Diskretna matematika

DISKRETNE STRUKTURE je jedan od nekoliko predmeta na studijama matematike i informatike iz oblasti DISKRETNE MATEMATIKE, jedne od najaktuelnijih disciplina savremene matematike. DISKRETNA MATEMATIKA je deo matematike koji se bavi izuavanjem diskretnih c kolekcija objekata, pod ime se podrazumevaju kolekcije koje se sastoje od posebnih, c izolovanih ili nepovezanih objekata. U takve kolekcije spadaju skupovi, relacije, funkcije, grafovi i stabla, celi i racionalni brojevi, algebarske strukture, i mnogo ta drugo. s Matematiki kursevi zasnovani na materijalu koji se izuava u diskretnoj matematici c c ukljuuju logiku, teoriju skupova, teoriju brojeva, linearnu algebru, apstraktnu algebru c (algebarske strukture), kombinatoriku, teoriju grafova, diskretnu verovatnou, itd. c Osim toga, diskretna matematika predstavlja i ulaz u naprednije kurseve u svim matematikim disciplinama. c

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Diskretna matematika
Nasuprot matematikoj analizi, koja se bavi kontinualnim procesima, procesima koji se c odlikuju neprekidnim tokom, diskretna matematika se bavi diskretnim procesima, procesima koji se sastoje od niza individualnih koraka. Dok su ideje matematike analize inile osnovu nauke i tehnologije u doba industrijske c c revolucije, ideje diskretne matematike ine osnovu nauke i tehnologije u eri raunara. c c Kljuni razlog za to je taj to se u raunarima informacije predstavljaju, obrad c s c uju i uvaju u diskretnom obliku. c Diskretna matematika obezbed uje matematike osnove za mnoge oblasti raunarskih c c nauka, kao to su strukture podataka, dizajn i analiza algoritama, formalni jezici, s c s c automati i izraunljivost, konstrukcija prevodilaca, kriptograja, vetaka inteligencija, z c z baze podataka, softversko ininjerstvo, raunarske mree, itd. Da bi se razumele tehnike izraunavanja u budunosti, dananjim studentima je neopc c s hodna jaka osnova u diskretnoj matematici. Diskretna matematika obezbed uje matematike osnove i za neke druge nauke, kao to c s z z su operaciona istraivanja, hemija, biologija, ininjerstvo, ekonomija, lingvistika i dr.

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Diskretne strukture
DISKRETNE STRUKTURE predstavljaju prvi i osnovni kurs iz diskretne matematike kako na studijama matematike, tako i na studijama informatike. Ponegde se materija koju obuhvata ovaj kurs izuava u okviru kurseva sa drugaijim c c nazivom, ali sadraj svih tih kurseva je najveim delom isti i obuhvata sledee teme: z c c t osnove logike, odnosno, osnove iskazne i predikatske logike, t tehnike dokazivanja, t skupovi, t relacije, t funkcije, t kardinali i osnove tehnike prebrojavanja, i drugo.

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Diskretne strukture
STA JE CILJ PREDMETA DISKRETNE STRUKTURE? 1) MATEMATICKO REZONOVANJE Verovatno najvaniji cilj ovog predmeta je z t da pomogne studentima da razviju sposobnost da razmiljaju apstraktno, s t da im pomogne da razumeju i naue da koriste matematiku argumentaciju. c c To znai da studenti treba da naue c c t da koriste logiki ispravne forme zakljuivanja, c c t da izbegnu opte greke u zakljuivanju, s s c t da koriste osnovne tehnike i strategije dokazivanja, t da sami izvode nove rezultate iz onih za koje je poznato da su tani, c t da rade sa simbolikim izrazima kao sa konkretnim objektima, i drugo. c

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Diskretne strukture
2) DISKRETNE STRUKTURE Ovaj predmet takod treba da naui studente kako raditi sa diskretnim strukturama e c sa apstraktnim matematikim strukturama koje se koriste za predstavljanje diskretnih c objekata i odnosa izmed njih. u Konkretno, studenti treba da naue da rade sa skupovima, relacijama, funkcijama, c grafovima, nizovima, matricama i drugim diskretnim matematikim objektima. c 3) KOMBINATORNA ANALIZA Kroz ovaj predmet studenti treba da steknu i jednu od najvanijih vetina u reavanju z s s problema, a to je sposobnost da prebroje i numeriu objekte. s Drugim reima, studenti treba da se upoznaju sa osnovnim tehnikama prebrojavanja. c Pri tome, naglasak je ne u primeni gotovih formula, ve u sprovod c enju kombinatorne analize u reavanju problema prebrojavanja. s

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Diskretne strukture
4) ALGORITAMSKO MISLJENJE Kroz ovaj, kao i kroz neke druge predmete, studenti matematike, a posebno studenti informatike, treba da naue i da algoritamski razmiljaju. c s Matematiki deo ove aktivnosti obuhvata konstrukciju algoritma, verikaciju da on c radi dobro, i eventualno, analizu koliko je memorijskog prostora i vremena potrebno raunaru da bi ga izvrio. c s 5) PRIMENE I MODELIRANJE Jedan od zadataka ovog predmeta je i da se studenti upoznaju sa primenama koncepata i rezultata diskretne matematike u matematikim, raunarskim i drugim naukama, c c kao i da se naue da ih i sami primenjuju. c Znaajnu ulogu u tome treba da igraju i brojni dobri primeri iz istorije matematikih, c c raunarskih i drugih nauka. c

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
OSNOVE LOGIKE je jedna od glavnih oblasti predmeta DISKRETNE STRUKTURE. Kao to smo rekli, osnovni zadatak ove oblasti je da studentima pomogne da razumeju s i naue da koriste matematiku argumentaciju. c c Drugim reima, studenti treba da c t naue da koriste logiki ispravne forme zakljuivanja, c c c t naue da izbegnu opte greke u zakljuivanju, c s s c t steknu rutinu u radu sa simbolikim izrazima, i drugo. c Ova oblast obuhvata osnovne elemente t ISKAZNE LOGIKE, i t PREDIKATSKE LOGIKE.

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
IZ ISTORIJE LOGIKE Logika je kao nauka zasnovana u 4. veku p.n.e. u delu ORGANON grkog lozofa ARISTOTELA. c Aristotel je u tom delu sistematizovao dotadanja znanja s u ovoj oblasti, i sainio prvu kolekciju pravila deduktivc nog zakljuivanja. c Ta pravila su, po njemu, trebala da budu orud kojim bi e se sluile druge nauke. z Aristotle 384322 BC

Inae, i sam naziv Organon znai orud c c e.

DISKRETNE STRUKTURE

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
Nakon Aristotela, dugo vremena nije bilo nekog znaajnog napretka u razvoju logike. c Stagnacija logike trajala je vie od dve hiljade godina. s Jedan od onih koji su se najvie trudili da se logika izvue s c iz stagnacije bio je poznati nemaki matematiar i lozof c c GOTFRID LAJBNIC. Lajbnic je smatrao da osnovni uzrok stagnacije logike lei z u jeziku kojim se ona koristi

Gottfried Wilhelm von Leibniz 15961650

DISKRETNE STRUKTURE

10

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
Lajbnic je tvrdio da prirodni jezik, kojim se logika do tada sluila, nije pogodan za z dalji razvoj logike, i da logika treba da se slui nekim specijalnim simbolikim jezikom, z c slinim jeziku matematike. c On je smatrao da bi se korienjem simbola proces deduktivnog zakljuivanja mogao sc c mehanizovati na slian nain kao to je korienje algebarske simbolike mehanizovalo c c s sc proces raunanja sa brojevima. c Prema njemu, logiku bi, po uzoru na aritmetiku, trebalo organizovati u takav sistem, sa takvim pravilima, da funkcionie kao raun. s c Na alost, Lajbnic nije uspeo da realizuje te svoje ideje. z Njegovi spisi nisu ak ni publikovani, i otkriveni su tek 1905. godine, kada je problem c ve bio reen, i to upravo na nain koji je on predlagao. c s c

DISKRETNE STRUKTURE

11

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
Neznajui za Lajbnicove ideje, do slinih ideja je, dva veka kasnije, doao britanski c c s matematiar DZORDZ BUL. c Bul je pokrenuo logiku iz stagnacije prevevi je na jezik s MATEMATIKE, odnosno na jezik ALGEBRE. Na taj nain je stvorena nova matematika teorija koju c c danas zovemo MATEMATICKA LOGIKA ili SIMBOLICKA LOGIKA. George Boole 18151864

DISKRETNE STRUKTURE

12

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
Od sredine 19. veka pa do danas, matematika logika se razvijala veoma intenzivno, c i razvila se u veoma znaajnu matematiku disciplinu, koja obezbed c c uje teoretske osnove za mnoge oblasti matematikih i raunarskih nauka. c c Posebno znaajnu ulogu matematika logika je odigrala u procesu nastanka i razvoja c c digitalnih elektronskih raunara. c Ameriki matematiar i elektro-inenjer KLOD SENON c c z je 1930-tih godina pokazao kako se Bulove logike opec racije i binarna aritmetika mogu upotrebiti u dizajniranju sloenih prekidakih elektronskih kola. z c Tako su nastala tzv. digitalna logika kola, osnovne komc ponente iz kojih se grade savremeni digitalni elektronski raunari. c Claude Shannon 19162001

DISKRETNE STRUKTURE

13

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
U savremenim digitalnim raunarima informacije se predstavljaju dvema ciframa 0 i 1, c koje se nazivaju binarne cifre, ili skraeno bitovi. c Cifre 0 i 1 takod predstavljaju i logike vrednosti netano i tano, tim redom, pa e c c c se sve operacije sa bitovima koje vre digitalni raunari svode na logike operacije sa s c c bitovima. Osim to lei u samoj osnovi raunarskih nauka, matematika logika ima znaajne s z c c c primene i u drugim oblastima raunarskih nauka. c Na primer, matematika logika predstavlja teoretsku osnovu c t relacionih baza podataka, t teorije formalnih jezika, automata i izraunljivosti, c t vetake inteligencije, s c i mnogih drugih oblasti.

DISKRETNE STRUKTURE

14

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
U delu ovog predmeta koji se bavi iskaznom logikom baviemo se c t iskazima i logikim veznicima, pomou kojih iz jednostavnijih formiramo sloenije c c z iskaze, t iskaznim formulama, pomou kojih iskaze predstavljamo na simboliki nain; c c c t nainima na koje se iskaznim formulama dodeljuje istinitosna vrednost, kao i c c c istinitosnim tablicama, pomou kojih se te istinitosne vrednosti izraunavaju; t tautologijama, iskaznim formulama koje su tane u svim svojim interpretacijama, c i kontradikcijama, formulama koje su netane u svim svojim interpretacijama; c t logiki ekvivalentnim formulama, formulama koje imaju iste istinitosne vrednosti c u svim svojim interpretacijama; t logikom argumentacijom, tj. postupcima za razlikovanje ispravne i neispravne c argumentacije; t osnovnim pravilima zakljuivanja, i najeim grekama u zakljuivanju; c c sc s c i mnogim drugim pitanjima.

DISKRETNE STRUKTURE

15

UVODNO PREDAVANJE

Osnove logike
U delu ovog predmeta koji se bavi predikatskom logikom baviemo se c t predikatima, pomou kojih izraavamo svojstva koja mogu imati izvesni objekti, c z kao i odnose izmed objekata; u t kvantikatorima, preciznije univerzalnim i egzistencijalnim kvantikatorom, pomou kojih, neformalno govorei, naznaujemo koliko esto je neko tvrd c c c c enje tano; c t negacijom kvantikatora i kombinovanjem kvantikatora; t predikatskim formulama, formulama izgrad enim uz pomo logikih veznika i kvanc c tikatora, i simbola kojima izraavamo razne operacije i odnose izmed objekata, z u t argumentacijom u predikatskoj logici, kao i osnovnim pravilima zakljuivanja u c predikatskoj logici; t primenama predikatske logike, poput primena u programiranju u logici (skraeno c PROLOG), u vetakoj inteligenciji, itd; s c i mnogim drugim pitanjima.

DISKRETNE STRUKTURE

16

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Kao to smo ranije rekli, TEHNIKE DOKAZIVANJA je oblast predmeta DISKRETNE s STRUKTURE u okviru koje studenti treba da naue c t da koriste osnovne tehnike i strategije dokazivanja, kao t da sami izvode nove rezultate iz onih za koje je poznato da su tani. c Pored toga, studenti treba da naue i c t kako se, na pravilan nain, u matematici uvode novi pojmovi, odnosno, kako se c pravilno koriste matematike denicije; c t koji su osnovni principi na kojima se temelji organizacija svih matematikih teorija. c Pravilna upotreba matematikih dokaza je od sutinskog znaaja za bavljenje matemac s c tikom, kao i informatikom, koja je iz nje proizila, jer vie od 2000 godina DOKAZ s s predstavlja zatitni znak matematike. s

DISKRETNE STRUKTURE

17

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
IZ ISTORIJE DEDUKTIVNOG METODA Prvi koji je upotrebio deduktivni nain zakljuivanja bio c c je TALES, prvi iz plejade uvenih grkih lozofa. c c Tales je dedukciju upotrebio dokazavi nekoliko teorema s o podudarnosti trouglova. Kasnije su njegovu ideju prihvatili i mnogi drugi, poev c od PITAGORE i drugih pripadnika njegove kole. s Pitagorino ime nosi i najuvenija teorema u istoriji matec matike, koju je on dokazao. Thales of Miletus 624547 BC Inae, Pitagorina teorema je bila poznata i ranije, ali ju je Pitagora prvi dokazao c deduktivnim putem.

DISKRETNE STRUKTURE

18

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Iako se deduktivni metod poeo koristiti sa Talesom, on se nije koristio na organizovan c nain, kako se to radi danas. c Drugim reima, iako se u matematici tog doba koristila dedukcija, matematika nije c bila organizovana kao DEDUKTIVNA TEORIJA. Osnovne principe deduktivne organizacije matematic kih teorija postavio je u 3. veku p.n.e. grki matemac tiar EUKLID. c U svom uvenom delu ELEMENTI Euklid je izloio c z geometriju kao AKSIOMATSKU TEORIJU. Ta njegova teorija i danas predstavlja model po kome se organizuju matematike teorije. c Euclid of Alexandria 325265 BC

DISKRETNE STRUKTURE

19

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Inae, osnovni principi deduktivne organizacije matematikih teorija su relativno jedc c nostavni: t U jednoj deduktivnoj teoriji nije mogue sve denisati. Zato postoje termini teoc rije koji se ne deniu, koje nazivamo OSNOVNI ili PRIMITIVNI TERMINI. s Svi ostali termini date teorije moraju se DEFINISATI, a u denicijama smemo koristiti samo osnovne termine i one termine koji su prethodno denisani. t U jednoj deduktivnoj teoriji nije mogue sve dokazati. Zato postoje tvrd c enja koja se ne dokazuju, koje nazivamo AKSIOME. Sva ostala tvrd enja date teorije moraju se DOKAZATI, pri emu je u dokazima c dozvoljeno koristiti samo aksiome i ona tvrd enja koja su prethodno dokazana. U ovom predmetu detaljnije emo se pozabaviti matematikim teorijama, osnovnim c c principima njihove deduktivne organizacije, matematikim denicijama i dokazima. c

DISKRETNE STRUKTURE

20

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Dalje, govoriemo i o osnovnim metodima dokazivanja teorema. c Pre svega, govoriemo o c t podeli dokaza na direktne i indirektne dokaze, i o tome u kojim sluajevima c koristiti jedne, a u kojim druge; t upotrebi dokaza svod enjem na kontradikciju; t upotrebi dokaza podelom na sluajeve; c t dokazima oblika produene implikacije; z t dokazivanju ekvivalencija; t dokazima oblika cikline implikacije; c t dokazima oblika produene ekvivalencije; z i drugim metodama dokazivanja.

DISKRETNE STRUKTURE

21

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Posebna panja bie posveena teoremama u kojima se koriste kvantikatori. z c c Govoriemo o c t dokazima egzistencije, gde se dokazuje da postoji objekat sa izvesnim svojstvima, c i o dokazima jedinstvenosti, gde se dokazuje da postoji tano jedan takav objekat; t dokazivanju teorema sa univerzalnim kvantikatorom (za svaki), i to metodom iscrpljivanja i metodom generalizacije iz generikog primerka; c t opovrgivanju kontraprimerom, koje se koristi za dokazivanje netanosti tvrd c enja sa univerzalnim kvantikatorom, kao i o opovrgivanju tvrd enja o egzistenciji; i drugim metodama dokazivanja teorema sa kvantikatorima. Takod bie rei i o grekama u dokazivanju koje se najee prave. e, c c s c sc

DISKRETNE STRUKTURE

22

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Pored metoda dokazivanja, bie rei i o nekim od osnovnih strategija dokazivanja: c c t o rezonovanju unapred i unazad; t o ojaavanju dokaza podelom na sluajeve; c c t o prilagod avanju postojeih dokaza; itd. c Verovatno najire korien metod dokazivanja je dokaz matematikom indukcijom. s sc c Ovde e biti rei c c t o principu matematike indukcije, na kome se ovaj metod dokazivanja temelji; c t o razlici izmed proste indukcije i jake indukcije; u t o viestrukoj indukciji; itd. s

DISKRETNE STRUKTURE

23

UVODNO PREDAVANJE

Tehnike dokazivanja
Na kraju dela koji se bavi tehnikama dokazivanja bie rei o matematikim denicijama, c c c gde emo govoriti c t o tome kako se pravilno deniu matematiki pojmovi; s c t o direktnim (eksplicitnim) i indirektnim (implicitnim) denicijama; t o rekurzivnim (induktivnim) denicijama; t kao i o strukturnoj indukciji, vidu matematike indukcije koji se koristi za dokazic vanje tvrd enja koja se tiu rekurzivno denisanih objekata. c

DISKRETNE STRUKTURE

24

UVODNO PREDAVANJE

Skupovi
Svakako najznaajniju matematiku strukturu ine SKUPOVI, a TEORIJA SKUPOVA, c c c koja se bavi njihovim izuavanjem, zajedno sa LOGIKOM, i TEORIJAMA RELACIJA c i FUNKCIJA, predstavlja osnovu itave matematike. c U drugoj polovini 19. veka matematiari su se poeli jae c c c interesovati za apstraktna svojstva skupova. To interesovanje dovelo je do nastanka nove matematike discipline APSTRAKTNE TEORIJE SKUPOVA. c Njen tvorac bio je GEORG KANTOR, nemaki matemac tiar . c Georg Cantor 18451918

DISKRETNE STRUKTURE

25

UVODNO PREDAVANJE

Skupovi
Osnovna ideja apstraktne teorije skupova je izuavanje optih svojstava skupova, c s nezavisno od specinih svojstava elemenata koji ih ine. c c To znai da nekog ko se bavi ovom oblau ne zanima toliko kakva je priroda elemec sc nata koji ine neki skup, ve ih vie zanima u kakvim su odnosima ti elementi. c c s Ova ideja dovela je ne samo do nastanka apstraktne teorije skupova, ve i do c izuavanja mnogih drugih novih, znaajnih matematikih struktura, kao to su c c c s t apstraktne algebarske strukture; t apstraktni geometrijski prostori; t apstraktni topoloki prostori; s i druge.

DISKRETNE STRUKTURE

26

UVODNO PREDAVANJE

Skupovi
Da bi sa uspehom savladao ostale predmete na studijama, jedan student matematike ili informatike mora da stekne osnovna znanja t o zadavanju i predstavljanju skupova; t o jednakosti skupova i inkluziji skupova; t o osnovnim skupovnim operacijama: razlici skupova, preseku skupova, uniji skupova i komplementu skupa, kao i o med usobnim odnosima ovih operacija; t o partitivnom skupu datog skupa; t o pojmu ured enog para, ured ene n-torke i Dekartovog proizvoda skupova; t o pojmovima familije skupova, preseka familije skupova i unije familije skupova, i drugim konceptima teorije skupova. Sve ovo bie obrad c ivano u okviru ovog predmeta.

DISKRETNE STRUKTURE

27

UVODNO PREDAVANJE

Relacije
U raznim oblastima se esto javlja potreba da se izmed izvesnih objekata uspostave c u izvesne veze ili odnosi. Na primer, esto se javlja potreba c t da se izvesni objekti uporede prema nekom zadatom kriterijumu, t da se pored aju u skladu sa nekim pravilom, t da se odrede izvesne slinosti izmed objekata, i da se oni grupiu u grupe c u s med usobno slinih objekata, itd. c U matematici se sve ovo moe uraditi korienjem matematikog pojma RELACIJE, z sc c kome je posveen i znaajan deo predmeta DISKRETNE STRUKTURE. c c

DISKRETNE STRUKTURE

28

UVODNO PREDAVANJE

Relacije
U okviru ovog predmeta, studenti treba da steknu znanja t o raznim nainima predstavljanja relacija, kao to su grako predstavljanje i c s c predstavljanje Bulovim matricama; t o grafovima, i njihovom odnosu sa relacijama; t o nekim vanim relacijama, kao to su prazna relacija, univerzalna relacija i z s identika relacija (jednakost, dijagonala); c t o jednakosti relacija i inkluziji relacija; t o osnovnim operacijama sa relacijama - uniji relacija, preseku relacija, komplementu relacije i inverznoj relaciji; t o kompoziciji relacija i njenoj asocijativnosti; t o osnovnim svojstvima koja mogu imati relacije: reeksivnosti, simetrinosti, c antisimetrinosti i tranzitivnosti; c t o tranzitivnom zatvorenju relacije, i njegovim vezama sa putevima u grafu; itd.

DISKRETNE STRUKTURE

29

UVODNO PREDAVANJE

Relacije
Centralno mesto u izuavanju relacija, kao i njihovoj primeni, zauzimaju dva specijalna c tipa relacija: RELACIJE EKVIVALENCIJE i RELACIJE PORETKA ili UREDJENJA. Uloga RELACIJA EKVIVALENCIJE je da se pomou njih izraze odred c ene slinosti c izmed nekih objekata, i da se ti objekti grupiu u grupe med u s usobno slinih objekata. c

Istorijski gledano, prva relacija ekvivalencije koja je kao takva izuavana bila je relacija na skupu celih brojeva poc znata kao kongruencija po modulu prirodnog broja n. Uveo ju je uveni nemaki matematiar KARL FRIDRIH c c c GAUS, 1801. godine. Carl Friedrich Gauss 17771855

DISKRETNE STRUKTURE

30

UVODNO PREDAVANJE

Relacije
Vezano za relacije ekvivalencije, studenti treba da se upoznaju t sa osnovnim primerima relacija ekvivalencije, ukljuujui i napred pomenutu c c kongruenciju po modulu prirodnog broja n; t sa pojmom klase ekvivalencije, sa razbijanjem skupa na klase med usobno ekvivalentnih elemenata, i pojmom particije skupa; t sa prirodnom vezom koja postoji izmed relacija ekvivalencije i particija skupa; u t sa pojmom faktor skupa, i da shvate njegov praktini znaaj; itd. c c

DISKRETNE STRUKTURE

31

UVODNO PREDAVANJE

Relacije
Drugi vaan specijalan tip relacija su RELACIJE PORETKA ili UREDJENJA. z Njihova uloga je t da se pomou njih izvesni objekti uporede prema nekom zadatom kriterijumu; c t da se pomou njih izvesni objekti pored c aju u skladu sa nekim pravilom; itd. Vezano za relacije poretka, studenti treba da steknu osnovna znanja t o parcijalno ured enim skupovima i nainima za njihovo predstavljanje; c t o linearno (totalno) ured enim skupovima; t o minimalnim elementima i najmanjim elementima ured enih skupova, i da naue c c da prave razliku izmed njih, kao i o maksimalnim i najveim elementima; u t o donjim i gornjim granicama skupa, i o inmumu i supremumu skupa; t o nekim vanim ured z enjima na reima (stringovima), kao to su preks, suks, c s faktor, leksikografsko i alfabetsko ured enje; itd.

DISKRETNE STRUKTURE

32

UVODNO PREDAVANJE

Funkcije
FUNKCIJE ili PRESLIKAVANJA predstavljaju jo jedan vaan pojam koji se koristi u s z svim oblastima matematike i raunarskih nauka, kao i u drugim naukama. c Pojam funkcije vodi poreklo od pojma funkcionalne zavisnosti, pod ime se podrazuc meva zavisnost jedne promenljive veliine od druge. c Takav oblik zavisnosti sreemo jo u najranijim stadijumima razvoja matematike, pre c s svega u vidu tablica kojima se od pamtiveka izraavala zavisnost dveju veliina. z c Med utim, jasna predstava o pojmu funkcionalne zavisnosti stvorena je tek radom matematiara 17. veka, kada je zapoelo intenzivno izuavanje FUNKCIJA kao sredstva c c c za izraavanje te funkcionalne zavisnosti. z Sa pojavom apstraktne teorije skupova, FUNKCIJE ili PRESLIKAVANJA, kako ih jo s nazivamo, dobile su takod svoju apstraktnu interpretaciju. e Naime, tada je funkcija izmed dva skupa denisana kao pridruivanje koje svakom u z elementu prvog skupa dodeljuje tano jedan element drugog skupa. c

DISKRETNE STRUKTURE

33

UVODNO PREDAVANJE

Funkcije
Takod funkcije se mogu shvatiti i kao transformacije, koje jedan skup transformiu e, s u drugi. Tako shvaene, funkcije su dobile i veoma znaajne primene u c c t geometriji i topologiji, gde se izuavaju razne transformacije geometrijskih i c topolokih prostora; s t zici, gde se razni ziki procesi u prirodi mogu predstaviti preko transformacija. c U okviru ovog predmeta, izuavanje funkcija zapoinje se izuavanjem optijeg pojma c c c s KORESPONDENCIJE relacije izmedju elemenata dva skupa. Potom se funkcije deniu kao korespondencije sa izvesnim specijalnim svojstvima. s

DISKRETNE STRUKTURE

34

UVODNO PREDAVANJE

Funkcije
Ono to studenti u okviru predmeta DISKRETNE STRUKTURE treba da naue o s c FUNKCIJAMA je sledee: c t ta su funkcije, i kako razlikovati one korespondencije koje jesu i one koje nisu s funkcije; t kako se funkcije oznaavaju i predstavljaju, kada su dve funkcije jednake, ta su c s s restrikcija i proirenje funkcije; t kako se funkcije mogu nadovezati jedna na drugu, tj. formirati kompozicija funkcija, i koja su osnovna svojstva kompozicije; t kako se kompozicija funkcija moe interpretirati i praktino primenjivati; z c t ta je to identika funkcija, i koja su njena osnovna svojstva; s c t ta su to injektivne, surjektivne i bijektivne funkcije, i kako ustanoviti da li data s funkcija ima jedno od tih svojstava; t ta je to inverzna funkcija, pod kojim uslovima ona postoji i kako se izraunava; s c t ta je to jezgro funkcije, i koji je praktini znaaj tog pojma. s c c

DISKRETNE STRUKTURE

35

UVODNO PREDAVANJE

Funkcije
Posebna panja posveena je bijektivnim funkcijama, ili ekvivalentno, funkcijama koje z c poseduju inverznu funkciju, pre svega zbog izuzetno znaajnih primena koje one imaju c u raznim oblastima, kao to su: s t zika, gde se koriste za opisivanje povratnih procesa; t geometrija, gde se koriste za opisivanje veine geometrijskih transformacija; c t kriptograja i kodiranje, gde se informacije ifruju, odnosno kodiraju, bijektivnom s funkcijom, da bi se inverznom funkcijom mogle deifrovati, odnosno dekodirati; s t kombinatorika, gde se prebrojavanje objekata vri bijektivnim funkcijama, i gde s s c se permutacije deniu kao bijekcije konanih skupova. Konano, u okviru ovog predmeta studenti e biti upoznati i sa nekim fundamentalnim c c matematikim pojmovima koji se deniu kao posebne vrste funkcija, kao to su: c s s t algebarske operacije; t konani, beskonani i viedimenzionalni nizovi, i matrice; c c s t Dekartov proizvod familije skupova.

DISKRETNE STRUKTURE

36

UVODNO PREDAVANJE

Kardinali i prebrojavanje
Istorijski, pojam KARDINALNOG BROJA je uveden da bi se pomou njega mogla opic sati veliina skupova, odnosno da bi se skupovi mogli upored c ivati po veliini. c Poev od najprimitivnijih tehnika predstavljanja brojeva prstima ili urezanim znacima, c prebrojavanje elemenata skupa, odnosno upored ivanje skupova po broju elemenata, vri se uz pomo bijektivnih funkcija. s c Do punog izraaja, bijektivne funkcije dole su u radu sa beskonanim skupovima. z s c Jo u 17. veku, uveni italijanski ziar i matematiar Galileo s c c c Galilej je primetio da kod beskonanog skupa, njegov pravi c podskup moe biti iste veliine kao i ceo skup. z c Kasnije, u 19. veku, primeeno je i da svi beskonani skupovi c c nisu iste veliine, da neki beskonani skupovi mogu biti vei c c c od drugih. Galileo Galilei 15641642

DISKRETNE STRUKTURE

37

UVODNO PREDAVANJE

Kardinali i prebrojavanje
Naime, Georg Kantor je dokazao uvenu teoremu koja kae da skup prirodnih brojeva c z i skup realnih brojeva nemaju istu veliinu, da je realnih brojeva vie nego prirodnih. c s To je dovelo do intenzivnog razvoja teorije kardinalnih brojeva u drugoj polovini 19. veka i u 20. veku, i u ovom predmetu bie obrad c eni i osnovni elementi te teorije. Vezano za KARDINALE, studenti ovde treba da saznaju: t ta znai da su dva skupa ekvipotentna (iste moi); s c c t kako se formalno deniu pojmovi konanog i beskonanog skupa, prebrojivog i s c c neprebrojivog skupa; t kako se dokazuje neprebrojivost skupa realnih brojeva; t kako se formalno denie kardinalni broj skupa, i kako se kardinalni brojevi ured s uju; t kako se vre operacije sabiranja, mnoenja i stepenovanja kardinalnih brojeva; s z t koji su najznaajniji beskonani kardinalni brojevi, i kakav je njihov med c c usobni odnos.

DISKRETNE STRUKTURE

38

UVODNO PREDAVANJE

Kardinali i prebrojavanje
U okviru predmeta DISKRETNE STRUKTURE govorie se i o osnovnim principima c PREBROJAVANJA konanih skupova. c Vezano za PRINCIPE PREBROJAVANJA, studenti ovde treba da saznaju: t kako se formalno, matematiki denie pojam prebrojavanja; c s t o osnovnim principima prebrojavanja principu jednakosti; principu zbira; principu proizvoda; Dirihleovom principu, odnosno principu potanskog sandueta; s c principu ukljuenja-iskljuenja; c c i drugo.

DISKRETNE STRUKTURE

39

UVODNO PREDAVANJE