Institut za energetiku, procesnu tehniku i za titu okoline

ANALIZA POTENCIJALNOG KONZUMA

Prema podacima iz 1997. godine [1], kojima je obuhva eno 65 bu otina hidrotermalne vode u Vojvodini, ukupna toplotna snaga ovih bu otina iznosi (videti tabelu 8): y y prema metodologiji obra una "NIS Naftagas"-a prema na inu kori enja koji predla u autori studije: 60,181 kW 85,605 kW

Noviji podaci dobijeni od "NIS Naftagas"-a za potrebe ove studije (maj 2005. godina) obuhvataju 54 hidrotermalne bu otine u Vojvodini. Ukupna toplotna snaga svih ovih bu otina iznosi (videti prilog 1): y y prema metodologiji obra una "NIS Naftagas"-a prema na inu kori enja koji predla u autori studije: 51,843 kW 72,579 kW

to je za oko 14% manje od potencijala sa kojim se ra unalo 1997. godine. Od ukupno 73 bu otine ili 65 pozitivnih na hidrotermalne vode (navedene su u tabeli 5) samo 15 je aktivirano za proizvodnju toplotne energije, mahom u periodu od 1981. do 1988. godine i ne to kasnije, u 1999. godini, bu otona (K -1/H) (videti tabelu 9). Ukupna raspolo iva toplotna snaga ovih bu otina, po metodologiji obra una "NIS Naftagas"-a, iznosi 18,763 kW ili to je 25.85% ukupnog potencijala svih hidrotermalnih bu otina u Vojvodini po sada njoj evidenciji "NIS Naftagas"-a.

2.1

POSTOJE I KONZUM GEOTERMALNE VODE

Struktura sada njeg konzuma koji koristi potencijal hidrotermalnih voda je raznovrsna i mo e se svrstati na slede i na in: y y y y banje i banjsko rekreacioni centri sa vi estrukim kori zagrevanje objekata tehnolo ke potrebe rekreacija (otvoreni i zatvoreni bazeni) enjem 43.6% 38.8% 11.5% 6.1%

Ovi podaci su orijentacioni. Ekonomska situacija i tranzicija u kojoj se nalazi zemlja dovode do promena u kori enju energije hidrotermalnih voda. To se posebno odnosi na privredu: fabrike, pojedine farme i druge manje korisnike koji su zbog razli itih poslovnih pote ko a, promene vlasni tva i drugih okolnosti delimi no ili potpuno napu tali kori enje ovih resursa. Najve i i istovremeno i najpouzdaniji korisnici su banje. Njih karakteri e celogodi nje kori enje za bajsko-terapijske potrebe i pripremu sanitarne tople potro ne vode i sezonsko za zagrevanje objekata. Slede a pogodna grupa korisnika je privreda za tehnolo ke potrebe, jer su to po pravilu dugotrajni korisnici. Tipi ni su DD "Kulski tofovi" i Fabrika ko e "Eterna" u Kuli. Termalna voda je kori ena cele godine za ispiranje vune i tavljenje ko e. Pad njihove proizvodnje u proteklim godinama je uticao i na skra enje perioda kori enja termalnih voda da bi DD "Kulski tofovi" po ev od 2001. godine i potpuno prestali da je koriste. Ostali korisnici su sezonski i samim tim ekonomski nepovoljniji. Pregled svih hidrotermalnih bu otina koje su, prema podacima "NIS Naftagas"-a, u proizvodnji u 2005. godini je dat u tabeli 9.
33/133

Mogu nosti kori

enja energetskog poptencijala geotermalnih voda u Vojvodini

Tabela 9: Pregled bu otina koje su u proizvodnji ("NIS Naftagas", maj 2005. godina)
Mesto Oznaka bu otine Godina bu enja Optimalna izda nost V [l/s] 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Alibunar Ba ko Kara or evo Banatsko Veliko Selo Be ej Ba ki Petrovac Kanji a Kanji a Kanji a Kula Melenci Mokrin Pali Pali Prigrevica Temerin Ukupno Db-1/H K -1/H VS-1/H B -2/H BP-2/H K -1/H K -2/H K -3/H Kl-2/H Me-1/H Mk-1/H Pj-1/H Pj-2/H Pb-1/H Te-1/H 1978. 1974. 1986. 1985. 1984. 1977. 1983. 1996. 1982. 1978. 1983. 1978. 1986. 1981. 1984. 7.4 2.2 11.2 17.2 6.5 1.8 9.3 12.5 5.6 6.9 7.0 5.5 6.3 11.8 14.9 Temperatura vode t1 [ C] 24 34 43 65 46 41 65 70 53 33 51 48 48 53 40
o

Toplotna snaga bu otine QN [kW] -31 82 844 2,881 571 121 1,557 2,355 656 231 762 530 607 1,383 936 13,485 279 173 1,313 3,601 844 196 1,947 2,878 891 520 1,055 760 870 1,877 1,560 18,763 Turisti ka organizacija (Devoja ki bunar) Vojska Srbije i Crne Gore DP "Kozara" OSC "Mladost", DZ "Predrag Hadna ev" i Hotel "Bela la a" Institut za hmelj "Banja Kanji a" "Banja Kanji a" "Banja Kanji a" Fabrika ko e "Eterna" "Banja Rusanda" DP "Mokrin" JP "Pali -Ludo " "Elitte-Pali " "Banja Junakovi " JP "Komunalac" QS Korisnik

Po etak kori enja [godina] 1986 1978 1987 1988 1987 1981 1986 1999 1984 1985 1984 1984 1989 1984 1987

Namena

Otvoreni rekreacioni bazen Zagrevanje bazena za rekreaciju Zagrevanje svinjogojske farme Zagrevanje prostorija, tople potro ne vode i bazena Zagrevanje prostorija i su enje bilja Zagrevanje objekta banje i balneoterapija Zagrevanje banje i balneoterapija Zagrevanje objekta banje i balneoterapija Tehni ka topla voda Balneologija Zagrevanje svinjogojske farme Otvoreni rekreacioni bazen Zagrevanje objekta i sanitarna topla voda Zagrevanje objekta banje i balneoterapija Otvoreni rekreacioni bazen

Napomena:

Toplotna snaga bu otine je ra unata na istim principima kao za tebelu 8 u ta ki 1.3

34/133

Institut za energetiku, procesnu tehniku i za titu okoline

Najva niji i po kapacitetu najve i korisnici termalne energije su banje "Kanji a" i "Junakovi " i sportsko-rekreacioni kompleks u Be eju. Banja "Kanji a" koristi bu otine (K -1/H, K -2/H i K -3/H). U zimskim uslovima se obi no koristi bu otina (K -3/H), a u letnjim (K -1/H). Hidrotermalna voda se koristi vi enamenski za: zagrevanje objekata (niskotemperatursko), balneoterapiju, rekreaciju i toplu potro nu vodu. Ukupna snaga bu otina je 4,033 kW (po metodoliogiji "NIS Naftagas"-a). Ukupna instalisana snaga konzuma iznosi 2,732 kW. Izgra ena razmenjiva ka stanica sa dva plo asta razmenjiva a ukupne snage 1650 kW omogu ava zadovoljenje svih toplotnih potreba banje do temperature spoljnog vazduha -5 oC. Banja je godi nje koristila cca 110,000 m3 termalnih voda. Banja "Junakovi " koristi bu otinu (Pb-1/H). Hidrotermalna voda se koristi vi enamenski za: zagrevanje objekata (niskotemperatursko), balneoterapiju, rekreaciju i toplu potro nu vodu. Ukupna snaga bu otine je 1,877 kW (po metodoliogiji "NIS Naftagas"-a). Na ovom objektu su prvi put u Vojvodini primenjene i toplotne pumpe za grejanje objekata. Ukupna instalisana snaga konzuma iznosi 1,581 kW. U banji se godi nje koristilo i do cca 150,000 m3 termalnih voda. Slede i zna ajan vi enamenski korisnik energije termalnih voda iz bu otine (B -2/H) je sportsko-rekreacioni centar u Be eju. Toplotni kapacitet ove bu otine je 3,601 kW i koristi se za zagrevanje objekata, pripremu sanitarne tople potro ne vode i zagrevanje vode u zatvorenom bazenu u OSC "Mladost", DZ "Predrag Hadna ev" i hotelu "Bela la a". Ova bu otina je karakteristi na po velikom sadr aju sagorivih gasova (videti tabelu 5) koji se mogu koristiti za dogrevanje vode. Energija termalnih voda zadovoljava toplotne potrebe kompleksa do temperature spoljnog vazduha -5 oC. U ovom kompleksu se godi nje koristilo i do 100,000 m3 termalnih voda. U okolini Kikinde energija termalnih voda se koristi za zagrevanje svinjogojskih farmi. Za to se koriste bu otine (VS-1/H) u Banatskom Velikom Selu DP "Kozara" i (Mk-1/H) u Mokrinu DP "Mokrin". Ukupna toplotna snaga ovih dveju bu otina iznosi 2,368 kW. Energija termalnih voda iz ovih bu otina se koristi sezonski za niskotemperatursko (vazdu no) grejanje farmi. Samo farma u Banatskom Velikom Selu koristi godi nje oko 120,000 m3 termalnih voda. Do pre par godina i farma "Jedinstvo" u Kikindi je koristila termalne vode za zagrevanje, ali je prestala zbog visoke cene ove energije. Iz istih razloga i stalnih pote ko a u odr avanju sistema i DP "Kozara" razmatra mogu nost prestanka kori enja energije termalnih voda. Ranije pomenuta preduze a u Kuli DD "Kulski tofovi" i Fabrika ko e "Eterna" su koristila bu otine (Kl-4/H) odnosno (Kl-2/H) za svoje tehnolo ke potrebe i bile su zna ajan celogodi nji korisnik energije termalnih voda. Kori ena toplotna snaga je iznosila 3,700 kW, da bi se sada svelo samo na kori enje bu otine (Kl-2/H) u Fabrici ko e "Eterna" sa toplotnom snagom od 891 kW. Geotermalna energija se koristila i za povrtarsku proizvodnju u zatvorenom prostoru. Tipi an primer je zagrevanje plastenika povr ine od 0.5 ha u Srbobranu. Ovaj objekat se vi e ne koristi i samim tim je obustavljena i eksploatacija bu otine (Sr-1/H). U ovom slu aju se prvi put u eksperimentalne svrhe koristila i eneregija izdvojenih gasova iz geotermalne vode za njeno dogrevanje. Preostali korisnici energije termalnih voda su letnji sezonski za zagrevanje otvorenih ili zatvorenih rekreacionih bazena. U ovoj grupi korisnika su otvoreni rekreacioni bazeni u Temerinu i na Pali u i zatvoreni rekreacioni bazen u Vrbasu. Prva dva su jo uvek u funkciji i koriste termalne vode iz bu otina (Te-1/H), odnosno (Pj-1/H) ukupne toplotne snage 2,320 kW.
35/133

Mogu nosti kori

enja energetskog poptencijala geotermalnih voda u Vojvodini

Zajedni ko za sve korisnike energije termalnih voda je da iskori obli nje prirodne recipijente povr inskih voda.

enu vodu ispu taju u

Registrovana proizvodnja termalnih voda u Vojvodini [1] do ivljava ekspanziju u periodu od 1986. godine do 1990. godine. U tom periodu godi nja proizvodnja stalno raste od po etnih cca 650,000 m3 da bi u 1990. godini dostigla maksimum od 1,600,000 m3. Po ev od 1991. godine po inje pad proizvodnje i 1996. godine iznosi cca 950,000 m3. Taj, nepovoljan trend je nastavljen do dana njih dana. Sasvim sigurno je da su tinske razloge za to treba tra iti u ukupnoj ekonomskoj i politi koj situaciji u kojoj se na la na a zemlja nakon 1990. godine.

2.2

POTENCIJALNI KONZUM I NA IN KORI GEOTERMALNE VODE

ENJA ENERGIJE

Generalno govore i, temperatura termalnih voda i izda nost hidrotermalnih bu otina u Vojvodini je pogodna za kori enje u slede e svrhe:  zagrevanje sportsko-rekreacionih, banjskih, hotelskih, industrijskih, stambenih, i drugih objekata,  za pripremu tople potro ne vode za navedene korisnike,  u poljoprivredi, za zagrevanje staklenika i plastenika,  u sto arstvu i ivinarstvu za zagrevanje farmi i pripremu sanitarne tople vode,  u ribarstvu za zagrevanje ribnjaka,  u nekim fabrikama za niskotemperaturske tehnolo ke potrebe za koje se koristi topla voda i sanitarne potrebe i  u banjama i sportsko-rekreacionim centrima za banleolo ke svrhe, zagrevanje bazena i pripremu sanitarne tople vode. Stepen iskori e nja toplotnog potencijala geotermalne vode od odlu uju eg je uticaja za ekonomi nost kori enja ovog energetskog resursa. Najpovoljnije bi bilo koristiti bu tinu neprekidno 8,760 asova godi nje i pri tome stalno "hladiti" geotermalnu vodu na izlazu iz sistema za transformaciju energije do 15 oC. Time bi se postiglo puno kori enje i ostvarili najpovoljniji ekonomski uslovi za valorizaciju energetske vrednosti termalnih voda. Takav na in iskori enja ovog energetskog potencijala bi bio u interesu korisnika i "NIS Naftagas"-a, ovla ene kompanije za gazdovanje resursima geotermalne energije. Za korisnika energije termalnih voda je ekonomski izuzetno va no do koje mere koristi taj potencijal. To direktno uti e na njegovu ekonomiju i cenu jedinice preuzete energije. On kupuje energiju iskazanu protokom i razlikom temperatura geotermalne vode i utvr ene temperature vode na izlazu iz njegovih sistema (25 oC po metodoligiji "NIS Naftagas"-a ili 15 o C po predlogu autora studije). Pri tome, na cenu ne uti e ostvareni stepen iskori enja energije geotermalne vode ili ne. Potpunim kori enjem "raspolo ive" energije korisnik elimini e nastanak gubitaka energije pri ispu tanju iskori ene vode. Taj gubitak se pla a, jer kupoprodaja obuhvata ukupni protok energije na izlazu iz bu otine do zami ljene granice hla enja. U praksi je ovo prakti no nemogu e ostvariti. Te ko je i zamisliti takvu strukturu konzuma koji bi omogu io da se 8,760 sati godi nje iskoristi energetski potencijal bu otine u celosti i geotermalna voda uvek "hladi" do krajnjih, ugovorenih temperatura pre napu tanja sistema u kom se koristi. Me utim, treba nastojati je da se pogodnom strukturom razli itih korisnika energije, u to ve oj meri dugotrajnije mogu ostvariti dovoljno povoljni re imi rada sitema koji e, zavisno od pariteta cena energije, omogu iti ekonomi no kori enje. Zbog toga su, za ekonomi nost iskori enja raspolo ive toplotne energije svake bu otine, pogodni dugotrajni i slojeviti korisnici energije sa to ni im zahtevanim temperaturama.
36/133

Institut za energetiku, procesnu tehniku i za titu okoline

Na slici 2 je prikazana, za karakteristike Vojvo anskih bu otina, elementarna op ta toplotna ema obezbe enja, transformacije i kori enja energije termalnih voda.
IZVORI ENERGIJE TRANSFORMACIJA ENERGIJE KORISNICI ENERGIJE

Prirodni gas

Vr ni kotao (bazni dogrejac)

Radijatorsko grejanje

Gasovi

Gasni motor generator

Podno/vazdu no grejanje

Toplotni razmenjivaci Sanitarna topla potro na voda Degazator

Sirova geotermalna voda

Degazirana geotermalna voda

Grejanje bazena i ribnjaka

Toplotna pumpa Iskori cena geotermalna voda

Elektricna energija Hladenje

Slika 2: ema sistema za pripremu, transformaciju i kori

37/133

enje energije termalnih voda

Mogu nosti kori

enja energetskog poptencijala geotermalnih voda u Vojvodini

2.3

SELEKCIJA POTENCIJALNOG KONZUMA ZA PRIKLJU ENJE

Analizama "pogodnog" konzuma za ove karakteristike hirdotermalnih bu otina Vojvodine izabrana je kao povoljna slede a struktura korisnika energije geotermalne vode. Radijatorsko grejanje podrazumeva obezbe enje temperature polazne vode za sistem geranja od 60 oC (izuzetno 55 oC za bu tine koje ne mogu ostvariti temperaturu od 60 oC). Ovo podrazumeva rad sistema grejanja u baznom re imu u trajanju od cca 3,200 asova godi nje. Time bi se, zavisno od toplotne snage bu otine i projektovane snage konzuma mogle zadovoljiti njegove ukupne potrebe za toplotnom snagom od cca 60%. Vr no optere enje se "pokriva" iz vr nog izvora koji istovremeno slu i za bazno dogrevanje vode, a sistem grejanja mora du bude prilago en ni im radnim temperaturama nego to je to do sada uobi ajeno. To podrazumeva da se radijatorsko grejanje projektovano za temperaturski re im 90/70 oC mora rekonstruisati na ni e projektne temperature. Svaki konkretan, postoje i sistem, mora biti analiziran i povr ina grejnih tela se mora, u odre enoj meri, pove ati. Novoprojektovani sistemi se u startu trebaju prilagoditi ni im projektnim temperaturama (recimo 70/50 oC). Podno i vazdu no grejanje je alternativa ili dopuna radijatorskom grejanju. Projektna temperatura polazne vode ka zagreja ima vazduha bi iznosila (35 40 ) oC, a temperatura povratne vode oko 25 oC. Sistem bi radio 3,200 sati godi nje. Ovakav temperaturski re im je pogodan za najve i broj bu otina. Pogodan je za itav niz raznih krajnjih korisnika, zagrevanje: svih vrsta objekata za boravak ljudi, uzgajali ta na sto nim farmama, staklenika, plastenika i sl. Priprema tople potro ne vode je pogodna za kori enje energije geotermalne vode, jer je potrebna itave godine. Ra una se sa njenim kori enjem od (8,000-8,760) sati godi nje. U studiji se, za ove potrebe, predvi aju toplotne snage od (150-250) kW sa akumulacijom zagrejane vode temperature (45-50) oC. S druge strane, ovaj potro a je sposoban ohladiti geotermalnu vodu komotno do 25 oC, a uz ne to ve i toplotni razmenjiva ak i do 20 oC. Zagrevanje bazena ili ribnjaka se veoma pogodno uklapa sa preostalim konzumom, jer ima tzv. "produ enu sezonu" u prelaznim periodima krajem prole a (od 15 aprila do kraja juna) i po etkom jeseni (od septembra do 15. oktobra). U takvim uslovima mogu e je kori enje geotermalne vode cca 3,200 sati u zimskim uslovima ne to smanjenom snagom i oko 1,400 sati u prelaznim periodima znatno ve om snagom. Temperatura polazne vode iznosi 30 oC, a temperatura povratne vode 25 oC. Posebna pogodnost je da je za ovakvu vrstu konzuma u zimskom periodu mogu e i dodatno no no grejanje sa znatno ve om snagom u trajanju od cca 1,600 sati godi nje. Zagrevanje bazena na ovaj na in omogu ava visok standard grejanja i este izmene celokupne koli ine vode iz bazena. To istovremeno prouzrokuje ve e tro kove za: vodu, njenu obradu i cirkulaciju pa se i ti aspekti moraju imati u vidu kada je re o ukupnom standardu kori enja ovako grejanih bazena. Ribljaci su kao potro a vrlo sli ni bazenima. U najpovoljnijem slu aju konzum bi trajao 6,200 asova godi nje. Grejanje i hla enje toplotnom pumpom omogu ava da se toplotni potencijal geotermalne vode za grejanje iskoristi potpunije, a toko e i tokom letnjih meseci za hla enje. Ra una se sa grejanjem od 3,200 sati godi nje i toplotnom snagom od (700-1,000) kW i hla enjem od 1,400 sati godi nje rashladnom snagom od (510-725) kW. Temperaturski re im hla enja vode ispariva em iznosi 7/12 oC, a zagrevanja kondenzatorom 40/50 oC. Sigurni smo da je ovaj ure j neophodan u svim energetskim varijantama, jer mo e geotermalnu vodu ohladiti

38/133

Institut za energetiku, procesnu tehniku i za titu okoline

lako do 15 oC, pa ak i do 12 oC. U najpovoljnijem slu aju toplotna pumpa bi radila 6,200 asova godi nje u grejanju i dodatnih 1,400 asova godi nje u hla enju. Kori enje gasnih motora u analiziranim re enjima ima za svrhu sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode uz dodatno kori enje prirodnog gasa. Gasni motori bi u tim uslovima radili 3,200 sati godi nje, proizvodili elektri nu energiju i zagrevali vodu na nivo temperatura grejanja. Ovako zagrejanja voda bi se koristila za radijatorsko, podno ili vazdu no grejanje, na isti na in kao i ona koja je pripremljena iz geotermalne vode. U slu aju postojanja bazena ili ribnjaka, ovaj ure aj bi radio dodatnih 1,600 + 1,400 = 3,000 asova godi nje, to je za njegovu ekonomi nost odlu uju e va no. Zavisno od veli ine ovog agregata deo elektri ne energije bi morala preuzimati javna mre a. Vr no zagrevanje se obavlja u vr nom kotlu. Ono je neminovno u svakom slu aju. Mora postojati u svim re enjima i sa istim ili pribli no istim parametrima. Za pore enje varijantnih re enja razli itost njegovog energetskog i ekonomskog uticaja iskazana je samo cenom kotla, a u e e u tro kovima (goriva) i zaradi na prodaji toplotne energije je mala i mnogo zavisi od sezone. Mogu a je razli ita struktura predlo enih, potencijalnih krajnjih korisnika toplotne energije getermalnih bu otina. Sigurno je da izostanak bilo kojeg od njih ima uticaj na ekonomi nost kori enja ovih energetskih resursa i zato su neophodne detaljne analize svih varijantnih re enja za svaki konkretan slu aj. Slobodno uop tavanje mo e dovesti do pogre nih krajnjih zaklju aka.

2.4

MOGU NOSTI I OPRAVDANOST PRIKLJU ENJA

Odlu uju i parametri za ocenu opravdanosti priklju enja su ekonomski interesi korisnika i politi ka opredeljenost za dodeljivanje pogodnih tzv. "zelenih" kredita sa 5% kamate ili bez kamate za podsticanje kori enja energetskih potencijala termalnih voda. Pri tome je podjednako va no pitanje da li postoji raspolo ivi kapital za uvo enje kori enja termalnih voda u postoje e objekte sa ciljem supstitucije fosilnih goriva i injenica da li e ta energija biti konkurentna klasi nim re enjima. Novi, potencijalni korisnici su u ne to povoljnijem polo aju, jer treba iz navedene "ponude" mogu ih re enja samo izabrati ekonomski najpovoljnije re enje. Sada nje intencije svetske zajednice i Evropske Unije su intenziviranje kori enja svih vidova obnovljivih energetskih izvora. Na a dr ava se pridru uje tom trendu i takvu politiku promovi e kroz "Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine" koja se nalazi u proceduri usvajanja. Strategijom se podr avaju ovakvi projekti kroz "Program za selektivno kori enje novih i obnovljivih izvora energije". O ekuje se intenziviranje aktivnosti na ovom podru ju, jer u Strategiji, u delu koji opisuje ovaj Program pi e: (citat) ... "Za realizaciju Programa neophodo je utvrditi podsticajne mere za uvo enje savremenih tehnologija sagorevanja biomase i otpada, za ulaganja u nova postrojenja i kupovinu opreme za kori enje obnovljivih izvora energije, zatim mere za upoznavanje ire i stru ne javnosti o mogu nostima kori enja razli itih obnovljivih izvora i o pogodnostima koje pru aju me unarodni Fondovi za realizaciju konkretnih Projekata, uklju uju i lokalnu samoupravu o pozitivnim efektima ovih aktivnosti pove anje zaposlenosti i razvoj lokalne infrastrukture. Saglasno najavljenoj harmonizaciji prakse i regulative u ovoj oblasti, sa regulativom EU, u okviru ovog Programa utvrdili bi se zakoni, propisi, standardi i ostali dokumenti kojima se reguli e aktivnost u vezi kori enja obnovljivih izvora energije.

39/133

Mogu nosti kori

enja energetskog poptencijala geotermalnih voda u Vojvodini

Sli no Programu za racionalnu upotrebu i efikasno kori enje energije, za realizaciju ovog Programa, potrebno je "razviti" posebne eme/modele finansijskog podsticaja svim nerama kojim se omogu uje intenzivnije kori enje novih obnovljivih izvora energije" (kraj citata). Sasvim je sigurno da verbalno politi ko opredeljenje postoji. Treba ga samo konkretizovati kroz odgovaraju e dokumente i mere. Dosada nji na in poslovanja i odnos prema kori enju energije termalnih voda se pokazao neefikasnim, pa je do lo i do skoro potpunog prestanka bu enja hidrotermalnih bu otina i izgradnje hidrotermalnih sistema.

40/133