Filolo ki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Zapad i japanska knji evnost Prvi seminarski rad Tema: Ljubav u Kavabatinim delima

Autori:
Tatjana Marojevi Andrea Dopu Marko Mirkailo Dra en Horvati Zoran Stepanovi

Mentor:
prof. Dragana Veli kovi

Beograd, novembar 2011. godine

Yasunari Kawabata

Jasunari Kavabata (14. jun 1899 16. april 1972) bio je japanski pisac i prvi Japanac koji je dobio Nobelovu nagradu za knji evnost (1968. godine).

ivot i delo
Jasunari Kavabata je ro en u Osaki 1899. godine. Imao je te ko detinjstvo, ostao je bez porodice kada je bio veoma mali, pa je iveo samo sa dedom do svoje sedme godine, kada je i on umire. Nakon toga neko vreme ivi u internatu jedne srednje kole, a potom odlazi u Tokio i tamo upisuje prvu elitnu gimnaziju. Kavabata dalje nastavlja svoje obrazovanje kao student 1920. godine na Tokijskom carskom univerzitetu, gde studira japansku knji evnost. Nakon diplomiranja na univerzitetu 1924. godine, Kavabata sa Kataoka Tepeijem, Jokomicu Rii ijem i drugima osniva asopis Bungei idai (Knji evno doba). Oni stvaraju nov pravac u japanskoj knji evnosti i nazivaju se neosenzualistima. Ovaj novi vid stvarala tva je poznat i kao knji evnost ose anja. Neosenzualisti nagla avaju va nost ose anja i zala u se za smenjivanje be ivotnog, objektivnog, pripoveda kog jezika, koji je odlikovao realisti ne pravce, a pogotovo revolucionarnu proletersku knji evnost. Kavabata smatra da bi u tom novom jeziku japanskog romana pripoveda ili neki njegov junak trebalo da govore ponekad nedovr eno da bi itaocu dao puniju sliku li nosti, njihovog sveta, vrednosti i dr. Kavabatina dela mo emo podeliti na period pre i posle drugog svetskog rata. Za vreme predreatnog perioda mo emo izdvojiti njegova dela poput Ptice grabljivice i druge zveri, Junak sahrane, kao i uveni roman Sne na zemlja koji je osvojio dosta knji evnih nagrada brzo pridobiv i pa nju velikog broja italaca. Tokom sukoba Japana sa Kinom Kavabatine pri e su bile veoma popularne me u obi nim ljudima, tako da je budio nostalgiju vojnicima koji su bili daleko od otad bine. Tokom drugog svetskog rata, Kavabata je jako malo pisao i vi e se bavio izu avanjem japanske klasi ne knji evnosti, ali im se rat zavr io Kavabata je po eo puno da pi e. Prvi roman koji je izdao posle rata bilo je delo Hiljadu dralova (napisan 1949. godine). Ubrzo se ni u i druga dela poput: Zvuci planina (1953), Jezero (1954), Prole ni dan (1954), Sporedna ulica (1954), ovek iz Tokija (1954), Supruzine misli (1954). Tokom svog ivota Kavabata je napisao preko stotinu kratkih pri a. Jednom prilikom je izjavio kako su mu te pri e najomiljeniji radovi. Ve inu je napisao tokom dvadesetih godina svog ivota, ali ih je nastavio pisati i i tokom posleratnog perioda kada je bio u vrhuncu umetni kog stvarala tva. Kavabata je Nobelovu nagradu za knji evnost dobio 1968. godine tako postav i prvi Japanac koji je dobio ovu zna ajnu nagradu (kasnije e i Kenzaburo Oe dobiti ovu nagradu postav i tako drugi pisac iz Japana koji ju je dobio). Obrazlo enje za dodeljenu nagradu bilo je: za pripoveda ko majstorstvo, koje sa velikom ose ajno u izra ava su tinu japanskog duha. Godine 1972. Jasunari Kavabata izvr ava samoubistvo ne ostaviv i ni jednu poruku za sobom. Kao suprotnost tome Kavabata se ceo ivot zalagao za ivot govore i dosta o besmislenosti samoubistva. U svom eseju San na samrti napisao je re i koje je u sli nom obliku ponovio ak i na dodeli Nobelovih nagrada: Koliko god ovek bio otu en od sveta, samoubistvo nije oblik posve enja. Koliko god vredan divljenja ovek bio, on je daleko od domena svetaca ili mudraca.

Uvod

Od malena nas u e da su ljudi vi a vrsta od ivotinja. Na pitanje po emu se ljudi razlikuju od ostalih ivih bi a mogu se dobiti razli iti odgovori. Lingvisti e, na primer, re i da je govor ono to oveka odvaja od ivotinjske vrste. Taj govor, iako se u druga ijim vidovima mo e na i kod nekih ivotinja (p ela, delfina), je poseban jer je artikulisan. 1 Oni koji govore da su ljudi jedina intelektualna bi a i nisu preterano informisani. tavi e, ivotinje esto znaju biti razumnije od ljudi. Romanti ari i knji evnici e, kona no, re i da je ljubav ono to uobli ava ljudski rod. Kod ivotinja e pre biti da je re o potrebi i zavisnosti o parentalnoj jedinci. irom sveta, za re ljubav postoje razli iti nazivi, pa shodno tome se i u razli itim kulturama ona razli ito shvata i iskazuje. Za ljubav na zapadu kru i glasina da se iskvarila usled reme enja sistema moralnih i dru tvenih vrednosti. Naravno, postoje izuzeci koji se ni ne vide u moru izve ta enosti. Ovde ljubav sve vi e biva oslobo ena svakog tabua, i sve ve i broj ljudi biva marketin ki podstaknut da voli i da je ispoljava. Sve je operisano, plastificirano i uba eno u kli ee. Re enica 'volim te' postaje fraza, i ljudi je sve e e izgovaraju bez ikakvog ose aja odgovornosti za izgovoreno, nelagodnosti zbog neprikladnog, niti razmi ljanja o izgovorenom. Ipak, zapadnja ka ljubav je formalno i dalje slobodan gra anin, iako je dokazano vi e nego jednom da ljudi ne znaju ta bi od tolike slobode. Na Istoku, konkretno u Japanu, su oduvek postojale odre ene norme i pravila pona anja. Ljudi iskazuju po tovanje jedni prema drugima na svakom koraku, i samim tim se vi e cene me usobno. Na Zapadu se persiranje prerasta maltene onog trenutka kada ovek postane punoletan. U poslednjih nekoliko decenija, do lo je do globalizacije i do stvaranja, takozvanog globalnog sela, pa se i Japan, otvaranjem prema Zapadu, malo izmenio. Ali u samoj sr i njihove kulture i dalje po iva tradicija i pravila koja se duboko po tuju i retko kada kr e.

Ranko Bugarski, Uvod u op tu lingvistiku

Ljubav u delima

Ljubav je u Kavabatinim delima prikazana u vi e vidova. Sa sigurno u se mo e re i da je

ovo jedan od glavnih motiva njegovih pri a. Budu i da je u ve ini pri a te i te usmereno na psihologiju protagonista, svakako se u velikoj meri projavljuju emocije likova, njihova opa anja i razmi ljanja.

Ljubav prema eni se, na primer, pojavljuje u dva oblika u Kavabatinom pisanju. Prva,
koja je ujedno i bezazlenija i bezbri nija se ne mo e sa sigurno u tako ni nazvati. To je vi e neka vrsta uzvi ene naklonosti, op injenosti iliti divljenja sa i u avanjem, koja je tipi na za japanski narod i proisti e kao prirodna tekovina njihove kulture i obi aja. Na taj se na in imamura odnosi prema Joko, kao i student prema igra ici Kaoru. Taj odnos bi se jedino mogao obele iti epitetom ljupkosti, ali naklonost i pa nja koju mu ki likovi posve uju nikako ne prevazilazi misaone niti prijateljske okvire, pa se na taj na in zadr ava na nivou ni em ak i od platonskog, a svakako ne prelazi granicu smernosti. Fizi kog kontakta u ovakvim odnosima gotovo da nema, a i sami razgovori su ne esti i zbijeni, puni u tive snebivljivosti. Ipak, ni naklonost nije naivna, jer su za Japance to veoma potresne veze, to vidimo kada student pla e na kraju kada odlazi. Ovakav odnos je sasvim prirodan me u Japancima, i ne postaje udan ak ni kada student otkriva da je Kaoru mla a nego to je mislio. Druga vrsta ljubavi je ne to to je bli e zapadnom svetu, barem kada je opho enje u pitanju. Za razliku od naklonosti, koja, u svoj svojoj dra esnosti, ne prevazilazi okvire prijateljstva, ova definitivno sadr i odre ene odlike romanti ne veze. U razgovoru imamure sa Komako se naziru ta ke koje umnogome podse aju na zapadnja ke, pa bi se mo da mogao izvu i zaklju ak da, kada je ova vrsta ljubavne veze u pitanju, ipak postoje neke univerzalije u kulturama koje su toliko razli ite. Komako, na primer, na neki na in podse a i na dame iz realisti nih romana najboljih evropskih pisaca, jer, iako je otmena i dostojanstvena na sasvim druga iji, japanski na in, kako to prili i samo gej ama, pred imamurom do ivljava transformaciju. Naime, ba kao i dvorske dame, ona otkriva svoju enstvenost i pravu stranu tek onda kada se na e pred ovekom koji je ini ranjivom. S druge strane, i kod mu kih likova se naziru osobine svojsvtene za zapadnja ke protagoniste. To se najbolje vidi kod imamure, verovatno zbog toga to je njegova psihologija najprodubljenija. Kod njega se jasno ocrtava zbunjenost enigmom koju predstavlja ena, i samim tim nesposobnost razumevanja Komakinog pona anja. Ono to je drasti no druga ije od ivota na Zapadu je ta, tavi e, normirana konzervativnost pri ispoljavanju ose anja kod Japanaca. Nije te ko primetiti da nijedan dijalog u Kavabatinim delima ne sadr i u sebi emotivnu prezasi enost. esto se de ava da razgovor zamire na mestima gde bi se u zapadnja koj knji evnosti o ekivala kulminacija odre enog odnosa. Tako imamura, a i sam Kavabata, prekida razgovor, odnosno pripovedanje opa ajima prirode. Tako e, Japanci nikada ne e koristiti zapadnja ki oblik izjavljivanja ljubavi: Volim te., prvenstveno jer to uop te nije u

duhu njivog jezika2, a jezik je delimi no odraz dru tvene stvarnosti. Oni o igledno ne koriste toliko re i da se iska u pa samim tim njihova ose anja dobijaju na tajnosti i svetosti. Ako ovek uti, to ne zna i da ne ose a ni ta, a ovo pravilo definitivno va i za japansko ivlje.

Ljubav ene prema mu karcu je, pak, bliskija zapadnja kim shvatanjima. ene koje su
obele ile Kavabatina dela su svakako Komako i Kjoko. Ljubav koju Komako ose a je ljubav do sr i, ona koja promeni i izludi oveka. Iako to nije jasno iskazano u tekstu, nije te ko do i do zaklju ka da se ona sva predala toj ljubavi. Ona je gej a, to je samo po sebi pomalo neshvatljiv pojam na zapadu, pa je grub epitet koji neminovno ide uz njih uva ene prostitutke. Istina je da je ona slobodna ena, koja je pritom veoma u ena (konkretno Komako svira samisen), koja mo e da odbije da ide kod klijenata koji joj se ne dopadaju. Komako to svesrdno i ini, i to sve da e e da bi pose ivala imamuru. Kako se bli i trenutak njihovog rastanka, ona sve vi e svog vremena odvaja za njega. Njena rtva i tragi nost, koju ne mo e razumeti svako ko ne poznaje japansku tradiciju, je utoliko ve a upravo stoga jer se zaljubila, to gej e nikako ne bi smele, jer to ne valja za posao. Ipak, ona ne mari za to, i ostaje slobodnog duha. U svojoj slobodi, ona esto navra a kod imamure pijana, njeno pona anje je krajnje udno i promenjivo, iako imamura ne izvodi nikakve negativne zaklju ke osim toga da je ne razume. Sam Kavabata ka e da se, za razliku od Komako, koja se sva ulila u imamuru, imamura uop te nije ulio u nju. Ona jednom prilikom isti e da jedino ene mogu tako voleti, to je jo jedno op te mesto koje se mo e prona i i zapadnije od Japana. Sve ovo govori o tome koliko ona zapravo te ko podnosi ogroman pritisak situacije u kojoj se obrela, bez obzira na to to sve naizgled podnosi stoji ki. Ona je tako e, veoma svesna da e on oti i. Na kraju, i sam njihov rastanak je protekao udno. Akcenat uop te nije na bilo emu to se de avalo izme u njih, nego na njihovom okru enju. Po ar se mo e shvatiti kao simboli na oznaka rastanka, koji je bio neminovan, jer je njihov odnos, bez obzira na to koliko je ljubavi mo da bilo u njemu, bio nemogu . Kavabata ostavlja pri u skoro nezavr enu, na mestu po ara, to jo vi e potvr uje neminovnost imamurinog odlaska, a Komako ostaje sa le om Joko, i preuzima krivicu za njenu smrt jer smatra da je to kazna zbog veze za imamurom. U su tini, na Zapadu se verovatno taj odnos nikako ne bi smatrao ne istim i pogre nim, pogotovo pod tim okolnostima, ali je o igledno da i sami likovi potvr uju neuobi ajenost svoje veze svojim suptilnim dramati nostima u dijalozima i pona anju. Sem Komako, koja je zaista izuzetan i nesvakida nji lik japanske knji evnosti, tu su i ostali enski likovi koji svakako zaslu uju pomen. Donekle se mo e povu i paralela izme u svih udatih ili naprosto zaljubljenih, odanih ena koje slu e u poljzu svojim mu evima, pogotovo izme u Joko i Kjoko. One su ene ije je pona anje mnogo lak e objasniti poznavaju i kulturu Japana, jer ne predstavljaju izuzetak od pravila, pa samim tim i nisu toliko neuobi ajene. One su smerne i poslu ne, i u njihovom pona anju ima ne ega poniznog, gotovo ropskog prema svome voljenom, koji im je gotovo gospodar. Joko, pak, robuje na druga iji na in od ostalih. Ona, brinuv i se o bolesniku za ivota, nastavlja to da radi i nakon njegove smrti, ali na taj na in to se skoro potpuno predaje odr avanju njegove slike. Ona redovno pose uje
2

Najbli e izrazu 'Volim te.' u japanskom jeziku je '

' to zna i: Jako mi se svi a !

njegov grob, i Komako je naziva ludom, iz ega se mo e naslutiti da Komako ne odobrava tu vrstu robovanja mrtvima zbog sopstvenog prevelikog ose aja slobode i nazire se da smatra da je Joko umrla upravo jer je robovala mrtvima, jer i na kraju mahnito ponavlja da je bila luda. Svaka ali ovu drugu, i ini se da ne uspevaju da odobre shvatanja ove druge. Jokina smrt bi se mogla protuma iti ak i kao upozorenje za Komako, da se vrati svojoj slobodi, i da ne stremi ka nemogu em, tj. oveku koji joj ne pripada. Kjoko iz pri e Mesec na vodi se tako e brine o bolesniku. Nju za njega vezuje ljubav prema svakom trenutku provedenim sa njim, kojih nije bilo mnogo. Ona je po rtvovana ena koja nije odustala od mu a koji je ostao vezan za krevet. tavi e, ona pronalazi na in da za njih dvoje stvori novi svet putem ogledala. Taj motiv drugog sveta se pojavljuje i u ostalim Kavabatinim delima (staklo prozora u vozu i ogledalo u Sne noj zemlji, ogledalo i fotografije velemajstora u Velemajstoru). Ovde je ogledalo postalo sveti artefakt koji je povezivao njenog mu a i nju ak i nakon njegove smrti. To je njihova sveta tajna, koju se zarekla da e uvati od ostatka sveta onog momenta kada je ubacila ogledalo zajedno sa telom pokojnika. Ona, ipak, za razliku od Joko, ne strada u procesu robovanja, nego je ogledalo naprosto nagoni na se anja i ne da joj da zaboravi ljubav prema mu u. Ona na kraju, ipak nastavlja sa svojim ivotom, po inje ak i da pronalazi da je njeno telo lepo i gradi ivot sa novim mu em. ene, koje su samo pomenute u Velemajstoru, su veoma nalik Joko i Kjoko. One, dakle, predstavljaju taj soj ena koje se brinu o svojim mu evima, ali se ne upli u preterano u njihove poslove, iako uticaja na njih svakako imaju. To se pogotovo vidi kada Otakeova ena uspeva da ga nabedi da nastavi me kada ovaj sazna da je velemajstor bolestan.

Ljubav prema umetnosti je tako e ne to od veoma velike va nosti za japansku kulturu. To

je deo njihove filozofije i prepli e se sa moralnim na elima, kao i religijom i svakodnevnim ivotom. To je ne to to je nekada postojalo svuda na svetu, ali se u me uvremenu zagubilo i sada se mo e prona i samo u tragovima, ali nikako u onom jeku kako je to bilo, na primer, u doba romantizma. Pri a Velemajstor govori upravo o ljubavi prema umetnosti iz koje proizilazi snaga da se izdr e postavljeni izazovi. Bez udela umetnosti i po tovanja iste, igra go ne bi bila to to jeste, niti bi imalo smisla toliko op irno je opisivati. Naravno, od svih Kavabatinih dela, itaoci drugih kultura e imati najmanje razumevanja za ovo, jer je zaista te ko razumeti ta to zna i ljudima koji se bave ovom igrom. Pa ipak, ko se preneo u li nost velemajstora usaija, mo i e barem da pojmi snagu koja iz toga proisti e, jer, da je velemajstor igrao tu igru bez ijednog vi eg na ela, on ne bi izdr ao toliko dugo. Sam na in na koji majstor igra uprkos svim pote ko ama je veli anstvena, a velemajstor je predstavnik te stare, umiru e struje koja uva stare tradicionalne principe, kako igre go, tako i ivotne principe. Ve sa Otakeom se mo e naslutiti da i u Japan polako pristi e nova struja, koja sve podvrgava pravilima i efikasnosti i polako bri e entitet uzvi enosti u igri, i umetni kog udela u svemu tome.

Ljubav prema prirodi je jo jedna od osobenosti japanske kulture. Oni veoma po tuju
prirodu, i imaju praznike koji slave prolaznost, cikluse ivota. U Kavabatinim romanima esto opisi prirode dopunjavaju ono to nije iskazano dijalozima, i na taj na in daju na jo ve oj suptilnosti. O imamuri u vi e navrata saznajemo kroz njegova razmi ljanja o prirodi, a re e nam njegove re i govore o njemu. Tako, na primer, kada u vozu prvi put sre e Joko, on nju posmatra kroz pejza e i pa nja mu je skrenuta ne njeno oko tek kada ono biva osvetljeno. U toku po ara, kada Jokino telo padne sa galerije, on postaje svestan te ine njene smrti tek onog momenta kada se seti kako ju je promatrao kroz pejza e. Isto tako je jedini put kada on podrobnije krene da promatra svoj odnos sa Komako zapravo onda kada mu na pamet padne i imi. On tada sne nu belinu i trajnost u imija upore uje sa trajno u ljubavi i podre uje rok trajanja ljudske ljubavi ivotnom veku jednog odevnog predmeta, koji procenjuje na oko pedeset godina. Iz ovog razmi ljanja se kona no trgnuo sa mi lju da je sigurno umoran, to mo da sugeri e da Japanci zaista i ne razmi ljaju previ e o svojim ose anjima.

Zaklju ak

Emocije iskazane u Kavabatinim delima svakako imaju svoje sli nosti i razli itosti u ispoljavanju u odnosu na ono kako smo mi navikli. Ponekad deluju preterano hladni i nezainteresovani, ali to ne mora ni ta da zna i. Na Istoku je sve esto previ e suptilno i u nagove tajima da bi jedan amaterski poznavalac japanske kulture mogao da prodre u pravo zna enje svega. Sam Kavabata, ipak, nagla ava pojedina mesta koja smatra bitnim, i to obi no ponavljanjem itavih re enica. Ovakva isticanja o iglednog, dok mnoge druge stvari od kardinalne va nosti ostaju nerazja njene za zapadne knji evne standarde deluje previ e stilski nezrelo i neadekvatno, ali se verovatno i to mo e opravdati razlikama u kulturi i nastojanjima da se izmisli novi pravac u umetnosti. Jasunari Kavabata je svakako ostavio va no svedo anstvo o odnosima izme u ljudi u vremenu kada je Japan tek krenuo da potpada pod uticaj Zapada, a svaki prelazni period je kulturolozima svakako veoma interesantna tema za prou avanje. Ljubav je, naravno, potekla od iste ideje, bez obzira na to koju je formu kasnije zadobila. U svim Kavabatinim delima ona je, zajedno sa (ostalim) ose anjima, obavezan motiv bez kojeg ne bi bilo ni radnje, a ni likova. Mo da je glavna osobenost Kavabatinih romana upravo to to je zbog uro ene suptilnosti ljubav li ena patetike, koja je postala toliko omra ena u svetu.

Sadr aj

ivot i delo ________________________________________________________________ 2

Uvod ______________________________________________________________________ 3

Ljubav u delima ____________________________________________________________ 4

Zaklju ak _________________________________________________________________ 8

Literatura
1] Kavabata Jasunari, Igra ica iz Izua/ Mesec na vodi, Liber Beograd, Logos Beograd, 2009. 2] Kavabata Jasunari, Velemajstor, Liber Beograd, Logos Beograd, 2007. 3] http://sr.wikipedia.org/sr-el/ _ , 13.11.2011.