KANAANIN BIL

VARALICA U IGRI ovek-Koloraanin se ugodno namesti i, dok su ostali traperi nestrpljivo pratili njegove reci, ispria: Da, tako je kako kaem: nikada nije bilo veeg lupea u Sjedinjenim Dravama od Bila Kanaanina. Imam jedan raun sa njime, jednu itavu, veliku knjigu rauna celu ispisanu. Toliko je o-zloglaen da isu ak preko mora u staroj zemlji pisale novine o nijemu - kakoi sam to doznao. Ali nikome niiije toko napakostio kao meni

Covek voli da pusti na miru tako krvave stvari, ali kako smo sad ovde kod majke Tikpni prii"uciniiu vam po elji. Znajte Gents, Drave su udna zemlja u kojoj ise najvee nalazi odmah pored najmanjeg, dobro odmah pored zla, i, kaem vam, sva tri pulta kada sam se sreo sa tim ozloglaenim ovekom, nalazio se tu uvek prisutan i najslavniji kojeg moemo predoiti, Abraham Liinkoln, predsjednik. Rodom sam u stvari iz Kentekija, ali bio sam jo deak, koji jedva moe da dri puku, kada smo sili u Arkanzais da vidimo da li je ta zemlja bdla doista tako dobra kako su nam je opisali. Kaem: mi, a podrazumavam pod tim roditelje, sebe i suseda Ereda Hamera sa dve keri Meri i Beti. B'io je Nemac i tek je pre nekoliko godina prispeo ovamo dz Nemake. Namaite me katranom i zaspite perjem ako u Mio kojolj dravi ima bolje i lepe devojke od tih ne-imakih lejdii. Zajedno ismo odrasli, inili jedni drugima sve mogue usluge, pa kada se jednog dana predomisli, smatram da Meri nije nizato drugo stvorena nego da bude moja ena. E pa, moete sebi predstaviti da tu misao nisam tajio, nego da sam je tim bre rastrubio, i, doista, sasvim je tako: Meri nije uopte mislila da bih mogao biti neto drugo nego njen mu. Roditelji su se sloili sa time i otada su se brinuli i ditriniili da nas estito srede. Bio je^to ivot kao u raju, meuri, i svakome bih od vas poeleo od srca da pronae tako srene dane; sarmo da mu due pofbraju no meni. Iziao sam jednog dana u umu da igoern podobar broj kolaca za vezanje koinja. Stie tada neko jelovom umom i zaustavi svoje kljuse pored -mene. Dobar dan, mome! Ima li tu u okolini neka farma? upita on. Dve mesito jedna, gde svako moe rado da nae utoite, odgovorili ja. Gde se nalazi najblia? Hajte, poveu vas! Moe i bez toga. Zaokupljeni ste tu radom, -pa aiko uoim pravac, ne mogu pogresiti. Zavrilo sam. Hajte! ovek je bio jo mlad, jedva moda dve ili tri godine stariji -od mene, imao je na isebi gotovo novo lovako odelo od jelenske koe, imao je odlino oruje i konja koji je 'bio tako ivahan kao da je sad upravo odvezan od plota. Prethodno nije podneo velikih napora, inae bi i on i njegova ivotinja izgledali manje svezi. Da sam ga upiitao za ime i ostato, protivilo bi se to potpuno gostoprimstvu; koraao sam, dakle, utei pored njegovog konja dok nije sam poeo: Koliko vam je jo potrebno do prvog su-seda, mome? Do brda tamo pet milja a na drugu stranu reke osam. Dugo ste ve ovde na ovoj zemlji? Nisam tako dugo. Stanujemo jo u prvoj baraci. A vae ime, mome? ta mu je samo bilo sa onim njegovim miome? Jesam li moda bio deak koji

jo nosi .njegove arape? Odgovorio sam to je mogue krae: Kroner. Kroner? Lepo! Moje je ime Vilijam Dons i rodom sam gore iz Kanade. Ko je vlasnik druge farme o fkojoj ste 'govorili? Jedan Nemac po imenu Fred Hamer. Ima li sinova, mome? Dve keri. Zgodne? Ne znam, mome. Sami ih pogledajte! Ljutilo ga je to sam i ja njega nazvao mome, mogao sam to jasno da prime tim. Nismo vie govorili dok ne prispesmo pred 'kapiju farmerove kue. Koga to Time vodi? upita otac koji ise upravo nalazio u dvoritu i hranio urane. Ne znam ko je, neki master Vilijem Dons iz Kanade, mislim. Dobro doao, gospodine! Sjaite i uite! Pruio mu je ruku, odveo ga u sobu, a meni prepustio brigu oko konja. Kada sam to obavio i doao za njima, stranac je stajao pred Meri koja je dola u posetu dok sam bio odsutan, i tipnuo je za obraze govorei: Do avola, kako ste premila, lepukasta devojica! Ona se zacrveni zbog te drskosti, ali joj je odmah prava r bila na 'jeziku: Gucnuli ste moda gutljaj vie viskija, gospodine? Teko, u preriji se to osveenje ne moe nai. Hteo je da je obujmi rukom, ali ga ona tako udari da zatetura i umalo ne srui stolicu o koju je htio da se zadri. Prokletstvo, hrabra ste enska! Da ste drugi put pitomiji! To me raesiti. Pribliio sam mu se i neprimetno mu pokazao svoje ake. Ta gospoica je moja verenica i ko je dirne bez moje dozvole, kotae ga to nekoliko Uboda noem. U ovaj zemlji je gostoprimstvo sveto i ko to zaboravi sa njime e se prema tome i puistupiti, mome! Sto mu .gromova, vi umete da govorite,' mome moj! Imate ve dakle i verenicu? Lepo, onda ise povlaim! Obesio je svoju puku o zdd i smestio se tako udobno kao da je lan porodice. Ridokosi momak nije ee dopao mi meni ni ocu, a ni majka se ndje mnogo brinula o njemu. Ali pravio se kao da mu niko nema ta rei, pa kada su uvee doli na asak Pred Beti, vodio je glavnu re i priao o avanturama koje je tobor doivao u preriji. Dajem deset sveanja dabrovine za kou pitomog zeca da n'ifje ni zakoraio u savanu, poto mu je itava odea bila potpuno suva. Omoguili smo mu da to i uvidi, da se izvue iz 'kripca i da iskrene razgovor na neto drugo. On se mai depa i izvue sveanj karata za igru, Volite li da igrate, meuri? pitao je. Katkad, odgovori otac, Sused Fred je poreklom iz Nemake gde se igra jedna lepa igra fcoj'a ise zove skat. Nauio nas je tu igru, pa uvee kad nemamo da se latimo nieg boljeg, ,ta nam je igra

razonoda. Da li ste uli za igru koja se .tamo preko zove 'komovi listii master Homeru? upita Dons. Ne. Ovde u zemlji se zove Igra na tri karte . i naijlepa je igra koja postoji. Promatrao sam je dodue samo jedanput i u njoj sam egrt, ali u vam je ipak pokazati. Ta Igra na tri karte istina svima nam se dopala i 'uskoro smio se zadubili u nju, pa su i stare ene stavile na kocku nekoliko dentlmena. Izgledalo ge doista da je Dons ne razume. Mi smo dobijali, ali to ne potraj a dugo, tako da je morao da potegne zlatmke koje je on svu silu nosio sa sobom. Ohrabrili smo se i Vie smo ulagali. Srea nas je izneverila, tako da smio izgubili ono to smo dobili i morali da se latimo vlastitog novca. Pojedini dobici su nas sve vie mamili. ene su se ve odavno bile povukle, a i ja sam takoe odustao. Otac i Fred Hamer su hteli da povrate svoj novac. U-lagali su sve vee svote, pa je igra za obojicu, i pored mojih upo0oiravanfja i mollbi upuenih lejdima, postajala sve opasnija. Tad iznenada primetih jednu Donsovu kretnju. Zgrabio sam ga u tren oka za levu ruku i izvukao mu maka dz rukava. Igrao je sa etiri karte i bio je varalica u igri. On skod. Sta vais se tiu moje karte, mome? povika on srdito. Ni manje ni vie od naeg novca, gospodine! i ismesta pretrpah sav dobitak koji se nalazio pred Dorusom. Ovamo sa dolarima! Moji su i lopov je ko ih prisvoji! Doista, . gospodine! Varalica je ko cvikuje karte, koji mora da vrati ono to je uzeo. Odlazite u krevet d da se sutra rano izgubite odavde! Jedino me gostoprimstvo spreava da vam pokaem kako se poteno Igra na 'tri karte! Va gost? Ni asa vie. Napustiu smesta vau kuu, poto mi vratite novac kotji (ste mi opljakali! Dobro! Uopte vais ne spreavam da odete. Idite tamo gde je trebalo da stignete. Prerija to sigurno1 nije. Va novac treba da primite nazad, ali od naeg ni penija. Time, izvedi njegovog 'konja ptrad ulaz! Doavola, hoete tako? Onda treba da u-poznate Kanaanina Bila! On trgnu no. Tada se die i Fred Hamer i spusti mu vrsto ruku na rame. Bio je snana pojava i voleo je 'da uti; ali kada je ve neto rekao, onda je znao kako njegovo miljenje treba da bude. Maknite bakiju, ovee, inae u vas zdrobiti sa deset prstiju kao papriku, upozoravalo je. Uzmite va novac, nosite se odavde i ne pojavljujte nam ise vie pred oi. Mi smo poteni ljudi i vrlo smo skloni da ovefcu iz vae bagre pokaemo pult u raj. Dons opazd bako njegova batina poe da pliva. U svakom sluaju morao je izvui krai kraj i popustiti. Vratite! Ali upamtite tu Igru na tri karte; dobitak ete ipak isplatiti! Za nas su njegove pretnje isto to i paukove niti na vazduhu. Isplati, susedu;

onda se moe tornjati! Doibio je ono to je traio i poao. U vratima ise okrenuo jo jedanput i zapretio Zapamtite!' Vratiu se po novac i razgovarau opet sa tom lepukastom gospoicom! Da mu samio smesta prosvirasmio fcureum kroz glavu! Neko vreme iza toga morao sam da siem u Liti Rok i da nabavim -razne stvari za vena-nije. Na. povratku sam. strahovito urio, pa sam ak i nou jahao, tako da sam ujutro stigao na farmu. Bila je zatvorena i nige nije bilo ni konja mi goveda. Veoma zabrinut, pourio sam na drugu stranu do Freda Hamera i 'tu zatekao1 isto stanje. Obuzeo me uasan strah; podbo sam komija mamuzom i pourio gore do suseda Hol-borna. 'On je, kako sam ve rekao Kanaaninu Bilu, stanovao dalje pet minuta. Preao sam taj put za nepun sat. Kada sam se spustio pored ograde, pojunie iiz kue Beti i majka. Zalboga, vi plaete! S ta se desilo? upitao sam ih. Duboko jadikujui i jecajui, ispriale su mi ta se dogodilo*. Beti je tucala sa ocem, 'kukuruzove klipove, a Meti je sama ostala kod kue. Polje se prostiralo dosta dalefoo od kue, ali im se ipak inilo kao da su otuda uli prigueni krik enskog glasa. Priskoili su i stigli u dobar as da jo vide kako eta ljudi ottoalsa. Meu njima je jedan drao ispred sebe na samaru vezanu devoj-ku. Provalili su u pola bela dana i oteli mi vere-nicu. U kui je vladao nered: novac, odela i oruje, kao d municija koja se nala, nestali su, a konji su bili isterarai iz ograda da spree ne-posirednu pokeru. Fred Hamer otra kod moiga oca':. Nije ni tu bilo konja. Uhvatili su dva tekom mukom, pa su se oba ovefca naoruala; majka i Beti su morale da uzjau; zatvorili su farmu i poterali tsvu govead i ostale ivotinje preko kod Holboirna, gde je privremeno trebalo da borave. A i suse je zgrabio svoju puku iz Kentekija i uzjahao>; zatim je troje ljudi ne oklevajui polo za razbojnicima. 'Naredili su mi da smesta kada se vratim poem za njima. U kojem pravcu su poli? upitao sam. Uzvodno uz reku. Hoe da ti ostave jasne tragove da ne pogrei put. Uzeo sam ilog konja i odjurio napred. Priali su ve u nekoliko navrata o nekoj bandi buhedera koji su provodili svoje od srednjeg toka Arkamziasa do gornjeg podruja Mdeurija, a da se niiisu nikada pojavili u naoj blizini. Da li ih je moida nagovorio Bil Kanaanin da mu pomognu da izvri svdju osvetu? Pronaao sam najavljene znakove: tu i tamo bila je otkinuta poneka granica ili raisee-ma kora drvea, pa sam tako bez nepotrebnog zadravanja napredovao stalnom brzinom. Nastavilo se tako do veeri kada me mrak primo>-rao da se zaustavim. Privezao sam konja za koi i ogrnuo se poikrivaem. Nada minom su umeli vrci drvea, a u meni je besnela bura; nissam mogao mi da zaspim ni da se smirim. U zoru sam ponovo nastavio put i tlgao jo pre podne do mata

gde su otac i ono dvoje prenoili. Pepeo nijihove vatre bio je ovlaen jutarnjom nosom; bio je to siguran znak da su I oni poranili. ' Bilo je tako do Kanaaninovoig ua. Suma je na tome mestu bila gua; znaci su stalno postajali jasruilji i isveijd. Prodro isam napred u najveoj urbi, a moja dobra ivotinja i pored napreglog kasa ne iispoOlji jo nikakva traga pre-morenioisti. Tada sam odjedanput razabrao snaan, dubok 'muki glas koji se, odjekujui snano, uo u umi. Reci su bile na engleskom; moira, dakle, da je to bio belac koji ise javljalo tako neapnezno. Usmerio sam konja na mesto gde se on nalazio. Sta mislite, ta sam ugledao? Usred male isitine stajao je na malom panju oovek, mahao je rukama kroz vazduh i drao govor isifcornorama i bikovim drvetima, kojeg ni lepe ni bolje nije mogao odrati ni na kempmitingu. Glava sam svog'e vrate i mnogo se ne obazirem na ono to se govoirti preda mnom; ali glas toga oveka i njegov nain izraavanja presee mi smeh u kolji umalo ne prasnuh, poto mi je avolski eunio izgledalo da neko usred praume dri govor (kukcima i moskito-sdma. Mogao sam ve iz daleka jasno, da prepo-znam njegovo lace. Bio je visok i jak, io, krepak i ilav kao pravi, isti jarifci; nois mu je otro odskakao od- lica, oi ,su mu se iskreno sjajile, nita su mu bila iroka i otra, a podbradak uglast i snaan; d pored dobrote koja mu se primeivala na licu mogao je moda da dude pomalo prepreden i lukav. Ispred panja na kome je stajao natedla se velika sekira, dobra puka i neke druge stvari koje su bile potrebne oveku u tome kraju. O-evidno1 je bilo da je ovek vebao da govori i inilo md se kao da je ceo stvoren za selfme-na koji bedom, borbom i radom zna sebi da izbori bolje mato od onog to ga prua Zapad. Razabrao sam svaku njegovu re: ta mislite? Ropstvo je sveta i neophodna stvar koja se ne moe pobediti aii silom ni podsticajima. Je li sveto tlaenje ovefca, preziranje i muenje itavog ljudskog roda? Je li odvratno pravo vlasnitva potrebno preneti na ljudske snage koje bi, plaene dobro, radile mnogo bolje d vemi'je? Neete ni da ujete razloge ni da priznate bilokakvu silu? E pa dobro, !ipak 6u vam saoptiti razloge, pa alko ih ne uvaite, pojavie se ipak neodoljiva sila boja e slomiti va crnaki bi, iupati iz isrca sebinost i smrviti i unititi sve ono to se osmeli da joj prepreci put. Kaem vam, pribliava se vreme kada ... Ptrestao je da govori; prdmetio me je. Siao je sa panja za 'tren oka, podigao puku da opali i povikao: Stop, ovee, ni koraka dalje! Ko ste vi? Pih! Samo odloite puku. Ne nanieravam vas poderati ili osetiti u telu. Mora da ga je dugi, otar pogled ubedio u miroljubivost moje linosti. On spusti puku, klimnu glavom i pozva me. Dobro! Prdite i recite mi ko ste! Zovem se Tim Kroner, gospodine, i od ju~ e putujem refeom uzvodno za bandom buhe-dersa koji su mi oteli vermicu. Moje je ime Linkoln, Abraham Linkoln. Spustio sam se sa brda i nameravam

tai sagraditi splav d prodati drvo na jugu. Tek sam isait ovde. B'anda torbara, koja vam. ote verenicu, kaete? Koliko ih -ima otprilike? Deset do dvanaest glava. Na konju? Da. Skok! M'alo pre sam presekao trag upravo toliko konja i ponovo sam otkrio slian tu sasvim blizu; ali ini mi se kao da je ovaj po-slednji pokazivao dvanaest kopita manje. To je moj otac i dva suseda koji su poli za njima jo pre mene. Tano! Vas je dakle etvora protiv dvanaest. Hoete li maju pomo? Rado, ako elite. U redu. Hajde, de. On pokupi svoije stvari, obesi puku o jedno rame i prebaci sekiiru prekio drugog. Onda zakorai napred ka'o da se samo po1 sebi razume da earn duan da ga sledim. Kuda, gospodine? upiitao sam poto krenuh pravcem koiji je sefcao u uglu moj prethodni smer, Za ljudima, ta drugo? Torbari su s'e udaljili od reke deo puta navie i krenuli ka iseve-, ru i skratiemo put ako to -isto ve sad uinimo. Nain mu je bio tako svojstven i pouzdan da mi nije palo na pamet da mu se suprotstavim. Dopustio sam mu da koraa napred i usmerio sam konja odmah iza njega. Koralk mu je bio razvuen i snaan kalko se retkio sree i da nisam jahao dobro, bih se zaelo namuio da ga sledim. I tako smo krenuli napred dok se nije zaustavio na jednom mestu i pokazao na zemlju. E vio opet itnaga. Dva, a t, deset jedanaest, petnaest konja! Kad sam preao trag bilo ih je samo dvanaest. Vai su dafele taikoe proli, po^-lto se iranije povijene iStruke misu ponovo digle. Po'terajte vau ivotinju trkom da ih 'brzo stignemo! On otra napred silnim koracima, Morao sam zaista da poteram svoju ivio,tinju fcraitkim kasom da ne bih zaostao za njim. uma je ve davno prestala d prela u nisko, proneano bunje. Stfigtli smo sad na oibasjanu, otvorenu krivinu koja se iz prerije duboko utiiskivala u ikaru; ali u daljini ,smo ponovo primetili guisitu crtu snanog drvea a lizmedu nas i inje kretalo se itroije jahaa jedan za dru-girn prema indijanskom obiaju. Sunce je ve iezlo i dan ise (bliio kraju; mogli smo iiipalk da ih jasno raspoanamo. Lin-kolin podie miku. Tamo su. Nastavi! Baoio sam ise napred u irokim skokovima prenosei teite stalno na jednu mogu i, 'kada bi se umoiila, premetao sam ga na drugu. Jedino na tag nain naioemo takvu, triku dugo izdralti. Ta'feo ae torzo, ismianlj'ila irazdalj'i'na izmeu njiih i nas d, poto isu nas sad primetili i zastali, uskoro smio dh stigli. Kiociano, Time! poVika nam. oitac. Ko je taj ioveik? Goiapoin Abraham Linfcoln; sreo' sam ga na reci i on eli da nam pomogne. Ali nita nemajte priati, sve ve ana. Poite isamio na> pred da stignemo

.razibajinike! Ndisu Vie dalekio, nastojae da prenoe ta-rno u umi. Napred pire no to' padne mrak i ne izgubimo njihove tragove^ Rold isu dalje bez reci, ali su no drali la-bavije u ruci d puku na dohvatu. Kad smo stigli dio prvog drvea, Ldmfeoln se sageo da tano proveiri 'trag. Ujedno je reikao: Da Vidimo, dentlmeni, jo jedanput na emu smo! U tami ume ito ise vie ne moe vi-deti. Ovde su najjai otisci, kopita; konj mora da nosd tei teret no drugi; bie to dakle taij koji mora da tegli i jahaa i devotjfcu. I pogledajte, bramlje; leva stranja noga pogaa tie samo prednjom otrinom. Horace uskotro sjaiti 8, pustiti ga da miru/je. Dobro, gospodine, vi ste u pravu, prime-tio je otac. Brzo napred, ljudi! Stap, oovee! Bila bi to grdna omaka. Raunam da BU najvie etvtrt sata pred nama i moda su se ve tsmeistili. Hoete zar da nas konji odaju d da nam pokvare zadovoljstvo? Taono, moramo ostaviti konije. Ali gde? Tamo na -drugoj strani nalazi se bun divlje trenje; bie tu sigurno ako im vrsto ve-ete prednje noge. Tako smo i uinHi i zatim ponovo krenuli peke. L/inkoln je predvodio; miotrali smo sasvim nepredvieno da ga priznamo za vou. Njegova slutnja ga nirje prevarila, poto nismo jo otili daletoo1 napred a ve nas zapahnu mi-riis paljevine i zatim ugledasmo sveitao dim koji je odozgo izmeu kroanja drvea ttraro izlaz. Trebalo je sad da izbegnemo i najmanji um. Traei zatitu iza svakog drvefe i preskaui munjevito meuprostore, unjali srno se sve 'blie i primetismo vatnu i jedanaest ljudi koji isu se smestffi ako nje. Meu njdma je se-dela Meri bleda kalo mrtvac, vezanih ruku i sputene glave. Nisam mogao da otopim 'tu sliku. Ne pitajui ostale za miljenje, podigao sam puku. Stoj, opomenu me Ldnkioln, jedan je odsutan i... Tog itreau/fika ve prasnu niioj hitac. Tane pravo probi elo ooveka na kojeg sam nania-nio. Ostali su tren oka bili na niogaraa i zgrabili oruzje. Vatru i na nijih! zapoved Diinteoln. 18 Taj pokli nije vaio za mene, poto sam ve bacio puku, priskoio Meri i kleknuo pored nije da preseem kaji koji je vezivao njene ruke. Time, zar !je mogue! uiskliknu ona i u zanosu me zagrli svojim osliaboeniim rukama, da sam se jedva mogao maknuti. Puisti me, Meri, treba isad vie raditi! molio sam je. Potegao sam za no i skoio na noge. Lin-koln udari pored mene sekiram po glavi nekog oveka koji se skJjjokao bez reci. Bio je to poslednijii od jedanaestorice. Sa obe strane se samo jedanput zapucalo i onda su se maili noeva. Time, zaboga! povika Meri u tom trenutku i baci mi se na grudi pofcazuljui na neko drvo.

Bacio sam tamo pogled i primetio puarm cev koja je bila uperena pravo na nsas, Strelac se Skrivao za istablom. To je za igru na tri kante! povika neki glas. Pre ono to earn mogao uiniti bilo kakav pokret, sevmi; nagao trzaj proe mi miiem miice i tonik se ote sa Meiinih uisana: nijene ruke me isputae, ona kliznu ma zemlju. Tane je prolo 'icnoz moju ruifcu i prodrlo u njeno srce. Na nljih! knipiilo je pored mene. Bio je to otac. Jurnuo je na deblo sa dignutim 'kundakom, ja za njim. Planu tad iz druge cevi; pojava, koju nisam mogao dobro da rais-poznam, otra; otac je leao pred mojim nogama prostreljenih prea. Gotovo izbeaumljen od besa, pojurio sam za beguncem. Nisam vie mogao da ga vadim, ali mi je pravac bio ipak poznat. Posle nekoliko skokova stigao sam ve na mato gde su svezali ifeomlje. ivoitin/ja nije vie bilo i 'jedino su kraljevi na brzinu preiseenih lasa trcali na kolcima u zemlji. Uviao sam da sad vie ne mogu stii ovefca; bio je na konju nisam. Kada sam se viraltio na mato- boirbe, oba lesa su bili smestili jedan pored drugog, a Din-koln je bio zauzet njihovim pregledavanjem. Nikakvog vie ivota, meauri, ni traga ivotu! ree. Nisam bio sposoban, ni Teci da izustim, kao ni Fred Hanier; postoji muka od feofje pouglijeni srce a da se spoija ne uje nijedan zvuk. Lin-koln se diie, primeti da sam se vratio i ree Ijutito: Ne bi se to desilo da ste priekali i pucali u pravi as. Raunam, nedovoljan barut i sitno tane feotalju vas verenice i oca d dobro e biti ako dragom prilikom pozoivete opreznost u pomo. Moete li to dokazati, gpoiine? upitao sam. Dokazati? Ih! Dokaz presltaje posle smrti. Trebalo je da ih opkolimo i da ina znak opalimo istog afsa sve nae puke. Svaki je imao dvostimfcu cev, to sainjava deset ljudi, pre no to su jo mogli i da pomisle na otpor. A uhvatili bismo sigurno! i vaeg ove'ka igre na tri karte, dok se vucarao tamio-ovamo, tako da ne bi stigao da puca! Bila je to, dentlmeni1, prava pouka u pravi as. Tu pouku, kao nd taj as, nisam nikada zaboravio, moete u to biti sigurni! ... PODBUNJIVAC Prdpoveda je duboko uzdahnuo, zautao i preao rukom preko lica kao da je hteo da izbrie itunio Klecanje. Zatim je ispio au i poeo ponovo: Kad divlja savanom ili prounja tihim bunom, onda i inaljmanje, najneujnije kopito ostavlja trag koga moe da pirati lovako- oko-; isvi (vi to, 'dentlmeni, znalte. Pa kada dani, meseei i godine iprohuje ili se lagano i podmuklo uljaju fcroiz njegov intimni ivot, 'onda nastaju tragovi na licu i tragovi u srcu kaje treba samo slediti pa da proniknemo dogaaje kog i su stvorili od oveka upravo to to (je on postao. Hteo -sam da budem i da ostanem viredan farmer, ali je moja palica ipak oitplivala u dru-gioim pravcu. Meri je bila mrtva, otac mrtav; majku je to tako

snano fcosnulo> da je uskoro postala boleljiva i zatim legla u samrtnu postelju. Niis'am mogalo vie izdrati tu gde sam pre bio tako srean, prodao sam farmu za male pare' Fredu Hameru, koji je spoji sa svojom, prebacio sam puku preko ramena i poao na zapad upravo nedelju dana pre 110 to se Beta Hamer ve-rila sa nekim rnulatom, veoma zgodnim momkom i potenijim no to su to obino areni. Bio je to nekad veseo i ivahan ivot pozadi u mranoj i krvavoj postojbina, bolji, daleko bolji no sada; to vam ja kaem i zato mi moete verovati. Crvenokooi su prodrli mnogo dublje u zemlju nego dandanas i trebalo je da ovek otvori octi iako nije eleo da uvee legne i da se ujutro probudi bez skalpa u venim lovitima. Ipak to nije bilo tako strano, poto moe ovek da odbije od sebe tri, etiri, pa i vie indiismena; ali pored crvenih, vucarala se tako i kojekakva bela bagra, neto to se naziva na istoku skitnica i vagabund ili kao pro-bisveti koji u po&lednje vreme zadaju toliko brige potenom ovefcu; ti momci su bili dovoljno zlobni i prepredeni i njih se trebalo vie bojati od svih Indijanaca zajedno' izmeu Misisipija i velikog mora. Jedan naroit ovek digao je veliku buku oko sebe; bilo je on tako duka sotona da j(e o njemu glas prodro ak ma drugu stranu, u zemlje evropskog kontinenta. Pogodiete na koga mislim. Na Bila Kanaanina. Ali znate li i to da on Hodom nije drugo no engleski cdgan? Doao je prvo u Kanadu i tu se bavio sitnom trgovinom konja doik nije primetio da se na kanti moe zaraditi mnogo vie. Tada ise posveta igri na tri karte, pa je teme ugroavao najpre britanske kolonije dok nije postigao takvu majstorsku vetkm da je mogao da se osmeli i o-vamo preko granice jenfciima otvorendijeg duha. Terao je sad 'svoje najpre na iseveru i istoku, istresao kesu do poslednjeg penija najprepredenijim 'dentlmenima i onda je poaa na zapad gde se pored igre bavio i kojeim drugim, to bi ga ve deset puta dovelo na veala da nije bio tafco prepreden i da nije uvek unitavao svaki dokaz. Zar kod mene ndije isto tako postupio? Znao sam feo je bio oev i Merin u-bica, mogao sam hiljadu pulta da ise zakrunem da je on bio; ali da li sam ga video da puca? Nisam, i zato ga je bilo nemoguno izvesti pred porotu. Ali sudbina mu nije ostala duna, na to moete da raunate; dobra puka je najbolja porota, i samo sam ekao da nam se jedanput ukrste putevi. Odavno ve nisam bio novajlija u svojoj struci, imao sam dobre ake, otro, budno oko, zdravo telio i nekoliko munih godiina za sobom punih iskustava. Lovio sam najizad dabrove na gornjem itofcu starog Kainzasa, uhvatio dobar lov i prodao koe nekim trgovcima koje sam sreo. Onda sam traio zgodnu priliku da se probijeni do Mfeisipija, poto sam hteio malo da preeni na drugu stranu u Teksas, oi kome se u ono vreme toliko poticalo da su mi sve ui au-jale. Bilo je tu, dakako, kojekakvih potekoa, poto je kraj kojim sam morao da krenem bio avolski nesiguran. Ho, ho! upali su jedni druge za kosu, borili se na noeve jedni protiv drugih i

10

istovremeno su sa svakim ibelcem postupali kao sa zajednikim neprijateljem. Trebalo je dakle otvoriti i oi i ui. Put me je vodio pravo bojitem i bio sam potpuno sam upuen jedino na vlastitu opreznost i izdrljivost. Nisam imao ni konja; trgovci su mi ga bud-izasto' otkupili i zato sam bio prisiljen da jaseni na svojini starim maka-senima. I tako 'sam stalno lusmeravao ka Sru-aci-Hilu i, kako' sam ocenio, nisam vie mogao biti daleko od Arkanzaisa. Nailazio sam sve ee na vodene 'tekove kolji su prdticaili prema njemu i susretao kojekakve ivotinje koje se jedino mogu pronai na obalama velikih reka. Prolazio' sam tako umom kad sasvim neoekivano naioh na trag ljudskih koraka. Poticali su od nekog be-lca, poto su na otnscima nogu delovi nonih palaca bili izvrnuti prema spoljanjoj strani a ne prema luniuitranjoij kao kod Indijanaca. Sledio sam stope isa najveom opreznou i zaustavio se zauen posle nekog vremena. Orio se gromak ljudski gilais i razabrao sam iz reci da je prisustvovao velik ibro'j slualaea. I tako, dentlmeni i lejdi, koji ste se okupili ovde pred sudom da ujete i vidite kako se ponaa oivek na optuenikoj klupi okrivljen zbog 'ubiBtiva. Konano i ja, brainiteflij toga o-veka, dolazim sad na red i diofcazaou vam da je on nevin. Moram vam to rei, zioivam se Abraham Linkolin d potovani gospodin kome to ime pripada prihvata samo onda mandat nekog klijente ako je uflbeen da nema veze isa odbranom nekog lupea... Liinkoiln, Abraham Linkolin? pomislio sam. Ne trelba uopte da oklevam. Napred ka dentlmenima i lejdima sa kojima on, govori. Brzo sam ikoiraknuio napred. Doista, meu drveem blistala je tu sveti a povrina reke i pri- sarn na vodi prvo nameteno deblo na tek zapoetom siplavu. Na njemu je stajao Limkolin, ali nije stajao, sa dentlmenima i lejdima, nego sasvim sam i drao u levoj rue'i oitvoirantu knjigu a desnom tukom ije mahao po vazduhu kao da brand svoje reci, kao da je hlteo da pohvata muice i fccmijice koji isu poigravali nad talasima. Priimetio me je im sam 'zakoraio na obalu, ali se uoipte nije -. Dobar dan, miasiteru Linikolnu! Moigiu li malo na drugu stranu do vas? Ko je to? S bojom pomou, to je master Kroner kojli je pucao zbog svoje verenice! Ostanite 'jo dve minute na suhom da prvo svrim svoj govor! Veoma je vano da ga zavrim, poto moram da spasem mekog nevinog oveka koji je tofoo nekog ulb'io. Pa produite! Dotle u se ovde ismetiilti. Mogu da vam isaoiptim 'meuri da 'je govor koga je odrao bio odlian i da se stvar osnivala na iis'tind, ovek bi sigurno bio oisloboan. itav dogaaj niilje m!i uoipte bio ismean, poto sam didbro primetio du se Liinkoln tu u divlljiini pripremao za zvanje pravnika. Kada je zavrio, priskoio sam mu na drugu strasnu. On mi priu-i riuifeu. Oh! master Kronenu! Odakle dolazite ovamo na istami Kanzas? Bio sam ndko vreme gore u. Koloraidu i panislkim Vrhovima, ulovio sam dobar lov dabrova i sad nameravam da siem do Miisasipi-ja i da malo odem >u

11

Teksas. Da, pa zato u stvarti lidete na zapad i ne ostanete kod kue ina svojoj farmi gde sam se nekad, i pored ona dva mrtvaca, oseao ugodno nekoliko dana? Ispriao sam mu ta je trebalo da sazna. On mi na to ponovo stisnu rufcu. Tako i jeste! Bol je zao drug i ne memo dozvoliti da nas prikolje i vee za neko mesto nego treba da ga otpremimo dalefeo, oslobodimo i vratimo kao slobodan ovek. Ja sam jo uvek ono to sam onda bio: seem drvo tamo gde me nita ne kota aljem ga tamo gde za njega mogu dobiti dobar dolar. Ali ovo treba da bude poslednji splav koji gradim; poi u zatim na istok i videu mogu li tamo stvoriti neto bolje. Kad bih bio ovde gotov, mogli biste da putujete ea mnom, ali na alost proveu ovde jo etrnaest dana. Nikako ne smeta, gospodine! Ako nemate nita protiv, ostau ipak kod vas. Nedelja dana vie ili manje, zapadnjaku nije stalo do toga; i, ako mi dozvolite da vam pomognem /avriemo posao u pola vremena, to vi zaelo neete smatrati kao tetno'. Bie mi pravo aiko elite da ostanete i da mi maloi pomognete, poto e mi to i u drugom pogledu (koristiti. Indismerai se, naime, roje tu od nedavno kao muice i dva oveka vrede ovde vie no jedan, to vam je dakako poznato. Ili, hvatate li jo uvek za pinfou pet minuta pre pravog asa? Ne brinite, gospoine! Tim Kroner se popravio i nee vas obrukati. Dobro, nadam se! Ali ako i vi elite da se latite posla, nema sekire. Trebalo bi se spustiti tamo dole u Smoki-Hil i nabaviti sekiru, a usput bismo mogli da ponesemo i neto municije koja se blii kraju. Koliko je daleko do dole? 25 Dva dobra dana puta. Stvar bi se ipak mogla izvesti i bollje i bre. PrikaoLemo za splav jo jedno deblo da bude otporniji i zatim emo ploviti niz reku, to ne iziskuje ni pun dan. Debla emo tamo usidriti i zatim prikaiti odotraga. Otii u, dakle, i doneti to nam je potrebno. Vi? Znate li da kormilarite splavovima? Ako je ijedan da, inae ne. Bie ovaj dovoljno malen, dakle, bie mu .potreban samo jedan ovek. Ali povraltak je opasan, ukoliko indismeni ne ikreniu drugim pravcem. Oudi me da me nisu jo ovde iposeiaii. Uspee, gospodine; moete se na ;to oslo-nilti! U redu. Odmorite se doibro od puta; <sme-eta u prionuti na posao, poto splav mora biti do sutra dovren! Nisam umoran i pomoi u. Skokni! vidim da ate postali koristan ovek. Hajd', dakle, na posao! Idueg ijiutr* plovio sam ve reikom. Bila je stalno plovna, otmeremo se miia, pa sam itako, kad je poeo da hvasta mrak, ugledao tvravu fcoj'a se prostirala preda minom. Usmerio sam splav put obale, privrstio debla i zakoraio prema obali koga ije okruavala vrste brvnare koje au 'tu tnazivaii

12

itvrava. Na ulazni se nalaizio Htiraar. Potoi sam naveo cilj evoje poaelte, (on me propusti. U prvoj kui prikaipiih blia obavertenja. Morate lino govoriti sa kolonelom Dirin-gom, lovdanjiiim fcomandaratom, odgovorili su nai. Nalazi se prekopulta u oficirskoj zgradi. Ko e da me najavi? Da vas najavi? Govee, ne nalazite se pred Belom kuom u Vaiingtanu, nego pred poisled-njom straom na indijanskoj granici, ovde se ovek ne bavi takvim nepotrebnim poslom! O-naj koga propuste (kroz ogradu od kolja, moe svoj nos 'gurnuti pravo tamo gde su. se ve nalazili drugi noisevi. Otkoraao sam prema zgradi koju su mi oznaili i uao' kroz vrata u neku stambenu sobu u kojoj nije bilo nikoga. Ali iz pobone prostorije zabruja nekoliko glasova pored uma zlatnika i srebrenjaka, Virata su bila samo prislonjena, Pre no to sam uao Meo sam inajpre da vidiim sa (kime imam posla i upotio' sam pogled kroz pukotinu. Nasred sobe nalazio ise dugaak isto od grubo izeljanog drveta i za mjime je sedelo deset oficira raznih inova 'kartajui se pri sjaju svece od jelenjeng loja. A inaispram koloinela - doista, bilo ge /toi on 'i mito drugi - sedeo je Bal Kanaanin pred ogromnom gomilom novca, zlatnog praha d zlata u grumenju i bacao tri karte tamo ovamo fcakoi je on to isamo umeo. Igrali su igru na itri karte. Niko oid njih me mije mogao primetiti; o-klevao sam da li da uem i upravo sam jo razmiljao kako da pozdravim Bila, kad opaah onu istu munjevitu kretnju pomou koje je ve tada bacio u rukav etvrtu kartu. Stajao sam u tren oka iza nljega i zgrabio ga za ruku. Oprostite, dentlmeni, taj ovek vara u igri! rekao sam. Nameravao je da iskoi, ali nije uspeo; dok sam levicoim obuhvatio njegovu miku, desnicom sam mu tako snano obuhvatio vrat da je izgubio dah i nije mogao, napraviti nijedan pokret. Vara u igri? planu pukovnik. Dokai! Ko ste i ta hoete orvde? Kako ste uli u ovu sobu? Ja sam traper, gospodine, i dolazim da iz vaeg magacina uzmem neke stvari. Veoma dobro poanam tog oveka; zove se Vilijam Dons ili, alko vam je 'moda bolje poznato njegovo drugo ime, Bil-Kanaanin. Bil-Kanaanin? Istina? Zvao se ovde Fred Flater. Ah, pustite ga ipak! Neu pre no to se uvedite da govorim istinu. On ne igra sa tri karte, nego sa etiri. Gde je etvrta? Izvadite mu je samo iz rukava! Jedan od porunika ga zgrabi i izvue kartu. Do avola, vi ste, eovee, u pravu, i dugujemo vam punu zahvalnost, poto nam je bitanga Izmamila sve osim praznog 'stola. Pustite ga sad, imae sad sa nama posla?

13

A neto malo i sa ,mnoim, dentlmeni. libio je dve osobe kog e .siu mi bile najmilije u itavom ivotu i neik sad uti dok nisam isa njime obraunao1. Zar je tako? Ako moete da ddkaete svoju tvrdnju, propao je! Digao sam ruku od njega. Gotovo da se u-davio i ustrkavaio je vazuh brzo i kratko pre no to mu se potpuno povratila svest o> njegovom poloaju. Zatim je skoio u vis. Sta elite . . . On prekinu svoje pitanije; primeltio rne je tek ;ada i za as me prepoanao. uete ta taj ovek o,d vas eli, odgovori kokiel. Vi ste Vilijem Dons, Bil-Kanaa-nim": )Do avola! Mamite se tog vaeg Bila-Kanaaina! Ne poznam ga i zovem se Fred Flater, tako sam vam ve davno rekao. Pa dobro! Ione nije vano', poto imenu nee udiiti, negoi deki. Vi ste varali u igri! N"iije mii ni na pamet palo, gospodine! Ili moe,!! drite sebe ili ove dentlmene za ljude pred kralj ima ovek srne izvoditi sline majstorije? - ismo inaviikli na potenu igru i, pretpostavljajui da nislte lupe, nismo vam gledali u prate Da ismo anali koga imamo pred sobom, vaa bi podlost propala. 3 podlosti tu ne moe ibiti ni govora. Igrao sam poteno. >.\ karta u vaem rukavu? >: Te tie me ise; nisam je zaturio u rajega. " Ili, dali ste to moda videH, fcolonelu? jama je, dakle, poletela u rukav! li je bila zaturena u njega. Onaj ko me je drfio za miku zmae, dakako, kako je tamo sam mogao drugo, podigao sam ruku i udarit ga akom po glavi, tako da se skljokao stolcu. na -.'darac vam je dobar, maeteru, primetio je pukovnik smejui se ali ga radije pustite; nije te ba neophodno. Zgrabiemo ga ve u ake da ie mu svega biti dosta. z-ahtevam da me vi branite od takvih napada, gospodine, pr.im.eti Dons pokuavajui sporo da ise digne. Optuujem tog orveka da je pomou magirje preneo kartu na moju ruku. Da, potpuno istu kartu koju ste nam pokapali pre nekoliko itrenuitaka. Nemojte bar da vam se smejemo! Sita mislite, dnugovi: smatrate li krivcem tog mastera Donsa ili Flatera? Varao je u igri; nema 01 to nikakve sumnje! odzvanjalo je u krugu. Dozvolite, dakle, da mu izxeknemo pre^ 'sudu i to na licu mesta! Povukli au se u prikrajak na veanrje. Bil Kanaanin se odao. Bacio je jedan pogled na gomilu novca fcoj<a je leala pred njim a drugi prema otvorenom

14

prozoru. Zgrabio je naglim zahvatom onoliko novca koliko je mogao u brzini da dohvati i priskoio prozoru. Ali ja sam ve digao puku. Stanite, maisteru, Donse! Korak jo i bi-eete sleeni! doviknuo sam mu. On se osvrnuo, ptfimetio je da je bilo oabiljno. Brojau do tri; ako se novac ne nae pomovoi na svom mestu, opaliu. Jedan Primakao je nogu stolu, oklevajui. Dva Vratio je novac na ranije mesto. Tako, seete sada mirno i ekaete na ono to treba da se desi! Oborio sam puanu cev. Oficiri su zavrili savetovanje. Pukovnik mi je pruio ruku smjekajui se. Vi iste momak i po, maisteru - - da, kako se ^ vi u fcvari zovete? Ime Vi e. i po. Site:: mesto ili Donsiu: poiteniih 4': e vam pc Pede znaj em ih Dobr. vini, ali a... da lih priz: da se ali; u tu svrhi diitino ipiisir mamce Ve. i pobrinite to polae r Moe:-loinelu! oc Poimo, c Neu pravo! p'Ov U tom: ru&nie. Da Mogu to fc e uzimam od;' vama, onda set vie! Dalkle1:* glasi Tim Kroner, gospodine! dakle, master Kroneru momak to u mome puku nemate neko inoi. Pa produi 'obraajui se .tucete iza vau liaikrdijiu pedeset ;:aca po goloj koi i: nadam -se da :ii! udaraca? Ja sam nevin i ne prirniloirde, dobiete ih, dakle, ne-ih ve dolbiijete, moraete zaelo e. A ako1 elite zbog toga fcaisnije ::irsdisjednifcu Srjedinrjemih Drava, sirieravarn da vam inapiiem kre-na daljnih pedeset ili isto. Pomrsite, izvedite ovdka na dvorite da u punoj meri i primi ono na :.vo! :e potpuno osloniti na mene, ko-:ori mladi oficir i prie Donsu. ; pedeset eka napoilju! iiiaknu'ti is mesta. Hou svoje ao je Dons. rssiiutfcu okrenuo se pukovnik. ^voljan sa svojom: posrcijj'om, po: mu deset vie, ezdeset dakle! minije da saopistim, poto ja prevoinnost. Pa aifco nee da poe sa ? za svaku minutu dobiti jo deupita porunik prefteim pogleMoran: :a idem, ali itu igru na tri karte neete zacei: :aboiraviti, poto u se obratiti jednom sudiji :..,: koga sad ni'ko od vais ne misli! Zakoraio je napred a pomnik ga je pratio sa nabijenim revolverom. Kolanel se sad ponovo meni obrati.

15

Sta je !to bilo sa .umorstvom, gospodine? Ako vai dokazi veradoi&tojni, saistaviemo sud na liou mesta i ddbie ue. Poznato vam je na kakvoj se teritoriji nalazimo i da imamo pravo da zaas svrimo sa njime. Ispriao sam mu naijineophonije. Kako ujem, labavo je, primeti oficir. Potrebno nam je nijegavo priznanje ili bar neki dobar svedok na koga nioemo da se oslo-iriro. Dajem vam re: ako ga presluam, zvae se Fred Flater i nee vas poznati. Uostalom, vi niste videli da je ovek koji je pucao bio Bil Kanaanin; da, ne moete ni dokazati da je on bio kod 'buedera. Uiriiu sve to mogu; obeavam vam to; ali znam sigurno da emo morati da ga pustimo da pobegne. Ostalo je, dakako, vaa stvar. Oim napustite 'tvravu i vi i on, moete sasvim nesmetano da razgovarate sa njim na va nain! Posle nekog vremena ponovo su doveli u sobu Bila Kanaanina. Strano* ije izgledao. Sa oima koje je podila krv buljio je naokolo u kmgu i inilo se kao da je Meo da ureze u pamenje crte lica svakog pojedinca. P-ukov-ndk je poeo presluavanje; vodilo je reaultatu koji je predskazao. Vraitilte ovefcu sve to je imao i zaitim ga pod sigurnom zatitom poaljite niz reku pet milija daleko iod itvrave. Neka se zove Pred Flater ili Vilijam Daoos; ne srne se ni asa vie zadravati u naim, granicama! Tako je glasila pukovnikova konana odluka. Zatim ise okrenuo meni: oo Vi ste na gost sve dok to budete eleli, master Kroneru, i uzeete besplatno sve iz naeg magazina sito vam je potrebUo. Ili name-ravate da odmah poete za ovekom? Da, da ste ga poslali u drugom pravcu. Ali moj drug me eka uz reku dva dana puta odavde; moram k njemu i krenuu, poto su se stvari ovako zavrile, im dobijem dobru se-kiru i neto municije. Bil Kanaanin e, raunam, ponovo nege ukrstiti moj trag! Dobro, gospodine, puistite ga nek pobegne! Takva gamad doe opet sigurno na domet puci. Dofoiete sekiru i .municiju i, poto ste spasli na novac, stavljam vam na raspoloenje kano sa est veslaa koji e vas do idueg ;jutra odvesti vie od polovine vaeg puta. Vama je to od koristi a za njih je veba koja e im pored le-zrog ivota ovde veoma prijaiti. Ali uvajte se indismena! Moji straari koji stoje daleko napolju javljaju mi da su naa ddbra crvena braa iskopala ratnu sekira. Ve su ga, dakle, upozorili i mogao sam da izostavim, svoje priimedbe. Za nepuna etvrt sata ve sam sedeo, dobro isnabdeven sa svim to je bilo potrebno, u pirogu* i prepustio se estorici ljudi da me to je moguno -bre voze uz talase sitarag Arkanzasa. Bil Kanaanin mi je umakao istom bcrainom fcao to sam ga naao, ali sad md je dobri Linkoln bio vie na srcu nego on. Bio mi je potreban mir i citawu no sam spavao u amcu do kasnog jutra; kada sam se probudio, opazio sam da smo ve prevalili do-'bru polovinu moga puta. AH i pored moje opo-

16

* Riraga - amac za veslanje. marfe veslai me misu iskrcali na obali pre no to sam im >rak<a da u jo danas stii do naeg Ib'gorita.Tjnda su. se vratili i ja sam; poao na pult natovaren tekom prtljagom. Kasino uvee stigao* isam do Limkolma. Bio je iznenaen to sam se tako brzo vratio i sa neobinim itniteresovanjem je sasluao moj iz-vetaj o dogaajima, Vrlo dobro, Time Kroneru, to srte pustili Donsa da ode, ree on. Naii ete ve na njega nekom zigodmijom prilikom.. Iznenadio bih se, dakako, kada bi dobio batime a me 'bi bar jedanput pokuao da se osveti. Postaje mi tu suvie sparno; prionuemo ilo na posao da to pre odemo odavde! Argatovali smo sad kao marva; deblo za deblom je moralo pasti i krajem inedelje tre^-balo je jo samo balvane da prikljuimo' spjtavu. Udaljio sam se prilino u unutranjost zemlje da ilseem dobro d izdrljivo prua za obrue, sakupio dobar sveanj i ispruio se na zemlju da malo' oitpoinem. Oko mene g e sve bilo tako tiho da sam mogao uti kako pada svaki poijedimd list. U tom asu razabrao sam iz izvesme daljine ndki sasvim tih iuantj. Nije bk> u garanama nego na tlu. Da li je to bila zmija, neki gmizavae ili ovek? Dotiui se zemlje samo vrstima prstiju i nonim palcima otpuzao' sam neujno do toga meata i ta mislite dentlmeni da sam video? Indijanca u pumoj rateolj spremi. Bio je to oktoi, jo mlad, poto znate da mnoga plemena koriste za izvianje samo mlade ljude kako bi ispitali njihovu hrabrost i lukavstvo. Imao je, dakako, nareenje da pretrai obalu Trebalo ka; pao je bez putu. Ali prer. reke. Nije jo . 0 primetio nijedan od naih tragova i unjao :.e prilino vesto knoz bumje. Mnogo puta h:.:n ve zaderao crvenu kou i znao isam da g.: nisam smeo pustiti na miru ako ne elim da sv.-^^ na kocku na ivot. Nisam smeo da oklevem. Zgrabio sam no, dva skoka - on se o!kr(-;,jo prema meni, oslobodio time prsa i u tom ..stom tremitku otrica se zarila u njegovo src" u stvari da alim dobrog mom-,orbe na svom prvom ratnikom _ ,a je okrutna, neumoljiva gospodarica kolja ni-. tedi nikog drugog osim samu sebe. Pogodio :.am ga ,tafco dobro da nije mogao dsceiti ni i-}asa_ Ostavio sam ga na zemlji, uzeo svoj sve>,;;:aj i oltiao kod Linkolna. Imate li rr,aio, vremena, gospodine? upitao sam ga. Zato? Da otpn-.'.limo jednog indismena u vodu; sreo sam ga d-/:4 hoda otuda dok je uhodio i zario mu no. Ne reikavs.; ^ !red, on dohvata puku i poe za mnom. K!ac:; je stigao 'do lesa, sagao- ise prema njemu. Time ^ o^dlino ste udarili. Da niste pogodili ~-postali iste mi smo Kr! Zbc naanina da ] ta isad? da vidim da li -propali bismo. Vidim sad, potpun ovek. Evo vam ruka: ,- ,|-e ^asti putam ak Bila Ka;begne_ Ali ta sad? -1^ ta mislite Time;

17

Meo bih f:e^e pogoditi QMO pravo. rj splav sve dok ga potpuno ne izgradimo; ne-; nam !bdjti potrebrao ni pola asa; se raispitacemo se zatim o indismenima da vidimo na emu smo. Postoji mogunost da ele napasti tvravu i onda moramo upozoriti kolo-nela. Tano! Na posao! Sakrilo, su imdijanevo oruje ispod mahovine i lia a njega isu tako privrstili pod vodom .da les milje mogao izroniti i postati pre vremena izdajnik. Zatim su navalili na splav. Debla zavrnog polja leala su pripremljena. Opremili smo ih privremeno pomonim trakama, poto smio ih kasnije mogli zameniti vrim; vesla ve dovrena privrstili smo; onda smo otpremili na splav svu divlja koju smo ulovili za ostavu, kao i luu i treske koje smo imali, pa ako je isad nuda zahtevala brz odlazak, bili smio na to spremni. Sada smo se vratili na rnesto gde sam ubio oktoi'a i otuda smo sledili njegov trag. Trag se mogao vrlo doibno raspoKnati to se kod starog iraitnika ni u kome sluaju ne bi desilo, i zato smo brzo napredovali upuujui stalno pogled na zemlju. Ili ismio tako1 umom nekoliko sati. Kako se lagano hvatao mrak, pobojasmo se ve da Vie neemo moi raspaznati trag i pronai Indijance. Odjedanput smo primetili da se vie ne nalazimo u dubokog umi, nego unutar uskog umskog jeaika koji se uvlaio duboko u otvorenu livadu. Livada je bez ikakve sumnje bila neka ili vea istina ili prostran zaliv savane koji se tu usekao. Oni koje smo traili leali su u polju na travi ili su u krugu terali svoje mustange. Pro-cenili smo ih oko trista ratnika, pa kako su to bili sami oktod, mogli smo naslutiti da se u blizini nalaze njihovi saveznici Komani. Stajali smo u visokog paprati i mogli smo pregledati itav logor. Crveni su ve zapalili veernje vatre; vatre nasu podravali na neoprezan nain kao beli lovci fcorji gomilaju cepamicu na cepaniou i tako podistiu dodue veliku toplinu, ali l visok plamen koji odalje, kao i gust dim, nego na oprezan indijanski obiaj, time to su polagali u plamen samo vrke cepatnica koji se polako, postepeno guraju u vatru, pa se tako upravlja dimom i plamenom. Iznad ume se pribliavao strvinar Ikoji je poeo, poto je osetio plan, da opisuje svoje krugove nad istinom. Jedan ihdismen ise die, opali i pogodi pticu grabljivicu tako dobro da sce srui na zemlju u obliku spirale koja se postepeno suavala. KJo je bio strelac, trebalo je odmah saznati, poto: Uh! odjeknulo je iz prikrajka gde smio staijali Sin crne pantere ije veliki ratnik. Njegovo tane obara lastavicu iz oblaka! Izgovorio je reci sa onom udesnom mea-vihom engleskog i indijanskog sa kdjom se Bluze crvenofkoci u razgovoru sa belcem. Neko se dakle uvukao u bunje pored nas, i to ne jedna osoba, nego dve, poto smo O'dmah zauli neki drugi glas kako odgovara ma to istim narejem: Ali je i neoprezan ovek. Izvia se nije jo vratio i ne znamo da li se u blizini moda nalaze neprijatelji koje. bi pucanj mogao upozoriti na crvene ljude.

18

Belac! proaptao ije Linfcoln. Lupe je isto tako neoprezan kao i sin crne pantere. Pria tako glasno da se moe uti preko u San Bogu hvala, da nije bilo onog do-1 - i~-x~ SoiVa irmoi dvo~ biismo Francisku. brlog uh jici! Je li strah mog belog brata? upita Indijanac gordim 'tomom. On je doao k nama da nam otvori kuu raltniog poglavice i Mahitu nam je poslao dobar lek koiji otri nae toma-havke i naim noevima daije brMkodt i sigurnost. vrsta kua belca bie spaljena, njihova glava skalpirana i poneemo njihov prah. I svaki oficir e pre toga morati da podnese sto udaraca; tako mi je obeao maj crveni brait! Omi panter je rekao i on nikada ine kri svoju re; ali crveni ovak se bavi samo sa orujem; oii nijednog neprijatelja ne bije ibom. Mora sam delilti udarce, oh! Jo bolje. Ratnici Kiomana sitiu jo no1-as; biemo tad dovoljno jaki i kad sunce na zapadu jo jedanput zae, tvrava e biti unitena. Do avola, Bil Kanaanin! rtiho sam primetio. Liinkoln klimnu glavtom i uze me za ruku. Nazad i haijdemo odavde! Magli biismo ubiti noem tu dvojicu, ali bismo ititme -mnogo izgubili i nita ne bismo dobili. Maramo amesta dtii odavde i upozoriti kolonela. Sada nam je poznato vreme kada e iavriti prepad i to je najvanije. Smrt te dvojice lupea prouzrokovala bi promemi, koja nam ne bi mogla biti prijatna. :Poviu!kli smo se tiho i oprezno i im smo se toliko udaljili da nas nifao vie nije mogao uti, pohitali smo urnim korakom ka mestu gde smo pristali. Znali smo da -sa poslali samo jednog izviaa; on je paoi i nije trebalo da se plaimo bilo kakvog susreta. Nije prolo ni sat i mi smo ve plovili vodom. Splav je bio daleiko vei od onog sa bojim sam 'stigao do tvrave i kormilarenje je zahte-valo svu nau panju i snagu, naroito to je bila no. Plovidba se ipak srerao odvijala i podne je jo bilo doista daleko kada smo pristali u Smoki-Hilu. U blizini vode. vebao je u gaanrju jedan peadijiski odred kojim je feomaindovao sam ko-lonel. Prepoznao me je pre no to .smo ise iskrcali. Ah, master Kronen*! Treba li vam opet sekira i barut? Danas ne, gospodine. Dolazim zato to mislim da smo .mi vama potrebni. Vi meni? Zato? Skoili smo na obalu. oktoi i Romanci hoe noas da napadnu tvravu. Do avola! Je li istina? Sam znam da se tu u blizini skitaju naokolo, ali isam smatrao da imaju dovoljno' posla sa Krikovima i Semi-no'lima sa kojima su jo

19

pre tri dana bili gadan boj, kako su me obavestili maji ljudi. BM. Kanaanin ih je natutlkao protiv nais. Znate li to sigurno, ovee? Onda je on ponovo poao -uz reku kad ga je napustila pratnja. Da ipak inaredih da, tog oveka ubiju! Priajte! Pogledajte prvo moga druga! Zove se Abraham Linkoln i .momak je koji e jo neto postii! Dobro, maistem Linkable, to vam i ja elim! Ali pourite sad da svrite sa mnom to to je najvanije! Ispriali amo mu jueranju avanturu. Lepo, 'dobro! nasrne jao se kad smo zavrili na svoj siguran, promiljen nain. Hvala vam, meuri, na opomeni koju u iskoristiti kako treba. Hoete li i vi to vi-deti ili ete oitiplo-viti dalje? Ostaemo ovde gospodine ako nam to dopustite. Covek ne srne propustiti jedno nesva-kidanj e zadovoljstvo. Uite onda i ugodno se smesitdtte! Kasnije! ree Linkoin. Zavezaemo' na splav pola milje nie da ga crvena ne prmiete. Oni e svakako navjpre pretraiti okolinu tvrave i nije potrebno da ini stavimo do znanja da je neko odozgo doplovio. Mogli bi posumnjati, poto im je nestao izvia. Ta namera koju je predoavala opreznost bila je ostvarena; zatim smo se vratili u tvravu u ikoljoj su se ve vrile pripreme za doek crvenokoaca. Povukli su spolja straare kako bi se Indijanci mogli to lake priunrjatii, napunili isu karteima etiri topa d dali svakom o-veku revolver ili lovaki no poired puke sa dva metka ili dvocevnog karabina. Oficiri su bez izuzetka bili naoruani i sa vie od jednog revolvera. Neprijatelja je trebalo odmah kod prvog naleta pozdraviti sa to vie hitaca. Uvee snio- sedali sa oficirima za njihovim stolom i udnovato je ibiilo kakvo je Uinkoln iis-poljio u razgovoru odlino poznavanje. On je i pored svoje 'Skromnosti nadvisivao jednog dentlmena za drugim, pa kad su zatim niuli razgovor na prepad, on izjavi: Ne bi bdio najvanije da ih samo doekamo, nego da u prvoj zabuni upadnemo pravo meu njih. Raunam da su propali u svakom sluaju ako bismo mogli doznati gd.e e da ostave konje. Vi raspolaete sa velikim brojem konjanika, kolonekr, naredite tim ljudima da uz-jau posle prvog plotuna i da doepaju ko-nja ili.. ., pade mi sad. neto na pamet! Raspolaete li sa -raketama ili sa nekim drugim vatrometom, moda sa nekoliko pasa koji skreu sa traga? Moete ih dobiti, gospodine. ta nameravaite? Da rasteramo konje. Time, hoete li sa nama? Razume se! odgovorio sam. Onda mi niije vie naiko -potreban, kolo-nelu. Spremite nam stvari i zatim, nam 'dozvolite da izaemo! To ne moete nikako preduzeti! Uh! Maramo se osmeliti i na druge stvari

20

oisini ovog. Potreban nam je jedan potpaljiva ili dva, da se ne odamo razbuktavanjem vatre. Nisu hteli pristati na taj predloig 'iz obzira prema nama; Lirikom otkloni svaku isumnju i odmah zatim odunjasmo se u umu svaki sa po jednom lui i potrebnom vatrom. Zadatak koji smo postavili bio je teak i opasan, ali je njegovo izvnenije moglo uspeti sa izvesnom opreznoeu. Bilo (je 'jednostavno pretpostaviti ida e crveni ostaviti svoje konje napolju da ih uvaju neki ljudi i da ih nee privezati u umi; zaofcreinuli smo zato to pre na desno gde se ulevao u umu niz istina kao mala sredozemna jezera. Kada smo mugnuli pored ivice prvih istina Linkoln ine 'u hodu zgrabio za mifcu i po-viuikao za grmlje. Molgao je da prometi, ono to je njegova pojava ispred mene sakrivala: u senci drvea pribliavao se unjaljui neki Indijanac a pored njega belac. Bil Kanaanin sa 'ornom panterom', pro-aiptao ije moj dirug. U senci je bilo tako tamno da se nije moglo jasno raspozmati Donsovo lice, ali je po sebi bilo razumljivo da to nije bio niko drugi. Obojica su se kretali napred kao poismaltrai. Nedaleko od njih pomicala se nepregledna zmija indismena, neprekidno jedan za drugim, i veoma dugo smo morali ekati dok nije proao i pdslednji. Lepe K povorke, Time! Prvo Ooktoi pa onda Komarici, lukupno naijmanje est stotina crvenih koa. Kolone! e imati grdne muke a ni mi neemo bolje proi. Nadam se da nam nee uzmanjfcati vatre. Produili smo put i samo to smo stigli na ivicu druge 'istine kad u. polutami zvezdane noi primetismo ono to smo traili. Nasred slobodnog prostora razlegala se neka tamna masa. Bili su to konji. To su konji samo jednog plemena. Drugo je verovatno ostavilo svolje konje dalje pozadi. Hajde! ree Limkoln. Poli smo ponovo napred do tamnog iugla iza koga ise nalazila sakrivena najblia istina. U redu, ostali su tamo a i straarl tu, ovde tri itamo etiri orveka. Mislite da im se moemo pribliiti? Zato ne? Trava je vis-oka i ako im onemoguimo vetar tako da nas ivotinje ne moigu odati, uspee. Ind'ismen napada neprijaltelja najrae u zonu; ali ovi uobraavaju da su tako iSigurni i jaki da se ve sad spremaju na napad: Pretpostavljam da su ve istigli blizu tvrave; moemo, dakle, da ponemo. Ali, Time, isamo no i toma-havka mogu u dejstvof oruje Ikoje se uje nipoto! On lee na zemlju i zavi kroz travu nevidljivo i neujno kao zmija. Sledio sam ga u stopu. Pribliili smo se tako trojici indismena koji su sedeli na zemlji, da ismo gotovo mogli uti kako diu. Trenutna borba ifitecima izmeu dva konja

21

die buku i ona nam omogui da se pribliimo ljudima koji ndlsu nita slutili. Video sam kako je sevnuo Linikolniov no, pa sam i ja svoij istrgao izmeu zuba i guirno ga prema leima. Dvojica su smes'ta eanemela. Ug! povikaos lje trei, iskoio uviis, ali se zatim ponovo skljokaio pod udatrcem Liinkolnove tomahavke. Mrtvi, sva trojica! Time, posao nije loe poeo. A sad taj etvrti na drugoj strani! Na-pred! Ovaj put nam je bilo tee. Da bi nam ve-> tar dolazio sa suprotne strane, morali smo da krenemo zaobilaznim putem, pa kako> je jedara, od etvoirice ljudi staijao uspravno-, mogao je lako da nas primeti. I pored toga pribliavali smo im se sve vie koristei eve vetine i - da, u tome trenutku se zaori iz velike daljine sa-tanslka rika i odmah ulsledi strahovit prasak metaka. Poeo je napad Indijanaca na tvravu. Sad je sve svejedno, Timie, proaptao je Linkoln. Uzmite revolver; nijedan ne srne izmai. Produi. Sledeeg trenutka stajao je ve izmeu njih, a ja pored njega. etiri lagana pucnja, poneiki sporedan udarac i ubodi noem i - o-SYOjismo i to mesto. To [je uspelo! ^ nam sad potrebna ni lu, ni vaitrina, Time, da bismo izveli majstoriju o kaj oj e se tu jo dugo priati. To su indijanski konji, parati dobro, i navikli su da idu jedan iza drugog. Brzo kaijie za njihove repove! Bila -je to -misao koju je mogao roditi dodue samo jedan Linfcoln, ali koija se ipak nije ostvarila zato to smo zauli riku topova i odmah iza toga 'UTlik iz stotine grla dsorji nas je obavestio o tome kako stvari stoje. Kasno je; bee i za as e biti tu. Napolje psi! ivotinje ne morate uiopite odvezati, dtrgnue se same. Sastacemo se tamo preko kod hikori drvea! Othitao sam natrag do prve grupe konja, istrgao hji i vastrinu, zapalilo upaljae i bacio ih meu ivotinje. Kada sam se vratio do hi-kora, Liinkiolix me je ve ekao. Pazi, Time; poee smesta! smejao se. Oba opora su sumnjivo zabrefctala; ivotinje su prepoznale opasnost po mirisu. U tom trenutku poe da prti, 'puca i eva najpre sa druge stran, zatim itu; u kii iskri primetili smo plamene oi, brefetave noadrre i nako&treene grive preplaenih ivotinja koje trzaju lasa. Zatim se neto propeto svom snagom, zatalasalo najpre nesigurno dok konano nije provalio itav opor i odjurio upravo u pravcu tvrave. Divno, 'divno, Time! Obaraju, raise i gaze vlastite gospodare Ikoji se sigurno nijedan vie nee vratiti svojoj ivotinji. Kladim se, bacie se u reku i onda e ih lako uhvatiti sa tvrave! Nismo isad mogli nita bolje da uinimo nego da se sakrijemo u dbunje. Oi i ui su nam bile otvorene i mada nita nismo mogli vi-deti, bolje smo uli: besno urlikanje razoaranih indismena koji su naili na leseve straara umeisto na svoije kiosnrje, gallop1 konjanika koji su jurili za beguncima, prasak karabina i revolvera koji je lagano iezavalo u daljini i zatim s vremena na vreme neujan

22

suanj koji je poticao od nekog begunca sito se bacio u ipraje. Napustili smo svoje skrovite tek u zoru i izali na istinu gde su leali leevi ubijenih. Okolina tvrave liila je bojnom polju; jedan indismen leao je odmah pored drugog ubijen 'mecima vojmka koiji su dza ograde od. kolja ni-anili dva na tri oveka, a pred kapijom se go*-rnilala visoka, kao breg uasna gomila leeva i raseenih udova; bilo je to delo kamtea. Kolonel nas je doekao sjajna pogleda. Uite u dvorite ako hoete da vidite 'svoje delo! Mislio sam ve da ste izginuli, poto dolazite tako kasno. Pogledaljte to brdo leeva! To je delo- Bila Kanaanina, jer niko drugi nije nagovorio crvene da pou u odvojen napad kad je ve prvi nasrtaj bio tako sjajno odbijen. Da li je meu mrtvima? 46 Nije tu, nai ete ga veravatno daljje napolju. U dvoritu mialajzio itav opor uhvaenih indijanskih konja. Pogledajte, meuri, vae vlasnitvo taje u vam crtkupiti ako ivotinje ne moete ukrcati na splav. Smatram da crvenim nee tako brao pasti na pamet da navale na Smdki-Hil; i na tome treba vama da izahvalimo bez koljih bismo zaelo propali. Uite da vidite feato velik doi-bitak moemo proceniti u toj igri na tri karte. PALIKUA Pripoveda je ponovo zaeuitao, ispio dobar gutljaj iz ae koju su mu, dok je priao, ponovo napunili, redom osmotrio' svoje sluaoee, klimnuo glavom i zatim nastavio: Da li vam je poznato, dentlmeni, koliko ovetou prerije treba da znai doibar, brz i izdrljiv konj? Ako vaz'uhoploveu oduzmete balon a moreplovcu njegov brod, ni jedan -ni drugi nee vie postojati. Tako isto se lovac savane ne mae ni zamisliti bez konja. I kakva onda razlika postaji izmeu brodova i izmeu konja! Pih, neu vam o tome drati govor; ali ako vam kaem da sam godinama 'meu naztivcima imao najboljeg konja daleke stepe, shvatiete ta mislim. uvao sam ga kao samog sebe1, ak mnogo bolje; nismo samo jedanput i vie puta trebali da zahvalimo jedan drugom na ivotu, pa kad -je naijzad pao pod 'metkom nekog crvenog lupea, pokapao sam ga 'i priloio skalp ubace, kako to zapadnjak treba da uini. A od Ikoga sam ga dobio, pitate me? Od nikog dragog nego' od crnog pantera koji je tada bio u Smofci-Hilu! Nalazio se meu uhvaenim ivotinjama, na leima je imao tamno e-be od panterine koe, a griva trnu je bila puna upletenog orlovog perja, to je jasno svedoilo da je bio ivotinja poglavice. Uzjahao sam ga i opazio da ga je ukrotila najtananija indijanska dresura na boju sam ikad naiao. Nisam zato mogao da >se odvojim od nrjega, ulkrcao sam ga na splav na kome sam udesio za njega lepo, su-vo meto, pa kad smo stigli na Misisipi i rastao se sa Litakolnom, uzijahao sam ga. Isticao se tako da mi je svako zavieo na Streli, kako sam nazvao pastuha.

23

Otiao isam u Tetesas, potucao se nekoliko godina po Novom Meksiku, Koloradu i Nebraisci i zatim odrjahao ak gore u Dakotu da se tuem malo sa Sijuksirna kolji i najprepredenijeg trapera mogu nauiti poneto razborito1. Tad sam se na Bleu-Hilima sreo isa nekim lovoima koji su mi saoptili vrlo radosnu vest. Kad smo, naime, leali uvee ofeoi vatre i pekli sono pare bivolove 'butine, poveo ise razgovor o svemu i svaemu. Tada je neko od ljudi pri-metio: Poznajete li visoravan to se prostire od Janfetona na Misasipirju ina desnoj obali reke pravo prema iseveru i zatim strmo1 riui u zemlje HadzotLovog Z'aliva? Zovu je lofoala Misurija! Kako ne bih poznavao obalu? Niiko se dakako ne usuuje da ode mrane, strme, 9te-novite obale i klance u kojima caruje crveno-koac, medved, lisica i gde se ne moe nita uhvatiti osim skunk ili divlja maka od koje nema nikakve koristi. Otiao sam gore i pored toga i naiao na neto to tamo ne bih traio, naime ina najlepu naseobinu koja postoji u Sjedinjenim Dravama. Kako? Tamo gore? Na divljolj obali? Da, tamo gore; kako je dospela gore, ne tie me se. Boravio sam na tom meistu tri dana i uivao gostoprimstvo kaomalo too. Pazili su me kao samog predsednika. Kako se zvao va gostoprimljivi domaain? Garj Vilniers. Sasvim neobino ime, zar ne? Ali ovek je lepi od imena, dodue mulat je, ali momak kao slika. Njegova ena koju zove Beti poreklom je iz Nemake, preko mora. Nijen otac, nefei master Hamer, stanovao je dole na Arka-n-zasu i poneo je mnoge patnje. Buedri su mu ubili ker i... Skoio .sam na noge. Gaj Vilmers -? Mulat -? Fred Hamer - zar ne, ovek se zvao Fred Hamer? Da, Fred Hamer, dugonja irokih ramena i snenobele kase i brade. Ali, ta vam je? Poznajete li moda te ljude? Poznajem li ih? Bolje od vas sviju! Fred Hamer je stanovao pored nas a najstarija ker Meii bila je moga verenica; buedri su mi je oteli, pa kad progonismo bandu, Bil Kanaanin je ubi zajedno sa mojim ocem. Tano, tano! Vi ste dakle onaj Tim Kroner o kome mi je Vilmers ispriao toliko lepih stvari? To sam ja! Otiao sam 'tad u preriju, pa kad sam se vratio jedanput posle mnogo godina, zatekao sam nepoznate ljude. Fred Hamer je doibro prodao imanje i kasnije je drao radnju u Sent L/ujsu. Gaj Vilmens je putovao ;za njega i tom prilikom je stigao na obalu gde se nastanio. Za njim su postepeno sledili nljegovi roaci. Priodlazili su i prijatelji i taifeo je nastalo naselje. Morate ih posetiti master Krotnem, mniogO' ete ih obradovati, budite u to uvereoi! Do avola, probodite me kopljem i pecite kao to pare bivolove butine, ako sutra u zoru ne krenem odmah na put! Sit sam Blek-Hila i hou jedanput da odem gore Indijancima, lisicama i mevedima.

24

Ali prvo nam morate ispriati priu o torbarima. Govori se da je ovih dana Bil Kanaanin bio u De Moiou i da je u igri na tri karte dobio dvadeset hiljada dolara. avolja igra, kako mi ise ini, daleko gadnija od obine igre karata korju igraju u Meksiku i u tamonjoj okolini. Kota me daleko vie od brda srebrenih dolara. Pa kako se to desilo, lepo, uete to! Ispriao sam priu i oinda smo se umotali u pokrivae, postavili prvu strau i zaklopili oi. Ali nisam mogao da se smirim. Pomisao na Freda Hamera, Beta i Garja Vilmensa vrzala mi se po glavi; stare slike oivele su ponovo u novoj sveini, pa kad me najzad ipak savladao lagan san, sanjao sam daleki Arkanzas, obe male farme, oca, majku i Meri koja je stajala preda mnom u punoj lepoti i dolbroti, onako kako sam je pre viao. A i Bil Kanaanin je bio prisutan; hteo je da me udavi, pa kad je ispruzioi ruku da me zgrabi, probudio sam se. Time Kroneru, vi ste poslenji na sitrai. Vreme je, kako mi se ini! Bio je to stari lovac felopar koji me uhvatio za ruku, ali, kaem vam, dao bih daleka vie da je preda mnom stajao doista Viljem Dons! Namenno sam zaMevao da mi prepuste po-slednju strau kako bih bio rano spreman da poem. Kada sam budio ljude posle strae, obave-tavao sam se kod trapera o p>utu kojim je trebalo da poem. Jaite neprestano pravo prema istoku ka Misisipiju; preite vodu na uu Gren-Forka i zatim proiduite uzvodno desnom obalom. U visokim rtovima korji izgledaju kao dinovske pro^-poveaomce i mogu se lako izbrojati, obala se sputa u renu dolinu. Treba da se u'spnete izmeu etvrte i pete propovedaonice i da prese-ete pult prema severu do praume duge dva dana hoda; sledi zatim prostrana prerija obrasla travom na kojoij pasu bivoli i kojiom treba da produite u istom pravcu, etiri dana moda, dok ne nabasate reicu na ijim obalama stanuje Vilmers. Kakvih Indijanaca ima u tom kraju? Sirjuksi, veinom iz plemena Ogalaha. To je najgori narod to ga poznajem. Ali oni se penju ovamo tek u prolee d jesen kad se bivoli sele. Sad su najtopliji dani i bieete sigurni to se njih tie. Verovatno su se povukli izmeu reke Plate d Niobrare. Hvala vam d ako se sluajno opet negde sretnemo, prdau vam kako sam jahao. Lepo! Pozdravite mi te dobre ljude i od srca im elim sreu! Rastao sam se sa drutvom, pojahao svoju Strelu i okrenuo prema 'istoku. Covek me je dobro uputio. Kod Gren-Forka sam preplivao Mi-suri i opazio odvojene, visoke zaobljene planinske mase izmeu kojih su divlje doline, pune dubokih provalija, Vodile u visinu. Kada sam proao pored etvrtog dina, skrenuo sam udesno. Odronjene klisure, kameni ljunak, oborena i napola trula debla Obrasla raznim puzavi-cama, tako su ispunjavali klanac da sam se grdno napatio dok sam se probio sa konjem, a svojoj dobroj tomahavci, sa kojom sam morao da prokrdm put, treba da zahvalim to1 sam konano stigao na visoravan. Naao sam se rtu usred najlepe praume u kojoj nije uopte bilo iblja i brzo

25

sam napredovao. Nisam trebao da putujem ni puna dva dana isa svojom' dabrom Strelom pa da stignem do prerije pred kojom sam se najpre zu'sta-vio da bih se snabdeo isuvim mesom, poto nisam znao da li u naii u savani na divlja podesnu za lov. Poto earn to posvravao, poao sam ilo prema sevenu. Prvi dan je proao bez ikakvog naroitog dogaaja,, a tako i drugi. Treeg jutra nisam razgmuo pokriva suvie rano i upravo sam hteo da osedlam Strelu kad primetih u daljini nekog jahaa koji je, sledei moj trag, jahao meni u susret. Ko je mogao biti. taj ovek kolji je sa razlogom putovao kroz zabaenu savanu! Opustio sam no i revolver, vie iz stare aavike nego opreznosti i doekao ga u sedlu. Tako sam bio spreman na sve. to se vie pribliavao, mogao sam jasnije raspoznati pojedinosti njegove visoke, iroke pojave. Jahao je ma ragi veoma dugih nogu i neobino velike glave ali sa utoliko manjim okrajkom repa jedva obraslim dlakom; ali korak koji je napravila ivotinja ulevao je svakako puno potovanje. Na glavi je nosio pusteni eir 'sa neizmemo irokim obodom; telo mu je bilo uvueno u koni prsluk iji prost kroj nije ometao neki pokret a noge u dve izme sa reverima koda su sezale do tela. Preko ramena visila je dvocevka a na pojasu samara, kesa za barut i brano; pored bovi noa visio je revolver i osim toga bila su privrena i dva neobina predmeta koja su 'se kasnliije pokazali kao elezne lisice. Lice 'nisam mogao prepoznati zbog irokog oboda eira. ekao sam da ue u prostor gaanja i onda sam podigao puku. Stoj, masteru! Sta radite tu u ovom kraju? On zaustavi konja i nasmeja se. Ho, ho, kakva ala! Time , staro, rakune, hoete li me moda ustreliti? Sto mu grornova, taj glas bi trebalo da poznajem, odvratio sam i spustio puku istog trenutka. Ali smeta mi prokleti eir. Aibra-hame Ldnkoine, jeste li to doista vi koji na takvom jarcu izjahujete u jutro? Dakako da sam to ja, ako nemate nita protiv. Mogu li sad tamo do vas? Priite i recite mi isa ime se tu bavite! Prvo moram uti ta vas na vaoj lepoj Streli voli u ovaj kraj! Nameravam da potraim nekog poznanika. Poznanika? Korjeg? Pogodite! Ah, moda Gaja Vilmensa koji stanuje tu napred u strmom predgorju? Ziveo, poznajete ga? Ne poznajem lino, ali vi iste mi u Smoki-Hilu pomenuJii ime zeta Freda Hamera. Znali 'ste dakle da je Fred Hamer preselio na obalu Misuriija. Ne. Znam 'da tu stanuje neki Fred Hamer, ali da je to na Hamer, naslutio sam tek kad ste pomenuli poznanika, poto mi je tad ponovo palo na pamet ime Gaja Vilmersa.

26

Dobro, idem dakle k nijemu. A v!i? Takoe k nijemu. Kako - ? Takoe - ? ta nameravate? To je tajna, ali vama mogu da je saop-tim. Prihvatite uzde i poite napred! Pogledajte me. Kakvim me vi smatrate? Hm, najpreduzetnijim niO'mkom izmeu Nove Sfcoitiske i Kalifornliije. To je sasvim suvian odgovor. Mislim na moij poziv? Nek pogaa fco hoe, samo ne ja! Volim vie oboriti bivala nego> pucati u neku zago. Pa, ne primeoujete na menli netoi to inae ne pripada opremi trapera? Da, te dve miolovke. Mislim da ste ak postali policajac! Nije ba tako, ali ako vam g e pravo moete me ismatrati pravnikom, koji je ve stekao skromno ime. Vi ste me zatekli na tarom, Kan-zasu dok sam drao govor, sa zakonikom -u ruci; to je bio moj univerzitet i vidite, nisam ga uzalud poseivao! Ve sam se godine 1836. name-stio u Springtflildu kao pravnik. Dakle, pravnik! Da, znao sam da ete napredovati kako treba i vemjern da se neete dugo zadrati ni na taj taci. Ali kakve veze ima pravnik sa vaim putem na konju? Vrlo mnogo! U pravniku ivii i zapadnjak sa svojom otrom pronicljivou; katkad -mi je uspelo da stanem na put i naroito prepredenim zloincima, koji se mogu meriti ak i sa najvet'ijim policajcem. E. pa, dole u Ilinod'su i Jiovi neka lukava skitnica se ismejavala sa raznim finarasijiskim i administrativnim veliinama 'koje je poteno vukla za nos d poto nijednom detektivu nije do sad uspelo da ga uhvati, zapala me je lepa dunost da ga potraim i da ga, ako je mogue, ivog predam pravdi. To mi, ako je mogue, dozvoljava da se fcorilstim orujem prema prilikama. Kako 'se zove bitanga? Ima svu silu limena i ne zna 'se koje je od njih pravo. Svoj posiledniji genijalni podhvat fal'sifikovanfja vrednih memica izveo je u De Modnu. Otuda je izgleda vodio trag iprema kotou i pretpostavljam da je svratilo Gaiju Vilniensu. Ho'-ho, nee ba tamo dobro proi. Nadam se da u sa nijim izmenjati nefeu recu ako ga mognem pronai. Nee to valjda biti Bil-Rana-anin? Ne. Zato? Zato to su ga poslednji put videli u De Mod! gde je dobio, kako kau, dvadeset hiljada dolara. Poznato mi je to. Tiu mu se trag iagubio, i, kao uvek, pojavie se opet na nekom drugom matu gde najmanje oekujemo. Veoma je opasan ovefc i to naroito to mu niko ne moe zabraniti da igra i to svoje opaine izvodi na takav nain da ih niko ne moe dokazati. udilo bi me kad ga ne bismo .sreli, jer kad god smo se sastali nas dvorjlica, on bi nam upravo zadao brige. Jahali ismo zajedno dalje. Trebalo je jo jedanput da prenoimo pa da se onda

27

pribliimo reci. Nismo pred sobom nita videli osim prostrane, ravne prerije; posle nekog vremena pri.-metili smo ipak trag zapare koja ise sterala savanom od istoka prema zapadu; pribliili smo joij se brzo i kad smo je sustigli, zaustavili smo se na obali reke m ikoju se ocrtavao dugaaik niz kua. Gore, nekoliko stotina konjskih duina od vode, nalazila ise pored prostranih am-bara naroito lepa stambena zgrada; nie dole, primatio isam odmah, uz vodu, 'gomila malih kuica kaje su radintei svakako (koristili za stanovanje. Gde je god oko pogledalo, primetilo bi istou i blagostanje. iveo! tu je, rekao je LinJkoln, otkopao rune lisice od pojasa i nastavro: Metoueu sad grivne pod ebe. Ne treba da odaju zato dolazim. Kad smo Btiigli pred kuu, na vratima se pomoli neki radnik. Dobar dan, oveel Da li je to mesto u bome stanuje neki master Vilmers? upitao je Linboln. Da, masteru. Uite samo. ens i lejdi upravo sede za stolom i jedu! --""""" Privezali smo konje za kolce a uli. U 'trpezariji su sedeli Fred Hamer, Gaj Vilmere i Beta; smesta je opet prepoznali. Dve mlade lejdi tu prisutne bile su besumnje keri i meu njima je sedeo nebi dentlmen koga nisam poznavao. Vilmers se die. Priiite samo blie, meuri! Sta nam donosite? upitao je. Punu vreu pozdrava od nekog izvesnog Tima Kronera, alko moda poznajete oveka, odgovorio sam. Od naeg Tima? To rje----------ah, ta io, si 'ti glavom stari medvede! Umalo te ne pre-poznah. Prerija ti je darovala bradu, tabo da ti se samo vrak nosa moe prepoznati. Dobrodoao hiljadu puta! Evo, prui ostalim svoju rubu! Eh, bio je to doek koji mi je prijao od srca. Umalo me ne zgnjeie i jedva sam naao vremena da rriislini na svoje drugove: A tu isam poveo nekog koga morate takoe upoznati. Ili, geste li zaboravili Abrahama Lin-kolna kogi nas je davno smatrao torbarima? Abraham Linkoln? Zaista, on je to! Dobro doli gospodine i ne zamerite to vas se odmah nismo setili! Promenili ste se malo otikad vas nismo videli. Morali smo da sednemo za sto onako kako smo 'Stajali i tek onda su pomenuli nepoznatog oveka. To je na gospodin David Holman, koji nam ve nedelju dana ukazuje ast svojom po-setom, predstavi nam ga Vilmers. Predstaviu vam kasniije i mastera Beliorta koji je siao u dolinu da nadgleda uvoz ita. Tanan dentlmen, kaem vam, puna iskustva i okretnosti, kao malo ko. Ume kartom da baja i da doara itav pakao. Zametnuo se veoma iv razgovor i udio sam se to se za to vreme Lankoln drao veoma utljivo. Zato mu je katkad, kada to master Holman nije primeivao, upuivao tako pronicljiv, ispitivaki pogled? Da li je to bio ovek koga je traio?

28

U tom trenutku se otvorie vrata i nisam mogao drugaije, miorao sam da skoim uvis i da oveka koji je uao oismotrim ukoenim pogledom. Zbunili su me tamna crna kosa i gusta puna brada, a moda i odea koja je liila ode-i bogatog dentlmena; ipaik, mogao' sam da se zakunem da.........nisam do'speo da izustim svoju misao; Gaj Vilmers se die. Stigao je master Belfort koga vam predstavljam., dentlmeni! On je......... Master Belfoirt? upitao je Linkoln. Mislim, ovek se isto tako moe zvati Fled Flater ilii Viljem oms, samo alko prizna da je Bil Kanaanin! Bil Kanaanin? upitao je Fred Hamer, zgrabio noi kolji je bio na dohvatu i digao se. Pazite na svoj jezik, gospodine! odvrati DonB; Uio je on to zaista, pa ga sad prepoznah. i po glasu. Jedan dentlmen se ne moe vre-ati nekanjeno. To je itano, odgovorio je Linkoln, ali ja sam Uguran da nisam uvredio neikog denrMl-mena. Koliko iste potroili ikovog korena i lapisa da obotjlilte kosu u crno? Dajem vam dobar savet da se iduom prilikom posluite olovnim eljem, poto e tad pocmjeti i koremi kose koji su kod vas ostali sasvim svetli. Masteru Vilmense, kaete da on ume potpuno da opini kartom. Zar vam nije malo pokazao igru na tri karte? Da, i uzeo inam dobar novac, oidgorori Fred Harner. Star sam i oi su mi popustile, inae bih ga odmah prepoznao; ali sad nema vie niikakve sumnge da preda mnom stoji Me-rin ubdca i, da^ bojom pomou, treba, na licu mesta, da dobije svoju platu! Hoete da probodete svoga gosta, Fr@de Hameru? upitao je Bill Kanaanin. .Moete li mi dokazati da sam to zaista bio ja korpi je uatrelio vau ker? A i moga oca! prekinuo sam ga. Ne, ne moemo dokazati, ali se moemo zakleti. Na isti nain kao i to da su vam u Smoki-Hilu iabrojali ezdeset i da site zatim, doveli Indijance. Ja? Tih ezdeset ne mogu porei, ljuto se masmerjao i jednog lepog dana u obraunati sa vama zbog njih, ali mi dokaite ono o crve-nokocima! Moete li to? Mi, rto jest ja li master Linlkoln, stajali smo odmah pored vais dok ste sa crnom panterom posmatrali njegovog sina korji ije pucao i razgovarali o, vaem planu; 'nalazili smo se na istini kada ste doveli Indijance, vi i poglavica na elu. Mi smo dakako saoptili vae namere kolonehi i oslobodili vatrom vae konje. Bio je to pothvat! Zar ne, mastera Donise? Tad je prvi put saznao te injenice; oi su mu isevnule i pesnice se sitisle; ali uvideo je da se mora savladati. ste me doista tako> dobro prepoznali da se usuujete da mi tako neto kaete, meuri? siktao je. Linlkoln mu je sad priao sasvlim blizu. Hou da vam kaem ovee ikako bismo sa vama mogli brzo da postupimo. Poznato vam je be& sumnje da je master Lin strog momak. Ali vi ste gost u

29

ovoj 'kui i hou iskreno da priznam da smo kod Smoki-Hila prepoznali dodue va glas i ugledali vau pojavu, ali da vas nismo tako jasno primetili da bismo -mogli da vam mirne savesti uputimo zrno. Mi smo slobodni graani Sjedinjenih Drava i sudimo jedino na osnovu neospornih dokaza! Ti dentlmeni, dakako, nee traiffi. da im vratite novac koji ste im oduzeli; Bil Kanaanki im je za to suvie bezvredan i zato hou da vam saoptim moje nareenje: smesita ete napustiti ovo me-sto i to u roku od deseit minuta; u jedanaestoj e progovoriti moja puka; u to moete biti uvereni! Jeste li vi moda gospodar i posednik ove kue? upitao je sad David Holman. Ne moete nita da dokaete master Donsu i naa igra je bila potena igra. Istina, to nisam, ali sam ipak neko prema kome se obino osea potovanje. Aiko tom oveku isaoptim svoju odluku, onda tano znam ta inim. E pa pokaite to g Tu je! On izvue iz depa mi znak korji sam odmt i ispod kenijskog ebefc Kad sam se vratio prin buljii bled u papir. No, master Holmt kraste ili. . . kaiko^ vam upitao je Limkoln. U . De Momu, osea 'se~vf:., koji se zove tim lepim i: nemate levog malog pmfe je odalo. Osloibodiu na dvojice gostiju koji ne mestu! Doista, gospodine, ,1 poviikao je Holman. Uputio je ispitivai, ma i prozoru. Mislim da smo ve ete poverovati, pogled; kojim u vais sad ufera,. Uzeo mi je rune l revolver. A i Holman ;;,: Maknite ruku ili sam mu. podine ve jedanput! :apir, prui ga a uputi razumeo. Izaao sam izvukao rune lisice, .Lio- sam kako Holmaa ili Raj emu ili Pan-. dopada taj dekret? vi i Ilinoi, naroito u ka elja za ovekom an'om. teta doista to ; njegovo odsustvo vas eg prijatelja Vilmersa prilie tako estitom ismo jo dotle do'li! pogled prema vratiiloli dotle. Aiko to ne-te to drago kamenje li e a ja sam izvukao maio1 depa. iu pucati! Zapratio Vidite li da smo se Linkoln. Pruilfte n ,-;Ji dotle? nasmijao -no ruke, jer kaem vam: proitali ste moqu koja vas potpuno izruuje u moje ,ke. Brojau do tri. Ako se zatim elezo ne :( na vaim rukama, okuisiete metaik. Time, opali ikad izgovorim tri! Priao miu je i otvorio lisice.

30

Jedan-------dva-------! Holman uvide da je ozbiljno; ispruio je ruke i pustio da ga ulisii. Linkolin se obratio zatim Viljemu Dzonsu, Prolo je pet minuta; ostaje vam jo samo pet. Ja se ne alim. Tornjajte se! Fred Hamer je jo uvek drao no u. ruci. Pretei je stavio aku na Donsovo rame i rekao: Napred ovee! Pobrinuu ise da odete beiz muike i uznemiravanlj'a! Gurnuo ga je napolje kro'z vrata i nekoliko trenutaka kasnije videli smo kako Bil Kanaanin jae. Imate li neku sigurnu prostorijo!, obratio se sad Linkoln Vilmensu, u kojoj bismo mogli uvati naeg dobrog mister Holmana? Jedno vrlo .dobro i sigurno odelenje. Hodite! Njih troije se udaljie i sad sam imao mnogo muke da objasnim Beti i malim lejdima dogaaj koji ih je tako neoekivano iznenadicx/ Eada smo svi opet zajedno sedeli, Hamer i Vilmetrs isu dbasuli Linkolna recima zahvalnosti, koje je on odbijao iz sve snage. Zeleo je da kretne dalje ve sutradan, ali je naiao na opti protest. Moraete jaiti sa svojim zarobljenikom dugim, tegobnim i opasnim putem preko obale nie u Jovu, objasnio mu je Vilmers. Prie-kaijte jo neikoliiko dana i odavde niz reku za-plovie tri amca za Misuri i moete se sasvim nesmetano odvesti sa njima. Stii ete brzo u Janktan i Dafcotu i onda treba jo isamo da preete kratak pot koji' vodi u De Moin na drugoj istranii. Ostaete dakle ovde. Va zarobljenik se nalazi na sigurnom mestu. Linkoln je uviao da je ponuda kordisna i popustio je. Spustilo se vee. Od vezali smo svoje konje sa kolaca i pustili ih da slobodno pasu. Nismo ih smeli odvesti u konj usnicu; bili su navikli na slobodu i u tesnoj prostoriji naneli bi povredu jedan drugom. Lejdi i ostali su, izuzev mene, sedeli u stambenoj sobi i askali; koraao sam niz reku, jer sam hteo da nadzirem konje. Bila je neprozirna tama, tako da sam jedva raspoznavao talase od vrstog tla. Zagledao sam se zamiljeno u vodu to je strujala i nad 'kojom u tom rfcrenu'tku preleti zrak svetla. Blistao je kroz raspucale daane pregrade jednog od arnbara napunjenih senom i itom. Zauo sam tada korake. Neka pojava mugnu pored mene, pa jo jedna. Tama mi je onemoguavala da tano vidim, ali bilo mi je kao da sam rasp'oznao Donsa i Holmasna. Iezli su u mraku pre no to sam mogao da ih sledim. Odjurio sam to je moglo bre, zakoraio u stambenu sobu i upitao Linkolna: Da li je Holman jo uvek u zatvoru? Zato? Pre pola sata sam bio kod njega. ini mi se da sam ga video napolju sa Donsom. Brzo, pogledajmo da li je jo tu! Pourili smo napolje. eljezne reze ina vrstim vratima podruma U koji su ismestili zarobljenika bile isu namaknute. Otvorili smo vrata; zarobijenoka nije bila.

31

Bil Kanaanin se vratio i oslobodio ga! povikao je Linkoln. Moramo----------- Pustite lih, gospodine! prekinuo ga je Vilmers. Ujutro emo naii na njihov trag i slediemo ga. Sigurni su nam. Izali smo opet napolje. Bletava isvetlost nam zaseni pogled. Tamo gde je ranije titrala tamo ovamo zraka svetlosti, lizali su plamenovi uvis prema nebu. Vatra je gutala strahovitom brzinom. Izmeu gustog dima i crvene vatre koja je lagano sagorevala, buknule su ovde onde plamene reske snopova. Pourili smo blie. Primeltio sam tad pojavu koja je stajala tu kako bi motrila vatru i koja se smesta izgubila im me je opazila. Taj beg mi se 'uinio sumnjiv i potrao sam za pojavom, to sam se vie pribliavao oveku, primeivao! sani da ga je neto ometalo dok je trao; ruke su mu bile sputane. Podvostruilo sam brzinu, stigao sam ga i prepoznao Holmana, ije su ruke bile jo uvek u lisiinama. Zgrabio sam ga, oborio na tlo i kleknuo na njega; pokuao je da se brani. Otpor kolji je pruio foioi je beznaajan zbog lisica. Trgnuo sam mu maramu sa vrata i sa njome mu vezao noge. Skrgutao je zubima od besa i Ijutito sevao oima na mene, ali nije rekao ni irei. Dobro vee masteru! rekao sam. Kratko iste etali. Hoete li mi rei gde se nalazi Viljem Donis? Nlije odgovorio. Dobro! pokiuaemo onda da ga bez vas pronaemo. Kanaanin Bil Uhvatio sam ga za jaku i odvukao nazad prema kui gde ga odmah opet zatvorie. Zatim se mi ljudi rastrkasmo tragajui za Don-som. Ali sve to snio nastajali bilo je uzalud; nismo ga nali; utekao je. Za to vre-me su dotrali radnici. Uspelo im je da obuzdaju vatru skorja se najzad ugasila, poto je nije niko raspaljivao. Nije nanela pre-teranu tetu, ponajmanje toliku kakvu su Dons i Holman eleli da priine. Liinkoln je poslao Holmana kad su amci zaplovili prema Misurirju. Bio je to rastanak koji mi nije zadao malo muke, poto mi je dobri Abraham bio mnogo prirastao za srce. Nisam smeo da poem sa ojime. Fred Hamer i Gaj Vilmers su smatrali da to nije u redu a i lej di su tako lepo molile da nisam mogao drugo morao sam da ostanem. Kasnije smo doznali da je Holman zavrio na doivotnoj tamnici. Abraham Linkoln nije ostao samo prav-nliik, nego je postigao ono najvie to estit o-vek, koji ise sam probio, moe da postigne. Postao je predsedniik Sjedinjenih Drava, ali je na alost za svo dobro koje je inio i eleo dobio metak. Nek je proklet lupe koji ga je opalio! A ja? Nisu me uopte pustili na miru, morao sam podii svoj vigvam kod Vilmersa. Strela nije bila zadovoljna a i ja sam s vremena na vreme oseao kobne trzaje u udovima, tako da bi zgrabio puku i tomahavku i odjahao na mesec, dva u savanu i umski Predeo gde sam bivolima ili Indijancima mogao pokazati da Tim Kroner ne osea jo nikakvu elju da lepu

32

preriju zameni venim lovitima. Izmeu Longs Fina i Speni Pina nalazi se moje lovite i tamo sam dobio ime kojim ste me, meuri, zvali radiije, to jest Koloraanin. Bila Kanaanina nisam ve odavno video. Pre nekog vremena uo sam negde da se pojavio na donjem Misisipiju i da je tu zaradio lepe pare na igri na fali karte. Proteklo je vie od trideset godina od naeg poslednjeg susreta, ali se nadam da on jo uvek ivi d da e jedanput pasti mojih aka. Moj metak mu je onda osiguran. Koloaraanin je zavrio. Zamiljeno je posmatrao svoju staru puku koja je od kundaka do cevi bila ukraena mnogim urezima, UBecima d ostalim znacima koje neupueni ne mogu odgonetnuto. LEKAR - GRUDA SAMORODNOG ZLATA Posle nekog vremena poe jedan od slu-alaca: Ispriali ste tunu priiu, ovee. Mislim ipak da vas 'mogu uteiti. Bil Kanaanin je ve primio svoju nagradu i dokonao svoj opaki ivot. Do avola, sta to kaete? Da, Bil Kanaanin je mrtav, zavrio je u misionarskom zavodu Santa Lusija u blizini Sakar amenta. Od ega? Nije valjda od bolesti? Takvu smrt lupe ne bi zasluio. O, nije tako jeftino proao. Svretak duguje oveku Sije ime svi znamo: Old Fire-hend. Sta? Old Firehend mu je stao na put? Kako se to desilo, gospodine? To je vrlo zanimljiva pria koju sam u stvari trebao da objavim. Ja sam nadme knjievnik, meuri; nije u stvari pametno da plisac pria usmeno ono to eli da objavi u tampi, uvideete to, meuni. AH kako danas -tako lepo priamo i kako sam tu kod vas iiscr-peo mnoga grae za svog e pero, neu biti okrutan i saoptiu vam ono to' mi je poznato. Qn se nameisti i poe tonom vetog i okretnog pimpovedaa: Bilo je to u luci Sakaramenta u kojoj se razvi slka veoma ivih borja. Gomila koja je marljivo bila preplavila obalu ili se skitala okolo lenstvujui izgledala je kao da je ne sainjavaju stanovnici posebnog sreza ili ak posebnog grada, nego, sliila je vie na karneval u kome su se za kratko vreme sjedinili predstavnici sviju naroda. Nalazila se tu grupa mravih jenkija u obaveznom crnom fraku, sa visokim cilindrom zaturenim na potliljak, sa rukama u depovima i okaenim zlatnim laniima, sa pribaa-ama za maramu oko vrata, sa sitnom za koulju i visuljkoni za oosovnik. Izmeu njih se gurala mala gomila Kineza u modnim jaknama od pamunog platna i irokim, foelim pantalonama; dugaki perini bili su im brino doterani i ispleteni. Billi su tu i olstrvljani iz Junog Mora i plaljivo', zbunjeno i zaueno etali po tuem tlu; kada bi primetili neto to je po njihovom shvatanju bilo naroito udno, tiho isu uoirili i aputali. Meksikanci su se epuriili naokolo sa

33

svojim samotnim pantalonama koje su sa strane bile raseene do vrha i ukraene srebrenim dugma-ddma i kratkim jaknama udeenim na iisti nain, na glavi su noslili eire od uvotenog platna sa irokim obodom. Kalif ornjani u svojim dugakim ponosima*) koji isu bili satkani u najdivnijim bojama i sezali gotovo do gleanj a; crne lejd i dentlmeni koji su mirisali na hiljade miomirisa i koji su bfili nametljivo ukraeni drangulijama; ozbiljni Indijanci koji su koraali kroz gomlilu idosto jamstvenim korakom; prijazni Nemci, Englezi isa dugakim zu-lufima i ogromnim cvikerima na nosu, mali ivahni Francuzi koji su se prepirali, priali, dozivali i veoma ivo mlatarali rukama; rdo-koisi Irci koji su mirisali po rakiiji; ileanci u svojim kratkim ponosima; traperi, iskvateri, ljudi dz praume u konim lovakim kouljama koji su nosili na ramenima i dugaku puku, onako kako su upravo stigli ovamo preko Ste-novitih Planina; mestidi i mulati kojd su se pre-livali u svim bojama i osenenrjima, pa meu njima ispiraoi zlata koji su se esto vraalii iz rudnika sa tekim vreama zlata u fantastinim kostimima, uasno iiscepane odee, sa za-krpljenim pantalonama, (kaputima, prs!luci:ma i jaknama, sa izdera.nlim izmama iz kojih su provirivali goli noni prsti bez arapa i sa eirima koji su itave masece prkosili danju sunou da bi zatim nou sluili kao uzglavlje. Pored njih stajali su u malim grupama uroenici, pravi, zakoniti gospodari zemlje, a ipak u svoj gomlili moda jedini pravi proleteri, koji su sad ivotarili kao nadniari. Torj arolikoj meavini naroda pridruile su se razne svetle pojave koje su ulevale po>-tovanje: ameriki i engleski moreplovci irokih ramena, ogromnih aka i izazivakog po*) Pono (poncho) - plat bez .rukava. gleda i mnotvo panjolskih pomorskih oficira kojii su u svoijim sjajnim, zlaitom izvezenim uinifoirmama stigli ovamo iz San Franeilska da jedanput dobro vide komeam]e u blizini zlato-nosnih predela. _--"' ovek bi mogao rei: Ko e izbrojati narode, navesti! njihova imena? A ta je nateralo ovamo sve elemente jedne mnogostruke antropoloke mesa vine? Nita drugo no - zlato. Naseljavanje gornje Kalif or nije koje je 1768. godine usledilo iz Meksika, potinilo je zemlju svetovno-duhovnoj vlasti misionara. Je-zuitli su bili izvrsni narodni ekonomi koji su na mnogim podesnim mestima, kako bi irili svoju propagandu, podigli manastire i misionarske zavode. Kada je centralna meksika vlada sruila vlast svetenika 1823. godine, veliki deo misionara se ustruavao da tu vladu prizna i napustio je zemlju. Nekolicina koja je ostala, bila je bez ikakvog uticalja, ivotarila je da bi malo pomalo iezla. U blizini Sakaramenta nalazila se visoka, ogromna viespratnica koja je okmavala veliko dvorite; njegovu stranu ikoja je bila okrenuta prema gradu oivliavala je starinska crkva sazidana od nepeeoih cigala. To zdanje bilo je misionarski zavod Santa Lusiija i u svim n'jenim prostorijama koje su bile kao kasarna stanovale su u poislednje vreime samo dve

34

osobe: nekii stari potovani duhovnik i jedan Nemac koji sse u stvari zvao Karl Verner, ali koga su isvi njegovi poznanici koji su saobraali sa njime nazivali njegovim imenom senrjor Karlos i koji je bio sve-tenikova desna ruka. Tad su u Raliforniji otkrivena zlatonoisna polja i vest o basnoslovnom blagu kaje se nalazilo u brdima potakla je useljavanje koje je donosilo gomile ovamo prvo iz isusednog Meksika i Sjedinjenih Drava, kako bi uskoro preplavilo1 zemlju decom svih kontinenata. Iza potomaka starih panjolskih koinkvistadora koji su prvi pourili ovamo, sledili su oistrvljani sa Sendvi otoka, Australci, Evropljani, pa ak i kineski kuli da iskopaju svoj deo zlata i da postanu bogatai. San. Frandisko je bio glavna taka gde su se okupljali stranci, odakle isu kretali dalje na sever ili u unutranjost zemlje. Sakaramento je bio jedna od najznaajnijih sporednih ta-aka. ljudi se poveavao iz dana u dan, pa kako su 'kie koje su poele da padaju onemoguavale logorovanje u prirodi, a nlije mi imao svako! na putu ator ili neko drugo sfcrovite, koristilo se sve to je moglo posluiti kao fco-naite. Stari misionarski zavod Santa Lulsiija po-delio je itakoe takvu sudbinu koja je jedva sliila njegovoj prvoj nameni. Neiki Francuz iz Elzasa ismestio je dole u jednom krilu pivaru, uzlidao ogroman kotao i poeo da kuva pie ikoje je drsko nazivao pivom. U prednjoj strani, upravo pored crkve, smestio se Amerikanac koji je otvorio krmu; smatrao je da odgovara cilju da deo crkvene lae pretvori u dvoranu za igru u kojoj su se svake nedelje igrali rilovi*), harupajpi**) i fan-dangO'zi. To 'je privuklo panju nekog poduzetnog ovefea koji sa druge strane crkve smesti rakidinicu. Drugi deo drugog bonog krila zaposeo je Englez koji se udruio sa nekim prepredenim Njuhempirmenom kako bi privukao Kineze. Bio je to posao u kome su oba dentlmena, kako se ubrzo ispostavilo, priliili jedan drugom. Tako se to nastavljalo i nije dugo potrajalo a stari misiomanski zavod bio je potpuno zauzet izuzev potkrovlja jednog ikrlila. Stari svetenik nije mogao nita uiniti protiv 'toga. Nesposoban da primeni silu, poveo je na poetku niz parnica da zadrli mrsiki svet da ne ue u pobonu kuu; ali nije trebalo dugo pa da upozna tune poisledice, poto je pao aka itavom, jatu sudova koji isu zahtevali od njega da im plati a da za njega nisu gotovo nita ni uoinlili. Omrznuo je zbog toga Santa jednog lepoig jutra ise izgubio bez traga i glasa. Niko nije eleo da 'traga za njim, pa je itafco oid prvih stanara ostao jo samo senjar Karlos kotji ije. sa enom i kerkom Anlitom stanovao u dve sobice u prizemlju pored pivare. AH i potkrovlje je trebalo da dobije po-sednika. Neki oovek poreklom iz Sinsinetija po imenu doktor Vajt doao je tobo iz Bojnos-Ajresa u Sakaramento; da li je doista bio le- kar, nifco: nije pitao. eleo lje da otvori bolnicu u Saikararaenta, ali nije naao podesno mesto, *) Bil (reel) - tatska igra. **) Harupajp () - gajde, diple; vrsta igre.

35

pa je sad stigao na svom konju pred misionarski zavod u bome je bez ustruavanja uzaptio sobe na tavanu, poto nikoga nije naao od koga bi mogao da ih urane u najam. Bio je praktian ovek kolji je veoma dobro znao da se u toj zemlji vrlo teko zadire u pravo poised-nika koji je prisutan. Sutradan ve stigao je opor mazgi sa vunenim pokrivaima i duecima iza kojih je eta Meksikanaca nosila potrebne elezne krevete. Jo pre mraka nalaailo se dvadeset postelja tamo gore ispod starog, tronog krova od opeke u otvorenom tavanu kroz koji je esto prove-javala bura na sve strane i u ikome je u vre-me kia nastajala uasna poplava. To je bila bolnica koja je sad oekivala svoje nesrene pacijente. Stigli su fiisuvie brzo. Ma koliko bila zdrava kaliforniij ska klima, ima uvek isuvie bolesnika u rudnicima. Primitivan, nesreen nain ivota doprinosi isto toliko koliko i naporan rad na koji hiljade nisu navikli, pa nastaju obilni pljuskovi mnogih, naroito estokih groznlica koje kod bolesnika zbog oskudne nege i nedovoljne lekariske pomoi zavravaju veoma esto zlo i smru. Mogli su se tad nazvati srenim oni koje bolest nije uhvatila same i u divljini, nego su nali prijatelje 'koji su ih ponovo izveli iz gora i klanaca u oblast civilizacije i uredne nege. Veina, dakako, nije nala u rudnicima nita drugo nego est stopa zemlje iznad sebe i bedni krug kamena oko tesnog groba. Mnogi su p>u-tem poumirali illi isu iveli upravo toliko da poslednjim pogledom koji se slamao obuhvate neku ljudsku naseobinu; uspelo je samo nekima -da se oporave i osposobe kako bi ojaala tela ponovo poela svoj -rad. Ali sigurno je da je svaki bolesnik neto izgubio-: zlato kaje je poneo. U ono vreme lek ise merio upravo zlatom i vredan lekar imao je najunosniji rudnik u bolestima svojih pacijenata. Koliko je nadri-lekara bilo koji su umeli to da iskoriste i iji su mnogi bolesnici poumirali moda samo zbog toga to su imali zlata koje bi da su ozdravili ponovo odneli sa sobom!---------Uzvilicom koja je vodila prema misionarskom zavodu 'koraao je mladi snane grae tela, ija je svetla fcoisa, pravilne crte lica i obrazi crveni od zdravlja, odavala odmah njegovo germansko poreklo, iako je nosio laku meksilkansku odeu. Zaustavio se pored bunova koji isu oivii-avali zavod i okrenuo se prema zapadu. Bliilo se vee i Sunce je uronjavalo svoje sjajne zrake u blistave talase; pred njime se prostirao grad obasjan blistavom svetlou a prozori starih didina bletavo BU odsjajivali u daljinu. . Spustio se na mekani travnjak i utonuo u prizor tako duiboko da nije razabrao lagane korake koji su mu se pribliavali sa strane. Na rame mu se spustila mala ruka i jedna glavlica se sagela prema njemu. uo je reci: Dobro doli u zavod, senjore! Zaito tako dugo niste bili kod nas?

36

Bio sam u San Francisku senjoirita gde je trebalo da obavim razne poslove, odgovorio je. I gde iste potpuno zaboravili isenjora Kar-losa i njegovu siromanu malu Anitu! Zaboravilo? Per dios, nisam, hiljadu puta, kaem, nisam! Anito, ikako bih ikad mogao da vas zaboravim? Ona je bez ustezanja sela pored njega. Da li 'Ste doista mislili na mene, senjore Eduarde? Molim vas Anito, izgovorite moje Ime kako treba; ujem ga tako rado iz vaih usta. I ne pitajte da M mislim na vas? Ko se drugi starao o meni nego va oitac kada sam iStigao ovamo, poto su mi zli ljudi oteli imovinu? I ko me je onda, kada isu me oskudica i pretrpljeni napori bacili u bolesniku postelju, ne-govao kao sina ili brata? Vi i vaa majka! I koga imam ovde u staroj zemlji kome bih mogao da odem i da se posavetujem sa njime ako ne vais? Anito, nikada vas neu zaboraviti! Da li je to istina, Eduarde? Da, odgovorio je prostoduno, uzeo je za ruku i duboko i iskreno pogledao u oi. I onda neete kad se vratite u zaviaj? Neu ni onda! Ta rekao sam vam Anito da se neou vratiti u zaviaj bez vas; zaboravili ste? Nisam, odgovorila je ona. Hi sad sunce vaeg saoseaaja ija nekom drugom? Nekom drugom? Ko bi to trebalo da bude? Lekar ovde gore, onaj doktor Varjt. On -? upitala je ona otegnuto. Ko bi eleo da bude sunce tog suhonjavog mastera inarinda! Bar to se mene tie mogao bi da oistane u tami dok god mu se svidi! Anito, da li je to istina? uskliknuo je mladi ovek. Zato neete da verujete !mojim recima? Zato to znam da vas on uzastopce praiti i da je uvek dobro doao vaim roditeljima. Ne mogu da osporim da me ne prati, ali je isto tako sigurno da ga izbegavam (kolikogod mogu. Istina je takoe da Otac nije kivan na njega; nabrbljao mu je kojeta o nekom velikom imetku i eli sa nama da poe u zaviaj kad zaradi dovoljno. U zaviaj? Hoe Ili va oitac preko u zaviaj? Da. Otkad je zavod postao kasarna za svakoga, vie mu se ne svia. Ali mi smo siromani a otac je prestar da bi mogao da stekne toliko da bismo mogli da odemo i onda------- I onda-------? I oinda miislli da bogat zet moe da mu ostvari elju. Eduard -je u'tao neko vreme. Onda je upitao: Da li bi va otac dao lekaru vau

37

ruku? Dao bi. Ali ja ga ne trpim, a ni moja majka. Ali mene dakako trpite? Ona klimnu glavom. Sad on uze nijenu drugu ruku i ree: Oseao sam oduvek da smo stvoreni jedno za drugo za ceo ivot. Tako si dobra i Meo bih da budem veno, veno pored tebe. Smem li da saoptim ito tivojoj majci koja lekara tu gore ne trpi? Da. Odmah?i Odmah! " Pa onda hajde! On se digao i ona je pola za njim. Proli su zatjedno ispod kapije i koraali su dvoritem prema vratima koja su vodila u Verne-rov stan. U hodniku su razabrali tvrd, otar glas koji je govorio upornim tonom. Doktor je unutra, rekla je Anita. Hajde, ui emo unutra i saekaemo dok ne ode! To su i uinili i sad su mogli da razaberu svaku re razgovora koji se vodio izmeu Vaj-ta i roditelja. Prokletstvo, master Karl ose, mislite li moda da ne umem da drim kesu otvorenu? upitao je onaj. Medicina vie vredi od najboljeg uspeha gore u rudnicima i im stebnem dovoljno, otii emo odavde u Nju-jork ili Fi-ladelfij'u i otuda dalje, gde god zaelite. Slaete li ise? Hm, slagao bih ise kada bih samo znao da ete odrati re! Do avola! Smatrate li da sam laov? Ne. Niste mi za to jo dali povoda. Ali stara Kalif ami] a je u novije vreme kao stvorena da postanemo podozrivi ili, u najmanju ruku, oipreznli. Hoiu onda da vam zajemim! Ne mogu vie svoj posao da nastavim bez ene; vaa ker ima avolski privlano lice, tako da mislim da sam joj sklon iznad svake mere. Udaj te je za mene i uveravam vas da e postati moj knjigovoa i da u joj ak prepustilti blagajnu. Zar vam to nije dovoljno? Hm, da. Ali, da li ete ve razgovarali sa devojfcom? Nisam, izgleda mi da to nije ni potrebno. Doktor Vajt je onaj pravi ovek koji e osvojiti devoijksu ako je uopte eli, a protiv vae volje ni u kome sluaju se nee maci snalaziti. Nesumnjivo da je tako, ali ipak mislim, makako rado pristao, da u tako vanoj stvari i ona mora da ima svoju volju isto onako kao i ja svoju; ako se ona protivi, od toga nee biti nita. Govorite dakle najpre sa njom doktore i onda se vratite! Ulniu to odmah; vreme mi je ogranieno za takve stvarni, gore mi lei dvadeset i jedan pacijent koji mi zadaju mnogo brige. Gde je ona? Ne znam; moda je napolju pred kapijom. Lepo! Treba da je naem; potraiu je. Okrenuo se prema vratima, ali se iznenaeno zaustavi, poto su stajali pred njim Anita i Eduard kojii su u tom trenutku izali iz kuhinje.

38

Evo one koju traite, maateru doktore, ree mladi oovek, i stvar o kojoj elite da porazgovarate sa njome nee zahtevati mnogo vremena. Kako to, kako to mislite, senjor Eduar-do? upitao je Vajt koji je dobro poznavao svog suparnika, poto ga je gotovo' svakog dana sretao kod Andtindh roditelja. Pretpostavljam da ste zakasnili, poto smo se Anita i ja upravo sporazumeli. Ona ne eli da postane gospoa doktor i voli vie da pokua sa mnom. Je li to tano, Anita? Venner se die iznenaen i 'baci sagorelu cigaretu. Da, oe. Zar ti to nije pravo? Pravo? O, bilo bi mi itekako pravo>, poto mi je sam deak drag; ali ta ete stvoriti jedino sa ljubavlju 01 zemlji u kojoj su staze i bogaze poploane sjajnim dolarima? Senj or Ediuardo je jo mlad; om moe jo neto i da postigne alko se prerano ne svee sa nekom de-vojfcom. Doktor naprotiv odavno ve zna ta poseduije; u tome je razlika, Anito; eli da poe sa nama u Nemaku i - - I Eduaird e poi sa nama, prekinula ga je devojka; on eli------- Moe li on to? Zato je potrebno vie od dobre volje. Senjoir Karloise, rekao je tad Eduard, nije sad trenutak da se izjanjavamo ta je potrebno. Nego, recite mi iskreno: da li biste mi dali Anitu da nisam tako siromaan kao sad? Da. I koliko bi trebalo da imam? Hm, teko je to rei! to vie, to bolje; a trebalo bi najmanje da bude dovoljno da se vratimo u zaviaj i da tamo kupimo malo Imanje ili neto slino. Hoete li da mi date vremena da toiliko zaradim? Vremena? Koliko dugo mislite? est mesedi! Nije to previe. ta na to kaete doktore? Prokletstvo, to znai upravo kao pravi trezven (trgovaki posao; dozvolite da se pridruim tome! To i treba! Onda u vam neto predloiti, master Karlose! Sta? Nameravate dakako gore u rudnike, 'master Eduardo'? upitao je .om podrugljivo obraajui se mladom ovefcu. Tako je. Dobro, gospoine, dajemo vam est meseci vremena. Ako se dotad vratite sa tri hiljade dolara, goispodca Anita je vaa i neu se suprostaviti ni jednom reju. Ali ako; se ne vratite ili se vratite sa manje novaca, gospoica e biti moja. Pristajete li master Kartae? Sasvim, pod pretpostavkom da su vae okolnosti takve kakoi ste mi ih opisali! Takve su. Dakle, sloili smo se. Zbogom, moram da 'idem svojim graniarima. * Proli su meseci i breuljkom koji je vodio prema misionarskom, zavodu

39

ponovo ise uspinjao neki mladi eovek koji se ispred dbuna osvrnuo na kraj koji se prostirao iza njega. Nije to bio Eduard, mada je ve bilo' prolo est meseci, koji isu bili dogovoreni, nego> neko drugi. Poto je iokrepio svoje ako panoramom koja mu se pruala, on proe ispod kapije i kros dvorite i na ulazu u poibonjo krilo naie na Anitu. Upita je: Moete li mi rei senjorita da li tu mo'gu da naem doktora Vajta. Stanuje ovde. Popnite se do potkrovlja; biete onda u njegovoj bolnici, gde ete ga sigurno nai. Posluao je uputstvo i penjao se sve vie i vie dok nije stigao do tavana gde je ugledao dva reda kreveta izmeu kojih se pomicala lekarova pojava. Sama prostorija nije ba bila mnogo svetla, pa kako se napolju hvatao ve mrak, predmeti se n'isu mogli jasno rais-poznati. Vajt primeti stranca i prie mu. Sta elite senjotru? upitao je. Kad je taj glas zazvuao, onaj kome je pitanje bilo upueno osmehnuo se i napregnuto upitao: Vi ste master Vajt, letkar sjer? Da. Ja sam apotekar, eleo sam da odem u Kal'iforniju kako bih iskopao svoju sreu iz zemlje, ali nisam nita otkrio pa isam otiao zatim u posredniki zavod da naem neko mesto. Reeno mi je 'tamo da traite bolniara i tako sam se popeo da vidim da M je mesto jo slobodno. Nije jo popunjeno. U kome mestu i u kojem laboratoimjumu ste radili? Hm, odvratio je lagano nepoznati ovek i lagano preao preko prvih imena, ali je po>-slednje namerno jasno istakao. U Nju-jorku, Pitsberu, Sinsinetiju i najzad u Norfoklu, Se-vernoj Karolini kod master KMvlenda. U Norfolku kod master Kliv---------- Priao je naglo blie kako bi bolje ras-poznao stranevo lice i zatim prestraeno u-stuknuo: Sto mu gromova, prokleti master Gromom koji je tamo sa mnom u isto vreme------ali s'iite sa mnom u moj stan, s jer! Zaista, beskrajno me veseli to sam u ovom zabaenom kraju naiao tako na kolegu koji je radio sa mnom na istom mestu! Nije mogao da primeti potpuno dvolian osmeh na liou onog drugog i spustio se stepenicama a zatim uao u neku sobu i upalio svetio. Mala prostorija bila je oigledno u isto vreme i spavaa soba i soba za dnevni boravak. Tako, sednite d priajte! Kako je bilo u Niorfloiku posle moga odlaska? Posvaao sam se sa efom i zbog toga sam otiao ljut i bez otkaza. Nadam se da je dobro starom masteru Klivlendu! Dobro? Svreno je sa svime. im ste otili nestala ije blagajna na neshvatljiv nain sa svim vrednosnim papirima koji su uvani na posebnom mestu. To je upropastilo oveka i nije mogao da pree preko toga. On je umro. Je li moguno! ta kaete! Hm, stari nije nikad ba dobro stajao i nije nikome dozvoljavao da ue u njegove prilike. Zato verujem vrsto da je otuivanje blagajne bilo samo njegov mali lini trik. Neka vas ne udi to sam se smestio

40

ovde kao leikar. Tu niko ne pita za diplomu, pa se ovek pomae stvarima. Doli ste dakle zbog nametenja? Da, ali recite mi, Dere, kako ste stekli sredstva za osnivanje ovakvog zavoda i zato ste promenil'i svoje pravo prezime? Hm, do sredstava sam doao gore u rudnicima a ime sam promenio zato to Vajt zvui uenije nego Der. Ali da sad govorim ponovo o nametenJju, doibdete ga pod predpo-stavkom da mi ne pruate povoda za tubu. Alko uete dobro u posao, postoji ak mogue-noist da mi postanete desna iruika, pa moda ak i suvlasn'ik. Imate li stan za mene? Nai e se bez sumnje reenje. Pristajete, dakle? Razume se! Prihvatarn! Neete se tuiti na rnene. I mene je ivot doista mlatarao tatno-ovamo i zato mi nije mnogo stalo do toga da miislim na prolost. Groman je bio nameten 'i postepeno upuivan u razne tajne bolnike uprave. Doktor je bio prisiljen da ga nameatd, ali se smirio kada je primetioi da njegov asistent potpuno odobrava i takve stvarii ikofje je iz predostronosti trebalo sakrito od javnosti. Vajt je otad imao vie vremena koje je koristio da esto poseti senjora Karlosa ije je poverenje umeo da steikne prepredenim sudovima. Otac mije uopte uzimao u oibzir to to je lekar bio mnogo stariji od njegove keri i da je on kao ovek, kao i njegov nastup, morao svakog' da odbije. Brolo je inajzad est meseci a Eduard se nije pojavljivao. To to od njega nije stigla nijedna napisana re ili neki drugi znak da ivi, mije Anitu mnogo uznemliravalo; znala je da je potanska veza sa rudnicima veoma loa 'i da je gotovo u privatnim rukama, taiko da se nikad nije moglo raunati da e taono stii neko pismo. Deavalo se ak esto da su ljudi ovlateni za poiljke pisama i novca bili ili napadnuti putem, opljakam i ubijeni ili su lovili brod i beali sa novcem fcoj'i im je bio po-veren. Danas je bilo poslednlje vee i Eduard se nije vraao. Devojku je uasan nemir vitlao tamo-ovamo. Desilo se to isto i lekaru. Dosada je mogao jo da se i nada, ali je 'ipak postojala mogunost da ise njegov suparnik pojavi svakog trenutka i to - to je svakako trebalo spreirtL On prepusti pacijente asistentu i napusti zavod. Bolesnici su mogli biti veoma zadovoljni to je Groman bio nameten, koji se pred bespomonima pojavio kao 'aneo spasa. Dok se prema lekaru ponaao veoma posluno i bezvoljno, radio je iza njegovih lea potpuno prema vlastitoj uviavniosti i istekao je uverenje da e mnogi bolesnici koje je Vajt prepustio smrti imati njemu da zahvale za ivot i imovinu ----------- Br'ipoivedai je namernOi prekinuo- da zapali'mow cigaretu. Onda ponovo poe: Saoptio sam vani dakle da je doktor Vajt prepustio bolesn'ike asistentu i da je

41

otiao. Nemir ga je spreavao da se zadri, jer, mada je ve bilo vee potsilednjeg dana i mada. je, izuzev nekoliko sati, istekao eistomeseni rok, njegov suparnik je ipak mogao jo stii. Nemiir ga je dakle terao napolje dz zavoda u grad,, na eleKnlifcu stanicu gde je hiteo da do-eika poslednji veernja Voz koji je stizao iz rudnika. Nije dugo potrajalo i VOK stie i fco se pomoli. Dok je stajao pred vagonom, okrenuo se jo jedanput i pozdravio, ka^ko se inilo, nekog ko je eedeo unutra i sa kojim je hteo da se oprosti; zatim je poao. vnsto reen, Vajt mu se priblii i ree: Doista, evo vas, ipak ste se dovezli! Mislili smo da neete ispuniti rok. Sad je najvanije da li ste bili sreni i da li ste nali zlato. Bio sam srean, srean protiv svakog oekivanja, glasio je radoistan odgovor. Imate li tri hiljade dolara? Vie, daleko vie! Gotovo da je neverovatno! Drugi rade godinama u rudnicima i ulau i zdravlje i ivot a nita ne pronau; a. vi odlazite tamo samo na nekoliko meseci i vraate se bogati i zdravi! Ali to se sad ne moe promendti i moram da se povuem. Idete li odmah odavde u zavod? Da. I ja. Ii emo dakle zajedno. Poimo! Udaljili su se a da se Vajt nije uopte osvrnuo na oveka sa kojim je Eduard jo na kraju razgovarao i koji je za to vreme takoe izaao iz voza. Eduard je udeo da stigne Aniti, da je resi briga koje su je zaelo muile zbog njega; iao je zato veoma brao. Ali pre toga morao je jo da nabavi u gradu neke stvari, to je mnogo zadravalo; kada su to poisvra-vali, ve se smrailo. Vajt je zato mogao, a da to njegov pratilac ne primeti, da izvue iz depa revolver i da mu otkai osigura. Vi ste dakle bili veoma isreni? rekao je. Ko bi to mislio! Sad sam ja dakako ostao praznih ruku, poto ste me poibedili. Da li ste sami radili u rudnicima ili ste bili sa drugovima? Sam. ta? Ta vi nita ne razumete! To je dakako velika srea, sasvim poseban sluaj da ste odmah naili na mesto gde ste tako neto otkrili. Nije to bila ni srea, ni sluaj, poto mi, je to mes'to pokazao jedan ovek. Pokazao? Nije moguno! Kopau zlata nee nikada pasti na pamet da nekom drugom oda mesto gde se nalazi zlato. Onaj ko je to uinio nije bio mkakav kopa zlata. ta je onda bio? Indijanac. Zaista? Onda je to veoma udno. Da, ima Indijanaca koji znaju gde se nalazi zlato; ali im ne pada na pamet da to saopte belcu.

42

Tome Indijancu riije trebalo nikakvo zlato; bio je velik i slavan poglavica Apaa. Kako se zvao? Inu-una. Do avola! Inu-una! Kako ste se sreli sa nljiime? Posredovao je neki beli lovac, njegov prijatelj sa kojim je bio u digiusima. Kako se zvao? Ah ------------! Bezazleni Eduard nije uopte ni primetio kakav su utisak ostavila oba imena na Vajta; produio je sasvim prostoduno: Sreo sam tog Olda Mrehenda sluajno. Raspitivao se za maje prilike, poto je vero-vatno primetio da nisam zlata i da mi mesto u rudnicima. Ispriao sam sve iskreno i prirodno a i to da sam doao' da u est meseci zaradim tri hiljade dolara. (Prvo ga je to nasmejalo; zatim se uozbiljio i rekao mi da namerava da dovede oveka koji bi mogao da mi da dobar savet. Doao je sutradan sa Inu-unom koji me je pogledao tako' kao da je Meo da me potpuno prozre. Zatim je lagano klimnuo glavom svom belom bratu i trebalo je da poem za nijdme. Ili smo i tumarali gotovo iitav dan i Inu-una je ma svakom mestu pro-veravao sastav tla i zemljine kore. Konano, bilo je ve vee kad se zaustavio na jednom mes'tiu i refcaoi: Tu moj mladi brat treba da kopa, ali, sam, ni sa kime drugim; tu e pronai samorodno zlato i zlatni pesak. Iniu-uina je imao pravo; naao sam samorodno zlato. Ali, morao sam se dobro uvati ostalih kopaa zlata i sakrivati ono to sam naao, pdto' je to> veiMom razbojniki olo i moda bih travo proao da se poslednjih dana nije vratio Old Firehend kako bi se obavestio o mojim uspesima. Da li je Inu-una ponovo bio! sa njime? Mije; rastao1 se sa njime na nekto vreme kako bi najpre krenuo1 u Salkaramento i zatim u San Franciislko. Zadrao' se kod mene dok nisam napustio rudokope i nastojao je da mi se ne priblii nijeidan kopa zlata. Odvezao se zatim sa mnom ovamo. I tako je on stigaoi oivde isa vama? Razume se! Sedeli smo zajedno u istom vagonu. Kada ete izali, 'uputili, ste u vagon neke reci, njemu nesumnjivo? Da. Nije odmah izaaa sa mnom, poto je morao, jo da porazgovara sa ostalim sapuit-niaima. Zaeleo sam mu laku no i zamolio ga da odri re? Kakvu re? Obeao mti je da e me sutra posetiti u zavodu. Do avola! to istina? Da, odgovorio je Eduard koji nije pri-meitio koliteo je to sad uzbudilo- lekara. Uspelo mu je samo s mukom da se savlada; maglo se obavetavao: Moete li i dokazati da imate tri hiljade dolara? Moiraete dakako da ih

43

pokaete jo veeras! Mogu to. Razmenro sam sav zlatni prah za vrste papire koji su kod mene. Da, veoma ste sreni to ste naili na Olda Firehenda i Inu-una; ali je daleko1, daleko vea vaa glupost to ste mi sve to 'ispriali! Glupost? Zato? Zato to sad neete dobiti devajfcu a neete ni zlato zadrati. Osetiete to odmah. Idueg trenutka prasnu hitac i Eduard se skljoka na zemlju na kojoj nepokretno' osta da lei. Vajt ga podie, oidnese ga, deo puta sa strane i tu baci na 'zemlju. Hteo je zasad da ga ostavi kako bi ga kasnije gde bilo nou. zakopao; pre svega bilo je neophodno, da mu isprazni depove. Upravo kada je Meo to da uini, uo je korake koji su se brzo. pribliavali; mugnuo je da ga ko ne vidi. Mrtvac je leao kako1 treba i mogao je i kasnije da mu digne novac. Nije uopte poao prvo u svoj stan, nego smesta Vernem kako bi tamo, tano u dvanaest saifci, istakao^ vanost i neodlonoBt svojih zahteva. ----------Za to vireme Old Firehend je poao u grad sa eleznike stanice. Traio je neku krmu i pronaao je dobro fconaite. Ipak, nije izdrao u svojoj sobi. Provrljao je zato malo ulicama. Seao se Eduarda kome je obeao da e ga sutradan posetiti i odmah se raspitao o putu koji vodi do misionarskog zavoda. Put su mu pokazali i sasvim nehotice se uputio u okolinu Santa Lusije. Ve se smrkavalo. Bdio je divno' vee. Duboko zamiljen koraao je Old Firehend lagano putem. Okolo je carevala tiina divljine; samo iz daljine dopirala je buka grada. Tad iznenada otar prasak rasee noni mir - pucanj. Old Firehend je hteo upravo da se vrati; pohitao je sad urno napred, u pravcu mesta gde je odjeknuo pucanj. Tu se zaustavio i oslunuo. Priinilo mu se kao da se neko tiho udaljava. Traio je da neko nije ranjen i da moda ne lei na zemlji, ali nije nikog naao. No, zauo je tad sa strane glas koji je jaukao. Usmerio je u pravcu tog glasa i otkrio Eduarda koji se napola uspravio i pritisnuo ruke na deo grudi oko srca. Vi ste to? upitao ga je uplaeno, poto ga je i pored mraka prepoznao. Da, odgovorio je Eduard tiho. Jeste li ranjeni? Da. - U - srce, - pravo u - srce. Teko je govorio; gubio je dah. U sirce? Nije moguno! ree Old Firehend. Da ste pogoeni u srce, bili biste mrtvi. Budite mirni! Pregledau vas. Otkopao mu je kaput, prsluk, koulju - nije bilo nikakvog traga krvi, rani! Produi da pregleda i naie na unutranji dep koga opipa i zatim veselo ree: Hvala bogu! U tom depu vam se nalazi velika kesa sa zlatom koja je zadrala zrno. Pipam sad tu rupicu u suknu. Hitac vas je obavio i oduzeo vam dah; ali metak se zadrao u zlatu. Stanuje li tu u zavodu va suparnik, lekar? Da.

44

Odveu vas njemu ili odneti. On e vas---------- Ne, zaboga! zato? On je upravo taj koji je pucao u mene. Ah! On je bio oovek sa kojim iste ili? Kako se zove? Ili bolje reeno kako se sad zove? Vajt, doktor Vajt. Doktor, lekar! Kakve je sve razne karijere poela ta hulja; ali e to biti njegova po-slednja. Ovog puta u mu stati na put, zauvek! Poznajete li ga? Isuvie dobro! Ali sad to nije vano. Glavno je kako se vi oseate. Laknulo mi je; mogu opet da diem. A bole li vas prsa? Malo. Poku'aemo dakle moete li da se dignete i da hodate. Odupirite se o mene! Pokuarj je uspeo; hodao je sporo, ali je ipak hodao. Eduard je putem ispriao razgovor koji je vodio sa Vajtom. Kada su prlspeli blizu zavoda, morao je da sedne postrani na neko sakriv eno mesito. Old Firehend ga je zamolio da mu opie nain gradnje i raspored bolnice i zatim se uputio u kuu da potrai Vajta. Stan je bio zatvoren; popeo se tad- slabo oBvetijenim stepenicama do potkrovlja i odkrinuo vrata ne poikucavi. Nalazile su se tu postelje bolesnika a za malim stoliem sedeo je asistent. On se die veoma zauen zbog posete ovako kasno. Pa kad oveka osmotri bolje, umalo se ne zaprepasti. Ko ste vi? ta elite ovde? upitao, je. Traim doktora Vajta. Nije ovde. Bie da je dole bod senjora Vernera. A too ste vi? Ja sam .asistent i zovem se Groman. Priite blie, miisteru Groimane. Moram da vidim vae lice. Privukao ga je na svetio., osmotrio i rekao dok mu se na ozbiljnom licu pojavio blag izraz: Izgleda da niste lupe. Pa i nisam, bio sam uvek estit oovek. Ali kako to da se vi ponaate tako neobino i da govorite tako udne stvari, isjeru? Rei u vam. Znate li moda za ime Old Firehend? Da. Taj ovek sam ja. Ali recite ta mislite o svome efu, doktoru Vajtu? Ne znam, isjer, ta nameravate sa svojim udnim pitanjem! E, pa, on je upravo, pokuao' da nekoga ubije. Do, avola! ta to kaete! Znate li to ta-no? Govorite? Ode? Koga ? . . .

45

Polako sjer! uete sve! Ali najpre . .. Najpre mene posluajte! To je u stvari tajna, ali vama mogu da je odam. Ja sam naime detektiv. Tajni policajac! Kao asistent tog doktora Vajta. Poznajete li Bila-Kanaanina? Sluao sam kako ;tu i tamo govore o njemu, bio je nadaleko jedan od najveih varalica. Sad je ve odavno nestao. E pa, takozvani doktor Vajt izgleda da je Bil-Kanaaniiin. uete sve. Ali kao prvo, iSaoptite mi, isjer, ta znate o pokuaju, umorstva! Old Firehend 'mu ispria stvar i tad ni Groman nije vie eutao nego1 progovolrio: Sa vama moram da budem iskren. Ranije sam bio apotekar i kao apotekar sam radio kod m'Mer Klivlenda u Notrfolku u Severnoj Rarolini. Tada se pojavio kod nijega neiki Der kojeg je namestio, poto je imao1 dobra svedo-anstva, ali fco'ja su, kako sm'o se kasnije uve-rili, bila falsifikovana. Pokazato ise uskoro da se iraZiumeo u apotekarsku nauku gotovo manje od poetnika; dolo je do veoma ozbiljnih nesporazuma izmeu njega i efa i onda je odjedanput nestao zaljedno sa sadrajem blagajne i celom Klivlendovom imovinom. Voleo sam svoga efa; bio je moj dobrotvor. Gubitak ga je sasvim upropastio; policija rtje uopfe ula u trag zloincu i tako sam odluio da sam tragam za njim. Tokom traganja nailazk> sam na trag drugih lica za koijima su tafeoe tragali i koja su mojim posredstvom izruena pravdi. To mi je 'Stvorilo dobar glas kod policije koja me je angaovala kao detektiva. Otad sam raspolagao sa daleko veim mogunostima pomou kojih sam mogao da otkrijem neko uporite. Produio sam da radim na tome dok konano nisam uao u siguran trag koji me je uputio ovamo. Vajtu? Da. On je onaj Der. Ali mora da vas je ipak prepoznao! Sigurno; ipak sam 'mu tako ubedljivo prikazao stvar, da me je, dakako, namestio samo zato da me uutka. Sad sam njegov asistent, ali moj ivot nije ni trenutka siguran; oekujem naime svakog trenutka da e me na bilo kakav nain maknuti sa puta kako bi odstranio jednog isvedoka njegove prolosti. Kakvu opreznost i panju zahteva to sa moje strane, moete to jedva sebi predstaviti! Zato ne uinite neto da .postane bezopasan? Na koji nain bih to mogao da uinim? Tako da ga uhapsite. To ja ne mogu, poto ne mogu nita da dokaem protiv njega. Znam da je pokrao Kli-vlendovu imovinu, ali to ne mogu da mu dokaem. Promatrao sam ga dan i no, nastojao sam da proniknem u sve njegove ;Lajne, istraio sam svaki ugao, svaki oak, koji mi je bio pristupaan; jedino sam dokuio to da je bio poznat kao Bil-Kanaanin. Svaki oak koji vam je bio pristupaan -------u tome je stvar! On e nastojati da vam ne otkri je svoje tajne. Neete uspeti sa tim lupeom i pored sve svoje

46

prepredenoisti; kod njega se neki vor ne moe razreMd, treba ga rasei i mi emo to danas i uiniti. Nadam se da u tome mogu da raunam sa vaom pomoi? O, dakako, ako vam moja skromna pomo moe da koristi! Poseduje li on , sanduke, koje niste jo dospeli da otvorite? Dakako, dole u svome privatnom stanu. Morae jedanput da nam ih otvori! Moete li moda sad da siete? Da. Trenutno nemamo nijednog tekog bolesnika. Siite dakle sa mnom! Spustili su se stepenicama i stigli na me-sto gde je ekao Eduard. Njega ije Old Fire-hend uputio kako treba da se ponaa i zatim isu se uputili u prizemlje u kome je stanovao Verner. Bila je upravo pono. Prepreili su dvorite i uputili su se u kuhinju iz koje je nekad Eduard oslukivao sa Anom. Bila je i danas prazna. Verner je sa enom, kerkom i V-ajtom sedeo u sobi. Vajt je upravo rekao: Sad, 'senjoir Karlosu, upravo je dvanaest; prolo je est naeiseci a Eduarda 'jo nema. Pod-seam vas na vau re i nadam se da ete je odrati. Ja u je odrati, odgovorio je Verner, i dajem vam svoj pristanak ako mi dokaete da ste zaista toliko bogati kako ste reikli. Spremio sam se da vam pruim dokaz. Pogledajte te papire! Svote kaje sam tu naznaio, deponovao sam u banci. Da li ste zado~ voljni sa njima? Zaulo ise ukanje papira i onda je Verner povikao: Sen doktoru, ta to je daleko vie no to sam mogao da oekujem! Vi ste bogat o-vek! O, mogao bih da vam dok-aem da posedu-jem daleko vde; ali ovo e biti dovoljno. I da Vidite kakvog e paljivog supruga nai u meni vaa Anita, hou da vam pokaem_ nakit koji 6u joj pokloniti ve na veridbi. isto drago kamenje. uli su kako otvaraju ormare i zatim su odjeknuli Vernerovi povici divljenja i uenja. Tad .se na kuhinjskim vratima koja su bila malo odkrinuta pojavio Groman i pogledao u sobu. Samo to je uputio u nju pogled, ustuknuo je ii apnuo Old Firehendu: ujte, sjer, tu je orao to mi je potrebno. Taj nakit su pokrali gospodinu Klivlendu. Pripadao je njegovoj pokojnoj eni i posle njene smrti biio je uvan u gvozdenoj kasi. Onda je nestao sa Derom i sa novcem. Sad je unutra upitao Vajt: Dakle, eenljoru Karloise, jesam li vas ube-dio? Da, isenjoiru. Prii, Anita, i prui ruku doktoru! Oslukivai su napregnuto oslukivali ta e rei Anita. Neu da mu je pruim! ree ona vrsto reenim tonom. Poznato ti je da sam mu daro re! Svoju da; ali mu ja nisam dala nikakvu re! Re je re! po vikao je Vajt. Mislim ipak da je svaka ker obavezna da slua

47

svoga oca! Euard nije doao, verovatno je propao u rudokopima, umro i Nije mogao da produi svoje reci, poto je uao u sobu Eduard i rekao: Doao sam, kako vidite. Od vas senjor Karlose ne ovisi dakako to sam jo uvek iv i to nisam umro! Anita radosno uzviknu i poleti prema njemu. Vajt ga naprotiv pogleda prestravljeno i ukoeno kao mrtvaca koji uskrsava iz groba. Tad se ponovo otvorie kuhinjska vrata i Groman ue. Prie stolu, dohvati se sanduka i ree: Taj nakit je pokraden od mister Klivlenda, zaplenjujem ga. Zaplenjujete, planu Vajt. Hteo bih da vidim onoga koji se usuuje da dirne u moj imetak koji sam poteno stekao! Ja to inim, poto nije steen poteno. Ja sam detektiv i izjavljujem da ste vi moj uhapenik mister Der koji se tu zove Vajt! Vrata su se ponovo otvorila. Uao je Old Firehend i rekao: Ni Der mu nije pravo irne. Imao je ve stotinu imena i zbog toga je nesumnjivo zaboravio na svoje pravo; ali najslavnije ili naj ozloglaenije glasi Kanadjanin Bil Ko ste vi i ta ste Ljudi me obino zovu Old Firehend! Sad se strah lanog doktora pretvori u pravi uas; lice mu je prebledelo kao boja hartije a telo mu tako zatetura da se morao rukama odupreti od sto. Old - Fi------re------hend! prelo je podrhtavajui preko njegovih beskrvnih usana. Da, Old Firehend! Sada vam je dakako jasno da vie nema nikakvog uzmicanija! Vaa dela vapiju do neba 'i bolje bi bilo da ste zrno koje je 'trebalo da ubije tog mladog oveka, prosvirali kroz vlastito srce; umakli biste tada konopcu kome u vas ja predati. Vaa zloinaka karijera je sad zavrena! Delovanje tih rei trgnu Bila Kanaanina iji lik se bio iskljokao. Obrazi su mu se ponovo zarumeneli i oi sevnule. On se mai rukom za dep i prodera: Mislite? Nije jo dotle dolo! Dolo je, pa vas ak .mi va revolver ne moe spasiti. Ruke iz depa, napolje! Da, napolje! Podigao 'je ruku u kojoj se sijao revolver i 'Uperio ga na Olda Firehanda. Pucanj odjeknu praskom. Old Firehend napravi munjevit pokret u istranu; zrno proleti pored njega i gotovo istog trenutka njegova pesnica udari tako snano Bila Kanaanina po glavi da je tresnuo na pod i oborio nekoliko stolica u padu. Verner je sedeo nem od uasa; njegova ena je naprotiv glasno vrisnula: Tiina! Naredio je lovac. On je osuen i nee vie nakoditi nijednom oveku. Dajte nekoliko' uadi da ga sveemo i zatim pozovite policiju! Obradova e se 'takvom lovu. On je podigao revolver koji je ispao iz ruke Bilu Kanaaninu i zatim, su onesveenog stavili u okove. Stali su sad da raspituju, odgovaraju i objanjavaju, pa kada je stigla policija, pretraili su stan zloinca. Pomou klju-

48

eva koji su se nalazili kod njega, moglo se sve otvoriti i tad su otkrili toliko dokaza za njegovo delo da nije mogao umai smrtnoj kazni. Bio je tu pre svega mnogo zlatnog praha i samorodnog zlata 'koje je oduzeo svojim bolesnim kopaima zlata u bolnici, poto bi ih izbrisao iz ivoita. A i itava svota koju je oteo mister Klivlendu nalazila se na matu i mogla je biti utvrena na osnovu njegovih beleaka. Dok su pretraivali stan uhapenik nije vie dolazio svesti i u tom besvesnom stanju su ga otpremili. Kada ise kasnije probudio- u zatvoru poeo je da vie i da besni. Old Fire-hendov udarac pesnicom tako mu je potresao mozak da se vie nikada nije pravo oisvestio. Danju i nou borio se sa privienjima onih koje je zlostavljao i postao je tako opasan da ga je jedino mogla obuzdati koulja duevnog bolesnika. Besnilo ga nije naputalo sve dok ga u zapenuenoj borbi nije mrtvog oborilo na zemlju. Tako, zavrio sam svoju priu i .sad znate, meuri, gde i kako je 'Zavrio Bil-Kanaanin Sluaoci su dugo sedeli utei poneseni priom; sve oi su se nehotice uperile u Koloraanina. On je uzeo svoj lovaki no i snanom rukom urezao na kundaku svoje stare puke dva ureza koja su se ukrtavala.

49