ZIVE OGRADE

Pravilno posadjena ziva ograda ne samo sto ce Vas ograditi i sakriti od nezeljenih pogleda, vec moze bitno poboljsat i mkroklmu vaseg prostora. Pravi hlad, zaustavlja vetar, sprecava prodiranje cestica dima prasine...

Zvu ogradu je najbolje saditi u prolece ili jesen, a ukoliko se odlucite za kontejnerske sadnice, ovaj posao mozete obaviti tokom cele godne. Veliki broj bljnih vrsta pogodnih za formranje zve ograde omogucava da se za svaki polozaj i svako zemljiste pronadje odgovarajuca vrsta, koja ce u potpunosti zadovoljiti Vase zahteve i ispunit sve svoje funkcije: zastitnu, ekolosku, estetsku... Oblik visina zve ograde odredjuju se orezivanjem, pa se prema tome mozete opredeliti za neki od tri tipa zve ograde: Sto se tice tipa zive ograde koju zelite, mozete se SLOBODNORASTUCA zivica, formirana od opredelti za jedan od tr tpa: VISE RAZLCTH VRSTA biljaka LISTOPADNE SLOBODNORASTUCA zivica, formirana od ZIMZELENE JEDNE VRSTE CETINARSKE REZANA zivica, formirana od JEDNE VRSTE SADNJA I NEGA ZIVE OGRADE Ziva ograda sadi se u rupe ili rov, dubine 40-60 cm i sirne obicno dva puta vece od precnka busena nabavljenih biljaka. Dno rupe lii rova prekopa se i naspe zemljom obogacenom tresetom, kompostom ili NPK mineralnim djubrivom. Biljke pre sadnje treba pripremti - orezati ostecene izbojke i grane, a ukoliko ste nabavil biljke golog korena - ostecene delove korena. Ako su takve biljke duze vreme provele van zemlje, treba h nekolko sat pre sadnje staviiti u vodu. Pri uobicajenoj sadnji korenov vrat lezi u nivou sa zemljom

presek rova/rupe za sadnju: Ako su sadnice sa dno je prekopano, a zemlja busenom, gornji deo izmesana sa djubrivom busena postaviti malo iznad ivice rova.

Zemlju oko rupe/rova treba sabiti, kako bi se voda zadrzala posle zalivanja

Biljke se poredjaju u rupe/rov, zagrnu zemljom koju zatim treba dobro utabati i na kraju obilno zaliju. Dobro je ostaviti ivice sadne jame nesto

Na pescanom i suvom

uzdignute, kako bi se voda zadrzavala oko korena biljke. Ziva ograda moze biti JEDNOREDNA ili DVOREDNA. Dvoredna zivica sadi se u naiizmenicnom - trouglastom rasporedu. Posle sadnje biljke treba orezat na visinu od 15-20 cm i oblikovati.

zemljistu obavlja se duboka sadnja, a sade se vrste koje se lako zakorenjuju Ligustrum, Cornus...

Pravilno oblikovana ziva ograda

Biiljke koje se niisu prmile sledece sezone treba zameniti novim, kako bi odrasla ograda na svim mestima bila podjednako gusta. Odrzavanje zahteva dosta truda: REDOVNO ZALIVANJE, PLEVLJENJE, PRIHRANJIVANJE dva puta godisnje i SISANJE. Pravilno orezivanje je veoma vazno, kako se donji deo zivice ne bi proredio, usled nedostatka svetlosti. Prvo orezivanje - JACE vrsi se od oktobra do februara, kada se ostavi nekoliko novih izbojaka. Drugo orezivanje se vrsi maja-juna meseca.

Nepravilno oblikovana ziva ograda

Najcesce vrste za zivu ogradu i njihove visine

2-4m
LISTOPADNE Acer campestre javor Carpinus betulus grab Cornus sanguinea dren Corylus avelana mecja leska Crategus monogyna glog Fagus silvatica bukva Forsythia intermedia ZIMZELENE Prunus laurocerasus lovor-visnja Pyracantha coccinea vatreni trn CETINARSKE Chamaecyparis lavsoniana pacempres

40 - 100 cm
LISTOPADNE Deutzia gracilis mirta Potentila fruticosa petoprst Hibiscus siriacus hibiskus ZIMZELENE Berberis buxifolia 'nana' Lonicera nitida orlovi nokti Mahonia aquifolia CETINARSKE Thuja occidentalis 'globosa' tuja

1-2m
LISTOPADNE Berberis thumbergi 'atropurpurea' crveni berberis Chaenomeles japonica japanska dunja Keria japonica Ligustrum vulgare kalina Rosa rugosa ruza Spirea wanhuttei surucica Weigela florida ZIMZELENE Buxus sempervirens simsir Ilex aquifolium bozikovina

VRSTE ZA NEPROHODNE, BODLJIKAVE ZIVICE

Berberis sp. sve vrste berberisa Crategus monogyna glog Ilex aquifolium bozikovina Rosa. sp divlja ruza, grmolike i puzavice Piracantha coccinea vatreni trn Maclura pomifera Robinia pseudoacacia bagrem Ilex aquifolium bozikovina

CETINARSKE Picea glauca 'conica' plava smrca Taxus bacata tisa Thuja orientalis Tuja

http://www.garden.rs/tekstovi/jzivica.html