Dragoljub B.

orevi Mainski fakultet Ni

SOCIOLOKO RAZUMEVANJE JEZIKA RELIGIJE: O EMU IDE RE?

APSTRAKT: Sociologija religije, potujui svoj predmetni i metodoloki okvir, iskljuivo bi trebalo da prouava uticaj drutva na religiju i religije na drutvo. Pri tome je ona daleko vie zainteresovana za rezultate oba uticaja, koji se razdvajaju jedino iz analitikih razloga, na grupno ispoljavanje ljudi npr. poev od branog i porodinog ivota, preko inih primarnih i sekundarnih, parcijalnih i globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispoljavanje ponaosob. Sociolozi istiu da i nije osnovni zadatak sociologije religije da zahvata sr svetog, ve insistiraju na prouavanju njegovog ovostranog poslanja. A to zemaljsko poslanje nije nita drugo do ono to se svodi na drutvenost. Socioloki pojmljena drutvenost religije otelovljena je u verskoj zajednici (nazivali je mi tehniki religijskim telom, grupom, organizacijom, institucijom..., manje je vano) i koja po stepenu razvoja moe biti kult, sekta, denominacija i crkva. U njoj, kao ovaploenoj i realnoj zbilji, ljudi ivi svoju religioznost i njima se verska zajednica, ukoliko rauna na uspeh i korektna li je prema vernitvu, treba da obraa socioloki razumljivim jezikom. Hoe se rei da iako jeste teko dvojiti onostrano i ovostrano poslanje religije socioloko razumevanje jezika religije, barem prema autorovom shvatanju, nije nita drugo do njegovo prevoenje, usmeravanje i sameravanje (i) savremenim, ak trenutno aktuelnim, goruim pitanjima vaseljene, konkretnog drutva i ljudi sa kojima saobraa. Odgovornost pada na plea svakog pojedinanog religijskog organizma. Kljune rei: sociologija religije, ovostrano poslanje religije, drutvenost religije, socioloki jezik, jezik religije.

Tri su zadatka nauke, uraunavajui sociologiju, a onda i sociologiju religije: shvatanje, objanjavanje i pretkazivanje.

O emu ide re Sociologija religije, potujui svoj predmetni i metodoloki okvir, trebalo bi iskljuivo da prouava uticaj drutva na religiju i religije na drutvo. Pri tome je ona neuporedivo vie zainteresovana za rezultate oba uticaja, koji se razdvajaju jedino iz analitikih razloga, na grupno ispoljavanje ljudi npr. poev od branog i porodinog ivota, preko inih primarnih i sekundarnih, parcijalnih i globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispoljavanje ponaosob. Sociologija religije, sklona tome ili ne, redukuje religiju na drutvenost odatle i njen govor o drutvenosti religije. 67

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

68

U tekstu e se saeto komentarisati nekolika pitanja o odnosu sociologije religije i religije, prema tome i upitnosti o sociolokom razumevanju jezika religije: ta prouava sociologija religije; na ta sociologija religije svodi drutvenost religije; i koje je socioloko razumevanje jezika religije? ta prouava sociologija religije? Tano je: sociologija religije trebalo bi iskljuivo da istrauje uticaj drutva na religiju i religije na drutvo. Odatle i nezamreno odreivanje predmeta sociologije religije: ona se bavi prouavanjem odnosa drutva i religije, tj. posledicama njihovog meusobnog uticaja (interakcija).1 Donekle analitinije to isto veli uro unji (1998, I: 28), nesumnjivi autoritet u stvarima sociologije religije: Ako u toku analize pojam drutvene strukture (drava, nacija, klasa, porodica itd.), esto stoji ispred pojma religije (crkva, sekta, kult, mistino iskustvo itd.), onda se to moe razumeti kao metodoloko naelo ili usmerenost istraivaa: on po pravilu istrauje religijski oblik verovanja, miljenja i ponaanja neke grupe u zavisnosti od njenog mesta i uloge u drutvenoj strukturi. Onaj ko istrauje religiju sociolokom metodom, taj stavlja sve drutvene kategorije ispred religijskih, jer to zahteva socioloki nain posmatranja: metodoloki determinizam! On pre svega nastoji da upozna drutvo (npr. naine integracije, legitimizacije, kontrole itd.), a onda religiju: zato se njegova nauka i zove sociologija religije, a ne religijska sociologija! Tim postupkom on ne porie samostalan razvoj bilo kojoj religijskoj tradiciji, jedino taj razvoj nastoji da sagleda u vezi sa razvojem drutva u kome data tradicija ini sastavni deo njegove kulture. Jednovremeno se sociologu religije stavlja u zadatak da, cenei predmetni i metodoloki ram sociologije religije, to znai brinui o linoj (ne)religioznosti, (ne)religioznosti sopstvene discipline, interdisciplinarnosti discipline, sloenosti drutva i religijsko-crkvenog kompleksa, religiji kao drutvenom proizvodu, traganju za kriterijumima prave religioznosti i ogranienosti metode date mu discipline, a) shvata, b) objanjava i v) pretkazuje pojave i deavanja u polju meuodnoenja drutva i religije (drutvo religija), tanije u oblasti interakcija drutva i religijsko-crkvenog kompleksa (drutvo religijsko-crkveni kompleks).2 Sociologija religije, primera radi, ima da shvati religiju kao drutveni proizvod, potujui injenicu da se ona ne svodi samo na to, da objasni religioznost stanovnitva i odelitih grupa socijalnim iniocima i drutvenim dogaajima, te

1 2

Detaljnije u naoj knjizi: Muke sa svetim izazovi sociologije religije (2007a). Konsultovati moj esej: O emu treba da brine sociolog religije pri prouavanju religije

(2009).
Socioloka lua III/1 2009

69

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

prui projekciju kretanja u budunosti.3 Takoe, u drugom primeru, sociologija religije prvenstveno se ne zanima individualnim sluajevima preobraanja, ma koliko oni bili stilizovani i paradigmatini, ve je daleko vie vodi interes da utvrdi da li:
ovaj fenomen zadobija masovno ispoljavanje i zato se usmerava i rasprostire u jednu svojevrsnu grupu po slojnom poloaju, etnikoj odreenosti, verskom poreklu, kulturi i jeziku; u rairenom procesu preveravanja kljunu ulogu igraju socijalno-ekonomski, bogoslovski, kulturni ili politiki faktori; brojna konverzija za posledicu ima boljitak grupe, tj. emancipaciju i integraciju, napredovanje na stratifikacionoj lestvici, jaanje politike moi i rast ugleda; i da li promena vere, bude li zahvatila celu grupu, dovodi do izmene svekolikog identiteta?4

Ona nam tako i u svim drugim sluajevima izuavanja suodnoenja drutva i religije, drei do specifinosti prilaza i perspektiva koje zahvata, a trudei se da svoje nalaze potkrepi empirijskom evidencijom i razlikujui se od niske nauka usmerenih na versku stvarnost filozofije i teologije, antropologije i psihologije, istorije i politikologije ukazuje na drutvenost religije. Na ta sociologija religije svodi drutvenost religije? Napisali smo da je za sociologiju religije bitnije da proui uticaj i posledice meusobnog odnosa drutva i religije na grupno ispoljavanje ljudi npr. poev od branog i porodinog ivota, preko ostalih primarnih i sekundarnih, parcijalnih i globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispoljavanje ponaosob. Izbegava li ona time sudar sa sakralnim, jer joj neki mislioci spoitavaju da, primerice u poreenju s bogoslovskim naukama ili antropologijom, nema nikakvih ansi da dopre do sutine religije, do svetog? Religiju, kao razvijen simboliki sistem, nuno prati osoben religiozni doivljaj, koji se tumai na razliite naine. Po pravilu se religiozni doivljaj svodi na sveto,
to Malkom Bul (Bull) i Kit Lokar (Lockhart) izvrsno demonstriraju analizom amerikog adventizma: Adventizam definie sebe kao negaciju amerikog sna neogranienog materijalnog i duhovnog napretka. Milenijum se nee dogoditi na amerikom tlu, jer je nacija u savezu sa avolom, i njena su postignua osuena na propast. Put ka spasenju i doivljaju nebeskog milenijuma bio je potraga za svetinjom meu aicom svetkovatelja subote koji su se kretali ka savrenstvu. Od poetka, adventizam predstavlja sebe kao delotvornije sredstvo za ostvarivanje duhovnih ciljeva ka kojima ostatak drutva stremi. Interesantno, adventizam se potvrdio kao efikasno sredstvo za sticanje materijalnih i drutvenih koristi ka kojima veina Amerikanaca udi. Ali ubrzan pomak navie koji adventizam postie zavisi od njihove devijacije od glavnog toka. To je upravo stoga to je adventizam razvio alternativnu mreu kola i institucija koje omoguavaju tako brz rast unutar njih. Adventistika devijantna ideologija obezbedila je opravdanje za udvostruavanje dravnih institucija. To je, zauzvrat, obezbedilo put brem ostvarenju cilja materijalnog prosperiteta. Negirajui ameriki san, adventizam ga je pretvorio u stvarnost (2008: 189). 4 Videti moju studiju: Protestantizacija Roma Srbije, u gorespomenutoj knjizi (2007a: 145154).
Socioloka lua III/1 2009
3

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

70

to je susret sa radikalno drukijim poretkom stvari koji nadilazi ljudsku mo, izaziva strah, ali pomae i privlai. Stoga je od Emila Dirkema (Durkheim) (1982), preko Rudolfa Otoa (Otto) (1983) i Mirea Elijadea (Eliade) (1980), do savremenih fenomenologa, kategorija svetog nezaobilazna sastavnica religije, ono to nju odvoja od drugih sistema ideja, verovanja i prakse. Sociologija religije prihvata to da postoji niz tekoa, itavo muka, oko svetog, pa i u izuavanju njegovog istorijskog i drutvenog ispoljavanja. Zato sociolog religije treba da brine o sloenosti drutva i religijsko-crkvenog kompleksa onako kako to ukratko izlae tefica Bahtijarevi (1986: 73): Jednom rijeju, u istraivanju religije od njenog definiranja, razrade teorijsko-hipotetskih okvira, operacionalizacije, odabira indikatora, do interpretativnih hipoteza sociolog mora voditi rauna o sloenosti religijske situacije (a tu je, da dodamo, i ambivalentnost religijskog fenomena i ambivalentnost sekularizacionih procesa), o sloenosti crkvene situacije i o sloenosti drutvene situacije. Religiolozi, pogotovo sociolozi religije, istiu da i nije osnovni zadatak sociologije religije da zahvata sr svetog, ve insistiraju na prouavanju njegovog ovostranog poslanja. Premda sociologija religije, poput religiologije uopte, nije dambasovo brojanje zuba kod konja, ve je trnovito i sistematino nauno napredovanje ka istini religije.5 Jer:
nema istine o istini religije (religijskoj istini) bez istine o drutvenoj ulozi religije, nema istine o drutvenoj ulozi religije bez istine o istini religije (religijskoj istini), istina o istini religije (religijskoj istini) ne svodi se bez ostatka na istinu o drutvenoj ulozi religije, i istina o drutvenoj ulozi religije ne svodi se bez ostatka na istinu o istini religije (religijskoj istini).6

A to zemaljsko poslanje nije nita drugo do ono to se svodi na drutvenost. Socioloki pojmljena drutvenost religije otelovljena je u verskoj zajednici (nazivali je mi tehniki religijskim telom, grupom, organizacijom, institucijom..., manje je vano) i koja po stepenu razvoja moe biti kult, sekta, denominacija i crkva. Verska zajednica bila istorijska crkva, golema tradicionalna denominacija, novodevetnaestovekovna sekta ili svetski rasprostrt kult kao jedan od uesnika u interaktivnom odnosu (drugi je societas sm: drutvo religijsko-crkveni kompleks) i transponujui onostrano u ovostrano, proizvodi drutvenost religije mnogostrukim zastupnitvima i ustanovama, angamanima i pregalatvima, pomagalima i tehnikama. Ona e preko:
5 Jedan od prvih profesionalnih sociologa na naim prostorima, pre oko 30 godina ispriao mi je kako su u to vreme, na sastanku SISR, teolozi komentarisali da je kvantitativno istraivanje religioznosti nalik na brojanje zuba kod konja (verovatno pri odreivanju starosti konja, odn. kod traenja indikatora o vrednosti konja), a sve u kontrastu sa navodno neizrecivom i nedokuivom, razumski i empirijski nedostinom sutinom religije (Flere, 2008b: 114). 6 Slino razmilja i Bojan Jovanovi (2008).

Socioloka lua III/1 2009

71

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

vernika (sledbenika, rubnih vernika i privrenika); sakralnih objekata (hramova, crkava, damija, sinagoga, pagoda, molitvenih domova); jerarha (svetenika, propovednika, oda); slubenika laika (upoljenih mirjana u administraciji i drugih sasluitelja); obrazovnih institucija (srednjih i visokih bogoslovskih kola; osnovnih, srednjih i visokih kola pod ingerencijom, tj. u vlasnitvu religijskih organizacija); nastavnika i profesora (i ostalog kolskog osoblja); teritorijalnih jedinica (eparhija, parohija, unija, demata), bolje rasprostranjenosti verske grupe; izdavake delatnosti (listovi, novine, nedeljnici, mesenici, asopisi, zbornici, knjige); propagandne aktivnosti (re i slika plakat, kalendar; zvuk radio-difuzija, nosai zvuka; pokretna slika televizija, video, film; elektronska sredstva uopte, i internet posebno); misionarenja (u domicilnom prostoru i, odsudnije, van njega); ekonomske strukture (ukupna materijalna baza, ne iskljuivo u novcu); i kvaliteta i kvantiteta eha (odjeka ili ugleda u neposrednom okruenju i iroj javnosti)...

kreirati ovakvu ili onakvu bogatu, sloenu, monu i perspektivnu ili siromanu, prostu, nemonu i besperspektivnu drutvenost religije to zavisi od dosega i svojstava, zamanosti i odlika potcrtanih inilaca.7 Meutim, u dijalektici odnosa drutva i religije ugraen je i paradoks: verska zajednica, rastui i uslonjavajui se, vie spram drutva utie na izgraivanje bogate, sloene, mone i perspektivne drutvenosti religije, a kada je izdela, onda vie dolazi do izraaja globalno drutvo, iji se peat utiskuje i na versku zajednicu i na drutvenost religije. Ispada kao da su male verske zajednice u prednosti: jeste da ne produkuju bogatu, sloenu, monu i perspektivnu drutvenost religije, no liene su prekomernog meanja ireg drutva. Trajno nije tako, zato to ikoje versko telo sledi logiku: svaki bi kult da bude sekta, a ova preko denominacije crkva. ta je socioloko razumevanje jezika religije? Za sociologiju religije, reeno je, religija kao drutvena injenica drutveni proizvod koji ima svoju relativnu samostalnost ostvaruje se kroz konkretnu versku zajednicu, a ona u sadejstvu sa konkretnim drutvom kreira drutvenost religije (shema 1).

Oni su ujedno i parametri uslonjavanja religijskih organizacija od kulta do crkve. Podrobno tumaenje tipova verskog organizovanja dajem u knjizi: Sekte i kultovi (1993).
Socioloka lua III/1 2009

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

72

Shema 1 Drutvenost religije RELIGIJA GLOBALNO DRUTVO

VERSKA ZAJEDNICA Kult Sekta Denominacija Crkva

DRUTVENE GRUPE Globalne/Parcijalne Primarne/Sekundarne

DRUTVENOST RELIGIJE

Drutvenost religije:
predstavlja osobenu stvarnost koja ima svoja sopstvena obeleja (tako Dirkem veli za svaku drutvenu grupu i pojavu); neto je posebno spram elja, interesa i individualnih osobina onih koji je tvore; ima u njenoj egzistenciji neeg objektivno datog to se izdie iznad njih; jeste realnost koju nije mogue egoistiki modelovati...

Elem, ako verska zajednica u dugom vremenu od trenutka raanja, preko prvobitnog razvoja, uslonjavanja i uvrivanja, do nivoa opteprihvaenosti u globalnom drutvu izistinski predvodi uspostavljanje drutvenosti religije i ukoliko u njoj, kao ovaploenoj zbilji, ljudi ivi svoju religioznost kao klasini vernici, onda se ona, rauna li na uspeh i korektna li je prema vernitvu, njima treba da obraa socioloki razumljivim jezikom. Hoe se rei da iako je teko dvojiti onostrano i ovostrano poslanje religije socioloko razumevanje jezika religije, barem prema autorovom shvatanju, nije nita drugo do njegovo prevoenje, usmeravanje i sameravanje (i) savremenim, ak trenutno aktuelnim, goruim pitanjima vaseljene, konkretnog drutva i ljudi sa kojima saobraa.

Socioloka lua III/1 2009

73

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

Probni i pomoni popis takvih otvorenih pitanja, nikako detaljan s obzirom na neiscrpno bogatstvo sveta i prirode, drutva i homo sapiens-a dao bi se sainiti uz sledei sistematski opseg; odnosno bilo koja verska zajednica, da bi koristila socioloki razumljiv jezik i bila uspena, treba da: skrajne tradicionalno-patrijarhalnu vertikalu; izgradi savremen odnos prema politikom polju; gaji civilizovan stav prema svekolikom manjinstvu; zastupa borbu za zatitu prirode; i formulie i zalae se za plansku socijalnu politiku.

Odgovornost pada na plea svakog pojedinanog religijskog organizma (kult, sekta, denominacija, crkva) i toga bi trebalo da bude svesno njegovo vostvo, elnici i odlinici. Zadatak je sociologije religije i sociologa religije da na to samo ukau. Literatura
Abazovi, Dino, eljko kuljevi (uredili) (2008), Sociologija religije sa metodologijom, TPO, Sarajevo. Asad, Talal (2008), Formacije sekularnog, Beogradski krug, Beograd. Bahtijarevi, tefica (1986), Napomene uz empirijska istraivanja religijske situacije na naem prostoru, Gradina 21(12). Beckford, James A. and N. J. Demerath III (edited by) (2007a), The SAGE Handbook of the Sociology of Religion, SAGE Publications, London. _____ (2007b), Introduction, In: The SAGE Handbook of the Sociology of Religion, SAGE Publications, London. Berger, Piter L. (prir.) (2008), Desekularizacija sveta, Mediterran, Novi Sad. Bul, Malkolm i Kit Lokar (2008), Vrata koja se okreu studija o adventistikim obraenicima i otpadnicima, Teme 32(2). (Zakljuno poglavlje knjige: Seeking A Sanctuary, Harper & Row, San Francisco, 1989.) Davie, Grace (2002), Europe: The Exceptional Case. Parameters of Faith in the Modern World, Darton, Longman and Todd, London. _____ (2007), The Sociology of Religion, SAGE Publications, London. Dirkem, Emil (1982), Elementarni oblici religijskog ivota, Prosveta, Beograd. Dokins, Riard (2007), Zabluda o Bogu, Heliks, Smederevo. _____ (2009), avolov kapelan, Heliks, Smederevo. orevi, Dragoljub B. (2003), Sekte i kultovi, arko Albulj, Beograd. _____ (prir. i uvodnu studiju napisao) (2007a), Muke sa svetim: izazovi sociologije religije, NKC, Ni. _____ (2007b), Sociologija pravoslavlja i socijalno uenje SPC, u: Crkva i drava (uredili . Vukadinovi i S. Antoni), IIC Nova srpska politika misao, Beograd. _____ (2008a), Uzornici i prijani: skice za portret YU sociologa religije, igoja tampa, Beograd. _____ (edited by) (2008b), The Sociology of Religion in the Former Yugoslav Republics, YSSSR, Ni.

Socioloka lua III/1 2009

D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?

74

_____ (prir. i predgovor napisao) (2008c), Uspon sociologije religije u bivim YU zemljama, JUNIR, Ni. _____ (2008d), Nauka, ateizam, religija i razvoj skica za razgovor, u: Izazovi i dometi savremene sociologije drutvenog razvoja, prir. Mitrovi, Lj. i G. Stoji, Filozofski fakultet; Departman za sociologiju i Centar za socioloka istraivanja, Ni. _____ (2009), O emu treba da brine sociolog religije pri prouavanju religije, u: Religija izmeu istine i drutvene uloge, Dereta, Beograd. Eliade, Mirea (1980), Sveto i profano, Zamak kulture, Vrnjaka Banja. Flere, Sergej (2005), Religija, druba, posameznik, Pedagoka fakulteta, Maribor. _____ (2008a), Questioning the Need for a Special Methodology for Study of Eastern Orthodoxy, Social Compass 55(1). _____ (2008b), Brojanje zuba ili napredak nauke u istraivanju verskog ivota, u: Uspon sociologije religije u bivim YU zemljama, prir. i predgovor napisao D. B. orevi, JUNIR, Ni. Goe, Marsel (2006), Raaravanje sveta, Filip Vinji, Beograd. Jakovljevi, Dragan (2006), Religije i vrednosti, Ratio, Podgorica; Beograd. Jovanovi, Bojan (2008), Religijske istine i istine o religiji, u: Apstrakti sa skupa Religija izmeu istine i drutvene uloge (umnoeno), Filozofsko drutvo Srbije, Beograd. Juki, Jakov (1991), Budunost religije, Matica hrvatska, Split. Mandzaridis, Georgije I. (2004), Sociologija hrianstva, Hrianski kulturni centar, Beograd. Mardei, eljko (2007), Rascjep u svetome, Kranska sadanjost, Zagreb. Marinovi, Jerolimov, Dinka Zrinak, Sinia and Irena Borowik (2004), Religion and Patterns of Social Transformation, Institute for Social Research, Zagreb. Oto, Rudolf (1983), Sveto, Svjetlost, Sarajevo. Ratzinger, Joseph (2008), Kranstvo i kriza kultura, Verbum, Split. Roof, Wade Clark (ed.) (2007), Religious Pluralism and Civil Society, The Annals of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 612. Skledar, Nikola (1986), Um i religija, Veselin Maslea, Sarajevo; Narodni list, Zadar. unji, uro (1988), Religija, tom I i II, igoja tampa, Beograd. Tomaevi, Luka (2007), Crkva pred izazovom globalizacije: vrednovanje i kransko propitivanje, Hrvatsko filozofsko drutvo, Zagreb. Trite dua (2006), Limes plus, 23. , (2001), , , . Vukomanovi, Milan (2004), Studije religije na univerzitetima u Srbiji, u: Crkva, verske zajednice, mediji i demokratija, D. B. orevi (ur.), Novosadska novinarska kola, Novi Sad. , (.) (2005), / : , . , (2006), . : , , . Zrinak, Sinia (2007), Sociology of religion in Central and Eastern Europe. Rapid development, how much promising?, ISA RC22 Newsletter, 2. 2007. December. _____ (2008), Pledoaje za sociologiju religije: skica za razgovor, Predgovor knjizi: D. B. orevi, Uzornici i prijani: skice za portret YU sociologa religije, igoja tampa, Beograd.
Socioloka lua III/1 2009