Aldehidi

Aldehidi (krat, od lat. Alcoholus dehydrogenatus: dehidrogenirani alkohol), organski spojevi s jednovalentnom skupinom CHO (aldehidna skupina). Ni i aldehidi redovito su bezbojne teku ine karakteristi na mirisa; plinovit je samo formaldehid (HCHO), najjednostavniji aldehid, dok su vi i aldehidi vrsti. Nastaju opreznom oksidacijom primarnih alkohola (npr. formaldehid nastaje iz metanola, acetaldehid (CH3CHO), izetanola), a daljnjom oksidacijom prelaze u karboksilne kiseline (npr. mravlju kiselinu, octenu kiselinu itd.) i djeluju kao redukcijska sredstva, a ketoni ne. Podlije u nekim karakteristi nim adicijskim i kondenzacijskim reakcijama, pa se upotrebljavaju kao polazne tvari u mnogim sintezama. Stvaraju adicijske spojeve, npr. s cijanovodi nom kiselinom daju cijanhidrine, s alkoholima acetale. U kondenzacijskim reakcijama stvaraju oksime, hidrazone i semikarbazone. Aldehidi s vi e od est ugljikovih atoma imaju ugodan miris. Neki vi i aldehidni sastojci su eteri na ulja i slu e u industriji parfema, npr. aromatski aldehidvanilin. Aledehidi se lako polimeriziraju pa slu e za dobivanje formaldehidnih smola (i polimernih materijala). Dokazuju Tolensovim i Fellingovim reagensom, a ketoni ne. Reakcija aldehida s Tolfensovim reagensom je primjer reakcije srebrnog ogledala (proizvodnja zrcala). Zbog postojanja karboksilne skupine mogu e su reakcijske adicije: Reakcije s alkoholima:

-nastaju acetali i ketali, Reakcije s mje ovitim metalnim hidridima:

-nastaju kastati i alkoholi, Reakcije s organometalnim spojevima:

-Grinjarovi reagensi u kojima nastaju slo eniji alkoholi. Aldolna reacija, kao posebna reakcija je mogu a na ugljiku koji se nalazi u ( ) polo aju (prvi susjedni C atomi) dolazi do stvaranja aldola.