PRVA GLAVA 1.Objasnite za ta je vezana pojava finansija???

Pojava finansija vezana je za novac i nov ana pla anja, za razliku od prisutnih u ekonomskoj istoriji tzv. naturalnih pla anja. S obzirom, da je pojava finansija vezana za novac, analogno tome, finansije e postojati sve dok bude postojao novac. To zna i, da svuda gde imamo robnu proizvodnju i delovanje zakona vrednosti izra eno u nov anom obliku, ima emo i finansije. Bez novca nema ni finansija. 2. U kojim nau nim disciplinama se mogu na i misli i teorije finansijskog karaktera? Cetiri osnovne nau ne oblasti, to su: 1) 2) 3) 4) Op ta ekonomska nauka; Politi ke nauke; Pravne nauke; Sociolo ko-eti ke nauke.

3. ta je predmet izu avanja nauke o finansijama??? Nauka o finansijama ima zadatak da prou ava nov ane odnose u vezi sa prikupljanjem, koncentracijom, raspore ivanjem i tro enjem nov anih sredstava za zadovoljavanje brojnih potreba privrede i dru tva. Nauka o finansijama u svom predmetu istra ivanja posebnu pa nju posve uje blagovremenom pribavljanju nov anih sredstava za zadovoljavanje op te dru tvenih i zajedni kih potreba u delokrugu aktivnosti dr avnih organa i dru tvenih delatnosti. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata makrofinansije i mikrofinansije. Predmet izu avanja nauke o finansijama odnosio bi se na slede e: 1. Nov ana pla anja; 2. Kreditne odnose; 3. Politiku prikupljanja i ulaganja nov anih sredstava; 4. Emisiju novca; 5. Monetarno-kreditnu i deviznu politiku; 6. Dru tvene (fiskalne) finansije; 7. Finansijsku politiku i planiranje nov anih tokova; 8. Organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja; 9. Finansijsko osiguranje. 4. Na koje finansijske segmente se deli predmet izu avanja finansija? Predmet izu avanja finansija, name e potrebu podele finansija kao nau ne discipline na slede e finansijske segmente: 1. Dru tvene (javne) finansije; 2. Monetarno-kreditne finansije; 3. Bankarstvo; 4. Poslovne finansije; 5. Osiguranje. 5. Na ta je prema jednoj podeli mogu e podeliti sve u esnike u privrednom sistemu? Prema jednoj podeli, sve u esnike u privrednom sistemu mogu e je podeliti u etiri osnovna sektora: Sektor privrede - koji sa injavaju privredni subjekti razli itih vlasni kih oblika. Svi oni mogu biti grubo svrstani u dve osnovne podgrupe i to: finansijske i nefinansijske, u zavisnosti od prirode njihove osnovne delatnosti; Javni sektor - ili sektor dr ave sa injavaju vlade, lokalni organi vlasti, kao i javna tj. dr avna preduze a; Sektor doma instva - ili sektor stanovni tva sa injava veliki broj pojedinaca i porodica, odnosno stanovni tvo; Inosektor - ili eksterni sektor koji ine svi subjekti privrednog i dru tvenog ivota koji dolaze iz drugih zemalja 6. ta obuhvata savremeni finansijski sistem? Za savremeni finansijski sistem je karakteristi no da obuhvata, pre svega, slede e: - finansijske tokove, - finansijske mehanizme, - finansijske institucije i - finansijske instrumente 7. Koja je osnovna uloga finansijskog sistema?

Osnovna uloga finansijskog sistema je da omogu i nesmetane tokove sredstava u nacionalnoj ekonomiji i to kako izme u subjekata u okviru svakog od pomenutih sektora, tako i izme u samih sektora. Pri tome, finansijske tokove je mogu e klasifikovati na tri osnovna oblika, to su: - tr i ni tokovi, - fiskalni tokovi i - regulativni tokovi 8. Navedite osnovne teorijske koncepte i mehanizme finansijske reprodukcije? U finansijskoj teoriji se mogu sresti uglavnom tri osnovna teorijska koncepta i mehanizma finansijske reprodukcije, odnosno na ina kojima se ulivaju sredstva u reprodukciju, to su: - Samofinansiranje - interno (u u em smislu podrazumeva udru ivanje akumulacije, dok u irem smislu podrazumeva sistem u e a u dohotku); - Tr i te finansisjkih sredstava - podrazumeva doma e tr i te i inostrano finansijsko tr i te; - Fiskalni sistem finansiranja - podrazumeva adirektno fiskalno finansiranje i indirektno fiskalno finansiranje. 9. Koje su najva nije nebankarske finansijske institucije? Ne bankarske finansijske institucije ne mogu da vr e emisiju novca. To mogu samo banke i bankarski sistem. Me u nebankarskim finansijkim institucijama pomenu emo nekoliko najva nijih. 1. Osiguravaju e organizacije - po svojoj finansijskoj mo i predstavljaju va an kanal preko kojeg se nov ana akumulacija sliva na kreditno tr i te. Osiguravaju e organizacije svoje nov ane rezerve plasiraju same ili uz kamate dr e u bankama. 2. Fondovi - u estvuju kao deponenti u bankama koriste i svoje rezerve za privremeni plasman istih uz kamatu. Najzna ajniji su penzioni fondovi i investicioni fondovi. 3. Po tanska tedionica - javlja se kao veoma zna ajna finansijka institucija u prikupljanju nov ane tednje sektora stanovni tva, pri emu koristi veoma razgranatu mre u po ta. Ova vrsta nebankarskih finansijskih institucija postoji u svim zemljama. 4. Trezor - predstavlja uobi ajan naziv za dr avnu (bud etsku) blagajnu. To je posebna javna finansijska ustanova koja ima zna ajan uticaj na tr i te kapitala, posebno na visinu kamatne stope. 5. Ustanove za potro a ke kredite - predstavljaju specifi ne finansijske institucije koje svoj kapital plasiraju me u stanovni tvom, finansiraju i njihove kupovine trajnih potro nih dobara. 10. Defini ite finansijske instrumente u savremenom finansijskom sistemu? U savremenom finansijskom sistemu najva niji finansijski instrumenti uglavnom su slede i: - Novac (depozitni, gotov novac) - ekovi - Menice - Akcije - Obveznice (dr avne, banaka) - Platni nalozi - Blagajni ki zapisi - Komercijalni zapisi - Bankarske potvrde o depozitu - Bankarski akcepti - Cesija - Asignacija - Kompenzacija - Opcije - Fju ersi - Forvardsi 11. Koji podsistemi ulaze u finansijske sisteme? U finansijski sistem ulaze slede i finansijski podsistemi: - Monetarno-kreditni sistem; - Bankarski sistem; - Fiskalni sistem (javne finansije); - Sistem poslovnih finansija; - Sistem finansijskog osiguranja.

12. Defini ite monetarno-kreditni sistem? Monetarno-kreditni sistem obuhvata dve zna ajne oblasti: monetarno-kreditni sistem i monetarno-kreditnu politiku. Monetarni sistem (nov ani sistem), mo e se definisati u u em smislu i irem smislu re i. Prem u em definisanju, monetarni sistem predstavlja skup pozitivnih propisa i pravila kojima se reguli u nov ana pitanja jedne zemlje, odnosno pitanja nov ane jedinice kao zakonskog sredstva pla anja, pitanje pariteta, konvertibilnosti, kao i osnovne postavke u pogledu emisije novca. U irem,odnosno savremenom smislu re i, monetarni sistem obuhvata skup propisa i pravila koji determini u odre ene stati ke elemente, kao to su : - nov ana jedinica i sredstva pla anja, - nov ani odnosi subjekata u monetarnom sistemu, - monetarne institucije koje kreiraju novac, - instrumente i organizacione oblike monetarnog sistema, a isto tako i odre ene dinami ke elemente, kao to su: 13. ta je to bankarski sistem? Bankarski sistem je deo ili podsistem privrednog sistema i sli no ostalim njegovim podsistemima, obuhvata ukupnost dru tvenih odnosa u kojima nastaju i razvijaju se finansijski mehanizmi u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potro nji. Bankama nazivamo institucije ili ustanove kojima je uzimanje i davanje kredita u obliku novca glavno zanimanje 14. ta obuhvata finansijski sistem javnog sektora? Finansijski sistem javnog sektora obuhvata sistem prikupljanja i sistem tro enja javnih sredstava u zadovoljavanju op tih dru tvenih potreba. Pri tome, finansijska aktivnost dr ave u ovom pravcu naziva se javne finansije, a ve e u e e dr ave u dru tvenom proizvodu zna i i ve u sposobnost dr ave da o uva stabilnost javnog sektora 15. Koji je glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama? Glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama jeste oplodnja finansijskog kapitala preduze a po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o raspolo ivom (likvidnom) kapitalu u nov anom obliku ili o anga ovanom kapiltalu 16. ta predstavlja sistem osiguranja? Sistem osiguranja predstavlja poseban podsistem finansijskog sistema. Sama re "osiguranje" na raznim jezicima pored privrednog, pravnog ili tehni kog zna enja ima i ire, op te zna enje koje ve i po svom etimolo kom smislu ozna ava pojam sigurnosti, poverenja u ne to, za titu i bezbednost. 17. ta obuhvataju sredstva osiguranja? Sredstva osiguranja uglavnom obuhvataju: - Sredstva po etnog fonda sigurnosti; - Sredstva tehni kih rezervi; - Sredstva rezervi sigurnosti; - Sredstva matemati ke rezerve; - Sredstva preventive; - Ostala sredstva. 18. Koji su osnovni elementi tehni ke organizacije osiguranja? Osnovni elementi tehni ke organizacije osiguranja, prema slede em redosledu su: - Zajednica rizika; - Statistika; - Zakon velikih brojeva; - Ra un verovatno e; - Homogenost rizika; - Selekcija rizika.

19. Kako se mo e definisati finansijsko tr i te? Finansijko tr i te e mo definisati kao organizovano mesto na kome se susre u ponuda i tra nja za razli itim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive) 20. Koji je osnovni zna aj i uloga finansijskih tr i ta u nacionalnoj privredi? Osnovni zna aj i uloga finansijskih tr i ta u nacionalnoj privredi mo e se posmatratio u kontekstu slede ih deset njegovih funkcija, to su: 1. Funkcija povezivanja; 2. Smanjenje transakcionih tro kova; 3. Alokativna funkcija; 4. Funkcija efikasnosti; 5. Razvojna funkcija;

6. Funkcija odre ivanja cene; 7. Mobilizaciona funkcija; 8. Likvidnosna funkcija; 9. Funkcija smanjenja rizika; 10. Funkcija pobolj anja ivotnog standarda. 21. Prema kojim kriterijumima se mogu diferencirati finansijska tr i ta? S tim u vezi, finansijska tr i ta se uglavnom mogu diferencirati prema slede im kriterijumima: 1. Sa aspekta mesta na kome se transakcije obavljaju; 2. Sa aspekta nacionalne ekonomije; 3. Sa aspekta prirode finansijske aktive kojom se trguje; 4. Sa aspekta tipa finansijske aktive kojom se trguje; 5. Sa aspekta vremena pla anja i isporuka; 6. Sa aspekta roka dospe a finansijske aktive; 7. Sa aspekta emisije hartija od vrednosti; 8. Sa aspekta prirode transakcija; 9. Sa aspekta prometa; 10. Sa aspekta organizacione strukture. 22. ta nov ano tr i te u sebi objedinjuje? Nov ano tr i te je dakle, naj iri deo finansijskog tr i ta koje u sebi objedinjuje: - tr i te iralnog novca, na kome se vr i kupovina i prodaja kratkoro nog iralnog novca i hartija od vrednosti, - kreditno tr i te, na kome se daju kratkoro na sredstva u formi kredita, - tr i te kratkoro nih hartija od vrednosti i - eskontno i lombardno tr i te, na kome se povla e kratkoro na sredstva centralne banke 23. ta predstavlja tr i te kapitala? Tr i te kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u ta no odre enom vremenu, uklju uju i pravila i pona anja u esnika. Na tom prostoru, kao i u okviru njegovog okru enja i pravila pona anja organizovano se susre u ponuda i tra nja za kapitalom. Za razliku od drugih finansijskih tr i ta, tr i te kapitala u osnovi predstavlja specijalizovano tr i te na kome se novac-kapital tra i i nudi dugoro no (tzv. primarno tr i te kapitala) i na kome se trguje ve emitovanim dugoro nim hartijama od vrednosti (tzv. sekundarno tr i te kapitala) 24. ta je to devizno tr i te? Devizno tr i te je specijalizovani deo finansijskih tr i ta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva pla anja, uskla uje ponuda i potra nja, utvr uje devizni kurs i upravlja deviznim rezervama zemlje. Osnovni cilj ovako definisanog deviznog tr i ta jeste odr avanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. 25. ta predstavlja fju ers? Fju ers predstavlja kupoprodajni ugovor, odnosno sporazum izme u dva partnera da kupe i prodaju odre enu koli inu ta no utvr enih i standardizovanih berzanskih efekata, a pre svega obveznica jednog budu eg ta no utvr enog dana, i to po kursu ili ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora. 26. ta predstavlja opcija? Opcija ili opcioni ugovori reprezentuju hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju pravo kupovine ili prodaje odre ene aktive po fiksnoj ceni. Kupoprodajni odnosi izme u kupca i prodavca regulisani su opcionim sporazumom koji obuhvata tip aktive, koli inu, ugovorenu cenu i va enje opcije kao osnovnih elemenata svake emisije opcije. Po ovom nepotpunom ugovoru, svaki kupac opcije ima pravo da kupi ili proda odre enu aktivu ali bez obaveza da to imperativno (obligativno) u ini. Po tome, opcija se razlikuje od fju ersa. Kod fju ersa subjekti moraju da izvr e svoje obaveze, dok kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. DRUGA GLAVA 1. Kada se poslovne finansije javljaju kao nau na disciplina? Poslovne finasije predstavljaju relativno mladu nau nu disciplinu. Pojam se ve dugo koristi u teoriji i praksi SAD, gde su poslovne finasije nastale kao posledica rastu ih potreba njihove privrede. Me utim, kao nau na disciplina poslovne finansije se ozbiljnije javljaju tek po etkom 50-ih godina XX veka 2. Iz pragmati nih razloga na koje dve velike oblasti se mogu podeliti poslovne finansije? Iako poslovne finansije imaju jedinstven predmet izu avanja one se iz isto pragmati nih razloga mogu podeliti na dve velike oblasti: - poslovne finansije kao akademska disciplina, i - poslovne finansije kao upravlja ki konc

3. Koji je glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama? Glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama jeste oplodnja finansijskog kapitala preduze a po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o raspolo ivom (likvidnom) kapitalu u nov anom obliku ili o anga ovanom kapitalu 4. Koji e faktori poslovne finansije u initi dinami nom nau nom disciplinom? Bez obzira na sve rezerve u pogledu osnovnih pravaca daljeg razvoja poslovnih finansija kao nau ne discipline, ipak se sa sigurno u mo e re i da e taj razvoj veoma biti dinami an i sa posebnim nagla avanjem slede eg: - procesa dono enja finansijskih odluka, - procesa upravljanja finansijama, - procesa kupovine, prodaje, spajanja i razdvajanja preduze a posredstvom berzanskih tokova, - procesa zajedni kog ulaganja sa inostranstvom, - procesa promenljivosti poslovnih finansija na me unarodne tokove preduzetni kog kapitala (uz nagla avanje deviznih kurseva, rizika ulaganja i me unarodnog bankarstva 5. Kada su se poslovne finansije pojavile u na oj domicilnoj praksi i sa kojim zadacima? Poslovne finansije u na oj domicilnoj praksi pojavile su se tek po etkom 50-ih godina. U po etku one su obuhvatale istra ivanja koja su definisana kao zadaci finansijske funkcije preduze a i to: - pribavljanje nov anih sredstava, - ulaganje nov anih sredstava, - likvidnost preduze a. 6. ta obuhvata upravljanje finansijama? Mo e se re i da upravljanje finansijama obuhvata slede e: - planiranje potrebnih nov anih sredstava, - organizovanje prikupljanja potrebnih nov anih sredstava, - dono enje odluka o raspore ivanju nov anih sredstava , i - kontrolu na ina kori enja nov anih sredstava. 7. Koje osnovne funkcije sadr i finansijski menad ment? Finansijski menad ment sadr i tri osnovne funkcije, to su: - finansijsko predvi anje i planiranje, - prikupljanje potrebnih nov anih sredstava, i - priprema i dono enje finansijskih odluka. 8. Na kojim osnovnim finansijskim procesima se baziraju aktivnosti upravljanja finansijama preduze a? i osnovne finansijske procese na kojima se baziraju aktivnosti upravljanja finansijama i to: - utvr ivanje potreba za finansijskim sredstvima; - pribavljanje finansijskih sredstava; - upotreba finansijskih sredstava; - pra enje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava. 9. Navedite nekoliko povezanih segmenata finansijskog upravljanja? Postoji nekoliko povezanih segmenata finansijskog upravljanja i to: - finansijsko upravljanje procesom nabavke, - finansijsko upravljanje procesom proizvodnje, - finansijsko upravljanje procesom realizacije (prodaje). 10. Sa kojim primarnim reprodukcionim funkcijama treba posmatrati me usobnu povezanost finansijske funkciju preduze a? Finansijsku funkciju preduze a treba posmatrati u me usobnoj povezanosti sa ostalim primarnim reprodukcionim funkcijama: - nabavnom, - proizvodnom i - prodajnom funkcijom. 11. Koji su primarni zadaci finansijske funkcije preduze a?

Primarni zadaci finansijske funkcije obuhvataju one zadatke koji su neposredno vezani za proces reprodukcije, odnosno to su oni zadaci od ijeg izvr enja direktno zavisi odvijanje procesa reprodukcije. Ovi zadaci finansijske funkcije preduze a obuhvataju slede e: 1. Pribavljanje nov anih sredstava; 2. Upotreba (ulaganje) nov anih sredstava; 3. Uskla ivanje roka imobilizacije sredstava i rokova raspolo ivosti izvora. 12. Koji su sekundarni zadaci finansijske funkcije preduze a? Sekundarni zadaci finansijske funkcije obuhvataju one zadatke koji su samo posredno vezani za proces reprodukcije. To su oni zadaci uz pomo ijeg izvr enja se stvaraju potrebni uslovi za izvr enje primarnih zadataka finansijske funkcije. U sekundarne zadatke finansijske funkcije preduze a spadaju: 1. Disponiranje novca 2. Kontrola nov anih sredstava i nadzor racionalne upotrebe sredstava 3. Vo enje operativne evidencije 4. Finansijsko planiranje 5. Finansijska analiza 6. Finansijsko informisanje 13. Defini ite osnovna na ela organizacije finansijske funkcije? Postoje tri osnovna na ela organizacije finansijske funkcije preduze a, to su: 1. Na elo centralizacije 2. Na elo decentralizacije 3. Na elo kombinovane organizacije.

14. Koji se faktori organizacije finansijske funkcije preduze a posebno isti u? Posebno se isti u slede i faktori: 1. Organizaciona struktura preduze a 2. Vrsta privredne delatnosti preduze a 3. Obim zadataka i poslovanja finansijske funkcije 4. Va e e zakonske odredbe 5. Tro kovi izvr avanja finansijske funkcije 6. Raspolo ivi izvori finansiranja 7. Raspolo ivi kadrovski potencijal 8. Tehni ka opremljenost finansijske funkcije 15. Defini ite osnovne finansijske procese koji ine sadr aj finansijske funkcije? Osnovne finansijske procese koji ine sadr aj finansijske funkcije ini slede e: - utvr ivanje potreba za finansijskim sredstvima, - pribavljanje finansijskih sredstava, - kori enje finansijskih sredstava, i - pra enje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava.

16. Navedite na ta se svode naj e e definicije finansijskih ciljeva? Definisanje osnovnih finansijskih ciljeva preduze a nije tako jednostavno kao to se u prvom momentu ini. Naj e e definicije finansijskih ciljeva uglavnom se svodi na slede e: - obezbe enje potrebnih finansijskih sredstava - obezbe enje likvidnosti - maksimizacija finansijskog rezultata 17. Navedite osnovne ciljeve za trajno finansijsko poslovanje?

Ovde su u fokus posmatranja stavljaju tri osnovna finansijska cilja: 1. racionalno finansiranje, 2. optimalna likvidnost, i 3. smanjenje rizika 18. ta u kvantitativnom smislu obuhvata finansijska snaga preduze a? U kvanitativnom smislu pod finansijskom snagom preduze a podrazumeva se obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu finansijska snaga preduze a, obuhvata slede e: - trajnu sposobnost pla anja; - trajnu sposobnost finansiranja; - o uvanje imovine, i - pove anje imovine. 19. Defini ite ta ini strukturu sistema upravljanja finansijama preduze a? Struktura sistema upravljanja finansijama u preduze u uglavnom ini slede e: 1. Finansijski ciljevi preduze a 2. Organizacija finansijske funkcije 3. Finansijska politika 4. Finansijsko planiranje 5. Finansijska kontrola 6. Finansijska analiza 7. Finansijsko izve tavanje 8. Finansijski informacioni sistem. TRECA GLAVA 1. Defini ite kvantitativni i kvalitativni smisao finansijske funkcije preduze a? . U kvantitativnom smislu pod finansijskom snagom preduze a podrazumeva se obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu finansijska snaga obuhvata: (a) trajnu sposobnost pla anja, (b) trajnu sposobnost finansiranja, (c) o uvanje imovine, i (d) pove anje imovine. 2. Defini ite finansijsku politiku preduze a? Finansijska politika preduze a mogla bi se definisati na slede i na in: - kao svesno tra enje i stvarala ko odlu ivanje o osnovnim finansijskim ciljevima; - kao izbor odgovaraju ih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva i izbora pravca akcija, uz svrsihodnu alokaciju resursa za njihovo poslovanje; - kao oblikovanje optimalnih struktura sredstava i izvora sredstava, kao i struktura finansijskog odlu ivanja za promenu strategija i realizaciju osnovnih finansijskih ciljeva; - kao po tovanje pravila finansijskog pona anja po finansijskim na elima i poslovnim konceptima, ali sa punim uva avanjem finansijskog koncepta. 3. ta se podrazumeva pod parcijalnim finansijskim politikama? pod parcijalnim finansijskim politikama podrazumeva se slede e: 1. Politika pribavljanja finansijskih sredstava; 2. Politika finansiranja tokova reprodukcije; 3. Politika plasmana vi ka finansijskih sredstava; 4. Politika finansiranja investicija; 5. Politika zajedni kih ulaganja. 4. ta zna i utvrditi ciljeve finansijske politike preduze a? Utvrditi ciljeve finansijske politike preduze a ustvari zna i izvr iti izbor neke budu e orijentacije u finansijskom poslovanju

5. Defini ite politiku pribavljanja finansijskih sredstava? . Politika pribavljanja finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose finansijske odluke o slede em: potrebnom volumenu sredstava, odnosu osnovnih i obrtnih sredstava, izborima odakle ta sredstva treba pribaviti, odnosu sopstvenih i tu ih sredstava, kao i terminima anga ovanja sredstava uz uva avanje odnosa dugoro nih i kratkoro nih sredstava. Cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarivanje permanentne ravnote e izme u pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u slede oj fazi. 6. Na ta treba da se odnose osnovni ciljevi svake finansijske politike? Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na pribavljanje i kori enje finansijskih sredstava, finansijsku stabilnost, likvidnost preduze a i ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduze u 7. Navedite ta obuhvata razvojna finansijska politika? . Razvojna finansijska politika 3.1. Politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava; 3.2. Politika finansiranja tr i nog razvoja; 3.3. Politika finansiranja tehni kog razvoja; 3.4. Politika finansiranja kadrovskog razvoja; 3.5. Politika finansijskih ulaganja. 8. Na koji na in se mogu klasifikovati osnovna na ela finansijske politike? Osnovna na ela finansijske politike mogu se klasifikovati na slede i na in: 1. Na elo finansijske stabilnosti; 2. Na elo likvidnosti; 3. Na elo rentabilnosti; 4. Na elo finansijske elasti nosti; 5. Na elo finansijske nezavisnosti; 6. Na elo finansijske snage. 9. ta podrazumeva na elo finansijske snage? Na elo finansijske snage - podrazumeva odre eni skup vi e na ela koja se mogu grupisati i to na slede i na in: (1) na elo racionalnog finansiranja, (2) na elo likvidnosti, (3) na elo sigurnosti, (4) na elo rentabilnog finansiranja, (5) na elo finansijalnosti, i (6) na elo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava. 10. Navedite i objasnite faktore finansijske politike preduze a? Faktori finansijske politike preduze a predstavljaju posebno podru je sa kojim treba da budu upoznati nosioci finansijske politike preduze a. Sve relevantne faktore finansijske politike je mogu e podeliti na dve osnovne grupe, to su: (1) eksterni ili spoljni faktori, i (2) interni ili unutra nji faktori. Spoljni faktori finansijske politike preduze a izuzetno su brojni, i neophodno je posvetiti pa nju slede em: (a) privredno - finansijskom sistemu, i (b) tr i nim uslovima privre ivanja. - Privredno - finansijski sistem - kao spoljni faktor finansijske politike preduze a od posebne je va nosti, jer se merama ovog sistema obezbe uje realizacija planova i programa preduze a, odnosno i ire dru tvene zajednice. Ovde treba posebo ista i, da se stabilnost finansijske politike preduze a nalazi u direktnoj zavisnosti od postojanosti i stabilnosti mera privredno - finansijskog sistema. Praksa pokazuje, da su este i zna ajne promene mera privrednog i finansijskog sistema negativno uticale na odr avanje trajnije stabilnosti finansijske politike preduze a. Posledica ovakvih kretanja bila je smanjena racionalnost pri kori enju finansijskih sredstava, kao i promenljiva rentabilnost u poslovanju preduze a. - Tr i ni uslovi privre ivanja - u naj irem smislu re i, tako e predstavljaju veoma zna ajan eksterni faktor finansijske politike preduze a, s obzirom da spadaju u grupu relativno ograni avaju ih faktora pona anja preduze a u svim njegovim aktivnostima, pa sledstveno tome i u koncipiranju njegove finansijske politike. Ovo se podjednako odnosi kako na doma e tako i na inostrano tr i te.

U unutra nje fatore finansijske politike preduze a spadaju sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduze a. Oni se obi no grupi u na slede i na in: (a) faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduze a, i (b) faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduze a. Faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduze a - odnose se na obim proizvodnje, asortiman robe i usluga, veli inu zaliha, stepen snabdevenosti potrebnim sirovinama i materijalom, obim anga ovanih finansijskih sredstava, na in njihovog kori enja, plan realizacije, itd. Faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduze a - u su tini predstavljaju vemo specifi ne faktore. Praksa pokazuje da u uslovima slo enosti organizacione strukture preduze a pri sprovo enju finansijske politike izostaju i finansijski poslovni rezultati. Zbog toga, postoji opravdana te nja svakog preduze a da sprovo enje finansijske politike izvr i na najracionalniji na in i u najkra em mogu em vremenskom roku, uz optimalno ostvarivanje finansijskih efekata poslovanja. 11. Defini ite finansijsku politiku i finansijsku strategiju? Finansijska politika je polazna delatnost finansijskog upravljanja u preduze u Osnovna zamisao jeste da se finansijska politika zasniva na op toj i finansijskoj filozofiji preduze a koja omogu ava iznala enje i utvr ivanje njegovih osnovnih finansijskih ciljeva. Finansijska strategija je bli e odre ivanje finansijskih ciljeva u okviru osnovnih ciljeva iroko postavljenih finansijskom politikom. Za ostvarivanje tih ciljeva predominantan zna aj ima izbor pravca akcije i alokacije finansijskih sredstava. mogu e je diferencirati tri vrste finansijske strategije: (1) osnovna finansijska strategija, (2) razvojna finansijska strategija, i (3) poslovna (teku a) finansijska strategija. Finansijska strategija je deo finansijske politike preduze a kojom se bli e defini u osnovni finansijski ciljevi i biraju pravci akcije i alokacije finansijskih resursa radi ostvarivanja ciljeva preduze a. Kao i u finansijskoj politici, tako i u finansijskoj strategiji centralni su ciljevi preduze a. 12. Objasnite vertikalna pravila finansiranja? Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da je kroz strukturu izvora sredstava potrebno obezbediti sigurnost du nika i poverioca, rentabilnost ulo enih sredstava i autonomiju tj. nezavisnost preduze a kao du nika. Vertikalna pravila finansiranja odnose se na pasivu bilansa stanja i pojavljuju se u vidu slede ih zahteva, odnosno pojedina nih pravila: 1. Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu; 2. Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu; 3. Pravilo za odnos dugoro nog prema kratkoro nom kapitalu. 1. Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu - javlja se u formi vrsto postavljenih relacija, minimalnih zahteva ili donjih granica za finansiranje poslovanja preduze a sopstvenim kapitalom. 2. Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu - predstavlja odnos te nje za zadovoljavanjem na ela sigurnosti za nominalnim kapitalom preduze a. U finansijskoj teoriji preovladava shvatanje da rezerve treba da iznose 50% od sopstvenog kapitala preduze a, odnosno 25% od ukupnog kapitala preduze a respektuju i pravilo o jednakosti sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduze a. 3. Pravilo za odnos dugoro nog prema kratkoro nom kapitalu - treba re i da odnos izme u dugoro nog kapitala i kratkoro nog kapitala treba da se kre e ispod kriti ne ta ke na kojoj davaoci kratkoro nog kredita mogu da ometaju ili ugro avaju kontinuitet poslovanja i nezavisnost preduze a. 13. Objasnite horizontalna pravila finansiranja? Horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstava obezbe uje likvidnost preduze a. Horizontalna pravila finansiranja odnose se i na aktivu i na pasivu bilansa stanja, a izra avaju se u vidu slede ih zahteva, odnosno pojedina nih pravila finansiranja: 1. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja; 2. Zlatna bilansna pravila finansiranja; 3. Ostala pravila finansiranja. 1. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja - zasniva se na te nji banaka da u svakom trenutku odr e svoju likvidnost, to se posti e podudarno u aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banaka.

2. Zlatna bilansna pravila finansiranja - predstavljaju aplikaciju i adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna preduze a. U osnovi bilansnih pravila le i zahtev bankarskog pravila finansiranja da izvori po roku raspolo ivosti i po visini u okviru svakog roka, moraju odgovarati ulo enim (anga ovanim) sredstvima. Razlikuju se dva bilansna pravila finansiranja i to: (a) bilansno pravilo u u em smislu, i (b) bilansno pravilo u irem smislu. Zlatno bilansno pravilo u u em smislu - zahteva da dugoro ni izvori sredstava budu jednaki dugoro no imobilisanim sredstvima. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu - na elno gledano otklanja izvesne slabosti bilansnog pravila u u em smislu i uglavnom je op te prihva eno u finansijskoj politici. Ovo pravilo predstavlja zahtev da se permanentnim, stalnim kapitalom finansiraju ne samo osnovna sredstva ve i deo obrtnih sredstava koji je trajno vezan za poslovanje preduze a (trajna obrtna sredstva), pa shodno tome taj deo obrtnih sredstava, ima karakter stalno imobilisanih sredstava preduze a kao i osnovna sredstva. CETVRTA GLAVA 1. ta zna i finansijsko planiranje? Finansijsko planiranje zna i predvi anje, usmeravanje, uskla ivanje i unapred prora unato raspore ivanje elemenata finansijske funkcije u preduze u. Finansijsko planiranje je posebno planiranje koje se prvenstveno odnosi na planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura. Finansijsko planiranje se mo e definisati i na slede i na in: finansijsko planiranje obuhvata monetarno izra enu ukupnu aktivnost preduze a, potreban obimi strukturu sredstava, izvore finansiranja i finansijske tokove za odre eni vremenski period. 2. Od koliko planova se sastoji finansijski plan preduze a? Globalno posmatrano, prema ovom kriterijumu finansijski plan preduze a se sastoji iz etiri plana (ako se doda i kapitalno ulaganje), a to su: (a) planirani bilans uspeha, (b) planirani bilans stanja, (c) plan nov anih tokova, i (d) plan kapitalnih ulaganja. 3. Koliko vrsta finansijskih ravnote a mo emo razlikovati u finansijskom planiranju? U finansijskom planiranju mo emo razlikovati nekoliko vrsta finansijskih ravnote a, to su: (a) op ta i parcijalna, (b) strukturna i tr i na, i (c) stati ka i dinami ka finansijska ravnote a. 4. Od kojih podataka polazi godi nji finansijski plan? Kratkoro ni ili godi nji finansijski plan polazi od podataka koji se nalaze u slede im planovima: (1) Planu realizacije kako globalnom tako i dinami kom; (2) Planu tro kova poslovanja; (3) Planu poslovnih sredstava (4) Drugim parcijalnim planovima osnovnih poslovnih funkcija u preduze u. 5. Kako se naj e e pojavljuju dugoro ni finansijski planovi? Dugoro ni finansijski planovi naj e e se pojavljuju kao: - Finansijski aspekti razvojnih planova (perspektivnih); - Planovi po projektima sa finansijskim konstrukcijama; - Dugoro ni planovi struktura sredstava i izvora sredstava. 6. Koji se ekonometrijski metodi planiranja primjenjuju prilikom izrade finansijskog plana? Od ekonometrijskih metoda najvi e su u upotrebi slede i metodi: (a) bilansni metod, (b) metod trenda, (c) metod vi estruke korelacije i regresije (d) mre no planiranje, i (e) komparativni metod. 7. Na emu treba da se zasnivaju osnovna na ela izrade finansijskog plana preduze a?

10

Osnovna na ela izrade finansijskog plana preduze a treba da se zasnivaju na slede em: 1. Na 2. Na 3. Na 4. Na 5. Na 6. Na 7. Na 8. Na elo nau nosti elo usagla enosti elo sveobuhvatnosti elo konkretnosti elo realnosti elo elasti nosti elo sistemati nosti elo kontinuiteta.

8. ta je pored planiranja finansijskih tokova strukture sredstava i izvora sredstava neophodno finansijskim planom predvideti? Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduze a, pored planiranja finansijskih tokova strukture sredstava i izvora sredstava, neophodno je predvideti i slede e: (1) dinamiku nabavke finansijskih sredstava, (2) dinamiku potreba za finansijskim sredstvima, (3) dinamiku usmeravanja i raspore ivanja raspolo ivih sredstava, i (4) dinamiku vra anja tih sredstava svojim izvorima. 9. Defini ite planiranje neutralnog finansijskog rezultata. Da bi se utvrdio potreban obim prodaje u vrednosnom izrazu za ostvarenje neutralnog finansijskog rezultata potrebni su podaci o slede em: - Prihodi od prodaje; - Varijabilni rashodi; - Rashodi perioda; - Mar a pokri a; - Procenat u e a mar e pokri a u prihodima od prodaje. Prihodi od prodaje dobijaju se kada se koli ina proizvoda koja se planira proizvesti i prodati pomno i sa o ekivanom neto prodajnom cenom. Varijabilni rashodi predstavljaju tro kove koji ulaze u cenu ko tanja proizvoda. Oni se dobijaju tako to se koli ina proizvoda koja se planira proizvesti i prodati pomno i sa njihovom cenom ko tanja. Rashodi perioda predstavljaju tro kove koji ne ulaze u cenu ko tanj proizvoda. Mar a pokri a (naziva se i kontribuciona mar a) predstavlja razliku izme u prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Procenat u e a od mar e pokri a u prihodima od prodaje dobija se tako to se mar a pokri a stavi u odnos prema prihodima od prodaje i pomno i sa 100. Na osnovu ovde definisanih kategorija mogu e je utvrditi potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog finansijskog rezultata i to prema obrascu:

Potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog finansijskog rezultata

Rashodi perioda x 100 Procenat u e a mar e pokri a u prihodima od prodaje

10. Koji su klju ni osnovi za planiranje minimalne akumulacije? Postoje tri klju na osnova za planiranje minimalne akumulacije: - prvo, odr avanje dugoo ne finansijske ravnote e, - drugo, otpis gubitaka, i - tre e, o uvanje vlastite supstance sredstava. 11. ta predstavlja planski bilans stanja? Planski bilans stanja predstavlja isto kao i planski bilans uspeha zna ajan sinteti ki plan, koji treba da poka e o ekivanu strukturu sredstava na po etku i na kraju planskog perioda, kao i promene koje se o ekuju u kvalitativnom smislu. Planskim bilansom stanja vr i se projektovanje stanja sredstava i njihovih izvora za odre eni planski period. On u sebi sadr i celinu ukupnog finansijskog planiranja jer se svi pojedina ni finansijski planovi (plan bilansa uspeha, plan nov anih tokova i plan kapitalnih ulaganja) slivaju u planirani bilans stanja

11

tako da se njime izra ava krajnji rezultat planiranja u odre enom vremenskom periodu. Stoga, planski bilans stanja nesumnjivo predstavlja jedan od najzna ajnijih finansijskih izve taja u preduze u, jer se iz njega sveobuhvatno i precizno mo e sagledati stanje sredstava i njihovih izvora i to po svim klju nim pozicijama. Stoga, planski bilans stanja zajedno sa planskim bilansom uspeha predstavlja kona an ishod tj. krunu finansijskog plana koji treba da poka e o ekivano finansijsko stanje preduze a krajem planske godine. Planski bilans stanja iskazuje sredstva, izvore sredstava ni njihovu strukuru na kraju planskog perioda. 12. Defini ite planiranje stalnih obrtnih sredstava. . Planiranje stalnih obrtnih sredstava. Osnovni cilj planiranja stalnih obrtnih sredstava le i u tome da se utvrdi onaj deo obrtnih sredstava koji mora biti finansiran iz dugoro nih izvora. Naime, stalna obrtna sredstva u finansijskom izrazu nikada se ne smanjuju tj. stalno su prisutna u okviru preduze a. Stoga, ona treba da budu finansirana iz dugoro nih izvora kao i svako drugo dugoro no ulaganje (ulaganje u osnovna sredstva i dugoro ne plasmane). Obrnuto, ako bi se ona finansirala iz kratkoro nih izvora to bi dovelo do smanjenja stalnih obrtnih sredstava to bi moglo imati za posledicu smanjenje stepena kori enja kapaciteta i obima prodaje ili ak prekid kontinuiteta proizvodnje i prodaje.

13. ta obuhvata planiranje plasmana? Planiranje plasmana. Plasmani prvenstveno obuhvataju date zajmove, odnosno kredite (robne i finansijske) i plasmane sredstava. Plasmani se po ro nosti diferenciraju na dugoro ne plasmane iji je rok naplate preko jedne godine i kratkoro ne plasmane iji je rok naplate do godinu dana. Sama tehnika planiranja plasmana veoma je sli na planiranju osnovnih sredstava, to se mo e sagledati iz slede eg op teg postupka: Planiranje plasmana. Plasmani prvenstveno obuhvataju date zajmove, odnosno kredite (robne i finansijske) i plasmane sredstava. Plasmani se po ro nosti diferenciraju na dugoro ne plasmane iji je rok naplate preko jedne godine i kratkoro ne plasmane iji je rok naplate do godinu dana. Sama tehnika planiranja plasmana veoma je sli na planiranju osnovnih sredstava, to se mo e sagledati iz slede eg op teg postupka: 14. Objasnite planiranje trajnih i oro enih izvora sredstava. Pod trajnim ivorima sredstava podrazumevaju se sopstveni izvori poslovnih sredstava (poslovni fond), dok oro eni izvori uglavnom obuhvataju dugoro ne i kratkoro ne pozajmljene izvore. Kod dugoro no pozajmljenih izvora rok otplate je preko jedne godine, dok je kod kratkoro no pozajmljenih izvora rok otplate do godinu dana. Pri tome, period planiranja trajnih i oro enih izvora treba da odgovara periodu za koji su planirana sredstva. Trajni izvor sredstava (poslovni fond) u toku planskog perioda mogu se pove ati na tri osnova: a) Za iznos istog dohotka raspore enog u poslovni fond; b) Za iznos prodaje osnovnih sredstava iznad sada nje vrednosti; c) Za iznos pove anja sada nje vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije. 15. Kada nastaje pove anje visine obrtnog fonda? a) Pove anje visine obrtnog fonda nastaje: - Prodajom osnovnih sredstava; - Sanjenjem (pove anjem) dugoro nih plasmana; - Pove anjem neto akumulacije; - Pove anjem dugoro nih zajmova; - Emisijom akcija. 16. Iz koliko osnovnih delova se sastoji plan nov anih tokova? Plan nov anih tokova sastoji se iz etiri osnovna dela tj. plana: (1) plana neto tokova ukupnih poslovnih sredstava, (2) plana neto tokova novca, (3) plana tokova obrtnog fonda, i (4) plana priliva i odliva novca. 17. ta sa injava plan neto tokova novca? Plan neto tokova novca pru a informacije po osnovu ega se gotovina pove ava i smanjuje u toku planskog perioda. Drugim re ima, plan neto tokova novca iskazuje ta je to to dovodi do pove anja i do smanjenja novca u toku planskog perioda. Do pove anja novca dovodi pove anje svake pozicije u pasivi i smanjenje svake pozicije u aktivi (izuzimaju i poziciju novca). Do smanjenja novca dovodi smanjenje svake pozicije pasive i pove anje svake pozicije aktive (izuzimaju i poziciju novca). Zna i da se plan neto tokova novca sa injava na osnovu planskog bilansa tokova poslovnih sredstava koji iskazuje samo neto upotrebu sredstava i neto izvore sredstava u toku planskog perioda. Plan neto tokova novca mo e se u upro enoj formi ilustrativno prikazati na slede i na in:

12

PLAN NETO TOKOVA NOVCA 1. Novac na po etku planskog perioda; 2. Pove anje novca; 3. Smanjenje novca; 4. Novac na kraju planskog perioda (1+2 - 3). 18. Defini ite plan tokova obrtnog fonda. Treba re i da je obrtni fond u stvari deo sopstvenog kapitala i dugoro nih obaveza upotrebljen za finansiranje obrtnih sredstava, odnosno to je deo obrtnih sredstava koji je finansiran (pokriven) iz sopstvenog kapitala i dugoro nih obaveza. Otuda, obrtni fond se utvr uje na osnovu bilansa stanja poslovnih sredstava. Plan tokova obrtnog fonda pru a informacije po osnovu ega se on smanjuje u toku planskog perioda. Tako e, ovaj plan pokazuje koliki e biti obrtni fond na kraju planskog perioda to u pore enju sa stalnim obrtnim sredstvima daje mogu nost ocene dugoro ne finansijske ravnote e. Obrtni fond se u toku planskog perioda mo e pove avati po vi e osnova i to: pove anjem sopstvenog kapitala, pove anjem dugoro nih rezervisanja i dugoro nih obaveza, smanjenjem stalnih sredstava i gubitka iskazanog u aktivi. Obrtni fond se u toku planskog perioda mo e smanjivati po vi e osnova i to: smanjenjem sopstvenog kapitala, smanjenjem dugoro nih rezervisanja i dugoro nih obaveza, pove anjem stalnih sredstava i gubitka iskazanog u aktivi. Plan tokova obrtnog fonda na kraju u odnosu na po etak planskog perioda pokazuje koliko e se obrtni fond pove ati ili smanjiti u cilju uspostavljanja dugoro ne finansijske ravnote e. Plan tokova obrtnog fonda mo e se u pojednostavljenoj formi ilustrativno prikazati na slede i na in: PLAN TOKA OBRTNOG FONDA 1. Obrtni fond na po etku planskog perioda; 2. Pove anje obrtnog fonda; 3. Smanjenje obrtnog fonda; 4. Obrtni fond na kraju planskog perioda (1+2 - 3). 19. ta obuhvata plan priliva i odliva novca? Plan priliva i odliva novca mogao bi se u upro enoj formi pokazati na slede i na in: PLAN PRILIVA I ODLIVA NOVCA 1. Priliv novca; 2. Raspolo ivi novac prenet u planski period; 3. Ukupno priliv i raspolo ivi novac (1+2); 4. Odliv novca; 5. Stanje novca na kraju planskog perioda (3 - 4). 20. Za ta se vezuje planiranje dugoro nih ulaganja? Planiranje dugoro nih ulaganja vezuje za dva klju na kompleksna pitanja, to su: 1. Kvantifikovanje efekata dugoro nog ulaganja, i 2. Ocena efikasnosti dugoro nih ulaganja. PETA GLAVA 1. ta je potrebno imati u vidu da bi se definisao pravi predmet finansijske analize ? Da bi se uspe no mogao definisati pravi predmet finansijske analize neophodno je imati u vidu slede e injenice: (a) Finansijska analiza omogu ava da se izgra uju i afirmi u osnovne smernice finansijske politike preduze a; (b) Finansijska analiza slu i upravljanju finansijskim poslovanjem preduze a; (c) Finansijska analiza je permanentno povezana sa finansijskom politikom preduze a; (d) Finansijska analiza obezbje uje relevantne informacije za potrebe menad menta preduze a u cilju dono enja poslovnih odluka, iz ega proizilazi direktna veza finansijske analize sa finansijskom politikom. 2. ime je uslovljena ravnote a likvidnosti ? Tako e treba ista i da je ravnote a likvidnosti uslovljena ravnote om prihoda i rashoda, a isto tako i ravnote om izme u zadataka i sredstava i izme u sredstava i izvora sredstava. Na osnovu ove postavke proizilaze dva zaklju ka koji su zna ajni za orjentaciju istra ivanja u finansijskoj analizi, to su: Prvo, ravnote a likvidnosti predstavlja najvidljiviji i ujedno najmobilniji sloj finansijske ravnote e preduze a, ispod kojeg se ra aju ostali slojevi finansijske ravnote e koji su dublje usa eni i koji su manje vidljivi i ujedno manje mobilni. Me utim, oni se sa ravnote om likvidnosti nalaze u bli oj ili daljoj kauzalnoj povezanosti i uzajamnoj me uzavisnosti. Stoga, likvidnost treba uvek gledati u tesnoj povezanosti sa drugim segmentima (zonama) ili slojevima finansijske ravnote e. Pri tome, poreme aji u bilo kojem sloju

13

finansijske ravnote e prete da ugroze i druge slojeve finansijske ravnote e, pa ih treba u finansijskoj analizi obavezno tretirati u njihovom me usobnom jedinstvu. Drugo, u finansijskoj analizi treba stalno ispitivati i ocenjivati faktore i okolnosti koje mogu izazvati finansijsku neravnote u na bilo kojoj liniji finansijskih procesa. Pri tome, glavni oslonac u takvim ispitivanjima jeste finansijski plan koji treba da bude dinami ki projektovan. Na osnovu do sada izlo enog, nesumljivo bi se moglo zaklju iti da ravnotze a u finansijama podrazumeva, pre svega, stalno i realno planiranje u cilju dinami ke optimalizacije finansijskog sistema preduze a. 3. Koji kriterijumi determini u postojanje vi e vrsta finansijske analize ? Kriterijumi koji determi u postojanje vi e vrsta finansijske analize: 1. Korisnici finansijske analize; 2. Metode finansijske analize; 3. Obuhvatnost finansijske analize; 4. Predmet finansijske analize; 5. Vremenska obuhvatnost analize; 6. Na in pripreme analize; 7. Instrumenti finansijske analize. 4. ta bilans predstavlja ? Bilans predstavlja knjigovodstveno-tehni ki oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava u vidu dvostranog pogleda. On se odlikuje formom, sadr inom i na inom prikazivanja. Formu bilansa redovno odre uje zakonodavac propisivanjem tzv. eme bilansa. U pogledu njegovog sadr aja za bilans je karakteristi no da on prikazuje samo sredstva i izvore sredstava. Najzad, to se ti e na ina prikazivanja sredstava i izvora sredstava, nesumnjivo je da bilans karakteri e globalnost podataka i vrednosno izra avanje. 5. ta aktiva bilansa preduze a ima za cilj ? Aktiva bilansa preduze a ima za cilj da pru i odgovor na pitanje koliko je sredstava anga ovano u preduze u i u kom obliku se nalaze. Za razliku od aktive koja ima za cilj da izrazi anga ovanje sredstava, pasiva bilansa primarno izra ava pravnu pripadnost pozicija aktive bilansa. Pasiva bilansa se deli na sopstveni i tu i kapital. Pod sopstvenim kapitalom podrazumeva se kapital vlasnika preduze a a pod tu im kapitalom pozajmljeni kapital u u em smislu kao i obaveze prema tre im licima koje se odnose na teku e poslovanje preduze a. 6. Koje uslovne karakteristike bilans treba da ispuni ? Naj e e se od bilansa zahteva da ispuni slede e uslovne karakteristike: 1. Bilansana jasnost; 2. Bilansana istinitost; 3. Bilansana kontinuelnost; 4. Bilansana uniformnost; 5. Bilansana konciznosti; 6. Bilansana integralnost. 7. ta predstavlja ista imovina preduze a ? ista imovina - ili neto imovina preduze a esto se naziva i neto aktiva, a ona predstavlja razliku izme u bruto imovine (o i ene predhodno pomenutim korekcijama) i obaveza. Ova razlika jednaka je sopstvenom kapitalu. 8. U savremenim uslovima bilans uspeha ta ima prvenstveno za cilj ? U savremenim uslovima, bilans uspeha prvenstveno ima za cilj da pru i relevantne analiti ke informacije od zna aja za poslovno odlu ivanje, planiranje i razvoj preduze a. Ako se bilans uspeha posmatra u vremenskom kontinuitetu, odnosno u nizu sukcesivnih perioda (dinami ki) onda on nesumljivo predstavlja sasvim solidan pokazatelj poslovno-strate kih i takti kih ciljeva preduze a. Istovremeno, on predstavlja i pokazatelj stepena prira taja kapitala i jedan je od najpouzdanijih instrumenata za predvi anje budu eg toka razvoja preduze a. 9. Po kojim metodama mo e da bude prikazan bilans uspeha za potrebe finansijske analize ? Za potrebe finansijske analize bilans uspeha mo e da bude prikazan po dve metode: - prvo, metodi ukupnih tro kova, i - drugo, metodi prodatih u inaka.

14

10. U koliko se procesa odvija povezanost i me uzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha ? Zbog toga, povezanost i me uzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha odvija se u dva procesa: (a) u procesu nastanka prihoda i rashoda, i (b) u procesu bilansiranja. 11.Objasnite koji su osnovni pokazatelji karakteristi ni za vertikalna pravila finansiranja sa aspekta finansijske analize bilansa stanja ? Sa aspekta finansijske analize bilansa stanja, treba posebno ista i da su vertikalna pravila finansiranja karakteristi na tri osnovna pokazatelja, to su: (1) mar a sigurnosti, (2) stepen pokri a, i (3) stepen samofinansiranja. Pri tome, ova tri osnovna pokazatelja mogu se izra unati i pomo u slede ih formula: TUI - tu i izvori 1) Mar a sigurnosti:

TUI MS = gde je: SI

SP =

SI - sopstveni izvori

2) Stepen pokri a:

TUI UI
gde je: UI - ukupni izvori

3) Stepen samofinansiranja:

SS =

SI UI

12.Koji osnovni pokazatelji imaju poseban zna aj sa spekta finansijske analize bilansa uspeha ? Sa aspekta finansijske analize bilansa uspeha, treba imati u vidu da su kao osnovni pokazatelji veoma zanimljive veli ine, me u kojima poseban zna aj imaju pokazatelji: (a) profit pre kamata i poreza - PPPK, (b) profit pre poreza - PPP, (c) profit posle poreza - PPPZ, i (d) zadr ani profit - ZP. 13.Defini ite ta predstavlja finansijska ravnote a ? Finansijska ravnote a predstavlja odnos izme u sredstava i izvora sredstava. S tim u vezi, pod finansijskom ravnote om podrazumeva se da sredstva po obimu i vremenu za koji su vezana tj. imobilisana (neunov ljiva) odgovaraju obimu i vremenu raspolo ivosti izvora finansiranja. 14. ta dugoro na finansijska ravnote a obezbe uje ? Pri tome, dugoro na finansijska ravnote a obezbje uje uslove za konstantno odr avanje likvidnosti preduze a, dok samo odr avanje likvidnosti zavisi od podudarnosti rokova mobilizacije kratkoro no vezanih sredstava, kao i od rokova dospe a kratkoro nih obaveza. 15. Objasnite na ta struktura pasive bilansa stanja uti e ? Struktura pasive bilansa stanja uti e na sigurnost, rentabilnost i autonomiju du nika. Sigurnost - kao suprotnost rizika sa aspekta sopstvenog i pozajmljenog kapitala ima dvostruke implikacije: (a) sa aspekta poverilaca, i (b) sa aspekta du nika. Sa aspekta poverilaca sigurnost u smislu povra aja sredstava ve a je ako je struktura pasive bilansa stanja vi e pomerena prema sopstvenom kapitalu. To zna i, to je struktura pasive vi e pomerena prema sopstvenom kapitalu utoliko je povoljniji odnos sredstava i dugova, odnosno ve a je tzv. garantna supstanca (sopstveni kapital), a samim tim manja je verovatno a da gubici preduze a u svojstvu du nika budu ve i od njegovog sopstvenog kapitala. S druge strane, sa aspekta du nika ve a je sigurnost da e preduze e ostvariti pozitivan finansijski rezultat ako je struktura pasive vi e pomerena prema sopstvenom kapitalu. Rentabilnost - u osnovi zna i uve anje ili prirast ulo enih tj. anga ovanih sredstava. U situaciji kada je kamatna stopa vi a od stope neto prinosa na ukupan kapital, stopa prinosa na sopstveni kapital je ni a od stope neto prinosa na ukupan kapital. Otuda, iz pozajmljenog kapitala du nik ostvaruje negativan finansijski rezultat, to smanjuju neto dobitak preduze a.

15

Autonomija du nika - u smislu nezavisnosti vo enja poslovne politike preduze a ugro ena je utoliko vi e to je struktura pasive bilansa stanja vi e pomerena prema pozajmljenom kapitalu. Ovo proizilazi iz injenice to je u takvoj situaciji rizik poverilaca ve i u smislu naplate njihovih potra ivanja. 16. Sa koliko razli itih aspekata je mogu e posmatrati likvidnost ? Likvidnost je mogu e posmatrati sa nekoliko razli itih aspekata i to kao: 1) Sada nja (trenutna) likvidnost 2) Perspektivna (budu a) likvidnost 3) Optimalna likvidnost 4) Op ta (teku a) likvidnost 5) Redukovana (rigorozna) likvidnost. 17. Kako se izra ava koeficijent strukture izvora finansiranja (kapitala) kao relevantan pokazatelj sigurnosti i solventnosti preduze a ? Koeficijent strukture izvora finansiranja (kapitala) kao relevantan pokazatelj sigurnosti ili solventnosti preduze a izra ava se na slede i na in: Sopstveni izvori finansiranja Koeficijent strukture izvora (sopstveni kapital) finansiranja (kapitala) = Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital)

18.Navedite i objasnite pomo u kog koeficijenta solventnosti se meri solventnost preduze a ? Treba imati u vidu da se solventnost preduze a meri pomo u tzv. koeficijenta solventnosti koji se izra unava pomo u slede eg obrasca: Koeficijent solventnosti Poslovna imovina = Ukupni dugovi

Da bi se odre eno preduze e moglo smatrati solventnim, koeficijent solventnosti treba da bude znatno ve i od jedan. Razlog ovome le i u slede im osnovnim injenicama: - prvo, pri utvr ivanju koeficijenata solventnosti uzima se bilansna vrednost poslovne imovine; - drugo, ako do e do likvidacije preduze a onda je likvidaciona vrednost imovine izrazito ni a od realne; - tre e, likvidaciona vrednost imovine ravna je utr ivoj vrednosti imovine preduze a; - etvrto, utr iva vrednost imovine je znatno ni a od njene knjogovodstvene vrednosti. 19.Pomo u kojih pokazatelja se meri leverid ? Neophodno je imati u vidu da se leverid meri pomo u slede ih pokazatelja: (a) faktora poslovnog rizika, (b) faktora finansijskog rizika i (c) faktora ukupnog rizika. 20. ta pokazuje i kako nastaje poslovni leverid ? Poslovni leverid pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene prihoda od realizacije, odnosno obima prodaje. Poslovni leverid nastaje svaki put kada preduze e ima fiksne tro kove koji ostaju nepromenjeni u apsolutnom iznosu bez obzira na kratkoro ne fluktuacije u obimu prodaje. Ako se prihod od prodaje pove ava kao posledica pove anja prodajnih cena, onda ostaju nepromenjeni varijabilni tro kovi. Ako se prihod od prodaje pove ava kao posledica pove anja obima proizvodnje i prodaje, onda se pove avaju i varijabilni tro kovi preduze a. 21. Objasnite ta predstavlja finansijski rizik ? Finansijski rizik predstavlja neizvesnost ostvarenja poslovnog dobitka preduze a, kao prinosa na vlastita sredstva. Pri tome, prinos na vlastita sredstva zavisi od efekta koji preduze e ostvaruje na finansiranju iz pozajmljenih izvora, odnosno dejstva finansijskog leverid a koji je sadr an u finansijskoj strukturi.

16

Faktor finansijskog leverage-a = gde je: Pd - poslovni dobitak I - rashodi kamata.

Pd Pd  I

22. Defini ite slo eni rizik ili kombinovani leverid ? U nekoliko navrata ve je napomenuto da poslovni i finansijski leverid dejstvuju zajedni ki u istom pravcu. Ako se dejstvo oba laverid a kumulira onda se dobije tzv. slo eni ili kombinovani leverid koji odra ava izlo enost preduze a ukupnom ili totalnom riziku. Slo eni rizik ili kombinovani leverid pojavljuje se kao nezavisnost pri ostvarivanju bruto dobitka, neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital. Otuda, slo eni leverid predstavlja sveukupan rizik pred kojim se nalazi preduze e. 23. ta predstavlja ta ka indiferencije finansiranja ? Ta ka indiferencije finansiranja predstavlja onaj nivo obima prodaje na kome poslovni dobitak, odnosno stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva obezbje uje istu stopu prinosa na sopstvena sredstva nezavisno od strukture izvora finansiranja tj. odnosa dugova prema sopstvenom kapitalu.

17