Meunarodna plaanja, odnosno platni promjet sa inostranstvom, organizovana su tako da se cjelokupna aktivnost vezana za plaanje neke obaveze, ili

za naplatu odreenog potraivanja kao rezultante spoljnotrgovinske aktivnosti, obavlja putem sistema multilateralnih plaanja i naplata ili sistema plaanja i naplata u konvertibilnim valutama, te sistema bilateralnih plaanja i naplata ili sistema kliringa. Sistem multilateralnih plaanja zasniva se na valutnoj konvertibilnosti koja omoguava da se odreena valuta, odnosno potraivanje u jednoj zemlji, moe po odreenom paritetu koristiti za odreena plaanja u bilo kojoj drugoj valuti i u bilo kojoj drugoj zemlji. Multilateralni sistem plaanja se obavlja putem konvertibilnih rauna ovlaenih domaih banaka koji se vode kod inostranih banaka. Sistem bilateralnog naina plaanja zemlje ugovaraju tako da reguliu meusobna plaanja na klirinkoj osnovi, po kojoj se meusobne obaveze i potraivanja kompenziraju putem klirinkih rauna. Klirinkim plaanjem se po pravilu regulie cjelokupno meusobno plaanje zemalja ugovornica na jedinstven nain i po jedinstvenom neoscilirajuem paritetu, iskljuujui iz tog plaanja svaku treu stranu valutu i svaku prodaju i kupovinu valuta zemalja ugovornica na tritima tih zemalja. Pri tome, godinji obim razmjene robe i usluga izmeu zemalja ugovornica uravnoteava se putem robnih listi, koje se utvruju za svaku godinu. Klirinki nain plaanja, praktino, postepeno iezava kao oblik bilateralnih meudravnih aranmana. ak i onda kada izmeu pojedinih zemalja postoji platni sporazum kojim se predvia plaanje u slobodnim (konvertibilnim) devizama, to podrazumijeva punu transferabilnost salda na raunima, mogu nastupiti oteavajue okolnosti u platnom bilansu odnosnih zemalja, ili se moe zajedniki ocijeniti potreba za nekim specifinim aranmanima na trajnoj ili privremenoj osnovi. Onda se pribjegava odreenim vrstama posebnih rauna meu bankama, u koje spadaju: autonomni raun, specijalni raun, bankarski sporazum i sl. Pored centralnih banaka, samo ovlaene banke mogu biti nosioci platnog promjeta s inostranstvom, odnosno ako je dio deviznih rezervi zemlje na njihovim raunima u inostranstvu, one imaju posebno mjesto i ulogu na organizovanom finansijskom tritu. Ovo istovremeno podrazumijeva i njihovu posebnu odgovornost za praenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata. Sadraj poslovanja koji proizilazi iz ovlaenja da banka vri platni promjet sa inostranstvom srednje ovlaenje, ili da vri platni promjet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom veliko ovlaenje, podrazumijeva da banka ima odgovarajuu korespondentsku i kontokorentnu politiku. Odnosno, to znai da izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaa banka obezbijedi uslove za pouzdano obavljanje cjeline svojih poslova. Istovremeno, ovlaena banka, izmeu ostalog, mora biti lan SWIFT-a1[1] (radi brze, pouzdane i ekonomine razmjene naloga sa inostranstvom u plaanju i naplati) i ukljuena u sisteme EDI i EDIFACT eme i sistemi za elektronsku razmjenu podataka. Naravno, ovlaena banka mora voditi rauna o primjeni meunarodnih pravila, obiaja i standarda koji se donose u okviru Meunarodne trgovinske komore u Parizu (UNCITRAL-a), odnosno u okviru BIS-a. Pored toga, ovlaena banka vodi aktivnosti za jaanje kvaliteta instrumenata obezbjeenja plaanja kod izvoznih poslova u cilju poveanja verovatnoe naplate, tj. otklanjanja kreditnih i komercijalnih rizika. Takoe, ona radi na pripremi hartija od vrijednosti koje glase na stranu valutu (obveznice, blagajniki zapisi, sertifikati o depozitu), radi plasmana u inostranstvu umjesto korienja inokredita. Ovlaena 1 1

banka inicira i pomae uvoenje ISO9000 standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru da izvoze. Najzad, ove banke su odgovorne da "grade" ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija i da ostvaruju najiru meubankarsku saradnju po svim ranije navedenim pitanjima. 2. GLAVNI INSTRUMENTI MEUNARODNOG PLATNOG PROMJETA Platni promjet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemlje posebno s jedne, te i sa prihvaenim meunarodnim standardima, pravilima i uzansama s druge strane. Kontrolu meunarodnog platnog promjeta obavljaju centralna banka, devizni inspektorat kao poseban organ u krilu Ministarstva za finansije i carinski organi. Platni promjet sa inostranstvom, s obzirom na nain plaanja, moe biti gotovinski (ke) i bezgotovinski (ek, mjenica, doznaka, kreditno pismo, inkaso, akreditiv). U poslovima platnog promjeta sa inostranstvom, najvaniju ulogu imaju ovlaene banke i njihovi inostrani korespondenti i kontokorenti, kod kojih banke imaju otvorene raune. U tome posebnu ulogu imaju instrumenti plaanja u meunarodnom platnom promjetu. 2.1. Osnovni cilj instrumenata platnog promjeta sa inostranstvom jeste da zatite interese i kupca i prodavca koji se nalaze u razliitim zemljama. U principu, podjela instrumenata se moe napraviti na bazi sistema obezbjeenja kupca i prodavca, koje pojedini instrumenti nude, ili na bazi naina funkcionisanja instrumenata plaanja. U toj koncepciji, meunarodni platni promjet se izvrava upotrebom brojnih instrumenata plaanja, od kojih su najvaniji: bankarska doznaka, inkaso, ek, akreditiv kao instrument plaanja i obezbjeenja plaanja, mjenica i dr., dok se kao instrumenti obezbjeenja plaanja javljaju: garancije i jemstva, instrumenti osiguranja kredita, te stvarno pravna obezbjeenja (hipoteka i zalog). Bankarska doznaka je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu korisniku. To je najstariji i najee korieni instrument u meunarodnim plaanjima, naroito kada su u pitanju nerobna plaanja, a koristi se i kod robnih plaanja, u situacijama kada postoji puno povjerenje izmeu ugovornih strana (ne postoji rizik za ugovorne subjekte). Kao uesnici u poslovima sa doznakama, pojavljuju se: nalogodavac (uesnik koji inicira plaanje prema inostranstvu i koji se za tu svrhu obraa svojoj poslovnoj banci), poslovna banka kao posrednik (koja izvrava nalog samostalno ili preko svojih korespondenata), banka korespondent, te korisnik doznake. U platnom promjetu se primjenjuju dvije vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Kod nostro doznake se radi o slanju sredstava iz zemlje davaoca naloga za doznaku u inostranstvo, posredstvom domae i inostrane banke. Kod loro doznake je u pitanju transfer sredstava iz inostranstva, uz uee inostrane i domae banke (primalac je domai subjekt). Jo su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obina, telefaks i, najzad, SWIFT doznaka (s obzirom da je u savremenom bankarstvu skoro potpuno naputena praksa da se doznake alju potom). Meunarodni ek, kao instrument plaanja, jeste strogo formalna hartija od vrijednosti kojom trasant daje nalog trasatu (banci, poti) da plati odreeni iznos po vienju, naznaenom korisniku (remitentu) ili donosiocu ili nekom drugom licu po

naredbi remitenta. Kao instrument bezgotovinskog plaanja, ek je potisnuo upotrebu gotovog novca i prua znaajne prednosti sa aspekta rizika i trokova. Inkaso poslovi podrazumijevaju takve bankarske poslove kod kojih banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novano potraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu), uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se komitent (nalogodavac) obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove koje je imala prilikom izvrenja dobijenog naloga i instrukcija. Dokumenta su obino ili finansijska (menice, ekovi, promisori note), ili komercijalna (transportna dokumenta, fakture, sertifikat o osiguranju i dr.). A osnovni uesnici poslova dokumentarnog inkasa su: nalogodavac (koji angauje svoju banku radi naplate potraivanja), dostavna banka (remitent) i inkaso banka (duna je da trasatu prezentira dokumenta i da od njega trai naplatu novanog potraivanja u zemlji plaanja). Inae, kada su u pitanju sloeniji poslovi, mogue je da se u ovom poslu pojavi vie banaka. 2.2. Dokumentarni akreditiv je nastao iz prakse meunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog promjeta. Koliki je znaaj dokumentarnog akreditiva najbolje pokazuje injenica da se pomou njega obavlja oko 80% meunarodne trgovine. Teko je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, jer postoje miljenja da je jo u starom Rimu bilo situacija i poslova koji podsjeaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv slian dananjem nastaje negde krajem XVIII vijeka. U irem znaenju, dokumentarni akreditiv je ugovor, sporazum ili utemjeljenje na osnovu koga banka koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva (treem licu), ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Akreditiv u uem smislu predstavlja samo pravni odnos koji se uspostavlja izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu: ulogu sredstva plaanja i ulogu instrumenta obezbjeenja potraivanja prema stranom partneru. Ulogu obezbjeenja plaanja dokumentarnog akreditiva moemo objasniti na sledei nain: kupac (nalogodavac za otvaranje akreditiva) nalae banci da prodavcu plati odreeni iznos novca, pod uslovom da prodavac (korisnik akreditiva) o roku podnese banci nalogom uslovljena dokumenta. Na ovaj nain su zatiene obje ugovorne strane iz osnovnog posla: i kupac (siguran da prodavac nee moi doi u posjed sredstava prije nego to ispuni ugovornu obavezu najee prezentira dokaz da je roba otpremljena kupcu), i prodavac (koji je obezbjeen da e doi u posjed novca onog trenutka kada dokae da je ispunio ugovornu obavezu, tj. otpremio robu). Subjekti akreditivnog posla su: nalogodavac (lice koje daje nalog banci za otvaranje akreditiva, najee i korisnik robe ili usluge), akreditivna banka (banka kojoj je upuen nalog za otvaranje akreditiva, odnosno banka koja otvara dokumentarni akreditiv u svoje ime, za raun svog komitenta, a u korist treeg lica korisnika akreditiva), korisnik akreditiva (lice u iju korist se otvara akreditiv, obino prodavac robe ili izvrilac usluga), avizirajua banka (banka koja ne preuzima nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva, ve samo obavetava korisnika akreditiva da je otvoren akreditiv u njegovu korist i saoptava uslove pod kojima je akreditiv otvoren), potvrujua banka (avizirajua banka koja prihvata samostalnu obavezu da korisniku akreditiva stavi na raspolaganje akreditivom predvieni iznos), isplatna banka (banka koja je ovlaena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos i izvri prijem i

pregled predvienih dokumenata), te negocirajua banka (banka koja je od strane akreditivne banke ovlaena da otkupi akreditivne mjenice, pri emu ovlaenje moe biti posebno, kada je samo jedna banka ovlaena za negociranje, ili moe biti opte, kada se kao negocirajua banka moe javiti bilo koja banka). Odnos nalogodavca i akreditivne banke zasniva se na ugovoru o otvaranju akreditiva. Ugovor o akreditivu se otvara tako to nalogodavac dostavlja banci zahtjev za otvaranje akreditiva, a banka ga prihvata utanjem. Banka koja se ne slae sa sadrajem primljenog naloga duna je odmah da se ogradi od zahtjeva i da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Svako drugaije ponaanje banke smatra se prihvatanjem zahtjeva za otvaranje akreditiva i smatra se da je ugovor zakljuen. Prema Jednoobraznim pravilima, koje je donela Meunarodna trgovinska komora u Parizu, nalog za otvaranje akreditiva treba da sadri sledee podatke: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, akreditivni iznos i valutu koja treba da bude isplaena, koliinu i kvalitet robe, podatke o transportu robe, modalitet isporuke, podatke o dokumentima i rok vaenja akreditiva. Kao najznaajniji odnos kod meunarodnog dokumentarnog akreditiva esto se imenuje odnos izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Obaveza akreditivne banke mora biti usmjerena prema odreenim dokumentima navedenim u samom akreditivu. Ispunjenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Ako korisnik akreditiva ne prezentira dokumenta u predvienim rokovima, ili prezentira dokumenta koja ne odgovaraju uslovima iz akreditiva, banka je duna da odbije honorisanje takvih dokumenata. Ovaj odnos, tj. odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva, moe se ocijeniti kao jednostrani pravni posao, posao u kome svojom izjavom akreditivna banka preuzima obavezu da e novani iznos na koji akreditiv glasi isplatiti korisniku akreditiva, pod uslovima koji su precizirani u samom nalogu za otvaranje akreditiva. U meunarodnoj trgovini, sreu se razliite vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva. Nostro i loro akreditivi, neopozivi i opozivi akreditivi: prvi predstavlja vrstu i neopozivu obavezu banke prema korisniku akreditiva da e iznos biti isplaen nakon ispunjenja predvienih uslova, a drugi znai da akreditivna banka moe u svakom momentu da izmijeni ili poniti akreditiv bez prethodnog obavetenja korisniku. Potvreni i nepotvreni akreditiv: potvreni ili konfirmirani akreditiv znai da avizirajua banka potvruje neopozivi dokumentarni akreditiv koji je otvorila akreditivna banka, odnosno konfirmirajua banka (od trenutka kada je potvren akreditiv, preuzimaju se vrste, neopozive i samostalne obaveze prema korisniku akreditiva, pod uslovom da ovaj ispuni uslove navedene u akreditivu, odnosno akreditivna i konfirmirajua banka su solidarno odgovorne korisniku za isplatu akreditivnog iznosa). U sluaju nepotvrenog akreditiva, korespondentska banka ima obavezu samo da obavijesti korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvoren akreditiv pod odreenim uslovima. Prenosivi akreditiv je takav akreditiv kod koga korisnik ima pravo da banci koja je pozvana da izvri isplatu ili akceptiranje, ili bilo kojoj drugoj ovlaenoj banci, izda uputstvo da akreditiv u cjelini ili djelimino prenese na drugog korisnika. Ako ovo nije posebno navedeno, smatra se da je u pitanju neprenosivi akreditiv. Rotativni akreditiv predstavlja sluaji kada se poslije izvesnog vremena akreditivni iznos "vraa" na prvobitni iznos, sve dok se ne dostigne odreeni maksimum, ija se visina utvruje sumom ili brojem obnavljanja prvobitnog iznosa (pa se na taj nain dolazi u poziciju da se poslije iskoriavanja prvobitnog akreditivnog iznosa ne mora otvarati novi akreditiv). Akceptni dokumentarni akreditiv je sluaj kada korisnik akreditiva, u zamjenu za uredno podneta dokumenta, dobija akcept na mjenici koju je vukao na akreditivnu banku ili nalogodavca, ve prema

akreditivnim uslovima. Tek poslije akceptiranja, takva mjenica se odvaja od dokumenata i moe da zapone svoj samostalni mjenini ivot. Akreditiv sa odgoenim plaanjem je situacija kada akreditivna banka preuzima obavezu prema korisniku da e odreeno vrijeme poslije prezentacije dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva, a stand-by akreditiv situacija u kojoj se ispunjenje banine obaveze vezuje za neispunjenje dunikove obaveze, odnosno obaveza banke dospijeva u asu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu u kojoj se konstatuje da dunik iz osnovnog ugovora do odreenog roka nije ispunio svoju novanu obavezu koju je bio duan da ispuni. Redovan nain prestanka akreditiva jeste kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Pored toga, akreditiv se gasi i protokom odgovarajueg perioda predvienog u akreditivu, a postoji mogunost da i nalogodavac predvidi neke uslove za prevremeno gaenje akreditiva. Za opozivni dokumentarni akreditiv je karakteristino da on ne obavezuje banku prema korisniku, tako da ga banka moe u svakom trenutku opozvati na zahtjev nalogodavca, ili po sopstvenoj inicijativi. Kreditno pismo moemo definisati kao pismeni nalog domae banke kojim ona ovlauje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati odreenu sumu novca, odjednom ili delimino, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ima autora koji kreditno pismo smatraju i posebnim oblikom dokumentarnog akreditiva. Razlike izmeu ova dva instrumenta ipak postoje. Kao prvo, dokumentarni akreditiv je instrument obezbjeenja plaanja i instrument izvrenja plaanja, dok je kreditno pismo samo instrument plaanja. Kao drugo, kreditno pismo je uvijek neprenosiva i neopoziva isprava, to kod akreditiva ne mora da bude sluaj. I tree, kreditno pismo se najee predaje direktno u ruke korisniku, dok kod akreditiva korisnik samo dobija informaciju da mu je otvoren akreditiv pod odreenim uslovima. 2.3. Dva bitna svojstva bankarske garancije dovela su do toga da ih povjerioci rado prihvataju: neopozivost i bezuslovnost. Neopozivost znai da banka ne moe odustati od ve date garancije ili je povui u roku njene vanosti bez prethodne saglasnosti svih uesnika u garancijskom poslu. S druge strane, povjerilac nema potrebu da posee za prinudnom naplatom svog potraivanja od glavnog dunika, jer se u svakom trenutku moe obratiti banci i od nje zahtijevati isplatu navedene sume. Bankarska garancija se redovno izdaje u pismenoj formi, a samo izuzetno usmenim putem. Forma i sadrina ovog instrumenta nisu propisani, ve su uslovljeni dugogodinjom praksom. Poslovi bankarske garancije odvijaju se izmeu sljedeih pravnih lica: nalogodavac garancije (dunik je preduzee koje se obavezuje svom partneru da e izvriti ugovorene obaveze, tj. partner za koga e banka izdati garanciju), banka garant (banka koja korisniku garancije garantuje da e u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvriti svoje preuzete obaveze navedene u garanciji, te da e izvrenje preuzeti banka ukoliko to ne uini nalogodavac), te korisnik garancije povjerilac (lice koje stie pravo potraivanja od svog komitenta, ili od banke ako ovaj odbije da izvri svoju obavezu). U specijalnim sluajevima, broj uesnika u poslovima garancija se moe poveavati. Prema vrsti posla ije se izvrenje obezbjeuje, garancije mogu biti: licitaciona garancija, garancija za dobro izvrenje posla i garancija za vraanje avansa, prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos: uslovna ili bezuslovna garancija, odnosno prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu: supergarancija ili kontragarancija.

U ekonomskoj literaturi se istie da izmeu bankarske garancije i akreditiva "postoje paralele koje se iznova pokazuju". Bankarska garancija i dokumentarni akreditiv predstavljaju sredstvo obezbjeenja plaanja, dok akreditiv ima jo i funkciju sredstva plaanja. Ustvari, mehanizam dokumentarnog akreditiva je tako podeen da se njime obezbjeuju podjednako obje ugovorne strane, dok je kod bankarske garancije zatiena samo jedna strana, bilo da je to kupac ili prodavac. U svakom sluaju, zatiena je ona strana u iju se korist garancija izdaje. Razlika izmeu akreditiva i garancije posebno se ogleda i kod momenta ispunjenja uslova za "aktiviranje" jednog i drugog dokumenta. Aktiviranje garancije je povezano sa ponaanjem osnovnog dunika, tj. njegovom spremnou ili odbijanjem da plati dug. S druge strane, isplata akreditiva nije vezana za nastupanje jednog takvog uslova. 5. 1. AKREDITVI 1) Pojam i znaaj akreditiva.- Pod akreditivom (Letter of credit, Le credit documentaire, Lettera bi credito, das Akreditiv) podrazumeva se odreeni instrument plaanja kojim se banka izdavalac (akreditivna banka), obavezuje da po nalogu nalogodavca, kIijenta na osnovu ugovorenih dokumenata, isprava (ili bez dokumenata) obavi plaanje ili ovlasti drugu banku - korespondentnu banku da izvri plaanje treem licu - korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca. Akreditivna banka moe, po nalogu nalogodavca ili uz pomo druge banke, da plati, akceptira ili otkupi menicu vuenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla najmanje se pojavljuju tri lica, a nekad i etiri: klijent, nalogodavac koji kod banke otvara akreditiv (koji daje nalog za otvaranje akreditiva), banka koja na zahtev klijenta otvara akreditiv i tree lice - korisnik akreditiva. Tako se kod akreditiva, kao nalogodavac, klijent pojavljuje odreeni kupac robe, investitor radova i sl.; akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv (u svoje ime i za raun nalogodavca); korisnik akreditiva je po pravilu tree lice, kojem se stavlja na raspolaganje odreena svota novca (prodavac robe, izvoa radova i dr.). Pored toga, u ovom poslu moe se pojaviti i etvrto lice - neka druga banka, kod koje se otvara akreditiv. Ekonomski gledano, ovaj posao za banku je neutralan posao, kod kojeg banka nije ni poverilac ni dunik, odnosno ne pojavljuje se ni u aktivi ni u pasivi banke.1483 1483 Antonijevi dr Z, ibid, str. 426-431;Cari dr.S. i Hribovek dr F, Spoljnotrgovinska plaanja, Beograd, 1990, str. 163. Akreditivna banka kod posla akreditiva istupa u svoje ime a za raun komitenta, kao komisionar. Druge avizirajue i isplatne banke istupaju, u ime i za raun akreditivne banke, kao zastupnici. Termin akreditiv, ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam kreditiranja. Ovo iz razloga, to su akreditivi kod banke, najee, pokriveni od strane nalogodavca jo u trenutku njegovog otvaranja. Banka i nalogodavac mogu da ugovore i neko kreditiranje koje moe da poslui kao pokrie za otvaranje akreditiva. Meutim, isti kredit nije bitan za posao akreditiva. Tako se ovde re "akreditirati" ne upotrebljava u smislu rei "davati kr dit" ve u smislu "ovlastiti", "opunomoiti", "dati poverenje". 1484 Cari dr.S. i Hribovek dr F, ibid, str. 163. Na meunarodnom planu, akreditiv je regulisan prvi put jo 1933.godine Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993godine), a pretpoj slednjom revizijom 1983. godine, Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, prilagoena su novim uslovima transporta robe

(multimodalnom i kontejnerskom transportu), kao i novim transportnim dokumentima. Postoji vie gledita o pravnoj prirodi ovih pravila. Tako neki autori smatraju, da se radi o ugovornim pravilima i njihova primena se zasniva na ugovornoj volji stranaka, drugi smatraju, da se radi o modelima optih uslova poslovanja. 1485 Rozenberg dr U, Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, Zagreb, 1984, str. 24. 1486 Goldtajn dr A, Privredno ugovorno pravo, Zagreb, 1967, str. 333-334. Ima autora, koji su miljenja, da ista pravila predstavljaju kodifikovane meunarodne obiaje, ija se primena bazira na hipotetinoj volji stranaka, ali se obzirom na dispozitivnost primene pravila mogu izriito iskljuiti. 1487 Antonijevi dr Z, ibid, str.430-434;Vukadinovi dr R, Pravni odnosi iz meunarodnog dokumentarnog akreditiva, Beograd, 1989, str.20-21. Kako navedena pravila imaju dvosmislenu formulaciju o obaveznosti klauzule o njihovoj inkorporaciji u akreditiv i obaveznom primenom u svakom sluaju, kada nije drugaije to ugovorno, daje mesta dilemi. Meutim, neki autori smatraju sa pravom ispravnim stanovite, o njihovoj obiajnoj, ustaljenoj pravnoj prirodi, a koja podrazumeva hipotetinu volju stranaka sa mogunou njihovog iskljuenja u ugovorenom akreditivnom poslu plaanja putem akreditiva. 1488 Vasiljevi dr M, ibid, str. 591. Kao izvor prava meunarodnog dokumentarnog akreditiva, javljaju se i Jednoobrazna pravila i qbiaji za dokumentarne akreditive. Ova Jednoobrazna pravila su prihvatile veine banaka u svetu. 1489 Jednoobrazna pravaila sainila je Meunarodna trgovinska komora u Parizu jo 1933.godine. Ista Pravila su u vie navrata revidirana -1951, 1962, 1974, 1983, a najnovija revizija je uinjena 1993 godine. Pored toga, kao dopunski izvor prava za dokumentarne akreditive, pojavljuju se i Incoterms pravila koja je izdala Meunarodna trgovinska komora. Zakon o obligacionim odnosima, 1490 kao i Opte uzanse za promet robom, 1491 imaju odredbe o akreditivu. 1490 lanovi 1072. do 1082. ovog Zakona. 1491 Uzanse br. 193.i 194. U platnom prometu nae zemlje sa inosttanstvom, kada je predvieno plaanje putem akreditiva, primenjuju se, kao izvor prava, napred navedena jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive. Akreditiv je od velikog znaaja kod mnogih poslova privrednog, a posebno meunarodnog privrednog prava. Posebno kod meunarodnih privrednih ugovora i plaanja od strane jedne ugovorne strane, sve se vie odvija putem odreenih dokumenata i isprava, jer kupac ne moe raspolagati sa robom koju mu je prodavac poslao putem peditra, prevozioca ili koja se nalazi u nekom javnom skladitu, dok ne "iskupi"odrena robna dokumenta, kao na primer:teretnicu, prevozni list, skladinicu i dr. Putem "iskupljivanja" ovih dokumenata, kupac na taj nain isplauje prodavcu kupovnu cenu. Mogue je, pod uslovom da je tako ugovorom predvieno, da kupac akceptira i menicu koju je prodavac vukao na njega, gde na taj nain prodavac kreditira kupca do dospelosti menice na naplatu. "iskupljivanjem" napred navedenih robnih dokumenata koje se obavlja preko odreene banke (akreditivne banke) je u funkciji lakeg i efikasnijeg prometa roba sa inostranstvom. Dakle, u meunarodnim trgovinskim transakcijama, sve se vie naputa direktno i prethodno plaanje robe od strane kupca prodavcu bez ikakvih uslova. Meutim, plaanje robe od strane kupca,

po primljenoj robi, moe biti negativno i za prodavca, u sluaju da to kupac neposredno ini prodavcu (rizik neurednog plaanja ili neplaanja). Zbog svega napred iznetog, traena su savremenija reenja i instrumenti plaanja, posebno u meunarodnim poslovnim transakcijama, u cilju zatite interesa obe ugovorne strane. Instrument akreditiva posebno treba da otkloni rizik koji postoji od momenta prelaska robe preko dravne granice i plaanja kupovne cene (rizik prodavca) ili obrnuto do momenta prelaska dravne granice, ili zbog docnje pri isporuci (rizik kupca). Sa uvoenjem instituta dokumentarnog akreditiva kod meunarodne kupoprodaje i plaanja kupovne cene, otklonjen je rizik za prodavca, pa je on siguran da e ostvariti realizaciju u vezi sa naplatom cene, putem otvorenog akreditiva od strane kupca kod neke poznate banke. Kupac je sigurniji da e mu biti izvrena isporuka robe saobrazno ugovoru, iz razloga to banka nee prihvatiti i odobriti isplatu sa akreditiva, kad robna dokumenta ne ispunjavaju uslove iz otvorenog akreditiva (na primer, neista teretnica i dr.). Putem korienja menice u ovom poslu, omoguuje se kreditiranje kupca do dospelosti menice - od strane prodavca ili banke. Prodavac moe izvriti naplatu cene od akreditivne banke, im je uredno i saobrazno ugovoru izvrio isporuku robe (na primer, prevoziocu), prezentacijom transportnih dokumenata akreditivnoj banci, kad po pravilu, roba jo nije prispela kupcu. Na osnovu napred iznetoga, moe se zakljuiti, da akreditiv predstavlja snano i vrlo znaajno sredstvo plaanja, ali i sredstvo obezbeivanja potraivanja, pri izvrenju odreenih usluga ili kod kupoprodaje roba. Pored toga, on slui u meunarodnim plaanjima i kao sredstvo za razme nu novca, omoguava uzajamno kreditiranje (korisnika i nalogodavca kod akreditiva), a pri prenosu akreditiva ili otvaranju podakreditiva i finansiranje znaajnijih poslova i meusobnih prebijanja i dr. Vrste akreditiva.- U bankarskoj praksi, postoje dve osnovne vrste akreditiva: obini (neuslovljeni) akreditivi i robni, dokumentarni (uslovljeni) akreditivi. -Pod obinim (neuslovljenim) akreditivom, smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odreene ugovorene novane svote nije vezana nikakvom posebnom inidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva, razlikujemo: lini akreditiv, kreditno pismo, permanntni akreditiv i budetski akreditiv. -Kod linog akreditiva, banka ne daje klijentu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku akreditiva stavi na raspolagahje odreenu sumu novca do isteka odreenog vremena. Akreditivna banka kod koje je akreditiv otvoren, obavetava o tome korisnika akreditiva, a korisnik akreditiva isto pravo moe realizovati kad banci podnese kopiju akreditiva. U sluaju, da korisnik u predvienom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi, a sredstva koja su se nalazila na akreditivu vraaju se banci nalogodavcu koja ih vraa klijentu, odnosno licu po ijem je zahtevu otvoren akreditiv: -Kreditno pismo - Kreditno pismo, smatra se posebnom ispravom, pomou koje banka, izdavalac isprave ovlauje svog klijenta-korisnika isprave da kod neke druge banke naplati odreenu sumu novca, do iznosa koji je predvien u toj ispravi. 1492 O kreditnom pismu, bie vie rei prilikom izlaganja u poglavlju o Hartijama o vrednosti -Permanentni akreditiv predstavlja posebnu vrstu akreditiva, gde nalogodavac ovlauje korisnika akreditiva, da permanentno - svakodnvno, nedeljno, meseno, sve do isteka odreenog vremena podie odreene sume novca do predvienog najvieg

iznosa. Pri otvaranju ovog akreditiva moe se odrediti rok vaenja akreditiva ili se moe navesti da isti vai do opoziva. -Budetski akreditiv, slui za izvrenje budeta odreenih dravnih organa. Oni se otvaraju u okviru predrauna prihoda i rashoda budeta i isti se moe koristiti putem budetskih ekova. -Robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv.- Ovaj oblik akrditiva je najea i najznaajnija vrsta akreditiva. Korisnik akreditiva realizuje svoje pravo iz akreditiva, kod akreditivne banke deponujui robna ili transportna dokumenta. U sutini, korisnik ove vrste akreditiva mora da izvri izvesnu inidbu, a izvrenje takve inidbe dokazuje banci podnoenjem odreenih dokumenata. Najee se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o prodaji ili kod nekog drugog ugovora. Tako na primer, kupac (nalogodava ) preko banke otvara robni akreditiv prodavcu (korisniku akreditiva), ali prodavac ne moe naplatiti taj akreditiv bez prezentacije banci odreenih dokumenata (teretnice, skladinice i dr.) i time ne dokae da je izvrio obavezu iz ugovora o prodaji i da je kupcu isporuio robu, saglasno ugovoru. Dakle, dokumentarni, robni akreditiv predstavlja instrument plaanja koji funkcionie na nain to kupac-uvoznik (nalogodavac), u meunarodnim kupoprodajnim poslovima, stavlja banci (akreditivnoj banci) na raspolaganje iznos ugovorene kupoprodajne cene, s tim da istu cenu, bilo neposredno ili posredstvom neke tree banke (avizirajue banke), isplati prodavcu - izvozniku (korisniku akreditiva), pod uslovom da je ovaj u okviru ugovorenog roka, predao toj isplatnoj banci kod koje je otvoren akreditiv tano predviena robna ili transportna dokumenta. Kod dokumentarnog akreditiva se postavlja i pitanje daljih obaveza kupca, u sluaju da prodavac na vreme ne naplati akreditiv. Prema shvatanju suda, dunk je obavezan da potraivanje prodavca izmiri na drugi nain. -Zatita interesa prodavca i kupca, kod dokumentarnog akreditiva.- dokumentarni akreditiv titi i interese prodavca i interese kupca. Zatita interesa prodavca se ogleda u tome to se sa otvaranjem dokumentarnog akreditiva obezbeuje njegova naplata prodate i izvezene robe. To posebno dolazi do izraaja kod poslova meunarodne kupoprodaje, jer prodavac esto nije u situaciji da bude upoznat sa soloventnou i bonitetom inostrane firme sa kojom zakljuuje ugovor. Meutim, sa otvaranje dokumentarnog akreditiva ovakav rizik otpada iz razloga to prodavcu za uaplatu njegovih potraivanja, iz odreenog meunarodnog kupoprodajnog ugovora, garantuje banka koja je otvorila akreditiv, koja preuzima isplatu kupovne cene, ako prodavac bude ispunio uslove iz ugovora, odnosno bude isporuio prodatu robu saglasno ugovoru. S druge strane, putem dokumetarnog akredtitiva se omoguava prodavcu da naplati kupovnu cenu odmah po isporuci robe, saglno ugovoru, dok se bez ovog akreditiva, u praksi ta realizacija naplate kupovne cene, esto, protegne na izvest an period koji nije zanemarujui. Osim navedenoga, dokumentarni akreditiv, pogotovu onaj prenosivi, omoguava prodavcu da u sluaju njegove nemogunosti da isporui kupcu itavu ugovorenu koliinu, da on prenoenjem akreditiva na novog liferanta robe (u prenosnom smislu rei, novog prodavca robe), omogui uvek isporuku ugovdrene robe. esto se na ovaj nain omoguava u medunarodnoj trgovini i da ugovorom predvieni prodavac, na izneti nain u nedostatku svoje robe, putem istoga prenosivog akreditiva obezbedi isporuku neije druge robe (istih kvaliteta i potrebne koliine) i na taj nain zatiti i kupca. Meutim, putem otvaranja podakreditiva u korist svamog liferanta robe, esto prodavac koji je ugovorio isporuku robe po odreenoj ceni, ostvari sebi i izvesnu zaradu, predviajui sebi maru, kao dobit. Znai, uz nove uslove koji mu

omoguavaju izvesnu dobit i gde raniji akredtiv slui kao finansijska podloga podakreditivu. I na karju, domiciliranjem akreditiva u zemlji prodavca (kada je to tako predvieno ugovorom sa inostranim kupcem), prodavac sebi obezbeduje nadlenost domaih sudova, u sluaju da izmeu njega i inostranog kupca doe do bilo kakvih sporova iz akreditvnog posla. 1493 Vukovi dr M, Bankarstvo i Platni promet sa inostranstvom, Beograd, 1963, str.109. Zatita interesa kupca se manifestuje na nain to je kupac polaganjem iznosa akreditiva kod akreditivne banke adekvatnije zatien od rizika kojem je bio izloen kao kada bi kupovnu cenu isplaivao nepoznatom prodavcu, jer njegovim novcem rukuje na profesionalan nain banka koja e u punoj meri titi njegove interese i koja e sasvim sigurno - njegov novac isplatiti na ime kupovne cene tek kada joj budu prezentirani odgovarajui akreditvni dokumenti koji e u potpunosti garantovati da je ugovrena roba i otpremljena, odnosno isporuena kupcu. Na taj nain, kupac je zatien od rizika isplate kupovne cene, a da mu roba ne bude otpremljena, odnosno isporuena. Osim toga, sa predajom otpremnih transportnih i robnih dokumenata banci, prodavac gubi mogunost disponiranja robom i na taj nain roba prelazi u priteanje kupca, a ponekad i u svojinu kupca. I Putem dokumentarnog akreditiva se kupac moe obezbediti da mu bude doista isporuena roba onakvog kvaliteta i kvantiteta kako je ugovorena, predviajui u akreditivnim uslovima podnoenje odgovarajuih serfikata ili uverenja o utvrivanju koliine i kvaliteta robe, pri njenoj isporuci. Kupovina i plaanje robe putem dokumentarnog akreditiva, omoguava kupcu da obavlja kupovinu robe i kada ne raspolae ceokupnim iznosom kupovne cene, jer e mu esto akreditivna banka omoguiti davanje odgovarajuih kredita radi izmirenja cene-prodavcu. Ovo sa razloga, to akreditivna banka posedovanjem akreditvnih dokumeta stie zalogu na robi, pa e primljena dokumenta o robi od strane prodavca predati kupcu, tek kada je ovaj bude namirio sva novana dugovanja. Osim toga, akreditivna banka e po nalogu i za raun kupca moi da robu prodaje, za koju poseduje odgovarajua akreditvna dokumenta (robna i transportna dokumenta), odnosno da naplauje cenu robe koju je njen komitent prodao i da iz nje namiruje svoja potraivanja koja ima prema kupcu, a viak novca e predati komitentu. Na kraju ovih razmatranja o zatitit prodavevih i kupevih interesa kod dokumentarnog akreditiva, valjalo bi istai da dokumetarni akreditiv nalazi osnovni razlog postojanja u meusobnom poverenju ugovornih strana - prodavca i kupca, ali kod kojih svaka ugovorna strana eli da svoje interese zatiti i maksimalno obezbedi. To je svakako i razlog, to dokumetarni akreditivi imaju veoma vanu uligu, posebno kod meunarodne robne razmene. 1494 Ovakvo miljenje ima i Vukovi dr M, op.cit., str.110. A) Oblici robnog, dokumentarnog akreditiva.- U pravnoj literaturi mogu se sresti, pored napred iznete podele - prema vrstini obaveze akreditivne banke - na opozive i neopozive akreditaive, jo i sledee vrste akreditiva: prema pravcu uvoza i izvozna odlazee i dolazee akreditive; prema vrstini obaveze koju uzima trea banka potvrene i nepotvrene akreditive; prema mogunosti prenosa akreditiva na novog korisnika - na prenosive i neprenosive akreditive; podela akreditiva gde se prvobitni akreditivni iznos ne menja sve dok traje akreditivni posao i na akreditive gde se ve prilikoin samog otvarnja predvia njegovo poveanje - na obine-jednokratne i revolving (rotativpe) akreditive; prema trenutku kada se vri isplata podnetih

10

akreditivnih dokumenata - na akreditive po vienju (vista) i oroene (terminske) akreditive; prema mestu plaanja akreditiva - na domicilarane akreditive u zemlji i domicilirane u inostranstvu. Meutim, postoje i specijalne vste akreditiva koji nose karakteristino obeleje - po nainu otvaranja, nainu njegove likvidacije ili po specijalnoj nameni, kao na pr akceptni dokumentarni akreditiv, negocijabilni krediti i ovlaenja za isplatu, akreditivi sa crvenom klauzulom, reeksportni akreditivi i dr. 1495 Ovakve podele akreditiva, dao je Pretner dr L, Inostrani dokumentarni akreditivi u teoriji i praksi, Zagreb, 1965, str. 55; Takoe, o istim akredtivima, neto vie u knjizi Cari dr S. i Hribovek dr F, Spoljnotrgovinska plaanja, Beograd, 1990, str.175-194. -Opozivi i neopozivi dokumentarni, robni akreditivi. - Kod opozivog akreditiva, nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv i pre isteka roka na koji je otvoren. Shodno lanu 1087. Zakona o obligacionim odnosima, opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakom trenutku moe izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, kada je to u interesu nalogodavca. Neto slino je predvieno i lanom 2. Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive gde se predvia da opozivi akreditiv ne uspostavlja obligaciono-pravni odnos izmeu zainteresovane banke i korisnika, pa ga banka u svakom trenutku moe opozvati ili izmeniti i bez obavetavanja korisnika. Kada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu bariku ili filijalu (kore- spodentnu banku), njegova izmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada - one prime izvetaj o opozivu akreditiva. U sluaju da su ove korespodentne banke izvrile neku isplatu imale bi pravo da se rambusiraju od aktreditivne banke do momenta obavetavanja. Kada akreditivni uslovi ne sadre nikakvu oznaku u akreditivu da li se radi o opozivom ili neopozivom akreditivu, smatrae se da je akreditiv opoziv. 1496 Vukovi dr M, op.cit, str.114. Kada se radi o neopozivom akreditvu, nalogodavac ne moe opozvati akreditiv pre isteka odreenog roka, kada se sa tim ne saglasi korisnik akreditiva. Shodno lanu 1079. Zakona o obligacionim odnosima, neopozivi dokumentarni akreditiv sadri ndposrednu i samostalnu obavezu banke prema korisniku. Ovakva obaveza me biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih strana. lan 3. Jednoobraznih pravlla i obiaja za dokumentarne akreditive, vezuje banku koja otvara akreditiv (akreditivnu banku), stvarajui vrstu i neopozivu obavezu prema korisniku akreditiva, kao i savesnim i potenim imaocima da na osnovu istog akreditiva, kao i vuenih trata (trasiranih menica) i drugih podnetih dokumenata da isplati odreenu sumu novca, pod uslovom da su svi uslovi ispinjeni i unutar roka njegove vanosti. Predviene obaveze u neopozivom akreditivu se ne mogu izmeniti, niti ponititi bez pristanka svih zainteresovanih strana, a posebno korsnika akreditiva, u ovom akreditivnom poslu. -Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi, se klasifikuju prema injenici da li akreditiv otvara domai uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaeg izvoznika. Akreditiv koji je sa gledita uvoznika odlazei (nostro) akreditiv, istovremeno je sa gledita inostranog izvoznika dolazei (loro) akreditiv, i obratno. -Nepotvreni i potvreni akreditivi.- Akreditiv moe da bude saopten korisniku akreditiva na vie naina - neposredno od same banke koja otvara akreditiv ili od strane neke druge posrednike banke. Kad posrednika banka u zemlji prodavca saoptava samo uslove iz akreditiva korisniku akreditiva ne ulazei u bilo kakve obaveze sem da ga indentifikuje i da tano prenese uslove akreditiva, tada se radi o nepotvrenom akreditivu. Suprotno, kada akreditivna banka ovlasti posredniku

11

banku da korisniku potvrdi (konfirmira) njen neopozivi akreditiv i kada posrednika banka tako postupi, onda takvo potvrivanje - konfirmiranje oznaava vrstu dopunsku obavezu posrednike banke uz obavezu akreditivne banke i tada se radi o potvrenom ili konfirmiranom akreditivu. -Prenosivi i ne prenosivi akreditivi se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni mogu prenositi ili ne. Po pravilu, akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo kada je to izriito oznaeno kao "prenosiv" od strane akreditivne banke.Prenosivi akreditiv se moe preneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u istoj ili drugoj zemlji, sem ukoliko akreditiv ne odreuje to drugaije. -Jednokratne i revolving(rotativne)akreditive. - Jednokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa odreenim poslom na odreeni iznos i njegovim potpunim korienjem iscrpljuje. Meutim, u praksi se ee dogaa da akreditivi slue za obavljanju itavog niza predvienih i utvrenih poslovnih transakcija izmeu odreenih preduzea koja su u stalnoj poslovnoj vezi, a bave se uvozom-izvozom istih proizvoda i artikala. Za obavljanje tih transakcija, otvaraju su posebne vrste akreditiva, tzv. rotativni ili revolving akredititvi. Specifinost ovog rotativnog akreditiva se ogleda u tome to se isti po iscrpljenju prvobitnog akreditivnog iznosa ne gase, ve se njihov iznos vraa na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih izvrenih isplata ne dostigne predvieni maksimum. Visina ovog maksimuma se utvruje bilo oznaavanjem odreenog platona, odnosno odreene sume, bilo oznaavanjem broja ponavljanja prvobitnog akreditivnog iznosa. Kod rotaivnog akreditiva, postoje tri varijante i to: a) akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korienja i bez obzira da li je pojedina trana iskoriena ili ne; b) akreditiv se vraa na prvobitnu visinu tek kada pojedine akreditivne trane budu u celini iscrpljene i c) akreditiv se vraa na svoju prvobitnu visinu, tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke, a na zahtev isplatne banke. Dakle, akreditiv se u iznetom sluaju ne obnavlja automatski nego tek po zahtevu isplatne banke. 1497 Pretner dr L, ibid, str. 74. -Akreditivi po vienju i terminski akreditivi. - Akreditivi po vienju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnih dokumenata. On prestavlja ia najpovoljniji oblik akreditiva. Meutim, potsoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditvnih dokumenata vezuje za odreeni rok. Kod ovih akredtiva, akreditivna dokumenta treba, takoe, da budu podneta unutar odreenog roka, ali se njihova isplata ne obavalja odmah ve tek po isteku odreenog perioda - razdoblja (esto od po nekoliko meseci, a i do godine dana) raunajui od datuma izdate fakture ili otpremnog dokumenta (na primer, 90 dana - od dana izdavanja treretnice). Ovakvi akreditivi se nazivaju terminski ili oroeni akreditivi. Ovi, terminski akreditivi najee, favorizuju kupca, a prodavac pristaje ipak na njih iz razloga to mu je cilj da proda ro- bu, a da isplata njegovog potraivanja, mada oroenog karaktera, ipak bude obezbedena obavezom jedne banke, to je bolje nego da robu isporuuje na otvoreno. -Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu. - Kod akreditiva ije mesto plaanja (domicil) je u zemlji domaeg uvoznika ili domaeg izvoznika, onda se radi o akreditivu domiciliranom u zemlji, a ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika, onda je akreditiv domiciliran u inostranstvu. -Akceptni dokumentarni akreditivi su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje i trate (trasirane menice) od strane akreditivne ili konfirmirajue banke ili nekog drugog trasata. To e biti naprimer sluaj, kad jugoslovenski kupac kupuje od

12

inostranog prodavca robu na poek, s tim to do visine fakturisanog iznosa vue menicu na neku poznatu banku iz prodaveve zemlje, koja e takvu menicu uz predaju odreenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i o roku honorisati. Da bi se ovaj akcept zaista i dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca, najee se dogada u iznetom sluaju, da na primer, jugoslovenski kupac otvori akceptni dokumentarni akreditiv, a preko korespodnente jugoslovenske banke u prodavevoj zemlji. Otvaranjem ovakvog akreditiva, a preko korespodnetne jugoslovenske banke u prodavevoj zemlji, prodavac e dobiti pismeno neopozivo obeanje banke svoje zemlje da e mu, ukoliko u roku vaenja akreditiva podnese odgovarajua akreditivna dokumenta, da e mu ista banka u zamenu za njih akceptirati menicu koju e ino strani prodavac vui na nju do visine fakturisanog iznosa. Takvu e menicu inostrani prodavac zadrati kod sebe, do njene dospelosti ili e istu pre roka dospelosti dalje eskontovati. -Negocijabilni akreditivi, pretstavljaju posebnu vrstu akreditiva koji se vrlo esto praktikuje u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka, gde kupeva banka na Dalekom Istoku ovlauje svoga korespondenta, na primer, u Evropi da otkupljuje trate (trasirane menice) koje e prodavac vui na svoga kupca, gde je banka po ijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentu da mu pribavi pokrie za izvrene isplate. Dakle, kod negocijabilnog akreditiva, akreditivna banka je u obavezi da otkupi menice koje se vuku na nalogodavca ili na drugog trasata, tj.da obezbedi otkup menice od strane druge-negocirajue banke. Korsnik kod ove vrste akreditiva, podnosi akreditvna dokumenta ovlaenoj banci zajedno sa menicom koju popunjava na iznos dokumenata i vue prema akreditivnim uslovima. Isplatna banka e akreditivna dokumenta zajedno sa menicom proslediti akreditvnoj banci koja je obavezna da je rambursira za takvu isplatu. -Paking akreditivi (packing credits) i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom.Paking akreditiv se najee, javlja kod zemalja June Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih1498 pri trgovini sa vunom, pamukom, pirinem i ajem, kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih se omoguava da korisnik akreditiva moe da podigne, kod lokalne banke, jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansaakontacije (bez podnoenja akreditvnih dokumenata), u cilju pakovanja i prpreme robe radi otpreme, pri izvozu. 1498 Cari dr S. i Hribovek dr F, ibid, str.192. Dati avans se kasnije, kod prezentacije akreditivnih dokumenta, tj.kada dode do ekspedicije robe i na osnovu priloenih transportnih dokumenta banci, odbija od isplaene sume. Potrebno je istai, da esto lokalne banke nerado ine da daju ovakve akontacije, pre realizacije itavog posla i isporuke robe, kao i plaanja po akreditivu uz prezentiranje akreditivnih dokumenata. esto se u akreditivne uslove dokumentarnih akreditiva, unosi tzv.crvena klauzula (red clause-otkucana crvenim slovima) kojom se ovlauje korisnik akreditiva da moe da podigne unapred, kao akontaciju izvestan deo akreditivnog iznosa i bez podnoenja akreditivnih dokumenata. Tada se isplaene akontacije, kasnije, prilikom podnoenja akreditvnih dokumemata uraunaju u konanu akreditivnu isplatu. Razume se da e ovaakve vrste akreditiva otvarati nalogodavci samo onim agentima -nabavljaima u koje oni imaju poverenje. Pri unoenju "crvene"klauzule u dokumentarni akreditiv, to se moe uiniti na dva naina, kao "clean"ili "unsecured red clause", na osnovu koje se banka obino u seditu agenta ili nabavljaa ovlauje da agentu ili nabavljau isplati odreeni iznos novca samo uz podnoenje priznanice o prijemu novca ili kao "coverd" ili "secured red clause", gde se prilikom isplate akontacije banci moraju od strane agenta ili nabavljaa predati neka zaloga, kao na

13

primer, skladini listovi o robi i sl. Potrebno je istai da se potpuna sigurnost ne postie ni sa ovom unetom klauzulom, jer e banka morati kada nabavlja bude sakupio celokupnu poiljku robe da njemu povrati skladine listove, kako bi on robu otpremio. Tada banka moe uzeti od klijenta pismenu izjavu da e mu on po otpremi robe predati otpremna transportna dokumenta. Razlika izmeu "Packing credits" i akreditiva sa "sa crvenom kaluzulom" ogleda se u tome to sav rizik u vezi sa isplaenom akontacijom kod packing credits snosi lokalna banka, dok kod akreditiva sa crvenom klauzulom - rizik snosi akreditivna banka, odnosno njen nalogodavac kupac-uvoznik. U praksi se esto ne vodi dovoljno rauna o razlici izmeu ove dve vrste kreditnih operacija, pa se esto neopravdano izjednaavaju packing credits i akreditiv sa crvenom klauzulom. 1499 Pretner dr L, ibid, str.95 Akreditivi sa zelenom klauzulom (green clause) se najee koriste u trgovirti vunom u Australiji. 1500 Gutteridge H. C. and Megrah M., The Law of Bankers' Commmercial Credits, London, 1979, 12. Sa pravom primeuje prof.Vukadinovi da se u naoj pravnoj teoriji ne pravi dovoljna ili skoro nikakva razlika izmeu ovih oblika akreditiva, tako se na primer, kod nekih autora, navode akreditivi sa crvenom i zelenom kaluzulom, ali se ne daje nikakva razlika izmeu ova dva oblika akreditiva. 1501 Vukadinovi dr R, Pravni odnosi iz meunarodnog dokumentarnog akreditiva, Beograd, 1989, str.51. 1502 Cari dr S. i Hribovek dr F, op.cit., str.192. Meutim, i kod jednog i drugog oblika akreditiva, omoguava se korisniku akreditiva, da bez predaje akreditivnih dokumenata (najee, robnih i transportnih dokumenata), dobijanje avansa, s tim to se kod akreditiva sa zelenom klauzulom (koja je u tekstu akreditiva otkucana zelenom bojom) zahteva da prodata robe bude uskladitena u banino ime. 1503 Kozolchyk B., Commerciai Letters of Credit in the Americas, Albany, San Francisco, New York, 1966, 32. -Reeksportni akreditivi slue za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi podrazumevaju viestrano obavljanje uvoza i izvoza odreene robe, iz jedne u drugu zemlju, a preko odreene tranzitne zemlje. Ti reeksportni poslovi u meunarodnoj trgovini omoguavaju trgovinu esto izmeu onih zemalja iji meusobni bilansi, sa aspekta plaanja, ne dozvoljavaju neogranienu trgovinu ili trgovinu u oba pravca. S druge strane, ree sportni poslovi omoguavaju bri, odnosno efikasniji izvoz i uvoz roba, ba putem otvaranja reeksportnih akreditiva, koji bi se napr, mogao obaviti na nain da reeksportno preduzee u dravi A., zatrai od kupca da u dravi B. otvori akreditiv u njegovu korist. Kada primi izvetaj da je u toj zemlji otvoren akreditiv, reeksportno preduzee iz drave A., otvorilo bi akreditiv u dravi C. i po istom pribavilo robu koju e kasnije da reeksportuje u dravu B, u kojoj bi takoe, moglo da ostvari naplatu putem otvorenog akreditiva. Dakle, na osnovu akreditiva iz drave B. (sa aspekta reeksportnog preduzea - loro akreditiv), reeksportno preduzee bi otvorilo akreditiv u dravi C. (sa aspekta reeksportnog preduzea - nostro akreditiv), putem kojih akreditiva bi se vrila plaanja i finasijski raiavali odposi izmeu uvoznika i izvoznika, odnosno importera, eksportera i reeksportera. B) Podakreditiv (Back to back credits; Contre credits; credit secondary;Gegenakreditiv; credito supsidario). - Podakreditiv, prestavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim to se on javlja u sluajevima kada nije dozvoljeno prenoenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika. To moe biti i sluaj, kada se

14

prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadri kaluzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac nee da otkrije kupcu inostranog prozvoaa ili isporuioca robe. Ovaj podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva, pod istim uslovima, sem: cene (po jedinici mere), datuma utovara i vanosti. Dakle, ciljevi koji se postiu prenosom akreditiva, mogu se realizovati i otvaranjem tzv. podakreditiva pod kojim se podrazumva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca (prvi korisnik), na osnovu posebnog spoazuma o pokriu (prodaveva banka ne dobija novano pokrie ve pravo naplate glavnog akreditiva), izdaje banka u korist drugog korisnika (koji je prodavac prvom korisniku iz drugog osnovnog ugovora). Glavni akreditiv je finansijska, podloga prodavcu. (korisniku) za otvaranje podakreditiva. Dakle, prodavac koristi neki vec postojei akreditiv koji je otvoren u njegovu korist, kao finasijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva, na nain da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Na taj nain, banka ima izvesnu sigurnost da e svoja sredstva uloena u finsiranje podakreditiva ,mpi da naplati iz prvog, odnosno osnovnog akrediuva. Glavni i podakreditv su potpuno pravno samostami i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebno zbog karaktera pokria, mora da vodi rauna da honorie (isplauje, akceptira i otkupljuje) samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv. Ovde su odstupanja, kao to smo naveli, mogua od akreditivne sume, jedinine cene, skraivanja roka isporuke i roka vanosti akreditiva. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva (jer faktura mora glasiti na njegovo ime) i iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.. -Razlike izmeu prenosivog akreditiva i podakreditiva.- Kod prenosivog akreditiva se radi o prenosu jednog te istog akreditiva, sa prvog na drugog korisnika, dok se kod podakreditiva otvara novi akreditiv, a na bazi ranijeg akreditiva. I jedna druga razlika izmeu prenosivog akreditiva i podakreditiva se ogleda u sledeem: da se akreditiv moe prenositi na novog korisnika samo po izriitom ovlaenju kupca, koji su navedeni u akreditivnim uslovima, a pri otvaranju podakreduitiva se ne trai njegova saglasnost. 3) Meusobni odnosi uesnika kod dokumentarnog akreditiva.- Kod robnih, dokumentarnih akreditiva mogu da postoje etiri razliite vrste pravnih odnosa: a) odnosi izmeu klijenta (nalogodavca) i banke koja otvara akreditiv, b) odnosi izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva, c) odnosi izmeu banke koja otvara akreditiv i banke izvrioca i d) odnosi izmeu banke izvrioca i korisnika akreditiva. a) Pravni odnosi izmedu klijenta i banke koja otvara akreditiv, odreuju se samim ugovorom o akreditivu i zapoinju sa izdavanjem naloga banci od strane klijenta. Ugovor se esto smatra zakljuenim sa prihvatanjem naloga od strane banke. Sa otvaranjem akreditiva, banka preuzima obavezu prema klijentu da e korisniku akreditiva isplatiti odreenu sumu novca, kad korisnik ispuni uslove koji su predvieni samim akreditivom. b) Pravni odnosi izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva, stvaraju se na osnovu nekog posebnog pravnog posla i oni nemaju neku neposrednu vezu sa ugovorom o akreditivu. Akreditiv slui samo za realizaciju tog drugog pravnog posla. Moe se istai, da nalogodavac nije u obavezi prema korisniku po osnovu akreditiva nego po osnovu nekog drugog pravnog posla.

15

c) Pravni odnos izmeu banke koja otvara akreditiv i banke izvrioca, takoe, dolazi po osnovu nekog drugog pravnog posla, gde banka izvrilac u stvari predstavlja punomonika (zastupnika) banke koja otvara akreditiv. d) Izmeu korisnika akreditiva i banke izvrioca, ne dolazi do direktnog pravnog odnosa, obzirom da je ista banka prema korisniku akreditiva samo u ulozi punomonika, zastupnika banke koja je izvrila otvaranje akreditiva. Moe se dogoditi, meutim, da jedna ista banka otvara i izvrava akreditiv, pa tada takva banka preuzima posebnu obavezu prema korisniku akreditiva. U praksi se postavlja i pitanje, da li korisnik akreditiva moe da prenese svoja prava iz akreditiva na neko tree lice. Jednoobrazna pravila o akreditivu doputaju prenos putem cesije potraivanja i to pod sledeim uslovima: da je akreditiv od strane banke koja je otvorila akreditiv oznaen kao prenosiv, da se prenos prava izvri samo jednom i pod uslovima koji su odreeni prilikom otvaranja akreditiva i ovakav prenos je punovaan kad se sa njim izriito saglasi nalogodavac. Slina pravila o tome, sadrana su u lanu 1082. Zakon o obligacionim odnosima. Tako se ovim lanom, predvia da je dokumentarni akreditiv prenosiv ili deljiv samo, ako je banke koja otvara akreditiv u korist korisnika koga je oznaio nalogodavac, ovlaena u uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili delimino jednom ili veem broju treih lica. Akreditiv se moe preneti na bazi izriitih uputstava, od strane same banke koja ga je otvara i to samo jedanput, ukoliko nije suprotno ugovoreno. 4) Robna, osiguravajua i transportna dokumenta u akreditivnom poslu. - U akreditivnom poslu, posebno su znaajna robna i otpremna transportna dokumenta, putem kojih se dokazuje izvrena isporuka robe, odnosno izvrenje obaveze iz glavnog ugovora. Banke prihvataju kao ispravnu za naplatu sledea otpremna transportna dokumenta: istu teretnicu, tovarni list, skladinicu, potansku potvrdu o tome da je poiljka poslata, drugi neki dokument koji nosi prijemni ig prevoznika ili njegovog agenta. U praksi, banke e odbiti sve vrste teretnica koje ne dokazuju da je roba i ukrcana na brod, kao na primer, teretnica sa klauzulom "primljeno radi ukrcaja", teretnice-konosmani koji imaju neke rezerve i klauzule na osnovu kojih se roba prevozi suprotno ugovorenom prevozu i sl. Pored otpremnih transportnih dokumenata, sa datumom otpreme i otpremnim mestom, pojavljuju se kod akreditiva i dokumenti o osiguranju (polisa), trgovaka faktura (gde opis robe u fakturi odgovara opisu robe u akreditivu) i gde banke imaju diskreciono pravo da odluuju posebno o prijemu fakture iji je novani iznos vei od akreditivne svote i ostali dokumenti, kao to su: skladinica, konzularna faktura, razna uverenja i dr. kojima se dokazuje stanje isporuene robe. 5. 2. BANKARSKE GARANCIJE 1) Uvodne napomene.- Do bankarskih garancija, najee, dolazi u vezi sa izvrenjeni ugovora o prodaji u spoljnotrgovinskom prometu kao i prilikom izvoenja investicionih radova u inostranstvu. Tako na primer, prodavac, izvoda radova zahteva od neke banke garanciju da e druga strana-dunik (kupac, investitor i dr.) da uredno izvri svoju ugovornu obavezu u vezi sa plaanjem cene ili obavljanja usluga. Bankarske garancije ulaze u grupu neutralnih bankarskih poslova, iz razloga to banka nije ni poverilac ni dunik. Banka se pojavljuje samo u ulozi garanta, da e dunik da izvri svoju ugovornu obavezu. U nekim situacijama, bankarske garancije se mogu pojaviti i u unutranjem prometu. U velikom broju sluajeva, bankarska garancija se daje u vidu garantnog pisma, akceptiranjem trasirane menice za odrenu sumu novca, avaliranjem trasirane sopstvene menice, deponovanjem hartija od vrednosti i dr. Shodno lanu 1083. Zakona o obligacionim odnosima, bankarskom garancijom se

16

obavezuje odreena banka prema primaocu garancije (korisniku), da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti, izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Ista se mora izdati u pismenoj formi. Banka, najee, u pismenoj formi - u vidu garantnog pisma, pojavljuje se u ulozi jemca (garanta) odreenom poveriocu korisniku pisma, da e dunik, odnosno njen klijent, ispuniti obavezu u vezi sa zakljuenim ugovorom. U sluaju, da to ne uini, klijent banka se obavezuje da isplati odreenu sumu novca i naknadi tetu. Pored toga, garancija se moe dati i akceptiranjem trasirane menice od strane banke, pri emu se akcept daje na odreenu sumu novca - na koju menica glasi. Ovim putem, banka posredno garantuje poveriocu da e njen klijent, dunik izvriti svoju obavezu. U sluaju da dunik to ne uini, poverilac moe traiti isplatu od banke po osnovu menice. U nekim sluajevima, banka moe dati garanciju i deponovanjem hartija od vrednosti, koje glase na odreeni iznos, gde banka stavlja na raspolaganje poveriocu hartija od vrednosti koje on pod odreenim uslovima moe unoviti i na taj nain naplatiti potraivanje kad to ne uini dunik. U naoj zemlji, bankarske garancije se, vrlo esto javljaju u spoljnotrgovinskom prometu.Smatra se da iste spadaju u oblike kreditnih poslova sa inostranstvom. Ovakve bankarske garancije, daju se jugoslovenskim preduzeima po odreenim ugovorima o kreditu koje ona zakljuuju u inpstranstvu. Davanje ovakvih bankarskih garancija, spada u nadlenost Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka. Moe se dogoditi, da u nekim sluajevima odreenu bankarsku garanciju potvrdi neka druga banka (supetgarancija) i tada korisnik moe svoje zahteve iz garancije podneti bilo kojoj banci koja je izdala garanciju bilo onoj koja je istu potvrdila. 2) Elementi bankarske garancije -Bitni elementi bankarske garancije.- Svaka bankarska garancija sadri sledee bitne elemente: banka i njeno sedite (davalac garancije), firma i sedite korisnika garancije, podaci o osnovnom poslu, novani iznos na koji garancija glasi, rok vaenja bankarske garancije (prporuljivo je da isti rok banke predvide), mesto izdavanja bankarske garancije sa datumom izdavanja i potpisom ovlaenog lica. -Ostali elementi.- Pored bitnih elemenata bankarska garancija sadri i neke druge elemente kao to su: klauzula o primeni merodavnog prava i reavanju sporova, klauzule-odredbe o vraanju bankarske garancije po isteku roka, broj bankarske garancije, zlatne i valutne klauzule, klauzule o kamatnoj stopi i dr. -Pravna priroda bankarske garancije.- Postoje u pravnoj teoriji razliita miljenja da li je bankarska garancija ugovor ili jednostrani pravni posao. Neki smatraju, da ona predstavlja ugovor izmeu banke i korisnika garancije kao jednostrano obavezujui ugovor gde i obaveza nastaje samo za banku. 1504 Rozemberg U, ibid, str. 140. Prema drugom shvatanju, ona predstavlja jednostrani pravni posao gde obaveza banke prema korispika garancije nastaje jednostranom izjavom volje same banke. 1505 Cari dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981, str. 62. Na Zakon o obligacionim odnosima, u lanu 1083. prihvata stav, da je bankarska garancija jednostrani akt banke. 3) Vrste garancija. - Postoji vie vrsta bankarskih garancija i prema vrsti pravnih poslova koji se obezbeuju garancijom, one mogu biti: licitaciona, garancija za dobro izvrenje posla, garancija za vraanje avansa; prema uslovu koji mora da bude ispunjen da bi garancija bila isplaena (uslovna i bezuslovna), prema zavisnosti od osnovnog posla (samostalna i akcesorna-sporedna), prema broju banaka koje

17

uestvuju pri davanju garancije (supergarancija, potvrena, avizirajua i dr.) i prema ostalim kriterijumima (konosmanske, konsignacione, individualne i dr.). Pod licitacionom bankarskom garancijom, podrazumevaju se one garancije kojima se pokrivaju sve tete koje bi investitor imao u sluaju da uesnik na licitaciji (ija je ponuda prihvaena kao najpovoljnija) ne zakljui ugovor i ne pribavi bankarsku garanciju za izvrenje posla. Pod garancijom za dobro izvrenje posla, podrazumeva se garancija kojom se banka obavezuje korisniku (invstitoru, kupcu i dr.) da e isplatiti odreenu novanu sumu kad izvoa, prodavac ne ispuni ili neuredno ispuni svoju ugovomu obavezu. Pod garancijom za vraanje avansa, smatra se garancija kojm banka preuzima obavezu da korisniku isplati garantnu sumu u sluaju da njegov dunik iz osnovnog ugovora ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je on dao avans ili ne vrati avans na drugi nain. Uslovna garancija je poseban oblik garancije gde korisnik mora prethodno da dokae ispunjenost odreenog uslova odnosno da je ispunio svoje obaveze iz osnovnog posla, a da je izostalo ispunjenje obaveze dunika iz osnovnog posla. Kod bezuslovne garancije, korisnik garancije moe ostvarivati prava iz garancije za isplatu sa izjavom da dunik iz osnovnog posla nije o roku ispuno svoju ugovornu obavezu. Pod akcesornom bankarskom garancijom, podrazumeva se da banka garant moe prma korisniku isticati sve prigovore iz osnovnog posla koje bi mogao da istie nalogodavac kao dunik. Zakon o obligacionim odnosima nae zemlje poznaje i akcesornu i apstraktnu garanciju, garanciju "bez prigovora", "na prvi poziv". 1506 lan 1087. ovog Zakona. Tako, kad bankarska garancija sadri klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri rei koje imaju isto znaenje, banka ne moe isticati prema korisniku prigovore, koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po obezbeenoj obavezi. Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa ovakvim klauzulama. Korisnik garancije duguje nalogodavcu tada iznos primljen po osnovu garancije, na koji inae ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca. Kod apstraktne garancije, banka-garant ne moe isticati korisniku garancije prigovore koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku, ve samo prigovore iz garancije. Dakle, pored samostalnosti, postoji i apstraktnost bankarske garancije koju i na Zakon o obligacionim odnosima prihvata, reguliui u lanu 1087., garanciju "bez prigovora" - "na prvi poziv" - propisujui da je nalogodavac duan platiti banci svaki iznos koji je na platila korisniku garancije "bez prigovora". inidbenim bankarskim garancijama, smatraju se one koje se izdaju kad je predmet obaveze iz osnovnog posla nenovane prirode, kao to su konsignaciona garancija, garancija za provoz robe, garancija za bezcarinski uvoz i dr. Novane garancije, izdaju se u sluaju da je predmet obaveze iz osnovnog ugovora novane prirode. 1507 urovi dr R, ibid, str. 374. Kod pokrivenih garancija, banka plaa garantni iznos iz pokria nalogodavca. Meutim, kad se radi o nepokrivenim bankarskim garancija stvara se kreditni odnos jer banka vri isplatu iz sopstvenih sredstava. Pod konosmanskim garancijama, podrazumevaju se takve garancije koje omoguavaju primaocu robe iz konosmana, teretnice da raspolae sa robom i pre nego to je brod prispeo u odredinu luku.

18

Konsignacionim garancijama, smatraju se one garancije, kojima se banke obavezuju da inostranom vlasniku robe-korisniku garancije isplati garantnu sumu, kada zastupnik njihov u odrenoj zemlji uini zloupotrebe sa konsignacionom robom na konsignacionom skladitu (ne vrati robu, ne isplati cenu prodate robe ili ne izvri neke druge radnje u vezi ugovora o zastupanju). Pojavljuju se i nostro i loro bankarske garancije. Tako se pod nostro garancijama, smatraju one garancije koje izdaje domaa banka, a pod loro garancijama su garancije koje domaim korisnicima, izdaju inostrane banke. 5. 3. PLATNI PROMET 1) Pojam i vrste platnog prometa.- Platnim prometom smatraju se sva plaanja u dinarima (gotovinsko i bezgotovinsko) koje je izvreno izmeu uesnika u platnom prometu preko rauna kod nosilaca platnog prometa, a u vezi sa bilo kojom vrstom pravnih poslova. Kako predvia Zakon o platnom prometu nae zemlje, pod poslovima platnog prometa, smatraju se: otvaranje i ukidanje rauna, plaanje s jednog rauna na drugi raun (prenos, naplata, obraun, uplata i isplata) evidentiranje promena na raunima, praenje likvidnosti uesnika i nosllaca platnog prometa, kao i drugi poslovi platnog prometa koji su odreeni ovim i drugim saveznim zakonom. 1508 lan 1. stav 1. Zakona o platnom prometu, Sl.list SRJ, br.18/98. Kao uesnici platnog prometa, pojavljuju se pravna lica, radnje bez svojstva pravnog lica koja su duna da vode poslovne knjige, kao i fizika lica koja vre plaanje preko rauna u dinarima. Zakon o platnom proinetu navodi kao uesnike platnog prometa pravna lica, preduzetnike i fizika lica koji obavljaju plaanje preko rauna u dinarima koji su duni da sa nosiocem platnog prometa (Narodnom bankom Jugoslavije, bankom, Potanskom tedionicom, drugom finasijskom organizacijom ili preduzeem PTT), zakljue ugovor o otvaranju rauna, voenju sredstava na raunu kod nosioca platnog prometa i plaanju preko toga rauna. 1509 lanu 3. ovog Zakona. -Nosioci platnog prometa i njihove nadlenosti - Kao nosioci platnog promta, javljaju se u naoj zemlji: Narodna banka Jugoslavije, banke, Potanska tedionica i druge finansijske organizacije i preduzea PTT saobraaja. Narodna banka Jugoslavije, preko specijalizovane organizacije u svom sastavu Zavoda za obraun i plaanja, izmeu ostalog, obavlja i sledee poslove platnog prometa: vodi iro raune, obraunske i druge raune nosilaca platnog prometa, vodi raune za naplatu javnih prihoda i rasporeduje sredstva sa tih rauna, vodi raune SRJ i republika lanica, kao to za njih obavlja usluge iz oblasti finasijskog poslovanja. Ona organizuje obraunska mesta i obavlja dnevni, odnosno povremeni obraun izmeu nosilaca platnog prometa i uesnika u platnom prometu (kliring, kompenzaciju i dr.) i vri prenos sredstava, evidentira naplatu javnih prihoda i rasporeuje na korisnike, vodi jedinstveni registar emitovanih hartija od vrednosti, formira centralni depo hartija od vrednosti i vodi raune na kojima se evidentiraju deponovane hartije od vrednosti. Narodna banka Jugoslavije obraunava i usaglaava izvrena plaanja i obavlja prenos sredstava izmeu uesnika u platnom prometu ije raune vodi. Takoe, prima uplate, izvrava isplate, obavlja blagajniko-trezorske poslove i obezbeuje smetaj i uvanje gotovog novca. Narodna banka Jugoslavije prima u depozit po vienju sredstva javnih prihoda, sredstva banaka depozitara i druga sredstva saglasno zakonu, utvruje promet i stanje

19

depozitara i evidentira ga na raunu i o tome ih obavetava. Ona prati likvidnost nosilaca i uesnika platnog prometa, daje naloge i preduzima mere radi odravanja dnevne likvidnosti nosilaca platnog prometa. Obavalja i prinudnu naplatu sa rauna uesnika u platnom prometu koji se vode kod drugog nosioca platnog prometa kad na raunu uesnika platnog prometa nema sredstava za izvrenje. Osim toga, ona obavalja i meubankarski obraun ekova po tekuim raunima graana. Ona vodi i raune na kojima evidentira primarnu emisiju, depozite i plasmane. Narodna banka Jugoslavije stara se o razvoju i unapreenju platnog prometa, kao to i obavlja druge poslove koji su joj dati u nadlenost Zakonom o platnom prometu i drugim saveznim zakonom. Dakle, Zakonom o platnom prometu, predvieno je da Narodna banka Jugoslavije, preko specijalizovane organizacije u svom sastavu Zavoda za obraun i plaanja (ZOP), obavlja niz poslova platnog prometa, a koje emo zbog njihovog znaaja taksativno navesti: 1510 lan 5. Zakona o platnom prometu. 1) voenje iro-rauna, obraunskih i drugih rauna nosilaca platnog prometa; 2) organizovanje obraunskih mesta i obavljanja dnevnog i povremenog obrauna izmeu nosilaca platnog prometa i uesnika u platnom prometu (kliring, kompenzciju i dr.) i obvljanja prenosa sredstava izmeu nosilaca platnog prometa; 3) vodenje rauna na kojima se evidentira svoja emisija, depoziti i plasmani; 4) vodenje rauna za naplatu javnih prihoda, rasporeivanje sredstva sa tih rauna, kao to vodi i raune i vri usluge iz oblasti finasijskog poslovanja SR Jugoslavije i republika lanica; 5) voenje jedinstvenog registra emitovanih hartija od vrednosti; formira centralni depo hartija od vrednosti i vodi raune na kojima se evidentiraju deponovane hartije od vrednosti; 6) primanje u depozit po vienju sredstva javnih prihoda, sreredstva banaka depozitara i druga sredstva saglasno zakonu, utvruje promet i stanje depozita i evidentira ga na raunu i o tome ih obavetava; 7) obraunavanje i usglaavanje izvrenih plaanja i obavljanje prenosa sredstava izmeu uesnika u platnom prometu ije raune vodi; 8) primanje uplate, izvravanje isplate, obavljanja blagajnikotrezorskih poslova i obezbeivanje smetaja i uvanja gotovog novca; 9) praenje likvidnosti nosilaca platnog prometa, davanje naloge i preduzimanje mera radi odravanja dnevne likvidnosti nosilaca platnog prometa; 10) praenje likvidnosti uesnika u platnom prometu; 11) vrenje prinudne naplate sa rauna uesnika u platnom prometu koji se vode kod drugog nosioca platnog prometa (kad na raunu uesnika platnog prometa kod nosioca platnog prometa kojem je podnesen nalog za prinudnu naplatu, a nema sredstava za izvrenje); 12) obavljanje meubankarskih obrauna ekova po tekuim raunima graana; 13) staranje o razvoju i unapreenju platnog prometa i 14) obavljanje i drugih poslova platnog prometa. Banke, u skladu sa Zakonom o platnom prometu, vode raune pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica i izvravaju plaanje po tim raunim;uestvuju u meubankarskom obraunu izvrenih plaanja; utvruju dnevni promet i stanje depozita za svakog deponenta posebno i o tome ih izvetava;primaju uplate od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod drugih nosilaca platnog prometa, primaju uplate u korist tekuih rauna fizikih lica koji se vode kod njih; obavljaju blagajniko-trezorske poslove i obezbeuju smetaj i uvanje gotovog novca,u okviru blagajnikog maksimuma; vre prijem, obraun i naplatu ekova po tekuim raunima graana; organizuju izdavanje kreditnih kartica i plaanja istim i drugim instrumentima plaanja. One obavljaju i druge poslove platnog prometa koje im stavlja u nadlenost ovaj zakon i drugi savezni zakon. Potanska tedionica i druge finasijske organizacije e obavljati, prema Zakonu o platnom prometu, takoe, sledee poslove platnog prometa: vodenje rauna graana i

20

izvravanje plaanja sa tih rauna; utvrivanje dnevnog prometa i stanja depozita za svakog deponenta i posebno ih o tome obavetavaju; primanje uplata od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod njih; obavljanje gotovinskog platnog prometa; obavljanje blagajniko- trezorskih poslova i obezbeenja smetaja i uvanja gotovog novca u okviru blagajnikog i maksimuma; vrenje prijema, obrauna i naplate ekova po tekuim raunima graana; organizovanje izdavanja kreditnih kartica i plaanja kreditnim karticama i drugim bankarskim instrumentima plaanja, kao i druge poslove platnog prometa. Dakle, Potanska tedionica i druge finsijske organizacije po Zakonu o platnom prometu ne mogu voditit raune pravnih lica i preduzetnika i da izvravaju plaanja sa tih rauna, kao ni da uestvuju u meubankarskom obraunu izvrenih plaanja. 1511 lan 6. stav 2. Zakona o platnom promet, Slubeni list SRJ, br.18/98. Shodno Zakonu o platnom prometu, preduzea PTT saobraaja e obavljati sledee poslove platnog prometa:primanje uplata od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod drugih nosioca platnog prometa i vrenje isplata fizikim licima za raun uesnika u platnom prometu; primanje, obraunavaje i vrenje naplate ekova po tekuim raunima graana i obavljanje drugih poslova platnog prometa, u skladu sa drugim saveznim zakonima. 1512 lan 10. Zakona o platnom prometu. Plaanje sa rauna, obavlja se po nalogu vlasnika rauna, poverioca - na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeivanja plaanja, otvorenih akreditiva, drugih akceptiranih instrumenata platnog prometa ili ugovornih ovlaenja, kao i nosioci platnog prometa - na osnovu izvrnih sudskih reenja, izvrnih reenja poreskih, carinskih i drugih ovlaenih organa i svojih internih naloga radi deliminog izvrenja naloga, naplate usluga i sl. U vezi sa obavljanjem platnog prometa, a sa tim u vezi i nadlenou Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun i plaanja, kao i pravima i obavezama drugih uesnika u platnom prometu, novousvojeni Zakon o platnom prometu na radikalniji nain reava pitanja platnog prometa u naoj zemlji, a u skladu sa reenjima koji su ve prihvaena kod zemalja Evropske unije. -ta jo predvia Zakon o platnom prometu? U skladu sa Zakonom o platnom prometu iz 1998. godine, Narodna banka Jugoslavije daje ovlaenja nosiocima platnog prometa za obavljanje platnog prometa, donoenjem odgovarajueg reenja, kad utvrdi da oni ispunjavaju sledee uslove: 1) da imaju otvoreni iro-raun kod Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun plaanja; 2) da je obim njihovog poslovanja usklaen prema saveznom zakonu kojima se ureuje poslovanje banaka aktima Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun i plaanja kojima se blie propisuju naini i uslovi usklaivanja poslovanja banaka i obim i struktura rizinih plasmana banaka; 3) da posluju uspeno i da odravaju svoju likvidnost; 4) da imaju uredno i aurno knjigovodstvo rauna deponenata i o tome pozitivno miljenje revizora; 5) da raspolau raunarsko-komunikacionom opremom za elektronsko plaanje; 6) da raspolau standardizovanim, sistemskim, komunikacionim i aplikativnim programima za obavljanje platnog prometa na nivou pojedinanih transakcija sa mogunou povezivanja sa aplikativnim programskim sistemom Narodne banke Jugoslavije-Zavodom za obraun i plaanja; 7) da raspolau strunim kadrom za obavljanje platnog prometa. Narodna banka Jugoslavije oduzee napred dato ovlaenje za obavljanje platnog prometa kad utvrdi u postupku kontrole platnog prometa, da nosilac platnog prometa ne ispunjava uslove za obavljanje platnog prometa. Dato ovlaenje za obavljanje platnog prometa banci, prestaje da vai kada Narodna banka Jugoslavije donese konano reenje o oduzimanju dozvole

21

za rad, tj.kada NBJ u postupku kontrole platnog prometa utvrdi da banka ne ispunjava predviene zakonske uslove (posebno napred istaknute od 1. do 7. ili ne postupa po drugim odredbama Zakona o platnom prometu ili aktima Narodne banke Jugoslavije. 1513 Reenje o oduzimanju ovlaenja za obavljanje platnog prometa donosi Narodna banka Jugoslavije u roku od l5.dana, od dana izvrene kontrole (lanovi 7. do 9: Zakona o platnom prometu). Uesnik platnog prometa moe imati raune kod jednog ili vie nosilaca platnog prometa, kako to predvia napred navedeni Zakon o platnom prometu. Narodna banka Jugoslavije, propisuje nain obavljanja platnog prometa. Nalog za plaanje je uput uesnika u platnom prometu, koji je poslat u pismenoj formi ili elektronskim putem nosiocu platnog prometa da se isplati odreeni iznos novca drugom uesniku, koji je naveden u nalogu za plaanje. 1514 Elektronski nalog za plaanje se ispostavlja elektronskim putem izmeu raunara u skladu sa jugoslovenskim i meunarodnim (JUS UN/EDIFACT) standardima, a koji propisuje u skladu sa l. 21. Zakona o platnom prometu-Narodna banka Jugoslavije. Nalozi za plaanje koje ispostavljaju vlasnici rauna, poverioci i nosioci platnog prometa, izvravaju se sa rauna na koji glase, prema datumu dospea, redosledu prijema i propisanom redosledu. 1515 Zakon o platnom prometu (lanovi 25. i 26.), predvi postupak u vezi sa redosledom izvravanja plaanja, kako kad na raunu ima ili nema dovoljno sredstava za izvrenje plaanja. Nosioci platnog prometa primaju od uesnika u platnom prometu naloge za plaanje i drugu dokumetaciju. Plaanje se izmeu uesnika u platnom prometu obavlja do visine pokria na raunu sa kojeg se obavlja plaanje. Narodna banka JugoslavijeZavod za obraun i plaanje prima naloge za prenos sredstava izmeu nosilaca platnog prometa samo do visine pokria na iro raunu nosioca platnog prometa. Plaanje je obavljeno kada nosilac platnog prometa prenese sredstva na raun uesnika platnog prometa kojem su sredstva upuena. 1516 lanovi 23-24.navedenog Zakona o platnom prometu. U obavljanju poslova platnog prometa Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obraun i plaanja vodi jedinstveni plan rauna; plan rauna za uplatu i raspored javnih prihoda; registar rauna nosilaca,platnog prometa kod Narodne banke Jugoslavije-Zavoda za obraun i plaanja; registar rauna pravnih lica i preduzetanika kod nosilaca platnog prometa, kao i evidenciju o stanju i promenama sredstava na iro raunu i obraunskim raunima nosilaca platnog prometa, o naplati i rasporedu sredstava javnih prihoda i druge operativne evidencije po osnovu naloga platnog prometa. 1517 lan 31. Zakona o platnom prometu. Vrste platnog prometa.- Postoje dve vrste platnog prometa i to: prema kriterijumu sedita nalogodavca i korisnika naloga: domai i meunarodni platni promet. Jedna druga podela platnog prometa je uinjena jo i na gotovinski i bezgotovinski. 1518 lanom 1. st. 1. Zakona o platnom prometu, takoe se predvia postojanje gotovinskog i bezgotovinskog platnog prometa (koji se obavlja preko rauna, kod nosilaca platnog prometa). Pod gotovinskim platnim prometom, podrazumevaju se sva plaanja gde se isplate vre u gotovom novcu. Izmeu pravnih subjekata kod nas je ovaj promet u potpunosti ogranien jer postoji njihova obaveza da sav primljen novac u gotovom uplate istog

22

dana na svoj raun, a najkasnije narednog dana. Izuzetno, pravni subjekti mogu drati u svojoj blagajni gotov novac do visine tzv. blagajnikog maksimuma za odreene materijalne trokove. Osim toga, pravno lice moe podizati i gotov novac za isplate plata radnicima, dividende akcionarima i dr. Bezgotovinskim platnim prometom, smatra se onaj promet gde se prenos novanih sredstava obavlja sa rauna jednog lica (rauna nalogodavca) na drugi raun, raun korisnika. Bezgotovinski platni promet je pravilo da se obavlja izmeu pravnih lica. Postoji vie razloga za ovakvo opredeljenje. Jedan od razloga je to je ovakav promet znatno bri, bezbedniji i efikasniji, pogotovu iz razloga, savremene elektronike i kompjuterizacije. On otklanja i rizike prenosa novca na daljinu (eventualnih kraa i oteenja i dr.). Pored toga, bezgotovinski promet omoguava i smanjenje trokova u vezi sa prenosom novca na korisnika. Osim toga, on smanjuje i veliku cirkulaciju gotovog novca u opticaju i omoguava bolje korienje gotovog novca. Sa gledita kontrole nadlenih organa, bezgotovinski platni promet omoguava daleko bolju kontrolu zakonskog raspolaganja novanih sredstava. Postoje tri vrste instrumenata bezgotovinskog platnog prometa i to: instrumenti doznake, instrumenti obrauna i kreditni instrumenti. Putem instrumenata doznaka, omoguava se prenos sredstava sa nalogodavca na korisnika u okviru iste banke ili putem jedne banke kod druge banke, kao i za izvravanje obaveza iz poslovnih odnosa banaka i komintenata. U ove instrumente mogu se ubrojati: nalog banci da izvri doznaku na raun odreenog lica, potanska uplatnica, ekovi, virmanski nalozi, budetski nalozi i dr. Na osnovu instrumenta obrauna, postiu se meusobna izravnavanja, putem banke, izmeu njenih komintenata. U iste spadaju: nalog za kompenzaciju (gde se obaveze prebijaju i gase, te ni jedna strana ne vri isplatu), asignacioni i cesioni nalog (nalog za preuzimanje duga) sa odgovarajuim dokumentima. U ovim sluajevima ne gase se meusobna potraivanja kao kod kompenzacije, pa korisnik koji je obavezan da izvri plaanje, mora da ispostavi virmanski nalog za prenos sredstava, dok e ostali uesnici ispostavljati virmanske naloge za obraun, nalog za kupovinu i prodaju hartija od vrednost, akceptni nalog i dr. Kao kreditni instrumenti, javljaju se: akceptiranje menice, indosiranje menice, akreditiv sa odloenim rokom plaanja i dr. 1519 O ovome vie rei prilikom izlaganja o menici, kao i u delu o akreditivu. VIRMAN.- Pod virmanom se podrazumeva poseban nalog pravnog subjekta organizaciji nadlenoj za platni promet da obavi "zaduivanje" sa njegovog rauna u korist rauna korisnika. Po osnovu virmana - kao naloga, uspostavljaju se odnosi na relaciji nalogodavac - banka koji ima elemente ugovora o nalogu, Virmanski nalog se moe opozvati sve do momenta dok nije upisan na teret nalogodavca. 1520 Rives-Lang-Contamine-Raynaud, Dorit bancarie, Paris, 1986, p, 317. Sa uvoenjem automatizacije, elektronike i kompjuterizacije, ne trai se posebna forma virmanskog naloga. Ako se on izdaje na obrascu posebnog formulara, onda se isti sastoji od 5. primeraka. 1521 Prvi primerak je za organizaciju platnog prometa, u cilju umanjivanja rauna nalogodavca, drugi primerak je izvetaj o zaduenju (kojim se obavetava nalogodavac), trei primrak je nalog za odobrenje (odobrenje za raun korisnika naloga), etvrti primerakje izvetaj o odobrenju (dostavlja se korisniku da je u korist njegovog rauna izvrena uplata) i peti primerak je za potrebe nalogodavca u cilju dokazivanja da je obavio plaanje.

23

Virmanski nalog sadri: firmu, naziv i broj iro rauna nalogodavca, oznaenje lica i broj rauna korisnika, svrhu doznake, iznos doznake i mesto i datum davanja naloga. Danas se u savremenoj pravnoj teoriji smatra, da virmanski nalog predstavlja poseban institut bankarskog prava pomou kojeg se po posebnoj proceduri, postupku obavlja prenos nqvca, ali ne gotovinskog, ve skripturalnog. 1522 Krulj dr V, Instrumenti plaanja u savremenom prometu, Beograd, 1975, str, 20.

AKCEPTNI NALOG. - U bankarskom poslvanju predviena je mogunost da dunik izdaje poveriocu i posebne instrumente za obezbeenje plaanja koji sadri nalog za prenos sa upisanim datumom dospea - akceptni nalog. Isti akceptni nalog overava poverilac i podnosi ga nadlenoj organizaciji za platni promet, najkasnije na dan dospea. On predstavlja veoma pogodan instrumnt obezbeenja plaanja, iz razloga to sadri neopozivu izjavu dunika, Meutim, sa ovim isplata nije izvrena zbog sumnje, da li postoje raspoloiva sredstva na iro raunu dunika. Nadlena organizacija za platni promet je u obavezi da na bazi izdatog akceptnog naloga koji je dospeo za naplatu, a kad na iro raunu dunika nema sredstava, da odnah "blokira" isti iro raun - sve dok sredstva ne budu prispela i isplate sa iro rauna se isplauju prema dospeu potraivanja povrilaca. Moe se dogoditi u praksi, da se akceptni nalog izda kao blanko nalog, tj. bez upisa datuma izdanja i bez sume koja se duguje, a uz potpis dunika, Akceptni nalog po svojoj pravnoj prirodi, ne predstavlja hartiju od vrdnosti jer u istom nisu inkorporisana prava korisnika potraivanja. 5. 4. KLIRINKI POSLOVI 1) Pojam.- Pod kl.rinkim poslovima, podrazumevaju se posebne vrste kompenzacionih poslova, kako to istie prof. Vasiljevi, gde se uzajamna potraivanja i dugovanja prebijaju posredstvom drave (kad se radi o prebijanjima privrednih subjekata onda su u pitanju kompenzacioni poslovi). 1523 Vasiljevi dr M, ibid, stt.61.4. Takav smisao klirinkim poslovima, daje i prof. Antonijevi, gde se kod klirinkih poslova, prebijanje potraivanja ne obavlja izmeu privrednih subjekata - nego izmeu drava. 1524 Antonijevi dr. Z., ibid., str.443 To se ini pomou posebnih zbirnih rauna po kojima se obraunavaju sve uplate i isplate u prometu izmeu odreenih drava, a zatim se vri prebijanje meusobnih potraivanja i dugovanja, Klirinki rauni vode se kod jednog predvienog klirinkog mesta. Nekada je bilo pravilo da svaka zemlja u svojoj nacionalnoj valuti, a danas se vrlo esto pri tome primnjuje "neutralna valuta" neke tree zemljhe ili valuta koja je izmeu ugovornih strana utvrena samo za obraun (kao nekada, izmeju nae zemlje sa bivim SSSR-om, gde se primenjivao obraunski, klirinki dolar). Po isteku vanosti klirinkog sporazuma, vri se utvrivanje "klirinkog salda". Pored konanog salda, mogu se utvrivati periodini i dnevni saldo. Najee, izmeu dve drave, klirinke sporazume prate odgovarajue kontingentne liste kojima se utvruje obim uzajamne razmene (vrsta, koliina i vrednost robe) kako bi se postiglo uravnoteenje meusobnih plaanja i izbegla odreena potrana salda iz jedne zemlje. U cilju izravnavanja potraivanja po klirinkim sporazumima, predviaju se i odreena novana sredstva koja slue kao tzv. manipulativni krediti. 2)Vrste kliringa.- U klirinkom poslu, zavisno od broja uesnika, razlikuje se jednostrani, dvostrani i viestrani kliring.

24

-Jednostrani kliring.-Pod jednostranim kliringom, podrazumeva se takav oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostrano obavezuje sve dunike koji imaju sedite u njenoj zemlji da svoja potraivanja prema inostranim poveriocima izmiruju samo u domaoj valuti - kod odreene ovlaene banke u toj zemlji. Takoe, imperativni propisi obavezuju i sve poverioce koji se nalaze sa seditem u takvoj zemlji da na isti nain svoja potraivanja ostvaruju prema inostranim dunicima. Mada se ovaj jednostrani kliring vrlo eesto javlja, kao prinudni, imperativni jer se privredno-pravni subjekti na njega obavezuju zakonskim normama odreene drave, on se moe pojaviti i na bazi ugovora, meunarodnog sporazuma. Jednostrani kliring se izuzetno javlja u bankarskom poslovanju. -Dvostrani kliring. - Pod dvostranim kliringom, podrazumeva se kliring koji nastaje uvek sporazumom dve drave. Cilj ovakvog dvostranog (bilatralnog) sporazuma je da sprei prenos domaih sredstava plaanja preko granice. Svaka drava ugovornica, izvrava svoje obaveze prema drugoj dravi, u svojoj domaoj valuti preko odreene banke, a ona kao obraunska banka obavlja prebijanje meusobnih potraivanja. Najee se kao obraunske banke odreuju emisione (centralne) banke tih drava ali mogu da budu i druge banke. Sporazumom o kliringu, po pravilu se utvruje najvii iznos do kojega se mogu kretati meusobna potraivanja i dugovanja. -Viestrani kliring.- Pod viestrananim kliringom, odnosno multilatrelnim kliringom, podrazumevaju se meunarodni sporazumi gde se vie zemalja ukljuuje u jedan zajedniki kliring. Na ovaj nain se omoguava lake obavljanje platnog promta izmeu zemalja ugovornica. Istim sporazumom, odreuje se valuta u kojoj e se obavljati obraun. Ovakav sluaj viestranog kliringa, pojavljuje se u meusobnim odnosima potanskih organizacija, vazdunog saobraaja i eleznice. S obzirom na predmet klirinkih plaanja moe se razlikovati, robni i nerobni kliring. Kod robnog kliringa obuhvaena su sva plaanja iz prometa roba, a kod nerobnog kliringa, sva plaanja iz prometa usluga. Tu se moe pojaviti i meoviti kliring koji bi obuhvatio plaanja iz prometa i roba i usluga. Ima autora, koji govore i o totalnom kliringu, pod kojim podrazumevaju celokupni platni promet izmeu zemalja. 1525 Krulj dr V, Pravo platnih sporazuma, Beograd, 1964, str. 53 i 54. 5. 5. Kompenzacioni poslovi Pod kompenzacionim deviznim poslovima, podrazumevaju se prebijanja potraivanja izmeu domaih i inostranih privrednih subjekata ili drugih lica. Putem kompenzacionih poslova, vri se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednou izvoza. Ova prebijanja se vre izmeu odreenih privrednih subjekata, pravnih lica, a ne i izmeu drava (jer se tada radi o kliringu). Shodno vazeclm propisima, kompenzaclom poslovi se moraju obavljati iskljuivi preko ovlaenih banaka. Do ovakvih prebijanja potraivahja moe da doe pod odreenim uslovima, kao na primer, kad se pojedine vrste robe mogu samo na ovaj nain uvesti ili izvesti ili kad se pomou kompenzacije obezbeuju povoljniji uslovi izvoza ili uvoza i dr.

5. 6. Posao dokumentarnog inkasa (naplata) 1) Pojam i vrste.- Pod dokumentarnim inkasom, podrazumeva e bahkarski posao, kod kojeg banka preuzima obavezu da po nalogu i za raun svog komintenta (nalogodavca, prodavca) naplati njegovo potraivanje prema trem licu, po osnovu menice i uz predaju odreenih dokumenata po osnovu kojih moe raspolagati sa robom, a nalogodavac, komintent se obavezuje da za to banci plati proviziju i trokove koje je ona imala pri izvravanju dobijenih naloga.

25

1526 Pavievi dr B, dokumentarni inkaso u meunarodnim plaanjima-Privrednopravni prirunik, br. 2/81, str. 18. Glavna karakteristika ovog posla je da je to posao sa trenutnim izvrenjem i da spada u neimenovane poslove i poslove intuitu personae. Isti ugovor, spada u ugovore po nalogu. 1527 Pavievi dr B, ibid, str. 19. -Razlike i slinosti sa dokumentarnim akreditivom. - Dokumentarni inkaso ima i slinosti ali i razlike sa dokumentarnim akreditivom. Tako kod dokumentarnog inkasa, ne postoji obaveza banke da izvri plaanje ve samo da preda dokumenta kupcu-posle plaanja cene ili akceptiranja menice. Osim toga, kod ovog posla, banka deluje u korist nalogodavca, tj. prodavca, a kod dokumentarnog akreditiva deluje u korist kupca. Kod dokumentarnog inkasa, banka ne ispituje saobraznost dokumenata iz razloga to deluje u korist prodavca, ve samo da li su isti dokumenti navedeni u nalogu, prisutni pri naplati. Kod dokumentarnog inkasa, dokumenta i isprave iskupljuje kupac (trasat), a kod dokumentarnog akreditiva ini akreditivna banka. Sigurnost prodavca kod dokumentarnog akreditiva je daleko vea, jer je prema njemu u obavezi akreditivna banka da isplati kupovnu cenu. Meutim, kod dokumentarnog inkasa, banka se obavezuje da e izvriti samo odreenu uslugu za nalogodavca. I na kraju, zbog manje obaveze inkaso banke od akreditivne banke, provizija inkaso banke je znatno nia. -Vrste dokumentarnog inkasa.- Zavisno od vrste isprava, putem kojih se dokazuje postojanje potraivanja, razlikuje se: "isti" inkaso (nerobni inkaso) i "robni dokumentarni inkaso." - Kod "istog" inkasa, vri se naplata potraivanja putem hartija od vrednosti (menica, obveznica, ek i dr.), a kod robnog inkasa - obavlja se naplata hartija od vredn6sti zajedno sa robnim dokumentima, kao i naplata robnih dokumenata - bez hartija od vrednosti. Zavisno od mesta obavljanja i radnji uesnika u inkaso poslu, razlikujese nostro inkaso (gde domaa banka, preko strane inkaso banke u zemlji plaanja, naplauje od stranog dunika potraivanja) i loro inkaso, gde strana banka, najee, preko,domlae banke, na- plauje strano potraivanje od domaeg dunika. Zavisno od naina realizacije i obaveze banaka, pojavljuju se dokumentarni inkaso sa plaanjem u gotovom pri iskupljivanju dokumenata koje obavlja kupac od blanke (a banka ne sme da preda dokumenta kupcu, pre nego to je ovaj isplatio cenu i time izvrio obavezu u celini) i dokumentarni inkaso sa predajom dokumenata uz akcept menice. Ovaj, dokumentarni inkaso na meunarodnom planu, regulisan je Jednoobraznim pravilima za inkaso koje je donela Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1978. godine. Ugovorni partneri, kao uesnici posla dokumentarnog inkasa, izraavaju volju za prihvatanje ovih pravila ime ona postaju sastavni deo ugovora o dokumentamom inkasu. Primena ovih pravila, moe se iskljuiti voljom ugovornih strana, a njihova neprimena moe proizilaziti i iz imperativnih propisa odreene drave, u mestu i vremenu ispunjenja transakcije inkasa. 2) Uesnici u dokumntarnom inkasu i pravni odnosi. - Kao uesnici u dokumentarnom inkasu, pojavljuju se: nalogodavac koji angauje svoju banku u cilju naplate potraivanja, dostavna banka-remitent (banka kojoj je nalogodavac poverio posao naplate), trasat-kupac koji je obavezan da udovolji nalogu za naplatu, odnosno da izvri akcept menice kao i vie banaka, koje angauje dostavna banka, radi prezentacije dokumenata kupcu-trasatu.

26

Izmeu uesnika ovog posla, javljaju se odreeni pravni odnosi koji su samostalni i meusobno nezavisni.Kao prvi odnos, javlja se odnos izmeu nalogodavca (prodavca) i trasata (kupca), koji je izvan pravnog posla dokumentarnog inkasa i zasniva se na ugovoru o prodaji. Kupac je u obavezi da plati cenu ili akceptira menicu inkaso banci i ta njegova obaveza proizilazi iz ugovora o prodaji kao osnovnog pravnog posla. Sledei pravni odnos je izmeu nalogodavca (prodavca) i dostavne banke koji predstavlja ugovor o dokumentarnom inkasu. Pored toga, pojavljuje se i eventualni pravni odnos izmeu dostavne i inkaso banke (dostavna banka moe i sama biti inkaso banka) i isti se uspostavlja na istoj osnovi kao i odnos izmeu nalogodavca i dostavne banke, gde se radi o ugovoru o nalogu ili ugovoru o delu. 1528 Pavievi dr B, ibid, str. 22;Vukmir dr B, Meunarodna plaannja, Ljubljana, 1989, str. 16. Dostavna banka, kod ovog ugovora odgovara za izbor inkaso banke, ali i za njen rad, jer je inkaso banka u ulozi punomonika dostavne banke. 1529 Pavievi dr B, ibid, str. 23. Iz toga proizilazi, da je inkaso banka u obavezi da se u svom radu pridrava naloga i instrukcija dostavne banke i ne bi imala pravo da od istih odstupi. -Odgovornost banke. - Sve banke, koje se pojavljuju u pravnom poslu dokumentarnog inkasa, obavezne su da postupaju sa razumnom panjom i u dobrom uverenju. 1530 lan 1. Jednoobraznog pravila za inkaso. Shodno ovim pravilima, banke su se prilino ogradile od svoje odgovornosti. Tako na primer, po istim pravilima, banka nije odgovorna za gubitke pisama, dokumenata, za ispravnost potpisa na menici, za ovlaenja lica koja potpisuju menicu i dr. Sa pravom se u pravnoj teoriji postavlja pitanje vanosti ovakvih osloboenja, obzirom da banka nastupa kao profesionalac i strunjak i to podrazumeva njenu pootrenu odgovornost, a ne suprotno, smanjenje, pa ak i iskljuenje od odgovornosti. 1531 Pavievi dr B, ibid, str. 26-27. Shodno Jednoobraznim pravilima za inkaso, u pogledu dokumenata ili robe kad kupac ne iskupi dokumenta, banke nisu u obavezi da preduzimaju bilo kakve radnje u vezi sa robom. Prodavac, moe u takvim sluajevima imenovati svog predstavnika i banka je tada duna da prihvata uputstva toga predstavnika. Jednoobrazna pravila za inkaso zabranjuju, da se roba alje direktno na banku bez njenog pristanka. Ukoliko se to ipak dogodi, banka nije obavezna da preuzme robu i tada nastaje rizik za stranku koja je takvu robu poslala banci. Kako se radi o dispozitivnosti Jednoobraznih pravila za inkaso, ne iskljuuje se mogunost i drugaijeg ugovaranja izmeu nalogodavca i banke. Postoji obaveza banke koja vri naplatu da obavesti banku nalogodavca, tj. dostavnu banku o svim bitnim pitanjima (obaveten ja o plaanju, akceptiranju, neplaanju i dr.) koja je duna da daje instrukcije u pogledu daljeg postupanja sa dokumentima. 1532 lan 20. Jednoobraznih pravila za inkaso. 5. 7. Ostali usluni bankarski poslovi Pod ostalim uslunim poslovima banaka, podrazumevaju se poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti kao i funkcije banke kod kupoprodaje hartija od vrednosti na berzi, u vezi sa nizom berzanskih operacija, ali i ulogom banke pri tim operacijama za svoje klijente. to se tie uloge banke, u vezi sa poslovima hartija od vrednosti, moe se govoriti o njene dve uloge. Jedna je uloga banke na primarnom tritu kapitala (pod kojim se esto podrazumeva trgovina hartijama od vrednosti, izmeu emitenata i kupaca, neposredno ili preko posrednika), gde se banke pojavljuju kao finansijski posrednici. 1533 lan 4. Zakona o hartijama od vrednosti.

27

One kao finansijski posrednici, na primarnom tritu obavljaju i niz operacija, kao to su: priprema emisije hartija od vrednosti, odluivanje o tipu emisije, pribavljanje dozvole za emisiju, formiranje cena hartija od vrednosti, plasman emisije i dr. Tu se banka, moe pojaviti i kao garant za emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata (preduzea-emitenata), kao to su na primer, obveznice sa garancijom od strane banke. Banke imaju veliku ulogu i na sekundarnom tritu kapitala, gde se podrazumeva dalja kupovina i prodaja hartija od vrednosti izmeu imaoca i kupca hartija od vrednosti, neposredno ili preko posrednika. 1534 lan 4. Zakona o hartijama od vrednosti. Tu banke pruaju brokerske i dilerske usluge (kupovina i prodaja hartija od vrednosti po nalogu klijenta), posredovanje meu klijentima prilikom konverzija hartija od vrednosti, sa razliitim kamatnim stopama. Banke, mogu pruati i usluge finansijskog konsaltinga, obavljati i analizu finansijskih promena komintenata, davati preporuke i vriti strategiju finansiranja. Osim toga, banke mogu vriti i konvertovanja svojih potraivanja u akcije, prodavati date kredite na kreditnom tritu i dr. Banke mogu obavljati i uslune poslove, obavetavanja i savetovanja klijenata. Emisiona banka obavlja raznovrsne uslune poslove vezane za emisiju novanica i kovanog novca, kao i zamenu istih novanica. 1535 Antonijevi dr Z, ibid, str. 458-459 i 491-492. Meunarodna plaanja, odnosno platni promjet sa inostranstvom, organizovana su tako da se cjelokupna aktivnost vezana za plaanje neke obaveze, ili za naplatu odreenog potraivanja kao rezultante spoljnotrgovinske aktivnosti, obavlja putem sistema multilateralnih plaanja i naplata ili sistema plaanja i naplata u konvertibilnim valutama, te sistema bilateralnih plaanja i naplata ili sistema kliringa. Sistem multilateralnih plaanja zasniva se na valutnoj konvertibilnosti koja omoguava da se odreena valuta, odnosno potraivanje u jednoj zemlji, moe po odreenom paritetu koristiti za odreena plaanja u bilo kojoj drugoj valuti i u bilo kojoj drugoj zemlji. Multilateralni sistem plaanja se obavlja putem konvertibilnih rauna ovlaenih domaih banaka koji se vode kod inostranih banaka. Sistem bilateralnog naina plaanja zemlje ugovaraju tako da reguliu meusobna plaanja na klirinkoj osnovi, po kojoj se meusobne obaveze i potraivanja kompenziraju putem klirinkih rauna. Klirinkim plaanjem se po pravilu regulie cjelokupno meusobno plaanje zemalja ugovornica na jedinstven nain i po jedinstvenom neoscilirajuem paritetu, iskljuujui iz tog plaanja svaku treu stranu valutu i svaku prodaju i kupovinu valuta zemalja ugovornica na tritima tih zemalja. Pri tome, godinji obim razmjene robe i usluga izmeu zemalja ugovornica uravnoteava se putem robnih listi, koje se utvruju za svaku godinu. Klirinki nain plaanja, praktino, postepeno iezava kao oblik bilateralnih meudravnih aranmana. ak i onda kada izmeu pojedinih zemalja postoji platni sporazum kojim se predvia plaanje u slobodnim (konvertibilnim) devizama, to podrazumijeva punu transferabilnost salda na raunima, mogu nastupiti oteavajue okolnosti u platnom bilansu odnosnih zemalja, ili se moe zajedniki ocijeniti potreba za nekim specifinim aranmanima na trajnoj ili privremenoj osnovi. Onda se pribjegava odreenim vrstama posebnih rauna meu bankama, u koje spadaju: autonomni raun, specijalni raun, bankarski sporazum i sl. Pored centralnih banaka, samo ovlaene banke mogu biti nosioci platnog promjeta s inostranstvom, odnosno ako je dio deviznih rezervi zemlje na njihovim raunima u inostranstvu, one imaju posebno mjesto i ulogu na organizovanom finansijskom

28

tritu. Ovo istovremeno podrazumijeva i njihovu posebnu odgovornost za praenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata. Sadraj poslovanja koji proizilazi iz ovlaenja da banka vri platni promjet sa inostranstvom srednje ovlaenje, ili da vri platni promjet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom veliko ovlaenje, podrazumijeva da banka ima odgovarajuu korespondentsku i kontokorentnu politiku. Odnosno, to znai da izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaa banka obezbijedi uslove za pouzdano obavljanje cjeline svojih poslova. Istovremeno, ovlaena banka, izmeu ostalog, mora biti lan SWIFT-a2[1] (radi brze, pouzdane i ekonomine razmjene naloga sa inostranstvom u plaanju i naplati) i ukljuena u sisteme EDI i EDIFACT eme i sistemi za elektronsku razmjenu podataka. Naravno, ovlaena banka mora voditi rauna o primjeni meunarodnih pravila, obiaja i standarda koji se donose u okviru Meunarodne trgovinske komore u Parizu (UNCITRAL-a), odnosno u okviru BIS-a. Pored toga, ovlaena banka vodi aktivnosti za jaanje kvaliteta instrumenata obezbjeenja plaanja kod izvoznih poslova u cilju poveanja verovatnoe naplate, tj. otklanjanja kreditnih i komercijalnih rizika. Takoe, ona radi na pripremi hartija od vrijednosti koje glase na stranu valutu (obveznice, blagajniki zapisi, sertifikati o depozitu), radi plasmana u inostranstvu umjesto korienja inokredita. Ovlaena banka inicira i pomae uvoenje ISO9000 standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru da izvoze. Najzad, ove banke su odgovorne da "grade" ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija i da ostvaruju najiru meubankarsku saradnju po svim ranije navedenim pitanjima. 2. GLAVNI INSTRUMENTI MEUNARODNOG PLATNOG PROMJETA Platni promjet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemlje posebno s jedne, te i sa prihvaenim meunarodnim standardima, pravilima i uzansama s druge strane. Kontrolu meunarodnog platnog promjeta obavljaju centralna banka, devizni inspektorat kao poseban organ u krilu Ministarstva za finansije i carinski organi. Platni promjet sa inostranstvom, s obzirom na nain plaanja, moe biti gotovinski (ke) i bezgotovinski (ek, mjenica, doznaka, kreditno pismo, inkaso, akreditiv). U poslovima platnog promjeta sa inostranstvom, najvaniju ulogu imaju ovlaene banke i njihovi inostrani korespondenti i kontokorenti, kod kojih banke imaju otvorene raune. U tome posebnu ulogu imaju instrumenti plaanja u meunarodnom platnom promjetu. 2.1. Osnovni cilj instrumenata platnog promjeta sa inostranstvom jeste da zatite interese i kupca i prodavca koji se nalaze u razliitim zemljama. U principu, podjela instrumenata se moe napraviti na bazi sistema obezbjeenja kupca i prodavca, koje pojedini instrumenti nude, ili na bazi naina funkcionisanja instrumenata plaanja. U toj koncepciji, meunarodni platni promjet se izvrava upotrebom brojnih instrumenata plaanja, od kojih su najvaniji: bankarska doznaka, inkaso, ek, akreditiv kao instrument plaanja i obezbjeenja plaanja, mjenica i dr., dok se kao instrumenti obezbjeenja plaanja javljaju: garancije i jemstva, instrumenti osiguranja kredita, te stvarno pravna obezbjeenja (hipoteka i zalog). Meunarodni ek, kao instrument plaanja, jeste strogo formalna hartija od vrijednosti kojom trasant daje nalog trasatu (banci, poti) da plati odreeni iznos po vienju, 2 29

naznaenom korisniku (remitentu) ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta. Kao instrument bezgotovinskog plaanja, ek je potisnuo upotrebu gotovog novca i prua znaajne prednosti sa aspekta rizika i trokova. Bankarska doznaka je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu korisniku. To je najstariji i najee korieni instrument u meunarodnim plaanjima, naroito kada su u pitanju nerobna plaanja, a koristi se i kod robnih plaanja, u situacijama kada postoji puno povjerenje izmeu ugovornih strana (ne postoji rizik za ugovorne subjekte). Kao uesnici u poslovima sa doznakama, pojavljuju se: nalogodavac (uesnik koji inicira plaanje prema inostranstvu i koji se za tu svrhu obraa svojoj poslovnoj banci), poslovna banka kao posrednik (koja izvrava nalog samostalno ili preko svojih korespondenata), banka korespondent, te korisnik doznake. U platnom promjetu se primjenjuju dvije vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Kod nostro doznake se radi o slanju sredstava iz zemlje davaoca naloga za doznaku u inostranstvo, posredstvom domae i inostrane banke. Kod loro doznake je u pitanju transfer sredstava iz inostranstva, uz uee inostrane i domae banke (primalac je domai subjekt). Jo su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obina, telefaks i, najzad, SWIFT doznaka (s obzirom da je u savremenom bankarstvu skoro potpuno naputena praksa da se doznake alju potom). Menino-pravni sistem prema Konvenciji UN o meunarodnim trasiranim i meunarodnim sopstvenim menicama poseduje sledee karakteristike Konvencija predstavlja amalgam enevskog i anglo-amerikog sistema: njome je poboljan kvalitet pravnog poloaja poverioca u meninom odnosu Konvencijom je usvojen princip zakonodavnog dualizma tako da je njena primena sveobuhvatna, s tim da se nacionalno pravo supsidijarno primenjuje: Konvencijom je izvreno sveobuhvatno regulisanje materije meninog prava: pravila Konvencije su savremena: Prilikom usvajanja Konvencije predviena je mogunost ulaganja minimuma rezervi. Iako su brojna shvatanja da je Konvencijom UN usvojena anglo-saksonska doktrina o pravnoj prirodi meunarodne menice, prema kojoj menini odnos ima ugovornu prirodu ili, u najboljem sluaju, predstavlja kombinaciju jednostranog i dvostranog pravnog akta, injenice govore da je naprotiv usvojena koncepcija enevske (germanske) kole meninog prava. Meunarodna menica predstavlja bez izuzetka, apstraktan posao koji nastaje na osnovu jednostrane izjave volje. Teorija apstraktne, bezuslovne i jednostrane izjave volje je, kao i u enevskom pravu, korigovana teorijom savesnog sticaoca menice. U potpunosti je prihvaena teorija emisije prema kojoj je za nastanak meninog odnosa potrebno da pored potpisa izdavaoca menice ona zakonito izae iz njegove dravine, ali i u suprotnom menini odnos opstaje ako je imalac menice bio savestan prilikom sticanja menice. MENICA 1. Postanak, uloga i razvoj menice. - Menica se pojavila u savremenom smislu rei tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovakih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem enove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potie od rei cambiare, to znai:menjati). Tako se poslovan ovek kome je potreban novac neke druge drave zbog plaanja u inostranstvu, obraao bankaru sa zahtevom da mu preda pismo za tree lice u predvienom inostranom mestu gde bi ovaj mogao da podigne ugovorenu

30

svotu novca. Na taj nain je bankar postajao i menja jer je za izdati nalog koji je primio od saugovaraa, izdavao odreenu svotu domaeg novca. Svakako, da je ovakvo menino pismo kod kojeg je u sutini bila razmena domaeg novca za inostrani, sluilo za potrebe obezbeenja isplate novca na nesigurnim putevima u inostranstvu.Izdavalac menice je u isti mah morao da ispie ceo tekst menice, jednim rukopisom i istim mastilom - takozvana teorija "unitu actu". Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaanja, a mnogo docnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je sluaj, kad kupac nije u mogunosti da odmah plati nabavljenu robu ve bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz odreeni broj meseci. Na ovaj nain, kupac je odlagao plaanje, tj.dobijao je viemeseni kredit. Meutim, kada je prodavcu bio potreban novac on je menicu eskontovao, tj. isplatio potraivanje iz hartije od vrednosti njenom imaocu, od strane banke pre dospelosti potraivanja. Tada se dogaalo, da banka odmah isplati imaocu isprave vrednost iz hartije, s tim to je banka naplaivala potraivanje iz hartije tek kada je ono dospelo. Banka je mogla da eskontovanu hartiju od vrednosti, proda nekoj drugoj banci i pre dospelosti isprave i tada se ova radnja naziva reeskont. Svakako, da je sa razvojem trgovine, dolo do i promene uloge menice, tako da se njena prvobitna uloga iskljuivo, kao sredstvo razmene domaeg u inostrani novac, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaanja (u vidu kredita). Kasnije je menino pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u poetku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veu cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije proputanja, to je usavremenom meninom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menine obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dunika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menine elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da odreenom licu ili po njegovoj naredbi, pa ak i da sam (sopstvena menica), isplati oznaenu sumu novca ili e tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vue (trasirana menica) i to u odreenom mestu i u odreeno vreme. Iz toga proizilazi, da meninu sumu moe da isplati ili sam izdavalac menice ili neko tree lice (trasat). Dakle, postoje dve vrste menice: trasirana (vuena) i sopstvena menica. Kod trasirane menice, postoji jednostrana pismena izjava kod koje izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati treem licu korisniku (remitentu) ili po naredbi tog treeg lica sumu novca koja je oznaena u menici. Kod sopstvene menice (solo menice), izdavalac menice trasant obavezuje se da e u vremene dospelosti menice isplatiti treem licu (remitentu) - korisniku ili po naredbi tog treeg lica sumu novca koja je oznaena na menici. Iz napred navedenog, moe se zakljuiti da izmeu trasirane i sopstvene menice postoje izvesne razlike i to to se kod trasirane menice pojavljuju se tri lica: trasant, lice koje izdaje nalog za isplatu; trasat (lice kojem je nalog upuen da isplati odreenu sumu novca) i korisnik - remitent (lice kojem treba da bude isplaena suma novca oznaena na menici). Kod sopstvene menice, postoje samo dva obavezna lica: 1) izdavalac menice (lice koje obeava da e isplatiti meninu svotu) i 2) remitent (korisnik), lice u iju korist se ta menica izdaje.

31

Trasirana menica sadri uvek trasantov nalog upuen nekom drugom licu (trasatu), a kod sopstvene menice postoji samo obeanje izdavaoca menice da e on izvriti isplatu. Postoje razlike izmeu trasirane i sopstvene menice i u samom tekstu menine izjave o izdavanju jer kod trasirane menice postoji klauzula "platite", dok kod sopstvene menice stoji klauzula "platiu". 2. Vrste menice a) Iz napred navedenog, moe se zakljuiti da postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. Pod trasiranom menicom ili vuenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati treem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog treeg lica novanu svotu koja je oznaena u menici. Ista je dobila naziv od latinske rei trahere, to znai "vui" i zato se ona naziva i trata menicom. Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obeava (obavezuje se) da e u vreme dospelosti isplatiti treem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog treeg lica oznaenu novanu svotu u meninoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga treem licu za isplatu menine svote, ve postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi, redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred rei) i trasiranu sopstvenu menicu. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi, karakteristina je po tome to izdavalac menice odreuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time to trasant (izdavalac) menice oznaava samoga sebe kao trasata (isplatioca menine svote). U zapadnim dravama, ona se esto koristi radi boljeg korienja baninih sredstava pa jedna banina jedinica u nekom mestu vue ovu menicu u drugu baninu jedinicu (u drugom ili ak u istom mestu). 1575 Detaljnije, o ovim vrstama menice, prof. Antonijevi dr Z, ibid, str.465.i 466. b) Mogua je jedna druga podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu, poslovnu i finansijsku menicu. Robna menica se vrlo esto koristi kod ugovora o prodaji robe i pomou iste prodavac kreditira kupca. Tada, umesto plaanja robe kupac akceptira menicu koju izdaje prodavac i na taj nain kupac postaje glavni menini dunik, a prodavac ovakvom menicom moe plaati svoje obaveze treim licima ili je eskontovati kod banke i naplatiti svoje potraivanje prema kupcu i pre dospelosti menice. Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeenja potraivanja od strane poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. c) Postoji jo jedna podela menica u vezi sa formom menine isprave, pa se sa toga aspekta moe izvriti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. Potpuna ili puna menica je ona menica koja ve u momentu njenog izdavanja sadri sve bitne menine elemente koji su predvieni zakonom, a pri tome moe sadrati i neke nebitne menine elemente. Blanko (bjanko) menica se karakterie time to njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menine elemente (esto stavljajui samo svoj potpis) i na taj nain ovlauje budueg imaoca menice da on popuni ostale bitne menine elemente, pre nego to menicu bude koristio protiv meninog dunika.

32

3. Izvori meninog prava Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meninog prava razlikujemo: 1) meunarodne i 2) nacionalne (autonomne) izvore meninog prava. Meunarodni izvori meninog prava. - Vea upotreba menice u meunarodnom robnom prometu i prometu usluga, dovela je jo u XIX. veku do unifikacije (izjednaavanja) i jednoobraznosti meninih prava. 1576 U tom smislu su posebno bile zabeleene aktivnosti meunarodnog udruenja za unifikaciju meninog prava, udruenja za meunarodno pravo i Instituta za izjednaavanje privrednog prava. Odrane su meunarodne konferencije u Hagu 1910. i 1912. na kojima je usvojen i Haki menini regiman koji nije primenjen jer je 1914. godine izbio I. Svetski rat. Putem Drutva naroda i Meunarodne trgovinske komore, u enevi je odrana meunarodna konferencija 1930. godine, na kojoj su usvojene tri meunarodne konvencije iz ove oblasti. Radi se o sledeim konvencijama: Konvencija o jednoobraznom meninom pravu, na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale - da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menihog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije ratifikovao je vei broj drava ali to nije dovelo do punog ujednaavanja meninog prava jer ih, recimo, nije prihvatila SAD. Komisija UN za meunarodno trgovako pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovaku hartiju od vrednosti koja bi bila od znaaja samo u meunarodnim plaanjima. Meutim, tek 1988. godine usvojena je Konvencija UN o meunarodnoj trasiranoj i meunarodnoj sopstvenoj menici. Ista je Konvencija usvojena, na osnovu navedenih enevskih Konvencija i anglo-saksonskog meninog prava (posebno amerikog Negotiable instruments Act iz 1896. godine i Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD). Ova meunarodna konvncija iz 1988. godine, primenjuje se samo u meunarodnim plaanjima, pa je iz tih razloga, ovom prilikom neemo detaljnije analizirati. Autonomni (nacionalni) izvori meninog prava. - U naoj zemolji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u vie navrata), a koji je uraden na osnovu Jednoobraznog meninog zakona, odnosno enevskih konvencija o menici. Ovaj se zakon razlikuje od predratnog meninog zakona iz 1928. godine. U izvore naeg meninog prava, moemo jo ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tritu novca i tritu kapitala. 1577 Zakon o obligacionim odnosima objalvjen u Sl. listu SFRJ, br. 29/78, sa kasnijim izmenama i dopunama, a Zakon o hartijama od vrednosti u Sl. listu SRJ, br. 26/95 Tu postoji jo i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i eka, Pravilnik o protestnim registrima i dr. Pravna priroda menice 1) U starijoj meninoj teoriji, postoje uglavnom tri kole o pravnoj prirodi menice i to: mediteranska, germanska i anglosaksonska. Donoenjem enevskih konvencija, razlike izmeu germanske i mediteranske kole su znatno otklonjene.

33

1578 Karakteristika mediteranske kole je u tome to je menicu tretirala kao strogo formalnu ispravu kod koje u momentu izdavanja moraju da postoje svi bitni menini elementi. Vaila je teorija unita actu po kojoj je menica morala da bude ispisana jednim rukopisom i potpisom i sa istim mastilom. U romanskim dravama, kod menice se pojavljuju izvesni tragovi kauzalnosti, odnosno veze menice sa osnovnim poslom zbog kojeg je ona i izdata. Germanska kola je polazila od toga da menica predstavlja apstraktnu obavezu za isplatu odreene sume novca. Ali je ona dozvoljavala i izdavanje blanko menice kod koje se i posle izdavanja mogu popunjavati odreeni bitni elementi. Takoe se nije zahtevalo, da trasant u momentu izdavanja menice ima novano pokrie kod trasa ta. Anglosak- sonska kola nije zahtevala neku posebnu formu kod menice, tako da se menica ne razlikuje od ostalih hartija od vrednosti po naredbi, pa je dovoljno da ona sadri trasantov nalog za isplatu.Bila je dozvoljena i kauzalnost kod menice, pa se isplata menine svote mogla vezati za ispunjenje neke inidbe od strane remitenta -korisnika. 2) U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice, postoji vie razliitih gledita. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor izmeu trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatu izmeu trasanta i trasata i 3) cesija potraivanja indosanta i indosatara. Teorija delegacije zastupa gledite, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta, korisniku svog dunika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. 1579 Thaller, Traite de droit commerciale, Paris, 1931, No. 1285. Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obeava remitentu i kasnijim imaocima menice da e on isplatiti meninu svotu ukoliko to ne uini trasat. 1580 Ripert G., Traite elementaire de droit comerciale, Paris, 1948, str. 654-655. Jedan broj pisaca smatra menicu kao jednostrani pravni akt, odnosno jednostranu izjavu volje trasanta datu u predvienoj strogoj zakonskoj formi. 1581 Vivante C, ibid., str. 215-214;Bouteron et Lacouret, Precis de droit commerciale, t.II, Paris, 1925, str. 1271. Postoje shvatanja da menica predstavlja kombinaciju jednostranog akta i ugovora, gde samo izdavanje menice predstavlja jednostranu izjavu volje trasanta, a gde on i zasniva ugovorni odnos sa remitentom. 1582 Supino-de Semo, La cambiale, Roma, 1935. Volja dunika kod menice ne predstavlja pravi izvor prava, ve izraz elje zakonodavca da zatiti poverenje treih lica kod menice. 1583 Ripert G, ibid, str. 655-656. U pravnoj teoriji, najvie je prihvaeno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. 3)Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije: 1) teorija jednostranog akta i 2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. Meutim, potrebno je istai da kod prve teorije (teorije jednostranog akta) dolo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se u tom pogledu i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Po kreacionoj teoriji, menina obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meninu ispravu, tako da na punovanost menice ne utie da li se ona jo nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su naroito brojni u Italiji, Nemakoj i Francuskoj,1584 gde u takvom

34

sluaju postoji tzv. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dunik. 1584 Lacour et Bouteron, ibid., str.1271 Prema emisionoj teoriji, menina obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Od tada se dunik, moe osloboditi od menine obaveze samo ako dokae da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. 5. Karakteristike (osobine) menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menina pismena isprava ne moe doi do nastanka, prenoenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadrana. Ona je po samom zakonu hartija po naredbi, a izuzetno ona moe predstavljati i hartiju na ime, kada je u menino pismeno uneta klauzula "ne po naredbi", odnosno "rekta klauzula". -Menicaje apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne moe utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da nedostatak nekog njenog bitnog menilnog elementa povlai i njenu nevanost. -U pravima kontinentalnih drava, menica kao hartija od vrednosti moe glasiti samo na odreenu sumu novca, dok ona u anglosaksonskim dravama moe da glasi i na odreenu koliinu zamenljivih stvari ili na izvrenje odreene inidbe. -Menine obaveze su posebno stroge i to ne samo prema duniku, nego i prema poveriocu. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj inkorporirana (utelovljena, sadrana) po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, to blie znai da je u njoj sadrano pravo potraivanja prema duniku. -Menicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati - podneti duniku. -Obavezu dunika obuhvata samo ono to je u meninoj ispravi naznaeno. Dakle, sve to nije u meninoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dunika. 6. Menina naela Osnovna menina naela su: 1) naelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) naelo inkorporacije, 3) naelo fiksne menine obaveze, 4) naelo menine strogosti, 5) naelo menine solidarnosti, 6) naelo samostalnosti menine obaveze i 7) naelo neposrednosti menice. 1) Naelo pismensti (formalnosti). - Ovo naelo oznaava da menica mora da bude sastavljena u tano predvienoj pismenoj formi i da sadri sve one elemente koje zakon zahteva. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menine elemente, tako da raspored meninih klauzula mora biti u propisanoj formi i tu ne moe biti nikakve proizvoljnosti. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje vreme, ovo naelo je donekle ublaeno usvajanjem teorije omisije (proputanja), odnosno mogunou izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogunost i nepismenim i slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menine obaveze. 2) Naelo inkorporacije - Ovo naelo oznaava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti ne moe da ostvari i ne moe da se isto pravo prenese. Dakle, ono ukazuje na neodvojivost prava iz hartije i prava na hartiju. Dakle, ne moe niko biti menini poverilac ako duniku i ne podnese samo menino pismeno, u kojem su inkorporirana odreena prava meninog poverioca i obaveze meninog dunika.

35

3) Naelo fiksne menine obaveze. - Ovo naelo predvia da se po osnovu menice moe zahtevati samo to je naznaeno u menici, tj. ne moe se traiti neka druga obaveza. 4) Naelo strogosti menice. - Isto je naelo veoma znaajno i odraava se kako prema meninom duniku, tako i prema meninom poveriocu. Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednsti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza nastaje po menici, im odreeno lice-trasant potpie menicu. Menina strogost prema meninom duniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meninu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograniene mogunosti izricanja prigovora. Menini dunik mora da isplati meninu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako eli, moe da se parnii. Menina strogost prema meninom poveriocu se ogleda na taj nain, to menini poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridrava meninih rokova i radnji, a odgovara na taj nain to moe da izgubi menino pravo, ukoliko se ne pridrava menine strogosti. 5) Naelo menine solidarnosti. - Ovo naelo oznaava da svaki menini dunik, iako ih ima vie solidano odgovaraju sa drugim dunicima u pogledu menine svote, tj. ako ne plati meninu svotu prvi menini dunik, to je duan da uini drugi u celosti. Tu nema deljenja obaveze ve nastaje prevaljivanje obaveze, tako da dunik koji je isplatio meninu svotu ima pravo da zahteva od prethodnika naplatu meninog iznosa i trokove. 6) Naelo samostalnosti menine obaveze. - Isto naelo oznaava da je svaki menini potpisnik samostalan i nezavisan menini dunik i da na njegovu obavezu ne utiu obaveze drugih meninih dunika. Na primer, ako nije punovana menina obaveza jednog dunika, ne znai da nije punovana obaveza drugog meninog dunika. Tako, kad se dokae da je potpis akceptanta falsifikovan, odnosno da ta obaveza nije punovana, drugi menini dunici se po ovom naelu samostalnosti menine obaveze ne oslobadaju od svoje obaveze. 7) Naelo neposrednosti menice. - Naelo neposrednosti menice znai, da je svako od meninih dunika neposredno odgovoran imaocu menice.lz tih razloga, imalac menice moe tuiti bilo kojeg meninog dunika, bez obzira na njegov rang u menici. Ali, kad tui onoga koji ima vii rang i ovaj isplati meninu svotu, onda imalac menice gubi pravo da zahteva od onih drugih, koji imaju nii menini rang, isplatu menine svote. 7. Menini elementi U meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi. 7. 1. Bitni menini elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadri sledee bitne elemente: 1) oznaen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odreena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznaen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu. 1585 lan 1. ovog Zakona. Od tri bitna menina lica, na menici se jedino potpisuje trasant (menini izdavalac) i to ukazuje da je on menini dunik. Remitent je prvi imalac menice i time prvi menini poverilac, dok trasat postaje menini dunik kad akceptira menicu. U tom sluaju se radi o akceptantu. Sopstvena menica sadri iste menine elemente kao i trasirana, izuzev to nema imena trasata i datuma i mesta izdavanja sopstvene menice. Naznaenje da je menica u meninom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Menica se najee,

36

izdaje na otampanom formularu, pa je na njemu i isti menini elemenat unapred otampan. Nalog da se isplati odreena suma novca koji je dat od strane trasanta trasatu mora da bude u obliku bezuslovnog naloga, jer je menica apstraktna hartija, pa mora da glasi na tanu sumu novca koja moe da bude oznaena u domaoj ali i stranoj valuti i sa nalogom da glasi na isplatu odjednom. Tu ne moe biti nikakvog odstupanja, tako da ne moe biti predviena isplata menine svote u ratarna. U trasiranoj menici, navoenje trasatovog imena, predstavlja bitni menini elemenat, jer menini poverilac mora da zna ko e izvriti isplatu svote na koji glasi menica. Navoenje imena remitenta, lica kojem treba da bude isplaena menina svota, predstavlja takoe bitan elemenat. Takoe, potpis trasanta-izdavaoca menice, predstavlja vaan i bitan menini element, jer stavljanje njegovog potpisa na menino pismeno dovodi do zasnivanja meninopravnog odnosa. On to mora da uini svojerunim potpisom. Oznaenje dospelosti menice, kao bitan menini elemenat, odreuje vremenski trenutak kad je menini dunik obavezan da ispuni meninu obavezu imaocu menice, odnosno meninom poveriocu. Dospelost menice prema Zakonu o menici moe da bude: po vienju, na odreeno vreme po vienju, na odreeno vreme od dana izdavanja menice i na tano odreeni dan. Dospelost menice po videnju, oznaava da je menica dospela im je podneta trasatu na isplatu. Ovakva se menica mora podneti trasatu na isplatu, najkasnije u roku od jedne godine dana, od dana izdavanja menice. Dospelost menice na odredeno vreme po vienju, oznaava da trasat treba da isplati meninu svotu u odreenom roku, poto mu je ista prezentirana na akcept (vienje). Dospelost menice na odreeno vreme od dana izdavanja, znai da menica mora da bude podneta na isplatu u odreenom roku posle oznaenog datuma izdavanja menice. Dospelost menice na odreeni dan je oznaavanje tano odreenog dana kad trasat treba da isplati meninu svotu po menici (kao na primer, na dan 11. februara 2002. godine). Dospelost menice mora da bude odreena, samo na jedan od ova etiri naina. Prema tome, nisu vaee ni dozvoljene one tzv. uzo menice kod kojih je dospelost odreivana klauzulom "platite u uobiajeno vreme", kao i tzv. "sajamske menice" (koje su dospevale u vreme odravanja sajma). Dospelost, po pravilu, odreuje trasant prilikom izdavanja menice ili kod blanko menice dospelost moe biti odreena i kasnije od zakonitog i savesnog imaoca menice koji u menici treba da upie rok dospelosti menine obaveze. Kod trasirane sopstvene menice, koja u unutranjem prometu moe da slui kao instrument obezbeenja plaanja, rok dospelosti mora biti tano odreenog dana (taj rok mora biti u okviru 90. dana, od dana nastanka duniko-poverliakog odnosa). Kada ovakva menica slui za obezbeenje kredita, onda rok dospelosti mora da bude u roku koji odgovara roku dospelosti tog kredita. Svaka menica mora da ima i oznaeno mesto plaanja, gde treba da se izvri isplata menice, a na meninom formularu je odtampana klauzula "plaanje u " i posle toga se upisuje mesto plaanja po menici. Kod mesta plaanja je znaajno i odreivanje p1atita. Tako na primer, ako u jednom mestu ima vie banaka, odreivanje platita mora da bude na menici izriito upisano ime se odreuje tano kod koje banke i u kojoj ulici e biti izvrena isplata. Domicilirana menica se razlikuje od obine, po tome to se kod nje isplata ne vri u mestu trasatovog prebivalita, nego u nekom drugom mestu. Kod ove menice, pored domicila, tj. mesta plaanja treba razlikovati i domicilijata tj. lice koje isplauje tu

37

menicu i domicilijanta - lica koje je tu menicu domiciralo. Tu menicu, po pravilu, moe da domicilira trasant kao izdavalac menice do akceptiranja, imalac menice kad je u pitanju blanko menica ili trasat u samoj izjavi o akceptiranju. Ime remitenta u meninom formularu, unosi se posle klauzule "po naredbi" i to ukazuje da on kao prvi menini poverilac, moe svojom naredbom u obliku indosamenta da prenese to menino pravo na drugog imaoca menice, tj. na novog meninog poverioca. Datum izdavanja menice je posebno znaajan kod obraunavanja dospelosti menice i uopte roka kod menice, jer od tog datuma poinje da tee i rok zastarelosti menice. Datum se upisuje u prvom redu, odmah posle mesta izdavanja menice, a mesto izdavanja menice se unosi odmah na poetku prvog reda. Menicu potpisuje trasant svojeruno ili njegov ovlaeni punomonik. Kad punomonik potpisuje menicu, u ime i za raun trasanta, onda to na menici mora da bude navedeno sa klauzulom "kao punomonik" ili "po ovlaenju" i sl. 7. 2. Klasifikacija bitnih meninih elemenata U pravnoj teoriji se bitni menini elementi grupiu i to na: opte, personalne, kalendarske i geografske elemente. 1586 Barto M, Antonijevi Z, Jovanovi V, Menino i ekovno pravo, Beograd, 1974, str. 26-67. Optim meninim elementim, podrazumevaju se oznaenja kao to su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odreena suma novca. Menica se najee, izdaje na unapred odtampanom formularu-blanketu. Meutim, bila bi punovana i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meninim elementima na obinoj hartiji, a u pismenoj formi, a da bude iz fiskalnih razloga propisno taksirana. Personalnim bitnim meninim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta korisnika i potpis trasanta. U kalendarske bitne menine elemente, ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menine obaveze. Oznaavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomou njega moe odrediti rok dospelosti menice (recimo, za one koje dospevaju odredenog dana, kao i za one koje dospevaju na odreeno vreme od dana izdavanja), kao i da li je trasant i posedovao pasivnu meninu sposobnost, odnosno sposobnost preuzimanja menine obaveze. Datum izdavanja menice ima ulogu i kod odreivanja primene konkretnog zakona na odreeni menino-pravni odnos. U geografske bitne menine elemente, spadaju: oznaenje mesta izdanja i mesta plaanja menice. Mesto izdanja menice ima znaajnu ulogu kod onih menica koje se javljaju u meunarodnom prometu. Tako na primer, ako doe do sukoba (kolizije) zakona, forma menice se, na primer, odreuje prema nacionalnom zakonu drave u kojoj je menica izdata i druga pitanja, takoe se mogu urediti prema nacionalnom zakonu drave, gde je menica izdata. Mesto plaanja menice ima posebnu ulogu za one menice koje cirkuliu u meunarodnom prometu, jer se prema mestu plaanja mogu regulisati neka vana pitanja, kao na primer: valute u kojoj se vri isplata menice, prezentacija menice, podnoenje zahteva za amortizaciju menice, podizanje protesta i dr. 7. 3. Pretpostavljeni bitni menini elementi Menina strogost i postojanje bitnih meninih elemenata kod menice je donekle ublaena zakonom koji predvia odreena odstupanja. To je uinjeno pomou predpostavljenih bitnih meninih elemenata. Tako vae sledea pravila: 1) kada u trasiranoj menici nije oznaeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice);

38

2) kad u menici nije oznaeno mesto plaanja, onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati menicu; 3) kad u menici nije oznaen rok dospelosti menine obaveze, onda se predpostavlja da takva menica dospeva po vienju, tj.im bude podneta - prezerntirana trasatu. 7. 4. Nebitni menini elementi Pored bitnih meninih elemenata mogu se pojaviti nebitni menini elementi, tj. nebitne menine klauzule i nebitna menina lica. Nebitne (fakulttivne) menine klauzule. - Nebitne menine klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meninih primeraka (koja oznaava da je dolo do umnoavanja menice), klauzule "platite za ovu prvu menicu", kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice", solo klauzule -"platite za ovu jedinu menicu" (gde se trasantu zabranjuje dalje umnoavanje menice), klauzule o pokriu -"stavite istu na raun Pere Peria", (gde se trasat obavetava o tome od koga e dobiti pokrie za isplatu menine svote), klauzule o moneti - gde se trasatu odreuje valuta u kojoj e isplatiti meninu svotu, klauzule o efektivi - "platite 1000. DEM efektive", klauzule o kamati - gde se trasatu nalae da isplati ne samo meninu svotu nego i odreenu kamatu remitentu, klauzule o protestu ("bez trokova", "bez protesta") - gde menini poverilac se oslobaa obaveze podizanja protesta, u sluaju neakceptiranja odnosno neisplate menice i druge klauzule. Nebitna menina lica - druga menina lica. - Pored strogo obaveznih meninih lica (trasanta, trasata i remitenta), kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica, kao to su: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da e neko od meninih dunika ispuniti svoju meninu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem graansko-pravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplauje meninu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvruje da je neko drugo lice preuzelo meninu obavezu koje je kao menini dunik nesposobno da potpie menicu (slep, nepismen i sl.) i dr. 8. Menine radnje 8. 1. Izdavanje menice U menine radnje spadaju:izdavanje menice, umnoavanje, prenoenje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija i regres kod menice. Izdavanje menice predstavlja jednostranu izjavu volje kojom trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati odreena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu. Izdavanje menice je prva menina radnja kojom menicu izdaje trasant, tako da menica koja nema izdate naredbe i potpis trasanta, i koja nije akceptirana, nije punovana, tj. nema pravno dejstvo. Kod izdavanja menice, izdavalac-trasant stavlja svojeruni potpis na menicu na mestu odreenom za trasanta i od tog momenta se smatra da je menica i izdata, tako da trasan preuzima meninu obavezu prema remitentu i prema svakom docnijem zakonitom i savesnom draocu menice. Dakle, sa izdavanjem menice zasniva se menino-pravni odnos izmeu trasanta i remitenta, korisnika. Od trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menine sume. Pri izdavanju menice znaajno je pitanje: pasivne menine sposobnosti trasanta i aktivne menine sposobnosti remitenta-korisnika (inae, meninog poverioca). Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on. kao prvi potpisnik menice,

39

preuzima meninu obavezu. Smatra se da to mogu da uine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekint sluajevima, kod nekih drava tzv. profesionalna menina nesposobnost odreenih lica (svetenici, udate ene, oficiri i vojnici, dravni slubeici i dr.). 1587 Barto M., Antonijevi Z, Jovanovi V, ibid, str.36-37. Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odreeno novano pokrie, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novano pokrie, ak ne mora da bude u trenutku izdavanja menice, ve pre u trenutku dospelosti menine obaveze.Kada se radi o trasantovom pokriu kod trasata, trebalo bi istai da ukoliko je ono manje od meni1ne sume na koju menica glasi, da moe doi do sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na ovaj, nain potraivanje meninog poverioca ne moe da bude u celini realizovano, tako da bi dolo do regresa. Moe se istai, da za menino-pravne odnose, pitanje meninog pokria i nije toliko znaajno, jer sa akceptiranjem menice od strane trasata, isti postaje glavni menini dunik. esto, trasat moe da akceptira menicu i kad ne postoje dovoljne sume novca kao trasantovog pokria po menici (iz razloga trajnih poslovnih odnosa trasanta i trasata,kao i uvanja trasatovog ugleda od strane trasanta). 1588 Vasiljevi dr M, ibid, str. 656 Aktivnom meninom sposobnou, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to moe biti svako pravno i fiziko lice sa pravnom sposobnou. Izdavanje menice spada, po pravilu, u prvu meninu radnju, ali se na primer, kod potroakih kredita dogaa da se menica prvo akceptira ili ak avalira da bi njen izdavalac bio siguran da e nalog za isplatu biti prihvaen, pa tek onda izdavalac stavlja svoj potpis na menicu i preuzima meninu obavezu. S druge strane, trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve i u ime i za raur vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisujui menicu javlja kao punomonik. li tom sluaju, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Meutim, ako ovakvo lice prekorai data ovlaenja iz punomoja ili potpie menicu bez ovlaenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve punomonika koji je po menici odgovoran. Trasant se moe pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom sluaju on i menino pravpo odgovoran. 8. 2. Umnoavanje menice Do umnoavanja menice moe da doe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili unitenja menice, a iz razloga da se to bolje obezbede interesi imaoca menice. Umnoavanje menice moe da se obavi na dva naina: izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili sainjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer e se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnoavanja (izdavanja duplikata) ne moe doi kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu jedinu menicu". U sluaju da jedan primerak umnoene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim primercima mora da bude naznaeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplaen, prestaje vanost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je sluaj kada je trasat akceptirao vie primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. Duplikat menice moe da izda samo trasant, a pravo sainjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice. Sa kopijom menice, imalac kopije ne moe traiti da mu bude isplaena

40

menina svota odnosno traiti akceptiranje, nego samo moe zahtevati da mu bude predata izvorna menica putem tzv. prekvizicionog protesta. Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on.kao prvi potpisnik menice, preuzima meninu obavezu. Smatra se da to mogu da uine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekini sluajevima, kod nekih drava tzv. profesionalna menina nesposobnost odreenih lica (svetenici, udate ene, oficiri i vojnici, dravni slubeici i dr.).1587 Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odreeno novano pokrie, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novano pokrie, ak ne mora da bude u trenutku izdavanja menice, ve pre u trenutku dospelosti menine obaveze.Kada se radi o trasantovom pokriu kod trasata, trebalo bi istai da ukoliko je ono manje od menine sume na koju menica glasi, da moe doi do sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na ovaj, nain potraivanje meninog poverioca ne moe da bude u celini realizovano, tako da bi dolo do regresa. Moe se istai, da za menino-pravne odnose, pitanje meninog pokria i nije toliko znaajno, jer sa akceptiranjem menice od strane trasata, isti postaje glavni menini dunik. esto, trasat moe da akceptira menicu i kad ne postoje dovoljne sume novca kao trasantovog poria po menici (iz razloga trajnih poslovnih odnosa trasanta i trasata, kao i uvanja trasatovog ugleda od strane trasanta).1588 Aktivnom meninom sposobnou, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to moe biti svako pravno i fiziko lice sa pravnom sposobnou. Izdavanje menice spada, po pravilu, u prvu meninu radnju, ali se na primer, kod potroakih kredita dogaa da se menica prvo akceptira ili ak avalira da bi njen izdavalac bio siguran da e nalog za isplatu biti prihvaen, pa tek onda izdavalac stavlja svoj potpis na menicu i preuzima meninu obavezu. S druge strane, trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve i u ime i za raun vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisujui menicu javlja kao punomonik. U tom sluaju, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Meutim, ako ovakvo lice prekorai data ovlaenja iz punomoja ili potpie menicu bez ovlaenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve punomonika koji je po menici odgovoran. Trasant se moe pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom sluaju on i menino pravro odgovoran. 8. 3. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj nain, to se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poleini menice gde je prvi indosant (irant) samo remitent - poto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Indosament moe biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznaeno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovarajuom klauzulom i potpisom indosanta. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja oznaava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje moe prenosti samo graansko-pravnom cesijom. Kad je poleina menice ve iskoriena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos moe obaviti i na produetku menine isprave, tzv. alonu. Putem indosamenta se prenose, u prvom redu, prava na menicu, te na ovaj nain indosatar (lice na koje je menica preneta) stie i prava iz menice. Izjava o indosiranju, ne sme da bude povezana, niti sa bilo im uslovljena (sem u anglosaksonskim dravama). Kod menice nije doputen indosament koji glasi na donosioca, ali ukoliko se isti upotrebi, nee dovesti do nevanosti menice, nego e se u tom sluaju smatrati

41

da se radi o blanko indosamentu. Takoe, nije doputen ni delimian indosament, pa izjavom o indosiranju mora da bude obuhvaena ukupna menina suma. Postoji i tzv. povratni indosament, tj. da se menica indosira na neko lice koje je ve u meninoj obavezi. Na taj nain, moe doi do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo kojeg meninog dunika, koji na ovakav nain postaje menini poverilac, po istoj menici. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meninog dunika i poverioca. Menica se u praksi, najee, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj nain se imaocu menice daju mnoge mogunosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta indosamenta i da na taj nain postane menini dunik, 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujui nigde na menici i ne upisujui nigde svoje ime. Na ovaj nain, imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme meninu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upie neposredno ime lica na koje prenosi menicu. (I na ovaj nain se izbegava njegova menina obaveza, poto nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg imaoca menice). Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbeenja u unutranjem prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporui robu, izvri uslugu i sl.), zbog ega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. Putem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeenja nekom treem licu-indosataru, odnosno vri plaanje koje duguje. Obzirom na ogranieno prenoenje ovakve menice, ista se esto prenosti punim indosamentom. -Prenos menice, putem graansko-pravne cesije - Takoe se, izuzetno, prenos menice moe obaviti i putem graansko-pravne cesije, do koje dolazi najee, kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi". Ovakav nain prenosa menice pogodan je za imaoca menice, jer na taj nain on ne preuzima meninu obavezu prema docnijim imaocima menice, jer je njegova obaveza graansko pravne prirode. Dejstvo cesije kod menice, ima sledee karakteristike: 1) da imalac menice (cedent, prenosilac menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meninom duniku (cezusu); 2) menini dunik moe isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. U iznetotom pogledu cesija se znaajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stie samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To dalje znai, da indosant moe preneti vie prava na indosatara, nego to ih je i sam imao. 8. 4. Akceptiranje menice Akceptiranje menice, predstavlja menino pravnu radnju gde se neko lice, najee trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meninu obavezu i da e meninu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Od tog momenta se menja i glavni dunik u menici, jer tada glavnog dunika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja izjavu koju odreeno lice stavlja na meninu ispravu kojom potvruje trasantov nalog za isplatu menine sume. Institut akcepta se ne pojavljuje kod drugih hartija od vrednosti, a kod menice je uveden iz razloga to je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se meninom poveriocu poveana sigurnost da e menina svota biti isplaena.

42

U najveem broju sluajeva, akcept menice vri trasat i on postaje menini dunik. Obino, postoji tzv. predugovor izmeu trasanta i trasata o tome da e trasat da izvri akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menino-pravni odnos i postaje glavni menini dunik. Akcept menice, moe biti puni i blanko. Puni akcept menice, sadri klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta, a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meninog sloga. 1) Vrste akcepta po sadrini i obimu Akcept po sadrini i obimu moe da bude potpuni i delimian. Potpuni akcept se sastoji u tome da akceptant prihvati da isplati u celini meninu svotu, dok bi delimian akcept bio u sluaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menine svote. Izjava o akceptu, ne moe biti data bilo pod kakvim uslovom jer bi tada menica izgubila svoj apstraktni karakter. Kad bi akceptant uneo neki uslov u svoju izjavu, takav uslov ne bi mogao uticati na punovanost menice. Meutim, to bi se smatralo da je trasat odbio da akceptira menicu, pa bi imalac menice mogao da uloi protest zbog neakceptiranja menice. Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na ak ceptiranje na "na adresu po potrebi". 8. 5. Aval kod menice Aval predstavlja menino jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u meninu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje (jemi), da e neko od postojeih potpisnika menice (honorat), ispuniti meninu obavezu, odnosno isplatiti sumu novca po menici. Putem avala, menini poverilac stie veu sigurnost da e biti izmireno njegovo potraivanje iz menice. Kao avalista moe da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost, takoe i lice koje je ve dunik po menici, osim glavnog meninog dunika. Tako se moe, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. Davanju avala, kao meninog jemstva, prethodi, najee, sporazum izmeu avaliste i honorata (lica za koga avalista jemi). U tom ugovoru se obino precizira do kojeg novanog iznosa avalista jemi i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novanu tetu i da mu plati odreenu proviziju koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, izmeu avaliste i honorata, nezavisan je od meninog posla i predstavlja poseban graanskopravni ugovor (najee, bankarski posao). Do avala moe doi i bez zakljuenja bilo kakvog ugovora izmeu avaliste i honorata. Izjava o avalu (meninom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produetku alonu.U nekim dravama, mogunost davanja avala se moe dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom avaliste upuenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". Po pravilu, avalista na meninoj istravi treba da naznai za koga jemi, to se naroito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se sluaju (ako se ne navodi za koga se jemi), smatralo da se ne radi o avalu, ve o blanko indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta. Izjava o avalu se daje na takav nain to avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao poruk", "per aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz stavljanje svojerunog potpisa avaliste.

43

Moe postojati i delimian aval koji se ogleda u tome, to avalista ne garantuje za celokupnu meninu sumu, ve garantuje, jami za jedan njen deo. Kod menice, avalista odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemi. 1589 lan 31. st. 1. naeg Zakona o menici. Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. On spada u red regresnih dunika i poverilac se moe neposredno njemu obraati, kad glavni dunik akceptant odbije da akceptira i isplati meninu svotu. Kad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa - kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). 8. 6. Intervencija kod menice U sluaju, da trasat odbije da akceptira menicu, odnosno kad akceptant odbije da isplati menicu, moe doi do intervencije. Tako se pod intervencijom podrazumeva menina radnja kojom neko tree lice tzv. intervenijent, akceptira ili isplauje meninu sumu, umesto meninog dunika. Obzirom na nain kako dolazi do intervencije kod menice, pravi se razlika na: pozivnu i spontanu intervenciju. Kod pozivne intervencije, sam trasant ili neko od indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred odreuje lice koje e izvriti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Ovakva pozivna intervencija moe da bude uinjena i kada neka menica - bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaena menina suma, kao i kada doe do deliminog akcepta ili delimine isplat menine sume. Najee, izmeu intervenijenta (adresata po potrebi) i, trasanta, postoji poseban sporazum, na osnovu kojeg se intervenijent obavezuje da intervenie za trasanta, odnosno nekog drugog dunika po menici. U sluaju da se intervenijent ne pridrava sporazuma pa ne intervenie, bie odgovoran honoratu za naknadu tete po pravilima graanskog prava, ali ne dolazi do njegove menine odgovornosti. Spontana intervencija se javlja u onom sluaju kad neko lice svojom voljom (spontano) intervenie za meninog dunika. Smatra se da i u ovom sluaju moe da postoji prethodni sporazum izmeu intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meninom pismenom ne vidi. 1590 Antonijevi dr Z, ibid, str. 482 Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Sporno je da li imalac menice moe jedino da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja ili moe da odbije istu i zbog neisplate menine svote. Shodno lanu 55. Zakona o menici nae zemlje je predvieno da imalac menice moe da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga to mu nije svejedno koje e lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac menice preutno pristao na akceptiranje menice od oznaenog intervenijenta. Meutim, sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne moe da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate, ime bi se oito nanela teta meninim regresnim dunicima. 1591 Cari dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981, str.153-154. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se moe podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menine svote. a) Intervencija zbog neakceptiranja. - Kada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za cilj da sprei vrenje regresa pre dospelosti menice. Tada se

44

intervenie bilo za kojeg meninog dunika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne intervenie se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u meninu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje intervenie (ime honorata), jer bi se inae, bez takvog unoenja, smatralo da se intervenie za trasanta. Honorat mora da bude obaveten o izvrenoj intervenciji. b) Intervencija zbog neisplate menine svote. - Kad glavni dunik odbije da isplati meninu svotu (ili je delimino istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Kada intervenijent isplati meninu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. Kada je izvrena isplata menine svote, intervenijentu se predaje menina isprava i protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meninim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. U ulozi meninog intervenijenta, moe se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost i lice koje je ve dunik po istoj menici. Tako, i trasat moe intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menino pokrie ili eli da sauva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za ast. Ne moe intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeenja plaanja predvien institut intervencije, jer je dovoljno to tu postoji aval. 8. 7. Prezentacija menice Prezentacija menice predstavlja meninu radnju gde imalac menice u odreenom roku menicu prezentira meninom duniku na akcept ili na isplatu. Ona se prezentira na akcept sve do njene dospelosti. Prezentacija menice na isplatu ustvari predstavlja poverioev poziv akceptantu da izvri isplatu menine svote. To se najee vri, na sam dan dospelosti menice ili jednog od dva radna dana posle dospelosti. Prezentacija se obavlja u mestu plaanja u poslovnoj prostoriji ili stanu dunika. Tom prilikom, dunik mora odmah da isplati menicu, za razliku od akcepta - gde moe da zahteva da mu se menica prezentira jo jedanput tzv. delibracioni rok. 1) Prezentacija menice na akcept. - Kod prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva prezentacija je najee potrebna to trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj nain se trasat upoznaje sa sadrinom naloga za isplatu, a takoe se omoguava trasatu da blagovremeno obezbedi novana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odlui da li e menicu prezentirati na akcept. Trasant moe da do odreenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz razloga, to on nema novanih sredstava za pokrie menine svote. Menica iji je rok dospelosti po vienju, ne moe se prezentirati na akcept ve samo na isplatu. 2) Prezentacija menice na isplatu. - Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvri isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja to nije. Imalac menice je duan da vodi rauna da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvri, jer e, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da poverilac nee svoje pravo prema dunicima moi da ostvari.

45

Pravilo je da se prezentacija menice na isplatu prvo podnese akceptantu, kada je izvreno akceptiranje menice. Neki smatraju, da bi menicu trebalo podneti i trasatu (ak iako je on odbio da je akceptira) jer je u meuvremenu moda, on dobio menino pokrie od trasanta, pa da postoji mogunost da i on isplati meninu svotu. Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbeenja plaanja, se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom sluaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obraun i plaanja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je dolo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dunika u jednom licu. 8. 8. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i istu obavlja glavni menini dunik. Glavni menini dunik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvri isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na poleini menice i dunik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menino-pravni odnos. To nastaje u sluaju, da menicu isplate glavni menini dunici (akceptant i trasant do akceptiranja menice - i u sluaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Meutim, kada isplatu menice izvri neki regresni dunik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. Kao najei isplatioci menice, javljaju se akeptantili trasat, s tim to oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca rbenice, tj. da utvrde da li je imalac menice doao do meninog pismena na zakonit i savestan nain, kao i da je lice koje trai isplatu dolo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. Kad poverilac, ne izvri blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dunik moe da meninu svotu deponuje kod nadlenog suda, te se smatra da je on na ovaj nain izvrio meninu obavezu. Kada je u meninom slogu uneta klauzula "sa izvetajem", tada trasat ne moe da izvri isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izvetaj o izdavanju menice i njenom pokriu. Ako trasat uini isplatu menine svote, ne ekajui trasantov izvetaj, onda e on odgovarati za prouzrokovanu tetu trasantu. Dunici (akceptant i trasat), po pravilu, treba da plate meninu syotu odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i tras!it mogu da izvre i deliminu isplatu, smanjujui na taj nain obaveze regresnih dunika. Po izvrenoj isplati, dunik zadrava menicu kao dokaz da je izvrio isplatu, a kod delimine isplate, dunik moe zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimine isplate menice, imalac menice e najee, podii protest, kako bi sauvao regresna prava prema meninim dunicima i trasantu. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov iro raun koju e izvriti domicilijat, odnosno, Narodna banka JugoslavijeZavod za obraun i plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi iro raun trasanta. Kada na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat e neisplaeni deo naloga za naplatu izvriti sa rauna avaliste. Kada je menina svota isplaena u zemlji, onda domicilijat-isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu. 8. 9. Menini protest Protest kod menice predstavlja posebnu meninu radnju, gde imalac menice na verodostojan nain utvruje da je ostao bezuspean u pokuaju da naplati menicu ili da dobije akcept. Podizanje protesta moe da uini imalac menice ili njegov

46

punomonik, a pod odreenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Protestant, kao ovlaeno lice, je obavezan da se obrati nadlenom organu (u naoj dravi kod optinskog suda u mestu plaanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest. Uz to, protestant je obavezan da podnese menicu i izjavu da je bezuspeno pokuavao da izvri obaveznu meninu radnju. Kada su ispunjeni uslovi, nadleni organ - sud, poziva dunika (trasata ili akceptanta) da izvre traenu meninu radnju-akcept ili isplatu menice. Kad dunik ni na zahtev suda ne uini akcept ili isplatu menice, onda se ista injenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove injenice. Protestant je u obavezi da protest podigne u zakonskom roku da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meninim dunicima. Postoji vie vrsta meninih protesta, kao to su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice. - Ovaj protest se podie u sluaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimino akceptira menicu) i koji se mora podii u roku koji je dat za akceptiranje menice; 2) Protest zbog neisplate ili delimine isplate menine sume.- Ovaj se protest podie kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimino isplatio meninu sumu. Ovakav se protest mora podii u roku dva dana, posle isteka roka dospelosti menice; 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - Isti se podie samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na odreeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvren akcept i zbog toga se ne moe odrediti dospelost menice. Pomou ovog protesta se postie da ovakva menica dospeva na odreeno vreme po podizanju ovog protesta. 4) Prekvizicioni protest. - Isti se podie kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta trai isplatu menine sume. Na ovaj nain, postupa i podie protest i imalac kopije menice, zahtevajui predaju izvorne menice, kako bi mogao da izvri regresno pravo prema licima koja su kopiju menice indosirala ili avalirala. Postoje i druge vrste protesta, kao to su protest zbog neisplate protestnih trokova, jer shodno lanu 74. Zakona o menici, menini obveznik, pored isplate meninog iznosa, obavezan je da snosi i protestne trokove. Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak. 8.10. Menina notifikacija Menina notifikacija predstavlja jednu od meninih radnji kojom se tite interesi imaoca menice i interesi regresnih dunika. Menina radnja kojom se vri obavetavanje ostalih potpisnika menice da je pokuaj imaoca menice ostao bezuspean da dobije akcept ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najee obavlja putem preporuenog pisma, mada je Zakonom o menici predvieno da se ista moe ostvariti u bilo kojem obliku. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov iro raun koju e izvriti domicilijat, odnosno, Narodna banka JugoslavijeZavod za obraun i plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi iro raun trasanta. Kada na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat e neisplaeni deo naloga za naplatu izvriti sa rauna avaliste. Kada je menina svota isplaena u zemlji, onda domicilijat -isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu. 8. 11. Menini regres

47

Menini regres je posebna menina radnja kojom imalac menice - poverilac vri naplatu meninog iznosa od regresnih dunika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meninog dunika. Menini regres se vri posle dospelosti menine obaveze. Izuzetno, moe i ranije, u sledeim sluajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod steaj ili dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvrenje zbog insoloventnosti trasata, c) kada je pokuano bezuspeno izvrenje pravnosnane odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod steaj ili likvidaciju izdavalac menice ija se menica na ime prezentira na akcept. Klasifikacija meninog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, moe biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta. a) Regres zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja se javlja samo u sluaju da je menica blagovremeno bila prezentirana na akcept i da je trasat odbio da akceptira menici (ili je samo delimino akceptirao), da je bio blagovremeno podignut protest i da nije bilo intervencije (ili da ista intervencija nije bila prihvaena). b) Regres zbog neisplate ili delimine isplate se pojavljuje u onim sluajevima kada je menica blagovremeno prezentirana na isplatu i kada je akceptant u celili ili delimino odbio da izvri isplatu, kao i pod uslovom da je blagovremeno podignut protest, a da nije dolo do isplate menine svote od strane intervenijenta. c) Regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.- Do regresa moe doi i iz insolventnosti (nemogunosti plaanja) trasanta, trasata ili akceptanta kao glavnih meninih dunika. Svi su oni menini dunici po menici i odgovaraju solidarno imaocu menice. Imalac menice ima pravo da postupi protivu svih tih lica bilo pojedinano, bilo protiv vie njih, bilo protiv svih zajedno i nije obavezan da se dri reda kojim su se oni obvezali. Kada dolazi do meninog regresa, poverilac se moe obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vodei rauna o njegovom rangu na menici (naelo neposrednosti). Tada, imalac menice moe zahtevati isplatu meninog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, moe zahtevati palaanje meninog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih trokova s tim u vezi. U sluaju, da jedan od meninih dunika isplati menicu, tada on od imaoca preuzima meninu ispravu i time stie pravo regresa prema prethodnicima na menici i prema glavnom meninom duniku. Ovakvo lice moe da naplati ne samo menini iznos, nego i kamatu i druge trokove u vezi sa menicom. Sledei isplatilac tada ima pravo regresa prema svojim prethodnicima po menici i prema glavnom meninom duniku i tako redom. Ovaj postupak traje dok menicu"ne iskupi" akceptant ili trasant, te na ovaj nain dolazi do tzv. prevaljivanja menine obaveze. Lice koje vri regres, svoje regresno pravo moe ostvarivati i putem tzv. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U sluaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. 9. Menine tube i menini prigovori 9. 1. Menine tube. - Pravilo je da se meninim tubama ostvaruje zatita meninih poverilaca, dok se meninim prigovorima tite interesi meninih dunika. Kad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvri notifikaciju, a menini dunici ne izvre svoju meninu obavezu, onda imaocu menice stoje na

48

raspolaganju menine tube, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menina prava. Tu se pojavljuju dve vrste tubi: redovne i regresne menine tube. Redovnom meninom tubom, menini poverilac protiv glavnih meninih dunika (trasanta, akceptanta, akceptanta za ast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog intervenijenta i avaliste) i to protiv nekog od ovih lica iz menice-podie tubu kod suda, radi isplate menine svote. Regresnom meninom tubom se tue regresni dunici (indosanti i avalisti). 9. 2. Menini prigovori. - Kod meninih prigovora, poverilac podie neku od meninih tubi, a meninim dunicima stoje na raspolaganju menini prigovori koji mogu da budu: objektivni (apsolutni) i subjektivni (relativni). Objektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome to svoju osnovu imaju u samom meninom pismenu i njih istie svaki menini dunik prema svakom imaocu menice. Tu se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na primer, prigovor da nedostaje neki od bitnih meninih elemenata, prigovor daje menino potraivanje zastarelo, prigovor da je menini dunik u celosti isplatio meninu svotu. Subjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani na linom odnosu izmeu dunika i poverioca po menici i njih istie odreeni dunik prema odreenom poveriocu (i zato imaju relativno dejstvo), kao na primer, prigovor da nije izvren osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac menice, menicu popunio suprotno dogovorenom (kada se radi o blanko menici) ili prigovor dunika da je meninu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr. 10. Amortizacija menice Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglaava nevaeom. To se ini u vanparninom postupku i najee, do postupka amortizacije menice dolazi kad je ona izgubljena, ukradena, unitena ili nestala. Postupak se sprovodi kod nadlenog suda, prema mestu plaanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oteena, pokree amortizacionim predlogom kod nadlenog suda, u vanparninom postupku, amortizaciju menice. Shodno lanu 90. Zakona o menici, uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prikae sadrina nestale ili znatno oteene menice, a predlaga mora da sudu uini verovatnim da je posedovao odreenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo odreeno pravo.Kad optinski nadleni sud utvrdi da su potrebne odreene dopune, onda e narediti da se izvre iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda e sud objaviti oglas u Slubenom listu SRJ, kojim e pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u odreenom roku (kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su mogue dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatrae se da je menica nestala. Sud e svojim reenjem oglasiti menicu za nevaeu, a tim reenjem menini poverilac moe da ostvaruje svoja prava. U tom sluaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meninim dunicima (trasantu-kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice), a regresni dunici se oslobaaju menine obaveze. U drugom sluaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, mogue su i tada dve situacije i to: 1) sud e da obustavi amortizacioni postupak i pronaenu menicu predati poveriocu, u sluaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice, kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud e da prekine amortizacioni postupak i meninog poverioca e uputiti, da u redovnom parninom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

49

11. Zastarelosti kod menice Rokovi zastarelosti menice, odstupaju od optih rokova zastarelosti, jer su oni predvideni lex specialism -Zakonom o menici. Tako se u lanu 78. ovog Zakona predvia, da svi menino pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti menice. Menino pravni zahtvi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za est meseci, raunajui od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi klauzula "bez trokova", onda raunajui od dana dospelosti. Menino pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za est meseci, raunajui od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod suda postupijeno. Kao to smo naveli, rokovi menine zastarelosti su vrlo kratki, da bi se to pre sa njima otklonile sporne situacije. Zastarelost kod menice ne dovodi do gubitka nekog prava, nego samo do gubitka mogunosti utuivanja kod suda. Tok zastarelosti se prekida sa podnoenjem tube sudu. Takoe se, sa tubom izjednaava: prijava meninog potraivanja u steaju, ostvarivanje menino-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u zatitu, izvetaj kojim tueni obavetava svog prethodnika da je protiv njega podneta regresna tuba, predlog za izvrenje koji uini preduzee i izvetaj koji preduzee alje regresnim dunicima. Dejstvo prekida zastarelosti se ogleda u tome, to se proteklo vreme pre momenta prekida zastarelosti ne uraunava u tok zastarelosti. Posle prekida zastarelosti, rok zastarelosti poinje da tee iznova, ispoetka. Tako na ovaj nain, prekinuta zastarelost-poinje da tee u sledeim sluajevima: 1) u sluaju podnoenja tube i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice - od dana poslednje parnine radnje, kad se ni u jednom ni u drugom sluaju parnica ne nastavlja; 2) u sluaju prijave u steaju od dana zavretka steajnog postupka, a kada se u steaju ospori prijavljena trabina od dana osporenja i 3) u sluaju pozivanja u zatitu i izvetavanja o podnetoj tubi od dana kada se parnica pravnosnano okona. Prema lanu 81. Zakona o menici, moe doi i do zastoja zastarelosti, u sluajevima kada poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada suda ili usled vojne slube u ratu ili zbog vie sile- bude spreen u ostvarivanju svojih meninih prava, kao i dok traje steaj nad poverioevom imovinom. U takvim sluajevima, zastarelost ne tee, dok traje takva spreenost. Kada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne moe zavriti pre 30. dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena. Prekid i obustava zastarelosti, dejstvuju samo prema onim sluajevima u kojima je nastao uzrok, odnosno obustava zastarelosti. 12. Neopravdano (neosnovano) obogaenje kod menice Shodno Zakonu o menici, trasant, akceptant i indosant ije su se menine obaveze ugasile zbog zastarelosti ili zbog proputanja propisanih injenja radi odravanja meninih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu tetu neopravdano obogatili. 1592 lan 85. ovog Zakona. Svi ostali menini obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog bogaenja. lmovinski zahtev koji se zasniva na odgovornosti zbog neopravdanog bogaenja, moe se realizovati i po osnovu sudske odluke o amortizaciji nestale menice.

50

Odgovornost zbog neopravdanog (neosnovanog) bogaenja zastareva u roku od tri godine, a u svemu ostalom na ovu zastarelost, primenjuju se pravila iz Zakona o obligacionim odnosima. 13. Pravo zaloge i pridraja kod menice 13.1. Pravo zaloge. - U sluaju da imalac menice radi obezbeenja meninog potraivanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko potraivanje, a dunik ne ispuni na vreme svoju meninu obavezu, tada imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podiui tubu protiv zalagaa. U tom cilju, imalac menice moe: 1) da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva od suda (bilo za njega ili zalagaa) prodaju zaloge. Sud e narediti javnu prodaju i bez sasluanja zalagaa. Na ovaj nain se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu zaloenog prava i 2) zaloene menine i druge trabine, naplatiti i od dobijenog novca namiriti se, kao i zaloene trabine zadrati za sebe do iznosa svoga potraivanja. Sva ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalaga padne pod steaj. Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potraivanja, predati zalagau, odnosno u njegovu steajnu masu, izvornu menicu i dobijeni viak, dok se delimina namirenja moraju zabeleiti na menici. 13. 2. Pravo pririaja - Imalac menice, sticanjem prava na tubu ili regres, stie i pravo pridraja nad dunikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su na zakonit nain dole do njega i sa kojima on moe raspolagati. Imalac menice, moe se posluiti pravom pridraja i pre nego to je trabina dospela, kad je dunik pao u steaj ili je izvrenje novanog duga ostalo bezuspeno ili ako je dunik-trgovac obustavio svoja plaanja. Dunik mora da bude obaveten bez odlaganja od strane imaoca menice o vre nju prava pridraja. Kada se stranke drugaije ne sporazumeju, pravo pridraja imaoca menice prestaje, kada se njegovo potraivanje dovoljno obezbedi (depozitom u novcu ili hartijama od vrednosti). Takoe kao i kod zaloge, tako i kod pridraja, imalac menice, po osnovu pismenog priznanja dunika ili na osnovu pravnosnane sudske presude moe: 1) da pridrani gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potraivanja i 2) da ima i ona prava, koja bez podizanja tube protiv zalagaa, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju pridrane stvari i da se namiri od prodaje pridrane stvari. 14. Sukobi zakona kod menice Sukobi zakona kod menice su najveim delom regulisani Konvencijom za regulisanje sukoba zakona kod menice (koja je 1930. godine usvojena u enevi). Ista Konvencija je imala veliki uticaj na sva zakonodavstva drava Evrope, pa i nae drave. Ali, i pored izvrene unifikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim dravama, tako da postoji i mogunost sukoba zakona. Najee oblasti meninog prava,gde dolazi do sukoba zakona su: menina sposobnost, forma preuzimanja meninih obaveza, dejstvo meninih obaveza, forma i rokovi za regres, forma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom menice. 1) Do sukoba zakona kod menice moe doi i u vezi sa aktivnom meninom sposobnou (sposobnou da neko bude poverilac kod menice - javlja se znatno ree jer se ova sposobnost stie kod svih drava sa pravnom sposobnou lica), kao i kod pasivne menine sposobnosti (koja se po pravilu stie sa poslovnom sposobnou fizikog lica-ali su tu problemi znatno vei). Tu se javljaju problemi u vezi odreivanja nacionalnog zakona nekog lica, da li je to zakon drave lica ije ima dravljanstvo ili zakon drave u kojoj lice ima prebivalite-domicil. To se pitanje jo

51

vie komplikuje, kada se ima u vidu da postoje i lica bez dravljanstva i (apatridi), sa dva dravljanstva (bipatridi), sa vie dravljanstava (polipatridi), pa je u takvim situacijama vrlo teko utvrditi ta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. Da bi se ovakve tekoe smanjile, u meninom pravu se esto koristi tzv. teorija najvee menine obaveze (koju je teoriju prihvatila i naa zemlja, u Zakonu o menici - lan 84. st. 2), po kojoj se smatra da je neko lice menino pasivno sposobno kad ima istu sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo meninu obavezu - bez obzira to po svom nacionalnom zakonu nije menino pasivno sposobno. Tako se putem ove teorije bolje obezbeuju, ne samo menini poverioci nego i menini dunici-domai dravljani. To se posebno odnosi na preuzimanje nekih meninih obaveza stranih dravljana koji po svom nacionalnom zakonu nisu pasivno menino sposobni. 2) Kada se radi o formi (obliku) preuzimanja meninih obaveza, tada se ovo pitanje regulie prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta (locus regit actum). Od ovog pravila, postoje izuzeci, pa iako menine obaveze nisu punovane - prema propisima mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena - su punovane. Okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im punovanost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze naih dravljana preuzetih u inostranstvu, ne smatraju se nepunovanim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde su preduzete, ali su u skladu sa naim Zakonom o menici (lan 95. st. 2. ta. 2.). 1593 Cari dr S, ibid, str. 153. i 154. 3) Dejstvo meninih obaveza regulie se na dva naina i to: a) dejstvo obaveze svih meninih dunika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice reguliu se prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menina obaveza i b) dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, regulie se prema zakonu koji vai u mestu plaanja takve menice. 4) kada se radi o obavezama prezentacije menice (radi akcepta ili isplate), u vezi rokova i oblika protesta, notifikacije i sl.- merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da budu izvrene. 5) Kad se radi o rokovima za vrenje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u kojoj je menica izdata i 6) Uvek je merodavan zakon mesta gde je plaanje menice, kada se radi o amortizaciji menice. 1594 lan 9. Konvencije o sukobu zakona kod menice i l. 100. Zakona o menici. 15. Prestanak meninih obaveza Najvei deo prestanka meninih obaveza se odnosi na sluajeve kada su menine obaveze i prava uredno i blagovremeno izvreni. Menina prava i obaveze mogu prestati i zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti meninih potraivanja. Pored toga, menina prava i obaveze mogu prestati i zbog: 1) prenova (novacije) meninog duga, 2) kompenzacija (prebijanja), 3) oprotaja duga, 4) konfuzije (sjedinjenja) meninih prava i obaveza i 5) ponitavanja menice. 1) Prenov (novacija) meninog duga. - Prenovom se umesto odreene menine obaveze, prema meninom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a koja dovodi do prestanka menice. Ovakav nain prestanka menice i menine obaveze deluje samo izmeu lica kod kojih je dolo do promene u izvrenju (inter partes). 2) Prestanak menine obaveze usled prebijanja (kompenzacije). - Tu se primenjuju i kod menice i meninih obaveza opta pravila graanskog prava o kompenzaciji prebijanju. To znai, da moraju da budu ispunjeni odredeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraivanjima lica koja su u uzajamnim

52

poverilakim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod menice radi se o novanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. 3) Oprotaj meninog duga. - Oprotaj meninog duga se javlja izmeu konkretnog meninog dunika i odreenog meninog poverioca. Ovaj oprotaj moe da bude izriit i preutan. Oprotaj meninog duga je izriit, prostom predajom menice meninom duniku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menine obaveze. Kada je oprotaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, oprotaj duga tada deluje prema svim meninim dunicima. Ovakav sluaj nije, ako je oprotaj duga po menici dat nekom od meninih regresnih dunika. 4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menine obaveze. - Konfuzija, sjedinjenje, je spajanje dunikog i poverilakog statusa u odreenom meninom odnosu u istom licu, tj. kada menini dunik po istoj menici postane i menini poverilac i obrnuto. 5) Prestanak menine obaveze ponitavanjem menice.- Prestanak menine obaveze nastaje sa ponitenjem menice, poto su menina prava i obaveze vrsto inkorporisana sa menicom, kao hartijom od vrednosti. 16. Sopstvena menica Sopstvena (solo menica, Promissory note) je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice se obavezuje da e u vreme dospelosti menice isplatiti meninu svotu remitentu - korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. Sopstvena menica ima sledee elemente: 1) oznaenje da je menica-uneto u sam slog menine isprave, na jeziku na kojem je i sastavljena; 2) bezuslovno obeanje da e se odreena svota novca platiti; 3) oznaenje dospelosti; 4) mesto gde e se plaanje izvriti; 5) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti; 6) oznaenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i 7) potpis onoga koji menicu izdaje. Sopstvena menica koja nema sve navedene elemente ne vai kao sopstvena menica, sem ako se ne radi o odreenim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je Zakonom o menici, predvieno da sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao menica po videnju. 1595 lan 108. ovog Zakona. Takoe, kad nije posebno odreeno, vai kao mesto plaanja, a u isto vreme i kao mesto izdavaoeovog prebivalita, ono mesto koje je na menici oznaeno kao mesto izdanja. Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije oznaeno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaevog imena. Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vue na drugo lice. Takoe, menini formular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav nain, to se u drugom redu menine isprave klauzula "platite" pretvara u klauzulu "platiu". Takoe, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza meninih radnih i meninih klauzula koje postoje kod trasirane menice. 16. 1. Neke karakteristike sopstvene menice 1) Kod sopstvene menice, kao to je ve istaknuto, dolazi do konfuzije (sjedinjenja) trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica: izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice.

53

2) Ako kod sopstvene menice nije oznaeno mesto izdavanja i mesto plaanja, onda se za mesto izdavanja i mesto plaanja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice. 3) Kod sopstvene menice ne moe da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica. 4) Kod sopstvene menice nema akcepta, poto je izdavalac menice obavezan da isplati meninu svotu na koju glasi menica. 5) Osim to nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept, ni intervencije zbog neakceptiranja. 6) Do podizanja protesta kod sopstvene menice, moe doi u sluaju neisplate, delimine isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja (ako menica dospeva na odreeno vreme po vienju), protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski protest i dr. 7) Do regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimine isplate menice kao i u sluaju insoloventnosti imaoca menice. 8) Zahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim potpisnicima - za jednu godinu, odnosno za est meseci. 17. Promossory note U SAD, Velikoj Britaniji i u nekim zemljama anglo-saksonskog prava, u upotrebi je posebna vrsta sopstvene menice tzv. Prossory note. Ona se razlikuje od sopstvene menice evropskog tipa. Meutim, kako se u meunarodnoj trgovini javljaju i nae firme sa stranim firmama iz anglo-saksonskog podruja, to se ovakav tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava (Promissory note) javlja i kod naih preduzea i bankarskih organizacija. 17.1. Neke razlike izmeu Promissory note i sopstvene menice. - Bitni menini elementi kod Promissory note nisu isti kao kod evropske sopstvene menice. Oznaenje da je to menica u samom meninom slogu kod Promissory note, nije bitan menini elemenat. -Promissory note moe da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice to nije dozvoljeno. -Kod Promissory note obaveza nije u potpunosti apstraktna, ve ima i elemenata kauzalnosti. -Prenos Promissory note moe da se obavlja indosiranjem, graansko-pravnom cesijom i prostom predajom (tradicijom) zavisno od oznaenja imaoca prava iz takve isprave. Kada se Promissory note prenosi cesijom mora da se saini poseban graansko-pravni ugovor izmeu cedenta i cesionara. Podizanje protesta kod Promissory note, postoji samo kod onih koje se koriste u meunarodnom prometu, ali ne i u unutranjem prometu. -Kod svih oblika Promissory note dozvoljeno da se ugovara kamata, a ak kad i nije ona ugovorena obraunavae se zakonska kamata. Kreditno pismo moemo definisati kao pismeni nalog domae banke kojim ona ovlauje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati odreenu sumu novca, odjednom ili delimino, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ima autora koji kreditno pismo smatraju i posebnim oblikom dokumentarnog akreditiva. Razlike izmeu ova dva instrumenta ipak postoje. Kao prvo, dokumentarni akreditiv je instrument obezbjeenja plaanja i instrument izvrenja plaanja, dok je kreditno pismo samo instrument plaanja. Kao drugo, kreditno pismo je uvijek neprenosiva i neopoziva isprava, to kod akreditiva ne mora da bude sluaj. I tree,

54

kreditno pismo se najee predaje direktno u ruke korisniku, dok kod akreditiva korisnik samo dobija informaciju da mu je otvoren akreditiv pod odreenim uslovima.

55