Opta toksikologija i farmakologija

Toksikologija je nauka o otrovima. toxicon otrov i logia nauka. Farmakologija je nauka o lekovima. Pharmacon lek i logia nauka. Toksikologija prouava metode dobijanja otrova, njihove fizike i hemijske karakteristike,metode identifikacije iz raznih materijala, kao i metode leenja bolesti uzrokovane otrovima (intoksikacija). Toksikologiju delimo na : 1. ekotoksikologija toksikologija ivotne sredine 2. medicinska (klinika) toksikologija koja se deli na humanu i veterinarsku 3. selektivna toksikologija izuava selektivno dejstvo na pojedine otrove Farmakologija je nauka koja prouava lek i to njegovo poreklo, sastav,fizika i hemijska svojstva, nazin dobijanja i primene, eljena i neeljenadejstva, upotrebu u terapiji bolesti. Optu farmakologiju delimo na : 1. farmakodinamiku 2. farmakokinetiku Farmakodinamika prouava dejstvo leka na organizam, tj. njegovog efekta na organizam, mehanizam dejstva i faktore od kojih zavisi njegova sigurnost i efikasnost njegovih supstanci. Opta prouava osnovne principe i osobine od kojih zavisi uinak svih lekova, dok specijalna farmakodinamika prouava delovanje pojedinanih lekova ili grupa lekova. Farmakokinetika prouava dejstvo organizma na lek,promenu fizikih i hemijskih osobina leka od njegovog ulaska pa sve do njegove eliminacije iz organizma. Farmakokinetika u osnovi prouava etiri procesa: 1. apsorpcije(resorpcije) 2. distribucije(raspodele) 3. metabolizma(biotransformacija) 4. eliminacija(izluivanje) leka. Farmakokinetika nam omoguava da primenimo pravi efekat leka u pravo vreme i na pravo mesto.Bitni faktori u farmakokinetici su: t - je vreme polueliminacije i oznaava vreme za koje koncentracija leka u organizmu padne na polovinu. Sposobnost prolaska kroz elijsku membranu.elijska membrana je izgraena od proteina i lipida tj .fosfolipida.proteini su spolja i unutra, a dok su fosfolipidi u

sredini.Fosfolipidni sloj je isprekidan porama koje su ispunjene vodom i koje membrani daju sitasta svojstva.Kroz pore mogu da prou samo hidrosolubilni neutralni molekuli ija veliina nije vea od 100 g /mol. Prolaz kroz celijsku membranu moe biti: 1. Difuzni zakon difuzije po kom molekuli iz vee koncentracije prelaze u prostor sa manjom dok se koncentracije sa obe strane ne izjednai. 2. Aktivni transport potreban nosa i energija, i transport se vri bez obzira na koncentraciju sa obe strane elijske membrane. 3. Filtracija kroz pore. Ove dve nauke su tesno povezane sa brojnim granama farmacije: 1. farmakognozijom (pharmacon lek i gnosis znanje,poznavanje) je deskriptivna nauka o poznavanju droga. Pod drogom se u farmaciji i medicini podrazumeva supstanca koja moze biti deo biljke,ivotinje,mineral ili hemijsko jedinjenje, a koja u sebi sadri jednu ili vie aktivnih(delujuih) materija zbog kojih se primenjuje kao lekovito ili kozmetiko sredstvo.aktivne supstance se dele u pet grupa i to su :alkaloidi,heterozidi, tanini, saponini i etarska ulja. 2. farmaceutskom tehnologijom prouava metode izrade lekovitih preparata. 3. farmaceutska hemija poznavanje i ispitivanje supstanci od kojih se prave lekovi i droge mineralnog porekla.

Istorijat toksikologije
Poznavanje toksinosti odreenih supstanci poznato je jo od pre 10.000 godina. Prvi pisani zapisi su od pre 1500 god. Ebersov papirus. Kukuta staro-grki otrov kojim je ubijen Sokrat nateran da popije. Hipokrat i Teofrastus(Hipokratov uenik) su napisali prve principe toksikologije. Rim legenda o smrti kralja Mitridada VI Pontija koji je pokuao da napravi univerzalni antidot, tako to je dnevno unosio minimalne koliine otrova radi stecanja imunosti,ali je na kraju ubijen noem od strane svog sluge.Na Rimskim dvorovima u vek su postojali degustatori. Srednji vek Italija Bordije Lutecija Bordija jedna od najpoznatijih trovaica,Katrin de ej otrovala preko 2000 dece. Paracelzus prvi dao savrenu definiciju otrova : DOSIS SOLA FACIT VENENUM doza ini lek otrovom. Orfila panski lekar je otac moderne toksikologije. Benar dokazao vezivanje CO za hemoglobin.

Mar marova proba,dokazivanje arsena (miomor). Miler sintetisao organofosfate (pesticidi i bojni otrovi).

Opta toksikologija
Toksikologija razvila zahvaljujui brojnim nauka a najvie zahvaljujui farmakologiji. Opta toksikologija se deli na : 1. medicinsku 2. toksikoloka hemija (analitiki deo) Definicija otrova:

Otrov je bilo koja supstanca uneta u organizam u odreenoj koliini i pod odreenim uslovima, koja izaziva strukturne ili funkcionalne poremeaje organizma i eventualnu smrt.
Otrovi se dele na : 1. toksine otrovi koje lue ivi organizmi(zootoksini,fitotoksini,bakterijski toksini,mikotoksini) 2. venomi lue ih ivotinje(zmije ili pele) 3. toksikanti sintetski dobijene supstance industrijskim putem 4. polutanti zagaivai ovekove sredine 5. ksenobiotici sve to je strano ivom organizmu OBLICI LEKOVITIH PREPARATA

Dele se prema : 1. jaini dejstva slabog,jakog i vrlo jakog , a posebnu grupu ine preparati sa radioaktivnim i opojnim dejstvom. 2. po principu leenja dele se na alopatske alopatski princip gde lek izaziva suprotno dejstvo u odnosu na simptome bolesti , i homeopatske - homeopatski gde se slino slinim lei, lek stvara iste simptome kao i sama bolest 3. prema nameni spoljanje i unutranje, tj. za peroralnu,parenteralnu,vaginalnu,rektalnu i druge upotrebe,ya humanu i veterinarsku upotrebu

4. po sastavu se razlikuju na preparate sa jednom i preparate sa vie aktivnih supstanci 5. po nainu izrade razlikuju se oficinalni- po vaeem propisu (farmakopeja) i magistralni po propisu lekara 6. prema agregatnom stanju teni,poluvrsti,vrsti,gasoviti 7. prema disperzionom sistemu jonske,molekularne disperzije,koloidni rastvori,suspenzioje,emulzije,aerosoli,plastini sistemi i vrste mase Teni: Rastvori su teni, bistri preparati koji sadre jednu ili vie lekovitih supstanci rastvorenih u odgovarajuem rastvarau. Rastvara je najee voda,etanol,glicerol,vegetabilna ili biljna ulja. Rastvori slue za neposrednu spoljanju ili unutranju upotrebu,kao i za izradu drugih lekovitih preparata. Emulzije su rastvori dve tenosti koje se ne meaju, a homogeno su dispergovane, pri emu je jedna tenost uvek voda.Sadre josh i emulgator koji ini emulziju stabilnijom. Eksrakti su teni preparati dobijeni procesom ekstrakcije i mogu biti teni i suvi ekstrakti . Metode ekstakcije su perkolacija ,maceracija,rastvaranje i td). Macerati su ekstrakti dobijeni sa vodom temperature 15-20 stepeni celzijusa. Infuzi su ekstrakti droga dobijeni prelivanjem sa kljualom vodom. Dekokti su teni vodeni ekstrakti dobijeni ekstarkcijom na povienoj temperaturi. Tinkture su obojeni (hlorofil i bojene materije) vodeno-etanolni ekstrakti droga. vrsti : Prakovi -se dobijaju sitnjenjem droga i hemikalija i sejanjem kroz sita.prosti i meoviti. Kapsule Tablete Suppusitorije- epii rektalna primena Vagitorije vaginalna primena Poluvrsti : Masti i kremovi - lekovita supstanca moe biti rastvorena,emulgovana i suspendovana u odgovarajuoj podlozi. Paste sadre veliki procenat prakastih materija. Mazila su itki ili gusti rastvori ili jednolike meovite smee koje sadre sapune masti,ulja ili balzame rastvorene u vodenim ili vodeno etanolnim rastvorima.

Nain primene lekova

Nain aplikacije leka zavisi od fizikih osobina leka i od vrste bolesti. To su: 1. preko digestivnog trakta 2. putem inekcije 3. ostali naini davanja Digestivni trakt sainjavaju usna duplja,drelo,jednjak eludac,duodenum(dvanaesto palano crevo),ileum(tanko crevo),colon(debelo crevo) i analni otvor. U usnu duplju se daju lekovi sa lokalnim dejstvom na sluzokou ,antiseptika sredstva,anestetiko sredstvo, a i lekovi koji se dobro resorbuju u usnoj duplji kao to su lingualete. Oralno se daju lekovi koji treba da deluju u gastro intestinalnom traktu. Brzina resorpcije lekova zavisi od toga da li treba u elucu da se resorbuju ili u crevima. Isto zavisi i od prisustva hrane. Na ovaj nain lekovi se resorbuju i prelaze u krvotok i odatle putem vene porte odlaze u jetru gde se vri njihov metabolizam a deo se i i izluuje preko ui. Rektalno se daju lekovi u sluaju: 1. kad imamo oboleli rektum 2. kad pacijent nije u mogunosti da prima lek oralno ili parenteralno 3. kod hiruke intervencije na elucu 4. kad lek treba da deluje bre Davanjem lekova rektalno moe se izbei metabolizam leka u jetri. Parenteralna(inekcijama) upoteba se deli na : Intravensku brzo i jako dejstvo,da bise spreilo oteenje tkiva mnakon intramuskularne ili subkutane primene,kada lek dat na drugi nein nema eljeno dejstvo ili oteuje tkivo. Intramuskularnu - kada elimo jako i brzo dejstvo,kada se lek ne moe primenjivati intravenski i kod depo inekcija Subkutanu kada se eli bre dejstvo leka koji se daje oralno,kada se lek razgradjuje kada se daje oralno,kada se eli lokalno dejstvo leka. U ostale naine davanja lekova spadaju perkutano(potkono) i inhalacija(udisanje).

Resorpcija lekova

Zavisi od tri faktora : 1. oblika leka 2. rastvorljivosti u tkivu u kome se deponuje 3. protok krvi kroz tkiva Resorpcija kroz oralnu sluznicu Oralna sluznica je bogata krvlju koja ulazi u sistemsku cirkulaciju i na taj nain se postie bri efekat. Primena preko orlne sluznice je znaajna zbog izbegavanja dejstva eludanog soka i metabolizma jetzre. Resorpcija kroz eludac Je retka jer se lek u njemu kratko zadrava. Resorpcija kroz tanko crevo Je mesto resorpcije veine lekova zbog njene liposolubilnosti ,stanja jonizacije i velike povrine.Na ovaj nain resorbovani lekovi prolaze kroz jetru i zbog toga doze oralnih lekova moraju biti uveane. Resorpcija kroz rektum Retko se koristi i to u sluaju kada se eli postii brz efekat leka a pri tom zaobii jetra. Resorpcija kroz plua Se odvija kroz alveolarnu membranu koju ine endotel kapilara i epitel plunih alveola,i resorpciji doprinose dobra prokrvljenost i velika povrina.Na ovaj nain se vri resorpcija gasova i aerosola. Resorpcija kroz kou Se odvija na dva naina : 1. kroz kou direktno u krvotok 2. kroz folikul dlake i lojne lezde 3. Resorpcija kroz tkiva Obuhvata resorpciju kroz miino i resorpciju kroz potkono tkivo.

Distribucija lekova
Posle resorpcije lek se raspodeljuje u krvi.Na raspodelu leka utiu: 1. rastvorljivost u lipidima 2. Ph telesnih tenosti 3. pKa 4. afiniteta prema proteinima plazme i razlike u protoku krvi. Krvlju se lekovi prenose u dva oblika: 1. slobodno rastvoreni u vodi 2. vezani za molekule proteina, pri emu su oni u ravnotei. Vezani lek je farmakoloki neaktivan i ne podlee metabolizmu i izluivanju. Nakon resorpcije lekovi mogu da se: 1. zadre u cirkulaciji 2. da prodru u tkivnu ali ne i u intracelularnu tenost 3. da uu u samu eliju tj. da prou intracelularno.

Eliminacija lekova
Sastoji se od dva mehanizma: 1. metabolizma 2. izluivanja Proces metabolizma leka u organizmu naziva se biotransformacija.Tipovi procesa biotransformacije su: 1. 2. 3. 4. 5. inaktivacija - gde aktivna supstanca postaje neaktivna aktivacija - gde inaktivna supstanca postaje aktivna promena aktivnosti smanjenje ili poveanje aktivnosti detoksikacija inaktivacija otrova letalna sinteza u ovom procesu nastali metabolit je toksiniji od izvorne supstance.

Metabolizam se u organizmu odvija u dve faze: 1. U prvoj lek se transformie usled procesa oksidacije, redukcije, hidrolize.acetiliranja... 2. U drugoj nastaju konjugati procesom sinteze sa endogenim supstancama. Na ovaj nain dobijeni lekovi su manje liposolubilna jedinjenja ,a vie hidrtosolubilna i na taj nain se skrauje njihovo zadravanje u organizmu. Izluivanje lekova se vri preko bubrega, plua, jetre, koe pljuvake i mleka. Bubrezi su najvaniji sekretorni organ za izluivanje i ono se u bubrezima odvija pomou tri mehanizma: 1. glomerularne filtracije 2. tubularne resorpcie 3. tubularne sekrecije Preko plua se izluuju gasoviti lekovi i otrovne supstance i neke lako isparljive tenosti. Preko jetre lekovi se izluuju u u. Dojilje mogu neke lekove izluivati procesom laktacije.

Farmakodinamika
Prouava dejstvo lekova na organizam , pri emu dejstvo moe biti lokalno(deo organizma) i sistemsko(ceo organizam). Dejstvo moe biti jo i primarno i zavisi od koncentracije leka i sekundarno koje je praeno promenama na istom ili drugom organu. Pored ovih dejstvo leka moe biti selektivno i neselektivno(nije poeljno zbog mogunosti postojanja negativnog dejstva. Selektivno dejstvo je dejstvo na samo jedan organ,tkivo,grupu elija,dok na ostale delove deluje slabije ili uopte ne deluje. Specifino dejstvo je dejstvo u malim koncentracijama i na osnovu specifinog dejstva delimo lekove na farmakoloke grupe.

Mehanizam dejstva lekova

Osnovni mehanizam dejstva leka je dejstvo preko elijskih receptora. Osobina leka da se vee za receptor, da ga aktivira i ispolji efekat je izraz njegove efikasnosti. Receptori su proteinske strukture na povrini elija koje odgovaraju prostornom strukturom strukturi leka koji se vezuje za njih, po sistemu klju-brava.Veina lekova, se vezuje, slabim hemijskim vezama(vodoninim,apolarnim,jonskim) koje su reverzibilne prirode i lako se raskidaju. Odreeni lekovi i toksine supstance se vezuju kovalentnim,vrstim vezama,pa je njihovo vezivanje ireverzibilno. Agonisti(stimulansi) su lekovi koji se vezuju za odreene receptore i prouzrokuju efekat. Antagonisti(blokatori) su lekovi koji se vezuju za receptor i ne mogu da ga aktiviraju,ali spreavaju vezivanje agonista.

Doziranje lekova
Doza je koliina leka koji se koristi u terapeutske svrhe. Razlikujemo terapijske i toksine doze. Terapijska doza predstavlja koliinu leka kojom se prilikom jednog unoenja postie terapijski efekat.postoje minimalne,srednje i maximalne terapijske doze leka. Toksina doza je koliina leka uneta u organizam koja dovodi do akutnog trovanja. Srednja terapijska doza je doza leka kojom se postie optimalni terapijski efekat kod veine pacijenata. Dnevna doza je koliina leka koja se uzme u toku dana iz jednog ili vie puta Terapijska irina leka predstavlja razmak izmedju terapijske doze i toksine doze.

Faktori koji utiu na doziranje lekova

Doza je farmakoloki faktor. Bioloki faktori su : placebo,telesna masa ,uzrast,pol,patoloka stanja.

Placebo se koristi kao kontrola pri ispitivanju dejstva leka i za psiholoko leenje pacijenta. Telesna masa ima uticaj na propisivanje doze leka gde se ona uskladjuje sa dozom propisanom u odnosu na prosenu telesnu masu koja iznosi 70 kg. Da bi se postigle optimalna terapijska koncentracija lekovi se doziraju po kg telesne mase. Uzrast odredjuje isto nain doziranja i po uzrastu delimo pacijente delimo na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. odojad bebe mala deca do predkolskog uzrasta kolska deca i adolescenti(do 18 ) odrasli gerijatrija osobe iznad 65 godina.

Pol je bitan zbog trudnoe gde treba biti obazriv kod doziranja.Inae je doziranje lekova i za mukarce i za ene po kg telesne mase isto. Patoloka stanja utiu na osetljivost lekova,naruito kod pacijenata sa oteenom jetrom ili bubregom. Nain doziranja leka se odredjuje poznavanjem farmakokinetike tog leka. Kumulacija leka predstavlja nagomilavanje leka u organizmu pri njegovom ponovnom davanju,to moe dovesti do trovanja.Moe se javiti kada se doza leka daje u kraim intervalima nego to je propisano. Mora postojati ravnotea izmeu unoenja i eliminacije leka u organizmu. Tolerancija je podnoljivost organizma na lek odnosno njegovo dejstvo.Kada je za isto farmakoloko dejstvo leka potrebno unositi vee koliine leka nego prethodni put, kaemo da se razvila tolerancija. Postoji steena i prirodna(genetska) tolerancija. Steena bakterijska rezistencija je primer tolerancije. Tahifilaksija je akutna tolerancija koja se brzo razvija. Toksikomanija je posledica uzimanja lekova koji stvaraju zavisnost(psihiku ili fiziku).

Interakcije lekova
U terapeutske svrhe se esto koristi vie lekova u isto vreme,pri tome dolazi do njihove interakcije i tada mogu nastati eljena i neeljena dejstva. Sinergizam kad dva leka meusobno pojaavaju dejstvo.Moe biti : 1. aditivni ukupan efekat lekova jednak zbiru pojedinanih efekata lekova 2. supraaditivni kada je ukupan efekat vei i po nekoliko puta od pojedinanog zbira efekata lekova

Interakcije lekova nastaju: 1. van organizma 2. pri ulasku u telo 3. u organizmu

Kvantitativni aspekti delovanja lekova

Posmatranjem dejstva lekova uoavaju se sledei parametri: 1. jaina dejstva je potentnost leka,afinitet prema receptorima 2. efikasnost je njegova aktivnost ili maksimalno dejstvo leka 3. vremenski rok trajanja dejstva leka odreen odnosom efekta leka i vremena(neki lekovi odmah deluju po primeni, dok drugi imaju latentni period tj. odreeno vreme pre poetka dejstva leka. Trajanje efekta je vreme za koje lek pokazuje svoje dejstvo, i ono moe biti od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana i zavisi od brzine eliminacije sa mesta dejstva.

Neeljena dejstva lekova

Delimo ih na: 1. neeljena dejstva koja se mogu javiti posle uzimanja leka u odreenoj koncentaciji kod svake osobe 2. neeljena dejstva koja se mogu javiti kod nekih osoba,i ona su posledica interakcije leka i pacijenta,pri emu mogu biti poznate ako je mehanizam leka poznat i neoekivane iako je mehanizam poznat. Neeljena dejstva se mogu javiti kao propratne promene,blage reakcije organizma,i kao nuspojave koje su veoma tetne. Pored samog leka na nastanak neeljenih dejstava utiu i drugi nemedikamentozni faktori i to su: 1. starosno doba ,pol,naslee,sklonost ka alergijama,bolest i slino 2. lekar pogreno izabrana terapija 3. okolina Sam lek, kad ispoljava farmakoloko dejstvo moe dovesti do nastanka neeljenog dejstva,kao to je povraanje,respiratorna depresija ,opstipacija...

Sekundarni efekti su posledica primarnog delovanja leka,nastanak dijareje ybog primene antibiotika i remeenja normalne flore sluzokoe creva. Toksini efekti su posledica prejakog delovanja leka, esto uzetog u velikoj dozi,pri emu dolazi i do oteenja tkiva. Mutageno ,karcinogeno i teratogeno dejstvo su posebne grupe neeljenog dejstva. Sama primena leka mora da bude adekvatna,mora da se obezbedi ispravan put primene i struna obuenost osobe koja lek primenjuje.

Alergije na lekove
Alergije na lekove su rezultat interakcije leka ili metabolita ili inertnih sastojaka u leku ili bolesniku,odnosno bolesti,pri ponovnom kontaktu sa lekom. Alergije su tetne imuno reakcije na lekove. Pored toga mogu biti i nekodljive. Lekovi prouzrokuju etiri tipa alergijskih reakcija: 1. tip I anafilaktiki - gde nastaju antitela koja se vezuju za mastociti ili leukocite.Klinika slika je anafilaktiki ok,astma i urtikarija.trajanje od nekoliko minuta do sat ,dva. 2. tip II autoalergija lek se vezuje za protein,organizam ga tretira kao strano telo i organizam stvara antitela protiv njega;hemolitika anemija 3. tip III antigeni i antitela stvaraju velike komplekse i aktiviraju komplement i dolazi do inflamatornog procesa. 4. tipIV kasni tip reakcije gde se na povrini t limfocita stvaraju specifini receptori za antigen.pri ponovnom kontaktu nastaje lokalna ili tkivna alergijska reakcija;kontaktni dermatitis 5. ukrtena alergija meu antibioticima betalaktamske strukture