fiberglasa, cev ispred vazdu{ne komore - kuhinje jurnula je kroz krov i nestala s vidika. Istog ~asa, sna`ni mlaz pra{ine uleteo je u kabinu i rasprsnuo se u zagu{uju}i oblak na mestu gde je udario o pod. Najbliì je bio komodor Henstin, pa je prvi stigao do tog mesta. Rascepav{i ko{ulju, smotao ju je u loptu i gurnuo u otvor. Pra{ina je letela na sve strane dok se on borio da joj spre~i ulazak: gotovo da je uspeo kada se i prednja cev otrgla... a glavna svetla se pogasila, po drugi put, jer se ponovo prekinuo kabl. "Ja }u ovaj!" povika Pet. Trenutak kasnije, tako|e bez ko{ulje, poku{avao je da zapu{i otvor i spre~i bujicu koja je kroz njega nadirala. Stotinu puta je plovio preko Mora @e|i... ali nikada ranije nije golim prstima dodirnuo materiju od koje se ono sastojalo. Sivi prah mu je {trcao u nos i o~i, tako da se umalo nije ugu{io, i potpuno ga je zaslepeo. Iako je bila suva poput pra{ine iz kakve faraonske grobnice... ~ak i suvlja od nje, jer je bila milion puta starija od piramida... ostavljala je nekakav ~udan sapunjavi utisak. Dok se borio protiv nje, Pet je uhvatio sebe
120

kako razmi{lja: "Ako postoji gora smrt od davljenja... onda je to kada te ìvog zakopaju." Kada je mlaz toliko oslabio da je tek curkao, bilo mu je jasno da je izbegao upravo takvu sudbinu... na trenutak. Pritisak koji je stvaralo petnaest metara pra{ine, pod niskom lunarnom gravitacijom, nije bilo te{ko savladati... mada bi to bila sasvim druga~ija pri~a da su rupe u krovu bile mnogo ve}e. Pet je otresao pra{inu sa glave i ramena i oprezno otvorio o~i. Bar je mogao ponovo da vidi: hvala bogu {to su imali rezervnu rasvetu, iako je bila slaba. Komodor je ve} za~epio svoj otvor i smireno je prskao unaokolo vodu iz papirnate ~a{e kako bi se pra{ina slegla. To se pokazalo zadivljuju}e delotvorno i ono nekoliko preostalih obla~i}a uskoro se pretvorilo u blatnjave mrlje. Henstin podiè glavu i uhvati Petov pogled. "Kapetane", oslovi ga on. "Imate li kakvu teoriju?" U pojedinim trenucima ga je Komodorova olimpska samokontrola gotovo izlu|ivala, pomisli Pet. Voleo bi da ga vidi bar jednom kako puca. Ne... to, u stvari, nije bilo ta~no. Osetio je trenutnu zavist, ~ak ljubomoru... razumljivo, ali nedostojno njega. Trebalo bi da se stidi, i stideo se. "Ne znam {ta se dogodilo", odvrati on. "Mo`da bi to mogli da nam kaù oni gore." Sada je morao da se penje da bi do{ao do pilotskog sedi{ta, jer je la|a bila nagnuta za otprilike trideset stepeni u odnosu na vodoravan poloàj. Kada je Pet zauzeo svoje mesto ispred radija, osetio je neku vrstu o~ajni~ke otupelosti koja je potisnula sve {to je doìveo od prvobitnog sahranjivanja. Bilo je to ose}anje rezignacije... gotovo sujeverno verovanje da su bogovi protiv njih i da je beskorisno nastavljati borbu. Bio je uveren u to kada je uklju~io radio i otkrio da uop{te ne radi. Nije bilo struje; kada je ta cev za kiseonik pokidala kablove u kolu, obavila je dobro posao. Pet se lagano okrenuo u stolici. Dvadeset jedan putnik gledao je u njega, ~ekaju}i da ~uje novosti. Ali on njih dvadeset nije video, jer Suzan ga je gledala, i on je bio svestan samo izraza na njenom licu. Odisalo je zabrinuto{}u i pripravno{}u... ali ~ak ni sada na njemu nije bilo ni traga od straha. Dok ju je Pet posmatrao, njegovo vlastito o~ajanje kao da se raspr{ilo. Osetio je nalet snage, ~ak nade. "Neka sam proklet ako znam {ta se dogodilo", re~e on. "Ali u jedno sam siguran... jo{ nismo gotovi, ni za sto svetlosnih godina. Mo`da smo jo{ malo potonuli, ali na{i prijatelji na splavu }e brzo da nas stignu. To }e zna~iti malo odlaganje... i ni{ta vi{e. Nemamo razloga za brigu." "Ne èlim da dièm paniku, kapetane", javi se Beret, "ali {ta ako je i splav potonuo? [ta }emo onda?" "Sazna}emo ~im popravim radio", odvrati Pet, pogledav{i zabrinuto ìce koje su visile sa krova. "Dok ne razvrstam ove {pagete, mora}ete da se zadovoljite pomo}nim svetlima." "Meni ne smetaju", primeti gospo|a [uster. "Mislim da su veoma slatka.
121

Neka ste blagosloveni, gospo|o [uster, izgovori Pet u sebi. Brzo se osvrnuo po kabini; mada je te{ko bilo razaznati izraze lica svih putnika pri ovom slabom osvetljenju, ~inilo se da su prili~no smireni. Trenutak kasnije nisu vi{e bili tako mirni; samo toliko vremena mu je bilo dovoljno da utvrdi da ne moè popraviti ni svetla ni radio. @ice su bile pokidane duboko u kolu, tako da do njih nije mogao dopreti jednostavnim alatkama koje je ovde imao. "Ovo je mnogo ozbiljnije", prijavi Pet. "Ne}emo mo}i da stupimo u vezu, ako nam ne spuste mikrofon." "To zna~i", javi se Beret koji je izgleda voleo sve da posmatra sa mra~ne strane, "da su izgubili vezu s nama. Ne}e shvatiti za{to ne odgovaramo. [ta ako pretpostave da smo svi mrtvi... i odustanu od cele operacije?" Ta je misao prostrujala Petu kroz glavu, ali ju je istog ~asa odbacio. "ûli ste {ta vam je kazao glavni inènjer Lorens preko radija", odvrati on. "On ne pripada onoj vrsti ljudi koja bi odustala dok nije sasvim sigurna da nismo vi{e ìvi. To ne treba da vas brine." "[ta je s vazduhom?" upita profesor Jajavarden zabrinuto. "Ponovo smo se vratili na vlastite zalihe." "Trebalo bi da nam potraju nekoliko ~asova po{to su se upija~i obnovili. Cevi }e pre isteka tog vremena ponovo biti na svom mestu", odvrati Pet, ne{to samouverenije nego {to se ose}ao. "U me|uvremenu, mora}emo biti strpljivi i ponovo se sami zabavljati. Radili smo to tri dana; trebalo bi da moèmo jo{ nekoliko sati." Osvrnuo se po kabini, da vidi ima li koga ko se ne slaè, i primeti kako jedan putnik polako ustaje. Bila je to poslednja osoba koju bi o~ekivao... tihi, sitni gospodin Ridli, koji je mo`da izgovorio desetak re~i za vreme celog puta. Pet i dalje nije o njemu ni{ta znao osim da je ra~unovo|a sa Novog Zelenada... jedine dràve na Zemlji koja je pomalo bila izolovana od ostalog sveta zahvaljuju}i svom poloàju. Do nje se, razume se, moglo sti}i isto onako brzo kao i do svakog drugog mesta na planeti, ali to je bio kraj puta, a ne usputna stanica za negde drugde. Kao rezultat toga, Novozelan|ani su jo{ s ponosom ~uvali dosta od svoje individualnosti. Tvrdili su, u ~emu je bilo dosta istine, da su spasli sve {to je ostalo od engleske kulture, sada kada je Atlantska Zajednica apsorbovala britanska ostrva. "@eleli ste ne{to da kaète, gospodine Ridli?" zapita ga Pet. Ridli se osvrnu po slabo osvetljenoj kabini, nalik na kakvog u~itelja koji se sprema da oslovi razred. "Da, kapetane", po~e on. "Moram ne{to da priznam. Bojim se da je sve ovo moja krivica." Dve sekunde po{to je glavni inènjer Lorens naglo prekinuo svoj komentar, Zemlja je ve} znala da je ne{to po{lo naopako... dok je vestima bilo potrebno nekoliko minuta da stignu do Marsa i Venere. Ali na osnovu slike na ekranu niko nije mogao pogoditi {ta se dogodilo. Nekoliko sekundi vladao je haos, ali ~inilo se da je neposredna kriza pro{la. Prilike u skafandrima su se okupile, o~igledno su ve}ali, ali niko ih nije
122

mogao ~uti jer su se prebacili na internu telefonsku vezu. Nema slika, bez mogu}nosti da ~ujete o ~emu govore, razo~aravaju}e je delovala. Tokom tih dugih minuta i{~ekivanja punih agonije, dok je studio poku{avao da odgonetne {ta se doga|alo, @il je davao sve od sebe da oìvi sliku. To je bilo veoma te{ko, po{to je snimao krajnje stati~nu scenu samo s jednog mesta. Poput svih kamermana, @il je mrzeo da bude prikovan za jedno mesto. Ovaj poloàj je bio savr{en... ali bio je ograni~en i on ga se ve} prili~no zasitio. âk je pitao moè li se brod pomeriti, ali kao {to kapetan Enson re~e: "Neka sam proklet ako }u skakutati tamo-amo po planini. Ovo je svemirski brod... a ne divokoza." I tako je @il morao da na razli~ite na~ine prelazi s jednog plana na drugi i da menja zum, mada je ovo drugo vrlo diskretno koristio, jer ni{ta nije moglo tako da uznemiri gledaoce kao brzo kretanje kroz prostor ili gledanje prizora koji im eksplodira u lice. Ako bi upotrebio zum na najja~em uve}anju, @il je mogao da {venkuje Mesecom brzinom od oko pedeset hiljada kilometara na ~as... od ~ega bi nekoliko miliona gledalaca odmah dobilo bolest kretanja. Kona~no se taj hitni, nemi sastanak okon~ao; ljudi sa splava su isklju~ili svoje telefone. Mo`da }e sada Lorens odgovoriti na radio-pozive kojima je bombardovan poslednjih pet minuta. "Moj Boè", izusti Spenser. "Ne mogu da poverujem! Vidite li vi {ta oni to rade?" "Da," odvrati kapetan Ensen, "ni ja ne mogu da poverujem. Ali izgleda da napu{taju mesto nesre}e." Poput ~amaca koji odlaze sa broda koji tone, dve pra{inske skije, pretrpane ljudima, stado{e da se udaljuju od splava. 26. Mo`da je bilo dobro {to je Selena ostala bez radio-veze; te{ko da bi njenim ìteljima pomoglo da su znali da se skije, pretovarene putnicima, udaljavaju sa mesta nesre}e. Ali u tom trenutku niko na la|i nije razmi{ljao o spasavanju; Redli se nalazio u sredi{tu nejasno osvetljene pozornice. "Kako to mislite... da je ovo va{a krivica?" upita ga Pet, naru{iv{i zbunjuju}u ti{inu koja je usledila posle izjave Novozelan|anina. Za sada su bili samo zbunjeni; ne prijateljski raspoloèni, po{to niko nije mogao ozbiljno da shvati takvu jednu izjavu. "Duga~ka je to pri~a, kapetane", odvrati Redli, glasom koji je, iako je bio neobi~no ravnodu{an, krio u sebi podtonove koje Pet nije mogao da razabere. Imao je gotovo utisak da slu{a kakvog robota - Pet oseti neprijatan naboj negde po sredini ki~me. "Ne èlim da kaèm da sam ja ovo namerno prouzrokovao. Ali bojim se da je ipak namerno i ào mi je {to sam sve vas u to ume{ao. Znate... oni me progone." Upravo je to ono {to nam sad treba, pomisli Pet. Izgleda da je sve protiv nas. U ovoj maloj skupini imamo neuroti~nu usedelicu, drogira{a... a sada i manijaka. Kakve }emo jo{ ~udake otkriti pre no {to skon~amo?
123

A onda je shvatio da to nije po{teno. U stvari, imao je puno sre}e. Bili su tu Redli, gospo|ica Morli i Hans Baldur (koji im vi{e nije pri~injavao nikakve nevolje posle onog incidenta koji vi{e niko nije pominjao), ali zato i komodor, dr Mekenzi, [usterovi, mali profesor Jajavarden, Dejvid Beret... i svi drugi koji su ispunjavali ono {to se od njih traìlo, ne prave}i neprilike. Osetio je iznenadnu naklonost... ~ak ljubav... prema svima njima, {to su mu pruàli svoju aktivnu ili pasivnu podr{ku. A naro~ito Sju, koja je ve} bila skok ispred njega, kao {to je to izgleda uvek bio slu~aj. I sada je, nenametljivo, obavljala svoj posao u stra`njem delu kabine. Pet je sumnjao da je iko primetio... Redli sigurno nije... da je otvorila ormani} za prvu pomo} i uzela jedan od onih ciilindara veli~ine cigarete koji je vodio u zaborav. Ako ovaj momak bude po~eo da stvara neprilike, ona }e biti spremna. U ovom trenutku, Redliju nije bilo ni na kraj pameti da stvara neprilike. înilo se da je sasvim zaokupljen sobom i savr{eno racionalan; o~i mu nisu sijale luda~kim sjajem, niti su se prime}ivali drugi kli{ei ludila. Li~io je upravo na ~oveka kakav je i bio... sredove~an ra~unovo|a sa Novog Zelanda koji odmor provodi na Mesecu. "To je veoma zanimljivo, gospodine Redli", primeti komodor Henstin odmerenim, neutralnim glasom, "ali oprostite zbog na{eg neznanja. Ko su to 'oni' i za{to bi vas progonili?" "Ube|en sam, komodore, da ste ~uli za lete}e tanjire?" Lete}e, {ta? - upita se Pet. Izgleda da je Henstin bio bolje obave{ten od njega. "Da, jesam", odvrati on pomalo umorno. "Nai{ao sam na njih u starim knjigama o astronautici. Predstavljali su pravu ludost, zar ne, pre nekih osamdeset godina?" Shvatio je da nije smeo da upotrebi re~ 'ludost' i laknulo mu je kada se Redli nije uvredio. "Oh, podaci o njima seù mnogo dalje u pro{lost od toga, ali tek u poslednjem veku su ljudi po~eli da ih prime}uju. Postoji stari rukopis iz neke engleske opatije iz 1290. u kome se jedan slu~aj opisuje do pojedinosti... a ni to nije najraniji izve{taj, nipo{to. Postoje zapisi da je pre dvadesetog veka prime}eno vi{e od deset hiljada lete}ih tanjira." "Samo malo", prekinu ga Pet. "[ta su vam to, do |avola, lete}i tanjiri? Nikada nisam ~uo za njih." "Bojim se, kapetane, da ste zanemarili svoje obrazovanje", odvrati Redli saàljivim glasom. "Izraz 'lete}i tanjiri' po~eo je da se koristi posle 1947. za opisivanje ~udnih letelica obi~no u obliku diska koje, navodno, ve} vekovima istraùju na{u planetu. Neki ljudi vi{e vole da koriste izraz neidentifikovani lete}i predmeti." To je probudilo nekoliko slabih se}anja u Petovom umu. Da, ~uo je taj izraz u vezi sa hipoteti~kim svemircima. Me|utim, nije bilo konkretnih dokaza, razume se, da su svemirski brodovi neke tu|inske vrste ikada u{li u Sun~ev sistem. "Vi zaista verujete", javi se skepti~no jedan od putnika, "da se oko Zemlje motaju posetioci iz svemira?"
124

"I vi{e od toga", odvrati Redli. "êsto su se spu{tali i stupali u vezu sa ljudskim bi}ima. Pre no {to smo do{li ovamo, imali su bazu na tamnoj strani Meseca, ali su je uni{tili kada su po~ele da je snimaju prve osmatra~ke rekete." "Otkud vi to sve znate?" upita neko drugi. Redli je izgleda bio sasvim ravnodu{an prema skepticizmu svoje publike; mora da je ve} odavno navikao na to. Zra~io je nekom unutra{njom verom koja je, koliko god neosnovana, bila na ~udan na~in ubedljiva. Njegova ludost ga je iznela u carstvo s druge strane razuma i on je tamo bio sasvim sre}an. "Imamo... veze", odvrati on va`no. "Nekoliko mu{karaca i èna bilo je u stanju da uspostavi telepatsku vezu sa bi}ima iz lete}ih tanjira. Tako smo doznali mnogo toga o njima." "Kako to da niko drugi nije?" upita jo{ jedan neverni Toma. "Ako su oni stvarno tamo napolju, kako to da ih nisu videli na{i astronomi i svemirski piloti?" "Oh, jesu", odvrati Redli sa saàljivim osmehom, "ali taje to. Me|u nau~nicima postoji zavera }utanja; ne svi|a im se da priznaju da postoje inteligencije u svemiru koje su mnogo nadmo}nije od na{e. I tako, kada neki pilot prijavi lete}i tanjir, oni ga ismeju. Sada, razume se, astronauti }ute kada ih sretnu." "Da li ste vi ikada sreli koji, komodore?" upita gospo|a [uster, o~igledno napola ube|ena u sve to. "Ili ste i vi... kako je to gospodin Redli nazvao... u toj zaveri }utanja?" "@ao mi je {to }u vas razo~arati", odvrati Henstin. "Morate mi verovati na re~ da su svi svemirski brodovi koje sam ikada video bili osigurani kod Lojda." On uhvati Petov pogled i jedva primetno klimnu {to je zna~ilo: 'Hajde da popri~amo o ovome u vazdu{noj komori.' Po{to se uverio da je Redli potpuno bezopasan, gotovo da je bio sre}an zbog ovog intermeca. Vrlo je delotvorno skrenuo misli putnika sa situacije u kojoj su se na{li. Ako je Redlijev beleg ludosti mogao da ih zabavi za izvesno vreme, ba{ lepo. "Pa, Pete", re~e Henstin, kada su se vrata vazdu{ne komore zatvorila za njima, "{ta mislite o njemu?" "Da li on stvarno veruje u tu glupost?" "Oh da... u svaku re~. Sretao sam ve} ranije takve tipove." Komodor je dosta toga znao o Redlijevoj ~udnoj opsesiji; svako ~ije je zanimanje za astronautiku sezalo do dvadesetog veka morao je to znati. Kao mladi} je ~ak ~itao neke od originalnih tekstova na tu temu... krajnje drska la`na svedo~anstva ili detinjasto naivne pri~e, {to je sve poljuljalo njegovo uverenje da su ljudi racionalna bi}a. Uznemiruju}a je bila ve} i pomisao da je takva vrsta literature ikada mogla imati svoj procvat... mada je bilo ta~no da je ve}ina tih knjiga objavljena u onoj psihoti~noj eri, pomahnitalim pedesetima. "Ovo je veoma neobi~na situacija", poàli se Pet. "Svi putnici u~estvuju u raspravi oko lete}ih tanjira u jednoj ovakvoj situaciji."
125

"Smatram to odli~nom idejom", odvrati komodor. "[ta biste im drugo predloìli da rade? Pogledajmo istini u o~i... moramo ovde sedeti i ~ekati, dok Lorens ponovo ne pokuca na krov." "Ako je jo{ ovde. Beret je mo`da u pravu... mo`da je splav potonuo." "Mislim da je to malo verovatno... potres je bio sasvim mali. [ta mislite, koliko smo propali?" Pet razmisli o ovome. Kada se sada toga prisetio, ~inilo mu se da je dugo trajalo. înjenica da je bio zapravo u mraku i da se borio sa mlazom pra{ine, unosila je samo jo{ ve}u zabunu u njegovo se}anje. Mogao je samo da naga|a. "Recimo... deset metara." "Glupost! Cela stvar je potrajala svega nekoliko sekundi. Sumnjam da smo potonuli vi{e od dva do tri metra." Petu je bilo veoma te{ko da u to poveruje, ali se nadao da je komodor bio u pravu. Znao je da je bilo veoma te{ko proceniti slaba ubrzanja, naro~ito kada je ~ovek bio u {oku. Henstin je bio jedini na la|i koji je mo`da imao nekakvo iskustvo u svemu ovome; njegova procena je verovatno bila ta~na... i nema sumnje ohrabruju}a. "Mo`da na povr{ini ni{ta nisu ni osetili", nastavi Henstin, "i verovatno se pitaju za{to ne mogu da stupe u vezu sa nama. Jeste li sigurni da nikako ne moèmo popraviti radio?" "Sasvim sam siguran; ceo blok terminala se prekinuo na kraju kola. Nema na~ina da doprem do tog mesta iz kabine." "Pa, pretpostavljam da je tako. Moèmo se vratiti i dopustiti Redliju da poku{a da nas preobrati... ako moè." @il je pratio prenatrpane skije stotinak metara kada je shvatio da nisu pretrpane koliko je trebalo. Odvozile su sedmoricu... a prethodno su bila osmorica. Polako se vratio kamerom na splav i pukom sre}om ili zahvaljuju}i takvom poznavanju posla koje razdvaja briljantnog kamermana od onog samo dobrog, stigao je tamo upravo u trenutku kada je Lorens prekinuo radio ti{inu. "Ovde glavni inènjer", re~e on umorno i razo~arano kao i svaki ~ovek kome su upravo svi bri`ljivo smi{ljeni planovi pali u vodu. "Izvinite zbog ove pauze, ali kao {to ste ve} verovatno shvatili, ovde se ne{to dogodilo. Izgleda da je do{lo do novog propadanja: ne znamo koliko dubokog... ali izgubili smo fizi~ki kontakt sa Selenom i ona ne odgovara na na{e radio-pozive. Naredio sam mojim ljudima da se udalje nekoliko stotina metara, u slu~aju da do|e do novog sleganja. Verovatno da }e se to dogoditi vrlo je mala... jedva da smo i osetili i prethodni potres... ali nema svrhe rizikovati. Trenutno mogu sam obavljati sve {to je potrebno, bez i~ije pomo}i. Javi}u se ponovo za nekoliko minuta. Gotovo." Dok su pogledi miliona bili upereni u njega, Lorens je ~u~nuo pored ivice splava i sklopio sondu kojom je prvi put napipao la|u. Imao je na raspolaganju dvadeset
126

metara za eksperimentisanje; ako je potonula dublje od toga, mora}e smislite ne{to drugo. [ipka je utonula u pra{inu, prodiru}i sve sporije i sporije {to se vi{e pribliàvala dubini na kojoj je Selena po~ivala. Sa pra{ine je nestala i prvobitna oznaka... petnaest i po metara. Sonda je nastavila dalje, poput koplja ubodenog u telo Meseca. Koliko jo{? pro{aputa Lorens u sebi, u {ume}oj ti{ini svog skafandra. Antiklimaks je bio gotovo sme{an, mada ovo nije bila stvar za smejanje. Sonda je prodrla jo{ metar i po... a to je bila razdaljina koju je on mogao da obuhvati ne ra{iriv{i potpuno ruke. Mnogo ozbiljnije je bilo to {to Selena nije potonula ravnomerno, {to je Lorens otkrio posle nekoliko dodatnih probanja. Bila je mnogo nià na krmi, odnosno sada je bila nagnuta za otprilike trideset stepeni. Ve} je i to bilo dovoljno da mu naru{i planove; oslanjao se na pretpostavku da }e se keson ravno spustiti na vodoravni krov. Na trenutak je prestao da razmi{lja o tom problemu; imao je sada pre~e stvari da re{ava. Po{to je radio na la|i ~utao... i on se molio da je posredi samo jednostavan kvar na instalacijama... kako da dozna da li su ljudi unutra jo{ ìvi? û}e sondu, ali nije bilo na~ina da stupe s njim u vezu. Razume se da je bilo. Najlak{i i najprimitivniji na~in od svih, koga je mogao lako prevideti svako posle jednog i po elektronskog veka... Lorens ustade i pozva skije koje su ~ekale. "Moète se vratiti", re~e on. "Nema opasnosti. Potonula je samo nekoliko metara." Ve} je zaboravio na milione koji su ga gledali. Iako je novi plan kampanje tek trebalo da skicira, ve} se vra}ao u akciju. 27. Kada su se Pet i komodor vratili u kabinu, rasprava je jo{ bila u punom jeku. Redli koji je do sada tako malo rekao, nema sumnje da je sada nadokna|ivao propu{teno. Kao da je neko dodirnuo neku tajnu oprugu u njemu ili ga je oslobodio date zakletve da }e ~uvati tajnu. Verovatno je to bilo obja{njenje; po{to je sada bio ube|en da je njegova misija otkrivena, bio je presre}an {to moè da pri~a o njoj. Komodor Henstin je sreo mnogo takvih ljudi... i zato je, puke samoodbrane radi, prekopavo po obimnoj literaturi na tu temu. Prilazili su mu gotovo uvek na isti na~in; prvo bi sledila pretpostavka: "Vi ste, komodore, sigurno videli neke vrlo ~udne stvari tokom godina provedenih u svemiru?" Po{to ih njegov odri~ni odgovor ne bi zadovoljio, usledio bi okoli{ni... ponekad i ne ba{ mnogo okoli{ni... nagove{taj da se on ili pla{i ili ne èli da govori o tome. Poricati tu optu`bu predstavljalo je tra}enje energije; u o~ima onih koji veruju, to bi samo potvrdilo da je i on deo zavere. Ostali putnici nisu imali tako gorka iskustva koja bi ih upozorila, tako da je Redli lako izbegavao njihova gledi{ta. âk ni [uster, bez obzira na sve svoje pravni~ko ume}e, nije uspeo da ga satera u }o{ak; njegovi napori ostali su bezuspe{ni, kao da je poku{avao da uveri paranoika da, u stvari, nije progonjen.
127

"Zar vam se ~ini razumno", raspravljao se [uster, "da hiljade nau~nika zna za to, ali nijedan ne}e ni da zucne o celoj stvari? Nemogu}e je sa~uvati jednu tako veliku tajnu! To bi vam bilo kao da poku{ate da sakrije Va{ingtonov spomenik!" "Oh, bilo je poku{aja da se otkrije istina", odvrati Redli. "Ali uvek ima na~ina da se dokazi tajanstveno uni{te... isto kao i ljudi koji su hteli da ih obelodane. Umeju da budu stra{no nemilosrdrni kada je to potrebno." "Ali kazali ste da su... oni... stupali u kontakte sa ljudskim bi}ima. Nije li to protivure~nost?" "Nipo{to. Vidite, u Vaseljeni deluju i sile dobra i sile zla, isto kao i na Zemlji. Pojedina bi}a iz tanjira èle da nam pomognu... a druga da nas iskoriste. Te dve skupine se me|usobno bore hiljadama godina. Ponekad je u taj sukob ume{ana i Zemlja; tako je uni{tena Atlantida." Hensten je morao da se osmehne. Pre ili kasnije, uvek su se pozivali na Atlantidu... a ako ne na Atlantidu, onda na Lemuriju ili Mu. Svi su pripadali istom tipu neuravnoteènog mentaliteta trgovaca tajnama. Ceo predmet pomno je istraìla skupina psihologa tokom... ako se Henstin ta~no se}ao... sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zaklju~ili su da je znatan postotak populacije sredinom dvadesetog veka bio ube|en da }e svet biti uni{ten i da je jedina nada bila u intervenciji iz svemira. Izgubiv{i veru u same sebe, ljudi su potraìli spas u nebu. Religija lete}ih tanjira cvetala je me|u otka~enim ~lanovima ljudskog roda skoro deset godina; onda je iznenada zamrla. Poput epidemije koja je oti{la svojim putem. Psiholozi su zaklju~ili da su za ovo bila odgovorna dva ~inioca: prvi je bila puka dosada... drugi Me|unarodna geofizi~ka godina, koja je najavila ulazak ~oveka u svemir. Za osamnaest meseci MGG-ja nebo je osmatrano i ispitivano sa vi{e instrumenata i to je radilo vi{e obu~enih posmatra~a nego u celokupnoj prethodnoj istoriji. Da su se iznad atmosfere zatekli kakvi nebeski posetioci, ovo usredsre|eno nastojanje nau~nika zacelo bi ih otkrilo. Ali do toga nije do{lo; a kada su prve letelice sa ljudskom posadom po~ele da napu{taju Zemlju, lete}i tanjiri su postali jo{ zagonetniji po{to ih nije bilo. Za ve}inu ljudi to je bio kraj. Za hiljade neindentifikovanih lete}ih objekata koji su vi|ani tokom vekova postojao je neki prirodni uzrok i kada smo vi{e nau~ili o meteorologiji i astronomiji javilo se pregr{t razumnih obja{njenja. Kada je osvanula Svemirska era i povratila ~oveku poverenje u vlastitu sudbinu, svet je izgubio zanimanje za lete}e tanjire. Retko se, me|utim, doga|a da neka religija sasvim izumre, tako da je {a~ica vernika odràla i ovaj kult u ìvotu pomo}u fantasti~nih 'otkri}a', izve{taja o susretima sa vanzemaljcima i tvrdnjama o telepatskim kontaktima. âk i kada je dokazivano, {to se ~esto doga|alo, da su trenutni proroci krivotvorili dokaze, odani su ostajali uporni. Njima su bili potrebni bogovi na nebu i nisu èleli da ih se li{e. "Jo{ nam niste objasnili", upravo je govorio gospodin [uster, "za{to ba{ vas progone ljudi iz lete}ih tanjira. îme ste ih to naljutili?"
128

"Suvi{e sam se pribliìo nekim njihovim tajnama, pa su iskoristili ovu priliku da me se re{e." "Pre bih pomislio da }e prona}i neki manje sloèni na~in." "Glupo je zami{ljati da na{i ograni~eni umovi mogu shvatiti njihov na~in razmi{ljanja. A ovo bi li~ilo na nesre}ni slu~aj; niko nikada ne bi posumnjao da nije." "Odli~no. Po{to je sada ionako sve svejedno, da li biste nam kazali za kakvom ste to tajnom tragali? Ube|en sam da bismo to svi voleli da saznamo." Henstin o{inu pogledom Ervinga [ustera. Imao je utisak da je advokat dostojanstven ~ove~uljak koji ne zna za {alu; nije mu prili~ilo da bude ironi~an. "Rado }u vam to kazati", odvrati Redli. "Sve je, u stvari, po~elo 1953, kada je ameri~ki astronom po imenu O'Nil primetio ne{to zaista izuzetno ovde na Mesecu. Otkrio je mali most na isto~noj granici Mare Krizijuma. Ostali astronomi su ga, razume se, ismejali... ali oni sa manje predrasuda potvrdili su postojanje tog mosta. Me|utim, posle nekoliko godina, on je nestao. O~igledno je na{e zanimanje uznemirilo ljude iz lete}ih tanjira i oni su ga demontirali." To 'o~igledno' predstavljalo je savr{eni primer logike tanjira{a... izaziva~ko non seqitur koje ostavlja normalni um da se bespomo}no koprca nekoliko skokova u zaostatku. Nikada nije ~uo za O'Nilov most, ali bilo je bezbroj primera pogre{nih osmatranja u astronomskim zapisima. Kanali na Marsu predstavljali su klasi~an primer; ~estiti posmatra~i godinama su izve{tavali o njima, ali oni jednostavno nisu postojali... bar ne kao fina pau~ina kako su ih Louel i ostali crtali. Da li je Redli smatrao kako je neko ispunio kanale, u razdoblju izme|u Louelovog vremena i trenutka kada su obezbe|ene prve jasne fotografije Marsa? On je bio sposoban i na to, bio je ube|en Hensten. O'Nilov most je, po svoj prilici, predstavljao neki trik svetlosti, ili Mese~evih senki koje su se bez prestanka pomerale... ali jedno tako jednostavno re{enje, razume se, nije bilo dovoljno dobro za Redlija. Ali {ta je taj ~ovek radio ovde, nekoliko hiljada kilometara daleko od Mare Krizijuma? Jo{ je nekome palo na pamet to pitanje, pa ga je glasno postavio. Kao i obi~no, Redli je imao ubedljiv odgovor na vrhu jezika. "Nadao sam se da }u", re~e on, "odvratiti njihovu sumnji~avost ako se budem pona{ao kao obi~ni turista. Kako dokaz za kojim tragam leì na zapadnoj polulopti, po{ao sam na istok. Planirao sam da stignem do Mare Krizijuma preko tamne strane; tamo ima nekoliko mesta koje tako|e èlim da pogledam. Ali bili su suvi{e pametni za mene. Trebalo je da pretpostavim da }e me primetiti neki od njihovih agenata... u stanju su da poprime ljudski oblik, znate. Verovatno su me sledili od trenutka kad sam se spustio na Mesec." "Zanima me", javi se gospo|a [uster, koja je, kako se ~inilo, sve ozbiljnije shvatala Redlija, "{ta }e nam sada u~initi." "Voleo bih da mogu da vam kaèm, gospo|o", odvrati Redli. "Poznato nam je da imaju pe}ine u dubinama Meseca i gotovo je izvesno da }e nas tamo odvesti. îm su
129

videli da nam se spasioci pribliàvaju, ponovo su se ume{ali. Bojim se da smo sada suvi{e duboko da bi bilo ko mogao dopreti do nas." E sada je bilo dosta tih gluposti, re~e Pet u sebi. Zabava je gotova, jer ovaj ludak sada ve} po~inje da oneraspoloùje ljude. Ali kako da ga u}utkamo? Ludilo je bilo retko na Mesecu, kao i u svim grani~arskim dru{tvima. Pet nije znao kako da mu se suprotstavi... naro~ito ne ovoj samouverenoj, neobi~no uverljivoj vrsti ludila. U pojedinim trenucima, umalo se nije upitao nema li ipak ne~ega u Redlijevoj obmani; u drugim okolnostima bi ga za{titio njegov prirodni skepticizam, ali sada, posle toliko dana napetosti i i{~ekivanja, oslabila mu je kriti~ka mo} rasu|ivanja. Poèleo je da postoji neki laki na~in da se razbije ~arolija koju je van svake sumnje pleo ovaj slatkore~ivi manijak. Malo se posramiv{i zbog ovih misli, setio se brzog coup de grace kojim je u magnovenju uklonjen Hans Baldur. Bez ikakve namere... bar on toga nije bio svestan... uhvatio je Hardingov pogled. Odmah mu je odgovoreno; Harding je neprimetno klimnuo i polako ustao. Ne! re~e Pet... ali samo u sebi. Nisam mislio na to.... ostavite jadnog ludaka na miru... kakav ste vi to ~ovek? A onda se opustio, bar malo. Harding nije nameravao da se odvoji od svog sedi{ta, udaljenog od Redlija ~etiri mesta. Jednostavno je ostao da stoji, zagledan u Novozelan|anina nedoku~ivog izraza lica. Mo`da je to bilo i saàljenje, ali pri ovom slabom osvetljenju Pet nije mogao biti siguran. "Mislim da je do{lo vreme da i ja dam svoj prilog svemu ovome", re~e on. "Bar je jedna od stvari koju vam je na{ prijatelj kazao potpuno ta~na. Prate ga... ali ne tanjira{i. Ve} ja. @eleo bih da vam ~estitam, Vilfrede Dòrdè Redli, uop{te niste lo{i za jednog amatera. Bio je to odli~an lov... od Krajst~er~a do Astrograda, pa Klavijusa i Tihoa, Ptolomeja i Platona do Port Rorisa... i na kraju ovamo; kako mi se ~ini, ovo je kraj puta, i to ne samo u jednom smislu." Redli nije uop{te izgledao uznemiren. Samo je nakrivio glavu na gotovo kraljevski ohol na~in, kao da je dopu{tao da Harding postoji, ali nije èleo da prizna da se poznaju. "Kao {to ste ve} mo`da pogodili", nastavi Harding, "ja sam detektiv. Uglavnom se bavim prevarama. To je dosta zanimljiv posao, mada mi se retko pruà prilika da razgovaram o njemu. Zato sam sada veoma zahvalan {to to mogu u~initi. Uop{te me ne zanimaju... mislim profesionalno... ~udna uverenja gospodina Redlija. Da li su ona ispravna ili ne, ne uti~e na ~injenicu da je on veoma bistar ra~unovo|a i da dobro zara|uje na Novom Zelandu. Mada ne toliko dobro da bi mogao platiti jednomese~ni boravak na Mesecu. Ali to nije bio nikakav problem... jer je, znate, gospodin Redli stariji ra~unovo|a u ogranku kompanije Univerzalne putne kartice, u Krajst~er~u. Njihov sistem bi trebalo da je potpuno siguran, sa dvostrukom kontrolom, ali on je nekako uspeo da sebi izda karticu kategorije Q koja vaì za neograni~ena putovanja po celom Sun~evom sistemu. Njome se mogu pla}ati hotelski i restorantski ra~uni, kao i
130

unov~avati ~ekovi do iznosa od pet stotina dolara, bez prethodne provere. Izdato je vrlo malo Q kartica i njima se rukuje kao da su od plutonijuma. Razume se, ljudi su i ranije poku{avali ne{to sli~no; mu{terije stalno gube svoje kartice, a preduzimljive spodobe se odli~no provode koriste}i ih nekoliko dana pre no {to ih uhvate. Ali samo nekoliko dana; centralni ra~unski sistem UPK-a veoma je delotvoran... mora takav biti. Postoji nekoliko nivoa bezbednosnih mera protiv neovla{}enog kori{}enja i do sada je najduè razdoblje koje je iko iskoristio bilo nedelju dana." "Devet dana", neo~ekivano se ume{a Redli. "Izvinite... vi to svakako bolje znate. Zna~i, devet dana. Ali Redli je bio na potezu gotovo tri nedelje pre no {to smo ga uo~ili. Uzeo je godi{nji odmor i rekao u kancelariji da }e se odmarati u ti{ini na Severnom Ostrvu. Umesto da ode tamo, uputio se u Astrograd, a zatim na Mesec, pri tom ispisav{i nove stranice istorije. Jer on je prvi... a nadamo se i poslednji... ~ovek koji je napustio Zemlju potpuno na kredit. I dalje nas zanima kako je to izveo. Kako je presko~io automatska kola za proveru? Da li je imao sau~esnika u odeljenju za kompjutersko programiranje? Postoji jo{ niz sli~nih pitanja od izuzetne va`nosti za UPK. Nadam se, Redli, da se ne}ete ljutiti na mene i da }ete zadovoljiti moju znatièlju. Mislim da je to najmanje {ta moète u~initi u ovim okolnostima. Znamo zbog ~ega ste to u~inili... za{to ste odbacili dobar posao i po{li u provod koji je morao da vas odvede u zatvor. Pretpostavili smo razlog, razume se, ~im smo vas prona{li na Mesecu. UTK je znao sve o va{em hobiju, ali on nije uticao na va{u delotvornost. Odlu~ili su da se kockaju i ispalo je jako skupo." "Jako mi je ào", odvrati Redli, krajnje dostojanstveno. "Kompanija se uvek dobro odnosila prema meni i ovo moè izgledati sramno s moje strane. Ali imao sam dobar razlog i da sam prona{ao dokaz..." Ali u tom trenutku su svi, osim detektiva inspektora Hardinga, izgubili zanimanje za Redlija i njegove tanjire. Zvuk koji su svi s nestrpljenjem i{~ekivali kona~no se za~uo. Lorensova sonda je zagrebla po krovu. 28. îni mi se da sam ovde proveo pola ìvota, pomisli Moris Spenser... a Sunce je jo{ nisko na zapadu, gde zalazi na ovom uvrnutom svetu, i jo{ ima tri dana do podneva. Koliko }u jo{ ostati zaglavljen na ovom planinskom vrhu, slu{aju}i visokoumne pri~e kapetana Ensona o svemirskim putevima i gledaju}i taj udaljeni splav s njegovim igloima-blizancima. Na to pitanje mu niko nije mogao odgovoriti. Kada je keson po~eo da se spu{ta, izgledalo je da }e posao biti obavljen u naredna dvadeset ~etiri sata. Ali sada su ponovo bili na po~etku... a da stvari budu jo{ gore, vi{e nije bilo vizuelnog uzbu|enja koje je pri~a u prvi mah nudila. Sve {to }e se od sada doga|ati bi}e skriveno duboko ispod povr{ine Mora, ili }e se odvijati iza zidova igloa. Lorens je i dalje tvrdoglavo odbijao da
131

primi kameru na splav i Spenser ga nije krivio zbog toga. Glavni inènjer je ve} jednom imao peh, kada mu se data izjava vratila poput bumeranga, i nije nameravao da ponovo rizikuje. Ipak nije dolazio u obzir da Auriga napusti mesto doga|aja do koga je dospela uz tolike tro{kove. Ako sve pro|e dobro, predstoji im jo{ jedna dramati~na scena. A ako sve krene naopako, ~eka ih tragi~an prizor. Pre ili kasnije, te pra{inske skije }e se uputiti nazad prema Port Rorisu... sa mu{karcima i ènama koje su do{li da spasu - ili bez njih. Spenser nije nameravao da propusti odlazak karavana, bez obzira na to da li }e se to dogoditi pod Suncem na izlasku ili zalasku, ili pod ble|om svetlo{}u nepokretne Zemlje. îm je ponovo utvrdio gde se nalazi Selena, Lorens je ponovo po~eo da bu{i. Na ekranu monitora Spenser je mogao da vidi tanku dr{ku cevi za snabdevanje kiseonikom koja je po drugi put krenula kroz pra{inu. Za{to se Lorens gnjavio s tim, upita se on, kada ~ak nije bio ni siguran ima li ìvih na Seleni? I kako }e to da proveri, sada po{to ni radio vi{e nije radio? To su se isto pitali i milioni ljudi dok su gledali cev kako uranja u pra{inu; a mo`da su mnogi do{li do ispravnog odgovora. ûdno, ali nikom na Seleni on nije pao na pamet... ~ak ni komodoru. îm su za~uli onaj tupi udar o krov, odmah su pogodili da to nije {ipka kojom su ih traìli, pa`ljivo sondiraju}i more. Kada se minut kasnije za~ulo brujanje bu{ilice koja se probijala kroz fiberglas, ose}ali su se poput osu|enika koji su u poslednjem trenutku pomilovani. Ovog puta je bu{ilica izbegla kolo kablova... mada to sada vi{e nije bilo va`no. Putnici su gotovo kao hipnotisani posmatrali, dok je zvuk postajao sve sna`niji i prve truni po~ele da padaju sa tavanice. Kada se pojavila glava bu{ilice i spustila se dvadesetak centimetara, u kabini se prolomilo klicanje, kratko ali od srca. [ta sada? - pomisli Pet. Ne moèmo da razgovaramo sa njima; kako da znam kada treba da odvrnem bu{ilicu? Ne}u po drugi put da ponovim istu gre{ku... Zapanjuju}e glasno u toj napetoj ti{ini punoj i{~ekivanja, metalna cev stade da odzvanja ritmom DIT DIT DAT signala koje, sasvim sigurno, niko od prisutnih na Seleni ne}e zaboraviti do kraja ìvota. Pet je smesta odgovorio, otkucav{i u znak odgovora kle{tima jedno 'V'. Sada znaju da smo ìvi, pomisli on. Ni u jednom trenutku nije, u stvari, poverovao da }e Lorens pretpostaviti da su mrtvi i napustiti ih, ali ipak ga je sve vreme progonila sumnja. Cev se ponovo oglasila, ovog puta mnogo sporije. Predstavljalo je pravu moru u~iti Morzeovu azbuku... u ovom dobu to je bio silan anahronizam, tako da se ~ulo mnogo ogor~enih protesta me|u pilotima i svemirskim inènjerima zbog uludo utro{enog napora. Mo`da }e vam zatrebati samo jednom u celom ìvotu. Ali u tome i jeste bila stvar. Tada }e vam stvarno biti potrebna. DIT DIT DAT, ~uli su se udarci po cevi, DAT DIT... DIT DIT DIT... DAT DIT DAT DIT... DIT DAT DIT... DIT.. DIT DAT DAT. Zatim, da ne bi bilo kakve gre{ke, stali su da ponavljaju re~, ali i Pet i komodor su, iako su, {to se Morzeovo azbuke ti~e bili zar|ali, shvatili poruku.
132

"Kaù nam da odvrnemo burgiju", re~e Pet. "Pa, hajde da i to obavimo. Kratki nalet vazduha izazva trenutak nepotrebne panike, a onda se pritisak izjedna~io. Sada je cev bila otvorena prema gornjem svetu i dvadeset dvoje nestrpljivih mu{karaca i èna ~ekalo je prvi dah kiseonika da pokulja prema njima. Umesto toga, cev je progovorila. Kroz otvor je stigao glas, promukao i zagrobni, ali savr{eno jasan. Bio je tako glasan i u toj meri neo~ekivan, da se dru{tvo trglo od iznena|enja. Jedva ni pet-{est od ovih mu{karaca i èna ikada ~ulo cev koja govori; odrasli su u uverenju da se glas moè poslati kroz prostor jedino putem elektronike. Ovo oìvljavanje antike predstavljalo je za njih novost kao {to bi i telefon predstavljao novost za kakvog drevnog Grka. "Govori vam glavni inènjer Lorens. ûjete li me?" Pet savi {ake oko otvora i polako odvrati: "ûjemo vas jasno i glasno. Kako nas primate?" "Vrlo jasno... jeste li dobro?" "Jesmo... {ta se dogodilo?" "Propali ste jo{ nekoliko metara... ne vi{e. Ovde gore gotovo da ni{ta nismo ni primetili, dok se cevi nisu otrgnule. Kako stojite s vazduhom?" "Jo{ dobro... ali {to pre po~nete da nas snabdevate, to bolje." "Ne brinite... po~e}emo da ga pumpamo ~im o~istimo filtere od pra{ine i dopremimo jo{ jednu bu{ilicu iz Port Rorisa. Ona koju ste upravo skinuli bila nam je jedina rezervna... prava sre}a {to smo je imali." Zna~i, jo{ najmanje jedan sat, pomisli Pet, pre no {to im ponovo obezbede dovod vazduha. Me|utim, trenutno ga to nije brinulo. Znao je kako se Lorens nada da }e do}i do njih... i bilo mu je jasno da plan ne}e uspeti, po{to Selena vi{e nije leàla vodoravno. "Kako }ete sti}i do nas?" otvoreno je upitao. Usledilo je tek jedva primetno oklevanje pre no {to je Lorens odgovorio. "Jo{ nisam razradio pojedinosti, ali doda}emo jo{ jedan deo kesona i nastaviti da ga spu{tamo dok ne stigne do vas. Onda }emo po~eti da skupljamo pra{inu dok ne stignemo do dna. Tako }emo dospeti na svega nekoliko centimetara od vas; taj prostor }emo nekako premostiti. Ali prvo bih èleo da obavim ne{to drugo." "[ta to?" "Devedeset odsto sam ube|en da ne}ete vi{e propadati... ali ako ipak do toga do|e, bilo bi mi milije da to bude sada. @elim da svi zajedno nekoliko minuta ska~ete." "Da li je to bezbedno?" upita sumnji~avo Pet. "[ta ako se ova cev ponovo i{~upa?" "Onda je ponovo moète uvu}i. Jedna rupica manje ili vi{e, nije va`no... ali jo{ jedno sleganje bi i te kako bilo, ako do njega do|e kada budemo poku{avali da napravimo otvor veli~ine ~oveka na krovu." Selena je doìvela nekoliko ~udnih prizora, ali ovaj je van svake sumnje bio naj~udniji. Dvadeset dvoje mu{karaca i èna sve~ano je skakalo kao jedan, diù}i se do tavanice, a zatim spu{taju}i {to su energi~nije mogli na pod. Sve to vreme Pet je bez
133

prestanka motrio na cev koja je vodila u spolja{nji svet; posle punog minuta upornog ve`banja od strane putnika. Selena se pomerila naniè manje od dva centimetra. On je to prijavio Lorensu, koji je primio tu vest sa olak{anjem. Sada je s razlogom mogao da veruje da se Selena ne}e ponovo pomeriti i bio je ube|en da moè izvu}i te ljude. Kako ta~no, to jo{ nije znao, ali plan je po~eo da se oblikuje u njegovoj glavi. Kona~ni oblik dobio je tokom narednih dvanaest ~asova, za vreme razgovora sa njegovim trustom mozgova i posle opita izvr{enih na Moru @e|i. Inènjersko odeljenje je za ovih nedelju dana saznalo vi{e o pra{ini nego tokom svog dotada{njeg postojanja; vi{e se nisu borili u mraku protiv uglavnom nepoznatog neprijatelja. Znali su {ta smeju, a {ta ne. Uprkos brzini kojom su dono{eni izmenjeni planovi i pravljen potrebni hardver, nije bilo prekomerne ùrbe niti nepa`ljivosti. Jer ovo je bila jo{ jedna operacija koja je morala iz prve da uspe; ako propadne, onda }e morati taj keson da ostave i po~nu da spu{taju novi. A u najgorem slu~aju... oni na Seleni }e se udaviti u pra{ini. "To je sladak problem", re~e Tom Louson koji je voleo slatke probleme... i malo {ta drugo. "Donja strana kesona je otvorena tako da kroz nju moè da ulazi pra{ina jer ona dodiruje Selenu samo u jednoj ta~ki, zbog nagiba krova. Pre no {to po~nemo da ispumpavamo pra{inu, moramo zatvoriti taj procep. Jesam li kazao 'ispumpavamo'? Gre{ka. Tu stvar ne moète ispumpati; morate je podi}i. A ako to poku{amo, kako sada stvari stoje, pra{ina }e ulaziti unutra istom brzinom kroz dno cevi kojom }emo je mi vaditi na vrhu." Tom je zastao i sardoni~ki se osmehnuo svojoj mnogomilionskoj publici, kao da je izaziva da re{i taj problem. Pustio je gledaoce da se kr~kaju u vlastitim mislima izvesno vreme, a onda je podigao model koji je leào na stolu u studiju. Mada je bio krajnje jednostavan, prili~no se njime ponosio, jer ga je sam napravio. Niko nije mogao da nasluti, s druge strane kamere, da je to bio samo karton poprskan aluminijumskom bojom. "Ova cev", re~e on, "predstavlja kratki deo kesona koji sada vodi do Selene... i koji je, kako sam malopre rekao, pun pra{ine. A ovo..." drugom {akom je podigao zatupasti cilindar, zatvoren na jednom kraju, "...odli~no pristaje u keson, poput klipa. Vrlo je teàk i poku{a}e da potone pod vlastitom teìnom. Ali to, razume se, ne moè dok je pra{ina zarobljena ispod njega." Tom okrenu klip tako da se sada ravni kraj valjka na{ao pred kamerom. Pritisnuo je prstom sredi{te kruga, {to je prouzrokovalo otvaranje vrata{ca. "Ovo frunkcioni{e kao ventil; kada je zaptivak otvoren, pra{ina moè da proti~e kroz otvor i tada se klip lako spu{ta dole. îm stigne do dna, ventil }e se zatvoriti posle upu}enog signala odozgo. Tako }e keson biti zape~a}en i mo}i }emo da po~nemo da vadimo pra{inu. Zvu~i veoma jednostavno, zar ne? Ali nije. Postoji otprilike pedeset problema koje nisam pomenuo. Na primer, kada se keson isprazni, poku{a}e da ispliva na povr{inu
134

sa potiskom od dobrih nekoliko tona. Glavni inènjer Lorens je izradio genijalni sistem sidara koja treba da ga zadrè dole. Svakako vam je jasno da }e, kad ispraznimo ovu cev, od pra{ine i dalje postojati klinasti procep izme|u donjeg kraja i Seleninog krova. Kako gospodin Lorens misli s tim da izi|e na kraj, to ne znam. I, molim vas, da meni vi{e ne {aljete predloga; ve} smo u ovom programu imali dovoljno polupe~enih ideja za ceo jedan ìvot. Ovaj... klip... nije samo teorija. Ovda{nji inènjeri su ga u proteklih dvanaest ~asova izgradili i ispitali i sada je u akciji. Ako dobro tuma~im signale koje mi upu}uje onaj ~ovek, mislim da se selimo na More @e|i da vidimo {ta se de{ava na splavu." Sada su na splavu i oko njega bila tri igloa raznih veli~ina; na Suncu koje se odbijalo o njihovu spolja{nost li~ili su na dìnovske kapi ìve. Jedna pra{inska skija stajala je parkirana pored najve}e kupole; druge dve bile su u prolazu, i dalje prebacuju}i zalihe iz Port Rorisa. Poput otvora bunara, keson je {tr~ao iz mora. Njegov obod dizao se svega dvadesetak centimetara iznad pra{ine i otvor se ~inio suvi{e uzan da u njega u|e ~ovek. Bi}e to dosta te{ko za nekoga u skafanderu... ali klju~ni deo ove operacije obavlja}e se bez skafandera. U odre|enim razmacima, u bunaru je nestajala cilindri~na hvataljka koju je nekoliko sekundi kasnije izvla~io mali, ali sna`ni kran. Sa svakim izvla~enjem, hvataljka je prebacivana preko oboda otvora i njen sadràj je istresan nazad u more. Na trenutak bi se sivi dèp pra{ine zadrào u ravnoteì na nivou ravnice; zatim bi se lagano spustio, nestav{i potpuno pre no {to bi se iz otvora pojavio novi tovar. Bio je to ~arobni trik izvo|en u po bela dana, tako da je naprosto plenio pogled. Mnogo efektnije od hiljadu re~i kojima se mogao opisati, govorio je gledaocima sve {to je trebalo da znaju o Moru @e|i. Hvataljki je sada trebalo vi{e vremena, jer je zadirala dublje u pra{inu. Kona~no je do{ao i trenutak kada se pojavila samo dopola puna, i put ka Seleni bio je otvoren... osim one prepreke na kraju puta. 29. "Jo{ smo dosta dobro raspoloèni", izgovori Pet u mirkofon koji je sada bio spu{ten kroz otvor za vazduh. "Doìveli smo, razume se, pravi {ok posle drugog propadanja kada smo izgubili vezu s vama... ali sada smo ube|eni da }ete nas ubrzo izvu}i napolje. ûjemo hvataljku kako vadi pra{inu i divno je znati da je pomo} tako blizu. Nikad ne}emo zaboraviti", dodade on, pomalo neve{to, "napor koji su uloìli svi ti ljudi da nas spasu. Bez obzira na ishod, èlimo da im zahvalimo. Svi smo sasvim sigurni da je u~injeno sve {to se moglo. A sada }u mikrofon proslediti dalje, po{to neki od nas imaju poruke koje bi èleli da po{alju. S malo sre}e, ovo }e biti poslednje javljanje sa Selene." Kada je mikrofon predao gospo|ici Vilijams, shvatio je da je poslednju re~enicu mogao malo bolje sro~iti; mogla se tuma~iti na dva na~ina. Ali kako je spas bio
135

tako blizu, odbijao je da prizna kako jo{ postoji mogu}nost neuspeha. Toliko toga su pro{li da im se sada vi{e sigurno ni{ta ne}e dogoditi. Ipak je bio svestan da }e poslednja faza operacije biti najteà i najkriti~nija od svega. Raspravljali su beskona~no o tome tokom poslednjih nekoliko ~asova, od trenutka kada im je glavni inènjer Lorens objasnio {ta namerava da u~ini. O malo ~emu drugom su imali sada da razgovaraju kada je... zajedni~kom odlukom... stavljen veto na lete}e tanjire. Mogli su da nastave sa ~itanjem knjige, ali i [ejn i Pomorandà i jabuka nekako su izgubili privla~nost. Niko sada nije mogao da se usredsredi ni na {ta drugo do na izglede da se izvuku odatle i na ponovno stupanje u ìvot koji ih je ~ekao kada se ponovo pridruè ljudskoj rasi. Ne{to ih je odozgo iznenada jako lupilo. To je mogla biti samo jedna stvar; hvataljka je stigla do dna otvora, odnosno keson je bio prazan. Sada su ga mogli pripojiti na jedan od igloa i upumpati u njega vazduh. Trebalo im je vi{e od jednog sata da izvedu pripajanje i izvr{e sve potrebne testove. Naro~ito preina~en iglo tip XIX sa rupom u podu dovoljno velikom da kroz nju pro|e vrh kesona, trebalo je postaviti i naduvati krajnje pa`ljivo. @ivoti putnika sa Selene, kao i ljudi koji poku{avaju da ih spasu, mogli bi zavisiti od tog vazdu{nog spoja. Glavni inènjer Lorens nije skinuo skafander dok nije bio sasvim zadovoljan; onda je pri{ao toj razjapljenoj rupi. Podigao je baterijsku svetiljku iznad otvora i pogledao niz okno, koje kao da se protezalo u beskona~nost. Ali do dna je bilo samo sedamnaest metara; ~ak i pri ovako slaboj gravitaciji nekom predmetu bilo bi potrebno svega pet sekundi da padne do dna. Lorens se okrenu ka svojim pomo}nicima; svi su nosili skafandere, ali su im veziri bili podignuti. Ako i{ta po|e naopako ti veziri su se mogli zatvoriti u deli}u sekunde i ljudi unutra bi verovatno bili bezbedni. Ali za Lorensa ne bi bilo nikakve nade... kao ni za dvadeset dvoje putnika na Seleni. "Ta~no znate {ta treba da radite", re~e on. "Ako budem hteo na brzinu da izi|em, svi zajedno po~nite da vu~ete lestvice od konopca. Ima li pitanja?" Nije ih bilo; sve je bilo pa`ljivo uve`bano. Po{to je klimnuo svojim ljudima, a oni mu jednoglasno poèleli sre}u, Lorens se spustio u okno. Ve}i deo puta pre{ao je u padu, proveravaju}i s vremena na vreme brzinu tako {to bi se uhvatio za lestvice. Na Mesecu je to bilo sasvim bezbedno; to jest, gotovo bezbedno. Lorens je video ljude kako ginu jer su zaboravili da ~ak i pri ovom gravitacionom polju moète dosti}i smrtonosnu brzinu za manje od deset sekundi. Ovo je li~ilo na Alisin pad u Zemlju ~uda (toliko o tome da je Kerol mo`da bio nadahnut svemirskim putovanjem) ali ovde nije imao {ta da vidi dok se spu{tao osim praznog betonskog zida, koji mu je bio tako blizu da je morao da za~kilji kako bi se usredsredio na njega. A onda je, krajnje blago, udario o dno. û~nuo je na maloj metalnoj platformi, veli~ine i oblika poklopca za kanalizaciju i stao da je razgleda. Vrata{ca-ventil koja su bila otvorena dok se klip spu{tao kroz pra{inu malo su propu{tala i tanki trag sivog praha uspuzao je oko
136

zatvara~a. To nije bilo ni{ta stra{no, ali Lorens nije mogao da ne misli na to {ta bi se dogodilo ako bi ventil propustio pod pritiskom odozgo. Kojom brzinom bi pra{ina po~ela da ispunjava okno, poput vode u bunaru? Ali ne tako brzo, u to je bio ube|en, koliko je on mogao da se penje tim lestvicama... Ispod njegovih nogu, na samo nekoliko centimetara, nalazio se krov la|e, nagnut u dubinu pod uglom od izlu|uju}ih trideset stepeni. Njegov problem je sada bio kako da spoji vodoravni kraj okna sa nagnutim krovom la|e... i da to izvede tako dobro da spoj ne propu{ta pra{inu. Plan je bio besprekoran: nije ni o~ekivao da ne}e biti, jer su ga smislili najbolji inènjerski mozgovi na Zemlji i Mesecu. Predvi|ao je ~ak i mogu}nost da Selena ponovo sklizne, za nekoliko centimetara, dok on ovde radi. Me|utim, teorija je bila jedno... ali kao {to je dobro znao, praksa je bila druga stvar. Oko obima metalnog diska na kome je Lorens sedeo bilo je raspore|eno {est zavrtanja velikih kao palac i on po~e jedan po jedan da ih odvr}e, poput bubnjara koji {timuje svoj instrument. Za donju stranu platforme bio je pripojen dodatak u obliku harmonike, gotovo iste {irine kao i keson, koji je sada bio sklopljen. Oblikovao je pokretnu spojku, dovoljno veliku da kroz nju puze}i pro|e ~ovek, koja se sada lagano otvarala kako je Lorens odvrtao zavrtnje. Jedna strana nabrane cevi morala se protegnuti ~etrdeset centimetara da bi doprla do nagnutog krova; druga gotovo da i nije morala da se pomeri. Lorensova glavna briga bila je da }e otpor pra{ine spre~iti harmoniku da se otvori, ali zavrtnji su lako savladavali pritisak. Sada se vi{e nijedan od njih nije mogao dalje odvrtati; donji kraj spoja morao bi se prilepiti za krov Selene i hermeti~ki spojiti sa njim, bar se tome nadao, pomo}u gumenog poveza oko oboda. Vrlo brzo }e utvrditi koliko je taj spoj bio ~vrst. Automatski proveriv{i put za uzmak, Lorens je pogledao uz okno. Nije video ni{ta usled sjaja baterijske svetiljke koja mu je visila dva metra iznad glave, ali zato su lestvice od konopca koje su se pruàle pored nje delovale umiruju}e. "Spustio sam konektor", doviknu on svojim nevidljivim kolegama. "Izgleda da se zalepio za krov. Sada }u otvoriti ventil." Ako sada do|e do kakve pogre{ke, celo okno }e biti poplavljeno i mo`da }e postati neupotrebljivo. Lagano i ne`no, Lorens je otvorio vratanca kroz koja je pra{ina prolazila kroz klip dok se spu{tao. Nije do{lo do iznenadnog izdizanja; nabrana cev ispod njegovih nogu zadràvala je More. Lorens ispruì ruku kroz ventil... i prstima napipa krov Selene, koji je i dalje bio nevidljiv ispod pra{ine, ali sada na dohvat ruke. Malo mu je dostignu}a u ìvotu pruìlo takvo zadovoljstvo. Posao jo{ ni izdaleka nije bio obavljen... ali dodirnuo je la|u. Ostao je trenutak da ~u~i u svojoj maloj jami, ose}aju}i se poput kakvog rudara iz pro{lih vremena kada mu je prvi grumen zlata zablistao na svetlosti lampe. Udario je tri puta o krov; istog ~asa su mu odgovorili. Nije imalo svrhe zapo~eti razgovor Morzeovom azbukom, jer da je èleo mogao je direktno da razgovara s njima preko mikrofona, ali dobro je znao kakvo }e psiholo{ko dejstvo ostaviti njegovo kucanje.
137

Dokaza}e mu{karcima i ènama na Seleni da je spas na samo nekoliko centimetara od njih. No, i dalje su postojale velike prepreke, a naredna je bio poklopac na kome je sedeo... samo lice klipa. Posluìo je svrsi, zadrào je pra{inu dok su praznili keson, ali sada ga je morao odstraniti pre no {to iko utekne sa Selene. To se, me|utim, moralo obaviti tako da se ne pomeri pokretni spoj pri ~ijem je name{tanju pomogao. Da bi to bilo mogu}e, kru`no lice klipa bilo je tako sagra|eno da se moglo podi}i gore, poput poklopca sa {erpice sosa, kada se odvrne osam velikih vijaka. Lorensu je bilo potrebno samo pet minuta da iza|e s njima na kraj i da priveè konopac za oslobo|eni metalni disk; zatim je povikao: "Vuci!" Neki deblji ~ovek bi morao da se penje uz okno pra}en kru`nim poklopcem, ali Lorensu je bilo dovoljno da se priljubi uza zid dok je metalna plo~a, koja se kretala postrance, izvla~ena pored njega. Ode i poslednja odbrambena prepreka, pomisli on, dok je disk nestajao iznad njega. Sada vi{e nije bilo mogu}e zatvoriti okno, ako spojka otkaè i pra{ina po~ne da prodire unutra. "Kofa!" povika on. Odmah su je spustili. Pre ~etrdeset godina, priseti se Lorens, igrao sam se na nekoj kalifornijskoj plaì, pravio sam u pesku zamkove pomo}u kofice i lopatice. A sada me, evo, na Mesecu... postao sam ni manje ni vi{e nego glavni inènjer zemaljske strane... i kopam jo{ revnosnije, dok mi cela ljudska rasa viri preko ramena. Kada je prvi tovar izvu~en, ogolio je znatan deo Seleninog krova. Koli~ina pra{ine koja se na{la zarobljena unutar spojne cevi bila je sasvim mala, tako da je se re{io napuniv{i samo jo{ dve kofe. Pred njim se sada nalazilo aluminizirano tkanje {titnika protiv sunca, koje se odavno raspalo pod pritiskom. Lorens ga je sasvim lako odstranio... bilo je tako krhko da ga je mogao kidati golim rukama... posle ~ega je otkrio neznatno naborani fiberglas spolja{njeg trupa. Lako }e ga ise}i pomo}u male elektri~ne testere; to }e tako|e ispasti fatalno. Jer Selenin dvostruki trup sada vi{e nije bio celovit; kada je krov o{te}en, pra{ina je zacelo preplavila prostor izme|u dva zida. Sigurno je ~ekala tamo, pod pritiskom, da {ikne napolje ~im on napravi prvi rez. Pre no {to bude mogao da u|e u Selenu, taj tanki ali smrtonosni sloj pra{ine morao je biti imobilisan. Lorens o{tro kucnu o krov; kao {to je i o~ekivao, pra{ina je prigu{ivala zvuk. Ali nije o~ekivao da }e dobiti ùstar i uspani~en odgovor. Ovo kucanje koje je doprlo iz unutra{njosti la|e sigurno nije bio signal za 'Dobro sam'. âk i pre no {to su ljudi odozgo uspeli da mu prenesu novosti, Lorens je pogodio da je More @e|i poku{alo jo{ jednom, poslednji put, da zadrì svoj ulov. Karl Dònson bio je nukleonski inènjer, te je stoga imao vrlo osetljiv nos, a kako se desilo da sedi u stra`njem delu kabine, upravo je on primetio da im preti nesre}a. Nekoliko sekundi ostao je sasvim miran, skupljaju}i i {ire}i nozdrve, a zatim je kazao: "Izvinite", putniku do sebe i tiho se uputio u kupatilo. Nije èleo da napravi bespotrebnu
138

gu`vu, naro~ito ne sada kada im je spas bio tako blizu. Ali za svog radnog veka nau~io je, na vi{e primera nego {to mu je bilo stalo da ih se se}a, da nikada ne zanemari miris zapaljene izolacije. Bio je u kupatilu manje od petnaest sekundi; kada je izi{ao uputio se odse~nim korakom, ali ne suvi{e brzo, kako ne bi izazvao paniku, pravo do Peta Harisa, koji je bio zaokupljen razgovorom sa komodorom Henstinom, i prekinuo ih je bez pardona. "Kapetane", oslovi ga on tihim, uùrbanim glasom. "Gorimo. Po|ite do toaleta i proverite. Nikome nisam kazao." Pet je iste sekunde po{ao, zajedno sa Henstinom. U svemiru, kao ni na moru, niko ne gubi vreme na raspravljanje kada ~uje re~ 'Vatra'. A Dònson nije bio tip ~oveka koji bi dizao la`nu uzbunu; kao i Pet, on je tako|e bio tehni~ar u Lunarnoj administraciji i bio je me|u onima koje je komodor odabrao u svoj odred za suzbijanje pobune. Toalet je bio tipi~an za mala vozila koja su saobra}ala po tlu, moru, vazduhu i svemiru; ~ovek je mogao da dodirne sve zidove ne pomeraju}i se. Me|utim, stra`nji zid, neposredno iznad lavaboa, uop{te se vi{e nije mogao dodirnuti. Na fiberglasu su se pojavili mehuri}i od vreline; nastavio je da se naduvava i ispup~ava njima nao~igled. "Blagi Boè", izusti komodor. "Probi}e za koji minut. [ta li je uzrok?" Ali Pet je ve} nestao. Vratio se posle nekoliko sekundi, nose}i pod mi{kama dva mala kabinska aparata za ga{enje poàra. "Komodore", re~e on, "idite da javite splavu. Recite im da nam je mo`da ostalo svega nekoliko minuta. Osta}u ovde u slu~aju da probije." Henstin ga poslu{a. Trenutak kasnije Pet ga je ~uo kako diktira poruku u mikrofon, a zatim i iznenadnu gu`vu me|u putnicima. Gotovo istog ~asa vrata su se ponovo otvorila i Mekenzi mu se pridruìo. "Mogu li da pomognem?" upita nau~nik. "Mislim da ne", odvrati Pet, drè}i spreman aparat za ga{enje. Osetio je neku ~udnu obamrlost kao da se to, u stvari, nije de{avalo njemu, ve} je sve bilo san iz koga }e se ubrzo probuditi. Mo`da je do sada ve} prekora~io granicu straha; preìvljavaju}i jednu krizu za drugom, postao je potpuno bezose}ajan. Drào se i dalje, ali vi{e nije mogao da reaguje. "Odakle to", upita Mekenzi kao komodorov eho, ponoviv{i pitanje na koje ovaj nije dobio odgovor i odmah postavi jo{ jedno. "[ta se nalazi iza te pregrade?" "Na{a glavna zaliha energije. Dvadeset akumulatorskih }elija." "Koliko ima energije u njima?" "Krenuli smo sa pet hiljada kilovat ~asova. Verovatno jo{ imamo polovinu." "Eto vam odgovora. Ne{to prazni na{u zalihu energije. Najverovatnije gori jo{ od kada su i{~upane one ìce tamo gore." Obja{njenje je imalo smisla, ako ni zbog ~ega drugog ono stoga {to nije bilo drugog izvora energije na la|i. Bila je potpuno otporna na vatru, {to zna~i da nije mogla jednostavno da se zapali. Ali u njenim energetskim }elijama nalazilo se dovoljno elektri~ne energije da se punom brzinom kre}e satima i ako se to raspe u sirovu toplotu posledice }e biti katastrofalne.
139

Pa ipak, to je bilo nemogu}e; takvo jedno preoptere}enje bi smesta uni{tilo prekida~e kola... osim ako se, zbog ne~ega, nisu zaglavili. Nisu, javio je Mekenzi po{to je na brzinu proverio u vazdu{noj komori. "Svi prekida~i su isko~ili", re~e on. "Kola su mrtva kao ov~etina. Ne razumem." âk i u ovom trenutku opasnosti, Pet je morao da se osmehne. Mekenzi je bio tipi~ni nau~nik; iako mu je pretila smrtna opasnost, èleo je da sazna na koji }e na~in umreti. Da je trebalo da izgori na loma~i... {to ga je mo`da i ~ekalo... pitao bi dèlate; "Koju vrstu drveta koristite?" Vrata se otvori{e prema unutra, propustiv{i Henstina koji je do{ao da im podnese izve{taj. "Lorens kaè da }e se probiti za deset minuta", obavesti ih on. "Ho}e li taj zid izdràti do tada?" "Sam Bog zna", odvrati Pet. "Moè izdràti jo{ ~itav sat... a moè se raspasti u narednih pet sekundi. Zavisi od toga kako se vatra {iri." "Zar ne postoje automatske sprave za borbu protiv poàra u tom odeljku?" "Nema potrebe za njima... ovo je nepropusna pregrada i u normalnim okolnostima s druge strane je vakuum. To je najbolje protivpoàrno sredstvo koje moète zamisliti." "Tako je!" povika Mekenzi. "Zar ne shvatate? Ceo odeljak je preplavljen. Kada se krov pokidao, pra{ina je po~ela da se probija unutra. Izazvala je kratak spoj u celoj elektri~~noj opremi." Pet je znao, bez daljnjeg razglabanja, da je Mekenzi bio u pravu. Do sada su se svi odeljci u normalnim prilikama otvoreni prema svemiru sigurno napunili pra{inom. U{la je kroz polomljeni krov, tekla du` procepa izme|u dvostrukog trupa i lagano se nagomilavala oko otvorenih {ipki u odeljku za energiju. A onda je neminovno morala da nastupi pirotehnika; u pra{ini je bilo dovoljno meteorskog gvo`|a tako da je bila dobar provodnik. Tamo unutra sve }e vrcati od elektri~nih lukova i kratkih spojeva kao da se zapalilo hiljadu elektri~nih vatri. "A da poprskamao zid vodom", primeti komodor, "da li bi to pomoglo... ili bi fiberglas od toga pukao?" "Mislim da bi trebalo da probamo", odvrati Mekenzi, "ali vrlo pa`ljivo... ne previ{e odjednom." Napunio je plasti~nu ~asu... voda je ve} bila topla... i upitno pogledao u ostale. Po{to se niko nije protivio, poprskao je sa nekoliko kapi povr{inu po kojoj su se sporo javljali ~irevi. Smesta je prestao jer je pucanje i naduvavanje koje je usledilo bilo zastra{uju}e. Bio je to preveliki rizik; da je zid bio od metala, ideja bi bila izvodljiva, ali ova plastika koja nije bila dobar provodnik samo bi se uru{ila pod termalnim stresom. "Ovde unutra ni{ta ne moèmo preduzeti", izjavi komodor. "âk ni ti aparati za ga{enje ne}e mnogo pomo}i. Bi}e bolje da izi|emo i blokiramo ceo odeljak. Vrata }e se pona{ati kao protivpoàrna prepreka i obezbedi}e nam malo dodatnog vremena."
140

Pet je oklevao. Vru}ina je ve} bila gotovo nepodno{ljiva, ali ~inilo mu se kukavi~ki da se povu~e. Ipak Hensenov predlog bio je i te kako razuman: ako ostane ovde dok se vatra ne probije, verovatno }e se smesta ugu{iti od isparenja. "Tako je... hajdemo napolje", sloì se on. "Da vidimo kakvu barikadu moèmo podi}i s druge strane vrata." Nije mislio da }e za to imati dovoljno vremena; ve} je mogao da ~uje, sasvim jasno, kako gori i naduvava se zid koji je zadràvao pakao. 30. Vest da je Selena u plamenu ni{ta nije promenila u Lorensovom na~inu rada. Brè no {to je radio nije mogao; da je poku{ao, mogao je pogre{iti, upravo u trenutku kada je trebalo da obavi najpipaviji deo posla. Mogao je jedino da nastavi i dalje i da se nada da }e pobediti vatru. Aparat koji je upravo spu{ten niz okno li~io je na preglomazan pi{tolj za ulje, ili dìnovsku verziju {priceva kojima su se pravili ukrasi na tortama za ven~anje. No, u njemu nije bilo ni ulja ni {laga, ve} je sadrào organski silikon pod velikim pritiskom. Trenutno je bio u te~nom stanju; ne}e jo{ dugo ostati takav. Lorensov prvi problem bio je da ubrizga te~nost izme|u dvostrukog trupa, a da mu pra{ina ne pobegne. Pomo}u malog pi{tolja za zakivanje, ispalio je nekoliko {upljih zakivaka u Seleninu spolja{nju koù... jedan u sredi{te o~i{}enog kruga, a drugih {est ravnomerno raspore|enih po obodu. Prineo je {pric sredi{njem zakivku i povukao obara~. Za~ulo se kratkotrajno {i{tanje kada je te~nost suknula kroz {uplji zakivak, jer se pod njenim pritiskom otvorio mali ventil na vrhu u obliku metka. Rade}i sa lako}om, Lorens je i{ao od zakivka do zakivka, ispaljuju}i podjenake koli~ine te~nosti kroz svaki od njih. Sada }e se materija ravnomerno ra{iriti izme|u dva trupa, u obliku krzave pala~inke koja }e imati vi{e od metra u pre~niku. Ne... ne pala~inke... souflea, jer }e po~eti da se peni ~im pro|e kroz cev. Nekoliko sekundi kasnije po~e}e da se sleè, pod uticajem katalizatora sme{anog u nju. Lorens pogleda na sat; kroz pet minuta ta }e pena biti tvrda kao kamen, ali i porozna poput kamena-plavca... na koji }e mnogo i da li~i. Tada vi{e pra{ina ne}e mo}i da ulazi u ovaj deo trupa; ona koja se ve} tamo nalazila ve} se zamrzla na mestu. Ni~im nije mogao da skrati tih pet minuta; ceo plan je zavisio od toga da pena postigne odre|enu ~vrsto}u. Ako vreme i mesto nisu bili dobro odre|eni, ili ako su pogre{ili hemi~ari u bazi, ljudi na Seleni mogli su se smatrati mrtvima. Vreme dok je ~ekao iskoristio je da sredi okno tako {to je svu opremu vratio na povr{inu. Uskoro je samo Lorens ostao na dnu bez ikakvih alatki osim svojih {aka. Da je Moris Spenser mogao da prokrijum~ari kameru u ovaj uski prostor... a on bi potpisao svaki iole razumni ugovor sa |avolom samo da je to mogao... njegovi gledaoci uop{te ne bi bili u stanju da pogode {ta }e Lorens dalje preduzeti.
141

Zbunili bi se jo{ vi{e kada bi ugledali ne{to {to je li~ilo na de~ji obru~ kako se polako spu{ta niz okno. Ali ovo nije bila nikakva igra~ka za mali{ane; bio je to klju~ koji }e otvoriti Selenu. Suzan je ve} sve putnike povela u prednji deo kabine koji je sada bio na mnogo vi{em nivou. Svi su tamo stajali zbijeni u gomilu, nestrpljivo gledaju}i u tavanicu i napreù}i se da ~uju svaki zvuk ohrabrenja. Sada ih je trebalo nekako obodriti, pomisli Pet. A njemu samom je to bilo potrebniji nego bilo kome od njih, jer jedino je on znao... ako Henstin i Mekenzi nisu naga|ali... stvarne razmere opasnosti s kojom su se suo~ili. Ve} je i vatra bila dovoljno stra{na i mogla ih je pobiti ako se probije u kabinu. Ali ona se sporo {irila i mogli su da joj se suprotstave, makar nakratko. Protiv eksplozije su, me|utim, bili potpuno nemo}ni. Selena je bila bomba sa upaljenim fitiljem. Uskladi{tena energija u akumulatorskim }elijama koja je pokretala njene motore i sve elektri~ne ure|aje mogla je pobe}i u obliku toplote, ali nije mogla da eksplodira. Na àlost, stvari su druga~ije stajale sa rezervoarima u kojima se nalazio te~ni kiseonik... U njima mora da ima jo{ mnogo litara zastra{uju}e hladnog i stra{no reaktivnog elementa. Kada sve ve}a topolota rastrgne te rezervoare, do}i }e i do fizi~ke i hemijske eksplozije. Male, dodu{e... mo`da ja~ine koju izazove sto kilograma TNT-a. Ali i to }e biti dovoljno da raskomada Selenu. Pet nije smatrao da to treba da pomene Henstinu, koji je ve} smi{ljao kako da napravi barikadu. Od{rafili su sedi{ta u prednjem delu kabine i nagurali ih izme|u poslednjeg reda i vrata od toaleta. Izgledalo je kao da se komodor sprema na invaziju, a ne na borbu protiv vatre... {to je i bilo ta~no. Sama vatra, usled svoje prirode, mo`da se ne}e pro{iriti van odeljka sa akumulatorima, ali ~im on pukne i zid u ~irevima se kona~no ukloni, unutra }e pokuljati pra{ina. "Komodore", pozva ga Pet, "dok to radite, ja }u po~eti da organizujem putnike. Ne smemo dozvoliti da dvadeset ljudi poku{a odjednom da izi|e." To je bila ko{marna mogu}nost koju je trebalo osujetiti po svaku cenu. Ipak }e te{ko biti izbe}i paniku... ~ak i u ovoj veoma disciplinovanoj zajednici... ako jedini put za bekstvo od smrti koja se brzo pribliàva bude predstavljao samo uski tunel. Pet ode u prednji deo kabine; na Zemlji bi to predstavljalo strmo penjanje navi{e, ali ovde se padina od trideset stepeni jedva prime}ivala. Pogledao je zastra{ena lica ispred sebe i kazao: "Vrlo brzo }emo izi}i odavde. Kada se pojavi otvor na tavanici kroz njega }e spustiti lestvice od uàdi. Prvo }e po}i dame, a za njima mu{karci... po abecednom redu. Ne upirite se da se penjete. Ne zaboravite koliko ste ovde laki, tako da se moète izvu}i koriste}i samo ruke, a to radite {to brè budete mogli. Ali nemojte gurati osobu ispred sebe; trebalo bi da imate dovoljno vremena, jer vam je do vrha potrebno svega nekoliko sekundi. "Suzan, molim te, napravi popis po abecednom redu. Harding, Brajan, Dònson, Beret... zamolio bih vas da se na|ete pri ruci kao i ranije. Moè nam zatrebati va{a pomo}..."
142

Nije zavr{io re~enicu. Iz stra`njeg dela kabine za~ula se tiha, prigu{ena eksplozija... ni{ta spektakularno, pucanje papirnate kese bi napravilo ve}u buku. Ali to je zna~ilo da je zid kona~no popustio... dok je tavanica, na nesre}u, jo{ bila cela. S druge strane krova Lorens je poloìo obru~ na fiberglas i po~eo da ga pri~vr{}uje brzosu{e}im cementom. Prsten je bio gotovo iste {irine kao mali bunar u kome je ~u~ao; bio je udaljen svega nekoliko centimetara od valovitih zidova. Iako je bio sasvim bezbedan, on je njime rukovao sa prekomernom pa`njom. Nikada se nije ose}ao prijatno rukuju}i ekspolozivima, kao {to je to slu~aj sa onima koji ìve od toga. Prstenasto punjenje koje je postavljao predstavljalo je savr{eni konvencionalni uzorak, za koji nisu bili vezani nikakvi tehni~ki problemi. Napravi}e precizan i ~ist rez èljene {irine i debljine u hiljaditom delu sekunde, a za taj posao bi mu ina~e bilo potrebno ~etvrt ~asa ako bi ga obavljao pomo}u elektri~ne testere. Lorens je u po~etku nameravao nju da upotrebi; sada je bio veoma sre}an {to se predomislio. Malo je bilo verovatno da bi na raspolaganju imao ~etvrt ~asa. Koliko je to bilo ta~no saznao je jo{ dok je ~ekao da se pena slegne. "Vatra je prodrla u kabinu!" povikao je glas odozgo. Lorens je pogledao na sat. Na trenutak mu se u~inilo da je sekundara nepokretna, ali to je bio privid koji je ve} iskusio toliko puta u ìvotu. Sat nije stao; vreme naprosto, kao i obi~no, nije proticalo onom brzinom kojom je on to èleo. Do ovog trenutka je teklo suvi{e brzo; sada se, razume se, vuklo kao da su mu noge od olova. Pena }e za trideset sekundi biti tvrda kao kamen. Ali bi}e bolje da joj da malo vi{e vremena nego da rizikuje da bude jo{ u plasti~nom stanju. Krenuo je uz lestvice bez ùrbe, vuku}i za sobom tanke ìce detonatora. Savr{eno je procenio vreme. Kada je izi{ao iz okna, odstranio kratki spoj koji je radi sigurnosti napravio na kraju ìca i povezao ih sa detonatorom, preostalo je jo{ deset sekundi. "Javite im da po~injemo odbrojavanje od deset", re~e on. Dok je Pet tr~ao nizbrdo da pomogne komodoru... mada nije imao pojma {ta bi mogao da preduzme... ~uo je Sju kako proziva smirenim glasom: "Gospo|ica Morli, gospo|a [uster, gospo|a Vilijams..." Bila je prava ironija {to }e gospo|ica Morli ponovo biti prva, ovog puta zahvaljuju}i abecedi. Te{ko da je mogla bilo {ta da zameri na~inu na koji su se trenutno ophodili prema njoj. Petu zatim prolete kroz glavu jo{ jedna misao, ali ova je bila mnogo mra~nija. [ta ako se gospo|a [uster zaglavi u tunelu i blokira izlaz. Ipak nisu mogli da je ostave za kraj. Ne, izi}i }e ona bez problema; njene mere su predstavljale odlu~uju}i ~inilac u projektovanju cevi, a od tada je izgubila nekoliko kilograma... Na prvi pogled, spolja{nja vrata toaleta dobro su se dràla. Jedini znak da se ne{to dogodilo bio je tanki pramen dima koji se izvijao pored {arki. Na trenutak je Pet osetio veliko olak{anje; moglo bi pro}i i dobrih pola sata pre nego {to se vatra probije kroz dvostruki fiberglas, a mnogo pre toga...
143

Ne{to je po~elo da ga golica po bosim stopalima. Automatski se sklonio u stranu pre nego {to se svesno zapitao: [ta je to? Spustio je pogled. Iako su mu se o~i navikle na slabo pomo}no osvetljenje, pro{lo je izvesno vreme pre nego {to je shvatio da sablasna siva plima nadire ispod tih zabarikadiranih vrata... i da se plo~e ve} povijaju prema unutra pod pritiskom nekoliko tona pra{ine. Za najvi{e nekoliko minuta }e se sru{iti; ~ak i da izdrè, bi}e svejedno. Ta tiha, zloslutna plima dospela mu je ve} do ~lanka. Pet nije poku{ao da se pokrene, niti da se obrati komodoru, koji je isto tako nepokretno stajao nekoliko centimetara od njega. Prvi put u ìvotu... a kako stvari stoje, moè se desiti da bude i poslednji... osetio je ~istu, sveproìmaju}u mr`nju. U tom trenutku, dok su mu milioni suvih i finih pipaka dodirivali bose noge, Petu se ~inilo da je More @e|i bilo jedan svestan, zlonameran entitet koji se s njima poigravao kao ma~ka s mi{em. Svaki put, po~e on sebi da govori, kada smo pomislili da vladamo situacijom priredilo nam je novo iznena|enje. Uvek smo bili za korak iza njega, a sada se umorilo od te svoje male igre; vi{e mu nismo zabavni. Mo`da je Redli bio u pravu, kona~no... Zvu~nik koji se klatio iz cevi za vazduh prenuo ga je iz fatalisti~kog sanjarenja. "Spremni smo!" za~uo se ne~iji povik. "Zbijte se na kraju autobusa i pokrijte lica. Po~injem da odbrojavam od deset." "DESET..." Ve} smo na kraju autobusa, pomisli Pet. Nije nam potrebno sve to vreme. Mo`da ga ~ak i nemamo. "DEVET". Kladim se da ne}e uspeti. More im ne}e dozvoliti, ako samo pomisli da imamo izgleda da se izvu~emo. "OSAM." [teta je, posle toliko uloènog napora. Mnogo ljudi se satrlo od posla poku{avaju}i da nam pomogne. Zasluìli su da imaju vi{e sre}e. "SEDAM." Kaù da je to sre}an broj, zar ne? Mo`da ipak moèmo uspeti. Bar neki od nas. "[EST." Hajde da se pretvaramo da ho}emo. Sada je svejedno. Pretpostavimo da je potrebno... oh, petnaest sekundi da se pro|e kroz... "PET." ...i razume se, da se ponovo spuste lestvice... verovatno su ih podigli radi sigurnosti... "ÊTIRI." ...i pretpostavimo da svakome treba tri sekunde da izi|e... "TRI." ...to bi bilo dvadeset dva puta pet {to iznosi hiljadu i, ne to je glupo, zaboravio sam jednostavnu aritmetiku... "DVA."
144

...recimo, sto i ne{to sekundi, {to zna~i skoro dve minute, a to je sasvim dovoljno da nas oni rezervoari te~nog kiseonika raznesu... "JEDAN." Jedan! A ja jo{ nisam pokrio lice; mo`da bi trebalo da legnem, makar morao da se nagutam te prljave, smrdljive pra{ine... ûlo se jedno iznenadno, o{tro krc i osetio se kratki nalet vazduha; i to je bilo sve. Bili su razo~arani ovim antiklimaksom, ali stru~njaci za eksploziv su dobro znali svoj posao, {to je za njih veoma poèljno. Energija naboja bila je izra~unata sa velikom ta~no{}u i isto tako dobro usmerena; ostatak jedva da je namre{kao pra{inu koja je sada ve} pokrivala pola povr{ine poda u kabini. Vreme kao da je stalo; ~itavu ve~nost ni{ta se nije dogodilo. A onda je usledilo, sporo i prelepo ~udo, ostaviv{i ih bez daha, po{to ga nisu o~ekivali, iako ga je bilo lako predvideti, samo da su malo razmislili. Me|u grimiznim senkama na tavanici pojavio se prsten ble{te}e bele svetlosti. Postajao je sve deblji i sjajniji... a onda, sasvim iznenada, ra{irio se u potpuni i savr{eni krug kada je otpao deo krova. Svetlost koja je dopirala do njih poticala je od jedne jedine svetiljke dvadeset metara iznad, ali za o~i koje satima nisu videle ni{ta drugo do nejasno crvenilo bila je veli~anstvenija od svakog izlaska sunca. Gotovo istog ~asa kada je krug sa krova pao na pod, pojavile su se i lestvice. Gospo|ica Morli, koja je zauzela stav kao kakva sprinterka, nestala je u trenu. Za njom i gospo|a [uster... ne{to sporije, ali ipak brzinom na koju se niko nije mogao poàliti... Kao da je do{lo do pomra~enja, samo je nekoliko tankih zraka svetlosti tu i tamo uspevalo da se probije niz ozareni put do bezbednosti. Ponovo je bilo mra~no, kao da se posle kratkog pogleda na zoru vratila no}, dvostruko mra~nija. Samo sekund kasnije nestala je i gospo|a Vilijams. Sada su krenuli mu{karci... najpre Baldur, verovatno blagosiljaju}i prvo slovo svog prezimena. U kabini ih je ostalo jo{ dvanaestak kada su zabarikadirana vrata kona~no ispala iz {arki i zadràvana lavina pokuljala unutra. Prvi talas pra{ine zahvatio je Peta dok se nalazio na pola puta uz padinu kabine. Iako je bila laka i neopipljiva, usporila mu je kretanje u toj meri da mu se na kraju ~inilo da kr~i put kroz lepak. Sre}om, vlaga i teàk vazduh malo su umanjili njenu snagu, jer bi ina~e ispunila kabinu oblacima od kojih bi se davili. Pet je kijao i ka{ljao i delimi~no je bio slep, ali jo{ je mogao da di{e. Kroz maglu i mrak ~uo je Sju kako broji... "Petnaest, {esnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest"... {alju}i putnike u sigurnost. Nameravao je da je po{alje sa drugim ènama, ali ona je jo{ bila ovde dole i usmeravala je svoje stado. I dok se on s mukom probijao kroz ogavni ìvi pesak koji mu je sada dopirao gotovo do pasa, ose}ao je prema Suzan tako veliku ljubav da je mislio da }e mu srce pu}i. Sada vi{e nije ni najmanje sumnjao. Prava ljubav predstavljala je savr{enu ravnoteù izme|u èlje i ne`nosti. Ono prvo je postojalo ve} odavno, a sada se i drugo ispoljilo u punoj meri. "Dvadeset... to ste vi, komodore... brzo!"
145

"Malo sutra, Suzan", re~e komodor. "Penjite se." Pet nije mogao da vidi {ta se dogodilo... jo{ je bio delimi~no zaslepljen pra{inom i tamom... ali je pretpostavljao da je Henstin najverovatnije bukvalno izbacio Sju kroz krov. Ni godine starosti ni godine provedene u svemiru nisu ga li{ile snage koju je stekao ro|enjem na Zemlji. "Jesi li tu, Pete?" pozva ga on. "Ja sam na lestvicama." "Ne ~ekajte me... dolazim." To je bilo lak{e re}i nego u~initi; imao je ose}aj da ga hvata milion mekih, ali odlu~nih prstiju, povla~e}i ga nazad u sve dublju bujicu. [~epao je jedan od naslona sedi{ta... koje je sada bilo gotovo zatrpano pra{inom... i povukao se napred prema faru svetlosti. Ne{to ga o{inu po licu; instinktivno je ispruìo ruku da to skloni u stranu... a onda je shvatio da je to kraj lestvica od konopca. Bacio se na njih svom snagom - i sporo, nevoljno, More @e|i ga je pustilo. Pre no {to je u{ao u okno, jo{ jednom se osvrnuo po kabini. Ceo stra`nji deo bio je pod tom puze}om plimom sivila; izgledalo je neprirodno i dvostruko zloslutnije, budu}i da se dizala savr{eno geometrijski, bez ijednog nabora na povr{ini. Na metar udaljenosti... Pet je znao da ovo nikada ne}e zaboraviti, mada nije imao pojma za{to... jedna usamljena papirnata ~a{a plutala je smireno na nedolaze}oj plimi poput ~am~i}aigra~ke na mirnoj vodi jezera. Za nekoliko minuta sti}i }e do tavnice i nestati, ali trenutno je jo{ hrabro prkosila pra{ini. Kao i pomo}na svetla; nastavi}e jo{ danima da gore ~ak i kada budu opto~ena potpunom tamom. Sada ga je okruìvalo slabo osvetljeno okno; penjao se onoliko brzo koliko su mu to mi{i}i dozvoljavali, ali nije mogao da pretekne komodora. Kada je Henstin oslobodio otvor okna, iznenada ga je zaslepila bujica svetlosti odozgo i Pet nevoljno pogleda naniè kako bi za{titio o~i od tog sjaja. Pra{ina se ve} pela za njim, bez bora, glatka, spokojna... i neumoljiva. A onda je po~eo da se izvla~i kroz niski otvor kesona u sredi{tu neverovatno krcatog igloa. Svuda oko njega, u raznim stadijumima iscrpljenosti i neurednosti, nalazili su se njegovi saputnici; pomagale su im ~etiri prilike u skafanderima i jedna bez njega, za koju je pretpostavio da je glavni inènjer Lorens. Bilo mu je ~udno {to vidi nova lica, posle svih tih dana... "Jesu li svi izi{li?" zabrinuto upita Lorens. "Jesu", odvrati Pet. "Ja sam poslednji." A potom dodade "Nadam se", jer je shvatio da je u tami i zbrci neko mogao i ostati. [ta ako je Redli odlu~io da ne èli da ~uje {ta imaju da mu kaù na Novom Zelandu. Ne... bio je tu sa ostalima. Pet je upravo po~eo da broji glave kada je plasti~ni pod iznenada posko~io... i iz otvorenog bunara izleteo savr{eni dimni prsten od pra{ine. Pogodio je tavanicu, odbio se i dezintegrisao pre no {to je iko uspeo i da se pomeri. "[ta to bio, do |avola?" upita Lorens. "Na{ rezervoar te~nog kiseonika", odgovori mu Pet. "Stari dobri 'autobus'... izdrào je koliko je trebalo."
146

A onda je, na svoj uàs, skiper Selene bespomo}no briznuo u pla~. 31. "I dalje smatram da to sa zastavama nije bila dobra ideja", re~e Pet kada je la|a krenula iz Port Rorisa. "Deluju tako la`no, kada znate da su u vakuumu." Ipak je morao priznati da je iluzija bila odli~na, jer su se zastavice koje su u nizu okruìvale zgradu za ukrcavanje pokretale i lepr{ale na nepostoje}em povetarcu. To je postignuto pomo}u opruga i elektri~nih motora, i stra{no }e zbunjivati gledaoce na Zemlji. Ovo je bio veliki dan za Port Roris, kao i za celi Mesec. Bilo mu je ào {to Sju nije mogla ovome da prisustvuje, ali ona te{ko da je bila u prikladnom stanju da putuje. Vrlo bukvalno; kao {to je primetila kada ju je na rastanku poljubio toga jutra: "Ne shvatam kako ène na Zemlji uop{te mogu da ra|aju bebe. Treba nosati unaokolo svu tu teìnu pri gravitaciji {est puta ve}oj od na{e." Pet skrenu misli sa svoje odsutne porodice i potera Selenu II punom brzinom. Iz kabine iza njega za~u{e se brojni uzvici "Oh" i Ah" trideset dvoje putnika, kada su sive parabole pra{ine suknule put sunca poput jednobojnih duga. Na ovo devi~ansko putovanje krenuli su po danu; putnici }e propustiti da vide magi~nu fosforescenciju Mora, no} kako hita uz kanjon do Kraterskog jezera, zelenu slavu nepokretne Zemlje. Ali novina i uzbudljivost putovanja predstavljale su glavne atrakcije; zahvaljuju}i svojoj zlosretnoj prethodnici, Selena II bila je jedno od najpoznatijih vozila u Sun~evom sistemu. Predstavljala je ìvi dokaz stare izreke da se ni{ta ne moè meriti sa r|avim publicitetom. Po{to su po~ele da pristiù rezervacije, {ef za turizam bio je veoma zadovoljan {to je imao petlje da zahteva ve}i prostor za putnike. U po~etku je morao da se bori da uop{te dobije novu Selenu, "Ko se jednom ope~e, postaje dvostruko obazriv", primetio je glavni upravnik i popustio tek kada su otac Feraro i odeljenje za geofiziku sasvim pouzdano dokazali da se More ne}e ponovo prome{koljiti narednih milion godina. "Zadrì je na tom kursu", re~e Pet svom kopilotu. "Idem pozadi da porazgovaram sa mu{terijama." Jo{ je bio dovoljno mlad i dovoljno ta{t, da proguta poglede divljenja koji su mu bili upu}eni pri ulasku u kabinu za putnike. Svi prisutni su ili ~itali o njemu ili su ga videli na TV-u; u stvari, samo prisustvo ovih ljudi ovde predstavljalo je nedvosmisleni izraz poverenja, ali on nije bio la`no skroman kada je bila u pitanju uloga koju je odigrao tokom poslednjih ~asova. Selene I. Najvrednija stvar koju je imao bio je mali zlatni model la|e koji su gospodin i gospo|a Haris dobili kao ven~ani poklon 'Od svih sa poslednjeg putovanja, uz iskreno po{tovanje'. To je bila jedina po~asna nagrada koja mu je bila va`na i nije èleo nikakvu drugu. Bio je ve} na pola puta, uz put razmenjuju}i po koju re~ sa putnicima, kada se odjednom ukopao u mestu. No, brzo se pribrao i razvukao lice u najblistaviji slu`beni osmeh.
147

"Kakvo neo~ekivano zadovoljstvo, gospo|ice Morli. Nisam imao pojma da ste na Mesecu." "I za mene je to bilo iznena|enje... sve dugujem pri~i koju sam napisala o Seleni I. Na ovo putovanje me je poslao Me|unarodni ìvot." "Samo se nadam", primeti Pet, "da }e biti malo manje uzbudljivo nego prethodno. Da li ste mo`da u vezi sa ostalima? Dr Mekenzi i [usterovi su mi pisali pre nekoliko nedelja, ali ~esto sam se pitao {ta se dogodilo sa jadnim malim Redlijem po{to ga je Harding odveo." "Ni{ta... samo je izgubio posao. U Univerzalnim putni~kim karticama su zaklju~ili da }e javnost biti na Redlijevoj strani ako ga optuè, kao i da }e to i druge nevesti na istu ideju. Mislim da zara|uje drè}i predavanja svojim istomi{ljenicima na temu '[ta sam prona{ao na Mesecu'. I da vam proreknem ne{to, kapetane Heris." "[ta to?" "Jedno dana }e se vratiti na Mesec." "Nadam se da ho}e. Nisam uspeo da doznam {ta je o~ekivao da }e na}i u Mare Krizijumu." Oboje se nasmeja{e; a onda gospo|ica Morli re~e: "ûjem da napu{tate ovaj posao." "Tako je", priznade on. "Prelazim u Svemirsku slu`bu. Ako pro|em testove." Bio je ube|en da je u stanju da ih poloì i znao je da se mora potruditi. Bilo je zanimljivo i ugodno voziti mesecobus, ali to je ujedno bio i }orsokak... u {ta su ga ubedili Sju i komdor. No, postojao je jo{ jedan razlog... êsto se pitao koliko je jo{ ìvota izmenjeno ili skrenuto u drugom pravcu kada je More @e|i zevnulo pod zvezdama. Niko ko je bio na Seleni I nije mogao da izbegne da to iskustvo na njega ne ostavi svoj pe~at, u ve}ini slu~aja u pozitivnom smislu. înjenica da je sada ovako prijateljski }askao sa gospo|icom Morli bila je dovoljan dokaz za to. Tako|e je moralo ostaviti duboki utisak na ljude koji su u~estvovali u spasavanju... naro~ito na doktora Lousona i glavnog inènjera Lorensa. Pet je mnogo puta sreo Lousona, dok je ovaj vodio razdra`ljive razgovore na TV-u o nau~nim temama; bio je zahvalan astronomu, ali nikako nije mogao da ga zavoli. Me|utim, ~ini se da ga je nekoliko miliona ljudi ipak zavolelo. [to se Lorensa ti~e, on je naporno radio na svojim memeoarima ~iji je radni naslov bio 'Jedan ~ovek o Mesecu'... i stra{no àlio {to je potpisao ugovor. Pet mu je ve} pomogao na poglavljima o Seleni, a Sju je ~itala iskucane stranice, ~ekaju}i bebu. "Izvinite me", re~e Pet, setiv{i se svojih skiperskih du`nosti, "moram se posvetiti i ostalim putnicima. Ali, molim vas, posetite nas kada se naredni put na|ete u Klavijus Sitiju." "Ho}u", obe}a gospo|ica Morli, pomalo iznena|ena, mada joj je o~igledno bilo drago.
148

Pet nastavi dalje prema stra`njem delu kabine, razmenjuju}i pozdrave i odgovaraju}i na pitanja. A onda je stigao do vazdu{ne komore-kuhinje i zatvorio za sobom vrata... istog ~asa ostav{i sam. Ovde je bilo vi{e mesta nego u maloj vazdu{noj komori na Seleni I, ali osnovni dizajn bio je isti. Nije ~udo {to su ga preplavila se}anja; to bi mogao biti skafander ~iji su kiseonik on i Mekenzi delili dok su ostali spavali; to bi mogao biti zid na koji je prislonio uvo i ~uo u no}i {apat pra{ine koja se podizala. A cela ova odaja mogla je odista biti mesto na kome je prvi put stvarno upoznao Sju, u bukvalnom i biblijskom smislu. U ovom novom modelu postojala je jedna novina... mali prozor na spolja{njim vratima. Priljubio je lice uz njega i zagledao se u morsku povr{inu koja je jurila pod njima. Nalazio se na ovoj strani la|e koja je bila u senci, gledaju}i suprotno od Sunca, u mrklu no} svemira. Uskoro, kada mu se vid privikao na tamu, ugledao je zvezde. Samo one sjajnije, jer bilo je dovoljno lutaju}e svetlosti usled koje su njegove o~i postajale neosetljive, ali ipak su bile tu... isto kao i Jupiter, najsjajnija od svih planeta posle Venere. Uskoro }e biti tamo napolju, daleko od svog rodnog sveta. Ta pomisao ga je uzbudila i uàsnula, ali znao je da mora po}i. Veleo je Mesec, ali on je poku{ao da ga ubije: nikada se vi{e ne}e potpuno lagodno ose}ati na njegovoj otvorenoj povr{ini. Mada je duboki svemir bio jo{ neprijateljskije nastrojen i jo{ je manje pra{tao, za sada mu jo{ nije objavio rat. Sa svojim vlastitim svetom, od sada pa nadalje, mogao je biti samo naoruàno neutralan. Vrata kabine se otvori{e i stjuardesa u|e nose}i posluàvnik sa praznim ~a{ama. Pet se okrenu od prozora i zvezda. Naredni put kada ih bude video, bi}e milion puta sjajnije. Osmehnuo se devojci u urednoj uniformi i pokazao rukom na malu kuhinju. "Sada je ovo sve va{e, gospo|ice Dònson", re~e. "Dobro je pazite." Zatim se vratio za kontrole kako bi Selenu II poveo na svoje poslednje, a njeno prvo putovanje, preko Mora @e|i.
149

1961 Artur Klark - Pad Meseceve Prasine

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1961 Artur Klark - Pad Meseceve Prasine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Artur Klark.....

Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark, PAD MESE^EVE PRA[INE Preveli Mirjana i Zoran @ivkovi}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine

Artur Klark.....Pad mese~eve pra{ine